Клинические особенности алкоголизма и наркомании у больных с девиантным поведением

Аннотация

Актуальность и востребованность темы диссертации. По данным Управления по наркотикам и преступности ООН 1 в мире из года в год растет количество наркоманов. В частности, если в 2006-2007 гг. количество наркоманов составляло 200 миллионов человек, то в 2013-2014 гг. их число достигло 246 миллионов. А в результате алкоголизма и его негативных последствий в мире в среднем за год умирают примерно 2,5 миллиона человек. Кроме того, эта болезнь в ряде случаев приводит к таким негативным последствиям, как утрата работаспособности, конфликтование с окружающими, совершение различных преступлений. По этой причине вопросы девиантного поведения является в настоящее время очень серьезной социальной проблемой.
В результате проведения широкомасштабных реформ в сфере организации наркологической службы в Республике Узбекистан за годы независимости достигнуты положительные изменения в наркологической-медицинс-кой помощи в эффективном обследование, консультации, диагностике, лечении и медико-социальной реабилитации больных алкоголизмом и наркоманией согласно современным требованиям.
По всему миру уделяется огромное внимание изучению связи между формированием, развитием и течением алкоголизма и опийной наркомании с негативным влиянием девиантного поведения в преморбидном периоде, а также разработке эффективных способов лечения и профилактики этих заболеваний. В связи с этим уделяется особое внимание исследованиям, направленным на раскрытие личностно-биологических особенностей, определение социально-психологических факторов формирования девиантного поведения и девиации личности, а также исследованиям касающихся лечении и реабилитации с учетом форм поведения.
Данное диссертационное исследование в определенной степени служит решению задач, предусмотренных в Государственной программе, посвященной «Году здорового ребенка», утвержденной Постановлением Президента Республики Узбекистан № ПП-2133 от 19 февраля 2014 года, Постановлении Президента Республики Узбекистан №ПП-1652 от 28 ноября 2011 года «О мерах по дальнейшему углублению реформирования системы здравоохранения» и Постановлении Государственной комиссии Республики Узбекистан по контролю за наркотиками «О Программе комплексных мер противодействия злоупотреблению наркотиками и их незаконному обороту на 2011-2015 годы» №11/11 от 8 августа 2011 года.
Целью исследования является совершенствование лечебно-реабилитационных и профилактических мер при алкоголизме и опийной наркомании у больных с девиантным поведением в преморбиде с учетом клиникопсихопатологических особенностей, а также личностно-биологических и социально-психологических факторов.
Научная новизна исследования заключается в следующем:
доказано взаимосвязь перенесенной перинатальной патологии, преобладание эмоционально-неустойчивых и эксплозивных типов личности, наследственной предрасположенности к наркологическим и психическим заболеваниям и социально-психологических факторов в формировании девиантного поведения в преморбиде у больных алкоголизмом и опийной наркоманией;
обосновано высокопрогредиентное течение зависимости у больных алкоголизмом и опийной наркоманией с девиантным поведением в преморбиде, характеризующийся ранним началом употребления психоактивных веществ, высокой скоростью формирования зависимости и тяжелым течением абстинентного синдрома;
установлено превалирование поведенческого и аффективного компонентов патологического влечения у больных с девиантным поведением в преморбиде;
выявлено формирование морфологических изменений в головном мозге, которые варьируют от незначительных признаков атрофии до расширения субкортикального пространства и борозд коры лобных долей в результате высокопрогредиентного течения зависимости у больных с девиантным поведением;
патогенетически обоснована необходимость использования когнитивно-поведенческой психотерапии для улучшения социальной адаптации больных алкоголизмом и наркоманией с девиантным поведением в преморбиде.
ЗАКЛЮЧЕНИЕ
На основе проведенных исследований по докторской диссертации на тему «Клинические особенности алкоголизма и наркомании у больных с девиантным поведением» сделаны следующие выводы.
1. Особенностью девиантного поведения в преморбиде алкогольной и опиоидной зависимости является преобладание агрессивной и делинквентной форм поведения, причем в преморбиде больных с алкогольной зависимостью чаще встречается агрессивное, опиоидной зависимостью - делинквентное поведение. Обе формы поведения характерны преимущественно для лиц эксплозивного и неустойчивого типа, тогда как суицидальное девиантное поведение - для личностей истероидного типа.
2. Среди больных алкогольной и опиоидной зависимостью с девиантным поведением в преморбиде преобладают психопатические или акцентуированные личности эксплозивного и неустойчивого типа. Среди больных без девиантного поведения в преморбиде превалируют личности психастенического и конформного типа.
3. Формированию девиантного поведения у больных с алкогольной и опиоидной зависимостью способствовали социально-психологические факторы, включающие воспитание в неполной семье или в семье с низкими культурным уровнем и материальным достатком, дефектами воспитания по типу гипопротекции, жестокости и насилия, общение с асоциальными или криминальными группами.
4. Клиническими особенностями алкогольной и опиоидной зависимости с девиантным поведением в преморбиде являются раннее начало злоупотребления псхоактивными веществами, высокая скорость формирования абстинентного синдрома, тяжесть абстинентных состояний, высокопрогреди-ентность течения болезни с быстрым развитием деградации личности и отрицательных медико-социальных последствий.
5. При одинаковой длительности заболевания у больных с наличием девиантного поведения в преморбиде появляются морфоструктурные изменения головного мозга, варьирующие от незначительной атрофии до расширения субкортикальных пространств и борозд коры лобных долей, у больных без девиантного поведения в преморбиде - лишь расширение периваскулярных пространств и нарушение циркуляции крови в венах.
6. Совершенствование лечебно-реабилитационных мероприятий у лиц с девиантным поведением в преморбиде требует применения методов когнитивно-поведенческой психотерапии для коррекции девиации личности и поведения.
7. При разработке профилактических мероприятий у лиц с девиантным поведением в преморбиде нужно учитывать личностные особенности, социально-психологические факторы и клинико-динамические особенности основного заболевания с определением вида направления работ и исполнителя.

Тип источника: Авторефераты
Годы охвата с 1992
inLibrary
Google Scholar
Выпуск:
CC BY f
1-77
50

Скачивания

Данные скачивания пока недоступны.
Поделиться
Ашуров, З. (2023). Клинические особенности алкоголизма и наркомании у больных с девиантным поведением. Каталог авторефератов, 1(1), 1–77. извлечено от https://inlibrary.uz/index.php/autoabstract/article/view/49011
Crossref
Сrossref
Scopus
Scopus

Аннотация

Актуальность и востребованность темы диссертации. По данным Управления по наркотикам и преступности ООН 1 в мире из года в год растет количество наркоманов. В частности, если в 2006-2007 гг. количество наркоманов составляло 200 миллионов человек, то в 2013-2014 гг. их число достигло 246 миллионов. А в результате алкоголизма и его негативных последствий в мире в среднем за год умирают примерно 2,5 миллиона человек. Кроме того, эта болезнь в ряде случаев приводит к таким негативным последствиям, как утрата работаспособности, конфликтование с окружающими, совершение различных преступлений. По этой причине вопросы девиантного поведения является в настоящее время очень серьезной социальной проблемой.
В результате проведения широкомасштабных реформ в сфере организации наркологической службы в Республике Узбекистан за годы независимости достигнуты положительные изменения в наркологической-медицинс-кой помощи в эффективном обследование, консультации, диагностике, лечении и медико-социальной реабилитации больных алкоголизмом и наркоманией согласно современным требованиям.
По всему миру уделяется огромное внимание изучению связи между формированием, развитием и течением алкоголизма и опийной наркомании с негативным влиянием девиантного поведения в преморбидном периоде, а также разработке эффективных способов лечения и профилактики этих заболеваний. В связи с этим уделяется особое внимание исследованиям, направленным на раскрытие личностно-биологических особенностей, определение социально-психологических факторов формирования девиантного поведения и девиации личности, а также исследованиям касающихся лечении и реабилитации с учетом форм поведения.
Данное диссертационное исследование в определенной степени служит решению задач, предусмотренных в Государственной программе, посвященной «Году здорового ребенка», утвержденной Постановлением Президента Республики Узбекистан № ПП-2133 от 19 февраля 2014 года, Постановлении Президента Республики Узбекистан №ПП-1652 от 28 ноября 2011 года «О мерах по дальнейшему углублению реформирования системы здравоохранения» и Постановлении Государственной комиссии Республики Узбекистан по контролю за наркотиками «О Программе комплексных мер противодействия злоупотреблению наркотиками и их незаконному обороту на 2011-2015 годы» №11/11 от 8 августа 2011 года.
Целью исследования является совершенствование лечебно-реабилитационных и профилактических мер при алкоголизме и опийной наркомании у больных с девиантным поведением в преморбиде с учетом клиникопсихопатологических особенностей, а также личностно-биологических и социально-психологических факторов.
Научная новизна исследования заключается в следующем:
доказано взаимосвязь перенесенной перинатальной патологии, преобладание эмоционально-неустойчивых и эксплозивных типов личности, наследственной предрасположенности к наркологическим и психическим заболеваниям и социально-психологических факторов в формировании девиантного поведения в преморбиде у больных алкоголизмом и опийной наркоманией;
обосновано высокопрогредиентное течение зависимости у больных алкоголизмом и опийной наркоманией с девиантным поведением в преморбиде, характеризующийся ранним началом употребления психоактивных веществ, высокой скоростью формирования зависимости и тяжелым течением абстинентного синдрома;
установлено превалирование поведенческого и аффективного компонентов патологического влечения у больных с девиантным поведением в преморбиде;
выявлено формирование морфологических изменений в головном мозге, которые варьируют от незначительных признаков атрофии до расширения субкортикального пространства и борозд коры лобных долей в результате высокопрогредиентного течения зависимости у больных с девиантным поведением;
патогенетически обоснована необходимость использования когнитивно-поведенческой психотерапии для улучшения социальной адаптации больных алкоголизмом и наркоманией с девиантным поведением в преморбиде.
ЗАКЛЮЧЕНИЕ
На основе проведенных исследований по докторской диссертации на тему «Клинические особенности алкоголизма и наркомании у больных с девиантным поведением» сделаны следующие выводы.
1. Особенностью девиантного поведения в преморбиде алкогольной и опиоидной зависимости является преобладание агрессивной и делинквентной форм поведения, причем в преморбиде больных с алкогольной зависимостью чаще встречается агрессивное, опиоидной зависимостью - делинквентное поведение. Обе формы поведения характерны преимущественно для лиц эксплозивного и неустойчивого типа, тогда как суицидальное девиантное поведение - для личностей истероидного типа.
2. Среди больных алкогольной и опиоидной зависимостью с девиантным поведением в преморбиде преобладают психопатические или акцентуированные личности эксплозивного и неустойчивого типа. Среди больных без девиантного поведения в преморбиде превалируют личности психастенического и конформного типа.
3. Формированию девиантного поведения у больных с алкогольной и опиоидной зависимостью способствовали социально-психологические факторы, включающие воспитание в неполной семье или в семье с низкими культурным уровнем и материальным достатком, дефектами воспитания по типу гипопротекции, жестокости и насилия, общение с асоциальными или криминальными группами.
4. Клиническими особенностями алкогольной и опиоидной зависимости с девиантным поведением в преморбиде являются раннее начало злоупотребления псхоактивными веществами, высокая скорость формирования абстинентного синдрома, тяжесть абстинентных состояний, высокопрогреди-ентность течения болезни с быстрым развитием деградации личности и отрицательных медико-социальных последствий.
5. При одинаковой длительности заболевания у больных с наличием девиантного поведения в преморбиде появляются морфоструктурные изменения головного мозга, варьирующие от незначительной атрофии до расширения субкортикальных пространств и борозд коры лобных долей, у больных без девиантного поведения в преморбиде - лишь расширение периваскулярных пространств и нарушение циркуляции крови в венах.
6. Совершенствование лечебно-реабилитационных мероприятий у лиц с девиантным поведением в преморбиде требует применения методов когнитивно-поведенческой психотерапии для коррекции девиации личности и поведения.
7. При разработке профилактических мероприятий у лиц с девиантным поведением в преморбиде нужно учитывать личностные особенности, социально-психологические факторы и клинико-динамические особенности основного заболевания с определением вида направления работ и исполнителя.


