O‘ZBEKISTON RESPUBLIKASI
VETERINARIYA VA CHORVACHILIKNI RIVOJLANTIRISH
QO‘MITASI
VETERINARIYA ILMIY-TADQIQOT INSTITUTI
“VETERINARIYA SOHASIDAGI DOLZARB
MUAMMOLAR YECHIMI YOSH
TADQIQOTCHILAR TALQINIDA”
RESPUBLIKA ILMIY-AMALIY KONFERENSIYASI
TO‘PLAMI – 1/24
SAMARQAND – 2024
Veterinariya sohasidagi dolzarb muammolar yechimi yosh tadqiqotchilar talqinida
|
TO‘PLAM – 1/24
2
28-iyun 2024-yil.
“
Veterinariya sohasidagi dolzarb muammolar yechimi yosh tadqiqotchilar
talqinida
” Respublika ilmiy-amaliy konferensiyasi materiallari To‘plami – 1/24.
Samarqand 2024-yil. 297 bet.
Ushbu to‘plamda veterinariya va qishloq xo‘jaligi sohalaridagi dolzarb
muammolarini hal etishda tadqiqotchilar tomonidan olib borilayotgan ilmiy
izlanishlarning ahamiyati, hayvonlarda uchrovchi turli xil yuqumli, yuqumsiz va
parazitar kasalliklarning etiologiyasi, patogenezi, diagnostikasi, davolash, oldini olish
va qarshi kurash shuningdek chorva hayvonlarini saqlash hamda oziqlantirish borasida
yangi va innovatsion chora-tadbirlar haqida hamda so‘ngi yillarda Veterinariya ilmiy-
tadqiqot institutida yaratilgan va amaliyotga joriy qilingan diagnostikumlar,
allergenlar, vaksinalar va boshqa erishilgan yutuqlar bo‘yicha ma’lumotlar keltirilgan.
To‘plam materillaridan veterinariya va chorvachilik sohasidagi OTM va ITM
larda ilmiy faoliyat bilan shug‘ullanuvchi ilmiy xodimlar, tayanch doktorant va
doktorantlar, Oliy ta’lim muassalari bakalavriat hamda magistratura bosqichlarida
tahsil oladigan talabalar foydalanishi mumkin.
To‘plam Veterinariya ilmiy-tadqiqot instituti Ilmiy kengashi tomonidan chop
etishga tavsiya qilingan.
Eslatma: Konferensiya materiallari to‘plamiga kiritilgan maqolalarning
mazmuni uchun nashriyot va tashkiliy qo‘mita javobgar emas. Maqolalar mualliflar
matni asosida chop etildi.
Veterinariya ilmiy-tadqiqot instituti 2024-yil.
Veterinariya sohasidagi dolzarb muammolar yechimi yosh tadqiqotchilar talqinida
|
TO‘PLAM – 1/24
15
28-iyun 2024-yil.
ИНВАЗИОН КАСАЛЛИКЛАРНИНГ ИЛМИЙ ВА АМАЛИЙ АСОСЛАРИ
Мамасова Феруза - эркин тадқиқотчи
Жиззах вилояти Ветеринария ва чорвачиликни ривожлантириш
бошқармаси ходими
Хушназаров Алишер - кичик илмий ходим
Ветеринария илмий тадқиқот институти
Аннотация.
Республикамиз хухудида кенг таркалишга эга булган инвазион
касалликларни даволаш ва олдини олиш борасида
МДХ
хамда мамлакатимиз олимлари
томонидан олиб борилаетган илмий тадкикотлар йуналиши ва ушбу касалликларни бартараф
этишда янги илмий ва амалий ёндашувлар баён этилган.
Аннотация.
Описаны направления научных исследований, проводимых учеными
MDX и нашей страны по вопросам лечения и профилактики инвазионных заболеваний,
широко распространенных в нашей республике, и новые научные и практические подходы к
ликвидации этих заболеваний.
Abstract
. The direction of scientific research conducted by the scientists of MDX and our
country regarding the treatment and prevention of invasive diseases, which are widespread in our
republic, and new scientific and practical approaches to the elimination of these diseases have been
described.
Калит
сузлар.
Инвазион
касалликлар.
трематодоз.
фасциолёз.
парамфистаматоз.дикроцулиоз. мрнезион. авителлиниоз.
Key words.
Invasive diseases. Trematodosis. fasciolosis. paramphistamatosis. dicrotsuliosis.
mrnezion. Avitelliniosis.
Ключевые слова.
Инвазивные заболевания. Трематодоз. фасциолез. парамфистаматоз.
мрнезион. Авителлиниоз.
