Ўзбек ва Инглиз тилида истак-хоҳиш категориясининг социолингвистик таҳлили

CC BY f
251-256
22
11
Поделиться
Базаров, З., & Муртазаева A. (2022). Ўзбек ва Инглиз тилида истак-хоҳиш категориясининг социолингвистик таҳлили. Анализ актуальных проблем, инноваций, традиций, решений и художественной литературы в преподавании иностранных языков, 1(01), 251–256. извлечено от https://inlibrary.uz/index.php/analysis-problem/article/view/12960
З Базаров, Самаркандский государственный институт иностранных языков

доцент

A Муртазаева, Самаркандский государственный институт иностранных языков

магистрант 

Crossref
Сrossref
Scopus
Scopus

Аннотация

Хоҳиш-истак категорияси масаласи мамлакатимиз ва хориж тилшунолигида мураккаб ва кам ўрганилган соҳалардан биридир. Ушбу тадқиқотда инглиз тилидаги хоҳиш-истак категориясини ифода этувчи тилнинг турли қатламларига оид воситаларини аниқлаш ва уларнинг социолингвистик хусусиятларини тадқиқ этишга харакат қилинди


background image

251

How to make a complex sentence?
Although conditional sentences get complicated, complex sentences in general have fairly easy

grammar rules. As long as you’re using the right subordinate conjunction, you only have to worry about
commas in complex sentences.

Whether or not to use a comma depends on which clause comes first:
If the dependent clause comes first, place a comma right before the independent clause.
If the independent clause comes first, no comma is needed.
Here’s a couple of complex sentence examples to illustrate:
When Thanos attacked the Earth, where were the Eternals?
Where were the Eternals when Thanos attacked the Earth?
Complex sentence examples
Here are some complex sentence examples from famous writers to help you understand how they

work. We’ve underlined the subordinate conjunction in each.

“If the path is beautiful, let us not ask where it leads.” Anatole France
“It is an ironic habit of human beings to run faster when they have lost their way.” Rollo May
“Don’t pray when it rains if you don’t pray when the sun shines.” Satchel Paige
“It doesn’t matter how slowly you go as long as you don’t stop.” Confucius
“Because things are the way they are things will not stay the way they are.” Bertolt Brecht
Tips for writing complex sentences
Once you get the hang of subordinate conjunctions and dependent clauses, complex sentences don’t

seem so complex after all. You can even improve them using the same exact tips on how to write better
sentences.

If you’d still like assistance, you can always download Grammarly to ensure your writing is correct.

Grammarly offers features that not only point out mistakes, but also suggest better word choices and
recommend phrasing to improve clarity. Get Grammarly today and see how your writing improves.

Acomplex sentence is formed by adding one or more subordinate (dependent) clauses to the main

(independent) clause using conjunctions and/or relative pronouns. A clause is a simple sentence. Simple
sentences contain only one clause (verb group). Complex sentences contain more than one clause (verb
group). In technical, scientific and mathematical writing the logical relationship between the items that the
conjunctions connect is not made explicit and introduces comprehension complications. These writing genres
bring the challenging elements of unfamiliar vocabulary including jargon and technical words, lexically
dense sentences and an element of ‘guessing’ or interpreting the data in relation to the task. For many
students the concepts or subject matter are unfamiliar and therefore problematic.

References

1.

www.google.com

2.

www.ziyonet.uz

3.

www.edu.uz

ЎЗБЕК ВА ИНГЛИЗ ТИЛИДА ИСТАК-ХОҲИШ КАТЕГОРИЯСИНИНГ

СОЦИОЛИНГВИСТИК ТАҲЛИЛИ

СамДЧТИ

доцент З.М.Базаров,

магистрант A.М.Муртазаева

Aннотация

Хоҳиш-истак категорияси масаласи мамлакатимиз ва хориж тилшунолигида мураккаб ва кам

ўрганилган соҳалардан биридир. Ушбу тадқиқотда инглиз тилидаги хоҳиш-истак категориясини
ифода этувчи тилнинг турли қатламларига оид воситаларини аниқлаш ва уларнинг социолингвистик
хусусиятларини тадқиқ этишга харакат қилинди.

Тадқиқот жараёнида кенг қамровли тил материали, хусусан хоҳиш маъносига эга турли лексик-

грамматик разрядларга оид сўзлардан келиб чиқилди. Материал ўз ичига лексикографик манбалар,
инглиз ва америкалик ёзувчиларининг бадиий, публицистик, илмий-техник асарларидан танлаб
олинган мисол ва намуналарни қамраб олади.

Тадқиқот натижаларининг назарий ва амалий аҳамияти.

