The spread of bee tropylelaposis disease in Uzbekistan and measures to combat it

Abstract

This article describes the spread of tropilellaposis in the small branch of animal husbandry and measures to combat it.

Source type: Journals
Years of coverage from 2020
inLibrary
Google Scholar
CC BY f
19-21
126

Downloads

Download data is not yet available.
To share
Rahimov, M., Davidov О., Elmurodov, B., & Urakova, R. (2022). The spread of bee tropylelaposis disease in Uzbekistan and measures to combat it. in Library, 22(4), 19–21. Retrieved from https://inlibrary.uz/index.php/archive/article/view/33836
Muhamad Rahimov, Veterinary Scientific Research Institute

Veterinary Research Institute, senior researcher of the Laboratory of Acarology and Arachnoentomology, doctor of philosophy of veterinary sciences

Crossref
Сrossref
Scopus
Scopus

Abstract

This article describes the spread of tropilellaposis in the small branch of animal husbandry and measures to combat it.


background image

VETERINARIYA

MEDITSINASI

19

#12 (181)2022

ПАРАЗИТАР КАСЛЛДИКЛАР

УДК: 48.731.371.6

О.С.Давидов,

в.ф.н.,

Б.А.Элм уродов,

в.ф.д., профессор,

Р.М.Урақова,

кичик шший-ходим,

М.Рахимов,

в.ф.н..

Ветеринария илмий-тадқиқот институты

ЎЗБЕКИСТОНДА АСАЛАРИЛАР ТРОПИЛЕЛАПСОЗ

КАСАЛЛИГИНИНГ ТАРҚАЛИШИ ВА УНГА ҚАРШИ КУРАШ

ЧОРАЛАРИ

Аннотация

В статье описаны результаты изучения эпизоотологической

ситуации в пчеловодческих хозяйствах некоторых регионов нашей
республики. То есть описаны результаты научных исследований по
происхождению, распространению, профилактике и мерам борьбы
с новой болезнью пчел тропилапсозом. Тропилелапсоз является
опасным паразитарным заболеванием пчел, и отмечается, что он
наносит

большой

экономический

ущерб

пчеловодческим

хозяйствам. В борьбе с тропилепапозом пчел рекомендуется
обрезка и уничтожение заражённый пчелиных семей, применение
муравьиной кислоты, амиакар и других пиретроидных препаратов.

Annotation

The article describes the results of studying the epizootological

situation in beekeeping farms in some regions of our republic. That is, the
results of scientific research on the origin, distribution, prevention and
measures to combat the new bee disease tropilapsosis are described.
Tropylelapsosis is a dangerous parasitic disease of bees, and it is noted
that it causes great economic damage to beekeeping farms. In the fight
against tropileposis of bees, pruning and destruction of bee colonies, the
use of formic acid, amiacar and other pyrethroid preparations are
recommended.

Калит сўзлар: асалари, тропилелапсоз, касаллик, кўзгатувчи, Tropilaelaps clareae, кана, диагноз, мумкатак, личинка, даво- лаш, карши

курашйш чоралари.

Мавзунинг

долзарблиги.

Республикамизда

аса-

ларичилик қишлоқ хўжалигининг юқори даромадли
тармокдаридан бири бўлиб, асалари асали, гул чанги, ўз
хусусиятлари бўйича озиқ-овқат, доривор ҳамда кос-
метологик махсулотлар ҳисобланса, прополис, асалари
заҳари, она ар и сутй

-

тиббиёт ва коеметологияда кенг

қўлланиладиган купли биостимулятор вазифасини бажа-
ради.

Ўзбекистон асалариларни кўпайтириш ва боқиш бўйича

тарихий марказлардан бири бўлиб, куёш.ли та- биати
асаларичиликни ривожлантиришда муҳим ўрин эгаллайди.
Кейинги йиллларда асаларичилик тармоғини бошкариш
тизимини

тубдан

такомиллаштириш,

асаларичилик

хўжаликлари фаолияти самарадорлигини оши- риш, асал
маҳсулотлари ишлаб чиқариш ҳажми ва тур- ларини янада
кўпайтириш, асални кайта ишлаш бўйича замонавий
технологияларни жорий этиш, соҳанинг экспорт салоҳиятини
ошириш бўйича бир қатор чора ва тад- бирлар амалга
оширилди.

