Все статьи - Монография

Число статей: 63
  • Monografiyada ta’lim xizmatlari raqobatbardoshligini oshirishda marketing tadqiqotlarini amalga oshirishni nazariy-uslubiy asoslari tadqiq etilgan. Ta’lim xizmatlari marketingining nazariy asoslari, ta’lim xizmatlari bozorida iqtisodiy munosabatlar tizimi, ta’lim xizmatlari bozorini marketing strategiyasini rejalashtirishda raqobat muhitining o‘rni O‘zbekistonda oliy ta’lim tizimini rivojlantirishning marketing strategiyalaridan foydalanishni hozirgi holati tahlili, oliy ta’lim raqobatbardoshligini oshirishning marketing strategiyalari samaradorligini baholash, O‘zbekistonda oliy ta’lim tizimini rivojlantirishning marketing strategiyasi va uni amal qilish mexanizmi, Jahon oliy ta’lim tizimini isloh qilishning marketing modellari va ulardan foydalanish imkoniyatlari bo‘yicha ilimiy taklif va amaliy tavsiyalar shakllantirilgan.

    Monografiya ta’lim sohasida faoliyat olib boruvchi mutaxassislar, magistrantlar, ilmiy tadqiqotchilar, doktorantlar va keng kitobxonlar jamoasi uchun mo‘ljallangan.

     

    Жамолиддин Нуриллаев, Бекмухаммад Турсунов, Камола Киличева
    3-89
    143   0
  • Монография ўзбек миллий шевалари корпусини тузишнинг лингвистик асослари Бойсун тумани “ж”ловчи шевалари мисолида ёритилган. Ўзбек миллий субшевалар корпусининг базавий структурасига оид назариялар ҳамда амалиётдаги статистикаси келтирилиб ўтилган.
    Шунингдек ўзбек миллий мавзувий шевалар корпусининг матн, паспорт, жанр, мавзувий метаразметкаси ва унинг конструктив концепцияси оид қарашлар назарий ва амалий асосланган.
    Китоб тилшунослар, диалектолог ва корпус лингвистикаси доирасида тадқиқот олиб борувчилар ва амалий филология талабалари учун мўлжалланган.

    Муяссар Холова
    3-124
    153   0
  • Монография посвящена изучению полисемии лингвистических терминов через призму когнитивной лингвистики. Освещаются когнитивные аспекты восприятия многозначности, раскрываются детерминанты когнитивного моделирования полисемии лингвистических терминов в английском, узбекском и русском языках, а также предлагаются типы когнитивных моделей для описания этого явления: модель радиальной категоризации, модель метафорической проекции, модель метонимии,  модель концептуальной интеграции (blending theory), модель концептуальных доменов,  модель сценариев и фреймов.

    Книга предназначена для студентов филологических факультетов университетов и педагогических институтов, магистрантов, докторантов, соискателей, преподавателей-филологов.

    Мадина Далиева
    1-153
    297   0
  • Цель исследования – провести сравнительный анализ науки о рифме в поэзии периода Тимуридов с точки зрения теоретических, практических и поэтических элементов, выявить тенденции исторического развития и ее специфические черты.

    Задачи исследования:

    оценить факторы развития рифмоведения периода Тимуридов, как этапа эволюционного формирования узбекской (тюркской) и персидско-таджикской теорий рифмы, и на этой основе провести сравнительный анализ трактатов о рифме;

    сравнительно изучить арабские и персидско-таджикские источники рифмоведения, которые послужат теоретической основой для трактатов этого периода;

     разработать на основе трактатов сравнительно-историческое описание теорий элементов рифмы, рифмовки букв, движения рифмы, ошибок в рифме, рифмотипов в тюркском и персидско-таджикском рифмоведении;

    определить своеобразие теоретических взглядов и подходов к происхождению букв рифмы и их прямой и косвенной связи с рифмотипами;

    определить факторы традиционности и оригинальности в науке о рифме периода Тимуридов на основе определения специфических и общих аспектов теории типов рифмы в рифмоведении этого периода;

    провести сравнительный анализ взглядов на связность и своеобразие рифмы, размера и художественных средств в рифмоведении периода Тимуридов.

    В качестве объекта исследования были выбраны произведения, созданные в период Тимуридов: «Фунун ул-Балога» шейха Ахмада Тарази, «Рисолаи Кафия» Абдурахмана Джами, «Бадоэ ус-саноэ», «Рисолаи Кафия» Атоуллы Хусайни, «Бадоэ ул-афкор» Хусейна Ваиза Кошифи, а также в  определенной степени были рассмотрены арабские и персидско-таджикские трактаты о рифмоведении, созданные до XV века.

    Научная новизна исследования заключается в следующем:

    Рифмоведение периода Тимуридов исследовано как этап развития узбекской и персидско-таджикской теории рифмы на основе трактатов шейха Ахмада Тарози, Вахида Тебризи, Абдурахмана Джами, Атоуллы Хусайни, Хусейна Вайза Кошифи, а также в результате сравнительного анализа этих трактатов были доказаны на уровне рифмования единицы исследования, такие как рифма, рифмовка букв, движения рифмы, виды рифмы, ошибки в рифме, радиф, хаджиб;

    определено, что в результате сопоставления персидско-таджикской рифмы, служившей теоретической основой для трактатов в период Тимуридов, и источников, выбранных в качестве объекта исследования, труды Шамсуддина Кайса Рази в вопросе, связанном с изучением рифмы букв, Насириддина Туси по теории дижения рифмы, работы Шамса Кайса Рази и Насириддина Туси по теории рифмотипов послужили основой для рифмоведения этого периода;

    обосновано, что количество различных рифмовочных букв и движений, ошибки в рифме, виды рифмы, направленность трактатов, характер и цели авторов напрямую связаны с языковыми законами тюркского и персидского рифмоведения;

    в результате изучения отношения рифмы в художественной литературе, ее места в тюркской литературе было доказано, что тюркская рифма связана с возможностью языка, важным правилом стало участие радифа, хаджиба, были разработаны новые теоретические правила определения буквы рави и васль, расширена возможность использования рифмованных букв, изменено отношение к ошибкам рифмовки;

    научно обоснован генезис типов рифмы, и в результате сопоставления установлено, что эти типы являются основным типом рифмы по участию частей рифмы (такти), и что ее место в творчестве поэтов зафиксировано;

    на основе научно-теоретических сведений в трактатах по поэтике было определено, что учение об арузе, рифме и художественности составляют одну единую науку, что эти три учения взаимосвязаны, что ошибки в рифме и художественные средства, основанные на рифме, изучались авторами трактатов на основе разных принципов.

    Внедрение результатов исследования. На основе научных результатов, полученных при сравнительном анализе науки о рифме в трактатах по поэтике периода Тимуридов:

    научные выводы о влиянии научных подходов к рифме в арабских и персидских трактатах, созданных в XI-XIII веках, на тюркскую литературу, вопросы традиции и самобытности, художественного мастерства, стиля, темы и символов, развития жанров, классификации трактатов по поэтике периода Тимуридов использованы в фундаментальном проекте ОТ-Ф1-030 «Издание многотомной монографии (Том 7) по «Истории узбекской литературы» (в 2017-2020 гг.), (справка №04/1-554 Ташкентского государственного университета узбекского языка и литературы имени Алишера Навои от 18 мая 2022 года). В результате сравнительный анализ литературных поэтических источников, созданных в период Тимуридов, а также подготовленная монография обогатились новой, аналитической информацией.

    Наука о рифме представляет собой совокупность научно-теоретических обобщений о форме поэзии, созданной в мышлении народов Востока, таких как наука аруз и наука о художественности, эти подходы были использованы в практическом проекте № ПЗ-20170927147 «Исследование тюркских письменных источников с древнейших времен до XIV века» (2018-2020 гг.), (справка № 04/1-556 Ташкентского государственного университета узбекского языка и литературы имени Алишера Навои от 18 мая 2022 года). В результате трактаты, созданные в эпоху Тимуридов, были признаны неотъемлемой частью национально-духовного и литературного наследия нашей страны.

    Выводы о периоде Навои и Тимуридов, литературных связях и научной среде в период Тимуридов, создании трактатов по науке об арузе, художественности и рифме, вопросах поэтики в творчестве Навои, в определении научного подхода, анализ принципов в историко-научных трудах Навои «Мезон ул-Авзон», поэтика, представленная в произведениях «Мухокамат ул-лугатайн» и ее составляющие, взгляды на науку об арузе, о художественных средствах, науке о рифме, выводы сравнительного анализа по научным подходам в трактатах по поэтике периода Тимуридов использованы при выполнении практического гранта ПЗ-20170926459 – «История навоиведения (ХХ – ХХI вв.)» (в 2018-2020 гг.), (справка № 04/1-555 Ташкентского государственного университета узбекского языка и литературы имени Алишера Навои от 18 мая 2022 года). В результате на основе сопоставления элементов рифмы в трактатах была определена специфика литературоведения периода Тимуридов;

    соотношение формы и содержания в художественной литературе, стиль и мастерство поэта, практическое применение поэтических элементов, научные материалы, относящиеся к творчеству Атоуллы Хусейни, использовались при подготовке сценариев программы «Такдимот» на телеканале «Узбекистон тарихи» Национальной телерадиокомпании Узбекистана (справка № 06-28-980 Национальной телерадиокомпании Узбекистана от 4 июля 2022 года). В результате повысилось качество телевизионных программ, укрепилось понимание и восприятие роли наших предков в формировании нашей национальной духовности, их вклада в мировую цивилизацию и культуру.

