Barcha maqolalar - Gastroenterologiya va gepatologiya

Maqolalar soni: 744
  • Ушбу илмий мақолада жигар циррози (ЖЦ) ҳамда ўт тош касаллиги сабабли механик сариқлик ташхиси билан даволанган 66 беморнинг текшириш натижалари ёритилган. Барча беморлар 2 гурухга бўлиб, яъни биринчи гурухга механик сариқликнинг ЖЦ билан биргаликда келган 46 бемор, иккинчи гурухда эса фақат механик сариклик билан касалланган 20 бемор ташкил қилган. Мазкур жарроҳлик клиникасида даволанган барча механик сариқлик билан келган беморларнинг 64 % сабаби ўт тош касаллиги бўлиб, уларнинг 20,4% да жигар циррозининг турли босқичлари йулдош касаллик сифатида аниқланган. Ҳар иккала гуруҳдаги беморларнинг шикоятлари, клиник кечиши, объектив кўриш натижалари, лабаратория мониторинги, кўшимча инструментал текшириш натижалари ва уларнинг узига хослиги таққослаб ўрганилган.
    Shuhrat Urakov, Laziz Kenjaev , Sanjar Ruziboev
    72-77
    66   23
  • Муаллифлар операциядан кейин асоратларни камайтириш ва олдини олиш учун гелий-неон лазер нурланишини клиник ва экспериментал морфологик асосларини намойиш этадилар. Клиникада ушбу усул 235 беморда ишлатилган (меъда резекцияси, холецсистектомия, ингичка ва ингичка ичак операциялари билан). Таклиф етилаётган усулнинг самарадорлиги очиб берилади. Операциядан кейинги йирингли асоратларнинг пасайиши кузатилди.
    Камолиддин Салахиддинов
    78-80
    119   56
  • Dilshodbek Xakimov , Bekzodbek Qaraboev , Nosir Qosimov
    81-84
    322   22
  • Паразит атрофидаги тукималарии паразитнинг хастийлик даражасн, унинг морфологик модификацияси, локал изацияси, аминокислоталар таркиби, эхинококк суюклигннинг микрофлораси ва махаллий тукима реак-цияси уртасида кандайдир патогенетик богликлик мавжудлигини комплекс текшириш усуллари билан урга-ннш. Усуллар: операция килинган 68 бсмордан паразит таркибидаги эхинококк кисталарини .микробиологик тадкик килиш. Макро ва микроскопии тадкикотлар 158 хил эхинококк пуфаглари ва атрофдаги тукималарда утказилган. 46 та хайвонлар ва 112 операция килинган беморларнинг ишлатилган материаллари. Натижалар: тадкикотларимиз тупи курсатдики, хаётий ва дистрофик равишда узгартирилган эхинококк пуфаглари ша-клланган капсулага эга булиб, баъзи холатларда узига хос морфологик хусусиятлари мавжуд: 7 та пуфакчада у бир каватли. 30 тасида икки каватли. 8 таснда уч каватли тузилишга эга. Хулоса: эхинококк мембраналарини урганиш шуни курсатдики, Е. Hominisnnnr толали мсмбранасида морфологик модификацияга ва эхинококк суюклигннинг инфекцияси табиатига караб. стратификация кейинчалик кайталаниш билан янада Усиши ва ривожланиши мумкин бул1 ан асефалоцистларнит' чикиши билан содир булиши мумкин.
    Э Мурадова, Г Худаярова
    57-61
    251   45
  • Аноректал малформацияларнинг таркалиши тирик тугилишнинг 1:3300 дан 1:5000 гача. Анус атрсзиясига хос ультратовуш мсзонлари хозирда фаол мухокама кнлинмокда. Аноректал нуксонларни аниклашнииг энг арзон ва самарали усули хомила ультратовуш ид ир. Тасдикланга протоколга кура, хомилада скрининг марказида хомила нуксони борлиги аникланганда, хомиладор аёл узини хомиладорлик патологияси булимига сткизади. Хомиладор аёлларни скрининг ультратовуш тскшируви 20-22 хафталик хомиладорлик ёшида утказилди. Шундай килиб, 20-22 хафталик хомиладорлик даврида утказилган антинатал ультратовуш сонографик белгиларни аниклаш учун жуда юкори маълумотга эга эканлигини, айникса хомила сезувчанлиги 57,1%, узига хослиги - 98,8% ва аниклиги - 96,5%.