background image

ТОШКЕНТ ВРАЧЛАР МАЛАКАСИНИ ОШИРИШ ИНСТИТУТИ

ҲУЗУРИДАГИ ФАН ДОКТОРИ ИЛМИЙ ДАРАЖАСИНИ БЕРУВЧИ

14.07.2016.Tib.19.01 РАҚАМЛИ ИЛМИЙ КЕНГАШ

ТОШКЕНТ ТИББИЁТ АКАДЕМИЯСИ

АШУРОВ ЗАРИФЖОН ШАРИФОВИЧ

ДЕВИАНТ ХУЛҚ-АТВОРЛИ БЕМОРЛАРДА АЛКОГОЛИЗМ ВА

НАРКОМАНИЯНИНГ КЛИНИК ХУСУСИЯТЛАРИ

14.00.18 - Психиатрия ва наркология

(тиббиёт фанлари)

ДОКТОРЛИК ДИССЕРТАЦИЯСИ АВТОРЕФЕРАТИ

ТОШКЕНТ– 2016


background image

1

УДК: 616.8+616.1+613.98+612.67/.68+616-092.

Докторлик диссертацияси автореферати мундарижаси

Оглавление автореферата докторской диссертации

Content of the abstract of doctoral dissertation

Ашуров Зарифжон Шарифович

Девиант хулқ-атворли беморларда алкоголизм ва наркоманиянинг клиник

хусусиятлари..............................................................…………........ 3

Ашуров Зарифжон Шарифович

Клинические особенности алкоголизма и наркомании у больных с
девиантным поведением…………………………...………………………. 27

Ashurov Zarifjon Sharifovich

Clinical features of alcoholism and addiction in patients with deviant

behavior....…………………….…………………………………..………… 51

Эълон қилинган ишлар рўйхати

Список опубликованных работ

List of published works …………………………………………………….. 73


background image

2

ТОШКЕНТ ВРАЧЛАР МАЛАКАСИНИ ОШИРИШ ИНСТИТУТИ

ҲУЗУРИДАГИ ФАН ДОКТОРИ ИЛМИЙ ДАРАЖАСИНИ БЕРУВЧИ

14.07.2016.Tib.19.01 РАҚАМЛИ ИЛМИЙ КЕНГАШ

ТОШКЕНТ ТИББИЁТ АКАДЕМИЯСИ

АШУРОВ ЗАРИФЖОН ШАРИФОВИЧ

ДЕВИАНТ ХУЛҚ-АТВОРЛИ БЕМОРЛАРДА АЛКОГОЛИЗМ ВА

НАРКОМАНИЯНИНГ КЛИНИК ХУСУСИЯТЛАРИ


background image

14.00.18 - Психиатрия ва наркология

(тиббиёт фанлари)

ДОКТОРЛИК ДИССЕРТАЦИЯСИ АВТОРЕФЕРАТИ

ТОШКЕНТ – 2016

3

Докторлик диссертацияси мавзуси Ўзбекистон Республикаси Вазирлар Маҳкамаси

ҳузуридаги Олий аттестация комиссиясида 30.09.2014/Б2014.3-4.Tib239 рақами билан
рўйхатга олинган.

Докторлик диссертацияси Тошкент тиббиѐт академиясида бажарилган.

Диссертация автореферати уч тилда (ўзбек, рус, инглиз) веб-саҳифасида www.tma.uz ҳамда

«ZiyoNet» ахборот-таълим портали (www.ziyonet.uz) манзилларига жойлаштирилган.

Илмий маслаҳатчи: Ходжаева Назира Исламовна

тиббиѐт фанлари доктори, профессор

Расмий оппонентлар: Сиволап Юрий Павлович

тиббиѐт фанлари доктори, профессор

Аграновский Марк Лейзерович

тиббиѐт фанлари доктори, профессор

Алимов Улугбек Худоярович

тиббиѐт фанлари доктори, профессор

Етакчи ташкилот: Самара давлат тиббиёт университети (Россия)


background image

Диссертация ҳимояси Тошкент врачлар малакасини ошириш институти ҳузуридаги

14.07.2016.Tib.19.01 рақамли илмий кенгаш асосидаги бир марталик Илмий кенгашнинг 2016 йил
«____»____________соат ______даги мажлисида бўлиб ўтади. (Манзил: 100007, Tошкент ш.,
Мирзо-Улуғбек тумани, Паркент кўчаси, 51 уй. Тел./факс: (99871) 268-17-44, e-mail:
info@tipme.uz).

Докторлик диссертацияси билан Тошкент врачлар малакасини ошириш институтининг

Ахборот-ресурс марказида танишиш мумкин (_____ рақами билан рўйхатга олинган). (Манзил:
100007, Tошкент ш., Мирзо-Улуғбек тумани, Паркент кўчаси, 51 уй. Тел./факс: (+99871) 268-17-44.

Диссертация автореферати 2016 йил «___»___________куни тарқатилди.

(2016 йил «____»_____________ даги ____ рақамли реестр баѐнномаси).

Д.М.Сабиров

Фан доктори илмий даражасини берувчи Илмий кенгаш

раиси, т.ф.д., профессор

Н.Н. Убайдуллаева

Фан доктори илмий даражасини берувчи Илмий кенгаш

илмий котиби, т.ф.н., доцент

У.Х. Алимов

Фан доктори илмий даражасини берувчи Илмий кенгаш

қошидаги илмий семинар раиси, т.ф.д., профессор

4

КИРИШ (докторлик диссертацияси аннотацияси)

Диссертация мавзусининг долзарблиги ва зарурати.

Бирлашган

Миллатлар Ташкилотининг Гиѐҳванд моддалар ва жиноятчиликка қарши
курашиш бошқармасининг маълумотига кўра

1

гиѐҳвандлар сони дунѐ миқѐ

сида йилдан-йилга ортиб бормоқда. Жумладан, 2006-2007 йилларда ер юзи
аҳолисининг қарийб 200 миллион нафарини гиѐҳвандлар ташкил этган бўлса,
2013-2014 йилларда уларнинг сони 246 миллионга етди. Алкоголизм ва унинг
салбий оқибатлари натижасида эса йилига 2,5 миллионга яқин одам вафот
этади. Шу билан бир қаторда мазкур кассаллик қатор ҳолларда инсоннинг
меҳнат қобилиятининг йўқолиши, атрофдагилар билан зиддиятга киришуви,
турли жиноятларни содир этиш каби салбий оқибатларга олиб келмоқда. Шу
боис девиант хулқ-атворлилик масаласи бугунги кунда жаҳондаги жиддий
ижтимоий муаммо ҳисобланмоқда.

Ўзбекистон Республикасида мустақиллик йилларида наркология хизматини

ташкил этиш бўйича кенг кўламли ислоҳотлар амалга оширилиши

натижасида алкоголизм ва гиѐҳвандликка чалинган беморларни самарали

кўрикдан ўтказиш, маслаҳат бериш, ташхис қўйиш, даволаш ва тиббий


background image

ижтимоий тиклаш каби наркологик тиббий хизматни замонавий талаблар

асосида сифатли ташкил этиш бўйича ижобий ўзгаришларга эришилди.

Жаҳон миқѐсида алкоголизм ва опийли гиѐҳвандликнинг шаклланиши,

ривожланиши ва касалликнинг кечиши билан преморбид даврдаги девиант
хулқ-атворнинг салбий таъсири орасидаги боғлиқлиқни ўрганиш ҳамда ушбу
касалликни даволаш ва олдини олишнинг самарали йўлларини ишлаб
чиқишга катта эътибор қаратилмоқда. Бу борада алкоголизм ва опийли
гиѐҳвандликка чалинган беморларнинг шахсий-биологик хусусиятларини
очиб бериш, девиант хулқ-атвор ва шахс девиацияси шаклланишидаги
ижтимоий-психологик омилларини аниқлаш ҳамда хулқ-атвор шаклларини
ҳисобга олган ҳолда даволаш-реабилитациясига оид тадқиқотларга алоҳида
аҳамият берилмоқда.

Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2014 йил 19 февралдаги

2133-сон Қарори билан тасдиқланган «Соғлом бола йили» Давлат дастури
ҳамда 2011 йил 28 ноябрдаги ПҚ-1652-сон «Соғлиқни сақлаш тизимини
ислоҳ қилишни янада чуқурлаштириш чора-тадбирлари тўғрисида»ги
қарори, Ўзбекистон Республикаси наркотикларни назорат қилиш Давлат
комиссиясининг 2011 йил 8 августдаги 11/11-сон қарори билан тасдиқланган
«2011-2015 йилларга мўлжалланган наркотикларни суистеъмол қилиш ва
ноқонуний муомалага чиқаришга қарши курашиш комплекс чора-тадбирлар
дастури»да белгиланган вазифаларни бажаришга мазкур диссертация
тадқиқоти муайян даражада хизмат қилади.

Тадқиқотнинг республика фан ва технологиялари ривожланиши нинг

устувор йўналишларига боғлиқлиги.

Мазкур тадқиқот республика фан ва

технологиялар ривожланишининг VI. «Тиббиѐт ва фармакология»

1

UNODС,

United Nations Office on Drugs and Crime, World Drug Report 2015// http://www.unodc.org/wdr 2015/

5

устувор йўналишига мувофиқ ДИТД-9 «Инсон касалликлари профилакти

каси, ташхиси, даволаш ва реабилитациясининг янги технологияларини
ишлаб чиқиш» устувор йўналиши доирасида бажарилган.

Диссертация мавзуси бўйича хорижий илмий-тадқиқотлар шарҳи

2

.