     

    Орзигул Хамроева
    1-254
    69   0
  • Данная монография посвящена вопросам правового регулирования искусственного интеллекта (1Ш). Авторы рассмотрели ряд теоретико-правовых вопросов в сфере правового регулирования Ш1. включая такие вопросы как признание 1Ш в качества субъекта права п привлечение 1Ш к ответственности. В монографии дается обзор п анализ международноправовых основ использования искусственного интеллекта, опыта зарубежных стран, а также перспектив правового регулирования 1П1 в Узбекистане. В монографии дается обзор международно-правовых актов касательно 1Ш, принятых как в рамках универсальных, так и региональных организаций.
    Публикация будет полезна п интересна для всех специалистов и исследователей, занимающихся вопросами развития международного права в цифровую эпоху, правового регулирования искусственного интеллекта, а также международно-правовых аспектов развития цифровых технологий в целом.

    Фируза Хамдамова, Махиннора Мирхамидова, Наргиза Кадирова
    3-82
    87   0
  • Данная монография посвящена вопросам защиты прав человека в цифровую эпоху. В книге дан обзор международно-правовых актов и механизмов по защите прав человека в цифровую эру. рассмотрены возможности и угрозы., которые появляются вследствие развития цифровых технологий в области прав человека. Отдельное внимание авторами уделено обзору мер, принимаемых в Узбекистане., для защиты прав человека в цифровую эпоху'. Авторами выдвинуты рекомендации по дальнейшему' совершенствованию государственной политики в области прав человека с учетом фактора цифровизации.
    Публикация будет полезна и интересна для всех специалистов и исследователей, занимающихся вопросами защиты прав человека и глобальной цифровой трансформации.

    Фируза Хамдамова, Махинора Мирхамидова
    3-74
    126   0
  • Abdurauf Fitrat zamonasining yirik olimi sifatida adabiyotshunoslikning barcha yo‘nalishlarida izlanishilar olib borgan. Fitrat matnshunos, manbashunos, tilshunos, lug‘atshunos, adabiyotshunos, nazariyotchi sifatida bir qancha ilmiy risola va maqolalar yaratdiki, bu ilmiy merosda aks etgan ilmiy xulosalarning aksariyati bugungi kun tadqiqotlari uchun asos vazifasini o‘tamoqda. Garchi oradan bir qancha vaqt o‘tgan bo‘lsa-da, olim tomonidan olib borilgan tadqiqotlar hali hanuz o‘z ilmiy ahamiyatini yo‘qotgan emas.

    Abdurauf Fitrat garchi adabiyotshunoslikka oid qarashlarini maxsus tadqiqot yoki maqola shaklida yozmagan bo‘lsa-da, olimning bu boradagi ilmiy xulosalari adabiyot tarixida yashab, ijod etgan shoirlar ijodiyoti tahliliga bag‘ishlangan ilmiy maqolalarida, ularning manbalari va matniy tadqiqiga bag‘ishlangan ilmiy risola, majmualarida o‘z aksini topgan. Aslida Fitratning har bir yo‘nalishdagi ilmiy tadqiqotlari alohida tadqiqot uchun  material bo‘la oladi. Fitratning tahrir va tahlil uslubi alohida tadqiqqa muhtoj. Olimning matnshunoslik va manbashunoslikdagi xizmatlari beqiyos, ularni bir butunlikda taqdim qilish adabiyotshunosligimiz oldidagi asosiy vazifalardan biridir.

    Biz ushbu monografiyada Fitratning adabiyotshunoslikka oid qarashlarini tadqiq etishga imkon qadar harakat qildik, natijada bu boradagi izlanishimiz tugal bo‘la olmasligini angladik, tadqiq jarayonida olimning yangidan yangi tadqiqotlariga duch keldik. Bu esa adabiyotshunoslikda hali qilinajak vazifalar ko‘pligini ko‘rsatadi. Ushbu monografiyada Abdurauf Fitratning adabiyotshunoslikka oid qarashlari quyidagi yo‘nalishlar asosida taqdim qilindi:

    • Olimning davrlashtirishga oid qarashlari;
    • aruzshunos sifatidagi faoliyati;
    • Fitratning manba bilan ishlash tamoyili;
    • olimning lug‘atshunos  sifatidagi faoliyati;
    • adabiy tur va janrlarga oid munosabati ;
    • badiiy asar uslubi masalasi;
    • qofiyaga oid qarashlari;
    • milliy she’r tizimi, tahlil, talqinlar;
    • adabiy oqimlar borasidagiilmiy xulosalari;
    • badiiyat masalasi;
    • Fitrat tadqiotlarida xalq og‘zaki ijodi;
    • qadimgi davr manbalari;
    • Fitratning tasniflash tamoyili(“Eng eski turk adabiyoti namunalari” majmuasi asosida).

    Umid qilamizki, qo‘lingizdagi monografiya Abdurauf Fitratning ilm yo‘lidagi, adabiyotshunoslik sohasidagi tadqiqotlari bilan tanishtirishga yordam beradi.

    Орзигул Хамроева
    1-83
    48   0
  • Во введении монографии «Место сборников Фитрата в развитии узбекского источниковедения в начале XX века», рассматривается актуальность вопроса, её изученность, цели и задачи, методология и методы, научная новизна, научная и практическая значимость, объект, внедрения результатов исследования и структура работы.

    Первая глава монографии «Тексты литературных источников древних рукописей и принципы подготовки их к изданию» рассматривает историю возникновения двух сборников Фитрата и их составы, также были изучены взгляды Фитрата на текстологию и литературоведение и проведен анализ источников. Текст под названием «Чистоний Элиг бегининг ҳикояси», который не встречается в узбекских текстах, дал определение тому, как работает Фитрат над текстами. Составленный на основе произведения «Девону луғатит турк» указатель к словам из этого произведения, был выполнен Фитратом, который ознакомил всех со структурой работы.

    Вторая глава «Образцы узбекской литературы: источники образцов тюркской поэзии XI – XVI веков и их текстовые различия» рассматривает образовательно-воспитательные произведения, которые включились в сборник «Образцы узбекской литературы», тексты литературных отрывков творчества Захириддина Мухаммада Бобура, Алишера Навои, Хусайний, Лутфий, Атоий, «Юсуф и Зулайхо» Дурбека, также были рассмотрены источники, которые использовал Фитрат в своих работах. Еще было уделено внимание, на те образцы рукописей и литографии, которые хранятся в фондах Москвы, Азербайджана, Стамбула, Бухары и Ташкента, на основе периода обучения Фитрата.

    Третья глава монографии «Текстологическое исследование образцов узбекской прозы XIV – XVI веков и особенности их транслитерации» включает в себя работу над прозаическими произведениями. Были установлены принципы издания отрывков из произведений Бобура «Бобурнаме», произведений Навои, «Мифтах ул-адл» Хожа и «Кисаси Рабгузий» Рабгузий.