Диссертация ҳар бир босқичида

тизимли ёндашувга асосланади; истак-хоҳиш категориясининг категориал хусусиятлари аниқланган.


background image

252

Танланган лексик бирликларнинг ҳар иккала қиёсланаётган тилларда сўзлашувчи ижтимоий
гуруҳларнинг ёшига, маълумотига нисбатан, гендер хусусиятлари, миллий-маданий хусусиятларидан
келиб чиқиб социолингвистик хусусиятларини аниқлаш катта назарий аҳамиятга эга. Тадқиқотнинг
амалий аҳамиятидаги таҳлил натижалари ва хулосалари инглиз ва бошқа тилларни қиёсий-типологик
ўрганишда қўлланилиши мумкин. Киёсий тилшунослик, социолингвистика, таржима назарияси,
хорижий тилларни ўқитиш методикаси учун ҳам амалий жихатдан муҳимдир.

Abstract

This research is aimed to explore sociolinguistic analysis of category of desire and means of

expressing category of desire in various layers of linguistics. Scientific novelity of the research is primarily
determined by focusing this issue in the research center. According to the object of the study, it is the first
monographic study examining the category of desire and its sociolinguistic aspect in scientific field.

In the process of research, a wide range of authentic materials, lexical grammatical resources are used.

The research paper also involves American and English scientists literary, technical academic works. It is
very important practically to investigate category of desire and its sociolinguistic features on the basis of
social group age, national-cultural identity, gender characteristic in order to enhance theoretical and practical
significance of results and conclusions in research paper being high- value work in many branches of
linguistics either in Uzbek and English languages.

Калит сўзлар:

Социолингвистика, ижтимоий дифференсия, синтактик лексик таҳлил,

Лингвомаданиятшунослик, функционал-семантик таҳлил.

Инсон хоҳиши ҳамиша барча соҳа вакилларини қизиқтириб келган, шу жумладан

тилшуносларни ҳам. Истак-хоҳиш категориясининг тадқиқот предмети сифатида танлаганимизнинг
сабаби унинг кам ўрганилган жабҳалардан бўлганидир ҳамда бу категория морфологик, синтактик,
лексик ва талаффуз орқали ҳам ифода этилиши ва улар ўзаро мустаҳкам алоқада эканлигидир.
Танланган мавзунинг долзарблиги замонавий тилшуносликда категориал тушунчаларга нисбатан
уларнинг турли қатламларда ифода этилиши нуқтаи назаридан келиб чиққан ҳолда ўрганишга бўлган
қизиқишнинг ошганлигидадир. Бошқача қилиб айтганда диссертациянинг долзарблиги ҳозирги
инглиз ва ўзбек тилларидаги хоҳиш –истак категориясини ифода этувчи лексик бирликларнинг
комплекс тарзда, яъни функционал-семантик, социолингвистик хусусиятларини ўрганиш билан
белгиланади.

Тадқиқотнинг вазифалари иш жараёнида турли

методлардан

фойдаланишни тақозо этади.

Тадқиқотнинг бош

методи

бўлиб мавжуд тил материалини функционал-семантик таҳлил этиш

методи хизмат қилди. Зарурат юзасидан дескриптив метод, моделлаштириш ва диахроник, қиёсий-
типологик таҳлиллардан фойдаланилди.

Ушбу категорияни ўрганиш жараёнида бажарилган лингвистик тадқиқотларни таҳлил қилиб,

маълум тилшунос олимларнинг мулоҳазалари бизда ғоят катта қизиқиш уйғотди. Хусусан, ҳинд-
европа тиллари оиласига кирувчи немис тилидаги хоҳиш – истак категориясининг хусусиятларини
ўрганган Е.В.Гулыга бу категориянинг тилнинг уч функцияси билан ўзаро яқин алоқада эканлигига
эътиборини қаратади. Бу фикр илгари Карл Бюллер томонидан таклиф этилган ва кейинчалик
Н.С.Трубецкой томонидан қабул қилинган эди. Хоҳиш-истак категориясининг ўзига ҳос хусусияти
унинг уч функция яъни ифода, мурожаат, ундаш функцияларини амалга ошириш қобилиятидан
иборатдир. Хоҳиш-истак категориясини Е.В.Гулыга немис тилида грамматик ва лексик
воситаларнинг яхлит тизими орқали ўз ифодасини топишини айтган. Инглиз тилида ҳам худди
шундай жараён содир бўлади.