Алкоголизм ва гиѐҳвандликнинг клиник-психопатологик хусусиятлари, даво
ва реабилитациясига қаратилган илмий-тадқиқот ишлари дунѐнинг етак чи
илмий марказлари ва олий таълим муассасалари, жумладан National Insti tute
on Drug Abuse, University of Rochester (USA), Medico Centro Teknon, Qui ron
Madrid Universitety Clinic (Spain), Institute of Psychiatry, Psychology
&Neuroscience (England), Universitety of Melbourne, Сentral Clinical Hospital of
Vienna (Austria), Dasarang Global Alkogol Clinic (Korea), European Psychiatric
Association, The Center of Psychological Aid in Bali (Bali), Наркология миллий
илмий маркази (Россия), Республика наркология маркази, Tошкент тиббиѐт
академияси (Ўзбекистон)да кўплаб илмий тадқиқотлар олиб борилмоқда.
Алкоголизм ва гиѐҳвандликнинг клиник хусусиятлари, даволаш-реаби
литация ва профилактикаси бўйича қатор, жумладан қуйидаги натижалар
олинган: умумий қабул қилинган детоксикация, медикаментоз даволаш ва


background image

психокоррекция усуллари патогенетик асослаб берилган (Medico Centro Tek
non, Spain); махсус даволаш дастури бўйича психологик маслаҳатдан ўтмаган
беморларда асосий ижтимоий-психологик хавф омилларини бартараф қилиш
ишлаб чиқилган (National Institute on Drug Abuse, University of Rochester,
USA); биологик, психологик ва ижтимоий реабилитация дастурида устувор
йуналишлар очиб берилган (Dasarang Global Alkogol Clinic, Korea); узоқ
муддатли реабилитация дастуридан ўтган беморларда ижтимоий мослашув
чанлик фаолиятини тиклашнинг юқори даражада бўлиши асосланган (The
Center of Psychological Aid in Bali, Bali);

Дунѐда алкоголизм ва опийли гиѐҳвандликнинг клиник хусусиятлари,

ташхиси, даволаш-реабилитацияси ва шахсий-биологик, ижтимоий-психо

логик омиллари юзасидан, жумладан қуйидаги устувор йўналишларда илмий

тадқиқотлар олиб борилмоқда

:

преморбид давридаги омиллар туфайли юзага

келадиган оқибат ва асоратларни эрта ташхислаш; молекуляр-генетик ва

иммунологик ўзгаришларни аниқлашнинг замонавий ташхис усулларини

ишлаб чиқиш; касалликни ташхислаш, олдини олиш ва даволаш стандарт

ларини преморбид омилларни эътиборга олган ҳолда такомиллаштириш.

Муаммонинг ўрганилганлик даражаси.

Маълумки, сўнгги йилларда

девиант хулқ-атворни ўрганишга қизиқиш ортиб бормоқда ва бу хорижий
адабиѐтларида кенг ѐритилган (Albrecht U., 2007; Paul R. and Jacob E., 2008.,
Dennis W., Heather M., 2012).

Бугунги кунда ижтимоий девиациянинг намоѐн бўлиш хусусиятларини

ўрганишга бағишланган кўплаб тадқиқотлар олиб борилмоқда, аммо барча

2

Диссертация мавзуси бўйича хорижий илмий-тадқиқотлар шарҳи https://www.drugabuse.gov/publica-tions#.;

https://www.teknon.es/JCIQuality@jcrinc.com; https://www.ksl.ac.uk/ioppn/about/322/info_imprint;
https://www.cskmswia.pl/cse/for-patients/health-promotion-preven/12244,the-central-clinical-hospital-of-the
ministry-of-the-interior-and-adminstration.html; https://en.heajuclinic.com/dasarang/;

6

тадқиқотларда ҳам девиация ривожланишининг ҳал қилувчи бўғин ҳисоблан
ган преморбид давр омилларини ўрганишга эътибор қаратилмайди, ваҳо
ланки, бу янги самарали профилактика чораларининг муҳим жиҳатидир
(Аболонин А.Ф., Назарова И.А., Асланбекова Н.В., 2014; Игумнов С.А.,
2014).

Шахс типи ва ота-онанинг зарарли хулқ-атвори алкоголизмга чалинган

беморларда аутоагрессив хулқ-атвор кўринишларининг шаклланишига олиб
келади (Новиков С.А. ва бошқалар, 2014). Аддиктив бузилиши бор
беморларда суицидал хулқ-атвор феноменологияси ва оилавий муносабатлар
тузилишида ҳамкор тобелик хулқ-атворли оила аъзолари ўрганишда аддиктив
беморларни даволаш ва реабилитациясини оптималлаштириш

ҳамда

диагностик-терапевтик ѐндашувларни ишлаб чиқиш талаб этилади (Бисалиев
Р.В., 2011). Девиант хулқ-атворли ѐш аѐлларда алкоголизм кечишининг
клиник хусусиятлари кўриб чиқилган ҳамда унинг даволаш, реабилитация ва
профилактикасини мувофиқлаштириш тадбирлари ишлаб

чиқилган


background image

(Овчинников С.В., 2008). Кўплаб олимларнинг маълумотларига кўра,
диссоциал, эмоционал-нотурғун, истерик, етук шахс бузилиши ва
циклотимияли шахс типли гиѐҳванд беморлар паст даражада ижтимоий
мосла-шувчан, умумижтимоий меъѐрлардан юқори даражада оғишга мойил
бўлади (Алтынбекова Г.И. ва бошқалар, 2005).

Ўсмирлар ривожланишининг ўзига хос хусусиятлари, болалар ва

ўсмирларнинг таълим олиш ва тарбияланиш шароитлари, уларнинг
қадриятларга бўлган муносабати, болалар ва ўсмирларда девиантлик
шаклланишига носоғлом оилаларнинг ҳалокатли таъсири ўрганилди (Paul R.
and Jacob E. Cheadle, 2008; Швейцер Л.Б., 2005). Ю.П.Сиволап ва бошқа
тадқиқотчиларнинг фикрича, нейролептиклар, антидепрессантлар ѐки
антиконвульсантларнинг аддиктив майлни бартараф қилиш қобилиятига эга
деб ҳисобланишига ҳеч қандай илмий ва амалий асос йўқ (Савченков В.А. ва
бошқалар, 2006). ЖССТ стандартларида когнитив хулқ-атвор психотера
пияси, Россияда эса – эмоционал-стрессли ва рационал психотерапия кабилар
опийли қарамликни даволашнинг асосий усули сифатида кўрсатилади
(Менделевич В.Д., 2004).

Гиѐҳванд моддаларга қарамликнинг олдини олиш бўйича АҚШ, Авс

тралия, Ғарбий Европа ва Россия олимлари томонидан бир қатор дастурлар
ишлаб чиқилмоқда, аммо уларнинг тадбиқ қилиш натижалари бирдай унумли
эмас, чунки мазкур дастурларда қайта касалланишнинг олдини олиш модели
ва психотерапевтик услубларнинг етарлича назарий асосланмаганлиги яққол
сезилади (Сирота Н.А., Ялтонский В.М., 2007; Оруджев Н.Я., 2004).

Республикамизда наркология муаммолари юзасидан тадқиқотларни

Л.А. Турсунходжаева, У.Х. Алимов, Н.И. Ходжаева, М.Л. Аграновский, Ш.Ш.
Магзумова, А.Х. Имамов, В.К. Абдуллаева, Ф.А. Шигакова, Ж.Т. Рустамова,
Ш.Х.Султанов, У.И.Кучкаров, А.Т.Шамсиев кабилар тадқиқот

олиб

борганлар. Тадқиқотлар таҳлили шуни кўрсатдики, преморбидда девиант
хулқ-атворли алкоголизм ва опийли гиѐҳвандликнинг клиник хусу

сиятлари ва даволаш-реабилитация чора-тадбирлари кам ўрганилган. Бу, ўз

7

навбатда, мазкур масалага йўналтирилган тадқиқотларни давом эттиришни

талаб этади.

Диссертация мавзусининг диссертация бажарилган олий таълим

муассасасининг илмий-тадқиқот ишлари билан боғлиқлиги.

Диссертация

тадқиқоти Тошкент тиббиѐт академияси илмий-тадқиқот ишлари режаси
асосида «Ҳар хил патологик ҳолатлар ривожланишининг патогенетик
механизмларининг ўзгариш хусусиятлари ва дори воситалари билан даволаш
схемаларини оптималлаштириш чоралари» (2011-2014 йй.) ҳамда «Турли
ѐшдаги шахсларда психоактив моддаларга қарамликнинг шаклланишига
турли омилларнинг таъсири ва аниқланган омиллар бўйича реабилитация ва
даволаш усулларини такомиллаштириш» (2015-2018 йй.) мавзусидаги
лойиҳалар доирасида бажарилган.

Тадқиқотнинг мақсади

преморбидда девиант хулқ-атворли бемор


background image

ларда алкоголизм ва опийли гиѐҳвандликнинг клиник-психопатологик
хусусиятларини шахсий-биологик ва ижтимоий-психологик омилларини
ҳисобга олган ҳолда даволаш-реабилитация ҳамда профилактика чора
тадбирларини мукаммаллаштиришдан иборат.

Тадқиқотнинг вазифалари:

алкоголизм ва опийли гиѐҳвандликка чалинган беморларнинг

преморбид давридаги девиант хулқ-атвор хусусиятларини аниқлаш;
преморбидда алкоголизм ва опийли гиѐҳвандлик билан касалланган девиант
хулқ-атворли беморларнинг шахс хусусиятларини аниқлаш; алкогол ва
опиатларга қарам беморларнинг преморбид даврида девиант хулқ-атвор ва
шахс девиацияси шаклланишидаги ижтимоий-психологик омилларнинг
ролини ўрганиш;

преморбидда девиант хулқ-атворли беморларда алкогол ва опиатларга

қарамликнинг клиник хусусиятлари ҳамда тиббий-ижтимоий асоратларини
ўрганиш;

преморбидда девиант хулқ-атворли ва девиант хулқ-атворсиз алкого

лизм ва опийли гиѐҳвандлик билан касалланган беморлар бош мия ҳолати
нинг нейровизуал хусусиятларини қиѐсий ўрганиш;

преморбидда девиант хулқ-атворли беморларда психоактив восита

ларга қарамликнинг даволаш-реабилитация ва профилактик чора-тадбир
ларини такомиллаштириш.

Тадқиқотнинг объектини

алкоголизм ва опийли гиѐхвандликка

чалинган 19 ѐшдан 59 ѐшгача бўлган 400 нафар эркак беморлар ташкил этди.

Тадқиқотнинг предметини

алкоголизм ва опийли гиѐҳвандликка қарам

эркак жинсидаги шахсларнинг шахсий-биологик ва ижтимоий психологик
омиллари ҳамда клиник-анамнестик, клиник-психопатологик ва
клиник-психологик хусусиятлари ташкил этади.

Тадқиқотнинг усуллари.