Кириш ва мавзунинг долзарблиги.
Инвазион касалликлар республикамизнинг барча
худудларида кенг таркалган булиб. чорвачиликни ривожланишига айникса чорвачилик
махсулотларининг етиштирилишига сезиларни салбий тасир курсатиб келмокда. Бундай
касалликлар ичида трематодозлар. цестодозлар ва шу каби паразитар инвазион касалликлари
алохида ахамиятга эга. Кишлок хужалик хайвонлари ва паррандалар хаттоки баликлар орасида
юкоридаги инвазион касалликлари кенг таркалган булиб. касаллик кузгатувчилари
хайвонларнинг турли орган ва тукималарида паразитлик килиб хар хил окимда кечувчи
касалликларни келтириб чикаради. Натижада касалланган хайвонларнинг усиши ва
ривожланиши сустлашади. махсулдорлиги кескин камаяди хаттоки купчилиги нобуд хам
булади.
Адабиётлар тахлили.
Ш пайтга кадар
МДХ
ва Республикамизда Р.С.Шульц,
К.И.Скрябин, Н.Б.Баданин, М.Ш.Акабоев, Ш.А.Азимов, А.В Зубов, Дж.Азимов, Б.Салимов,
Х.Салимов, Э.Б.Шакарбоевларнинг олиб борган илмий тадкикотлари асосан гельминтоз
касалликларнинг систематикаси, эпизоотологияси, биоэкологияси, патогенези, клиник
белгилари, патанатомияси,даволаш ва олдини олиш чора-тадбирларини ишлаб чикаришга
каратилган булиб, бу борада сезиларли илмий ютукларга эришилган.
Олиб борилган тадкикотларда инвазион касалликларга чалинган хайвонларни
даволашда ва олдини олишда антигельментик препаратлардан фойдаланиш яъни
кимёпрафилактика асосий уринни эгалламокда.
Бу препаратларни бир неча бор куллаш натижасида хайвонлар организмида захарли ва
токсик моддалар микдори ошиб, интоксикация, иммун курсатгичларни меёнидан пасайиши
гушт ва сут махсулотларининг сифатини стандарт талабларига тугри келмаслигига олиб
келмокда.Гельментларнинг хайвон организмига курсатадиган патологик таъсири ва бу
таъсирга жавобан хайвон организмида юзага келадиган иммунобиологик жараёнларни
урганиш натижалари шуни курсатадики, купчилик муаллифларнинг тажриба натижаларига
Veterinariya sohasidagi dolzarb muammolar yechimi yosh tadqiqotchilar talqinida
|
TO‘PLAM – 1/24
16
28-iyun 2024-yil.
кура, хайвонларни даволаш учун кулланилган антигелминтиклар хайвонларнинг гематологик
ва иммун курсатгичлари 15-20 кун давомида сезиларли даражада пасайганлиги кузатилган.
Тажрибанинг 30-кунига келиб меёр курсатгичлари тенглашган.
Бизнинг мулохазаларимиз гельминтозларнинг олдини олишга каратилган тадбирлар
куйидаги йуналишда амалга оширишни таклиф этамиз:
Инвазион касалликларга карши курашишнинг умумий профилактик чора-тадбиралри:
карантин, трематодозлар ва цестодозларга карши курашнинг уйгунлашган тадбирлардан
иборат мажмуаларни уз ичига олади.
Хайвонлар оранизмида учрайдиган гельминтларга карши курашиш, одамлар орасида хам
ушбу касалликларни олини олишга картилган булиши керак. Инвазион касалликларни олдини
олишга каратилган тадбиралар куйидагича узгаришларда оли борилади.
Умумий профилактик чора-тадбирлар:
Хайвонларни тула кийматли озиклантириш
зоогигиеник шароитларни яхшилаш, яйловларнинг холатини назорат килиш, сув ичадиган
жойларнинг гигиеник холатини яхшилаш, гунгларга биотермик ишлов бериш, ахоли кулидаги
ва хужаликдаги хайвонларни четга олиб чикишга паразитар касалликларга текширищ,
хужаликка четдан келтирилган хайвонларни махсус текширишлардан утказиш уларга
карантин жорий килиш зарур холларда гижжасизлантириш, хайвонларни яйловларнинг курук
жойларида бокишга эътибор каратиш.