    Ш Юсупов, M Саидов
    108-112
    209   28
  • «Гастроэзофагеал рефлюкс касаллиги» (ГЭРК) термини - бу меъда ёки дуоденал мах-сулотларнинг доимий рсгургитацияси натижасида кизилунгачнинг дистал кисмида кслиб чикувчи яллигланиш жараёнлари ва куплаб симптомлар билан характерланувчи синдромни хисобланади. Аслини олганда, овкат махсулотларининг кизилунгачга рсгургитацияси - бу табиий физиологик жараён булиб, бу кизилунгач нормал клиренси натижасида бир неча се-кундда утиб кетиши керак. Лекин доимий регургитация, норегуляр ва номутаносиб овкатла-ниш каби куплаб омиллар натижасида ГЭРК симптомлари келиб чикиши мумкин. Шу са-бабли, Белгиянинг Генваль шахридаги 1997 йил октябрь ойида утказилган конгресс хулоса-сига кура ГЭРК мустакил касаллик сифатида тан олинди.
    О Гуламов, А Бабажанов, Ғ Ахмедов, M Ачилов, З Сайдуллаев, Ў Худайназаров, А Авазов
    117-121
    115   20
  • Целиакия билан оғриган 14 ёшгача 200 нафар бола текширилди. Касаллик ташхиси болалар гастроэнтерологларининг Европа Ассоциацияси (1999) критерийлари асосида ташхисланди. Улардан 162 нафарида (81 %) типик шакли, 38 нафарида (19 %) атипик шакли аниқланган ва 21,5% холатда касаллик рефракер кўринишида кечаган. Болалар терапия турига қараб гуруҳларга тақсимланди: 1-гуруҳ – базавий терапия олган 47 нафар бола (даволаш курси - 10 кун); 2-гуруҳ – қўшимча равишда 0,01 г экдистен олган 30 нафар бола (1 мг/кг/сут. дан, 1 ой); 3- гуруҳ – базавий терапияга қўшимча равишда рухли антиоксикапс олган 37 нафар бола (20 мг/сут. 1 ой); 4-гуруҳ – қўшимча равишда эндистен ва рухли антиоксикапс олган 28 нафар бола (1 ой). Даволаш самарадорлиги динамикада – 3, 6 ва 12 ойдан кейин баҳоланди. Олинган натижалар шуни кўрсатдики, касалликнинг атипик шаклида ва рефрактер кечишида базисли терапия замирида экдистен ва рухли антиоксикапснинг биргаликда қўлланилиши унинг клиник кечишига самарали таъсир кўрсатади, структур-функционал ўзгаришлар даражасини камайтиради, касаллик оқибатларини яхшилаб, давомийлигини ярим йилгача кискартиради. Барқарор клиник ремиссияга эга бўлиш учун модифицирланган даво курсни дифференцланган холда такрорлаш зарур.
    Зулфия Абдужабарова
    5-8
    102   17
  • O’tkir obstruktiv bronxit bo’lgan 52 ta bemor bola ko’rikdan o’tkazildi. Ichak mikroflorasi standart usuli yordamida o’rganildi. Bolalardagi o’tkir obstruktiv bronxitning og’irlik daraja simptomlari ichak mikrobiatasining ko’rsatkichlari bilan bog’liqligi ko’rsatilgan. Ichak mikraflorasining disbiotik buzulishlari, organizmning sensibilizatsiyasi va bronxoobstruktiyani kuchaytirilganini aks ettiradi.