Тадқиқотда статистик , клиник, катамнестик,

клиник кузатув, ҳамда экспериментал-психологик ва нейровизуал текширув
каби усуллар қўлланган.

8

Тадқиқотнинг илмий янгилиги

қуйидагиларидан иборат: алкоголизм

ва опийли гиѐҳвандликка чалинган беморлар преморбидидаги девиант
хулқ-атвор ривожланишида перинатал патология кузатилиши,
эмоционал-нотурғун ва эксплозив шахс типларининг устунлиги, наркологик
ва руҳий касалликларга наслий мойиллик ҳамда ижтимоий психологик
омилларнинг ўзаро боғлиқлиги исботланган;

психоактив воситаларни истеъмол қилишнинг эрта бошланиши,

қарамликнинг юкори тезликда шаклланиши ҳамда абстинент синдромнинг
оғир кечиши билан характерланадиган, преморбидда девиант хулқ-атворли
алкоголизм ва опийли гиѐҳвандликка чалинган беморларда қарамликнинг
юқори даражадаги прогредиент кечиши асослаб берилган;


background image

преморбидда девиант хулқ-атворли беморларда патологик майлнинг

хулқ-атвор ва аффектив компонентлари устунлик қилиши аниқланган;
девиант хулқ-атворли беморларда қарамликнинг юқори даражада
прогредиент кечиши натижасида бош миянинг бироз қуришидан то субкор
тикал макон ва бош мия пўстлоқ қисми пешона бўлаги эгатчаларининг
кенгайиши каби морфологик ўзгаришларнинг шаклланиши аниқланган;
преморбидда девиант хулқ-атворли алкоголизм ва опийли гиѐҳванд ликка
чалинган беморларнинг ижтимоий мослашувини яхшилаш учун когнитив
хулқ-атвор психотерапиясини қўллаш патогенетик асослаб берилган.

Тадқиқотнинг амалий натижаси

қуйидагилардан иборат:

преморбидда девиант хулқ-атворли алкоголизм ва опийли гиѐҳванд ликка
чалинган беморлар учун даволаш-реабилитация дастури ишлаб чиқилган;

преморбидда девиант хулқ-атворли алкогол ва опиатларга қарам

беморлар учун мукаммаллаштирилган профилактик чора-тадбирлар ишлаб
чиқилган.

Тадқиқот натижаларининг ишончлилиги

ишда қўлланилган назарий

ѐндашув, усул ва олиб борилган текширувларнинг услубий жиҳатдан
тўғрилиги, беморлар сонининг етарли эканлиги, статистик текшириш
усуллари ѐрдамида ишлов берилганлиги, шунингдек, тадқиқот натижала
рининг халқаро ҳамда маҳаллий тажрибалар билан таққосланганлиги,
чиқарилган хулоса ҳамда олинган натижаларнинг ваколатли тузилмалар
томонидан тасдиқланганлиги билан асосланади.

Тадқиқот натижаларининг илмий ва амалий аҳамияти.

Тадқиқот

натижаларининг илмий аҳамияти ишлаб чиқилган услубий тавсиялардан
алкоголизм ва опийли гиѐҳвандликнинг шаклланишида шахс-биологик,
ижтимоий-психологик, клиник-динамик ва инструментал текширувлар
ѐрдамида касалликнинг шаклланиш жараѐни, ривожланиши, ҳамда касаллик
кечишининг оғирлик даражасини ҳисобга олган ҳолда даволаш-реабилитация
дастурини такомиллаштириш илмий асослаб берилиши билан изоҳланади.

Тадқиқот натижаларининг амалий аҳамияти ишда ишлаб чиқилган

тавсиялардан психоактив моддалар истеъмолининг бирламчи ва уларга
қарамликнинг иккиламчи профилактика усулларини такомиллаш-тиришда,

9

даволаш-реабилитация муассасаларида адекват даво чораларини танлашда,
шунингдек, тегишли йўналишлар бўйича таълим ва илмий фаолиятда
фойдаланиш мумкинлиги билан изоҳланади.

Тадқиқот натижаларининг жорий қилиниши.

Девиант хулқ-атворли

беморларда алкоголизм ва наркоманиянинг клиник хусусиятлари бўйича
олинган натижалар асосида:

«Девиант хулқ-атворли алкоголга қарам беморлар психотерапиясининг

ўзига хослиги» мавзуидаги услубий тавсиянома расмийлаштирилган ва
тасдиқланган (Соғлиқни сақлаш вазирлигининг 2016 йил 19 апрелдаги 8Н
д/27-сон маълумотномаси). Илмий натижаларнинг жорий қилиниши
преморбидда девиант хулқ-атворли алкогол ва опиатларга қарам


background image

беморларнинг ҳаѐт сифатига ижобий таъсир кўрсатган ҳолда қайта
касалланишлар ва асоратларнинг камайтириш имконини берган;

преморбидда девиант хулқ-атворли алкоголизм ва опийли гиѐҳвандлик

нинг клиник хусусиятлари, ривожланиши, кечиши ва даволаш-реабилитация
чора-тадбирлари бўйича олинган илмий натижалар соғлиқни сақлаш
тизимига, жумладан, Хоразм вилояти наркологик диспансери ва Тошкент
шаҳар мажбурий даволаш наркология шифохонаси амалиѐтига жорий этилган
(Соғлиқни сақлаш вазирлигининг 2016 йил 19 апрелдаги 8Н-д/27-сон
маълумотномаси). Амалиѐтга жорий қилинган тавсиялар натижасида
беморларнинг ижтимоий мослашуви яхшиланган, қайта касалланишларнинг
олди олинган, касаллик клиник ремиссия ҳолатларининг 1,6 мартага ошиб,
шифохонада даволаниш заруратининг 2 марта камайтириш имконини берган,
бу эса даволаниш учун сарфланадиган маблағларнинг қарийб тенг баробар
тежалишига олиб келган.

Тадқиқот натижаларининг апробацияси.

Тадқиқот натижалари 13 та

илмий-амалий анжуманда, жумладан «Актуальные проблемы психиатрии»
(Москва, 2012), «Психическое здоровье в Германии и России: клиническая и
исследовательская инициатива» (Санкт-Петербург, 2013), «From neuroscience
to clinical practice: Tailoring Treatments» (Анталия, 2013, 2014), «Найновите
постижения на европейската наука-2013» (2013, Болгария), «Focus in
gonaccess, quality and humane care» (Мадрид, 2014), «Научное наследие
профессора Б.А. Лебедева» (Санкт-Петербург, 2015), «Психиатрия на этапах
реформ: проблемы и перспективы» (Казань, 2015), «Человек и еѐ здоровье»
(Москва, 2016), «Аҳолининг руҳий саломатлигини сақлаш хизмати» (Тошкент,
2014), «Актуальные проблемы медицинской реабилитации, физио
терапии и спортивной медицины» (Самарқанд, 2014), «Тиббиѐтнинг долзарб

муаммолари» (Тошкент 2014, 2015) апробациядан ўтказилган ҳамда Тошкент
врачлар малакасини ошириш институти ҳузуридаги Илмий кенгаш қошидаги
илмий семинарда маъруза муҳокамадан ўтказилган (2016).

Тадқиқот натижаларининг эълон қилиниши.

Диссертация мавзуси

юзасидан жами 35 та илмий иш чоп этилган. Шулардан 1 та услубий
тавсиянома, Ўзбекистон Республикаси Олий аттестация комиссиясининг
докторлик диссертациялари асосий илмий натижаларини чоп этиш тавсия

10

этилган илмий журналларда 15 та мақола, жумладан, 13 таси республика ва 2
таси хорижий журналларда нашр этилган.

Диссертациянинг ҳажми ва тузилиши.

Диссертация таркиби кириш,

еттита боб, хулоса, фойдаланилган адабиѐтлар рўйхати ва иловалардан
иборат. Диссертациянинг ҳажми 180 бетни ташкил этади.

ДИССЕРТАЦИЯНИНГ АСОСИЙ МАЗМУНИ

Кириш

қисмида ўтказилган тадқиқотларнинг долзарблиги ва зарурати


background image

асосланган, тадқиқотнинг мақсади ва вазифалари, объект ва предметлари
тавсифланган, республика фан ва технологиялари ривожланишининг устувор
йўналишларига мослиги кўрсатилган, илмий янгилиги ва амалий натижалари
баѐн қилинган, олинган натижаларнинг илмий ва амалий аҳамияти очиб
берилган, тадқиқот натижаларини амалиѐтга жорий қилиш, нашр этилган
ишлар ва диссертация тузилиши бўйича маълумотлар келтирилган.

Диссертациянинг

«Преморбидда девиант хулқ-атворли беморларда

алкоголизм ва опийли гиёҳвандликнинг клиник-психопатологик хусу
сиятларининг назарий асоси ва замонавий талқини»

деб номланган

биринчи бобида девиант хулқ-атвор феномени, унинг сабаблари, ижтимоий
психологик омилларнинг роли, шунингдек алкоголизм ва опийли
гиѐҳвандликнинг клиник хусусиятлари, ривожланиши ҳамда қарамликнинг
кечишида девиант хулқғатворнинг аҳамияти ва даволаш-реабилитация
усуллари тўғрисидаги илмий маълумотлар келтирилган.

Тадқиқотнинг

«Девиант хулқ-атворли алкоголизм ва опийли гиёҳ

вандликнинг клиникаси, преморбид омилларнинг методологияси»

деб

номланган иккинчи бобида қўлланилган материал ва тадқиқот олиб бориш
услублари, фойдаланилган усуллар, шунингдек, олинган маълумотларни
қайта ишлашда қўлланилган статистик усуллар келтирилган.

Қўйилган вазифаларни ҳал қилиш учун 2010 - 2015 йиллар давомида

Республика наркология марказида алкоголизмнинг иккинчи даражаси билан
стационар равишда ихтиѐрий даволанаѐтган 200 нафар, ҳамда опийли
гиѐҳвандликка чалинган 200 нафар эркакларда клиник текширувлар олиб
борилган. Беморлар тўртта гуруҳга бўлиб ўрганилган:

150 нафар биринчи гуруҳ (1-гуруҳ) – преморбидда девиант хулқ

атворли алкоголизмга чалинган беморлар;

50 нафар иккинчи гуруҳ (2-гуруҳ) – алкоголизмга чалинган,

преморбидда девиант хулқ-атворсиз беморлар;

150 нафар учинчи гуруҳ (3-гуруҳ) – преморбидда девиант хулқ-атворли

опийли гиѐҳвандликка чалинган беморлар;

50 нафар тўртинчи (4-гуруҳ) гуруҳ – опийли гиѐҳвандликка чалинган,

преморбидида девиант хулқ-атворсиз беморлар.

Сомато-неврологик белгилар яққол намоѐн бўлган ва ѐндош руҳий

касалликларга эга беморлар тадқиқотга киритилмади.

