Акарицидная активность пиретроида дельтаметрина

CC BY f
16

Скачивания

Данные скачивания пока недоступны.
Поделиться
Рахимов, М., & Рузимуродов, А. (2024). Акарицидная активность пиретроида дельтаметрина. in Library, 19(2). извлечено от https://inlibrary.uz/index.php/archive/article/view/33811
Мухамад Рахимов, Ветеринарный научно-исследовательский институт

Ветеринарный научно-исследовательский институт, старший научный сотрудник лаборатории акарологии и арахноэнтомологии, доктор философии ветеринарных наук

0
Цитаты
Crossref
Сrossref
Scopus
Scopus

Аннотация

В данной работе определена акарицидная активность пиретроида дельтаметрина, применяемого против эктопаразитов животных, и представлены результаты.


background image

56

AGRO НМ - O ZBEKISTON QISHLOO VA SUV XOIALIGI

№5.

2019

1-

жад вал

Қашқарбедани сули билан турли меъёрларда қўшиб

экил ганда олинган ҳосилдорлик кўрсаткичлари

Тажриба вариантлари

1

ак

рор

-

л

ан

иш

2

ак

рорл

а

-

ни

ш

3

ак

рорл

а

-

ни

ш

4

ак

рорл

а

-

ни

ш

Ў

рт

ача

ҳоси

л

д

ор

-

л

ик

ц/г

а

1

Қашқарбеда

318,8

328,4

339,6

349,6

334,1

2

Қашқарбеда+ Сули-40 кг

341,6

347,6

345,6

350,8

346,4

3

Қашкарбеда+ Сул и-60 кг

370,4

378,8

388,8

386,4

381,1

4

Қашқарбеда+ Сул и-80 кг

415,2

404,8

414,4

424,4

414,7

бирлигида 239 г протеин мавжуд.

Чорвачилик ва паррандачилик илмий-тадқиқот институти таж-

риба даласида қашқарбедани бошоқли экинлар билан аралаш- ма
ҳолда етиштириш бўйича тадқиқотлар олиб борилди. Бунда
қашқарбеданинг "Қибрай" навини сулининг “Ўзбекистон кенг барг- ли"
нави билан ҳар хил вариантларда аралашма ҳолда экиб етиштириб,
энг самарали вариантни танлаш мақсад қилинганди.

Қашқарбедани сули билан аралашма ҳолда экишда ҳар бир

вариант алоҳида такрорланишлар бўйича таҳлил қилинди ва
уларнинг ўртачаси ҳисобланди. Ҳар бир вариант бўйича 4 такрор-
ланишдаги ўртача ҳосилдорлик кўрсаткичлари қуйидаги 1-жад- валда
келтириб ўтилган.

Демак, жадвалдан кўриш мумкинки, қашқарбеда ўзи алоҳида

экилганда 334,1 ц/га, сули уруғи 40 кг меъёрда қўшиб экилганда 346,4
ц/га, 60 кг/га меъёрда 381,1 ц/га, 80 кг/га меъёрда қўшиб экилганда
эса 414,7 ц/га хосилдорликка эга бўлди.

Қашқарбедани сули билан аралашма ҳолда экиб етиштириш- нинг

иқтисодий самарадорлик кўрсаткичлари таҳпил қилинди ва улар
қуйида 2-жадвалда келтирилди. Жадвалда келтирилган маъ-
лумотлардан кўриш мумкинки, қашқарбеда сули билан аралашма
ҳолда экилганда сули уруғини 80 кг/га меъёрда қўшиб экилганда
юқори самарадорликка эришилди.

Демак, хулоса қилиб айтиш мумкинки, қашқарбеда билан сули

2-

жадвал

Қашқарбедани сули билан аралашма ҳолида экиб

етиштиришнинг иқтисодий самарадорлиги

Вариантлар

Кўрсаткичлар

~ - -

Назорат,

кашқарбе-

данингўзи 20

кг/га

Сули

_________

40 кг/ га

60 кг/ га

80 кг/ га

Ҳосилдорлик, ц/га

334,1

346,4

381,1

414,7

Назоратга нисбатан қўшимча

ҳосил, ц/га

-

12,3

47

80,6

Назоратга нисбатан қўшимча

хосил, %

-

103,7

114,1

124,1

1 ц кук масса нархи, минг сўм

20

20

20

20

1 га кўк масса ҳосилидан олинган

даромад, минг сўм

6682

6928

7622

8294

Қўшимча ҳосилдан олинган

фойда, мингсўм

-

246

940

1612

Ҳосилни етиштириш ҳаражатлари,

мингсўм/га

1500

1500

1500

1500

Қашқарбеда уруғи нархи, минг сўм

400

400

400

400

Қўшимча уруғ нархи, минг сўм

160

240

320

Жами харажатлар, минг сўм

1900

2060

2140

2220

Соф фойда, минг сўм/га

4782

4868

5482

6074

Назоратга нисбатан қўшимча соф

даромад, минг сўм/га

0

86

700

1292

ҳар хил вариантларда экиб ўрганилганда, энг юқори кўрсаткичга
сулини 80 кг/га меъёрда қўшиб экилган вариантда эришилган. Бунда
қашқарбеданинг ўзи экилганга нисбатан қўшимча 80,6 ц/ га
ҳосилдорликка эришилди ёки 24,1 фоиз кўшимча ҳосил олин- ди.
Бунда иқтисодий самарадорлик ҳам яхши бўлиб, ҳар бир гектар
ердан 1292 мингсўм қўшимча даромад олишга эришилди.

Б.АЛЛАШОВ, С.ЖАМОЛОВ,

Чорвачилик ва паррандачилик илмий-

тадқиқот институти.

АДАБИЁТЛАР

1.

Атабаева Х.Н., Рўзметов Р. Дала экинларини етиштиришнинг илгор технологиялари. Тошкент, 2004 йил.

2.

Рўзиев Р, Мансуров О., Арипходжаева Г. Беда озуқаси ва унинг чорвачиликдаги ўрни. Журнал. “Зооветеринария”, 2015 й„

№ 9, 37-бет

УУТ:619.636.3:576

ДЕЛЬТАМЕТРИН ПИРЕТРОИДИНИНГ АКАРИЦИДЛИК

ФАОЛЛИГИ

There are highlighted the results of testing deltamethrin peritroid in struggle against ixodic ticks of the kind of Hyalomma,

Rhipicephalus, and Haemaphysalis in the eco-

stations of “Zarafshan” valley in the article. 100% acaricidal effect has bbeen

obtained.

Ўзбекистон биоценозлари, жумладан, зообиоценозлари (экотоп, экотон,

деҳқон, хусусий, шахсий ёрдамчи) ва бошқа чорвачилик хўжаликлари,
яйловлари шароитцца миграцияси (тарқалиши) кутилаётган экто- ва эндо-
паразитоз ҳамда трансмиссив касалликлар (ўлат, туляремия, томди, тер- миз
геморрагик иситмаси, эфемер иситма, кана энцефалита, малярия,
лейшманиозлар, трипаносомозлар, Қонго-Қрим_геморрагик иситмаси ва бошқа
касалликларнинг специфик (Vector) тарқатувчилари бўлган иксод каналарига
қарши курашнинг экологияга, инсон ва ҳайеонлар организми- ra, фауна ва
фпорага безарар бўлган янги восита ва усулларини ишлаб чиқиш ҳамда қўллаш
технологиясини яраташ устувор муаммо ҳисобланади.

Эпизоотологии, экологик, фенологик илмий-тддақот ишлари Самарканд

вилояти Тойлоқ, Жомбой, Ургут. Пайариқ туманлари экотон ва экотопла- ри
шахсий хўжаликларидаги (аҳоли қарамотадаги) қорамолларда олиб борилди.

Январ ойида экотопларда шахсий хусусий хўжаликларда 49 бош қорамол

текширилди. Бу моллар танасида иксод каналари топилмади, бирок молларнинг
24% (Trichodectes bovis, сочхўрлар) триходектоз билан касалланганлиги маълум
бўлди.

Февраль ойида шахсий, хусусий хўжаликлардан 63 бош қорамол па-

разитологии текширилди. Текширишлар мобайнида мавжуд моллардан иксод
каналари топилмади.

Март ойида эктопаразитларга қарши экотон ва экотопларда хамда

зарафшон вохаси тўқайзорларида шахсий, хусусий хўжапиклардан 41 бош
корамол текширилди. Текширувлар жараёнида қорамоллардан иксод каналари
топилмади,

аммо

мавжуд

молларнинг

48,7%

триходекгоз

билан

касалланганлиги аниқланди.

Апрель ойида қорамолларнинг эктопаразитларига қарши синов таж-

рибапари мобайнида жами 49 бош корамол текширилди ва 46,9% мол-


background image

№5. 2019

AGRO ИМ - D ZBEKISTON QISHLOQ VA SUV

X0‘JALIGI

57

ларда паразит каналар топилди. Асосан, гиа- ломмоз
(Н.

anatolicum,

Н.

plumbeum,

Н.

detritum),

рипицефалоз (Rh. Bursa, Rh. turanicus) касалликлари
учради. 30,6% моллар эса триходектоз (Trichodectes
bovis), касалликлари билан касал- ланганлиги
аникланди.

"Дўстлик”,

'Тепақишлоқ",

“Ўртақишлок"

маҳаллалари ҳамда шахсий хўжаликбарида мав- жуд
қорамол ва қўйларнинг 80% иксод каналари билан
зарарланганлиги (дермацентороз, рипицефалоз,
гиаломмоз аралаш шакли) аниқланди.

Бунда мавжуд моллар организмида Н. anatolicum,

Н. plumbeum, Н. detritum, Rh. bursa, Rh. turanicus, D.
marginatus каналари паразит- лик килиши кузатиоди.

Самарканд вилояти экотон ва экотоплари,

тўқайзорлари

шароитида

иксод

каналарининг

Dermacentor, Hyalomma, Rhipicephaulus каналари
доминантлик қилиши кузатилди.

Тойлоқ туманининг “Дўстлик”, “Тепақишлоқ”,

"Ўртақишлоқ", "Файзиобод" маҳаллалари ҳамда
“Зарафшон" воҳаси шахсий хўжаликларида 81%
қорамол дермацентороз, рипицефалоз, гиалом-

Экотон ва экотопларда қуйидаги зоопаразит

ва улар

томонидан қўзғатиладиган паразитар касалликлар

аниқланди:

1-

жадвал.

Ҳайвон тури

Тарқалган зоопаразитлар

тури

Диагностика қилинган

паразитар касалликлар

номлари

Қорамолларда;

Dermacentor marginatus

дермацентороз

Haemaphysalis sulcata

хемафизалоз

H. punctata

хе ма физа лоз

Hyalomma anatolicum

гиаломмоз

Hyalomma plumbeum

гиаломмоз

H. detritum

рипицефалоз

Rhipicephalus bursa

рипицефалоз

Rh. Turanicus

рипицефалоз

Alveonasus lahorensis

альвеонасоз

Қўйларда:

Rhipicephalus bursa

рипицефалоз

Итларда:

Rh. Turanicus

рипицефалоз

моз касалликлари билан касалланганлиги аниқланди.

Ургут туманининг "Штоп" ҳамда "Урамас" маҳаллалари шахсий

қорамолларнинг 83% и иксод каналари билан табиий (спонтан) ҳолда
зарарланганлиги аниқланди. Бу ҳудудда асосан дермацентороз, рипицефалоз
касалликлари кенгтаркалганлиги кузатилди.

Жомбой туманининг Тулистон" ҳамда “Сарой" маҳаллалари аҳолиси

қарамоғидаги 80% қорамол рипицефалоз, гиаломмоз, дермацентороз ка-
салликлари балан касапланганлиги аникланди.

Пайариқтумани “Накурт" маҳалласида шахсий 100% қорамол гиаломмоз ва

гемафизалоз паразитозлари билан касалланганди.

Текширувлар мобайнида Самарканд вилояти Тойлоқ, Ургут, Жомбой,

Пайарик туманлари экотон ва экотоплари, тўкайзорлари шароитида иксод
каналарининг Hyalomma (Н. anatolicum, Н. plumbeum, Н. detritum), Rhiplcephalus

(Rh. Bursa, Rh. turanicus), Haemaphysalis (H. sulcata, H.punctata), Dermacentor
marginatus каналари қорамоллар организмида асосий патоген турлар эканлиги
аникланди.

Дельтаметрин 5% пиретроид препарата
Дельтаметрин 5% ли концентрат эмульсия-инсектоакарицид пиретро

ид

препарата, 1 литрда

50 гфаол

таъсир қилувчи модда манжуд, тарки- би-

or-

циано-

3-

феноксибензил

цистранс-

2,2-

диметил- 3- (2,2-

дихлор

винил)

циклопропан- карбоксилат. Препарат

5%

ли концентрат

эмульсия ҳолида HEBEI

NEW CENTURY PHARMACEUTICAL CO., LTD, Хигой компа ниясида ишлаб
чикарилган.

Тойлоқтумани шахсий, хусусий хўжаликларида табиий ҳодда зарар- ланган

24 бош корамоллар танасидаги Hyalomma anatolicum, Н. plumbeum,
Rhiplcephalus bursa каналарига нисбатан Дельтаметрин 5% ли препара- тининг
0,015% ли сувпи эмульсияси шаклида акарицидлик фаоллигини ўрганиш
максадида тажрибалар олиб борилди.

Дориланган моллар 3 кун мобайнида кузатилди. Препаратам кўллаш

жараёнида ҳаво ҳарорати +25°С ни ташкил этди. Кузатувлар мобайнида
дориланган моллар физиологик ҳолатида салбий ўзгаришлар кузатилмади.

Хулосалар куйидагича бўдди: 1. “Зарафшон" воҳаси экотон ва экотоплари,

тукайзорлари шароитида иксод каналарининг Hyalomma (Н. anatolicum, Н.
plumbeum, Н. detritum), Rhiplcephalus (Rh. Bursa, Rh. turanicus), Haemaphysalis
(H. sulcata, H.punctata), Dermacentor marginatus, авлодлари вакиллари
корамоллар танасида асосий паразитар турлар ҳисобланади.

2.

Иксод канапаридан Hyalomma ва Rhipicephalus авлоди доминант турлар

ҳисобланди.

3.

Дельтаметрин препаратининг 0,015% ли сувли эмульсияси Н.

anatolicum, Н. plumbeum, Rhipicephalus bursa (рипицефалоз, гиалоМмоз)
каналарига нисбатан 100% акарицид Самара кўрсатади.

М.РАҲИМОВ,

А.РЎЗИМУРОДОВ,

Самарканд Ветеринария илмий-тадқиқот института.

АДАБИЁТЛАР

1.

Благовещенский Д.И. ‘Определитель пухоедов (Mallophaga) домашних

животных". Фауна СССР. М.-Л.: изд. АН СССР, 1940.

2.

Беклемишев В.Н. «Определитель членистоногих, вредящих

здоровью

человека». Государственное издательство медицинской литературы,
Медгиз. Москва: 1958,

3.

Агринский Н.И. Насекомые и клещи вредящие, сельскохозяйственным

животным. Москва: 1962.

4.

Гзниев И.М., Аливердиев А.А. «Атлас иксодоидных клещей».

Издательство «колос» Москва. 1968 г.

5.

Эргашев ЭХ., Шопўлатов Ж.Ш. “Паразитология". «Ўқитувчи на-

шриёти», 1981 й.

6.

Абуладзе К.И, Демидов Н.В, Непоклонов А.А, Никольский С.Н,

Павлов Н.В. Степанов А.В. Паразитология и инвазионные болезни

сельскохозяйственных животных. Москва, во «Агропромиздат», 1990.

7.

Рузимурадов

А.

Паразитизм биологический. Оптимизация жи-

вотноводства. Самарканд: ГП. «Zarafshon", 2010.

2-

жадвал.

T.p.

Препарат

концентрацияси

(фоиз)

Мол
тури

Сони

(бош)

Паразит тури

Дозаси

Қўллаш у
сули

Экстенс

самара

(фоиз)

1.

0,015

қора мол

3

Hyalomma

anatolicum

1,5мл/б

ФТМ

Тўлиқ

пуркаш

2 суткадан

сўнг 90%

2.

0,015

қора мол

2

Н. anatolicum

Bovicola bovis

1,8мл/б

ФТМ

Тўлиқ

пуркаш

2 суткадан

сўнг 100%

3.

0,015

кора мол

3

H. anatolicum

4,5

мл/б

ФТМ

Тўлик

пуркаш

1 суткадан

сўнг 100%

4.

0,015

қора мол

2

Trichodektes bovis,

H.anatolicum

4,5

млА>

ФТМ

Тўлиқ

пуркаш

1 суткадан

сўнг 100%

5.

0,015

қорамол

3

H.anatolicum

H. plumbeum

4,5 мл/б

ФТМ

Тўлиқ

пуркаш

1 суткадан

сўнг 100%,

6.

0,015

корамол

3

H. anatolicum

4,5

мл/б

ФТМ

Тўлиқ

пуркаш

1 суткадан

сўнг 100%>

7.

0,015

корамол

5

H. anatolicum, H.

plumbeum

3 мл/б

ФТМ

Тўлиқ

пуркаш

2 суткадан

сўнг 100%,

8.

0,015

қорамол

3

H. anatolicum

3

мл/б

ФТМ

Тўлиқ

пуркаш

2 суткадан

сўнг 100%,

Библиографические ссылки

Благовещенский Д.И. ‘Определитель пухоедов (Mallophaga) домашних животных". Фауна СССР. М.-Л.: изд. АН СССР, 1940.

Беклемишев В.Н. «Определитель членистоногих, вредящих здоровью человека». Государственное издательство медицинской литературы, Медгиз. Москва: 1958,

Агринский Н.И. Насекомые и клещи вредящие, сельскохозяйственным животным. Москва: 1962.

Гзниев И.М., Аливердиев А.А. «Атлас иксодоидных клещей». Издательство «колос» Москва. 1968 г.

Эргашев ЭХ., Шопўлатов Ж.Ш. “Паразитология". «Ўқитувчи на- шриёти», 1981 й.

Абуладзе К.И, Демидов Н.В, Непоклонов А.А, Никольский С.Н, Павлов Н.В. Степанов А.В. Паразитология и инвазионные болезни сельскохозяйственных животных. Москва, во «Агропромиздат», 1990.

Рузимурадов А. Паразитизм биологический. Оптимизация животноводства. Самарканд: ГП. «Zarafshon", 2010.