    Kamola Azimova , Nurali Shavazi , Baxora Zakirova , Gulnoza Kardjavova
    9-11
    122   35
  • Назарий ва амалий нефрологиянинг ютуқларига қарамай, сўнгги йилларда болаларда буйрак касаллиги юқори ўсиш тенденцияси билан ажралиб туради ва жиддий тиббий ва ижтимоий муаммони англатади. Тадқиқот мақсади. Сурункали пиелонефрит билан касалланган болаларда цитокинли статус ҳолатини ўрганиш. Тадқиқот объекти ва усуллари. Иш 4 ёшдан 15 ёшгача бўлган 177 беморни (улардан 105 нафари рецидивланувчи, 72 нафари яширин СП беморлар) клиник тадқиқотлар асосида олиб борилмоқда. Натижалар ва муҳокамалар. Цитокинларнинг қон зардобидаги концентрациясини ўрганишда сурункали жараённинг кучайиши билан яллиғланишга қарши TNF-a ва INF-ᵧ нинг сезиларли ўсиши аниқланди. Яллиғланишга қарши IL-4 миқдорининг беш мартадан кўпроқ ошиши TNF-a ва INF-ᵧ концентрациясининг ортиши фонида юз берди. Хулоса. СП билан оғриган беморларда сийдик миқдорида фақат TNF-a даражасида рСП фаол фазасидан (P <0,05) фарқ қилади, бу зардобдаги концентрацияга хам хосдир.
    Наргиза Ахмеджанова , Исмоил Ахмеджанов, Норкул Рузикулов , Аблокул Ахматов
    12-15
    53   18
  • Хоразм вилоятининг айрим тибиёт муасасаларида жигар циррози билан даволанган 239 нафар беморнинг касаллик тарихи ретроспектив тарзда фармакоэпидемиологик усуллар бўйича ўрганилди. Ўрганиш мақсадида анкетага Ўзбекистоннинг амалий тиббиётида кенг ишлатилаётган 38 номдаги гепатопротектор киритилди. Қўлга киритилган натижалар асосида маълум бўлдики, Хоразм вилояти тиббиёт бирлашмаларида жигар циррози фармакотерапияси патологик жараённинг ифодаланганлигига нисбатан адекват ва жаҳонда тан олинган гастроэнтрологлар уюшмаси кўрсатмаларига мос тарзда амалга оширилган. Жигар циррозини даволлашда шифокорлар гепатопротекторларни алоҳида ёки комбинирланган шаклда қўллаганлар.
    Юлдуз Бекчанова
    16-19
    57   17
  • Ушбу мақолада жигар фаолиятининг алкoголли ва вирусли гепатит касалликларидаги биокимёвий кўрсаткичлари, шунингдек вирусли гепатит маркерлари ҳақида маълумотлар бор. Жаҳон соғлиқни сақлаш ташкилоти маълумотларига кўра, дунёда 2 миллиардга яқин одам алкоголли ичимликлар истеъмол қилади. Шунинг учун алкоголли гепатитни вирусли гепатитдан фарқлаш муҳим аҳамиятга эга.
    Шоҳида Бердиярова , Наргиза Юсупова
    20-23
    74   19
  • Semizligi bor 60 nafar bola va o'smir tekshirildi. Miyokardiyal gipertrofiyaning rivojlanishiga tana og'irligi, qon bosimi, vazokonstriksiya jarayonlari, shuningdek insulinga chidamlilik, giperurikemiya va aterogen dislipidemiya ta'sir ko'rsatishi aniqlandi. Ba'zi bolalarda metabolik sindrom ko`zatilib, bu kelajakda yuzaga kelishi mumkin bo`lgan erta asoratlar va nogironlikning oldini olish uchun ushbu holatni vaqtida davolashni talab qiladi.
    Lilya Garifulina, Zilola Xolmurodova
    24-27
    106   36
  • Тадқиқотнинг мақсади янги туғилган чақалоқларда туғма юрак нуқсонлари эпидемиологияси ва ушбу тоифадаги беморларда марказий асаб тизими шикастланишининг клиник ва инструментал хусусиятларини ўрганиш эди. Туғма юрак нуқсони касалликларида қоринчалараро нуқсони етакчи ўрин эгаллаши аниқланди, кам ҳолларда бўлмачалараро нуқсони ва Фалло тетрадаси эгаллайди. Туғма юрак нуқсони бор болаларда марказий асаб тизимига зарар етказишнинг гипоксик табиати, гипоксик – геморрагик касалликка қараганда кўпроқ учрайди.
