Структурные особенности военных терминов на английском и узбекском языках

inLibrary
Google Scholar
Журнал:
Выпуск:
Отрасль знаний
CC BY f
351-360
13
8
Поделиться
Kurganov, A. (2021). Структурные особенности военных терминов на английском и узбекском языках. in Library, 21(3), 351–360. извлечено от https://inlibrary.uz/index.php/archive/article/view/12307
Anvar Kurganov, Академия МВД Республики Узбекистан

Начальник кафедры узбекского языка и иностранных языков МВД Республики Узбекистан

Crossref
Сrossref
Scopus
Scopus

Аннотация

В статье обсуждаются структурные особенности военных терминов, используемых в английском и узбекском языках. Военные термины были разделены на группы по воинским типам, генеральному штабу, общетактическому, военно-топографическому, воинским званиям и военно-организационным видам деятельности. В результате анализа собранных материалов исследования было определено, что методы аффиксации, преобразования и композиции являются наиболее эффективными при формировании английских и узбекских военных терминов. Кроме того, чтобы выяснить, к каким группам слов относится общее количество военных терминов в английском и узбекском языках, термины были классифицированы по критериям лингвостатистичсского метода. В то же время были рассмотрены структурные модели, связанные с словообразовательными элементами существующих сокращений в современной английской и узбекской военной терминологии.

Похожие статьи


background image

СЎЗ САНЪАТИ ХАЛҚАРО ЖУРНАЛИ | МЕЖДУНАРОДНЫЙ ЖУРНАЛ ИСКУССТВО СЛОВА | INTERNATIONAL JOURNAL OF WORD ART

№3 | 2021

351

Курганов Анваржон,

Ўзбекистон давлат жаҳон тиллари

университети мустақил изланувчиси,

Тошкент, Ўзбекистон

e-mail: anvarjon74_74@mail.ru

ИНГЛИЗ ВА ЎЗБЕК ТИЛЛАРИДА ҲАРБИЙ ТЕРМИНЛАРНИНГ СТРУКТУР

ХУСУСИЯТЛАРИ


http://dx.doi.org/10.26739/2181-9297-2021-3-106


АННОТАЦИЯ

Ушбу мақолада инглиз ва ўзбек тилларида қўлланиладиган ҳарбий терминларнинг

структур хусусиятлари борасида баҳс юритилади. Ҳарбий терминлар қўшин турларини
ифодаловчи, ҳарбий штаб, умумтактик, ҳарбий топографик, ҳарбий саф ва ҳарбий-ташкилий
фаолиятга оид терминлар гуруҳларига ажратиб, таснифланди. Тадқиқотга оид тўпланган
материаллар таҳлилидан инглиз ва ўзбек тили ҳарбий терминларини ҳосил қилишда
аффиксация, конверсия ва композицион усулларнинг сермаҳсул усуллардан эканлиги маълум
бўлди. Бундан ташқари, инглиз ва ўзбек тиллари ҳарбий терминларининг умумий миқдорини
қайси сўз туркумларига мансублигини билиш мақсадида терминлар лингвостатистик усул
мезонларига асосланиб таснифланди. Шу билан биргаликда, ҳозирги инглиз ва ўзбек тили
ҳарбий терминологиясида мавжуд қисқартмаларнинг сўз ясовчи элементлари билан боғлиқ
структур моделлари ҳам кўриб чиқилди.

Калит сўзлар:

ҳарбий термин, терминология, лексема, терминологик бирлик, сўз ясаш,

аффиксация, луғат, конверсия, композицион усул, аббревиация.

Курганов Анваржон,

Соискатель Узбекского государственного

университета мировых языков,

Ташкент, Узбекистан

e-mail: anvarjon74_74@mail.ru

СТРУКТУРНЫЕ ОСОБЕННОСТИ ВОЕННЫХ ТЕРМИНОВ НА АНГЛИЙСКОМ

И УЗБЕКСКОМ ЯЗЫКАХ

АННОТАЦИЯ

В статье обсуждаются структурные особенности военных терминов, используемых в

английском и узбекском языках. Военные термины были разделены на группы по воинским
типам, генеральному штабу, общетактическому, военно-топографическому, воинским
званиям и военно-организационным видам деятельности. В результате анализа собранных
материалов исследования было определено, что методы аффиксации, преобразования и
композиции являются наиболее эффективными при формировании английских и узбекских
военных терминов. Кроме того, чтобы выяснить, к каким группам слов относится общее


background image

СЎЗ САНЪАТИ ХАЛҚАРО ЖУРНАЛИ | МЕЖДУНАРОДНЫЙ ЖУРНАЛ ИСКУССТВО СЛОВА | INTERNATIONAL JOURNAL OF WORD ART

№3 | 2021

352

количество военных терминов в английском и узбекском языках, термины были
классифицированы по критериям лингвостатистического метода. В то же время были
рассмотрены структурные модели, связанные с словообразовательными элементами
существующих сокращений в современной английской и узбекской военной терминологии.

Ключевые слова:

военный термин, терминология, лексема, терминологическая

единица, словообразование, аффиксация, словарь, преобразование, метод композиции,
аббревиатура.

Kurganov Anvarjon,

Competent for the Uzbekistan State

University of World Languages,

Tashkent, Uzbekistan

e-mail: anvarjon74_74@mail.ru

STRUCTURAL FEATURES OF MILITARY TERMS IN ENGLISH AND UZBEK

LANGUAGES

АNNОТАTION

The article discusses the structural features of military terms used in the English and Uzbek

languages. Military terms were divided into groups according to military types, general staff, general
tactical, military topographic, military ranks and military organizational activities. As a result of the
analysis of the collected research materials, it was determined that the methods of affixation,
transformation and composition are the most effective in the formation of English and Uzbek military
terms. In addition, in order to find out to which groups of words the total number of military terms in
the English and Uzbek languages belongs, the terms were classified according to the criteria of the
linguistic-statistical method. At the same time, structural models associated with derivational
elements of existing abbreviations in modern English and Uzbek military terminology were
considered.

Keywords:

military term, terminology, lexeme, terminological unit, word formation,

affixation, vocabulary, transformation, composition method, abbreviation.

Инсоният жамиятининг ҳарбий фаолиятга ва қуролли кучлар тузилмасига муносабати

ҳарбий терминологиянинг шаклланиши ва истиқболдаги ривожига таъсир қилади. Таъкидлаш
жоизки, ҳарбий терминология нафақат турли ҳарбий ҳаракатлар, балки ҳарбий ислоҳотлар ва
туб ўзгаришлар натижасида бойиб, янада мукаммаллашиб боради. Шунга кўра, ҳарбий
терминларни қуйидаги гуруҳларга ажратиб, таснифлаш мумкин:

Қўшин турларини ифодаловчи терминлар

– ушбу терминлар ҳарбий қисмларга хос

тушунчаларни ифодалаш учун қўлланилади. Масалан:

artillery

– артиллерия;

infantry

- пиёда

аскар;

radiotechnical troops

-радиотехник қўшинлар;

air force

- ҳарбий ҳаво қўшинлари;

airborne troops

– ҳаво - десант қўшинлари.