    Орзигул Хамроева
    1-200
    75   0
  • In world linguistics, special attention is paid to the research of systematic relations of language levels. Language performs a social function as a means of communication, and it is important to characterize the characteristics of language units, determine the degree of application, analyze the systemic relationship between them. Therefore, the systematic analysis of ideographic dictionaries based on the perception, perception, expression through dictionary units of the world landscape in various genetically based languages (English, Russian and Uzbek languages) makes it possible to identify semantic characters associated with the intercultural universal and mental lexicon. The definition of the principles of making an ideographic dictionary is relevant in the harmonious illumination of the communicative function of the language and the features associated with the personality factor, linguistic consciousness, level of thinking and the ability to & perceive.
    In world linguistics, projects and programs are implemented that plan to analyze the history of dictionaries, their formation in a systematic relationship and their theoretical and practical foundations. This requires the global introduction of dictionaries and the formation of new systems of using dictionaries that meet the requirements of the present. In this regard, in modem linguistics, the need arose to develop the scientific foundations of the creation and classification of ideographic dictionaries, to study and improve their specifics.
    The scientific strengthening of the research of the language system, which forms the basis of spiritual growth in our republic, is one of the urgent tasks of linguistics, in which the process of integration of research centers with the jaxon advanced linguistic schools has created the need for a thorough knowledge of foreign languages. In particular, it is considered important to “train modem personnel who know several foreign languages in our country, carry out scientific work on foreign languages, improve the methodology of language teaching"1, in which the youngest section of lexicography in teaching foreign languages based on new approaches assumes to focus on the development of a scientific study of ideology. Because the development of a comprehensive system of ideographic resources in terms of inter-linguistic and intercultural relations provides a number of opportunities in the construction of dictionaries.
    Decree of the president of the Republic of Uzbekistan No. 5847 of October 8, 2019 "on approval of the concept of development of the higher education system until 2030", PR-1875 of December 10, 2012 "on measures for further improvement of the system of learning of foreign languages", PR-2909 of April 20, 2017 "on measures for further development of the higher education system". Decisions of PQ-3775 of June 5, 2018 "on additional measures to improve the quality of education in higher education institutions and ensure their active participation in the comprehensive reforms carried out in the country" of the Cabinet of Ministers of the Republic of Uzbekistan No. 610 of August 11, 2017 "on measures to further improve the quality of teaching of foreign languages in educational institutions", This dissertation will serve to some extent in the implementation of the tasks set out in the decisions of December 31, 2020 No. 824 "on measures to improve the system associated with the organization of the educational process in higher educational institutions" and other regulatory legal acts related to this activity.
    Conclusion
    1. The analysis of dictionaries, in which specific features of the principles of drawing up ideographic dictionaries were created in Uzbek, Russian, English, showed general and different aspects as a result of the ideographic description of the system of terms.
    2. Terminological dictionaries are composed of special concepts, the ideographic description of which serves to increase knowledge. The ideographic description of scientific terms requires awareness of semantic field theory and the phenomenon of semantization in the systematic study of this concept.
    3. The connection between the system of concepts in Uzbek, English, Russian and their perception in being was found to increase the algorithm for constructing a visual diagram of semantic correlations, as well as the illustration of ideographic dictionaries.
    4. When creating ideographic dictionaries, it was determined that it is necessary to take into account not only typological features common to all languages, but also their systemicity and pragmatic features.
    5. When composing dictionaries thematically, it was found that the compiler was subjective and the semantic system was not sufficiently formulated, and suitable parameters were created when creating thematically systematized dictionaries in Uzbek, Russian, English.
    6. Parametric analysis of general and special dictionaries plays a key role in determining the level of ideographic character of the dictionary. Such analysis, especially the analysis of inter-linguistic dictionaries, allows you to determine the methods suitable for them in the description and classification of terms that exist in the language. In the course of the research, definition, illustration and reference were included in the tools for semantizing lexical units.
    7. The systematization of words in analog (associative) dictionaries is based on the Psychological Association of what is called a word or a concept. Lexical units arc grouped in a semantic field, it has been proven that at the center of each one are words that are close in meaning in one way or another, or Close in content, and that they have common features, and that similar stimulus words produce synonymous reactionary words.
    8. For the general naming of dictionaries that accurately reflect systematic relationships within a dictionary, it is proposed to use a broader and more specific term "ideographic dictionaries" than the frequently used term "thesaurus" in this sense.
    9. The dictionary is the main resource in the study of foreign languages. Research has shown that the publication of ideographic dictionaries of English and Russian is significantly superior in quantity to dictionaries of Uzbek. Therefore, in order to quickly and easily teach foreign languages, based on the existing principles, an ideographic dictionary was created in the themed Uzbek, Russian, English languages.