    Вячеслав Лим
    28-31
    75   24
  • Oshqozon va o'n ikki barmoqli ichakning yarasi hozirgi kunda jamiyatimizning muhim tibbiy va ijtimoiy muammolaridan biri bo'lib, bu kasallikning keng tarqalishi, klinik xususiyatlari, erta namoyon bo'lish va nogironlikning yuqori xavfi, hayot uchun xavfli asoratlar ehtimoli, davolanish samaradorligining pasayishi va sifati buzilganligi bilan bog'liq. Zamonaviy tushunchalarga ko'ra, oshqozon yarasi kasalligi ekzogen va endogen omillarning o'zaro ta'siri natijasida yuzaga keladigan surunkali takroriy polietiologik kasallikdir. Biroq, ushbu kasallikning rivojlanishida ichki omillar etakchilik qilmoqda, ya'ni: irsiy moyillik, asab va endokrin tizimlarning ta’siri.
    Dilrabo Mamatkulova, Nafisa Turayeva , Gulnoza Rustamova
    32-35
    78   17
  • Bizning tadqiqotimiz diffuz jigar kasalligi bilan og'rigan bemorlarni ultratovushli doppler tekshiruvi natijalariga asoslangan. Jigar sirrozi va unga hamroh bo'lgan portal gipertenziyasini aniqlashga imkon beradigan ultratovush belgilarining shartsiz va shartli turlari aniqlandi. Barcha guruhdagi bemorlarda ultratovush tekshiruvining asosiy parametrlarining qiymatlari tahlil qilindi, bu jigar sirrozidagi strukturaviy va gemodinamik o'zgarishlarni aks ettiradi. Tomirlarni ultratovush tekshiruvi patologik jarayonlarning rivojlanishining turli bosqichlarida jigar sirrozi bilan og'rigan bemorlarda portal gipertenziya rivojlanish dinamikasini kuzatishga imkon beradi. Portal gipertenziyasi erta boshlangan bemorlarda jigar sirrozi diagnostikasi qiyin bo'lgan va portal gipertenziya va gipertoniya sindromi rivojlangan bemorlarda o'ta tashxis qo'yadi.
    Gulshod Mardieva , Parvina Obloberdieva
    36-39
    100   30
  • Turli xil etiologiyali diareya bilan kasallangan 6 oylikdan 3 yoshgacha bo'lgan 18 bolani ko'rikdan o'tkazildi.Yosh bolalarda diareya sababi turli xil patogen bakteriyalar, mikroblar va viruslar ekanligi aniqlandi; keng spektrli antibiotiklar, ayrim oziq-ovqat mahsulotlariga individual allergik reaktsiya; oshqozonning buzilishi, ingichka ichakdagi fermentatik etishmovchilik. Enterofurildan foydalanish boshqa dorilar bilan taqqoslaganda ancha tez terapevtik ta'sirga ega ekanligi aniqlandi.
    Hikmatullo Turaev , Ra'no Nuralieva , Olim Siddikov
    40-42
    125   17
  • Мақолада қизилўнгачнинг варикоз томирларидан қон кетаётган 294 беморни эндоскопик боглашнинг даволаш натижалари таҳлил қилинган. Портал гипертензия синдромининг патогенези ва уларни даволашга замонавий ёндашувлар курсатилган. Варикоз кенгайган кизилунгач веналаридан кон кетиш вактида эндоскопик боглашларни кенг амалга ошириш ва Сенкстакен-Блекмор обтуратор зондларидан минимал даражада фойдаланиш кўрсатилган. Гемостатик терапияни амалга оширишда мақсадли ва кўпкомпонентли ендашув ва портал қон оқимидаги босимни пасайтириш бўйича тавсиялар курсатиб утилган. Узок вактли эндоскопик назорат ва даволаш талабларини жорий этиш, биринчи босқичдан 1 - 3 ва 6 ой ўтгач такрорий боглашлар сеансларини жориш этиш курсатилган.