Ҳарбий штаб терминлари

– ушбу терминлар ҳарбий органларда шахсий таркибни

бошқариш учун кенг қўлланилади. Масалан:

headquarters

– штаб;

staff car

- штаб вагони;

personnel

- шахсий таркиб ва б.

Умумтактик терминлар

– мазкур терминлар умумтактик вазифаларни амалга ошириш

жараёнида, умумҳарбий жанг олиб бориш ва унга тайёргарлик кўришда қўлланилади.
Масалан:

defense

мудофаа;

provost corps

– 1) ҳарбий полиция, 2) ҳарбий майдон

жандармерияси;

offensive

– ҳужум ва ҳ.к.

Ҳарбий-ташкилий фаолиятга оид терминлар

– ушбу терминлар қуролли кучларнинг

турли таркибий бўлинмаларида қўлланилади.

Unit

– бўлинма;

company

– рота;

battalion

батальон;

division

– дивизия.

Ҳарбий топографик терминлар

– жойни ўрганишдаги мақсадли кўрсатмалар:

topographic map

- топографик харита;

cartography

–картография;

land survey

- қуруқликни

суратга олиш;

aerophotography

- аэро (ҳаводан) суратга олиш шулар жумласидандир.


background image

СЎЗ САНЪАТИ ХАЛҚАРО ЖУРНАЛИ | МЕЖДУНАРОДНЫЙ ЖУРНАЛ ИСКУССТВО СЛОВА | INTERNATIONAL JOURNAL OF WORD ART

№3 | 2021

353

Ҳарбий саф терминлари

– ҳарбий хизматчиларни сафга тайёрлаш ва қўмондонлик

нутқларида қўлланилади. Масалан:

Arms

,

port

! - Қуроллар кўкракка!;

Eyes, right

! - Ўнгга

текислан!

Ҳарбий терминларнинг аксарияти замонавий инглиз тили учун хос бўлган сўз ясашнинг

янги усули бўлмиш семантик усул орқали ҳосил бўлади. Сўз ясаш моделлари ҳақида сўз
юритилганда ҳарбий терминология тараққиёти жараёни ва ҳали луғатларда акс этиб
улгурмаган янги терминларнинг структур-семантик хусусиятларини чуқурроқ англаш
мақсадга мувофиқ.

Морфологик усул орқали сўз ясашда морфемаларнинг ўзаро бирикуви натижасида янги

сўзлар ҳосил бўлса, лексик-семантик усул билан ясалган сўзларда муайян лексеманинг
маъносида услубий жиҳатдан маънонинг кўчиши ёки семантик кўламнинг кенгайиши,
шунингдек, янги товушлар ҳосил бўлмасдан сўздаги маънонинг ўзгариши содир бўлади.

Чоғиштирилаётган тиллардаги ҳарбий терминологик бирликлар турли усуллар: 1)

морфологик; 2) семантик; 3) ўзлаштириш; 4) синтактик ва аббревиатуралар ёрдамида ҳосил
бўлади. Морфологик усул сермаҳсул усуллардан бири бўлиб, у 1) суффиксация; 2)
префиксация; 3) аффиксацияни ўз ичига олади.

Аффиксация

усулида турли сўз ясовчи қўшимчалар (олд ва орт қўшимчалар)ни қўшиш

орқали янги терминлар ҳосил қилиш назарда тутилади. Масалан:

immobile

– ҳаракатланмоқ;

unarmed

– қуролланмаган;

maintainability

- таъмирга яроқлилик;

surveillance

- кузатиш,

назорат;

deterrence

- даҳшатга солмоқ;

reunion

- бирлашиш, қайтадан қўшилиш.

Инглиз тили ҳарбий терминларининг ҳосил бўлишида сўз туркумларидан

от

,

сифат

,

феъл ва равиш

сермаҳсул экани аниқланди.

Бундан ташқари, соҳа терминларининг ясалиши (

от, сифат, феъл ва равиш

дан ташкил

топган терминлар моделларининг ҳосил бўлиши)да қуйидаги маҳсулдор сўз ясовчи
қўшимчалар муҳим аҳамиятга эга:

ant -

commandant – “коммендант” (мустаҳкамланган ҳудуд ёки қалъадаги қўшин бошлиғи);

ее

-

inductee – “ҳарбий хизматга чақирилувчи”;

eer-

cannoneer – “артиллериячи”, “тўпчи”;

ence -

deterrence – “даҳшатга солиш”;

ent -

deterrent – “даҳшатга солувчи”;

er -

launcher – “ишга

тушириш қурилмаси”; booster – “тезлаштиргич”, кучайтиргич”; gunner – “мўлжалга олувчи
аскар”;

ese -

navalese – “денгиз флоти”;

ier -

grenadier – “граната билан қуролланган аскар”;

bombardier –“артиллериячи аскар”;

ion -

reunion – “собиқ ҳарбий хизматчилари йиғилиши”;

ite

-

satellite – “сунъий йўлдош”;

ment

– bombardment – “бомба ёғдириш”; environment – “атроф-

муҳит”;

or -

monitor – “кузатувчи”; detonator – “портлатгич модда”;

out -

breakout

“бирдан

бошланмоқ” (уруш); blackout – “ноқоблаш”;

ry -

weaponry – “қурол-яроғ”; missilery – “ракета

техникаси”.

Қуйидаги қўшимчалар

сифат-

терминларни ҳосил қилишда фаол қўлланилади:

able -

droppable – (бомба) “ташланадиган ҳудуд”;

al -

conventional – “шартли”; operational

– “тезкор”;

ible -

convertible – “конверсияланадиган”;

ic (al) -

strategic – “стратегик”; tactical –

“тактик”;

less -

recoilless – “орқага тепмайдиган тўп” (қурол);

ous -

amphibious – “ҳам сувда ҳам

қуруқликда яшовчи”.

Феъл-

терминларни ҳосил қилишда қўлланиладиган қўшимчалар қуйидагилардан

иборат:

ate -

activate – “фаоллаштириш”;

ize -

mobilize – “сафарбар этмоқ”.