    Севинч Садикова
    1-110
    47   0
  • Jahon miqyosidagi globallashuv jarayoni natijasida yuzaga kelgan davlatlararo iqtisodiy va madaniy integratsiya mamlakatimizning soliq va bojxona sohalarini sifat jihatdan yangi bosqichga ko‘tardi. Bozor iqtisodiyoti hamda raqamli iqtisodiyotga yo‘naltirilgan huquqiy dcmokratik jamiyat qurish uchun tub islohotlar olib borilayotgan bugungi kunda iqtisodiyot sohasining tarkibiy qatlami hisoblangan soliq-bojxona leksikasi bilan bog‘liq yangi avlod darsliklarini hamda monografiyalarni yaratish bugungi kunning dolzarb masalalaridan biri sifatida kun tartibida turibdi. Chunki, mazkur sohaga oid normativ-huquqiy hujjatlar tilini va terminlarining o‘ziga xos xususiyatlarini lingvistik jihatdan o‘rganish alohida c’tiborni talab qiladi.
    0‘zbekiston Respublikasi mustaqillikka erishgach, jahonning ko‘plab davlatlari bilan teng huquqli ijtimoiy-iqtisodiy, siyosiy-madaniy va diplomatik aloqalar o‘rnatildi, xorijiy investorlar uchun imtiyozli soliq stavkalari belgilandi. Shu bois, o‘tgan 29 yillik davrda mamlakatimiz iqtisodiyoti rivojlanishida tashqi iqtisodiy faoliyat ishtirokchilarining ishtiroki va hissasi tobora ortib bormoqda. Respublikamizga ko'plab xorijlik tadbirkor va ishbilarmonlarning tashrif buyurishi va ular bilan o‘zaro manfaatli hamkorlik aloqalari o‘rnatilishi soliq va bojxona tizimi faoliyatini yanada takomillashtirishni talab qiladi. Bu o‘z navbatida soliq va bojxona sohalari amaliyoti uchun bir necha xorijiy tillarda erkin muloqot qila oladigan malakali, raqobatbardosh kadrlarni tayyorlashni ham taqozo ctadi. Shuning uchun, mazkur sohalarga oid terminlarni chuqur tadqiq qilishga bo‘lgan ehtiyoj yuzaga keldi. Binobarin, turli sohalarda “ona tilimizning qoMlanish doirasini kengaytirish, etimologik va qiyosiy lug‘atlar nashr etish, zarur atama va iboralar, tushuncha va katcgoriyalarni ishlab chiqish, ...bir so‘z bilan aytganda, o‘zbck tilini ilmiy asosda har tomonlama rivojlantirish, ...farzandlarimiz uchun chet-tillami puxta egallash borasida qulay imkoniyatlar yaratish kabi bir-biridan muhim vazifalarni hal etish ezgu maqsadlarga xizmat qilishi shubhasizdir” [ 1; 87-b.].
    O‘zbekiston Respublikasining Birinchi Prezidenti I.A.Karimov milliy tilimizni taraqqiy ettirish haqida so‘z yuritib: “Istiqlol yillarida o‘zbek tilining qo‘llanish doirasi amalda nihoyatda kengaygani, uni ilmiy asosda rivojlantirishga qaratilgan tadqiqotlar, tilimizning o‘ziga xos xususiyatlariga bag‘ishlangan ilmiy va ommabop kitoblar. o‘quv qo‘llanmalari, yangi-yangi lug‘atlar ko‘plab chop etilayotgani jamiyat tafakkurini yuksaltirishga o‘z hissasini qo‘shmoqda. Ayniqsa, davlat tilining xalqaro miqyosida ham faol muloqot vositasiga aylanib borayotgani c’tiborlidir. Xususan, xorijiy mamlakatlar rahbarlari bilan boMadigan uchrashuv va suhbatlar, muzokaralar, tegishli hujjatlarni imzolash marosimlarida, nufuzli sammitlarda, rasmiy matbuot anjumanlarida o*zbek tilining o‘rni va ahamiyati ortib borayotgani hammamizga g‘urur-iftixor bag‘ishlaydi. Shu borada o‘zbek tilining kompyutcr va internet, aniq fan 1 ar, tibbiyot, iqtisodiyot kabi maxsus termin va tushunchalarni talab qiladigan sohalarda ham keng qo‘llana boshlagani uning imkoniyatlari nechogliq katta ekanini ko‘rsatadi”- deb ta’kidlagan edilar [1; 86-b.].
    O‘zbckiston Rcspublikasi Vazirlar Mahkamasining “Ilmiy va ijtimoiy-iqtisodiy terminlarni ishlab chiqish va ulardan ommaviy axborot vositalarida, darsliklar hamda qo‘llanmalar tayyorlashda foydalanish masalalarini tartibga solish to*g‘risida”gi 1994 yil 5 avgustdagi Qarori hamda boshqa turli rasmiy hujjatlarda, ilmiy-amaliy adabiyotlar va lug‘atlarda qoMlanayotgan terminlar uyg‘unligiga erishish masalasiga alohida e'tibor qaratiladi [158; 15-b.].
    Soliq-bojxona (SB)1 terminologiyasini ingliz va o‘zbck tillarida qiyosiy-chog‘ishtirib o‘rganish bugungi kunda soliq va bojxona sohalarida xalqaro hamkorlik aloqalarining yanada rivojlanishi, tashqi iqtisodiy faoliyat ishtirokchilariga muayyan darajada qulaylik yaratilishiga olib kelishi bilan alohida dolzarblik kasb ctadi. Tarjima qilinayotgan ko‘pqatlamli leksemalar, tcrminologik birliklarning lingvistik xususiyatlariga xos yetakchi tamoyillami tilshunoslik, tarjimashunoslik nazariyasi nuqtai nazaridan ishlab chiqish, ularni ilmiy asosda tahlil va tadqiq etish bugungi kunda dolzarb va muhim muammolardan biri hisoblanadi. Soliq-bojxona terminlarining Icksik-semantik, funktsional-strukturaviy, konnotativ va denotativ xususiyatlarini ochib berish tarjima adekvatligini ta’minlaydi. Bunday tadqiqot natijalari jainiyat a’zolari uchun soliq va boshqa majburiy toMovlarning aniq va qisqa terminlar asosida amalga oshirilishi, barchaga bir xilda tuShunilishiga, fuqarolarning mazkur sohaga doir huquqiy ong va madaniyatining yanada oshishiga xizmat qilishi mumkin.
    SB leksikasini tashkil etuvehi tcrminologik birliklarni chuqur va atroflicha tadqiq etish, til materiallarida qo‘llanilgan SB terminlarining lisoniy xususiyatlarini qiyosiy yo‘sinda ilmiy o‘rganish hozirgi filologik, xususan, terminologik va tarjimashunoslik tadqiqotlarining ustuvor ilmiy-nazariy yo*nalishlaridan biriga aylangan. Shunday ekan, ayni paytda, bunday qiyosiy-tipologik tadqiqotlanii german va turkiy tillar oilasiga mansub bo‘lgan ingliz-o‘zbek tillari materiali asosida keng qamrovli tarzda amalga oshirish muhim ahamiyatga ega.
    XX asr oxiri XXI asr boshlarida jahon mamlakatlarida terminlarning ikki tilli va izohli lug‘atlarini yaratishga bag‘ishlangan tadqiqotlar salmog‘i ancha ko‘paydi. O‘z navbatida iqtisodiyot, bank-moliya, tijorat, soliq va bojxona kabi sohalarga oid terminlarning ikki tilli, izohli lug‘atlari chop etildi. Mazkur lug‘atlar soha terminologiyasini lingvistik tamoyillar ncgizida muayyan tartibga solish, ularning terminologiyadagi o‘z mavqeini, o‘rnini ko‘rsatish singari muhim vazifalarni bajaradi. Demak, terminologik lug‘atlar muhim amaliy ahamiyat kasb etadi.
    Shu ma’noda, terminlarni aslida quyidagi ikki xil yo‘sinda o‘rganish alohida dolzarblik kasb etmoqda:
    1) Lug‘atlar nuqtai nazaridan o‘rganish.
    2) Matniy holati nuqtai nazaridan o‘rganish.
    Umuman, lug‘atlar va matniy materiallar soha terminologiyasining tildagi faolligini, tizimliligini ta’minlovchi manbalar hisoblanadi. SB lug‘atlari soha terminologiyasi yaxlitligini, tartibga solinganligi, muayyan nazariy qoidalar asosida me’yorlashtirilganini va lining o‘ziga xos xususiyatlarini tavsiflash, tasniflash imkonini bcradi.
    Monografiyaning ilmiy-nazariy va amaliy ahamiyati yuqorida sanalgan muhim jihatlarni hamda iqtisodiyot tarmoqlaridan biri hisoblangan soliq va bojxona terminlarining lingvistik yo‘sinda tadqiq qilish yo*lidagi ilk qadam ekanligi bilan izohlanadi. Umuman, mazkur monografiyada soliq va bojxona amaliyotida keng qo‘llaniladigan terminlarni ikki til materiali asosida tarjima qilish masalalari o‘rganilibgina qolmay, terminologik birliklarning ingliz va o‘zbek tillari kesimida leksik-semantik, strukturaviy-funktsional, grammatik va fonetik jihatlari bilan bog*liq muammolar yechimida uzviy uyg‘unlikni ta’minlash masalalari o‘z aksini topgan.
    Muallif ushbu monografiyani nashr etishga va lining ilmiy mazmunini yanada boyitishga, mukammallashishiga o‘z hissalarini qo‘shgan, qimmatli maslahatlarini ayamagan mas’ul muharrir, filologiya fanlari doktori, professor A.E. Mamatovga va rasmiy taqrizchilar filologiya fanlari doktori, professor A.A. Nosirovga hamda filologiya boficha falsafa doktori (PhD) A.A.Xudaybergenovga o‘zining samimiy va chuqur minnatdorchiligini bildiradi.
    Umumiy xulosalar
    Bugungi kungacha qardosh va qardosh bo‘lmagan tillar terminologiyasi turli aspcktlar nuqtai nazaridan tadqiq etilgan boMishiga qaramay, terminlarni tarjimashunoslik nuqtai nazaridan o‘rgangan tadqiqotlar oz.
    Monografiyada terminlarning ikki tilga xos bo‘lgan (integral) va xos bo‘lmagan (differentsial) xususiyatlari, leksik-semantik sathi chog‘ishtirma aspekt nuqtai nazaridan va lisoniy tarjimashunoslik aspcktida tutgan fundamental o‘rni va masalalari belgilanib, tarjimada unifikatsiya qilish tamoyillari ishlab chiqildi.
    1. Ilmiy manbalami ijodiy 0‘zlashtirish jarayonida SB terminlarini nafaqat iqtisodiyot katcgoriyasi xususiyatlari nuqtai nazaridan, balki tilshunoslikning qiyosiy-tipologik aspektidan turib, tarjimashunoslik tabiatlari jihatidan milliy til bilan qiyoslab o‘rganish talab etiladi.
    2. SB terminologiyasini tarjimashunoslik aspcktida qiyosiy o‘rganish jarayonida insoniyat jamiyatiga azal-azaldan daxldor bo'lib kelgan bilimlar majmuiga tayanib SB teiminologiyasiga yondashuv ikki til terminlarining tarjimada berilishidagi integral va differentsial xususiyatlarini belgilash bilan birga har ikki soha terminologik tizirnini chuqur. atroflicha tadqiq etish imkoniyatini bcradi.
    3. SB terminologiyasi yaxlit sistema sifatida mavzu jihatidan bir nechta muhim leksik-semantik guruhlardan tarkib topadi: 1) SB tizim subyektlari nomlarini ifodalovchi terminlar; 2) SB to‘lov majburiyatlari undiriladigan obyckt hamda hujjat nomlarini ifodalovchi terminlar; 3) SB amaliyoti jarayonida funktsionallikni ifodalovchi terminlar; 4) tizim amaliyoti jarayonida sodir boMadigan, noqonuniy hatti-harakatlar natijasida qo‘llaniladigan terminlar.
    4. SB terminlarining hosil bo‘lishi va shakllanishining asosiy manbalari tilning ichki va tashqi resurslari hisobiga vujudga keladi. SB terminologiyasida boshqa tillardan so‘z o‘zlashtirish yuqori darajada. Chunki mazkur leksik qatlam iqtisodiyot sohasining tarkibiy qismidir. Iqtisodiyot sohasi csa bcvosita jahon intcgratsiyalashuv jarayoniga qo‘shilib ketganligi bilan izohlanadi. Mazkur leksikada so‘zlarni kal'ka yordamida o‘zlashtirishning turli usullari mavjud bo’lib, boshqa tildagi so‘zni aslicha o‘zlashtirish, to‘liq kal’kalash, yarim kal'kalash orqali amalga oshadi. Ikkala tilda ham o‘zlashma terminlardan tashqari, baynalmilal xarakterga ega bo‘lgan terminlar ham alohida o‘rin egallaydi. Ular nafaqat yunon yoki lotin tillaridan kelib chiqqan leksemalar, balki italyan (7%), nemis (9%), frantsuz (19%), rus (slavyan) (21%) tillari asosida shakllanib borayotgan o‘ziga xos til qatlamidir.
    5. Ingliz va o‘zbek tillari SB tenninologik birliklarining yasalish jarayoni bir nechta usullar orqali amalga oshadi: 1) afTiksatsiya yo‘li orqali; 2) leksik-semantik usulda; 3)kompozitsiya (sintaktik) usulida; 4) konvcrsiya vositasida; 5) akronim va abbrcviaturalar orqali.
    6. Qiyoslanayotgan tillarda terminlar ikki asosiy turga bo‘linadi. Ular, yakka tarkibli hamda ko‘p (qo‘shma va so‘z birikmali) tarkibli terminlardir. Har ikki tilda ham birikmali, ya’ni, ko*p tarkibli terminlar miqdor jihatdan ustunlikka ega (ingliz tilida 61,7%, o‘zbek tilida - 78%) bo‘lib, soha leksikasining yadrosini tashkil etadi.
    7. Ingliz va o‘zbek tillari SB terminologik tizimida sinonimik, omonimik, polisemantik, giponimik, gipcronimik va antonimik munosabatlar keng tarqalgan. Sinonimik, omonimik, polisemantik munosabatlaming terminlarni tarjima qilish jarayonida muayyan qiyinchiliklar tug’dirishi hamda to‘sqinlik qilishi terminologiyada yuz bcradigan «dcterminologizatsiya hamda tcrminologizatsiya (transtcrminlashuv)» hodisalarining natijalari bilan bevosita bog‘liq. Tarjimada terminlaming ikki tilga xos bo‘lgan integral va xos bo‘lmagan differentsial xususiyatlarini e’tiborga olish zarur. Integral xususiyatga ega bo'lgan terminlarni “kaTka” usulida, differentsial xususiyatga ega bo‘lgan terminlarni csa turli “transformatsion (leksik, semantik, grammatik, pragmatik)” usullarda tarjima qilish to‘g‘ri bo‘ladi.
    8. SB sohasiga oid matnlarni xorijiy tillardan milliy tilga, milliy tildan xorijiy tillarga adekvat tarjima qilish, dastavval, o‘zbck tili SB terminologiyasi boshqa tillar bilan qiyosiy-tipologik yo‘sinda o‘rganilishi zarur. Bu jarayon ikkita muhim masalani ijobiy hal qilish imkonini beradi: 1) xorijiy tillardagi SB sohalariga doir manbalami ijodiy o'rganish va o‘zlashtirish; 2) milliy til maxsus leksikalarining istiqbolli, strategik yo‘nalishlarini rivojlantirish mezonlarini belgilash.
    9. Mamlakatimizning istiqlol yillarida mustahkam bozor iqtisodiyotiga o‘tish jarayonining jadallashuvi va iqtisodiy ishlab chiqarish, tadbirkorlik va ishbilarmonlik faoliyatining tez sura’tlar bilan rivojlanib borishi soliq va bojxona terminlarini tartibga solish muammosini dolzarb qilib qo‘ydi. Bu muammolarni muvaffaqiyatli hal etish uchun quyidagi ishlarni amalga oshirish lozim bo‘ladi:
    - Barcha soha terminologiyalari singari soliq va bojxona terminologiyasini tartibga solish masalasiga ilmiy-amaliy yondashish;
    - SB terminologiyasini tartibga solish va terminologik birliklarni to‘g‘ri qo‘llash mczoniga kun tartibidagi dolzarb masala sifatida qarash, bu ishni doimiy nazoratda olib borish;
    - SB sohasi terminlarini to*la qamrab olgan hamda terminlar tarjimasining mohiyatini to‘g‘ri va aniq ifodalovchi ikki tilli (inglizcha-o‘zbekcha) izohli lug‘at yaratish.
    10. SB terminologiyasini ilmiy nuqtai nazardan o‘rganish jamiyat a'zolari uchun SB to‘lov huquq va majburiyatlarini aniq va qisqa, barchaga bir xilda tuShuniladigan darajaga olib kclishni ta’minlashga xizmat qiladi.
    11. SB tcrminologiyasining ilmiy jahatdan o‘rganilishi kishilaming mazkur sohaga doir huquqiy ongi va madaniyatini oshirishga muhim turtki bo‘ladi. SHu ma’noda, SB terminlarini faqat ingliz va o'zbek tillari misolida emas, balki boshqa jahon lillari mavqeiga ega bo‘lgan tillar misolida ham o‘rganib, xorijiy olimlar bilan hamkorlik qilish muhim vazifalardan hisoblanadi.