Яйловларни алмаштириб туриш, энг мухум тадбирлардан бири хисобланади. Чорва
молларини гельминтлар билан зарарланиши асосан яйлов шароитларида кечади. Йилнинг
иссик фасилларида гельминт тухумларидан личинкаларни ташки мухитга чикиши ва инвазион
даражага етиши тезлашиб, атроф-мухитни кучли даражада зарарлайди. Яйловлар ва бошка
хайвонлар бокиладиган далалардан режасиз, устма - уст фойдаланиш натижасида кишлок
хужалик хайвонларининг турли гельминтоз касалликларига чалиниш даражаси ошади.
Купгина гельминтларнинг тухум ва личинкалари ташки мухитда бир йилдан ортик яшай
олмайди. Шуни эътиборга олган холда мавжуд худидларда хайвонлар бокилмаса турли
абиотик омиллар таъсирида каалликни таркалишида иштирок этувчи тухум ва личинкалар
нобуд булади. Хужаликларда касаллик сезиларли даражада камайиб хайвонларнинг
махсулдорлиги ошади. Ёш ва катта хайвонларни алохида бокиш, уларни гельминтоз
касалликлардан мухофаза килишда мухум омиллардан бири хисобланади. Ёш хайвонлар
гельминтозлар таъсирига чидамсиз булиб, уларда химоая воситалари кучсиз ривожланган
булади.Катта ёшдаги хайвонлар эса инвазион каслликларни таркалишида манба булиб хизмат
килади.
Карантин тадбирлари.
Хужаликларга келтирилаётган ёки хужаликдан юборилаётган
чорва молларини гельминтологик текширувдан утказиш. Агар зарарланган хайвонлар булса
улар алохида биноларда бокилиб, бир ёки неча марта такроран гельминтсизлантирилади.
Хайвонларни гельминтлардан тулик халос булганига ишонч хосил килингандан сунг
хужаликка киритиш тавсия этилади.
Гунгни биотермик усулда зарарсизлантириш:
Гельминтозлар билан зараланган
хайвонлар тухум ва личинкаларини ташки мухитга тезаги билан ажратади. Гунг гельминтлар
тухуми ва личинкалари ривожланиши учун энг кулай мухит хисобланади. Улар гунгда ташки
мухит таьсиридан (совук, иссик, куруб колишдан) узларини химоя килишади.Гунг сув
манбаларига якин жойда сакланса, паразитнинг тухум ва личинкалари ёмгир ва кор сувлари
билан ховуз, кул, окар сувларга тушиб, оралик хужайинлари булган моллюска, ёмгир
чувалчанги ва бошка умурткасиз хайвонлар организмига утиб узининг инвазион стадиясига
етади. Инвазиянинг сув манбалари ва яйловларга таркалмаслиги учун молхона ва
паррандахоналарни гунглардан уз вактида тозалаб, уларни тулик зарасизлантириш зарур.
Бунинг учун гунгхонадаги тезакни биотермик усулда зарарсизлантириш энг яхши усул
хисобланади.
Гунгни
биотермик
усулда
зарарсизлантирилганда
унинг
ичида
микроорганизмлар таъсирида температура кутарилиб (+70 С) купгина инфекцион ва инвзион
каслликларнинг кузгатувчилари нобуд булади. Нобуд булган хайвонлар ва уларни зарарланган
Veterinariya sohasidagi dolzarb muammolar yechimi yosh tadqiqotchilar talqinida
|
TO‘PLAM – 1/24
17
28-iyun 2024-yil.
органларини зарарсизлантириш гельминтозларга карши курашда мухим тадбирлардан бири
хисобланади.
Ихтисослаштирилган
хужаликларда
утказиладиган
тадбирлар:
Ихтисослаштирилган хужаликларда инвазион каслликларга карши кураш ва олини олишда
хайвонлар ёши, зоти ва махсулдорлигига караб тармокларга ажратилади. Масалан,
корамолчилик, куйчилик ва чучкачилик фермалари орасидаги масофа 1-2 км, бир тур
хайвонлар сакланадиган фермалар ораси эса 250-500 м масофада булиши тавсия этилади.
Инвазион каслликлар, шу жумладан трематодозлар ва цестодозлар кузгатувчиларига карши
кураш чора-тадбирларининг асоси булиб, кимёвий, биологик ва физикавий кураш чоралари
хисобланади.
Дегельминтизация (гижжасизлантириш)
-кимёвий дори моддалари антигельминтик
оркали хайвонлар организмини гельминтлардан халос этиш. Бу усул гельминтозларга карши
даволаш организмни гельминтозлардан тозалаш йули билан инвазион элементларнинг ташки
мухитда таркалишини олди олинади. Дегельминтизациянинг самарадорлиги юкори сифатли
антигельминтикларга боглик булади.