От сўз туркумидан

ясалган терминларнинг ҳосил бўлишида кенг қўлланиладиган олд

(префикслар) қўшимчалар қаторига қуйидагиларни киритиш мумкин:

anti -

antimissile – “ракета қуролига қарши”;

counter

-

counterinsurgency – “исённи

бостириш чоралари”;

dis -

disorganization – “бузғунчилик”;

ex -

exfiltration – “шахсий таркибни

душман назорати остидаги ҳудуддан кўчириш ва хавфсиз зонага етказиш тактикаси”;

over -

overkill – “кўп миқдорда одам ўлдириш” (оммавий қирғин қуролидан фойдаланган ҳолда)

Инглиз тили ҳарбий терминологиясида

феъллар

билан фаол бирикувчи олд

(префикслар) қўшимчалар эса қуйидагилар:


background image

СЎЗ САНЪАТИ ХАЛҚАРО ЖУРНАЛИ | МЕЖДУНАРОДНЫЙ ЖУРНАЛ ИСКУССТВО СЛОВА | INTERNATIONAL JOURNAL OF WORD ART

№3 | 2021

354

counter

– counterattack – “қарши ҳужум”; counteract – “қаршилик кўрсатмоқ”;

de

debrief

– “ҳарбий топшириқни бажаргандан сўнг сўров”; decontaminate – “зарарсизлантирмоқ”;

dis

discharge – “топшириқни бажармоқ”;

em

– emplane – “самолётга юкламоқ”;

en

entrench –

“мудофаа иншоотларини мустаҳкамламоқ”;

out

outgeneral – “жанг қилиш маҳорати”; outgun

– “қуролсизланиш”; outmaneuver – “моҳир тактика орқали устунликка эришиш”;

over

overrun

– “бостириб кирмоқ”, “забт этмоқ”; overpower – “устун келмоқ”;

under

– understaffed –

“тўлдирилмаган штат”; undermine – “портлатиб юбормоқ”

Қуйидаги олд (префикслар) қўшимчалар асосан

сифатлар

билан бирикади:

extra

extravehicular – “космик кемадан очиқ фазога чиқиш”;

in

– inaccessible – “эгаллаб

бўлмайдиган”; invincible – “енгилмас”;

inter

– interallied – “иттифоқ кучларига оид”;

non

nonnuclear – “ядро қуроли қўлланилмайдиган”; nonexpendable –“сарфланмайдиган”;

post

postwar – “урушдан кейин”; postflight – “парвоздан кейин”;

pre

– prewar – “урушдан олдин”;

prelaunch – “ракета учиришдан олдин”;

under

– underarmed – “қуролсиз” ва б.

Келтирилган мисоллардан кўринадики, инглиз тили ҳарбий терминологиясида сўз ясаш

усулларининг бошқа терминологияларга қараганда ўзига хос жиҳати мавжуд. Бунда,
терминларнинг морфологик усул орқали ҳосил бўлишида аффиксациянинг ўрни беқиёс бўлиб,
унда сўз туркумларининг иштироки ҳам анча фаолдир. Мураккаб сифатли бирикмаларда ўзи
боғланган сўз билан бирга қўшма сўзларнинг ҳам ифодаланишини учратиш мумкин: Масалан:

battlewise

жанг+овар;

infantry-heavy

– оғир пиёда аскар;

seaworthy

– денгизда юришга оид;

trigger

-

happy

жанг+овар. Шунингдек, феълларда

em

– олд қўшимча (префикс)сини

кўришимиз мумкин. Масалан:

bus

– автобус

сўзига

em

олд қўшимча (префикс)си қўшилса

embus

- ҳибсга олмоқ;

plane

самолёт

emplane

самоёлатга ортмоқ каби янги маънодаги

сўзлар ҳосил бўлади.

Ҳарбий терминологияда

композицион усул

ҳам анча маҳсулдор бўлиб, ўзак сўзга бир,

икки ёки ундан ортиқ сўзларни қўшиш натижасида янги сўзларни ҳосил қилиш тушунилади.
Масалан:

dim

– “қоронғу”,

dim – out fire

– “қоронғулаштириб ўт очмоқ”;

aircraft

– “самолёт”,

break-through of aircraft

– “самолётнинг ёриб ўтиши”. Ушбу ўринда қуйидаги асосий

моделларни қайд этиб ўтиш лозим:

а)

мураккаб отлар

:

от + от:

aircraft

– “самолёт”;

battlefield

– “жанг майдони”;

bridgehead

“ҳарбий

операцияга тайёргарлик кўриладиган майдон”.

от + олд (префикс) қўшимча ёрдамида ясалаган:

man-of-war

– “ҳарбий кема”;

сифат + от:

strongpoint

– “таянч пункт (ҳимоя тизимидаги)”;

феъл + равиш:

countdown

– “ишга туширишдан олдин тайёргарлик вақти” (ракетани);

break-through

– “ёриб ўтиш”.

б)

мураккаб сифатлар

:

от + сифат:

battlewise

– “жанговар”;

infantry-heavy

– “оғир пиёда аскар”;

seaworthy

“денгизда суза оладиган” (кема);

от + сифатдош I:

armor-piercing

– “бронтешар”;

target-seeking

– “нишон қидирувчи”;

от + сифатдош II:

air-delivered

– “ҳаво орқали етказиб бериладиган”;

battle-scarred

“жангда жароҳатланган”;

helmet-mounted

– “дубулға”;

равиш + сифатдош I:

hard-hitting

– “ўта кучли”;

равиш + сифатдош II:

hard-fought

– “қийин кечган жанг”;

least-engaged

– “кам

шуғулланган”;

сифат + сифат:

nuclear-free

– “ядро қуролидан ҳоли”;

сифат + сифатдош II:

nuclear-powered

– “ядро қувватига эга”.

в)

қўшма феъллар

:

равиш + феъл:

outfight

– “душмандан устун келмоқ”;

downgrade

– “хизматда (мансабда)

пасайтирмоқ”.

от + феъл:

manhandle

– “қўпол муносабатда бўлиш”.

Тадқиқотга оид тўпланган материаллар таҳлилидан ўзбек тили ҳарбий терминларини

ҳосил қилишда

аффиксация

нинг сермаҳсул усуллардан бири эканлиги маълум бўлди.


background image

СЎЗ САНЪАТИ ХАЛҚАРО ЖУРНАЛИ | МЕЖДУНАРОДНЫЙ ЖУРНАЛ ИСКУССТВО СЛОВА | INTERNATIONAL JOURNAL OF WORD ART

№3 | 2021

355

Умумтуркий –

чи

аффикси узоқ ўтмишда ҳам ўзининг маҳсулдорлиги билан ажралиб турган.

Ушбу қўшимча орқали турли-хил маъноли шахс ва касб-кор номларини ясалганлигини
қадимги ёзма ёдгорликларда ҳам учратишимиз мумкин[1, Б.47]. Маълум бўлишича, қадимги
даврларда шахс номларини ифодаловчи қатор ҳарбий терминлар –

чи

аффикси билан ясалган:

йағычы

– лашкарбоши;

ақынчы

- илғор отряд;

башчы

- ҳарбий саркарда;

йачы

– ёйчи;

чапқунчы

- ҳужумкор отряд;

туғчы

- байроқдор;

черикчи

- аскар ва бошқалар [2, Б.70-82].

