Ҳарорат юқори кўтарилиши билан туялар хеч қачон
оғзини очмайди, бу эса оғиз бўшлиғи орқали сувнинг
буғланиб кетишини олдини олади. Шунингдек бошқа қишлоқ
хўжалик хайвонлари каби жуда тез нафас олади, бу эса
сувнинг буғланиб кетишининг олдини олади. Туялар саҳрода
ўсадиган барча ўсимликларнинг ёш шохлари билан (70%)
озуқланади. Туялар ердан 3,5 метр баланд- ликгача бўлган
баландликдаги баргларни саралаб хар бир ўсимликдаи бир
неча барг узиб олади ва шу тарзда озуқ- ланиб жуда катга
ҳудудни айланиб чиқади. Туяларнинг яна бир му\им жиҳати
оғиз бўшлиғига йиғилган озуқани 40-50 маротаба чайнайди.
[3]
Жадвалдан маълум бўладики, туялар шўр тупроқца ва
таркибида туз бўлган ўсимликларни яхши истеъмол қила- ди.
Туяларни етиштиршда айниқса 3 ёшгача бўлган туя- ларни
етилтириб сўйиш мақсадга мувофиқдир, чунки 3 ёшдан ўтган
туялар гўштининг таркибида ёғ микдори кўпайиб боради,
буидан ташқари гўшти қаттиқлашиб боради.
Тадқиқотлар шуни кўрсатадики туяларнинг биринчи бўғин
дурагайлари соф зотлига [[нисбатан самаралироқ бўлган.
Бунга мисол бактериан яъни икки ўркачли туя ҳамда бир
ўркачли дромедар туялардан олинган биринчи бўғин
дурагайлари тана кўрсаткичлари бўйича юқорироқ натижа
кўрсатган, тирик вазни ўртача 700-800 кг, яғрин баландлиги
180-185 см, кўкрак айланаси 165-170 см.ни ташкил этган. [4]
ХУЛОСА
Хулоса қиладиган бўлсак, туячиликни ривожлантириш
жуда муҳим устивор соҳа бўлиб айниқса сахро шароити- да
туячиликни ривожлантиришни йўлга қўйиш лозим- дир. Бу
эса сахро шароитида иқтисодий томонлама анча самарали
бўлган гўшт, жун маҳсулотларини олиш имко- ниятларини
беради.
А.АБДУВОСИҚОВ, Х.ЭРГАШЕВ,
ТошДАУ.
АДАБИЁТЛАР
/. Мусаев .З.М; Фахрутдииов.Х. Рост и развитие молодняка верблюдов, кастриванных в разном возрасте. Вестник с/х наука Казахстана, 2007
№1 С. 28-30.
2.
Мусаев.З.М. Молочное верблюдоводство в Казахстане в новом тысечелетии . вестник с/х науки Казахстана 2016 №10 С. 12-14.
3.
Жуков. Б. Н. В Аравии и в северной Африке никто и никогда невидел диких верблюдов. Вокруг света 2006.
4.
Джакупов.ТД., Абдурахимов А.О. Проблемы развития верблюводства в Казахстана. Животноводство, 2016 №6 С. 14-16.
УЎТ: 619:636. 3:576.895
ИКСОД КАНАЛАРИ ВА КАРАТИН 10
Scientific Research moeks were carried out on individual cattle of the population of Taylak, Urgut, Jambay and Payarik
districts of Samarkand region. Variety of types of ticks Hyalomma, Rhipicephalus, Haemaphysalis was noted as the dominant
species. 0,009 persent water emulsion of the preparation Karatin 10 showed a 100% acaricidal effect.
Республикамизда мавжудчорва моллари сонини кўпай-
тириш, зотдор ва маҳсулдор моллар сафини кенгайти- риш,
уларни ҳар хил касалликлардан муҳофаза қилиш ҳамда
даволашга қаратилган чора-тадбирлар ривожлан- мокда. Бу
борада муҳим иқтисодий ислоҳотлар ўтказил-
Жадвал 1.
ifarot)
Каналар
/wdidtie
Кана rnvpMpu
Ҳапнпндар турдари
MoHCVAtiapda
flyalumma anatolicum
(
бино).
/f.
tfelrintm
(6UH0j
acocfni қорамн
барна
(acoctat
иссиқ)
.мавсумдарди.
fdr/we/
қорамод
Асосап октябрь- май
обдари
IL plumbeum
қорамад
нссиқ мавсундарда,
пнмфасн
Oermacealur marftirtaius
иссиқ мавсуммрди
Khipicephalus buna
қоралюд
барна (асосан
ci.
мавсумдарда
„
қишда дичинка во
HtiMliuai
Haemaphysalis sulcala,
llpu.a^fa
(UlLIOtt)
қорамод
нссиқ мавсулиарба.
Ixodes penu/cafus l.ric ictus
/
бстатордар)
қорамод
барна люнсузиарди
мокда. Деҳқон (фермер) хўжаликлари, шахсий ёрдамчи,
хусусийлаштирилган чорвачилик, ва янги ташкил қилин- ган
микрофермаларда хавфли трансмиссив касалликлар-
нинг вектор тарқатувчилари бўлган иксод каналарининг
иқтисодий зарари катта бўлмоқда. Шундай экан, иксод
каналарининг фаунасини, экологик миграииясини ҳамда
мавсумий динамикасини ўрганиш ва уларга қарши кура-
шишнинг замонавий воситаларини ишлаб чиқиш муҳим
илмий-амалий аҳамият касб этади.
Аҳоли қарамоғидаги шахсий хўжаликларда мавжуд
қорамолларда паразитлик қиладиган иксод каналарининг
ҳудудий фаунасини ўрганиш. Каратин 10 препаратининг
акарицид самарасини аниқлаш.
Терилган кана турлари арахноэнтомология лаборато-
риясида микроскопии ва морфосистематик текшириш- лардан
ўтказилиб, қўлланма ва аникдагич жадваллар ёрда- мида,
жумладан "Атлас иксодовый клещей", "Определитель
членистоногих, вредящих здоровью человека" ҳамда бошқа
махсус адабиётлар ёрдамида аникданди.
Илмий-тадқиқот ишлари Самарканд вилоятидаги Той- лоқ,
Ургут, Жомбой ва Пайарик, туманларининг шахсий
хўжаликларидаги (ах,оли қарамоғидаги) қорамолларда олиб
борилди. Текширувлар мобайнида бу худудларда асо- сан
Hyalomma (Н. anatolicum, Н. plumbeum, Н. scupense, Н.
detritum),
Rhipicephalus
(Rh.
Bursa,
Rh.
turanicus),
Haemaphysalis (H. sulcata, H.punctata), Dermacentor marginatus,
Ixodes (I. persulcatus, T.ricinus) авлодларига мансуб кана
Ҳайвои •TP"
Сонн
IhpaiiiT тур*
Ишчи
тригма концепт
грания
CH
(% Л» )
Иппчн
эритма
ҲНЖМН
(л/бош)
АДВ (мл/
бош)
Акарицид
самара (%)
Қорамол
3
Rhipicephalus bursa
0,003
2
0,6
ХО
Қорммол
3
llyahxniua snalolicum, 11.
delrlturn
0,003
2
0.6
ХО
Қорамол
3
llyalomma aoLolEcuiu, H.
dclriluiii
0,003
2
0.6
ХО
Қорамо.1
3
Rhipicephalus Ьигка
0,003
2
0.6
Я0
Қоримол
3
Denn
а ее nt or marginal us
0,003
2
0.6
ХО
ди.
Тойлоқ туманининг "Боғизоғон", "Тепа-
қишлоқ", "Ўртақишлоқ", "Файзиобод" ма-
ҳаллалари ҳамда "Зарафшон" воҳаси шахсий
хўжаликларида мавжуд 200 бош қорамол
иксодидозларга қарши текширилди. Мавжуд
қорамоллардан 170 бош моллар каналар билан
зарарланганлиги кузатилди. Асосан Ixodes,
Dermacentor,
Rhipicephalus,
Hyalomma
авлодларига мансуб кана турлари
3 (47), 2017
AGRO
ИМ - 07BEKIST0N QISHLOQ XD1ALIGI
41
Жадвал 2.
турларининг доминантлик қилиши аниқлан-тарқалганлиғи
аникданди.
Ургут туманининг "Штоп" ҳамда "Ўрамас" маҳаллала- ри
шахсий хўжаликларидан 35 бош қорамол эктопара- зитларга
қарши текширилди. Улардан 30 бош қорамол иксод каналари
билан спонтан ҳолда зарарланганлиги аниқланди.Бу ҳудудда
асосан
Rhipicephalus,
Dermacentor
авлоди
турлари
доминантлик қилиши кузатилди.
Жомбой туманининг Тулистон” ҳамда "Сарой” маҳал-
Жадвал 3,
Ҳайаон 1УР"
CmiH
Царатит гўря
IT
IIIUH
^Hiiicli Праикясн
>
Ишчи
триГМ*
ҳпжни
(,‘|/бо|||)
АДВ (мл/
6r.HH)
Маринад
самара (%)
Қирямил
2
Rhlpkephilus
Ьвгя*
0,006
2
1.2
90
ҚгфДМОЛ
2
11) akiranu
aniiolkuni, IL
detriiam
0,00ft
2
1.2
90
Kofia-wnt'l
2
II HyaliMuini
anatolicum,
П,
dclrilinn
UJH)6
2
1.2
40
Қпрамол
2
Kbiplccphahui
Iwrsa
0,006
2
1.2
90
Қорп.мол
2
Rhipiecpltalu*
bursa
0,006
2
1.2
90
лалари ҳудудининг шахсий хўжаликлари, аҳоли қарамо-
ғидаги 50 бош қорамоллар иксодидозларга қарши тек-
ширилганда улардан 40 бош моллар касалланганлиги
аниқланди. Асосан Hyalomma, Rhipicephalus ва Dermacentor
капа авлоди турлари доминант тур сифати- да қайд этилди.
Пайариқ тумани "Накурт" маҳалласининг шахсий хўжа-
ликлардаги (аҳоли қарамоғидаги) моллар текширилган- да
уларнинг 35 боши (100%) иксод каналари билан за-
рарланганлиги кузатилди. Бу молларда асосан Hyalomma,
Haemaphysalis авлоди каналари доминант тур'сифатида
Жадвал 4
Ҳаймш
С-гшв
Пари tar гура
E
■
1
И
ШЧИ
rpeiM»
ҲЛЖЧИ
VIH (мл/
Бит)
AkijiHimi
Самара (%)
Қорлмол
3
RlrJpiccpltak» Ьагча
U,<J09
2
1,Н
1IHI
Қорамол
3
НуаБнпш*
■aatullcuiii,
Н,
iletrit Irin
0,009
2
1.*
100
3
llyalmiiiiu uatollcum,
IL
dclrlfum
0,009
2
1.8
100
ҚирхЧйЛ
3
К111р1еерЫ||т I
IUFM
*
ЩЮ9
2
1Л
100
Қорлнид
J
licitinaccarw marxla
Я.ШМ
0,W9
2
1.8
1(10
паразитлик қилиши аниқланди. Эктопаразитларга қарши
қорамолларни текшириш мобайнида шахсий ҳамда хусу- сий
хўжаликларда мавжуд молларни сақлаш, озикданти- риш,
озиқаларнинг тозалиги ва уларни сакдаш шароит- ларига ҳам
эътибор берилди.
Тажрибалар жараёнида аниқланган доминант турлари:
Каратин 10 препаратный иксод каналарига қарши қўллаш
тажрибалари:
Каратин
10%
ли концентрат эмульсия- инсектоакари- цид
пиретроид препарати, 1 литрда 100г фаол таъсир қилувчи
модда мавжуд, таркиби- ог- циано- 3- феноксибензил
цистранс- 2,2- диметил- 3- (2,2- дихлорвинил) циклопропан
карбоксилат.
Препарат 10% ли концентрат эмулььсия х,олида ишлаб
чиқарилади.
Препарат
HEBEI
NEW
CENTURY
PHARMACEUTICAL СО., LTD, Хитой компаниясида ишлаб
чиқарилган.
Тажриба
1.
То йло қ ту мани
"Тепақишлоқ"
маҳалласи- даги
шахсий аҳоли қарамоғидаги иксод
каналари
билан табиий
ҳолда зарарланган 15 бош
қорамол
дезинсекция қилинди.
Тажрибада Hyalomma,
Rhipicephalus,
Dermacentor авлоди
каналарига
қарши каратин 10
пре- паратининг 0,003 фоизли
сувли
эмульсияси ни иг (2
л/бош ҳажмда) пуркаш усулида
қўлланилди.