    Shuhrat O`roqov, O`tkir Abidov , Avaz Haydarov
    43-48
    147   53
  • Chov churralari dunyodagi eng keng tarqalgan churralar qatoriga kiradi. Ular erkaklar orasida ayollarga qaraganda 10 yoki undan ko'p marta ko`proq aniqlanadi,. Tadqiqotning maqsadi: chov kanalning ikkala devorini mustahkamlash texnologiyasini takomillashtirish orqali chov churralarni jarrohlik davolash samaradorligini oshirish. Materiallar va tadqiqot usullari. Tadqiqot Samarqand davlat tibbiyot instituti klinikasining jarrohlik bo'limida chov churra uchun hernioalloplastika qilingan 47 nafar bemorni jarrohlik davolash natijalariga asoslangan. Tadqiqot natijalari. 14 nafar (29,8%) holatda o'tkazilgan 47 ta hernioalloplastika (asosiy guruh), biz chov churralar modifikatsiyalangan hernioalloplastika usulidan foydalandik. Ushbu bemorlarda an'anaviy teri kesimidan so'ng tashqi qiyshiq qorin mushaklari aponevrozi kesilgan. Yuqori darajada ajratilgan va churra sumkasini olib tashlagan. Keyin spermatik simni butun uzunligi bo'ylab ajratib turing. Chov kanalning ichki ochilish qismida ko'ndalang fastsiya paydo bo'ldi. 10 × 15 santimetrli payvandlash individual xususiyatlarni hisobga olgan holda operatsiya davomida ochildi. Xulosa. Travmani kamaytirish va aralashish vaqtini qisqartirishga qaratilgan chov kanalni rekonstruksiya qilishning taqdim etilgan texnikasi keng amaliyotda qo'llanilishi mumkin.
    Sherali Usarov , Salim Davlatov , Kosim Raxmanov
    49-53
    83   26
  • Tasirlangan ichak sindromi bo'lgan 60 nafar bola 2 guruhga bo'lingan holda kuzatildi: I guruh (30 bola) prebiyotik Dyufalak va nordonsutli aralashmalari, II guruh (30 bola) - an'anaviy terapiya va moslashtirilgan yangi aralashmalar. Kabziyat va ichak disbiyozi bilan tasirlangan ichak sindromi uchun Dyufalak va nordonsutli aralashmalarining samaradorligi ko'rsatilgan.
    Nurali Shavazi , Baxora Zakirova , Kamola Azimova , Maksim Lim, Marina Ibragimova
    54-58
    134   16
  • Ilmiy ishimizdin maqsad-bolalarda uchraydigan oʼtkir zaharlanishning sabablari ularning oldini olish chora-tadbirlarni ishlab chiqish. Kasallikning kelib chiqishida televediniyada dori darmonlarning reklamalarni koʼpayishi, shularni eshitib onalarning oʼzlaricha bolalarni davolashlari, apteka xodimlarining tavsiyalari bilan davolashlari, ota-onalarning bolalar oldida dori darmonlarni qabul qilishlari dori-darmonlardan zaharlanishlarning koʼpayishiga olib kelganini aniqladik. Bularning hammasi bu kasallikning oldini olish naqadar katta ahamiyatga ekanligini koʼrsatayapti. Shuning uchun shifoxonalarning bolalar boʼlimida, sogʼliqni saqlashning birlamchi zvenolarida, bolalar bogʼchalarida, yaslilarda yosh onalarning maktabini tashkil qilish u yerda onalarning oʼziga vrach nazoratisiz bolalarning davolashlarning ogʼir oqibatlarga kelishi, uy sharoitida bunday kasallarga birinchi yordam koʼrsatish haqida fikr yuritiladi.
    Nurali Shavazi , Mardonqul Rustamov , Maksim Lim, Muxiba Ataeva , Nurali Daniyarov
    59-62
    153   36
  • Sog’lom ovqatlanish inson salomatligi uchun muhim bo’lib, haqqoniy ovqatlanishni o’rganish kasalliklarni kelib chiqishi va ularning рrofilaktikasida muhimdir. Jami 125 ta surunkali jigar kasalliklari (surunkali geрatit - 47 ta, jigar sirrozi - 78 ta) bor bemorlarda JSST tomonidan tavsiya etilgan so’rovnoma asosida o’rganildi. Natijalar bemorlarning ovqatlanish jarayonida hayvon yog’ini, go’sht mahsulotlarini ko’р iste’mol qilishi, sut mahsulotlari va vitaminga boy bo’lgan ho’l meva va sabzavotlarni kam iste’mol etilishi, ayniqsa, surunkali geрatit bilan og’rigan bemorlarga ko’ra jigar sirrozi bilan og’rigan bemorlarda ko’рroq aniqlandi. Ushbu ko’rsatkichlarni diagnostik ahamiyati mavjud va ularga mos dietoteraрiya tavsiyasi ishlab chiqiladi.