Асаларичилик сохасини ривожланиши учун яра-

тилаётган кулайликлар, олиб борилаётган тадбирларга
карамасдаи, соҳа ривожига катта иктисодий зарар келти-
рувчи омиллар хам мавжуд.

Жумладан, асалариларнинг турли ҳашорат ва зарар-

кунандалар билан зарарланиши, инфекцион ва инвазион
касалликларнинг келиб чиқиши долзарб муаммолардан бири
хисобланади

Ушбу ҳолатлардан келиб чиқкан ҳолда асалари ка-

салликларини аниқлаш, олдини олиш ва уларга қарши кураш
чораларини ишлаб чиқиш, илмий-тадқиқот ишла- рини
ташкил этиш, асаларичиликни ривожлантиришда инновацион
ғоялар хамда илмий ишланмалар, замонавий технологиялар
асосида кенг кўламда жории қилиш каби тадбирларни амалга

ошириш зарур.

Тропилелапсоз асаларилар очиқ ва ёпиқ личинкала-

рининг (Tropilaelaps clareae) гамаз канаси қўзғатадиган
касаллигидир. Кананинг урғочиси тўк қизил-қўнғир рангли,
узунчоқ шаклда, 0,97-1.0x0,53-0,58 мм, эркаги 0,88-0,51 мм
катталикда бўлади. Мумкатакларда ривож- ланаётган асалари
личинкалари мумкатакларни ёпиши- дан олдин, уруғланган
урғочи каналар мумкатакларга кириб, уларнинг деворида 3-4
та тухум қўяди ва унда каналар 8-9 кун давомида ўзининг
тўлиқ ривожланиш даврини ўтайди. Тропилелапсоз
каналарининг мумка- такда тўлиқ ривожланиш даврида улар
асалари личин- каларининг гемолимфасини сўриб, нобуд
бўлишига олиб келади. Касалликнинг таркалиш манбаи бўлиб
кана

билан

зарарланган

асаларилар

ҳисобланади.

Тропилелапсоз касаллигининг аризорда касал оилалардан
соғлом

1-расм. Асалари мумкатакларининг бузилган ҳолати


background image

VETERINARIYA

MEDITSINASI

20

#12(181)2022

2- раем.

3-раем.

Tropilaelaps clareae канаси билан зарарланган мумкатаклар ва

нобуд булган арилар

оилаларга таркалиши арилар ўғирланган, кўчирилган,
ромларни касал оилалардан соғлом оилаларга ўтказганда
содир бўлади. Касалликнинг характерли белгилари: ка-
саллик кўпинча ёзнинг иссик даврида учрайди. Асала- ричи
личинкаларнинг

мумкатакларда

номутаносиб

жой-

лашганини, хамда уларнинг кундан-кун камайиб бораёт-
ганлигини кузатади. Шу билан бирга, кўпинча (80-90%) эркак
арилар (трутенлар) личинкалари зарарланиши ку- затилади.
Мумкатакда нобуд бўлган личинкалар ўзининг ялтироқ
тусини

йўқотади,

тана

формаси

ўзгаради,

баъзи

личинкаларнинг олдинги қисми мумкатакдан чиқиб ту- риши
мумкин (1-расм.).

Личинкаларнинг нобуд бўлиши уларнинг тўлиқ

шаклланиши даврида содир бўлади, баъзида эса личинкалар

ўз

ривожланишини катта аригача етказади, аммо улар танаси

деформацияланган,

оёқлари

йўқ,

қанотлари

ўрнида

рудиментлар қолади. Зарарланган асалари учиш майдончаси
олдида, асалари уяси тубида асаларичи мум- катаклардан
чиқариб ташланган личинкалар билан бирга шакли бузуқ

катта

ишчи ариларни, трутенларни ва пилла ғумбакларни

учратади. Зарарланган асалари оиласида кўпинча эркак
арилар

трутенлар

кўпайиб кетади. Кана- ларни катта арилар

танасида,

трутуенларда ва мумкатакларда учратиш

мумкин.