Биринчи ва учинчи гуруҳга киритилиш мезонлари қуйидагилар этиб

белгиланди: касалликнинг иккинчи (ўрта) босқичида бўлган, алкоголизм ѐки

11

опийли гиѐҳвандлик билан касалланган эркаклар; алкоголизм ѐки гиѐҳ
вандлик ривожланишидан олдин девиант хулқ-атворнинг аниқланганганлиги;
беморларнинг ѐши 19 дан 59 гача бўлиши.

Биринчи ва учинчи гуруҳга киритилмаслик мезонлари сифатида эса

қуйидагилар белгиланди: алкоголизм ѐки опийли гиѐҳвандлик билан
касалланган эркакларда ѐндош руҳий касалликлар мавжудлиги (ақлий
заифлик, МНСнинг жиддий органик бузилишлари, эпилепсия, биполяр


background image

аффектив бузилишлар, шизофрения) ҳамда алкоголизм ѐки опийли
гиѐҳвандликдан ташқари бошқа психоактив воситаларга қарамликнинг
мавжудлиги; сурункали соматик касалликлар қўзиган даврдаги беморлар;
беморларнинг ѐши 19 дан кичик ѐки 59 ѐшдан катта бўлиши.

Қўйилган вазифаларни амалга оширишда клиник-психопатологик,

клиник-анамнестик, клиник-катамнестик усуллардан фойдаланилди: абсти
нентция синдромининг ифодоланганлик даражасининг баҳолаш шкаласи;
алкоголизмнинг прогредиентлик даражасининг баҳолаш шкаласи (С.Л.
Кравченко, 2002; П.И.Сидоров, 2003); девиант хулқ-атвор турларини
аниқлашда Змановская Е.В. сўровномаси (Змановская Е.В., 2004); преморбид
шахс хусусиятларини аниқлашда П. Б. Ганнушкина (1933), О. В. Кербикова
(1971), А. Е. Личко (1977), К. Леонгарда (1981) таснифи; характерологик
сўровнома (шахснинг акцентуациясини аниқлаш учун MMPI сўровномаси,
қисқача варианти Л.Н.Собчик мослаштирган Мини-мульт).

Бош мия ҳолатларининг компьютер-томография хусусиятларини тад

қиқ этишга киритилган барча беморларда бош миянинг компьютер
томографик ѐки мультиспирал компьютер томографик тадқиқоти ўтказилди.

Олинган натижаларнинг статистик таҳлили вариацион статистика

усулида амалга оширилди. Нопараметрик тақсимланиш билан маълумот
ларни таҳлил қилишда Спирман корреляция коэффициенти усули қўлла
нилди. Ўртача фарқларнинг ишончлилиги ишонч интервали 95 % бўлган
ҳолда Стьюдент мезони асосида баҳоланади (р<0,05).

Диссертациянинг «

Алкоголизм ва гиёҳвандликка чалинган бемор

ларда преморбид даврдаги девиант хулқ-атворнинг таққослама хусу
сиятлари

» деб номланган учинчи бобида алкоголизм ва гиѐҳвандлик билан

касалланган беморларда девиант хулқ-атвор ривожланишининг психологик
омиллари, клиник-биологик хусусиятлари ва ижтимоий-демографик
омилларга оид текширув натижалари келтирилган.

1-гуруҳ беморларнинг асосий қисмини агрессив девиант хулқли (ДХ)

(70 нафар бемор – 46,7 %) кишилар ташкил этди, кейинги ўринни делинквент
ДХ (54 нафар бемор – 36,0 %) беморлар ва уларга нисбатан кам ўринни
суицидал ДХ (26 нафар - 17,3 %) беморлар ташкил этди. 3-гуруҳда ҳам
кўпроқ делинквент ДХ (73 нафар бемор – 48,7 %) (P<0,05) беморлар учраши
аниқланди, агрессив (59 нафар бемор – 39,3 %) ва суицидал ДХ беморлар
нисбатан камроқ кузатилди (18 нафар емор – 12,0 %).

Текширилаѐтган беморларда преморбид шахс хусусиятларининг

таққослама анализи қуйидаги натижаларни кўрсатди: эксплозив ва нотурғун
шахс типлари, асосан, биринчи (44 нафар бемор – 29,4%; 45 нафар бемор –

12

30,0 %) ва учинчи (41 нафар бемор – 27,3 %; 60 нафар бемор – 40,0 %)

гуруҳда аниқланди. Эксплозив типдаги шахслар анамнезида, кўпинча,
агрессив реакцияли аффектив қўзғалишлар кузатилган. Айни шу беморлар
ѐшлигида каннабис, алкогол каби психоактив воситалар (ПАВ) истеъмол
қилишга мойил бўлган, танишлари орасида эса етакчи бўлиб келишган.


background image

Иккинчи ва тўртинчи гуруҳда нисбатан юқори кўрсаткичлар ананкаст ва
конформ шахс типларига оид бўлган: 2-гуруҳда – 30,0 % ва 28,0 %; 4-гуруҳда
– 20,0 % (r=-0,63) ва 26,0 % (r=-0,55).

Преморбид шахс хусусиятлари текширилганда, уларнинг уч хил турда

намоѐн бўлганлиги аниқланди: характер акцентуацияси, психопатик шахс ва
шартли гармоник шахслар. Характер акцентуацияси деярли барча гуруҳларда
кўп фоизни ташкил этди ва қуйидаги натижалар кузатилди: 1-гуруҳда 100
нафар бемор (66,7%); 2-гуруҳда 19 нафар бемор (38,0%), 3-гуруҳда 86 нафар
бемор (57,3%) ва 4-гуруҳда 21 нафар бемор (42,0%). Психопатик шахс кўпроқ
1- ва 3-гуруҳларда учради: 44 нафар бемор (29,3 %) (r=0,58) ва 56 нафар
бемор (37,3 %) (r=0,52). Преморбид даврда девиант хулқ-атвор аниқланмаган
гуруҳларда (2- ва 4-гуруҳлар) кўпроқ шартли гармоник шахс типлари
аниқланди: 26 нафар бемор (52,0 %) ва 21 нафар бемор (42,0 %).

Преморбид даврдаги ДХ ва шахс типлари орасидаги боғлиқлик

текширилганда, 1- ва 3-гуруҳларнинг преморбид даврда агрессив ДХ
аниқланган беморларда, асосан, эксплозив (23 нафар бемор – 32,8 %; 18
нафар бемор – 30,5 %) ва нотурғун (26 нафар бемор – 37,2 %; 22 нафар бемор
– 37,4 %) шахс типлари ҳамда делинквент ДХ беморларда эксплозив тип (17

нафар бемор – 31,5 %; 17 нафар бемор – 23,4 %) ва нотурғун тип (18 нафар
бемор – 33,3 %; 35 нафар бемор – 47,9 %) аниқланди. Суицидал ДХ беморлар
орасида энг кўп истероид шахс типлари учради (38,5 % ва 16,7 %).

Клиник усулда аниқланган преморбид шахс хусусиятларига оид

маълумотлар MMPI сўровномаси орқали экспериментал-психологик усулда
аниқланган кўрсаткичлар билан мос келди. Булар қуйидаги маълумотлар
билан тасдиқланди: агрессив ДХ 1- ва 3-гуруҳ беморларида эмоционал
нотурғун (24 нафар бемор – 34,3 %; 20 нафар бемор – 33,9 %), диссоциал (13

нафар бемор – 18,6 %; 18 нафар бемор – 30,6 %) ва дистимик (12 нафар бемор
– 17,2 %; 8 нафар бемор – 13,5 %) шахс типлари, деликвент ДХ беморларда
эса диссоциал (13 нафар бемор – 24,2 %; 17 нафар бемор – 23,3 %),
эмоционал-нотурғун (16 нафар бемор – 29,6 %; 29 нафар бемор – 39,7 %) ва
дистимик (11 нафар бемор – 20,4 %; 14 нафар бемор – 19,2 %) шахс типлари
ташкил қилди. 2- ва 4-гуруҳ беморлар, асосан, шартли гармоник шахс
типларига (14 нафар бемор – 28,0 % ва 13 нафар бемор – 26,0 %) (P<0,001)
(r=-0,99) оид эканлиги аниқланди. Эмоционал-нотурғун (P<0,01) (r=0,51) ва
диссоциал (P<0,01) (r=0,56) шахс типлари билан преморбид даврдаги ДХ
орасида ишончли корреляцион боғлиқлик аниқланди.

Наслий мойиллик шахс девиацияси ривожланишида муҳим омил

ҳисобланади. Бу омилларнинг таққослама текшируви наслий мойилликнинг
аҳамияти катта эканлигини кўрсатди ва қуйидаги кўрсаткичлар билан
тасдиқланди: 1-гуруҳда отасидаги алкоголизм – 20,7 %, 2-гуруҳда эса – 6,0 %

13

(P<0,01) (r=0,61) бемор; 1-гуруҳда ота-онадаги алкоголизм – 10,7 % ҳолатда,

2- гуруҳда эса бор йўғи – 4,0 % (Р>0,05) (r=0,48) ҳолатда; 1-гуруҳда қариндош
ларидаги алкоголизм ѐки гиѐҳвандлик – 8,7 %, 2-гуруҳда эса икки маротаба


background image

кам учради (4,0 %) (r=0,39); қариндошларида руҳий касалликлар (10,0 % ва
2,0 %) (P<0,05) (r=0,69); 1-гуруҳда перинатал патология – 13,3 %, 2 гуруҳда
эса 6,0 % бемор ташкил этиши аниқланди.

Мавжуд беморлардаги опиатларга қарамликнинг наслий мойиллиги

текширил-ганда, 3- ва 4-гуруҳдаги беморларда ушбу омиллар бўйича ҳам

анча катта фарқлар мавжудлиги аниқланди. Масалан, 3-гуруҳда ота онасининг

алкоголизмга чалинганлиги 7,3% ҳолатда бўлса, 4-гуруҳда аниқланмади.

3-гуруҳда отасининг алкоголизмга чалинганлиги – 16,0%, 4- гуруҳда 4,0%

(P<0,01) (r=0,64) ни ташкил қилди. 3- ва 4-гуруҳдаларда қариндошларининг

алкоголизм ва гиѐҳвандликка чалинганлиги бир хил кўрсаткични (6,0%)

намоѐн этди. Анамнезида перинатал патология 3-гуруҳда 4-гуруҳга нисбатан

кўпроқ учраши кузатилди (20,7%, 10,0%) (P<0,05).

Диссертациянинг «

Девиант хулқ-атвор ривожланиши ва шахс

девиациясида ижтимоий-психологик омилларнинг аҳамияти»

деб

номланган тўртинчи бобида алкоголизм ва опийли гиѐҳвандликка чалинган
беморларнинг оилавий ахволи, касбий фаолияти ва бандлиги, тарбия усули
ҳамда референт гуруҳларнинг хусусиятлари ўрганилди.