Мамлакатимиз тилшуносларидан А. Абдурозиқов инглиз тилидаги

let

феъли билан ясалган

ибораларнинг табиати, функциялари ва семантикасини таҳлил этиб, бу феъл ёрдамида ясалган
императив аналитик қурилмалар "ундoш" умумий семасига эга эканлигига диққатини қаратади. А.
Абдурозиқов Г.Н.Воронцова, Г.Г.Почепцов ва бошқа тилшуносларнинг фикрини ривожлантириб
императивнинг умумкатегориал маъносига "сўзловчининг хоҳиши" маъносини ундашнинг
кўринишларидан бири сифатида киритишни ёқлаб чиқади.

"let everyone else do it", "let it be as you say"

каби учинчи шахс қатнашган ибораларни таҳлил қилиш натижасида А.Абдурозиқов ундашнинг
семантик жихатдан фарқли икки варианти: хоҳиш-истак ва ихтиёрийликни аниқлади.

Хоҳиш-истак маъноси синтактик қатламда шу қатламга оид бирликлар ёрдамида ифодасини

топади. Ушбу бирликлар эса махсус қурилмалар, сўз бирликларидан ташкил топган синтактик
моделлар ёрдамида шаклланади. Тадқиқот натижасида хоҳиш маъносини ифода этишнинг синтактик
усуллари сифатида сўз бирикмалари фаол қатнашиши аниқланди.

В.В.Бурлакова томонидан сўз бирикмасига таъриф берилишича сўз бирикмаси деб сўз

синфлари комбинаторикаси, уларнинг шакллари ва бир-бирига нисбатан грамматик мослашган


background image

253

гурухларига айтилади. Ҳар қандай грамматик мослашган гурухларини таснифлашда В.В.Бурлакова
ўрганиладиган гурухларнинг фақат ички структурасидан келиб чиқиш тамойилига асосланади. Ушбу
тамойилга мувофиқ ҳолда у инглиз тилидаги барча сўз бирикмаларини икки гурухга, ядроли ва
ядросиз сўз бирикмаларига ажратади.

Тадқиқот натижасида прогрессив ядроли сўз бирикмалари ҳам кенг қамровли эканлиги

аниқланди.

Тил бирликларининг социолингвистик таҳлили назарияси

Социолингвистикани ўрганиш 20-асрнинг ўрталарига бориб тақалади. 1960 йилларда

Америкада бир неча тилшунослар Қўшма Штатларда инглиз тилининг ишлатилишини ижтимоий
томондан ўргана бошлайдилар. Структур тилшуносликнинг отаси Ф. де Соссюр ҳам тилшуносликни
тилнинг қайси жиҳатдан ўрганилишига кўра ички ва ташқи лингвистиканинг ўзаро ҳамкорлигини
таъкидлаган эди.

Ҳозирги давр социолингвистикаси эса тилни бутун гуруҳларда, яъни ёшлар ва қарилар,

аёллар ва эркаклар, қишлоқлилар ва шаҳарликлар орасида ўрганади.

Нутқ одатда

режалаштирилмаганда ва тўсатдан содир бўлади, шунинг учун ижтимоий синф, жинс ва ёш каби
ижтимоий факторлар ва нутқнинг ўзаро алоқасини ўрганиш мақсадга мувофиқ. Ижтимоий факторлар
луғат ёки сўз танловига, талаффузга, синтаксис ва морфологияга таъсир этиши мумкин. Бир неча
олимлар тил ва ижтимоий таъсирларни ўрганганлар.

Ёш ва инсоннинг ёшига нисбатан истак-хоҳиш маъносининг ифодаланиши

Истак-хоҳишни ифода усулларини ўрганиш мақсадида катта эътибор тил ўрганишнинг

прагматик аспектига қаратилган. Болаларда истак-хоҳишини ифода этиш йўлларини уч поғонага
бўлиш мумкин.Ёши катта инсонлар истак-хоҳишларини ифодалашда қуйидаги мурожат усулларидан
фойдаланадилар:

Қурилмали буйруқ гаплар кўпинча нотаниш инсонга тегишли бўлади. Бундай гаплар сўзловчи

ва тингловчи ўртасида масофа бўлганда ёки тингловчи ўз ҳудудида бўлганда қўлланади.

("Could you

pay two dollars?" asked Minnie. (Th. Dreiser. Sister Carrie))

Бундай гапларда истак-хоҳиш

хушмуомалалик орқали берилади.

Рухсат сўровчи мурожатлар Америка инглиз тилида кам қўлланиб, нотаниш ёки улуғ кишига

тегишли бўлади.

("May I bring a nice little bottle of Sec?" asked Hurstwood (Th. Dreiser Sister Carrie).

Сўроқ гапларда сўзловчи истаги тушириб қолдирилади. Шунинг учун сўзловчи ва тингловчи

ўртасида тушунмовчилик содир бўлиши ҳам мумкин

(Have you got a match?, Is there any coffee left?).