Деинвазия
ташки мухитда одам, хайвон ва усимликларни инвазион касалликларни
чакирувчи элементларини (гельминтлар тухуми, личинкалари ва бошкаларини) йукотиш
тушунилади. Деинвазиянинг механик, физикавий, кимёвий ва биологик усуллари бор
Хулоса.
1.
Инвазион касалликларнинг биологияси тараккиёт боскичлари тугри тахлил килган холда
даволаш ва олдини олиш тадбирларини режалаштириш.
2.
Хайвонларни гижжасизлантириш муддатларини хайвонларнинг яшаш шароити ва
индивидуал хусусиятларини эътиборга олган холда уз вактида олиб бориш максадга муофик.
3.
Гельминтоз касалликларни прогноз килишда худудларнинг биогеографик жойлашуви ва
биоэкологик хусусиятларига эътибор каратиш
АДАБИЁТЛАР РУЙХАТИ
1.
Ахмадалиева, Л. Х., Элмуродов, Б. А., Орипов, А. О., Салимов, Х., Рузимуродов, М. А.,
Исматова, Р. А., ... & Улугмуродов, А. Д. (2021). ПРАВОВАЯ ОХРАНА ЗДОРОВЬЯ
ЖИВОТНЫХ И ЭКОСИСТЕМ В НИИ ВЕТЕРИНАРИИ. In
Проблемы трансформации
естественных ландшафтов в результате антропогенной деятельности и пути их
решения
(pp. 378-382).
2.
Bajenov, L. G., Ruzimurodov, M. A., Artyomova, E. V., & Ten, R. M. (2008). Study and
application of crystallogenic properties of Brucella for their identification and differentiation.
Bulletin
of the International Scientific Surgical Association
,
3
(1), 22-23.
3.
Рузимуродов, М. А. (2018). Новые инфекционные подходы в борьбе с
бруцеллезом.
Ветеринария тиббиёти
, (2), 14-15.
4.
Рузимуродов, М., Исматова, Р., Кувватов, Б., & Улугмурадов, А. (2018). Создание
коллекции эталонов производственных мтаммов бруцелл для конструирования отечественных
противобуруцеллёзных препарптов.
in Library
,
18
(4), 9-11.
5.
Ruzimurodov, M. A., & Nematov, A. S. (2005). Brucellosis as a natural focal infection in
Uzbekistan.
Actual problems of infectious pathology. Thesis: Tashkent
, 9-10.
6.
Джураев, О., Мамадуллаев, Г., & Рузимуродов, М. (1999). Сравнительная
эффективность туберкулина ППД и туберкулина SQJ в аллергической диагностике
туберкулеза крупного рогатого скота.
in Library
,
1
(1), 110-111.
7.
Джураев, О., Мамадуллаев, Г., & Рузимуродов, М. (1999). Сравнительная
эффективность ППД-туберкулина и SKJ-туберкулина в аллергодиагностике туберкулеза
крупного рогатого скота.
in Library
,
1
(1), 109-111.
8.
Рузимуродов, М., & Улугмурадов, А. (2023). Дезинфекционные мероприятия при
бруцеллезе животных (анализ литературы).
in Library
,
4
(4), 8-10.
Veterinariya sohasidagi dolzarb muammolar yechimi yosh tadqiqotchilar talqinida
|
TO‘PLAM – 1/24
18
28-iyun 2024-yil.
9.
Улугмурадов, А. Д., Рузимуродов, М. А., & Мухтаров, Ф. Н. (2023).
ИСТОРИЯАЛЛЕРГОДИАГНОСТИКИБРУЦЕЛЛЕЗАЖИВОТНЫХ.
Scientific
Impulse
,
1
(9),
820-823.
10.
Рузимуродов, М., & Улугмурадов, А. (2023). Разработка инновационных методов
получения аллергенов и испытания их активности и специфичности в лабораторных
условиях.
in Library
,
1
(2), 2146-2149.
11.
Рузимуродов, М., Рузимуродов, М., Улугмурадов, А., & Куватов, Б. (2023).
Совершенствование средств диагностики бруцеллёза сельскохозяйственных животных в
Узбекистане.
in Library
,
4
(4), 16-24.
12.
Рузимуродов, М., & Амантурдиева, Н. (2022). Современные подходы к этиологии,
эпизоотологии, диагностике и профилактике бруцеллёза мелкого роготого скота.
in
Library
,
22
(4), 7-11.
13.
Саидов, А. А., Рузимуродов, М. А., Абдалимов, С. Х., & Каюмов, Э. А. (2022).
Результаты испытания отечественных наборов ифа для диагностики бруцеллёза
животных.
Journal of new century innovations
,
14
(2), 73-78.
14.