Маълумки, ижтимоий муҳит ўсмирларда аддиктив хулқнинг шакл ланишида

асосий туртки бўлувчи омиллардан бири ҳисобланади. Девиантликнинг

муҳим руҳий-ижтимоий шартларидан бири – оиладаги муҳит, унинг руҳан

соғломлиги ва энг муҳими, оила аъзоларининг қўллаб қувватлашидир.

Ўрганилган шахсларнинг ижтимоий ҳолати статистик кўрсаткичлар билан

биргаликда қуйидаги маълумотларда келтирилган.

Преморбид даврда ДХ аниқланган ва аниқланмаган алкоголизм ва

гиѐҳвандликка чалинган беморлар гуруҳлари орасида моддий тўкис, аммо
маънавий қашшоқ бўлган оилаларда тарбияланганлар сони бўйича катта
фарқлар аниқланди: 1-гуруҳда – 78,7 %, 2-гуруҳда – 28,0 % (P<0,001)
(r=0,81); 3-гуруҳда – 61,3 % ва 4-гуруҳда – 6,0 % (P<0,001) (r=0,92) ни ташкил
қилди. 2- ва 4-гуруҳлардаги беъморлар, асосан, моддий тўкис оилаларда
тарбияланган. Маънан етук оилаларда 2-гуруҳдан – 24,0 % (P<0,05) (r=-0,57)
ва 4-гуруҳдан – 56,0 % (P<0,001) (r=-0,80) бемор тарбияланган. Кўпроқ
отанинг ўрни устун бўлган оилалар иккинчи (30,0 % (P<0,01) (r=-0,61) ва
тўртинчи (34,0 % (P<0,01) (r=-0,52)) гуруҳларга нисбатан 1- ва 3-гуруҳдаги
беморларда (агрессив ДХ (3,3 % ва 4,7 %), делинквент ДХ (4,0 % ва 6,0 %),
суицидал ДХ (2,0 % ва 2,0 %)) камроқ эканлиги аниқланди.

Алкоголизм ва гиѐҳвандлик билан касалланган беморларнинг премор бид

давридаги оилавий аҳволи девиант хулқ-атвор ривожланишига жиддий

таъсир кўрсатади. Тўлиқ бўлмаган оилада (фақат отаси ѐки онаси бор) ва

қариндошларининг қўлида тарбияланганлар кўпроқ преморбид даврда ДХ

бўлган беморларда учради (48,7% ва 32, %; 43,3% ва 36,7%), 2- ва 4-гуруҳда

эса нисбатан камроқлиги аниқланди (10,0% ва 10,0%; 6,0 % ва 10,0%).

14

Алкоголизм ва гиѐҳвандликка чалинган беморларда оиласида тарбия


background image

усули ҳисобланадиган оилавий омилнинг қарамлик шаклланишига таъсирини
ўрганиш мақсадида қиѐсий гуруҳларда текширув ўтказилди ва қуйидагилар
аниқланди: 1-ва 3-гуруҳ беморларда кўпроқ гипопротекция (48,0 % ва 46,0
%) ва шафқатсиз муносабат (40,7 % ва 16,7 %) типидаги тарбия кузатилган.
Гипопротекция типидаги тарбияда ота-оналар, асосан, ўз муаммолари билан
банд бўлганлар, фарзандларининг нима билан бандлиги, уларнинг қизиқиш
лари ва эҳтиѐжлари билан қизиқмаганлиги намоѐн бўлди. Шафқатсиз муно

сабат ва зўравонлик бўлган ҳолатларда болаларда қўрқув, ўз имкониятларини

паст баҳолаш ѐки улар томонидан қаршилик реакциялари, аддиктив хулқнинг
шаклланишига олиб келган. 2- ва 4-гуруҳда гиперпротекция 74,0% ва 56,0%
ҳолатларда устунлик қилиши кузатилган (P<0,001). Бундай оилаларда ота

оналар фарзандларига керагидан ортиқ ғамхўрлик қилиб, уларнинг ҳар бир

қадамини назорат қиладилар, кўплаб вазифаларни болаларининг ўрнига
ўзлари бажарадилар, ҳатто ким билан дўстлашиш, мактабдаги устозлари ва
ўртоқлари билан юзага келган муаммоларни ҳам ўзлари ҳал қиладилар.
Референт гуруҳларнинг текшируви преморбид даврида ДХ аниқланган
алкоголизм ва гиѐҳвандликка чалинган беморлар (1- ва 3-гуруҳлар), ДХ
аниқланмаган 2- ва 4-гуруҳдан фарқли равишда, жиноий гуруҳлар (1- гуруҳда
10,0 % ва 2-гуруҳда аниқланмади; 3-гуруҳда 8,0% ва 4-гуруҳда ҳам
аниқланмади) ва ўсмирларнинг асоциал гуруҳлари (24,0% ва 2,0% 1- ва 2 -
гуруҳларда, (P<0,001); 21,4% ва 8,0% 3- ва 4 -гуруҳларда) таъсири остида
бўлган. Айниқса, катта фарқ делинквент ДХ (16,7% ва 14,0%, мос равишда 2-
ва 4-гуруҳларда) беморларда аниқланди. 2- ва 4-гуруҳдаги беморлар асосан
синфдошлари (22,0%, P>0,05); (12,0%, Р>0,05) ѐки яшаш жойларидаги
дўстлари (16,0%, P>0,05); (24,0%, P>0,05) билан алоқада бўлишган. Статистик
аҳамиятга эга фарқ беморларнинг маълумот даражасида ҳам аниқланди.
Демак, 1- ва 3-гуруҳдаги беморлар, асосан, ўрта махсус маълу мотга эга
бўлганлар аниқланган бўлса (57,3 % ва 56,0 %, мос равишда), 2- ва
4-гуруҳдаги беморлар (26,0 % ва 42,0 %), олий маълумотга эга эканлиги
аниқланди (6,0 %, P<0,01) (r=-0,69) ва (9,3 %, P<0,001) (r=-0,75). Алкоголизм
билан касалланган, яъни 1- ва 2-гуруҳнинг оилавий аҳволи текширилиб
кўрилганда, оилалилар (мос равишда 34,0 % ва 68,0 %) (P<0,001) (r=-0.61),
бўйдоқлар (мос равишда 31,3 % ва 20,0 %) (P>0,05) (r=0,29) ҳамда
ажрашганлар (мос равишда 36,7 % ва 12,0 %) (P<0,001) (r=0,59) эканлиги
аниқланди. Шунингдек, 3-гуруҳдаги беморларнинг 40,7 %и оилали, 24,0 %и
бўйдоқ ва 35,3 %и ажрашган эканлиги аниқланди. 4-гуруҳдаги беморларнинг
60,0 %и (P<0,001) (r=-0,51) айни вақтда оилали, ажрашганлари фақатгина
18,0 % (P<0,05) (r=0,40) ни ташкил қилди. Мазкур маълумотлар ушбу
шахсларнинг оилавий аҳволи преморбидида ДХ беморларга нисбатан анча
ижобий ҳолатда эканлигини кўрсатди.

«Преморбид даврда девиант хулқ-атворли беморларда алкоголизм ва

гиёҳвандликнинг клиник хусусиятлари ва тиббий-ижтимоий оқибат

лари

» деб номланган бешинчи бобда алкоголизм ва опийли гиѐҳвандликнинг

ривожланиш динамикаси, унинг кечиш хусусиятлари, яъни ПАВ мунтазам


background image

15

қабул қилишнинг бошланиши, абстинент синдром шаклланиши ва унинг

муддати, унинг клиник намоѐн бўлиши, касаллик кечишининг прогре
диентлиги, психоактив воситаларга нисбатан патологик майл, ПАВни суис
теъмол қилиш оқибатида шахс ўзгариши ва унинг ижтимоий оқибатларини
ѐритиб ўтилди.

Спиртли ичимликларни нисбатан эрта қабул қилишнинг бошланиши

преморбид даврда девиант хулқ-атвор белгилари аниқланган алкоголизмга
чалинган беморларда кузатилди (1-гуруҳ). Жумладан, алкоголни 15 ѐшгача
истеъмол қилишни 1-гуруҳдаги 19,4 % беморлар, 2-гуруҳдагиларнинг эса 6,0
%и (P<0,01) (r=0,58) бошлаганлиги аниқланди. 1-гуруҳдаги беморлардан
делинквент ДХ (12,0 %) ва агрессив ДХ (6,7 %) шахслар алкогол истеъмол
қилишни нисбатан эрта бошлаганлиги аниқланди.

Опиатларни нисбатан эрта истеъмол қилишни 3-гуруҳдаги (28,7 % -15

ѐшдан 20 ѐшгача) беморлар бошлашган бўлиб, уларнинг гиѐҳванд модда
ларни қабул қилишига сабаб, асосан, қизиқувчанлик, айрим ҳолларда эса
етакчиларга тақлид қилиш ѐки пассив бўйсинувчанлик бўлган. 4-гуруҳ
беморларида эса ушбу ѐшда гиѐҳванд моддалар қабул қилганлар учрамади. 3-
гуруҳдаги беморларнинг 57,3 %и, яъни ½ қисмдан кўпроғи, 4-гуруҳдаги
ларнинг эса 16,0 %и (P<0,001) (r=0,75) гиѐҳванд моддаларни 20 – 25 ѐшлар
оралиғида қабул қилишни бошлаганлиги аниқланди.

Преморбид даврда девиант хулқ-атворли беморларда алкоголни систе

матик равишда қабул қилишнинг анча эрта бошланиши қарамликнинг тез
ривожланиши ва касалликнинг юқори даражада прогредиент кечиши билан
узвий боғлиқлиги аниқланди. 1-гуруҳ беморларининг 35,4 %и алкоголни
систематик қабул қилишни 20 ѐшгача бошлаган бўлса, 2-гуруҳдагиларнинг
фақат 8,0 %и (P<0,001) (r=0,73) шу ѐшда алкоголни суистеъмол қилишни
бошлаганликларини таъкидлашди. 2-гуруҳдаги беморларнинг асосий қисми
(58,0 %и) (P<0,001) (r=-0,78) спиртли ичимлик истеъмол қилишни 25 ѐшдан
кейин бошлаганлиги аниқланди.

Абстинент синдромининг (АС) нисбатан эрта шаклланиши 1- ва 3- гу

руҳдаги беморларда кузатилди. Масалан, 1-гуруҳдаги 11,3 % беморларда 20
ѐшгача кузатилган бўлса, 2-гуруҳдаги беморларда аниқланмади. 3-гуруҳдаги
беморларда 18 ѐшгача АСнинг шаклланиши 27,3 % ҳолатда кузатилган бўлса,
4-гуруҳдаги беморларда 2,0 %ни ташкил қилди (P<0,001) (r=0,90). Алкогол
АС 20-25 ѐш ва 25-30 ѐш оралиғида шаклланган беморларнинг асосий қисми
1-гуруҳда (мос равишда 34,7 % ва 34,0 %) аниқланган бўлса, улардан фарқли
равишда 2-гуруҳдаги беморларда улар мос равишда 4,0 % (P<0,001) (r=0,85)
ва 8,0 % (P<0,001) (r=0,71) ни ташкил этди.