Ишорали гапларда ҳеч қандай истак-хоҳиш очиқ кўриниб турмайди ва маъно яширин тарзда

берилади. Бундай гаплар хоҳланаётган гаплар ҳақида маълумот талаб қилади

(The chalks are all

gone).

Истак-хоҳиш ифодаланишида миллий-маданий хусусиятлари

Тил ва маданият, миллий тил ва миллий маданият ўзаро чамбарчас боғлангандир. Тил-маданият

яратиш, ижод қилишнинг энг асосий воситаларидан биридир.

Лингвомаданиятшунослик

когнитив

тилшуносликнинг асосида ри-вожланиб тил ва маданиятнинг мураккаб ва кўп аспектли ўзаро
муносабатларини тадкиқ қилади.

Истак-хоҳиш ифодаланишида гендер хусусиятлари

Аёл ва эркакларнинг тилдан фойдаланишдаги фарқларни бир неча тадқиқотчилар

кузатганлар. Уларнинг аниқлашича эркаклар аёлларга нисбатан узун ва ҳақоратли сўзларни, артикл
ҳамда жой номларини кўпроқ тилга олишса, аёллар равишлар, боғловчилар (“but”), модал ва кўмакчи
феълларни (“could”) тез-тез нутқларида ишлатар эканлар.

Робин Лакоф аёллар нутқини махсус иборалар даражасида ўрганади ва улар ишончсизликни

ифодаловчи ибораларни (“

it seems like

”), тасдиқ саволларни эркакларга нисбатан кўпроқ қўллашини

айтади. Ньюмен ва бошқа тадқиқотчилар аёл ва эркаклар нутқи орасидаги фарқ қуйидагилар
эканлигини ёзадилар: Аёллар нутқларида кўпроқ олмошларни, ижтимоий сўзларни, шу билан бирга
психологик жараёнларни, уйларини тез-тез тилга олишни ҳамда инкор феълларини кўпроқ
ишлатишни афзал кўрадилар. Эркаклар эса сон, артикл ва предлогларни ишлатишда аёлларни ортда
қолдирганлар. Броди фикрича аёллар эркакларга нисбатан туйғуларини, ҳиссиётларини, истак-
хоҳишларини кўпроқ намоён қиладилар. Эркаклар эса бундай туйғуларини тўғридан тўғри
ифодалайдилар.

Юқоридаги фикрлардан фойдаланган ҳолда истак-хоҳишларини ифодалашда аёл ва эркаклар

ўртасида қандай фарқ борлигини аниқлаш мақсадида тадқиқот ишларини олиб бордик. Таҳлил учун
аёл ва эркак спортчилар гапларидан фойдаланилди. Бунга асосан аёллар нутқида

hopefully

равиши,

would

+

to like

ва

would + to love

модал кўмакчи феъли,

to want

ва унинг инкор шакли кўпроқ


background image

254

қўлланса,

if only

шарт гапи,

need

модал феъли,

would

+ to be + Adjective,

would

+ to be + noun phrase,

would + to prefer

модал кўмакчи феълли бирикмалар,

to dream

феъли эркаклар нутқида жуда кам

ҳолларда қўлланган.

It would be great to have a calendar with the Grand Tours and the historic men's races combined

with women's races.

You don’t want to wish your life away but you think ‘if only it was next year.
This core group of players have had some big moments and hopefully that will help us as we

carry on.

Эркаклар феълини аёлларга қараганда нутқларида тез-тез қўллаганлар.

Would +to hope, would

+ to prefer

модал кўмакчи феълли бирикмалар,

to look forward to

иборасини,

to regret

феълини аёллар

нутқларида жуда кам ҳолларда қўлланганлар.

I'd actually prefer not to win this Golden Boot and for Liverpool to qualify for the Champions League

this season.

I’m looking forward to the 2016 Olympics in Rio, but I just take every year as it.

Бундан кўриниб турибдики инглиз тилида аёллар истак-хоҳишни ифодаловчи сўз ва сўз

бирикмаларини эркакларга нисбатан кўпроқ қўллайдилар.

Ўзбек тилида хоҳиш- истакни ифодаланиши ҳақида сўз юритар эканмиз аёллар ва

эркакларга хос бўлган ижобий маъно берувчи истак-хоҳишларни ажратиш мумкинлигини гувоҳи
бўламиз. Жумладан, бу бирликларнинг баъзиларини асосан аёллар қўллайдилар. Агар эркаклар
бундай бирликларни ўз нутқида қўлласа, ажабланарли, ғайритабий ҳол саналади. Жинслар аро
фарқларни қўллаш ҳолати фақат ижобий истак – хоҳиш бирликларида эмас, салбий бирликларида
(қарғишлар, лаънатларда) ҳам ўз ифодасини топган.