Ўқчи

термини ҳам шу қўшимча ёрдамида ясалган терминлардан бири бўлиб, “пиёда

қўшинларнинг милтиқ, пулемёт, автомат билан қуролланган

жангчиси

,

солдати

” маъносида

қўлланилмоқда. Масалан: Ўнг томонда турган автомат

чи

лар, ўқ

чи

лар бирдан кўтарилиб,

олдинга ташландилар. (А.Убайдуллаев. “Қонли издан” асари).

Ҳозирги ўзбек адабий тилида

–чи

аффикси, асосан,

от

ўзакли лексемалардан ҳарбий

ишга алоқадор кўплаб шахс ва касб эгалари номларини ҳосил қилаётганини эътироф этиш
лозим. Бунга қуйидагиларни мисол тарзида келтиришимиз мумкин: чегара

чи

; замбарак

чи

;

ҳужум

чи

; жанг

чи

; алоқа

чи

; мўлжал

чи

; тўп

чи

; ўқ

чи

; мудофаа

чи

; денгиз

чи

ва бошқалар [3,

Б.48].

Ҳозирги ўзбек тили ҳарбий лексик бирликларнинг салмоқли улушини русча терминлар

ташкил этганлиги сабабли ҳам шундай ўзак-негизларга –

чи

аффикси қўшилиб, терминлар

хосил қилиш фаоллашган. Масалан: гвардия

чи

; флот

чи

; фронт

чи

; автомат

чи

; штурм

чи

;

гранатамёт

чи

; бронебой

чи

каби ўнлаб терминлар ана шулар жумласидандир.

Бундан ташқари, ўзбек тили ҳарбий терминологиясида –

лик

аффикси қуйидаги

терминларни ясашда иштирок этади:

1.

Ҳарбий хизматга (ишга) алоқадор

шахсни англатувчи морфемаларга қўшилиб,

муайян мутахассислик номини ифодаловчи терминлар ясайди. Масалан: Аниқ билган
одамларнинг айтишига қараганда, Мадрайим аскар

лик

ка ўзи ариза берган... (А.Қаҳҳор.

Қўшчинор, 116-бет). Қуйидаги мисолларга эътибор берамиз: мерган

лик

, ғаввос

лик

,

соқчи

лик

, навбатчи

лик

, чегарачи

лик

, қўриқчи

лик

, посбон

лик

ва ҳ.к.

2.

Ҳарбий унвон, даража

эгалари номларига қўшилиб, унвон ва лавозимларнинг

даражаланишини ифода этувчи терминларни ҳосил қилади: Элмурод уйга келиб, столи устида
ҳарбий

комиссарлик

нинг повесткасини кўрди. (Шуҳрат. Шинелли йиллар, 6-бет);

қўмондон

лик

, генерал

лик

, офицер

лик

, майор

лик

, сержант

лик

, капитан

лик

, лейтенант

лик

,

маршал

лик

, патрул

лик

, разведкачи

лик

ва ҳ.к.

3.

Ҳарбий хизмат

,

иш

,

ҳаракат, амалиёт

жараёнидаги руҳий ҳолат ва салоҳиятни

ифодаловчи терминлар ҳосил қилишда иштирок этади. Масалан: Ҳа,

ботирлик

нинг яна бир

қизиқ нусхасини кўрдимки... (Ойбек. Қуёш қораймас, 42-бет). Қўлинг баланд келса, душманни
зирқиратиб қувиб, чекиниш йўлини ғалаба ва

қаҳрамонлик

йўлига айлантирасан (Шу асар,

164-бет).

Қуйидаги мисолларга эътибор берамиз: интизомли

лик

, бетараф

лик

, заиф

лик

,

жасур

лик

, номард

лик

, мард

лик

, қўрқмас

лик

ва б.

4. Ҳозирги ўзбек тили ҳарбий терминологиясида –(

и

)

ш

маҳсулдор аффикс сифатида

ўнлаб ҳарбий терминлар ясаши мумкин. Масалан: - Эртага станокл

и

пулемётдан отамиз-а?

Эсларингдами? От

иш

қоидаларини кўздан кечириб қўйдиларингми? (Шуҳрат. Шинелли

йиллар, 15-бет).

Қуйидаги терминларни мисол сифатида қайд этиш мумкин:

қоч

иш

,

яқинлаш

иш

, ўчир

иш

, кузат

иш

, уч

иш

, тўқнаш

иш

, уруш

иш

ва ҳ.к.

5.–

в

(–

ов

,

–ув

) аффикси муайян жараён номларини ифодалаш учун хизмат қилади.

Мазкур аффикснинг ҳарбий терминларни ясашдаги иштироки анча фаол. Стеклов бугун эрта
билан душманнинг шиддатли ҳужумини қайтараркан, бир неча жангчи билан

қуршов

да қолиб

кетди. (Ойбек. Қуёш қораймас, 75-бет). Қуйидаги терминларга эътибор қаратамиз: отиш

ув

,

от

ув

, кеч

ув

, тўқнаш

ув

, терг

ов

, бошқар

ув

ва ҳ.к.

6. –

гич

(–ғич, –кич, –қич) аффикси феъл сўз туркумига қўшилиб, “бирор нарсани

бажаришга мўлжалланган ҳарбий қурол-яроғ, мослама” номларини ясаш жараёнида иштирок
этади. Бундай терминлар жумласига қуйидагиларни киритиш мумкин: портлат

гич

, пурка

гич

,

ўлча

гич

, мўлжалла

гич

(прицел), тўғрила

гич

ва б.


background image

СЎЗ САНЪАТИ ХАЛҚАРО ЖУРНАЛИ | МЕЖДУНАРОДНЫЙ ЖУРНАЛ ИСКУССТВО СЛОВА | INTERNATIONAL JOURNAL OF WORD ART

№3 | 2021

356

7. –

ма

аффиксининг асосий вазифаси феълдан англашилган ҳаракат номи билан боғлиқ

жараён ва от сўз туркумига оид бошқа маъноли лексик бирликларни ясашда хизмат қилади:
соч

ма

, мосла

ма

, қурил

ма

, бўлин

ма

, отиш

ма

, пистир

ма

ва ҳ.к.

8. Қадимги даврлардаёқ “муайян соҳада биргалик, ўртоқлик, шериклик” каби

маъноларни ифодалаган –

дош

аффикси ҳозирги ўзбек ҳарбий терминологиясида айрим

терминларни ясашда қатнашган. Масалан: саф

дош

, қурол

дош

, армия

дош

, полк

дош

,

хизмат

дош

ва ҳ.к.

Ўзбек тилида икки ва ундан ортиқ сўзларни бир-бирига қўшиш йўли билан лексемалар

ҳосил қилиш ўзига хос ўринга эга. Ҳарбий терминологияда қўшма терминлар миқдор
жиҳатдан кўпчиликни ташкил этмаса-да, уларга муайян ҳарбий тушунчаларни ифодалаш
вазифаси юкланган. Терминларнинг қўшма ва бирикмали турлари мавжуд. Ўзбек тили ҳарбий
терминологиясида қўшма терминлар компонентларининг қандай сўз туркуми билан
ифодаланишига асосланиб, қуйидаги моделлар асосида ясалганлиги аниқланди:

1.