Саидов, А., Абдалимов, С., & Рузимуродов, М. (2022). Разработка реагентов для
иммуноферментного анализа (elisa) используемых при диагностике бруцеллёза и других
инфекционных болезней.
Перспективы развития ветеринарной науки и её роль в обеспечении
пищевой безопасности
,
1
(2), 183-186.
15.
Рузимуродов, М., & Жалилов, Ж. (2022). Экономический ущерб, наносимый
заболеванием бруцеллез по показателям продуктивности животных.
in Library
,
22
(1), 467-469.
16.
Рузимуродов, М., & Оккиев, С. (2022). К вопросу производства ветеринарных
биологических препаратов.
Перспективы развития ветеринарной науки и её роль в
обеспечении пищевой безопасности
,
1
(1), 16-19.
17.
Рузимуродов, М., & Улугмурадов, А. (2022). Совершенствование средств и методов
аллергической диагностики бруцеллеза животных.
in Library
,
22
(2), 8-10.
18.
Мамадуллаев, Г. Х., Рузимуродов, М. А., Саидов, А. А., Файзиев, У. М., Журакулов, О.
К., & Арзимурадова, Р. Э. (2021). ВИТИ-БИОВЕТ ТУБЕРКУЛИН ДИАГНОСТИКУМИНИНГ
МАХСУС ФАОЛЛИГИ.
ВЕСТНИК ВЕТЕРИНАРИИ И ЖИВОТНОВОДСТВА
,
1
(2).
19.
Рузимуродов, М., Мамадуллаев, Г., Саидов, А., Файзиев, У., & Джуракулов, О. (2021).
Испытания туберкулина «ВИТИ-Биовет» в производственных условиях.
in Library
,
21
(2), 8-
10.
20.
Рузимуродов, М., Мамадуллаев, Г., Саидов, А., Файзиев, У., Журакулов, О., &
Арзимурадова, Р. (2021). Специфическая активность туберкулиновой диагностики ВИТИ-
Биовет.
in Library
,
21
(2), 50-54.
21.
Улугмурадов, А. Д., & Рузимурадов, М. А. (2021). Результаты производственных
испытаний единых бруцеллёзных антигенов для ра и рск, изготовленных из разных штаммов
бруцелл.
Academic research in educational sciences
,
2
(6), 562-571.
22.
Davlatov, R. B., & Khushnazarov, A. K. (2024). Diagnosis and chemoprophylaxis of rabbit
eymeriosis. In
E3S Web of Conferences
(Vol. 480, p. 03020). EDP Sciences.
23.
Газнакулов, Т. К., Орипов, А. О., Сафаров, А. А., Хушназаров, А. Х., Давлатов, Р. Б.,
Абдухакимов, Ш., & Мавланов, С. (2023). ХС Салимов, МК Бутаев, ЗЭ Рузиев,–
Биохавфсизлик.
24.
Джураев, О., & Хушназаров, А. (2023). Порядок и методы патологического
обследования сельскохозяйственных животных.
in Library
,
3
(3), 21-25.
25.
Хушназаров, А., Абдиев, Ф., & Акрамов, К. (2019). Распространение тениаринхоза на
побережье Амударьи.
in Library
,
19
(3), 25-26.
26.
Хушназаров, А. Х., & Акрамов, К. Ш. ТЕНИАРИНХОЗНИНГ АМУДАРЁ
СОҲИЛЛАРНДА ТАРҚАЛИШИ.
27.
Газнакулов, Т., & Хушназаров, А. (2023). Литературный обзор по истории развития
эпизоотологии и изучения бешенства.
in Library
,
1
(2), 7-9.
Veterinariya sohasidagi dolzarb muammolar yechimi yosh tadqiqotchilar talqinida
|
TO‘PLAM – 1/24
40
28-iyun 2024-yil.
VETERINARIYA ILMIY-TADQIQOT INSTITUTI
“VETERINARIYA SOHASIDAGI DOLZARB MUAMMOLAR
YECHIMI TADQIQOTCHILAR TALQINIDA”
RESPUBLIKA ILMIY-AMALIY KONFERENSIYASI
TO‘PLAMI – 1/24
Bosishga ruxsat etildi __.__.2024
Bichimi 210x297, «Times New Roman»
garniturasi. Raqamli bosma usulida bosildi.
Adadi 100 dona. Buyurtma: № 12/24
Nashriyot guvohnomasi № 035928
“SHUHRAT MENGLIYEV” MCHJ bosmaxonasida chop etildi.
Manzil: Samarqand sh., M.Ulugʻbek koʻchasi, 101-uy (94) 572-04-07