Бир

мумкатакда каналар сони 1-4 тадан 24-36

тагача

учратилиши

мумкин.

Тадқиқот материаллари ва услублари.

Тадқикотлар

парранда, қуён, балиқ ва

асалари касаллари

ҳамда Арах-

ноэнтотмология ва

акаралогия лабораториялари

ходим- лари

Тошкент

ва

Қашқадарё

вилоятлари

асаларичилик

хўжаликларига амалий ёрдам

кўрсатиш мақсадида

хизмат

сафари давомида олиб борилган

тадкикотлар ҳамда ла-

6-расм.

.

7-расм.

Tropilaelaps clareae канасининг микроскопик кўриниши

ПАРАЗИТАР КАСАЛЛИКЛАР

4- расм.

5-расм.

Асалари

тропилелапсоз

касаллигини аницлашда лаборатория

текшириш жараёнлари

бораторияда микроскопик текширув жараёнлари асосида
амалга

оширилди.

Бунга кўра, Тошент вилоят “Эффект проф

сервис”

МЧЖ

асаларичилик фирмаси 350 та асалари

оиласидан,

Тошкент вилояти Тўйтепа туманидаги Тугунбой

Файзиевич

шахсий

асаларичилик хўжалигидан 70 та асалари

оилалари хамда Қашкадарё вилояти Қарши тумани “Чўли
ота” асаларичилик хўжалигида Нуридди- нов Шарофиддинга
тегишли 200 та асалари оилаларидан лабораторияга
текшириш учун пат намуналар олиб ке- линди. Ушбу
асаларичилик хўжалик эгаларидан анамнез маълумотлари
олинди, эпизоотик ҳолат ўрганилди. Jla- бораторияда
текшириш учун қуйидаги пат намуналар

-

ромдан кесиб

олинган 3x15 см ҳажмдаги печатланган личинкалар бўлаги, уя
ичидан олинган 100-200 тирик арилар ва асалари уяси
тубидан йиғиб олинган ахлат олиб келинди. Текшириш
жараёнида мумкатакчаларни кесиш учун скалпель, ари ва
каналарни ажратиб олиш учун петри косача, буюм ойнача,

қоплағич

ойнача, мумкатаклар- дан каналарни ажратиб

олиш

учун махсус тароқ, бино- куяр микроскоп, спирт,

пахта,

0,3 %

формалин, дисстил- ланган сув хамда

ажратиб

олинган

каналарни кўргазмали қурол сифатида

солиб кўйиш

учун

барбагалла эритмаси тайёрланди.

Иш столига

спирт билан

ишлов берилди. Мумкатаклар

арилар

ахлати билан

ифлосланганлиги учун

авваламбор

инфекцияларга, яъни

америкача ва ев-

ропача чириш касалликларига

гумон

қилиниб, мумкатак-

чалар ўзидан ГПА

озика мухитига экма

экиб 32-34° С да 24

соатга термостатга

кўйиб микроскопик

текширишлар

ўтказганимда инфекция

кўзатилмади.

Мумкатаклар

ва мумкатаклар ичидаги каналардан

махсус

тароқ

ёрдамида ҳар бир мумкатакчадан 3-4 та

дан 4-5 тагача

ажратиб олинди. Каналарни буюм ойна-

си устига қўйиб

бир

томчи

дистилланган

сув

томизилиб,

микроскопда

текширилди. Каналар қизғиш жагаррангда

жуда майда

3 жуфт

оёқларга эга овалсимон тана устки

кисмидан тўқ

жигарранг

хошияли чизиги билан бошқа

тур каналардан

(масалан,

варроа ва браула) ва бошқа

каналар

касалликларидан

фарклаш анамнез маълумот

лари,

лаборатория текширув

натижалари асосида амал-


background image

VETERINARIYA

MEDITSINASI

П А РАЗ И Т А Р К АС А Л Л И К Л А Р

#12 (181)2022

21

га оширилди. Асалариларда тропилелапсоз касаллиги
аникланиб ташхис қўйилди.