От+от

моделидаги қўшма терминлар. Бундай қўшма терминларда иккинчи компонент

муайян предметни, объектни ифодалаб келса, биринчиси унинг ўрин-жойга бўлган
муносабатини англатади. Масалан: бошпана, туйнукпарда, сувтўсиқ, зирҳқопқоқ ва ҳ.к.

2.

Сон+сифатдош

моделидаги қўшма терминлар: олтиотар, қўшотар

3.

От+феъл+гич

моделидаги қўшма терминлар: бомбақидиргич, ракетаэлтгич,

гранатаотгич, дозаўлчагич, минаотқич ва ҳ.к.

4.

От+хона

моделида аффиксоидлар орқали ясалган қўшма терминлар. Қайд этиш

лозимки,

хона

аффиксоиди ўзбек тилига форс-тожик тиллардан ўзлаштирилган. Х. Латипова

хона

компонентли лексик бирликларни қўшма сўз деб ҳисоблаш лозимлигини исботлаб берди

[4, Б.96]. Масалан: аслаҳа

хона

, қоровул

хона

, газ

хона

, снаряд

хона

, омбор

хона

ва б.

Тадқиқотда инглиз ва ўзбек тиллари ҳарбий терминларининг умумий миқдорини қайси

сўз туркумларига мансублигини билиш мақсадида терминларни лингвостатистик усул
мезонларига асосланиб таснифлашга қарор қилдик. Ушбу лингвостатистик таҳлилни амалга
оширишда диссертация учун тўпланиб, чоп этилган “Инглизча-ўзбекча ҳарбий терминлар
луғати”га таянилди.

I жадвал

Инглиз ва ўзбек тилларидаги ҳарбий терминларнинг сўз туркумларига мансублиги

бўйича лингвостатистик мезонларига асосланиб таснифлашининг миқдорий таҳлили

Ўзбек тилида – 852 Инглиз тилида – 713

т/р

Сўз туркумлари

Терминлар

сони

Кўрсатгич

фоизи

т/р

Сўз туркумлари

Терминлар

сони

Кўрсатгич

фоизи

1.

Аффикс -и
(-ш)

319

37,5%

1.

Равиш+феъл

143

20,0%

2.

От+лик

186

21,8%

2.

От+сифат

130

18,5%

3.

Суфикс -в (ов, -
ув)

168

19,8%

3.

Сифат+от

96

13,5%

4.

Феъл+ма

120

14,0%

4.

От+от

85

12%

5.

От+от

15

1,7%

5.

От+феъл

84

11,5%

6.

Феъл+гич

12

1,4%

6.

Феъл+равиш

67

9,5%

7.

От+феъл+гич

10

1,2%

7.

Сифат+ сифат

36

5,0%

8.

От+дош

9

1,0%

8.

Равиш+
сиф-ш I

22

3,0%

9.

От+хона

7

0,9%

9.

От+олд
(префикс)

18

2,5%

10.

От+сифатдош

6

0,7%

10.

От+сиф-ш I

15

2,1%

11.

Сифат+
сиф-ш II

7

0,9%

12.

От+сиф-ш II

6

0,8%

13.

Равиш+
сиф-ш II

4

0,5%

жами

852

100%

жами

713

100%


background image

СЎЗ САНЪАТИ ХАЛҚАРО ЖУРНАЛИ | МЕЖДУНАРОДНЫЙ ЖУРНАЛ ИСКУССТВО СЛОВА | INTERNATIONAL JOURNAL OF WORD ART

№3 | 2021

357

Ўзбек тилшуносларининг қайд этишича, ўзбек тилида рус тили таъсирида шаклланган

қўшма лексемаларнинг дефис билан ёзиладиган тури кенг тарқалган [5, Б.144]. Масалан:
учувчи-разведкачи, учувчи-космонавт, штурман-тўғриловчи, штурман-бомбардимончи шулар
жумласидандир.

Бундан ташқари, ўзбек тили ҳарбий терминологиясида оддий сўз бирикмаси шаклидаги

икки лексемадан иборат (алоқа взводи, ҳарбий сир, жанговар топшириқ, пичоқли милтиқ) ва
мураккаб сўз бирикмаси шаклидаги уч ва ундан ортиқ лексемадан иборат (Олий Бош
Қўмондонлик, қўшинларнинг ўзаро ҳаракати, отлиқ разведкачилар взводи, қўққисдан
қилинган хужум, ҳарбий хаво кучлари, пиёда аскарлар полки, хаво ҳужумига қарши мудофаа,
муддатли ҳарбий хизмат), тўрт ва ундан ортиқ мустақил маънога эга бўлган сўзлардан ҳосил
қилинган (ҳаво-сув ости нишони, сув ости кемасини қидирувчи авиацион восита), етти ва
ундан ортиқ мустақил маънога эга бўлган сўзлардан ҳосил қилинган (мамлакатни ҳаво
ҳужумидан мудофаа қилиш қўшинлари, “сув ости кемаси –сув ости нишони” номли ракета)
каби ҳарбий терминлар муҳим ўрин эгаллайди.

Келтирилган мисоллардан англашиладики, ўзбек тили ҳарбий терминологиясида

бирикмали терминлар компонентлари сони ортиб бориши билан, уларнинг умумий миқдори
камая боради. Буни у ёки бу тушунчани ихчам тарзда ифодалаш зарурлиги, “нутқ
тежамкорлиги” қонуниятининг амалдаги ифодаси билан изоҳлаш мумкин. Чунки, бирор
тушунчани кўп компонентли бирикмалар билан ифодалаш ҳох инглиз, ҳох ўзбек тилида
бўлсин, ахборот алмашиш жараёнини қийинлаштириши табиий ҳолатдир.

Ўзбек тилида рус тилининг таъсири остида ҳосил бўлган қўшма сўзларнинг дефис билан

ажратиб ёзилиши, уни миллий тилимизда кенг тарқалган турлари ҳақида Р.Дониёровнинг
ишларида ҳам кўришимиз мумкин. Олим ўзбек тилининг техник терминологик тизимида
аравача-тахлагич,

ағдаргич-қанот,

бўшатгич-зичлагич

каби

терминлар

кенг

қўлланаётганлигини алоҳида таъкидлайди [5, Б.144].