АСнинг нисбатан катта ѐшда шаклланиши кўпроқ 2-гуруҳ беморла рида

кузатилди: 35-40 ѐшда 26,0 % (P<0,01) (r=-0,63) ва 40 ѐшдан ошганда 48,0 %

(P<0,001) (r=-0,94). 4-гуруҳ-даги беморларда АСнинг шаклланиши 25- 30

ѐшда 30,0 % ва 35 ѐшдан ошганда 24,0 % (P<0,01-0,05) (r=-0,69, -0,48)

эканлиги аниқланди. 1- ва 3-гуруҳдаги беморларнинг ҳар хил турдаги ДХ


background image

солиштирилганда, 1-гуруҳдаги делинквент ДХ беморларнинг 16,0 %ида АС

20-25 ѐшда ва агрессив ДХ беморларнинг 17,3 %ида 25-30 ѐшда шакллан-

16

ганлиги аниқланди. 3-гуруҳда агрессив ДХ беморларда АСнинг шаклланиши
18 ѐшдан 20 ѐшгача 16,0 % ва 18 ѐшгача 12,0 %, делинквент ДХ беморларда
18 ѐшгача 14,0 % ва 18 ѐшдан 20 ѐшгача 21,33 % бемор-ларда кузатилди.
АСнинг шаклланиш муддатлари текширилганда, 1-гуруҳдаги беморларнинг
кўпчилигида АСнинг қисқа муддатларда шаклланиши кузатилди: 1 йилдан 5
йилгача – 35,32 %, 5 йилдан 10 йилгача – 37,3%, 2-гуруҳда эса 2,0 %
(P<0,001) (r=0,93) ва 4,0 % (P<0,001) (r=0,87) аниқланди. 2-гуруҳдаги бемор
ларда АС нисбатан секинроқ ривожланганлиги маълум бўлди: жумладан, 15
йилдан 20 йилгача – 32,0% (P<0,01) (r=-0,69) ва 20 йилдан кўпроқ 54,0 %
(P<0,001). 3-гуруҳдаги беморларда АСнинг шаклланиши кўпроқ 3 ойда –
57,3% кузатилди, 1 ой ичида эса 25,3 % да шаклланган. Айниқса ишончли
фарқ агрессив ДХ беморларда (1 ойгача – 10,0% ва 1 ойдан 3 ойгача – 26,0%)
ва делинквент ДХ (1 ойгача – 14,0% ва 1 ойдан 3 ойгача – 28,7%) аниқланди.

Алкоголга патологик майл (АПМ) нинг аффектив компоненти струк

турасида депрессив симптоматика 1-гуруҳдаги беморларнинг барчасида куза
тилди. Депрессиянинг ўртача (13,3 %) ва енгил (29,3 %) даражаси кўпроқ 1-
гуруҳдаги агрессив ДХ беморларда аниқланди. Енгил даражадаги хавотир 1-
гуруҳдаги (10,7 %) беморларда 2-гуруҳдагиларга нисбатан 4,0 % кўпроқ

кузатилди. 1-гуруҳда юқори даражадаги хавотир, асосан агрессив ДХ (17,3%)

ва делинквент ДХ (16,7 %) беморларда аниқланди. Эмоционал лабилликнинг
юқори даражаси суицидал ДХ 9,3 % беморларда устунлик қилди. Енгил
даражадаги дисфория 2-гуруҳда камроқ (8,0 %); дисфориянинг ўртача
даражаси 1-гуруҳда (26,7 %) кўпроқ кузатилиши аниқланди. Алкогол билан
боғлиқ туш кўриш ва уйқу бузилишининг (алкоголга патологик майлнинг ве
гетатив компоненти) енгил даражаси 1-гуруҳда (10,7 %) камроқ кузатилди.
Идеатор компонентнинг енгил даражадаги кўринишидаги фарқ қуйидагича
бўлди: 1-гуруҳда 10,6 % ва 2-гуруҳда 56,0 %.

1-гуруҳда АС турли шаклларининг клиник намоѐн бўлиши умумий

тарзда олиб қаралганда, ўткир абстинент синдромни (ЎАС) бир неча бор
бошдан кечирган беморларда патологик майлнинг интенсивлиги, хавотирли
ипохондрик ҳолатларнинг кучли намоѐн бўлиши билан ажралиб турди. ЎАС
1- ва 2-гуруҳдаги беморларда, асосан, астеник шаклда (47,3% ва 62,0%)
намоѐн бўлди. ЎАС сомато-неврологик шакли иккала гуруҳда ҳам деярли бир
хил юзага чиқди – 29,3% и 28,0%. ЎАСнинг руҳий бузилишидаги фарқ катта
эканлиги аниқланди: 1-гуруҳда 23,3% ва 2-гуруҳда 10,0% (P<0,05).

Опиатларни суистеъмол қилиш натижасида юзага келган абстинент

бузилишлар намоѐн бўлиши ўз ичига иккала гуруҳга ҳам хос бўлган алгик,
соматовегетатив ва психопатологик каби компонентларни ўз ичига олади
ҳамда бу компонентлар бири иккинчисидан намоѐн бўлиш даражаси билан
фарқланади. 3-гуруҳдаги беморларнинг АС структурасида гиѐҳванд модда
ларга патологик майлнинг интенсивлиги «ўта қимматли аффект» типида


background image

намоѐн бўлди. ЎАС симптомлари бўйича 3-гуруҳни 4-гуруҳ билан солишти
рилганда алгик симптомлар 3-гуруҳда кучсиз намоѐн бўлиши аниқланди
(1,3±0,01). Оғриқ симптомлар баллар бўйича 4-гуруҳда 3-гуруҳга нисбатан
ишончли равишда юқори эканлиги кузатилди (2,9±0,1 ва 1,7±0,07; 1,3±0,1 ва

17

1,9±0,08). 4-гуруҳда АСнинг кўздан ѐш ажралиши, бурун битиши, гипер

гидроз сингари компонентлари кучли намоѐн бўлди (2,7±0,09). Оғир диспеп
тик бузилишлар, кўнгил айниши, қайт қилиш, ич кетиши, ичак ва қорин
соҳасида оғриқлар 3-гуруҳдаги делинквент ДХ (2,9±0,1) беморларда кўпроқ
кузатилди. Абстинент синдромнинг қуйидаги неврологик компонентлари –
тремор, атаксия, бош айланиши, бош оғриғи турли даражада намоѐн бўлиб,
3-гуруҳдаги беморларда яққол сезилди (2,8±0,1 ва 2,1±0,08). АС клиникасида
транзитор руҳий бузилишлар 3-гуруҳдаги 16,5% беморда аниқланди. Опийли
АС структурасида хавотир, дисфория, жиззакилик, тушкун кайфият каби
аффектив бузилишларнинг оғирлиги ва давомийлиги бўйича суицидал ДХ
беморларда интенсивлиги ремиссия кузатилган беморларга нисбатан икки
баробар кучли эканлиги сезилди (2,8±0,1 ва 1,2±0,08).

Алкоголизм ва гиѐҳвандликнинг прогредиентлиги текширилганда, 2- ва

4-гуруҳ беморларида касалликнинг паст ва ўртача кечиши ишончли даражада
юқори эканлиги аниқланди: 62,0% (P<0,001) (r=-0,80) ва 28,0% (P>0,05)
(r=0,17) 2-гуруҳда; 16% (P<0,001) ва 26,0% (P>0,05) 4-гуруҳда. 1- ва 3-
гуруҳдаги беморларда, кўпинча, касалликнинг юқори даражада прогредиент

кечиши кузатилди (49,3 % ва 46,7 %). 3- ва 4-гуруҳдаги ДХ турлари
солиштирилганда, делинквент ва агрессив ДХ беморларда касалликнинг
юқори даражада прогредиент кечиши аниқланди (1-гуруҳда 25,3 % ва 22,7 %;
3-гуруҳда 27,3 % ва 16,7 %). 4-гуруҳдаги беморларда гиѐҳвандликнинг
нисбатан секин ривожланишини кўрилди 58,0 % (P<0,001). Касалликнинг
юқори даражадаги прогредиентликда кечиши, асосан, нотурғун, тез
қўзғалувчан, эмоционал лабил, дисфорик ва жиззаки шахсларда кузатилди.

Девиант хулқ-атворли беморларда (1-гуруҳ) 2-гуруҳдагига нисбатан

алкоголга толерантлик юқори бўлиб чиқди. Жумладан, уларнинг 43,3%ида
алкоголга толерантлик суткасига 1,0-1,5 литр эканлиги таъкидланди (40,0%
алкогол ичимлиги ҳисобида), шулардан 25,3 % агрессив ДХ ва 16,0 % делин
квент ДХ ташкил этди. 2-гуруҳдаги беморларда нисбатан паст толерантлик
кузатилди (52,0 %). Таъкидлаш жоизки, девиант хулқ-атворли беморлар (1-
гуруҳ) алкоголни, асосан, даврий равишда истеъмол қилганлар (58,6 %).
Улардан фарқли равишда, преморбидда девиант хулқ-атвор кузатилмаган
беморлар (2-гуруҳ) алкоголни, асосан, доимий равишда истеъмол
қилганликларини айтиб ўтдилар (62,0 % (P<0,01) (r=-0,40)). Майзадали ичиш
муддати бўйича алкоголизмнинг даврий шакли аниқланган: 1-гуруҳдаги 88
нафар (58,6 %) беморда майзадали ичиш узоқ давом этган (7 кундан ортиқ –
43,1 %; 3 кундан 7 кунгача – 33,1 % ва 3 кунгача – 23,8 %), айни пайтда, 2-
гуруҳдаги 19 нафар беморда эса қисқа муддат давом этган (7 кундан узоқ -
15,9 %; 3 кундан 7 кунгача - 36,8 % ва 3 кунгача - 47,3 %). Алкоголизм билан


background image

касалланган агрессив ва делинквент ДХ беморларда майзадали ичиш
нисбатан узоқроқ давом этганлиги кузатилди (7 кундан узоқ – 23,8 %; 3
кундан 7 кунгача – 18,2 % ва 3 кунгача – 1,1 % агрессив ДХ беморларда; 7
кундан узоқ – 18,2 %; 3 кундан 7 кунгача – 14,8 % ва 3 кунгача – 7,9 % де
линквент ДХ беморларда).