Аёллар нутқида ишлатиладиган ижобий истак – хоҳиш бирликларига
қўйидагиларни мисол сифатида келтириш мумкин:

Вой, онагинанг айлансин, кел-кел, бўйингдан

ўргилай.

(Саид Аҳмад).

Ўктамжон, онанг қоқиндиқ,тинчгина ухла!

(Ойбек)

Бундай қўллаш аёллар нуқтига мос бўлиб, уларга яна

бўйнинг узулмагур, тинмагур,

ўлмагур

сўз ва сўз бирикмаларини ҳам мисол сифатида келтириш мумкин. Шуниси характерлики,

-

гур

аффиксли сифатдош қатнашган бирикма ўзбек тилида асосан катта ёшдаги шахслар томонидан

қўлланади. Уларга

умрингдан барака топгур, боланг кўпайгур, бой бўлгур, омон бўлгур, уйингда

буғдой тўлгур, умринг узоқ бўлгур, бошинг тошдан бўлгур, бўйнинг чўзилгур

бирликларин мисол

сифати келтириш мумкин.

Мустақил категория сифатида етарли даражада ўрганилмаган инглиз тилидаги хоҳиш

категорияси тилнинг

морфологик, синтактик, лексик қатламларида

ўзининг кенг ифодасини топади.

Тадқиқотлар натижасида аниқланишича инглиз тилидаги хоҳиш категориясининг асосларидан бири
бўлиб истак майли хизмат қилади. Истак майли тизимига кирувчи аналитик ва синтетик шакллар иш-
харакатнинг исталганлиги, унинг содир этилишига нисбатан қайсидир даражадаги хоҳишни
ифодалайди.

Ушбу диссертацияда биз инглиз ва ўзбек тилларида хохиш-истак маъносини билдирувчи

лексик бирликларнинг

миллий-маданий хусусиятларини

тадқиқ қилишда фразеологик бирликлардан,

айнан мақоллардан фойдаландик. Чунки

фразеологик бирликлар

ўша тилда сўзлашадиган

инсонларнинг узоқ ва яқин ўтмиши, урф-одатлари ва ҳозирги яшаш тарзи ҳамда орзу-интилишлари
билан узвий боғлиқдир. Айнан фразеологик бирликларда ўша халқнинг миллий – маданий
хусусиятлари яққол намоён бўлади

Лингвокультурема

мазмун ва ифода планига Лингвокультуремаларга маданиятнинг бирор

бўлагини акс эттирувчи сўзлар (туб, ясама, кўшма ва мураккаб сўзлар), фразеологик бирликлар, сўз
бирикмалари, гаплар, паремиялар, нутқ клишчелари, мураккаб эга. Ифода планини юқорида
кўрсатилган бирликлар, мазмун планини эса ўша бирликларнинг семантикаси ташкил килади.

Ушбу ажратилган бирликлар орасида биз учун истак-хохиш маъноси билан ажратилган лексик

бирликлар алоҳида аҳамиятни касб этди.

Истак-хоҳишни ифодаловчи бирликларда қуйидаги усуллар билан маъно кўчиши ҳодисаси

учрайди:

а) метафора усулида маъно кўчиши:

Иштаҳангиз карнай бўлсин!

(Сўзлашувдан); Қа

нотинг

қайрилмасин! Пиру бадавлат бўл!

(Сўзлашувдан)

в)

синекдоха йули билан маъно кўчиши;

Илоҳим ҳеч кимни

тирноққа

зор қилмасин.

(Сўзлашувдан)

«қўл-кўзинг дард кўрмасин илойим»,

-

деди хола меҳр билан.

(С.Зуннунова)

Бу мисолларнинг биринчисида

тирноқ

сўзи бола маъносида, иккинчисида

қўл-кўзинг

бутун

тана маъносида қўлланган.


background image

255

Ўзбек тилида хоҳиш-истакни ифодаланиши ҳақида сўз юритар эканмиз

аёллар ва эркакларга

хос бўлган ижобий маъно берувчи истак-хоҳишларни ажратиш мумкинлигини гувоҳи бўламиз.
Жумладан, бу бирликларнинг баъзиларини асосан аёллар қўллайдилар. Агар эркаклар бундай
бирликларни ўз нутқида қўлласа, ажабланарли, ғайритабий ҳол саналади.

Жинслар

аро фарқларни

қўллаш ҳолати фақат ижобий истак – хоҳиш бирликларида эмас, салбий бирликларида (қарғишлар,
лаънатларда) ҳам ўз ифодасини топган.