    Ойбек Ахмедов
    1-176
    81   0
  • Молодежь как социально-демографическая группа во все времена представляет собой особую ценность для общества. Она занимает важное место в социальных отношениях, производстве материальных и духовных благ. Положение молодежи в обществе и степень ее участия в развитии социума зависят как от государства, так и от собственной жизненной позиции каждого молодого человека. Молодежь является наиболее активным субъектом преобразования объективно реального и виртуального социальных пространств. Используя свои креативные способности, предложения, молодые люди создают новые сообщества и видоизме! 1яют существующие. Специфика социологического подхода к молодежи состоит в рассмотрении ее как части общества. Социологи изучают те основные стороны жизни, которые представляют собой общие и устойчивые способы включения молодого человека и группы в различные формы социальной жизнедеятельности. В изучении молодежи это означает, что социологическое исследование любой молодежной проблемы должно строиться на фундаментальной теоретической базе, на методологических основах, определяющих принципиальные подходы к методике получения фактического материала, объяснению и применению его в практических целях. Исследование любой категории молодежи, любого аспекта ее жизни и деятельности предполагает конкретизацию самого понятия «молодежь» и существующих групп (городская, сельская, учащаяся, студенческая и др.), принятие концепций ее самоопределения, социализации1. Возникновение термина «молодежь» было обусловлено научно-технической революцией, усложнением производственных процессов, а также необходимостью выделения определенного периода жизни человека для обучения и определялось как переходная стадия - «молодость». Молодежь рассматривается как специфическое сообщество, находящееся в процессе перехода от социальной роли ребенка к миру взрослых и переживает важный этап семейной и вне семейной социализации и адаптации, интернационализации норм и ценностей, создания социальных и профессиональных ожиданий, ролей и статуса2. В XIX столетии немецкие исследователи считали, что молодёжь, с одной стороны, продолжает унаследованную деятельность, а с другой - благодаря трудовой деятельности, видоизменяет старые условия. Оценивая молодых людей в соответствии с социальноклассовой структурой, которую порождает то или иное общество, был введен в научный оборот термин «подрастающее поколение». Ученые считали, что подрастающее поколение - часть всех классов, поскольку формируется в русле жизнедеятельности каждой общественной группы, её основных потребностей и интересов, обеспечивая взаимосвязь и преемственность поколений3. С началом XX века в зарубежной науке общеупотребительными становятся понятия «молодость» и «молодёжь», обозначающие возрастной этап жизнедеятельности индивида и относительно самостоятельную социально-демографическую группу. Европейскими и американскими социологами и философами были выдвинуты оригинальные концепции молодёжи, проработаны вопросы формирования национальной молодёжной политики, организации молодёжного движения и реформационных преобразований4. Выделим несколько исследовательских направлений в социологии молодежи, давая характеристику всему многообразию частных концепций и теорий среднего уровня социологического изучения молодежи: структурно-функциональное направление (Т. Парсонс, В Мертон, Ш. Эйзенштадт, Ф. Малер и др.), исследующее роль и место молодежи в социальной структуре общества, проблемы мобильности и образования; культурологическое (М. Мид, К. Мангейм, А. Щюц, П. Бергер, Т. Лукман, Т. Роззак, Ч. Рейч, Т. Джефферсон, Г. Джонс, /1.С. Выготский и др.), исследующее ценностные ориентации и молодежные субкультуры; направление, изучающее риски в молодежной среде (У. Нэйгел, К. Робертс, Э. Ферлонг, К. Эванс, Л. Джонсон, К. Уолас, С. Робинсон, Н. Грегсон и др.); ювенальное (Ф. Малер, В. Адамски, Л. Розенайр и др.), изучающее механизмы биосоциального взросления, становления и духовного развития личности молодого человека, а также соответствующие изменения-детей, подростков и молодежи как демографической группы; психоаналитическое (К. Юнг, Э. Эриксон, Г.С. Холл, К. Гроос, И.С. Кон и др.), изучающее процессы развития личности и социализации. Современные трансформации общества привели к необходимости рассматривать молодежь как неотъемлемую часть социальной системы, которая выполняет особую роль в процессе развития человечества. Участие молодого поколения в социальном конструировании реальности осуществляется с помощью важнейших функций социализации. Функция социализации означает, что молодежь в своем социальном развитии проходит включение в социальную структуру общества, т.е. социализируется5. В западном дискурсе сформировалось междисциплинарное исследовательское поле youth studies, сделавшее «молодёжность» основным предметом. Продолжительное время существовало специализированное англоязычное издание «Молодые» (Young). Американский социолог Т. Парсонс трактовал социальные действия молодых людей как состояние напряжения между элементами двух Iгорядков - «нормативными» и элемен тами «условий»6. Социология молодежи в качестве одной из отраслей социологического знания начала формироваться в период «молодежной революции» 1960-х гг., приведшей к росту внимания к молодежным проблемам, конфликту поколений, усилению роли молодежи в социальных изменениях. Ее предметом является изучение молодежи как социальной общности, исследование особенностей социализации и воспитания молодого поколения, процесса социальной преемственности и унаследования молодежью знаний и жизненного опыта от старших поколений, специфики образца жизни молодежи, формирования ее жизненных планов и ценностных ориентаций, социальной мобильности, выполнения социальных ролей различными молодежными группами. Проблемы молодежи исследуются как в контексте всего общества, его основных характеристик, структурных сдвигов и изменений, так и дифференцированно-как особой социальной группы, с присущими ей признаками и свойствами7. В первые десятилетия XX века на базе кафедры социологии Чикагского университета молодежную проблему тщательно изучали ученые Чикагской школы социологии8. Известные ученые Э. Берджесс, Л. Вирт, Ф.Г. Гиддингс, Ч.Х. Кули, Л.Ф. Уорд и др.9 начали исследование молодежных групп для решения специфических проблем города Чикаго (США), население которого составляли сельские переселенцы и иностранные мигранты, которые столкнулись с проблемами адаптации к условиям мегаполиса. В центре внимания социологов оказались проблемы дезорганизации семьи, девиантного поведения, бродяжничества, юношеских преступлений и др. В результате многочисленных эмпирических исследований социологи установили, что городу присущ особый образ жизни, значительно отличающийся от образа жизни сельских людей10. Исследования Чикагской школы было направлено на изучение проблемы этнической принадлежности иммигрантов, проблемы девиантного поведения американской молодежи, а также специфики молодежных субкультур. Результаты исследований молодежной среды учеными Чикагской школы оказали влияние на деятельность Бирмингемской школы (Великобритании). В 1960-е гг. ученые С. Холл, Г. Тернер, Д. Хебердигер, Р. Хогарт и др., занимающиеся социологическими исследованиями в «Центре современных культурных исследований» (Centre for Contemporary Cultural Studies (CCCS)) в университете Бирмингема, систематически анализировали процессы, протекающие в молодежной среде, уделяя особое внимание природе молодежных проблем. Молодежью исследователи считали молодых людей в возрасте от 13 до 20 лет. С. Холл полагал, что молодежные проблемы в XX в. имеют более глубокую социальную основу, чем стремление к особому стилю жизни. Радикальные действия молодых людей являются своеобразной социальной реакцией на симптомы болезни западного общества с присущими ему безумием, массовой паранойей, увлеченностью сверхценной идеей господства над всем и вся11. По мнению Хебердигера, создание и распространение возникающих молодежных стилей связаны с процессами производства и продвижения культурных продуктов, которые приводят к ослаблению взрывной силы молодежной культуры. Когда мировая товарная экономика превращает символы культуры в прибыльные товары, сущность и содержание культуры обесцениваются12. Представители Бирмингемской школы считали, что движения западной молодежи в середине XX в. возникли не столько по причине разрыва между поколениями, сколько из-за противоречий в социальной структуре. Сопротивление гегемонии официальной идеологии и доминирующей культуре на ценностно-смысловом уровне было стратегической задачей неформальных организаций молодого поколения западных стран, однако такое сопротивление не смогло решить важнейшие жизненные проблемы13. Немецкие учёные Г. Маркузе, Т. Адорно, М. Хоркхаймер, Ю. Хабермас, Э. Фромм’4 и др., будучи представителями Франкфуртского Института социальных исследований (Франкфуртская школа), занимались проблемами отчуждения молодого поколения, исследуя причины и различные формы его проявления. Наибольшую известность приобрели их социологические работы о студенческих протестных движениях 1968 года, проходивших в различных странах мира. Г. Маркузе полагал, что западная цивилизация с имманентно присущим ей подчинением природы порождает господство человека над человеком. Результатом этого процесса в условиях индустриального общества является формирование «одномерного человека» как объекта духовного манипулирования с пониженным критическим отношением к социуму, включенного в потребительскую гонку15. Т. Адорно показал, что западноевропейские государства желают все высшие культурные ценности, требующие развития сознания, подменить стандартами убогой массовой культуры. Индустрия развлечений и потребления, ночные клубы, иллюстрированные журналы и т. п. превращают молодое поколение в «стадо», лишенное духовного общения, не способное ни оценить настоящее, ни увидеть будущее. Единственным инструментом, считал М. Хоркхаймер, стала инструментальная ценность, функция которой - господство над людьми и природой16. Ф. Тенбрук, будучи ассистентом М. Хоркхаймера, рассматривал молодежь как субкультурный феномен, теоретически осмысливая переходный характер юношеского возраста. Подчеркивал, что неуверенность молодежи в себе как следствие «потери человеком основных контуров его социальных ролей в обществе стала всеобщим для нее (а не как раньше, временным юношеским) явлением17. В течение XX в. складывались различные подходы к социологическому определению молодежи. Л.