Бундан ташқари, конверсия усули инглиз ҳарбий терминологиясида сўз ясашнинг кенг

тарқалган усулларидан бири саналади. Унда маълум сўз туркумига тааллуқли сўз ўзининг
дастлабки шаклини ўзгартирмаган ҳолда янги парадигмага ўтиб, бошқа сўз туркуми аъзосига
айланади. Конверсия феъл ҳосил қилишнинг асосий усулларидан биридир. Масалан: mortar –
“миномёт” – to mortar – “ўққа тутмоқ”; shell – “совут” – to shell – “совутни ечмоқ”; rocket –
“ракета” – to rocket – “ракета отмоқ”; burst – “портлаш” – to burst – “портлатмоқ”; blockade –
“блокада-қуршов” – to blockade – “қуршаб олмоқ”. Қайд этиш керакки, конверсия орқали
ҳосил бўлган феъл дастлабки сўз маъноси билан боғлиқ ҳаракатни англатади. Янги ҳосил
бўлган лексемаларни таржима қилиш муаммоси эса ўзбек тилида конверсия ҳодисасининг
учрамаслиги билан изоҳланади. Ҳолбуки, конверсия усулида асосан от сўз туркумидан феъл
ҳосил қилинади. Конверсия ёрдамида ҳосил бўлган феъл барча ҳолатларда асос қилиб олинган
сўзнинг маъноси билан боғлиқ ҳаракатни англатиши қуйидаги мисолларда ўз аксини топган:
mortar – “миномёт” – to mortar феълини ўзбек тилида “миномётламоқ” дея олмаймиз, аксинча,
“миномётдан ўққа тутмоқ” дейишимиз мумкин. Оfficer – “офицер” – to officer – “қўмондонлик
қилмоқ”, “офицер таркибини тўлдирмоқ”; gap – “ёриқ” – to gap феълини “ёрмоқ” дея
олмаймиз, аксинча, “ёриб ўтмоқ” дейишимиз мумкин.

Конверсия йўли орқали феълдан от ҳосил қилиш жараёнини ҳам кузатиш мумкин.

Масалан: to intercept – “тутиб олмоқ”; – intercept

– “тутқин”.

Мисоллардан кўринадики, инглиз тилида отдан феъл ясашда

to

юкламасидан

фойдаланилган. Ўзбек тилида феълнинг ноаниқ шакли сўзнинг ўзагига “моқ” қўшимчасини
қўшиш орқали реаллашади. Масалан: ўзбек тилидаги “мувозанат” лексемасининг маъноси
инглиз тилида “balance” билан берилади. Ҳар икки тилдаги сўз от вазифасида келмоқда. Ушбу
сўзлардан феъл ясаш учун ўзбек тилида “мувозанатмоқ” деб бўлмайди, аксинча, ўзбек тилида
ушбу сўздан феъл ҳосил қилиш учун унга “сақламоқ” сўзини қўшишимиз лозим. Яъни,
“мувозанат сақламоқ” каби. Инглиз тилида эса юқорида таъкидланганидек, феъл ясашда

to

юкламасидан фойдаланиш етарли. Масалан: to balance, яъни “мувозанат сақламоқ”.

Тилда қисқартма (аббревиация)лар муҳим аҳамиятга эга. Қисқартмалар

ҳар қандай


background image

СЎЗ САНЪАТИ ХАЛҚАРО ЖУРНАЛИ | МЕЖДУНАРОДНЫЙ ЖУРНАЛ ИСКУССТВО СЛОВА | INTERNATIONAL JOURNAL OF WORD ART

№3 | 2021

358

махсус лексиканинг ажралмас таркибий қисми бўлиб, тилни бойитишнинг муҳим манбаи
ҳисобланади. Қисқартирилган турли лексик бирликлар чоғиштирилаётган тиллар ҳарбий
терминлар тизимининг ўзига хос жиҳатларидан бири саналади. Улар ўз ўрнида ҳарбий соҳа
мутахассислари ҳамда хизматчиларининг оғзаки ва ёзма нутқи тежамкорлигини таъминловчи
воситадир. Шу маънода, аббревиация жараёнининг туб моҳияти тил эгаларининг
коммуникатив мақсадда тил бирликлари ва элементларидан оқилона фойдаланиши, тил
графикасидан минимал даражада истифода этиши орқали маълумот ва ахборотни максимал
миқдорда узатишга асосланади.

Қисқартириш

– инглиз тили ҳарбий терминологиясида морфологик усулда сўз

ясашнинг кенг тарқалган усули ҳисобланади. Унинг кенг ва изчил тарқалишига сабаб,
шубҳасиз, қисқалик ва лўндалик устувор саналган талабларни ўз ичига олган ҳарбий
ҳужжатлар услубининг бевосита таъсиридир. Аксарият термин ва термин-бирикмалар қисқа
ёзувнинг расмийлаштирилган вариантига эга бўлади. Бироқ, қисқартмаларнинг ёзма нутқда
бундай қўлланилишини тўлақонли сўз ясалиш деб бўлмайди. Чунки, ушбу ҳолатда янги сўз
ҳосил бўлмайди, аксинча, мавжуд лексик бирликларни белгилашнинг махсус шартли
тизимидан фойдаланилади, холос. Қисқартириш орқали янги сўз ҳосил қилиш ҳақида унинг
оғзаки нутқда тўлиқ синоним сифатида қўлланила бошлагандагина гапириш мумкин.
Масалан:

plane

airplane

(иккиси ҳам

самолётни

англатади);

chute

parachute (парашют)

.

Терминнинг асосини қисқартириш йўли орқали аббревиацияларнинг қуйидаги асосий

шакллари бир-биридан фарқланади:

1)

сўз бошини қисқартириш: (heli)copter; (para)chute;

2)

сўз ўртасини қисқартириш: arty (artillery);

3)

сўз охирини қисқартириш: demob(ilize); frag(ment); heli(copter); prop(eller).

Ушбу кўринишларнинг турли вариантларини учратиш мумкин: medico (medical officer),

nukes (nuclear weapons), pentomic (penta + atomic), radome (radar + dome), siwa (side winder).

Терминологик тизимда мураккаб структурали қисқартмалар алоҳида аҳамиятга эга. A-

bag (assault bag), A-bomb (atomic bomb), H-bomb (hydrogen bomb) сингари терминлар бунга
мисол бўла олади.

Кўп компонентли ҳарбий терминларнинг акроним қисқартма шакллари ҳам алоҳида

аҳамият касб этади. Масалан: қисқартма терминларнинг охирига

АС

(

АС

automatic computer

“автомат ҳисоблаш қурилмаси”) компоненти қўшилиши натижасида вужудга келган ҳарбий
қисқартма терминлар жумласига

BINAC

– binary automatic computer;

FADAC

– field artillery

digital automatic computer;

MINIAC

– minimal size automatic computer;

TRANSAC

– transistor

automatic computer;

UNIVAC

– universal automatic computer сингарилар киради. Шунингдек,

ОС

– (operations center “бошқарув пункти”) компонентли қисқартмаларга

AOC

– air operations

center,

ARTOC

– army tactical operations center,

COMSOC

– communication space operations

center,

FATOC

– field army tactical operations center,

SOC

– sector operations center кабиларни

киритиш мумкин.

Буюк Британия ҳарбийлари томонидан ҳарбий хизмат жараёнида қисқартмалардан кенг

фойдаланилади. Масалан:

AWOL

(Absent without leave). Ушбу қисқартма, қачонки аскар

ҳарбий қисм ёки қўриқланаётган ҳарбий постни рухсатсиз ташлаб кетган чоғда қўлланилади.
Мисол: Where is Mike standing in the post. He is

AWOL

. Ўзбек тилида эса, бундай вазиятда

“қочоқ” терминидан фойдаланилади.

MIA

(Missing in action) қисқартмасидан урушда

аскарнинг изсиз йўқолишига нисбатан қўлланилган. Ушбу терминга муқобил равишда

KIA

(Killed in action) қисқартмаси ишлатилади. Ўзбек тилида эса, бундай вазиятда “бедарак
йўқолган” термин-бирикмасидан фойдаланилади. Инглиз аскари рация ёки телефон орқали
топшириқ олгандан сўнг

copy

ёки

roger

терминидан фойдаланади. Ушбу терминнинг тўлиқ

шакли “Мен топшириқни тушундим” (I understand the mеssage).

Бу термин ўзбек тилида

“тушунарли” ёки “тушундим” маъносида келади. Инглиз тилида бирор иш ёки топшириқ
бажарилмай қолса ёки муваффақиятсизликка учраса

dud

терминидан фойдаланилади. Ушбу

қисқартма терминнинг келиб чиқиши, аскар гранатани портлатиш учун унинг ипини тортиб
отганда граната портламай қолса, ундан қисқа “

dud

” товуши чиқиши билан боғлиқ. Инглизча


background image

СЎЗ САНЪАТИ ХАЛҚАРО ЖУРНАЛИ | МЕЖДУНАРОДНЫЙ ЖУРНАЛ ИСКУССТВО СЛОВА | INTERNATIONAL JOURNAL OF WORD ART

№3 | 2021

359

Uncle Sam

қисқартма терминини олиб кўрайлик. Ушбу термин таркибидаги дастлабки бош

ҳарфлар, яъни

US

“АҚШ қуролли кучлари” маъносини беради. [10. Б.6-7]

Аслида, қисқартмалар икки катта гуруҳга бўлинади: график ва лексик. График

қисқартмалар фақат ёзма нутқда ишлатилади, товушли шаклга мўлжалланмаган. Масалан:

Svc

Plt

қисқартмаси

service platoon

“хизмат кўрсатиш взводи” маъносини англатади. Лексик

қисқартмалар ҳам ёзма, ҳам оғзаки нутқда ишлатилиб, қисқартмаларнинг асосий қисмини
ташкил қилади. Масалан: термин бирикмаларнинг қисқариши,

private

(private soldier

бирикмасидан олинган) “оддий аскар”,

automatic

(automatic pistol бирикмасидан олинган)

“автоматик пистолет” ва ҳ.к.

Шунингдек, инглиз тилида қайта ўзгартириш орқали ҳосил бўлган қисқартмалар ҳам

мавжуд: Масалан:

sub

сўзи

submarine

“сувости кемаси” ёки

submachine-gun

“автомат,

пистолет-автомат”,

radome

сўзи

radar dome

РЛС

антеннаси суйри детали” ва ҳарфли

қисқартма (аббревиатуралар) кабилар [6, Б.132-135]. Асл аббревиатуралар ҳарфма-ҳарф
ўқилади. Масалан:

USN

United States Navy

– “АҚШ ҳарбий денгиз кучлари”.

Аббревиациялардан ташқари ҳарбий лексикада акронимлар ҳам мавжуд. Акронимлар сўз
бирикмаларнинг бошланғич ҳарфлари ёки бўғинларидан ҳосил бўлган қисқартмалардир. Улар
шакл жиҳатидан умумхалқ сўзларига мос келади. Масалан:

BOSS

biological orbiting satellite

station – “биологик орбиталь станция”. Қиёсланг: boss – “босс, хўжайин” ҳамдир [7. Б.45].

Ҳозирги инглиз тили ҳарбий терминологиясида қисқартмаларнинг сўз ясовчи

элементлари билан боғлиқ структур моделлари мавжуд. Улар қаторига “локацион қурилма”
маъносини англатувчи –

аr

сўз ясовчи қўшимчали қисқартмалар анча кенг тарқалган. Масалан:

radar

,

sonar

,

sofar

,

cotar

,

datar

,

ladar

,

lofar

,

midar

кабилар. Охирида –

аr

қўшимчаси бўлган

сўзлар учраса, демак, гап қандайдир локацион қурилма ҳақида бораётгани маълум бўлади [8.
Б. 450].

Агар қисқартмаларда (

/)

белгиси учраса,

у бир неча вазифани бажариши мумкин.

Кўпинча у сўз ёки сўз қисмлари чегарасини англатади:

а/с

aircraft;

С/А

counterattack;

F/C

flight

control;

M/R

morning report. Ушбу белги қатор олд қўшимча ва боғловчилар ўрнига ҳам

қўйилиши мумкин:

A/G

air-to-ground;

C/S

chief of staff;

c/s

cycles per second;

F/O

fuel-to-oxidizer

ratio;

L/A

lighter than air;

s/c

second-in-command;

V/STOL

vertical and short take off and landing

[9. Б.43].

Ҳозирги ўзбек тили ҳарбий терминологиясида қисқартмалар инглиз тили ҳарбий

қисқартмалари каби мураккаб шаклга эга эмас ва улар кўпчиликни ташкил этмайди. Масалан,
Ҳарбий Ҳаво Кучлари (

ҲҲК

), Ҳаво Ҳужумидан Мудофаа (

ҲҲМ

), Ўзбекистон Республикаси

Қуролли Кучлари (

ЎзРҚК

), Ўзбекистон Республикаси Мудофаа вазирлиги, Десанчилар

Жанговар Машинаси (

ДЖМ

), Заҳира Қўмондонлик Пункти (

ЗҚП

), Заҳарловчи моддалар

(

ЗМ

), Зенит Пулемёт Қурилмаси, Зирҳли Разведка-Дозор Машинаси (

ЗРДМ

), Зирҳли

Транспортёр (

ЗТР

), Ҳарбий-Денгиз Кучлари (

ҲДК

), Ҳарбий-Денгиз Флоти (

ҲДФ

) шулар

жумласидандир.

Аксарият ҳолларда қисқартмаларни оғзаки ва ёзма нутқда англаш ва таржима қилиш

анча мураккаб ҳисобланади. Бироқ қисқартмалар билан ишлаш тажрибаси етарли бўлса,
аксарият ҳолатларда унинг аниқ маъносини келтириб чиқариш мумкин. Қисқартмаларнинг
мазмун-моҳиятини англашда уларнинг ўзига хос лексик-семантик ва лингвокультурологик
хусусиятларини тўғри таҳлил қилиш муҳим аҳамиятга эга.