18

Наркотикларга патологик майл (НПМ) қўзишининг эмоционал-лабил

варианти бўйича 3- ва 4-гуруҳда катта фарқ йўқлиги аниқланди (мос равишда
28,7 % ва 30,0 %) ва бу ҳолат гиѐҳванд моддалар ҳақида гап кетганда,
кайфиятнинг ўзгариб туриши, инжиқлик, гиѐҳванд моддаларсиз яшаб
бўлмайди, деган хаѐллар билан кечиши кузатилди. НПМнинг депрессив ва

рианти, асосан, 4-гуруҳ беморлари орасида кўпроқ учради: 34,0 % (P<0,001)
(r=-0,80). Бу ҳолатда уларда кайфият пасайиши, тушкунлик кузатилиб,
беморлар шифохонада ѐтганлигидан эзилганлар, шифохонадан кетиш учун
турли баҳоналар излаб топганлар. Тушкун кайфият ўз имкониятларини пес

симистик баҳолаш, иложсизлик, атрофдагиларга бефарқлик билан кечиб,

вақтларини, асосан, ўз палаталарида ўтказишга олиб келган.НПМнинг дис
форик варианти, кўпинча, 3-гуруҳдаги беморларда кузатилиб (30,0 %),
уларнинг аксар қисмини делинквент ДХ (16,7 %) шахслар ташкил қилди. Бу
беморларда ҳам шифохонада ѐтганининг 8–10- кунларига келиб, кайфият
пасайиши кузатилган: улар сержаҳл, жиззаки, одамлардан норози бўлиб
қолганлар, сабабсиз атрофдаги тиббиѐт ходимларига қўполлик қилиб, уларга
нисбатан ҳурматсизлик қилиб, қўпол муомалада бўлганлар. Хавотирли вари

ант, кўпинча, 4-гуруҳдаги беморларда аниқланди: 24,0 % (P<0,05) (r=-0,54).

НПМнинг психопатсимон варианти 3-гуруҳда 27,3 % ни ташкил қилган
бўлса, 4-гуруҳда умуман кузатилмади.

Шахс ўзгаришларини ўрганиш шуни кўрсатдики, эксплозив типдаги

шахс хусусиятларининг чуқурлашуви 1-гуруҳдаги беморларда 22,6 %ни
(делинквент ДХ - 8,0 % ва агрессив ДХ - 13,3 %) ташкил этса, 2-гуруҳ
беморларида 10,0 % эканлиги маълум бўлди. Бу типга кўпроқ хос бўлган
хусусиятларга тез юзага келувчи аффект, майдакашлик, норозилик, хафа
чанлик, жиззакилик киради ва кейинчалик бу салбий одатларнинг зўрайиши

натижасида аффектив жаҳлдорлик, ғазаб, айрим ҳолатларда эса биринчи
навбатда, ўз яқинларига қаратилган аффектив хатти-ҳаракатларга ҳам олиб
келиши мумкин.

Астеник ва синтон типлар кўпроқ 1-гуруҳдагига нисбатан 2-гуруҳдаги

беморларда кўпроқ кузатилди (20,0 % (P<0,01) (r=0,75) ва 28,0 % (P<0,001)
(r=-0,86)). Бундай беморларга жиззакилик билан кечувчи холсизлик хос
бўлиб, осонгина кучли намоѐн бўлувчи норозилик, ғазаб, қўполликка айла
ниши ва осонгина хотиржамлик, ортидан бўлиб ўтганлардан афсусланиш
юзага келиши мумкин.

Дистимик тип нисбатан 1-гуруҳдаги (12,7 %) беморларда кўпроқ учра

ди. Бундай типдаги шахсларда айрим ҳолатларда қарама-қарши аффектларга


background image

осон алмашинувчи яққол эмоционал лабилликни кузатиш мумкин. Аҳамияти
катта бўлмаган ташқи белгиларсиз ѐки буларсиз тушкунлик, иложсизлик
ҳисси, баъзан эса асоссиз ва ўта юқори кайфият кузатилиши мумкин.

Истерик тип 1-гуруҳдаги агрессив ДХ (6,6 %) ва делинквент ДХ (4,7 %)

шахсларда кўпроқ аниқланди. Уларнинг хатти-ҳаракатлари ва ўз фикрларини
баѐн қилишда ѐрқин белгилар устунлик қилди. «Аслига қараганда яхшироқ
кўринишга» интилиш, экспрессивлик, ўзини кўрсатиш, театраллик, ўзининг

19

яхши сифатларига урғу бериш, баъзан эса ўзини-ўзи мақташ – мақтанчоқлик

кабилар ҳам бундай беморларга хосдир.

Шизоид тип 1-гуруҳ беморларнинг 8,0 % ва 2-гуруҳнинг 6,0 % да

учради. Бундай шахсларда мулоқот қилишга эҳтиѐжсизлик – одамовилик
хосдир. Уларда кайфиятнинг фони бефарқлик белгилари ѐки тушкун-хафақон
аффект билан аниқланади.

Психопатсимон симптомли алкогол деградацияси кўпроқ делинквент

ДХ (6,0 %) ва агрессив ДХ (4,0 %) беморларда аниқланган бўлса, 2-гуруҳда
бундай беморлар аниқланмади. Бу беморларда қуйидаги белгилар кузатилди:
қўпол киноялар қилиш, агрессив ҳаракатлар билан кечадиган, тўхтатиб
бўлмайдиган қўзғалувчанлик, ахлоққа зид фикрларни билдириш, жонга
тегадиган даражадаги очиқлик ва ўзгаларни қоралаш кабилар.Сурункали
эйфория ва аспонтан турдаги шахснинг алкогол деградацияси аниқланмади,
чунки бу типлар алкоголизмнинг учинчи (охирги) босқичига хосдир.

Наркоманик шахс кўринишидаги шахс ўзгаришларига оид кўрсаткич

лар 3- ва 4-гуруҳ беморларида деярли катта фарқ қилмади (мос равишда 82,7
% ва 82,0 %).Шахс деградацияси 4-гуруҳда аниқланмади, 3-гуруҳда 2,0 %
беморларда маънавий-этик дефектнинг енгил даражаси аниқланиб, у ѐлғон
чилик, ўзини олиб қочиш, атрофдадагиларга нодўстона муносабат, этик
қадриятларнинг камайиши ва ижтимоий мажбуриятлардан четлаш каби
хусусиятлар билан характерланади. 3-гуруҳдаги 3,3 % беморда кузатилган
ўртача даражадаги маънавий-этик деградация уятсизлик, қўполлик, цинизм,
нимагадир боғланиб қолиш хусусиятининг пасайиши, умумий ижтимоий
нормаларни тан олмаслик, қисман ѐки кучли намоѐн бўлувчи асоциал хулқ
атвор каби қўшимча белгилар билан тўлиб борган.

Ниҳоят, кучли намоѐн бўлган маънавий-этик иллатлар 0,7 % беморда

кузатилиб, нафақат юқорида санаб ўтилган белгилар билан намоѐн бўлган,
балки яқинларига боғлиқликнинг бутунлай йўқолиши, ота-онасига ҳам
нафратомуз муносабатда бўлиш, ҳурматга лойиқ кишиларни тан олмаслик,
эмоционал қашшоқлашиш, атрофдагиларни қоралашга интилиш, масъулият

сизлик ва ижтимоий бефарқлик каби хусусиятлар ҳам аниқланди. Аддиктив

хулқ-атвор барча беморларимизда кузатилганлиги сабабли биз девиант
хулқ-атвор бошқа турларининг трансформациясини ўргандик. 1- ва
3-гуруҳдаги беморларда текширув вақтида агрессив ДХ мос равишда 52,0 %
ва 40,7 %ни ташкил қилса, преморбид даврда бу шахсларда қуйидаги


background image

кўрсаткичлар бўлган: 46,7 % ва 39,3 %. Улар феъл-атворининг қуйидаги,
яъни тундлик, ғазабноклик устунлик қилувчи кайфиятнинг ўзгариб туришига
мойиллик, тез жаҳл чиқиши, дарғазаблик, бузғунчилик, атрофдагиларга зарар
етказиш ва зўравонликка (оғриқ етказиш) мойилликнинг зўрайиши кабилар
кузатилди.

Делинквен ДХ 1-гуруҳдаги 41,3 % беморда аниқланиб (преморбидда

36,0 %), улар учун ДХнинг оғирроқ кўриниши, яъни эгоцентризм, руҳий
инфантиллик, ҳайратланишга интилиш, ижтимоий мезонлар ва қадриятларни
тан олмаслик хос бўлса, 3-гуруҳдаги беморларнинг 53,3 %ида (преморбидида
48,7 % , P<0,05) ижтимоий мослашишнинг сустлиги, ўта жанжалкашлик, тез-

20

тез кузатиладиган ҳуқуқбузарликлар каби хусусиятлар аниқланди.Ниҳоят,
суицидал ДХ 1-гуруҳдаги беморларнинг 6,7 %да аниқланди (преморбидида
17,3 %). Улар кўпроқ депрессияга, қўзғалувчанликка, аффектив сферанинг
нотурғунлиги, тушкунлик ва кўниглда ғараз сақлаб юришга мойиллик
кузатилди. 3-гуруҳдаги беморларда суицидал ДХ 6,0 % ҳолатда аниқланди
(преморбидида 12,0 %). Уларда аутоагрессиялар кўп учраган.

2- ва 4-гуруҳларда преморбид даврида аниқланмаган қуйидаги ДХнинг

классик турлари, яъни агрессив ДП - 14,0 % ва 12,0 %, делинквент ДХ - 8,0 %
ва 14,0 %, ва суицидал ДХ - 12,0 % ва 4,0 % ҳолатда аниқланди.

Юқорида келтирилган фактларга асосоланиб, қуйидагиларни хулоса

қилиш мумкин: 1-гуруҳдаги турли хил девиант хулқ-атворларнинг трансфор
мацияси ва уларнинг 2-гуруҳда пайдо бўлиши, вахоланки улар преморбид
даврда учрамаган эди, нафақат турли ижтимоий омилларнинг (оилада
тарбиянинг, наслий мойиллик борлиги в.ҳ.) таъсири, балки ПАВларга қарам
ликнинг ўзи бўлиши мумкин.

Солиштирилаѐтган гуруҳларда соматик патологиялар ва инфекциялар

учраши бир хил ва яққол преморбидда ДХ беморлар бор гуруҳларда
устунлик қилади. Агар 1-гуруҳдаги беморларда кўпроқ гепатит – 56,7 %,
неврологик бузилишлар – 48,7 %, сурункали бронхит – 50,7 %, ошқозон яра
касаллиги, сурункали гастрит – 60,0 % ва анамнезда бош мия жароҳати – 25,3
% каби ѐндош касалликлар учраган бўлса, 3-гуруҳдаги беморларда гепатит В
ва С – 50,0%, сурункали бронхит – 42,7%, буйрак касалликлари – 24,0%
ҳолатда аниқланди. Неврологик текширувда 1-гуруҳдаги 81 нафар (54,0%)
беморда ва 2-гуруҳдаги 4 нафар (8,0%) беморда марказий нерв системаси
нинг полиморф микроорганик зарарланиши белгилари, яъни а) конверген

циянинг сусайиши; б) кўз соққасининг нистагмоиди; в) Бабинский атипик

рефлекси; г) мушак тонусларининг ортиши ѐки пасайиши; д) полиневритик
симптомлар; е) Ромберг ҳолатида чайқалиш, қўл ва киприклар қалтираши
билан кузатилди. