VETERINARIYA
TIBBIYOTI
ПАРАЗИТАР КАСАЛЛИКЛАР
М.Ю.Раҳимов,
Ветеринария илмий-тадқиқот института
ИКСОД КАНАЛАРИНИНГ ҲУДУДИЙ ТАРҚАЛИШИ
Аннотация
Научно-исследовательские работы были проведены на
личных крупных рогатых скотах жителей Тайлякско- го,
Ургутского, Жамбайского и Пайарыкского района
Самаркандкой областей. Разновидность клещей типов
Hyalomma, Rhipicephalus, Haemaphysalis были отмечены в
качестве доминантного вида.
Summary
Research work was carried out on the private cattle of the
population of the Taylak, Urgut, Zhambay and Paiarik districts of
the Samarkand region. A variety ofticks types Hyalomma,
Rhipicephalus, Haemaphysalis were noted as the dominant
species.
Калит cyziap:
фауна, миграция, динамика, доминант, трансмиссив, вектор, акарицид, препарат, эритма.
Мавзунинг долзарблиги.
Мамлакатимизда чор- ва
молларини ва уларнинг махсулдорлигини ошириш бўйича
мухим чора-тадбирлар амалга оширилмокда. Шунингдек,
чорвачипикда иктисодий ислохотлар ўтказилиб, деҳқон,
фермер хўжаликлари ҳамда микро- фермалар ташкил
килинмокда. Колаверса. чет давлат- лардан наслдор моллар
олиб келиниб. кўпайтирилмоқда.
Бироқ янги қурилган чорвачилик фермалари хамда
микрофермаларда, хусусан, аҳоли қарамоғидаги моллар
танасида хавфли трансмиссив касалликларни Vector
тарқатувчилари хисобланган иксод каналари кўпаймоқда.
Ҳайвонлар миграциясининг ошиши би- лан эндемик
каналарнинг хам тарқалиш ареаллари кенгаймоқда.
Натижада қорамолчилик ва қўйчилик фермаларида
махсулдорлик камаймокда хамда санитария эпидемиологик
тахдид кучаймоқда.
Шундай экан, иксод каналарининг фаунасини.
экологиясини. мавсумий динамикасини хамда уларга қарши
курашишнинг янги воситаларини тадқиқ этиш муҳим илмий-
амалий ахамият касб этади.
Тадқикот максади.
Иксод каналарининг худудий
эпизоотологии хусусиятини ўрганиш ва янги каратин 5
пиретроид
препаратининг
акарицидлик
самарасини
аникдаш.
Тадқиқот объекта ва услуби.
Илмий-тадқиқот ишлари
Самарканд вилоятининг Тойлок, Ургут, Жом- бой ва
Пайариқ туманларида аҳоли қарамоғидаги қорамолларда
олиб борилди. Терилган кана турлари арахноэнтомология
лаборагориясида микроскопии
ва морфосистематик текширишлардан ўтказилиб, кўлланма
ва аниклагич жадваллар ёрдамида «Определитель пухоедов
Mallophaga домашных животных», «Атлас исодоидных
клещей»,
«Определитель
членистоногих,
вредящих
здоровью человека» хамда бошқа махсус адабиётлар
ёрдамида аникланди.
Тадқиқот
натижалари.
Тойлок
туманининг
“Боғизоғон”, “Тепақишлоқ”, “Уртақишлоқ”, "Файзи- обод”
махатлалари хамда “Зарафшон” воҳасида 200 бош корамол
текширилди. Натижада 170 (85%) бош мол каналар билан
зарарланганлиги ва
Ixodes, Der- macentor, Rhipicephalus,
Hyalomma
авлодларига ман- суб кон сўрувчи кана турлари
аникланди.
Ургут туманининг “Штоп” хамда “Урамас” махаллалари
шахсий ёрдамчи хўжаликларидан 35 бош корамол
паразитологии текширилди. Улардан 30 (85,7%) бош
қорамолнинг иксод каналари билан спон- тан холда
зарарланганлиги
аникланди.
Бу
худудда
асосан
Rhipicephalus,
Dermacentor
авлоди вакиллари- нинг
доминантлик килиши кузатилди.
Жомбой туманининг “Гулистон” хамда “Сарой”
махаллалари худудининг шахсий хўжаликлари ахолиси
карамогидаги 50 бош корамол иксодидоз- ларга карши
текширилганда, улардан 40 (80%) боши каналар билан
зарарланганлиги
аникланди.
Асосан
Hyalomma,
Rhipicephalus ва Dermacentor
кана авлоди патоген турлар
(доминант) сифатида кайд этилди.
Пайариқ тумани “Накурт” маҳалласининг шахсий
ёрдамчи хўжаликлардаги (аҳоли карамогидаги) 35
1-зкадвал.
Экотоп ва экотонларда иксод каналарининг мавсумий фенограммаси
Топилган каналар турлари
Ойлар бўйича (экз.)
I-1II
IV
И
и
177
1777
IX
X
XI
I.ricinus
-
-
доналаб
доналаб
доналаб
ўнлаб
доналаб
доналаб
Hyalomma anatolicum
-
доналаб
ўнлаб
ўнлаб
ўнлаб
ўнлаб
доналаб
доналаб
H.plumbeum
-
-
ўнлаб
ўнлаб
ўнлаб
ўнлаб
доналаб
доналаб
H. detrition
доналаб доналаб
ўнлаб
ўнлаб
ўнлаб
-
-
H. scupense
доналаб доналаб
ўнлаб
ўнлаб
ўнлаб
-
-
Rhipicephalus bursa
-
доналаб
ўнлаб
ўнлаб
ўнлаб
ўнлаб
доналаб
доналаб
Rh. turanicus
Г
доналаб
ўнлаб
ўнлаб
доналаб
-
Haemaphysalis sulcata,
-
доналаб
доналаб
доналаб
доналаб
доналаб
-
H. punctata
-
доналаб
ўнлаб
ўнлаб
доналаб
доналаб
-
Dermacentor marginatus
-
доналаб
ўнлаб
ўнлаб
ўнлаб
ўнлаб
доналаб
доналаб
(хайвонлар танасида)
#07(128) 2018
26
VETERINARIYA
TIBBIYOTI
ПАРАЗИТА!’ КАСАЛЛИКЛАР
2-жадвал.
Каратин (5%) препаратини иксодидозларга қарши синов натижалари
т.р.
Препарат с.э.конц.
(фоиз)
Мол тури
Сони
(бош)
Паразит тури
Дозаси
Кузатиш вакти
(сутка)
Экстенс самара
(фоиз)
1.
0,003
Қорамол
5
H.plumbeum Rhipicephalus
bursa
500мл/б с.э. 0,3
мл/б ТМ
1 сутка
50
3 сутка
97,4
2.
0,003
Қорамол
5
H. anatolicum
H.plumbeum
500мл/б с.э. 0,3
мл/бТМ
1 сутка
70
3 сутка
100
3.
0,003
Қорамол
5
H. anatolicum
Rhipicephalus bursa
500мл/б с.э. 0,3
мл/б ТМ
1 сутка
60
3 сутка
96,7
4.
0,003
Қорамол
5
H. anatolicum
H.plumbeum
500мл/б с.э. 0,3
мл/б ТМ
1 сутка
50
3 сутка
100
5.
0,003
Қорамол
8
H. anatolicum
500мл/б с.э. 0,3
мл/б ТМ
1 сутка
20
3 сутка
98,7
6.
0,003
Қорамол
7
H. anatolicum
500мл/б с.э. 0,3
мл/б ТМ
1 сутка
0
3 сутка
100
бош мол текширилганда уларнинг барчаси иксод кана- лари
билан зарарланганлиги кузатилди. Бу молларда асосан
Hyalomma, Haemaphysalis
авлоди каналари па- разитлик
қилиши аникланди. Эктопаразитларга қарши қорамолларни
текшириш мобайнида шахсий ҳамда хусусий хўжаликларда
мавжуд молларни саклаш, озиклантириш, озикаларнинг
тозалиги ва уларнинг саклаш шароитлари хам ўрганилди.
Текширувлар мобайнида бу худудларда асосан
Hyalomma (Н. anatolicum, Н. plumbeum, Н. scupense, Н.
detrition), Rhipicephalus (Rh. Bursa, Rh. turanicus),
Haemaphysalis (H. sulcata, H.punctata), Dermacentor
marginatus, Ixodes (I. persulcatus, I.ricinus)
авлодлари- га
мансуб кана турлари асосий паразитологик-эпиде- миологик
тахдид солувчи зоопаразитлар хисобланади. Уларга қарши
дезакаризация чораларини мунтазам ра- вишда амалга
ошириш талаб этилади.
Каратин 5% эмульсия концентрата
Каратин 50 (5%) ли концентрат эмульсия-инсек-
тоакарицид пиретроид препарата, 1 литрда 50 г фаол таъсир
килувчи модда мавжуд, таркиби ог- циано- 3-
феноксибензил- (RS) цистранс- 2,2- диметил- 3- (2,2-
дихлорвинил) циклопропан- карбоксилат.
Препарат 5% ли концентрат эмульсия ҳолида иш- лаб
чиқарилади.
Препарат
HEBEI
NEW
CENTURY
PHARMACEUTICAL CO., LTD, (Хигой) компанияси- да
ишлаб чиқарилган.
Препарат синови Тойлок тумани '‘Тепакишлоқ”,
’Файзиобод”, “Боғизоғон” маҳаллаларидаги шахсий, хусусий
хўжаликлар чорва молларида ўтказилди. Бунда, табиий холда
(спонтан) зарарланган 35 бош қорамол каратин 50 (5%)
препаратининг 0,003% ли сувли эритмаси билан (500 мл
сувга 0,3 мл ТМ) пур- каш усулида дориланди. Препаратнинг
ишчи эритмаси моллар танасининг фақат кана бор жойларига
қўлланилди. Тажрибалар жараёнида санитария-гигиена
қоидаларига риоя килинди.
Препаратни қўллашда эктопаразитлар билан зарарланган
қорамолларнинг
ёшига,
хайвон
танасининг
катта-
кичиклигига хамда клиник белгиларига эътибор берилди.
Тажрибалар
натижасида
каратин
(5%)
пиретроид
препаратининг юқори акарицид самарага (95 фоиз) эга
эканлиги аниқланди.
Хулосалар.
1.
Самарканд вилояти Тойлок, Ургут, Жом- бой,
Пайарик туманлари экотон ва экотоплари, тўқайзорлари
шароитада иксод каналарининг Hyalomma (Н. anatolicum, Н.
plumbeum, Н. scupense, Н. detritum), Rhipicephalus (Rh. Bursa,
Rh. turanicus), Haemaphysalis (H. sulcata, H.punctata),
Dermacentor
marginatus,
Ixodes
(I.ricinus)
авлодлари
вакиллари қорамо.ллар организмида зоопаразит сифатида
асосий патоген тур хисобланади.
2.
Иксод каналаридан Hyalomma ва Rhipicephalus
авлоди каналари доминант турлар эканлиги аникланди.
3.
Каратин 5 препаратини қорамоллар танасидаги иксод
каналарига карши қўллаганда моллар физиологик ҳолатида
салбий (токсикологик) ўзгаришлар куза- тилмади.
Фойдаланилган адабиётлар рўйхата:
1.
Н.И.Агринский. Насекомые и клещи, вредящие
сельскохозяйственным животным. Кровососущие клещи -
переносчики болезней человека и животных. Ленинград:
«Наука», 1967.
2.
Одум Ю. Основы экологии. -М.: «Мир». 1986.
3.
Рузимурадов А. Паразитизм биологический. Опти-
мизация животноводства. Самарканд: «Zarafshon". 2010.
4.
Рўзимуродов А. Паразитозлар нозологияси //“Агро
илм” № 1, 2010.
5.
Исаков И. Геморрагик иситма кандай касаллик.
И
“Ўзбекистон кишлок хўжалиги" № 4, 2013.
6.
Рўзимуродов А. Ҳайвон турлари ва экоадаптация.
И
"Агро илм” № 3, 2014.
7.
Сапаров Ҳ. Кана чакишидан эхтиёт бўлинг.// "Зоо-
ветеринария’' № 3,2015.
8.
Сапаров Ҳ. Зика иситмаси кандай касаллик? //“Зоо-
ветеринария” № 2. 2016.
#07(128)2018
27