С. Выготский, Э. Клапаред, С. Холл, В. Штерн18 и др. стремились определить детерминацию поведения молодых людей и особенностей их сознания преимущественно внутрибиологическими факторами. В.Н. Боряз, В.А. Луков, И.М. Слепенков19 определяли молодежь как «поколение людей, проходящих стадию социализации, усваивающих (а в более зрелом возрасте усвоивших) общеобразовательные, профессиональные и культурные функции и подготавливаемых обществом к усвоению и выполнению социальных ролей»211. И. Кон, Л. Розенмайр, Ф. Филиппов, Г. Шельски, Ш. Эйзенштадт21 и др. рассматривали социальную сущность молодежи в связи с ее специфическим положением в социальной структуре, оп ре де л яем ы м возрастом22. Социолог И.С. Кон определял молодёжь как социальнодемографическую группу, выделяемую на основе совокупности возрастных характеристик, особенностей социального положения и обусловленных тем и другим социально-психологических свойств23. По мнению ученых В.Т. Лисовского, С.Н. Иконниковой, В.Н. Лупандина, А.И. Ковалевой, В.А. Лукова и др., молодежь является но существу промежуточной стадией, переходом, подготовкой к осуществлению взрослых ролей24. Развивая дефиницию И.С. Кона, молодёжь характеризуется как особая социально-демографическая группа, характеризующаяся спецификой положения в общественной структуре, особенностями функционирования, мировоззрения, уникальностью интересов и потребностей, вовлеченностью в многообразие общественных отношений25. Молодежь-это социальная группа, имеющая определённые возрастные границы и, в связи с этим, - социально-психологические особенности. В отличие от других социальных групп, молодые люди характеризуются спецификой социального статуса и ролевыми функциями, отличаются не стандартизированным социокультурным поведением, особенностями процесса социализации26. В зависимости от конкретных исторических условий возрастные критерии молодежи могут колебаться от 13-16 до 29-30 лет27. С.О. Елишев определяет молодежь как социальнодемографическую группу (возрастной диапазон от 14 до 30 лет), которая находится па стадии становления и обретения социальной зрелости, а именно в процессе усвоения основных социальных ролей и функций, выбора жизненного пути, самоопределения, самоидентификации и осознания своих ценностных позиций и интересов, своего места в мире28 Молодежь является одной из самых слабозащищенных и уязвимых категорий населения, которая служит привлекательным объектом для манипулятивного воздействия со стороны различных субъектов общественной жизнедеятельности29. Социолог и педагог А.Н. Тесленко рассматривает молодежь как особую социально-демографическую группу, ограниченную возрастными границами (нижняя -13-15 лет, верхняя - 29-30 лет) со своим специфическим образом жизни, стилем поведения, культурными нормами и ценностями, находящаяся в состоянии перехода от преимущественного свойства быть объектом общее! венного воздействия к преимущественному свойству быть субъектом социально-преобразующей деятельности. Ученый рассматривает факторы создания и развития новой научной парадигмы - ювенологии, в основе которой лежит интегративное направление системного междисциплинарного исследования молодого поколения в широком спектре взаимоотношений общества и молодежи30. В 60-х гг. XX в. на фоне «молодёжных революций», привлекших особое внимание исследователей к молодежным проблемам, межпоколенческим конфликтам и роли молодежи в социальных изменениях, произошло выделение социологии молодежи в самостоятельную отрасль социологического знания31. Смена парадигмы в стратегиях исследования молодёжи привела к возникновению новых исследовательских направлений.
    Дилорам Ташмухамедова
    1-233
    47   0
  • Жамият учуп ёшлар ижтимоий-демографик гуруҳ сифатида ҳар доим алоҳида аҳамиятга эга бўлган. У ижтимоий муносабатларда моддий ва маънавий неъматларни ишлаб чиқаришда муҳим ўрин тутади. Ёшларнинг жамиятдаги мавқеи ва уларнинг жамият тараққиётидаги иштироки даражаси ҳам давлатга, ҳам ,ҳар бир ёшнинг ўз ҳаётий позициясига боғлиқ. Ёшлар объектив реал ва виртуал ижтимоий маконларни ўзгартиришнинг энг фаол субъектидир. Улар ўзларининг креатив ижодий қобилиятлари, ташаббус ва имкониятларидан фойдаланиб, янги жамоалар яратадилар, мавжудларини эса ўзгартирадилар. Еш авлодларга социологик ёндашувнинг ўзига хос хусусияти уни жамиятнинг бир қисми сифатида кўриб чиқишдан иборат. Социологлар ёш ва ёшлар гуруҳини ижтимоий ҳаёт фаолиятининг турли шаклларига жалб қилишнинг умумий ва барқарор усулларини ифодаловчи ҳаётнинг асосий жиҳатларини ўргапа дилар. Ешларни ўрганишда бу ёшларга оид ҳар қандай муаммони социологик ўрганиш фундаментал назарияга, фактик материални олиш, уни тушунтириш ва амалий мақсадларда қўллаш методологиясига фундаментал ёндашувларни белгилайдиган услубий асосларга таяниши кераклигини англатади. Ёшларнинг ҳар қандай тоифасиии, унинг ҳаёти ва фаолиятининг ҳар қандай жиҳатини ўрганиш «ёшлар» тушунчасини ва уларнинг мавжуд гуруҳларини (шаҳар, қишлоқ ёшлари, ўқувчи ёки талаба-ёшлар ва ҳ.к.) конкретлаштиришни, ўз-ўзини белгилаши ва ижтимоийлашуви концепцияларини қабул қилишни назарда тутади1. «Ёшлик» атамасининг пайдо бўлиши илмий-техник инқилоб, ишлаб чиқариш жараёиларининг мураккаблашуви, шунингдек, инсон ҳаётининг маълум бир даврини таълимга ажратиш зарурати билан боғлиқ бўлиб, ўтиш даври сифатида «ёшлик» деб таърифланган. Ешларга болаликнинг ижтимоий ролидан катталар дунёсига ўтиш жараёнида бўлган ўзига хос жамоа сифатида қаралади ва улар оилавий ҳамда оиладан ташқарида бўлган ижтимоийлашув ва мослашув, меъёрлар ва қадриягларни байналминаллаштириш, ижтимоий ва касбий орзу-тидаклар, роллар ва мақомларни яратишдан иборат бўлгап муҳим босқичдан ўтади2. XIX аср немис тадқиқотчиларининг ҳисоблашишича, ёшдар, бир томондан, мерос қилиб олинган фаолиятини давом эттиришади ва бошқа томондан, ўзларининг меҳнат фаолиятлари туфайли эски шароитларни шаклан ўзгартирадидар. Ёшларни маълум бир жамият томонидан яратилган ижтимоий-синфий тузилишга мувофиқ баҳолаб, «улғаядиган авлод» атамаси илмий муомалага киритилди. Олимларнинг фикрича, удғаядиган авлод барча синфларнипг бир қисмидир, чунки у ҳар бир ижтимоий гуруҳнинг ҳаётий фаолияти, унинг асосий эҳтиёжлари ва манфаатларига мувофиқ шаклланади, авлоддарнинг ўзаро боғлиқлиги ва узлу ксизлигипи таъминлайди3. XX аср бошларидан бошлаб, индивид ҳаётий фаолияти бир босқични ва нисбатан мустақил ижтимоий-демографик гуруҳни англатадиган «ёшлик» ва «ёшлар» тушунчалари чет эл фанида кенг тарқалди. Европалик ва америкалик социологлар ҳамда файласуфлар ёшларнинг ўзларига хос (оригинал) концепцияларини илгари сурдилар, миллий ёшлар сиёсатипи шакллантириш, ёшлар ҳаракатини ташкил этиш ва ислоҳотли ўзгартиришларга оид масалаларни ишлаб чиқдилар4. Шу ўринда ёшлар социологиясида ёшларни ижтимоий жиҳатдан ўрганувчи турли хилдаги хусусий концепциялар ва назарияларнинг ўртача даражасини тавсифловчи бир нечта тадқиқот йўналишларини ажратиб кўрсатамиз: - таркибий ва функционал (Т. Парсонс, Р. Мертон, Ш. Эйзенш-тадт, Ф. Малер ва бошқалар.), жамиятнинг ижтимоий тузилишидаги ёшларнинг ўрни ва ролини, мобильлик ва таълим муаммоларини ўрганиш; - маданиятшунослик (М. Мид, К. Мангейм, А. Щюц, П. Бергер, Т. Дукман, Т. Роззак, Ч. Рейч, Т. Джефферсон, Г. Джонс, Л.С. Выготский ва бошқалар.), қадриятлар ориентирини олиш ва ёшлар субмаданиятини ўрганиш; - ёшлар муҳитидаги хавфларни ўрганиш йўналиши (У. Нэйгел, К. Робертс, Э. Ферлонг, К. Эванс, Л. Джонсон, К. Уолас, С. Робинсон, Н. Грегсон ва бошқалар.); - ювенал (вояга етмаганлар) (Ф. Малер, В. Адамски, Л. Розенайр ва ҳ.к.), ёш шахснинг биоижгимоий камолоти, шаклланиши ва маънавий ривожланиши механизмларини, шунингдек, демографик гурух сифатида болалар, ўсмирлар ва ёшлардаги тегишли ўзгаришларни ўрганиш; - психоаналитик (К. Юнг, Э. Эриксон, Г.С. Холл, К. Гроос, И.