Бундан кўриниб турибдики инглиз тилида аёллар истак-хоҳишни ифодаловчи сўз ва сўз

бирикмаларини эркакларга нисбатан кўпроқ қўллайдилар.

Бизнинг нутқимиз бизни

ёшимизни, жинсимизни, географик келиб чиқишимизни, ижтимоий-

иқтисодий статусимизни

кўрсатиб туради. Тилдан фойдаланган вақтда инсоннинг характерини

билиш учун бир неча тадқиқотлар ўтқазилган. Тез нутққа эга инсонлар киришимли ва ишонишга
лойиқ деб топилганлар. Баланд овозли сўзловчилар ўзига ишонувчан бўлишларини ёзадилар.

Тил, жамият ва маданиятнинг ўзаро муносабати масаласи тилшунослик фанида жуда кам

ўрганилган. Масалага атрофлича ёндашиш замонавий итилшуносликнинг энг муҳим муаммоларидан
бири саналади. Зеро, таниқли немис тилшуноси ва файласуфи Вильгельм фон Гумбольдт тилни “халқ
маънавий куч-қудратининг ифодаси”, “халқ тафаккури ва ҳиссиётини ифодаловчи муҳим
воситадир” деб таърифлаганида тўла ҳақли эди [3]. Жамият лингвистик хаётига илмий – техника
революцияси таъсирининг характери, темпи, кўлами, соҳалари ва хусусийликларини аниқлаш-
социолингвистиканинг энг муҳим ва актуал вазифасидир. Ижтимоий ҳодиса сифатида фаолият
кўрсатаётган тил доимий ҳаракатдадир. Тил нафақат тафаккур маҳсули, маълум бир фикрни
ифода этувчи восита, балки бутун бир олам, коинотнинг таркиби ҳамда мазмун-моҳиятини инсон
онгида акс эттиришга хизмат қилувчи мураккаб ҳодиса саналади.инглиз тилидаги хоҳиш
категорияси тилнинг морфологик, синтактик, лексик қатламларида ўзининг кенг ифодасини топади.

Бизнинг нутқимиз бизни ёшимизни, жинсимизни, географик келиб чиқишимизни, ижтимоий-

иқтисодий статусимизни кўрсатиб туради. Анотомик ва психологик ўзгаришлар инсоннинг ёши ва
жинсини осонгина ажратиб беради. Аёллар нутқларида кўпроқ олмошларни, ижтимоий сўзларни, шу
билан бирга психологик жараёнларни, уйларини тез-тез тилга олишни ҳамда инкор феълларини
кўпроқ ишлатишни афзал кўрадилар. Эркаклар эса сон, артикл ва предлогларни ишлатишда аёлларни
ортда қолдирганлар.

Болаларда истак-хоҳишини ифода этиш йўлларини уч поғонага бўлиш мумкин. Биринчи

поғонада бола истагини буйруқ майлида Иккинчи поғонада улар истак-хоҳишларини хушмуомала
бўлиш учун сўроқ шаклдан фойдаланадилар.Учинчи поғонада улар ўзлаштирма гапли буйруқлардан,
дағ-даға ва ваъдаларга ишора қилиш орқали ифодалайди.

Ёши катта инсонлар эса истак-хоҳишларини ифодалашда муҳтожликни англатувчи

гаплардан,буйруқ гаплардан,модал қурилмали буйруқ гаплар рухсат сўровчи мурожатлар
гаплар,сўроқ гапларда сўзловчи истаги тушириб қолдирилиши орқали, ишорали гаплар орқали
фойдаланадилар.

Ахлоқ тарбияси—ўзимизни ярамас майл-ҳаваслардан сақлаш, таъбимиздаги олий фикрларни

тараққий эттириб, ҳаракатимизни тури бир нуқтага йўналтириш демакдир. Илмли, чиройли хулқли
инсонлар ўз истак-хоҳишларини фақат яхшиликка йўналтира оладилар. Таълим-тарбиядан йироқ
инсонлар ўз нафслари қулига айланадилар.Хулоса қилиб айтганда, соғлом истак юраги кенг,
мулоҳазали инсонлар танасида сув дарёда оққанидек оқиб, бошқа яхши тилаклар билан бирлашади ва
океанга айланади. Таълим ва тарбия—инсон табиатининг бутун қобилиятларини мунтазам,
мутаносиб ва келишган бир сувратда орттиради, инсонни хайрли мақсадларга етказади.

Фойдаланилган адабиётлар рўйхати

1.

Абдуразиков А. Природа, функции и семантика конструкций с глаголом "let" в

современном английском языке. Автореф.дисс ..... канд.филол. наук.- Т.: 1990.

2.

Гулыга Е.В., Шендельс Е.И. Грамматико-лексические поля в современном немецком языке.-

М., 1966.

3.

Гумбольдт В. Язык и философия культуры.- М.: Наука, 1985

4.The Book of Wishes © Cliff Pickover. http://www.pickover.com

5.

Newman, M. L., Groom, C. J., Handelman, L. D., Pennebaker, J. W. (2008). Gender Differences in

Language Use: An Analysis of 14,000 Text Samples. Discourse Process, 45, 211-236.

6.

Гумбольдт В. Язык и философия культуры.- М.: Наука, 1985.

7.

Lakoff, R. (1975). Language and women’s place. New York: Harper Colophon Books.

8.

Hudson R. A. Sociolinguistics. Second edition. Cambridge University Press, 1996. – 279 p.


background image

256

9.

http://www.thesaurus.com/browse/wish

10..http://www.shmoop.com/vanity-of-human-wishes/tone.html
11.http://www.special-dictionary.com/proverbs/keywords/wishes


INGLIZ VA O’ZBEK TILLARIDA GRADUAL SINTAKSEMALARNING O’RNI

Joldasbayeva Dilnoza Konisbayevna
SamDCHTI, 1-bosqich magistrantni

Ilmiy rahbar: N.N.Zubaydova

Annotatsiya:

Ushbu maqolai ngliz va o’zbek tillarida gradual sintaksemalarning o’rni, ishlatillishi

hamda qo’llanilishi haqida ma’lumotlar keltirilgan.

Kalit so’zlar:

uyadoshlik (paradigmatik) munosabati, uyadoshlik, farqlovchi sema, leksik sath, lisoniy

birliklar, mazmuniy bog`lanish

Lisoniy birliklar sistema tarkibida ma`lum munosabatda bo`ladi. Ularni dastlab ikki guruhga ajratish

mumkin: bir sathga mansub bo`lgan birliklar munosabati; 2) turli sathga mansub bo`lgan birliklar
munosabati, ya`ni sathlararo munosabat. Bir sathga mansub birliklar munosabati. Bir sathga mansub bo`lgan
birliklar o`zaro ikki xil munosabatga kirishadi: 1) uyadoshlik (paradigmatik) munosabati; 2) ketma-ketlik
munosabati.

Uyadoshlik munosabati. Bir sathga mansub bo`lgan, qimmat jihatdan bir xil birliklarning ma`lum

umumiy belgi asosida bir guruhga (uyaga) birlashuvi uyadoshlik munosabati sanaladi. Uyadoshlik
munosabatida bo`lgan birliklar uchun umumiy belgi sifatida shu birliklarning ma`nosi ham, shakli ham
xizmat qilishi mumkin. Masalan, ishchi, ishla leksemalari o`zakning umumiyligi bilan o`zaro birlashsa,
qo`shimchalari bilan farqlanadi. Yok iaksincha, ishla, angla, so`zla singari leksemalar qo`shimchaning
umumiyligi bilan birlashib, o`zakning xilma-xilligi bilan farqlanadi. Har ikki holatda ham uyadoshlikni hosil
qiladi. Leksik sathda ayrim leksemalar shakily o`xshashlik umumiy belgisi asosida bir uyali sinfni tashkil
etadi. Bunday leksemalar munosabati leksik omonimlarni hosil qiladi.Yoki ba`zi leksemalar ma`no
umumiyligi asosida bir sinfga birlashadi. Bunday munosabatda bo`lgan leksemalar leksik sinonimlarni tashki
letadi. Xuddi shunday xususiyat fonologik sathdan yuqori bo`lgan barcha sath birliklari uchun ham xosdir.
Masalan, umumiy egalik ma`nosi asosida barcha egalik shakllari bir uyaga birlashadi. Zamon ma`nosi
asosida barcha zamon bildiruvchi fe`l shakllari bir uyani hosil qiladi. Shu bilan birga, uya ichida huddi
shunday umumiy ma`no asosida yana kichik uyalarga birlashishi mumkin. Jumladan, o`tgan zamon shakllari,
hozirgi zamon shakllari, kelasi zamon shakllari kabi. Shunday qilib, ma`lum uya o`zichida kichik uyalarga
bo`linib, uyalar darajalanishini hosil qiladi. Masalan, a, e, o, u, u, I unlilari munosabati unlilar sistemasini
(paradigmasini) tashkil etish bilan birga, bu unlilarning har qaysisi bevosita kuzatishda bir qancha variantlar
orqali yuzaga chiqadi va variantlar uyasini (sistemasini) tashkil etadi.

TADQIQOT VA NATIJALAR

Lisoniy birliklarning uyadoshlik munosabatini belgilashda ko`proq ma`no umumiyligi belgisi xizmat

qiladi. Shuni ta`kidlash kerakki, ma`lum umumiy ma`no asosida bir uyaga birlashtirish uchun asos bo`lib
xizmat qilgan umumiy ma`no takrorlanishi lozim. Ana shu takrorlanuvchi ma`no (sema) har bir a`zoni ayni
shu uyaga (paradigmaga) birlashtirish uchun xizmat qiladi. Shu bilan birga uyaning har qaysi a`zosi boshqa
a`zodan ma`lum belgilariga ko`ra farqlanish xususiyatiga ham ega. Ana shu farqlanish belgisi bilan uyaning
aloqida birligi ekanligini saqlab turadi. Demak har bir a`zo birlashtiruvchi va farqlovchi semalar birligidan
tashkil topadi. Birlashtiruvchi sema har bir a`zoni ma`lum mazmuniy uyaga (paradigmaga.) birlashishini,
farqlovchi semaesa uya tarkibidagi har bir a`zoning o`ziga xosligini, alohidalngini ko`rsatib turadi.
Anglashiladiki, uyaning har bir a`zosida umumiylik va o`ziga xoslik dialektikasi o`z tajassumini topadi.
Masalan, -gan, -di shakllari o`tgan zamon semasi bilan bir uyaga kiradi. Shu bilan birga ularning har bittasi
o`ziga xos farqlanish belgisiga ham ega. Ular o`tgan zamonning nutq momentiga nisbatan uzoq yoki
yaqinligini ifodalash jihatidan bir-biridan farqlanadi. Birinchisi nisbatan uzoq o`tgan zamonni, ikkinchisi esa
yaqin o`tgan zamonni bildiradi.

Harbiruya (paradigma) sistema sanaladi. Shunday ekan, til sistemasi o`zaro munosabatda bo`lgan bir

qancha uyalarning birligidan iboratdir. Har bir uya a`zolari bir-biri bilan zidlanish xususiyatiga ega.
Zidlanish har qanday narsa va xodisaning ichki taraqqiyot negizidir. Shunday ekan, davrlar o`tishi bilan uya
a`zolari o`rtasida miqdoriy o`zgarish ro`y berishi mumkin. Ayrim a`zolar eskirib, iste`moldan chiqishi,

Библиографические ссылки

Абдуразиков А. Природа, функции и семантика конструкций с глаголом "let" в

современном английском языке. Автореф.дисс.....канд.филол. наук.- Т.: 1990.

Гулыга Е.В., Шендельс Е.И. Грамматико-лексические поля в современном немецком языке.-М., 1966.

Гумбольдт В. Язык и философия культуры.- М.: Наука, 1985

The Book of Wishes © Cliff Pickover. http://www.pickover.com

Newman, M. L., Groom, C. J., Handelman, L. D., Pennebaker, J. W. (2008). Gender Differences in Language Use: An Analysis of 14,000 Text Samples. Discourse Process, 45, 211-236.

Гумбольдт В. Язык и философия культуры.- М.: Наука, 1985.

Lakoff, R. (1975). Language and women’s place. New York: Harper Colophon Books.

Hudson R. A. Sociolinguistics. Second edition. Cambridge University Press, 1996. - 279 p.9. http://www.thesaurus.com/browse/wish

.http://www.shmoop.com/vanitv-of-human-wishes/tone.html

.http://www.special-dictionary.com/proverbs/keywords/wishes

inLibrary — это научная электронная библиотека inConference - научно-практические конференции inScience - Журнал Общество и инновации UACD - Антикоррупционный дайджест Узбекистана UZDA - Ассоциации стоматологов Узбекистана АСТ - Архитектура, строительство, транспорт Open Journal System - Престиж вашего журнала в международных базах данных inDesigner - Разработка сайта - создание сайтов под ключ в веб студии Iqtisodiy taraqqiyot va tahlil - ilmiy elektron jurnali yuridik va jismoniy shaxslarning in-Academy - Innovative Academy RSC MENC LEGIS - Адвокатское бюро SPORT-SCIENCE - Актуальные проблемы спортивной науки GLOTEC - Внедрение цифровых технологий в организации MuviPoisk - Смотрите фильмы онлайн, большая коллекция, новинки кинопроката Megatorg - Доска объявлений Megatorg.net: сайт бесплатных частных объявлений Skinormil - Космецевтика активного действия Pils - Мультибрендовый онлайн шоп METAMED - Фармацевтическая компания с полным спектром услуг Dexaflu - от симптомов гриппа и простуды SMARTY - Увеличение продаж вашей компании ELECARS - Электромобили в Ташкенте, Узбекистане CHINA MOTORS - Купи автомобиль своей мечты! PROKAT24 - Прокат и аренда строительных инструментов