Касалликка карши курашиш чоралари.

Тропи-

лелапсозга диагноз қўйишда клиник белгилари эпизоотии
холат ўрганилади. Мазкур хуцудда касаллик бирин- чи марта
қайд қилинган бўлса касал асалари оилалари дарҳол
йўқотилиши лозим. Жуда кўп сонли аризорлар- даги ари
оилалари

касаллик

билан

зарарланган

бўлса

ёки

зарарланганликда гумон қилинган оилалардаги ҳамма
личинкалар (янги қўйилган тухумлардан ташқари) кесиб
ташланади ва мумга эритилади. Касалланган асалари
оилалари уяси тубига вазелин суртилган коғоз ёйилиб, салкин
хоналарга 3 кунга кўчирилади ва тоза, дезинфек- цияланган
мумкатакли ромлар ёки мумпардали ромлар билан оила
шакллантирилади ва касалликга карши иш- лов берилади.

Тропилелапсозга карши ишлов бериш варроатоз ва

акарапидозга карши кўлланадиган шавел кислотаси, чу- моли
(муравьиная) кислотаси, флуиин, валин ва амиакар каби
кимёвий воситалар ва уларни кўллаш усуллари асосида
ўтказилади. Чумоли кислотаси тропилелапсозга карши
баҳорда, харорат 14-25°С бўлганда (арилар бари учиб
келгандан сўнг) ва ёз-куз фаслларида (асал олингандан сўнг)
кўлланилади. Чумоли кислотасини асалари оиласига бахорда
12 кунлик интервал билан 3-5 кунлик муддатга икки марта,
кузда эса 3-5 кунлик муд- датга бир марта қўйилади. Асалари
оилаларига чумоли кислотаси билан ишлов берилганда,
уянинг юкори ки- риб чиқиш тешиги очик колдирилиши
лозим. Чумоли кислотаси асалари оиласига 20x30 см
катталикдаги полиэтилен пакетларда ёки оғзи диаметри 2 см
бўлган ясси флаконларда ёки диаметри 9 см келадиган
полиэтилен қопқоқчаларда қўйилади. Пакетларга 2-3 та
каттали- ги 15-25 см, қалинлиги 3-5 мм ли картон солиниб,
унта 30-50 мл чумоли кислотаси шимдирилади. Картонларга
кислота шимдирилгач, пакетнинг устки очик кисми икки
буклаб қатланади. Пакетни қўллаш олдидан асалари ои-
ласининг кучини инобатга олган холда пакетга диаметри 1,5
см ли 1-3 тешик қилинади ва уянинг орка деворига яқинроқ
қилиб пакет тешигини пастга каратиб ромлар устига
қўйилади. Пакет остига иккита ёғоч чўп қўйилади.

Ясси флакон қўлланганда унга 30-50 мл чумоли кис-

лотаси қуйилиб, флакон оғзига сиғадиган даражада дока- дан
бураб пилта ясаб флаконга тиқилади. Пилта флакон бўйидан
3-5 см узунрок бўлиши лозим. Пилта пинцет билан флаконга
ботирилиб, кислота шимдирилади. Пил- танинг бир учи
флакондан ташқарига чиқариб қўйилади. Флакон бўш ромга
боғлаб осилтириб уянинг орқа қисмига қўйилади. Полиэтилен
идишнинг бўш қапкоғига 30 мл чумоли кислотаси қуйилиб,
оғзигага 10x10 смли картон ёпиб, уянинг ромлари устига
қўйилади. Асалари оилаларига ишлов бериш қуйидагича олиб
борилади: уянинг қопқоғи очилади, иситиш кўрпачаси ва
холстик олиниб, тутатқич — димар билан уяга тутун
юборилади. Чумоли кислотаси шимдирилган пакет, чумоли
кислотаси солин- ган флакон ва полиэтилен қопқокдарни хам