С. Кон ва бошқалар.), шахснинг ривожланиши ва ижтимоийлашуви жараёнларини ўрганиш. Ҳозирги замон жамиятининг трансформацияси ёшларни инсоният тараққиёти жараёнида алоҳида роль ўйнайдиган ижтимоий тизимнинг ажралмас қисми сифатида кўриб чиқиш заруратига олиб келди. Ёш авлоднинг воқеликни ижтимоий куришдаги иштироки ижтимоий лашувнинг энг муҳим функциялари ёрдамида амалга оширилади. Ижтимоийлашув функцияси ёшлар ўзларининг ижтимоий ривожланишида жамиятнинг ижтимоий тузил ишига кирити лишили, яъни и жги мои й л а шу ви ни ан глата ди5. Ёшларни ўрганиш бўйича Ғарб дискурсида «ёшлик»ни асосий мавзуга айлантиргап youth studies фанлараро тадқиқот соҳаси шаклланди. Узок вақг давомида инглиз тилидаги ихтисослашган «Ёшлар» (Young) нашри фаолият юритди. Америкалик социолог Т. Парсонс ёшларнинг ижтимоий ҳаракатларини икки тартиб элементи - «норматив» ва «шарглар» элементлари ўртасидаги кескинлик ҳолати сифатида талқин қилди6. Ёшлар социологияси социологик билимларпинг тармоқларидан бири сифатида 1960-йиллардаги «ёшлар инқилоби» даврида шакллана бошлади, бу эса ёшлар муаммоларига, авлодлар тўқнашувига эътиборнинг ва ижтимоий узгаришларда ёшлар ролининг кучайишига олиб келди. Унинг мавзулар доирасига ёшларни ижтимоий ҳамжамият сифатида ўрганиш, ёш авлод ижтимоийлашуви ва тарбиясининг хусусиятларини тадқиқ қилиш, ижтимоий узлуксизлик жараёни ва ёшларнинг билим ва ҳаётий тажрибани кекса авлоддан мерос сифатида қабул қилиб олиш, ёшлар турмуш тарзининг ўзига хос хусусиятлари, уларнинг ҳаёт режаларини шакллантириш ва қадриятлар ориентирини олиш, йўналишлари, ижтимоий мобильлик, турли ёшлар гуруҳлари томонидан ижтимоий ролларни бажариш каби масалалар киради. Ёшлар муаммолари ҳам бутун жамият, унинг асосий хусусиятлари, таркибий ўзгаришлари контекстида ҳам алоҳида, яъни дифференциал шаклда ўрганилади ва ажралиб туради -ўзига хос хусусиятлар ва жиҳатларга эга бўлган махсус ижтимоий гуруҳ сифатида ҳам тадқиқ қилинади7. Иигирманчи асрнинг биринчи ўн йилликларида Чикаго университети «Социология» кафедраси* негизида ёшлар муаммоси Чикаго Социология мактаби олимлари томонидан синчковлик билан ўрганилди. Э. Берджесс, /1. Вирг, Ф.Г. Гиддингс, Ч.Х. Кули, Л.Ф. Уорд ва бошқа машҳур олимлар9 Чикаго шаҳрининг (АҚШ) ўзига хос муаммоларини ҳал қилиш учуй ёшлар гуруҳларини ўрганишни бошладилар, зеро, унинг аҳолиси қишлоқ муҳожирларидан таркиб топган бўлиб, мегашаҳар шароитларига мослашиш муаммоларига дуч келган эди. Социологлар оилавий тартибсизлик, девиант хулқ-агвор, бепарволик, вояга етмаганлар жинояти ва ҳоказо муаммоларга эътибор қаратдилар. Кўплаб эмпирик тадқиқотлар натижасида социологлар шаҳарнинг қишлоқ аҳолисининг турмуш тарзидан сезиларли даражада фарқ қиладиган ўзига хос турмуш тарзига эга эканлигини аниқладилар10. Чикаго мактабининг тадқиқотлари муҳожирларнинг этник келиб чиқиши муаммосини, америкалик ёшларнинг девиант хулқ-атвори муаммосини, шунингдек, ёшлар субмаданиятларининг ўзига хос хусусиятларипи ўрганишга қаратилган эди. Чикаго мактаби олимлари томонидан ёшлар муҳитини тадқиқ қилиш натижалари Бирмингем мактаби (Буюк Британия) фаолиятига таъсир кўрсатди. 1960-йилларда Бирмингем университети қошидаги замонавий Маданиятшунослик маркази (Centre for Contemporary Cultural Studies (СССБ)да социологик тадқиқотлар билан шугулланувчи С. Холл, Г. Тёрнер, Д. Хебердигер, R Хогарг ва бошқа олимлар ёшлар муҳитида содир бўлаётган жараёнларни тизимли таҳлил қилиб, ёшлар муаммоларининг табиатига алоҳида эътибор қаратдилар. Тадқиқотчилар «ёшлар» деб 13 ёшдан 20 ёшгача бўлган ёшларни ҳисоблашди. С. Холл йигирманчи асрдаги ёшлар муаммолари махсус турмуш тарзига интилишдан кўра, чуқурроқ ижтимоий асосга эга, деб ҳисоблаган. Ешларнинг радикал ҳаракатлари Ғарб жамиятининг ўзига хос жиннилиги, оммавий параноя, барча нарса ва ҳамма устидан ҳукмронлик қилишдек ўта қимматли гояси мафтункорлиги билан белгиланадиган касаллик аломатларига ижтимоий реакциядир”. Д. Хебердигернинг сўзларига кўра, ёшларда шаклланадиган ва кенг тарқаладиган ёшлар услублари (стиллари) ёшлар маданияти поргловчи кучининг заифлашишига олиб келадиган маданий маҳсулотларни ишлаб чиқариш ва тарғиб қилиш жараёнлари билан боглиқ. Жаҳон товар иқтисодиёти маданий рамзларни фойдали говарларга айлантирганда, маданиятнинг моҳияти ва мазмуни қадрсизланади12. Бирмингем мактаби вакиллари XX аср ўрталарида Ғарб ёшларининг ҳаракатлари авлодлар орасидаги тафовуг туфайли эмас, балки ижтимоий тузилишдаги қарама-қаршиликлар туфайли пайдо бўлган, деб ҳисоблашган. Расмий мафкура ва ҳукмрон маданиятнинг қиймат-семантик даражадаги гегемонлигига қаршилик кўрсатиш Ғарб мамлакатлари ёш авлоди норасмий ташкилотларининг стратегик вазифаси эди, аммо бундам қаршидик ҳаётнинг энг муҳим муаммоларини ҳал қила олмади13. Немис олимлари Г. Маркузе, Т. Адорно, М. Хоркхаймер, Ю. Хабермас, Э. Фромм ва бошқадар14 Франкфурт ижтимоий тадқиқотдар института (Франкфурт мактаби) вакиллари булиб, ёш авдодпинг бегоналашуви муаммолари билан шуғулданишди, бу жараённинг намоён будиши сабабдари ва турди шаклдарини ўрганишди. 1968 йилда дунёнинг турди мамдакатдарида будиб ўтган талабаларнинг норозилик ҳаракатлари ҳақидаги социологик тадқиқотдар уларнинг асарлари орасида энг машҳурлари эди. Г. Маркузе Ғарб цивилизацияси имманентлик даражасида табиатни бўйсупдириш билан ипсопнипг инсон устидан ҳукмронлигини кедтириб чиқаради, деб ҳисоблаган. Индустриал жамияти шароитида истеъмодчидар пойгасига киритидгап жамиятга нисбатан танқидий муносабат пасайгап ҳодда маънавий манипуляция объекти сифатида «бир удчовди шахе» нинг шакдданиши ушбу жараённинг натижасидир15. Т. Адорно Ғарбий Европа давдатдари онгпи ривожлаптиришпи талаб қидадиган барча юксак маданий қадриятдарни қашшоқ оммавий маданият стандартлари билан алмаштирмоқчи эканлигини кўрсатди. Кунгидочар ва истеъмод саноати, тунги кдубдар, раемди журнадлар ва бошқалар ёш авлодни маънавий мудоқотдан маҳрум бўлган, ҳозирги кунни қадрлай олмайдиган ёки кедажакни кўра олмайдиган «пода»га айдантиради. М. Хоркхаймернинг фикрича, вазифаси одамлар ва табиат устидан ҳукмронлик қилиш бўлган instrumental қиймат ягона восита бўлиб қодди16. М.Хоркхаймернинг ёрдамчиси бўлган Ф.Тенбрук назарий жиҳатдан ўсмирликнинг ўтиш даври табиатини тушунган ҳолда ёшларни субмаданий феномен деб билди. Унинг таъкидлашича, ёшларнинг жамиятдаги ижтимоий роллар асосий контурларини йўқотиши натижасида пайдо бўлган нодалиллиги (ўзига бўлган шубҳаси) аввалгидек вақтинчалик ёшлик ҳодисаси эмас, балки у му мий ҳодисага айланди17. Ешларнинг социологик таърифига турли ёндашувлар XX аср давомида ҳам ривожланди. Л.С. Виготский, Э. Клапаред, С. Холл, В. Штерн ва б.18 ёшларнинг хулқ-атвори детерминациям ва уларнинг онгига хос хусусиятларни асосан ички биологик омиллар билан аниқлашга интилдилар. В.Н. Боряз, В.А. Луков, И.М. Слепенков19 ёшларни «ижтимоийлашув босқичидан ўтган, у мумий таълим, касбий ва маданий функцияларни ўзлаштираётган (етуклик даврида эса ўзлаштирган) ва жамият томонидан тайёрланган ижтимоий ролларни ўзлаштириш ва уларни бажариш учун тайёрланадиган одамлар авлоди» деб таърифладилар20. И. Кон, Л. Розенмайр, Ф. Филиппов, Г. Шелски, С. Эйзенштадт21 ва бошқалар ёшларнинг ижтимоий моҳиятини унинг ёшга караб белгиланадиган ижтимоий тузилишдаги ўзига хос позициям билан боғлиқ деб ҳисобладилар22. Социолог И.С. Коп ёшларни ёши, ижтимоий мавқе хусусиятлари ва иккаласи туфайли ижтимоий-психологик хусусиятларнинг комбинацияси асосида ажралиб турадиган ижтимоий-демографик гуруҳ сифатида таърифлайди23. Олимлар В.Т. Лисовский, С.Н. Иконникова, В.Н. Лупандин, А.И. Ковалева, В.А. Луков ва бошқаларга кўра, ёшлик моҳиятан утиш, катталар ролларини бажаришга тайёргарлик каби хусусиятлар билан таърифла на диган оралиқ босқичдир24. И. Кон дефипициясига кура, ёшлар ижтимоий тузил ишдаги мавдеи ва фаолиятининг ўзига хос хусусиятлари, дунёқараши, қизиқиш ва эҳтиёжларининг ноёблиги, ижтимоий муносабатларнинг хилма-хилдигига жало этилиши билан ажралиб турадиган махсус ижтимоий-демографик гуруҳ сифатида тавсифланади25. Ёшлар - бу маълум ёш чегараларига ва шу муносабат билан уз ижтимоий-психологик хусусиятларига эга бўлгап ижтимоий гуруҳ. Бошқа ижтимоий гуруҳлардан фарқли ўлароқ, ёшлар ўзларининг ижтимоий мавқеи ва ўзига хос фукциялари, ста! 1дартдаштири л маган ижтимоий-ма даний хатти-ҳаракатлари ва ижтимоийлашув жараёнининг хусусиятлари билан ажралиб туради26. Муайян тарихий шароитларга караб, ёшларнинг ёш мезонлари 13-16 ёшдан 29-30 ёшгача ўзгариб туриши мумкип27. СО. Елишев ёшларни шаклланиш ва ижтимоий етукликка эришиш босқичида бўлган, яъни асосий ижтимоий роль ва функцияларни ўзлаштириш, ҳаёт йўлини танлаш, ўз тақдирини ўзи белгилаш, ўз-ўзини, қадрият позициялари, манфаатлари, дунёдаги ўрнини англаш жараёнидаги 14 ёшдан 30 ёшгача бўлган ижтимоий-демографик гуруҳ сифатида бел ги лайд и28. Ёшлар аҳолипинг энг заиф, ҳимоясиз тоифаларидан бири бўлиб, у жамият ҳаётининг турли субъектлари томонидан манипулятив таъсир ўтказиш учуй жозибали объект бўлиб хизмат қилади29. Социолог ва педагог А.Н. Тесленко ёшларни ўзига хос турмуш тарзи, хулқ-атвор услуби, маданий меъёрлар ва қадриятларга эга булган ёш чегаралари (пасткиси - 13-15 ёш, юқориси - 29-30 ёш) билан чекланган махсус ижтимоий-демографик гуруҳ деб билади. Олим жамият ва ёшлар ўртасидаги кенг кўламли муносабатларда ёш авлодни тизимли фанлараро тадқиқ қилишнинг интегратив йўналишига асосланган янги илмий парадигма - ювенология, яъни вояга етмаганлар тадқиқотларини яратиш ва ривожлантириш омилларини кўриб чиқади30. XX асрнинг 60-йилларида «ёшлар инқилоблари» фонида тадқиқотчиларнинг ёшлар муаммолари, авлодлараро низолар ва ижтимоий ўзгаришларда ёшларнинг ролига оид масалаларга эътибор каратган ёшлар социологиясининг социологик билимларнинг алоҳида мустақил соҳасига бўлиниши кузатилди31. Ёшлар тадқиқот стратегияларидаги парадигма ўзгариши янги тадқиқот йўналишларининг пайдо бўлишига олиб келди.
    Дилором Ташмухамедова
    1-241
    34   0
  • Ушбу услубий қўлланма қуёнчилик тармоғи билан шуғулланадиган фермерлар ва шахсий хўжалик эгалари учун мўлжалланган бўлиб, қўлланмада қуёнларни асраш, озиқлантириш улар орасида кенг тарқалган инфекцион, инвазион ва ички юқумсиз касалликларни тавсифи, тарқалиши, даволаш ва олдини олишнинг самарали усуллари баён қилинган.