(Жадвал 2).
Тажрибадан
кейин
қорамоллар танаси
текшириб
кўрил-
ганда тирик
ҳолатдаги
каналар борлиги
аниқланди.
Улар
карахт
ва
ярим карахт
ҳолатда эди. Паразитлар
72 соат
давомида қам ўлмади. Каратин
10 препаратининг
0,003
%
сувли
эмулсиясининг
акарицидлик самараси 80 фоиз-
ни
ташкил
этди.
Тажриба 2. Тойлоқ тумани
"Ўртақишлоқ" маҳалласи-
даги
шахсий аҳоли қарамоғидаги
иксод каналари
билан спонтан
ҳолда зарарланган
10 бош қорамол (Hyalomma
ва Rhi
picephalus) каратин 10
препаратининг 0.006
фоиз
ли
сувли
эмульсияси (2 л/бош)
билан пуркаш
усулида дориланди.
Тажриба натижасига кўра
0,006 фоизли каратин
сувли
эмульсияси иксод каналарига
нибатан 90 фоиз
акарицид
Самара кўрсатади.
Тажриба 3. Тойлоқтумани
"Файзиобод" маҳалласидаги
шахсий аҳоли қарамоғидаги иксод
каналари билан
спонтан
ҳолда зарарланган 15 бош
қорамол (Hyalomma,
Rhi picephalus,
Dermacentor) каратин
10 препаратининг
0,009 фоизли
кониентраииясида
(2
л/бош) ишчи
эмуль
сия билан
дезинсекция
қилинди
(Жадвал
4).
Каратин 10
препаратининг 0,009
% сувли
эмульсияси
кррамолларнинг иксод каналарига
қарши
қулланилганда
100
фоиз Самара кўрсатди.
Дориланган моллар
3
кун
мобайнида кузатилди.
Пре-
паратни қўллаш жараёнида \аво
\арорати +20+280
ташкил
этди. Кузатувлар мобайнида
дориланган
моллар
фи
зиологи к
\о лат и да салбий
ўзгаришлар кузатилмади.
Хулоса қилиб айтганда олиб
борилган текширувлар
на-
тижасида Самарканд вилоятининг
Тойлоқ,
Ургут,
Жом
бой ва
Пайариқ
туманларининг аҳолиси қарамоғидаги қорамоллар
орасида Hyalomma
(Н.
anatolicum,
Н.
plumbeum,
H.scupense,
H.detritum),
Rhi
picephalus
(Rh.
Bursa,
Rh.
turanicus),
Haemaphysalis (H.
sulcata. H.
punctata), Dermacentor mafginatus,
Ixodes (I.
persulcatus.
I.ricinus) авлодларига мансуб кана
турлари доминант
сифатида аникданди;
Иксод каналарига қарши
каратин 10
препаратининг
акарииидлигини аниқлаш
мақсадида 3 хил 0,003.
0,006, 0,009
фоизли кониентрацияда
қўлланилли.
Олиб
борил
ган
тажрибалар натижасида 0,009 фоизли
кониентраци
яда
қўлланнлганда
100
фоиз самара берганлиги
аниқ-
ланди.
М.РАҲИМОВ,
Д.АБДУЛЛАЕВА,
Ветеринария илмий-тадқиқот института.
АДАБИЁТЛАР
/. Благовещенский Д. И. "Определитель пухоедов (Mallophaga) домашних животных". Фауна СССР. М.-Л.: изд. АН СССР, 1940.
2.
Штакельберг А.А. "Синантропные двукрылые фауны СССР".
Издательство академии наук СССР, Москва, Ленинград:- 1956.
3.
Беклемишев В. И. "Определите^ членистоногих, вредящих здоровью человека".
Государственное издательство медицинской литературы, Медгиз. Москва:- 1958,
4.
Агринский Н.И. Насекомые и клещи вредящие, сельскохозяйственным животным. Москва:- 1962.
5.
Ганиев И.М., Аливердиев А.А. "Атлас иксодоидных клещей" Издательство "колос" Москва. 1968 г.
АГРО ИЛМ
-
07BEKIST0N QISHL
ОQ XO‘JALIGI
3 (47), 2017