6, 7, 8 ва 9 бандларда кўрсатилган равишда асалари уясига
қўйгач, ромлар усти холстик, кўрпача билан ёпилиб, қопқоқ
ҳам ёпилади. Чумоли кислотаси билан ишлов берилган
асалари оилаларидан олинган асал чекловсиз истеъмол
қилиниши мумкин. Шуни алоҳида таъкидлаш лозимки,
баъзида чумоли кислотасини нотўғри қўллаш она арилар
ҳамда бутун аризордаги арилар нобуд бўлишига олиб ке-
лади. Тропилелапсоз касаллигига карши чумоли кислотаси ва
шавел кислотасидан ташқари, варроатоз, акарапи- доз
касалликларига қарши қўлланадиган флуцин, валин ва
амиакар акарицид препаратлари ҳам қўлланади.

-

Чумоли кислотаси билан ишлаганда эхтиёт чора-

ларига риоя килиш лозим: бу ишга алоҳида инструктаж олган
кишилар йўл қўйилади; ишлов бериш халатда, резина
фартукда, резина қўлқопда ва респираторда олиб борилади.
Чумоли кислотаси солинган идишнинг оғзини очиш хавони
тортиб ташқарига чиқарадиган шкафларда ёки очиқ ҳавода
ўтказилиб, препаратнинг терига, кийим- га ва кўзга
тегишидан эҳтиёт бўлмоқ лозим; ишни тугат- гач, махсус
кийимлар ечилиб, қўл ва юзни яхшилаб ювиб, оғиз сув билан
чайқалади.

-

Препаратлар терига текганда дарҳол совуқ сув билан,

кейин совун билан ювилади. Препаратлардан заҳарланиб
қолган такдирда ошқозон кўп микдордаги сув билан ювилади,
тухум оксили ёки шиллиқ қайнатма ичирилиб, тезлик билан
врачга мурожаат қилинади (камфора, изотоник эритма,
натрий хлориди эритмаси, вена- га 10% ли хлорли кальций
эритмаси юборилади); қайд қилдирувчи препаратлар бериш
рухсат этилмайди.

Фойдаланилган адабиётлар рўйхати:

1.

О.С.Давидов,С.И.Мавланов, Т.В.Катайцева Асалари

касалликларини олдини олиш ва даволаш тадбирлари. - Т,
2014 й. “Zooveterinariya”.

2.

Никадамбаев Ҳ. Асалари касалликлари ва зарарку-

нандалари.

-

Т, 2013 й.

3.

И. А. Акимов, А. В. Ястребцов Сравнително -

морфологические особенности клеща Tropilaelaps clareae
(Laelaptidae)

-

паразита медоносной пчёлы. Д. Паразитология.

1990 г.

4.

https://beekeepers.uz/osnovnyye-bolezni-pchel-i-ikh-

lecheniye

5.

https://www.systopt.com.ua/ru/article-hvoroby-bdzhil-

ta-yih-likuvannya

6.

https://vetlab.spb.ru/novosti/992-bolezni-pchjol-i-zabota-

ob-ikh-zdorove

7.

http://rsn-saratov.ru/poleznaya_informaciya/457.html

References

О.С.Давидов,С.И.Мавланов, Т.В.Катайцева Асалари касалликларини олдини олиш ва даволаш тадбирлари. - Т, 2014 й. “Zooveterinariya”.

Никадамбаев Ҳ. Асалари касалликлари ва зараркунандалари. - Т, 2013 й.

И. А. Акимов, А. В. Ястребцов Сравнително - морфологические особенности клеща Tropilaelaps clareae

(Laelaptidae) - паразита медоносной пчёлы. Д. Паразитология. 1990 г.

https://beekeepers.uz/osnovnyye-bolezni-pchel-i-ikh- lecheniye

https://www.systopt.com.ua/ru/article-hvoroby-bdzhil- ta-yih-likuvannya

https://vetlab.spb.ru/novosti/992-bolezni-pchjol-i-zabota- ob-ikh-zdorove

http://rsn-saratov.ru/poleznaya_informaciya/457.html