    Nodira Shamuratova
    63-65
    81   18
  • Ушбу маколада, болаларда витамин Д етишмовчилиги, унинг семизлик ва бошқа соматик патологиялар ривожланишида тутган ўрни ҳақида ёритилган. Болалар ва ўсмирларда витамин Д дефицити тарқалиш даражаси ҳақида маълумотлар, семиз болаларда витамин Д етишмовчилиги ривожланишининг хавф омиллари ва патогенези. Шу билан биргаликда витамин Д коррекциясининг, семизликда ва бошқа моддалар алмашинуви бузилишида, ўтказилиш усуллари кўрсатилган.
    Максуда Ашурова
    66-71
    114   27
  • Ушбу маколада семизлиги бор болаларда буйракнинг морфологияси ва функциялари ҳақида сӯз юритилади. Буйраклар фаолиятига таьсир қилувчи, кўплаб патогенетик омилларнинг таьсири ва ўзаро боғлиқлиги муҳокама қилинади. Болаларда учрайдиган семизликда буйрак зарарланиши диагностикасида буйрак патологиясининг эрта биомаркерлари яьни, липид, углевод алмашинуви кўрсаткичлари, инсулинрезистентлик, кон зардобидаги лептин ва адипонектин миқдорини аниқлашдан фойдаланиш истиқболли эрта ташхис қўйиш учун жуда муҳим жиҳат саналади.
    Наргиза Гойибова
    72-76
    45   9
  • Ушбу мақолада семизликда жигар томонидан кузатиладиган ўзгаришлар жигарнинг алкоголсиз ёғли гепатози кўриниши доирасида келтириб ўтилган. Бу шарҳ ушбу ҳолатнинг ривожланиши патогенезини ва морфологик хусусиятларини, клиник кўринишидаги ўзига хос хусусиятларни, ҳамда диагностикасининг инвазив ва ноинвазив усулларини ўз ичига олади.
    Дилафруз Тураева, Лиля Гарифулина
    77-81
    110   21
  • Охирги ун йилликда дунёнинг жуда куп мамлакатларида ва шу жумладан Узбекистонда хам тугри ичак саратони билан касалланиш ортиб бормокда. Хар Йили 100000 ахолидан 50 та янги колоректал саратон кузатилмокда ва ахолининг 5% катлами умри давомида тугри ичак саратони билан касалланмокда [1,2, 3, 4]. Бутун дунё буйича йилига 600 мингга якин колоректал саратон аникланади ва уларнинг ярмидан купи шу йилнинг узида вафот этади [5, 6]. Тугри ичак саратони барча ёмон сифатли усма касалликларини 5% - 6% ни, хазм тизими ёмон сифатли усма касалликларини 40-45 % ни ташкил килади [7, 8, 9]. Хар йили бутун дунё буйича 600 мингдан ортик колоректал саратон ташхиси куйилади, улардан 60%и ривожланган мамлакатларга 40%и эса колган мамлакатларга тугри келади [3, 9, 10, 11, 39]. Тугри ичак саратони хавф омилларига 55 ёшдан катталар ва асосан 70-75 ёш тугри келади [3, 4, 12] ва шундан 80-85% куй и 1II-IV боскичда аникланади ва уларнинг ярмидан купи бир йил мобайнида вафот этади [13, 14]. Касаллик дунёнинг иктисодий ривожланган мамлакатларида (АКШ, Канада, Япония) куп учрайди. Хиндистон, Хигой, Вьетнам давлатларида нисбатан кам учрайди [9]. Ушбу хасталик иктисодий ривожланган мамла-катларда ривожланмаган мамлакатларга Караганда карииб 10 маротаба купрок учрайди [8].
    Д Мамарасулова, З Исаев, Б Маткаримов, Д Турсунов
    151-154
    111   41