    Мамлакатимизда кейинги йилларда қишлоқ хўжалиги соҳасида чорвачиликнинг муҳим тармоқларидан бири ҳисобланган қуёнчиликни ривожлантиришга алоҳида эътибор қаратилмоқда. Бунинг учун махсус дастурлар ишлаб чиқилиб, тармоқ ривожи учун қатор қулайликлар яратилмоқда. Ўзбекистон Республикаси Адлия вазирлиги томонидан 2018 йил 12 декабрда тасдиқланган 859–сонли қарор билан Ўзбекистон наслли қуён етиштирувчилар ассоциацияси давлат рўйхатидан ўтказилганлиги ҳам мазкур йўналишдаги муҳим қадамлардан бири бўлди.

    Жумладан, 2019 йил 31 октябр куни давлатимиз раҳбари бошчилигида бўлиб ўтган йиғилишда қуёнчиликни жадал ривожлантириш масаласи ҳам муҳокама этилиб, тегишли ташкилотлар зиммасига 2020 йил якунига қадар Республикамизда қуёнлар сонини 3 миллион бошга етказиш, унинг ички истеъмолини, экспорт кўламини кенгайтириш бўйича топшириқлар берилди. Бундан ташқари, ўтган йиллар давомида ассоциация томонидан Ўзбекистонда қуёнчиликни ривожлантириш концепцияси ишлаб чиқилди. Унга кўра, 2020–2024–йилларда Республикамизнинг барча ҳудудида қуёнчилик кластерларини йўлга қўйиш бўйича дастур шакллантирилди.

    Ҳозирги даврда Республикамизда қуёнчилик тармоғи дастлабки ривожланиш босқичида бўлиб, ушбу даромадли тадбиркорлик билан шуғулланувчилар ҳам ҳали унчалик кўп эмас. Улар ҳам етарлича ахборотга ва кўникмага эга эмас. Демак, бу борада тарғибот–ташвиқот ишларини янада жадаллаштириб, қуёнчилик тармоғини саноатлашган даражага етказиши лозим.

    Алишер Хушназаров
    1-50
    27   0