Хулоса ўрнида айтиш мумкинки, ҳарбий терминлар, термин-сўзларнинг ясалиши (ҳосил

бўлиши)да қуйидаги усуллар сермаҳсул ҳисобланади ва уларга қуйидагича аниқлик
киритилади. а) аффиксация усули – аффикслар сўз ўзагига қўшиш орқали янги ҳарбий
терминлар ҳосил бўлади; б) композиция усули - икки ёки уч сўзни бир-бирига қўшиш орқали
янги ҳарбий терминлар шакллантиришни ўз ичига олади; в) конверсия усули - конверсия
ҳодисаси таъсирида сўзларнинг лексик шакли ва талаффузи ўзгаришсиз қолади. Бир сўз
туркумидан бошқа бир сўз туркумига ўтишдаги муносабатлар V+N/N+V моделига мувофиқ
феъл туркумидан отлашган сўзлар, ўзак феъл морфемик қобиғи билан талқин этилади; г)


background image

СЎЗ САНЪАТИ ХАЛҚАРО ЖУРНАЛИ | МЕЖДУНАРОДНЫЙ ЖУРНАЛ ИСКУССТВО СЛОВА | INTERNATIONAL JOURNAL OF WORD ART

№3 | 2021

360

аббревиация (қисқартириш) усули ва унинг турларида товуш ёки сўзнинг график шаклининг
баъзи қисмларини тушириб қолдиришни ўз ичига олади.

Иқтибослар/Сноски/References

1. Абдуллаев Ф. –чи аффиксининг генезисига доир//Ўзбек тили ва адабиёти. 1960, 6-сон. 47 б.

(Abdullayev F. –chi affiksining genezisiga doir//O‘zbek tili va adabiyoti. 1960, 6-son. 47 b.)

2. Дадабаев Х. Военная лексика в староузбекском языке. Дисс. канд. филол. наук. 1981. 70-82

с. (Dadabayev X. Voyennaya leksika v starouzbekskom yazike. Diss. kand. filol. nauk. 1981. 70-
82 s.)

3. Дадабаев Х. Военная лексика в староузбекском языке. Дисс. канд. филол. наук. 48 c.

(Dadabayev X. Voyennaya leksika v starouzbekskom yazike. Diss. kand. filol. nauk. 1981. 48 s.)

4. Латипова Ҳ. “Хона” сўз ясовчими ёки қўшма сўз компонентими? // Ўзбек тилшунослигига

оид тадқиқотлар. –Т:. 1993. 96 б. (Latipova H. “Xona” so‘z yasovchimi yoki qo‘shma so‘z
komponentimi? // O‘zbek tilshunosligiga oid tadqiqotlar. –T:. 1993. 96 b.)

5. Дониёров Р. Ўзбек тили техник терминологиясининг айрим масалалари, – Т.: Фан. 1977. 144

б. (Doniyorov R. O‘zbek tili texnik terminologiyasining ayrim masalalari, – T.: Fan. 1977. 144 b.)

6. Борисов В. В. Аббревиация и акронимия // Военные и научно-технические сокращения в

иностранных языках / под ред. А.Д. Швейцера. – М.: 2004. 132-135 c. (Borisov V. V.
Abbreviasiya i akronimiya // Voyenniye i nauchno-texnicheskiye sokrashyeniya v inostrannix
yazikax / pod red. A.D. Shveysera. – M.: 2004. 132-135 s.)

7. Берков В. П. Двуязычная лексикография. ст. 45.
8. Англо-русский военный словарь. – М.: 1989. Воениздат.
9. Берков В. П. Двуязычная лексикография. ст. 43
10. Судзиловский Г. А. Сленг – что это такое? М.: Воениздат, 1973. ст. 6-7


Библиографические ссылки

Абдуллаев Ф. -чи аффиксининг гснсзисига доир//Узбск тили ва адабиёти. 1960, 6-сон. 47 б. (Abdullayev F. -chi affiksining genezisiga doir//O‘zbek tili va adabiyoti. 1960, 6-son. 47 b.)

Дадабасв X. Военная лексика в староузбекском языке. Диес. канд. филол. наук. 1981. 70-82 с. (Dadabayev X. Voyennaya leksika v starouzbekskom yazike. Diss. kand. filol. nauk. 1981. 70-82 s.)

Дадабаев X. Военная лексика в староузбекском языке. Диес. канд. филол. наук. 48 с. (Dadabayev X. Voyennaya leksika v starouzbekskom yazike. Diss. kand. filol. nauk. 1981.48 s.)

Латипова X- “Хона” суз ясовчими ёки кушма суз компонентими? И Узбек тилшунослигига оид тадкикотлар. -Т:. 1993. 96 б. (Latipova Н. “Xona” so‘z yasovchimi yoki qo'shma so‘z komponentimi? // O‘zbek tilshunosligiga oid tadqiqotlar. -T:. 1993. 96 b.)

Доннеров P. Узбек тили техник терминологиясининг айрим масалалари. - Т.: Фан. 1977. 144 б. (Doniyorov R. O'zbek tili texnik terminologiyasining ayrim masalalari, -T.: Fan. 1977. 144 b.)

Борисов В. В. Аббревиация и акронимия И Военные и научно-технические сокращения в иностранных языках / под ред. А.Д. Швейцера. - М.: 2004. 132-135 с. (Borisov V. V. Abbrcviasiya i akronimiya // Voycnniyc i nauchno-tcxnicheskiyc sokrashycniya v inostrannix yazikax / pod red. A.D. Shveysera. - M.: 2004. 132-135 s.)

Берков В. П. Двуязычная лексикография, ст. 45.

Англо-русский военный словарь. - М.: 1989. Воениздат.

Берков В. П. Двуязычная лексикография, ст. 43

Судзиловский Г. А. Сленг - что это такое? М.: Воениздат, 1973. ст. 6-7

inLibrary — это научная электронная библиотека inConference - научно-практические конференции inScience - Журнал Общество и инновации UACD - Антикоррупционный дайджест Узбекистана UZDA - Ассоциации стоматологов Узбекистана АСТ - Архитектура, строительство, транспорт Open Journal System - Престиж вашего журнала в международных базах данных inDesigner - Разработка сайта - создание сайтов под ключ в веб студии Iqtisodiy taraqqiyot va tahlil - ilmiy elektron jurnali yuridik va jismoniy shaxslarning in-Academy - Innovative Academy RSC MENC LEGIS - Адвокатское бюро SPORT-SCIENCE - Актуальные проблемы спортивной науки GLOTEC - Внедрение цифровых технологий в организации MuviPoisk - Смотрите фильмы онлайн, большая коллекция, новинки кинопроката Megatorg - Доска объявлений Megatorg.net: сайт бесплатных частных объявлений Skinormil - Космецевтика активного действия Pils - Мультибрендовый онлайн шоп METAMED - Фармацевтическая компания с полным спектром услуг Dexaflu - от симптомов гриппа и простуды SMARTY - Увеличение продаж вашей компании ELECARS - Электромобили в Ташкенте, Узбекистане CHINA MOTORS - Купи автомобиль своей мечты! PROKAT24 - Прокат и аренда строительных инструментов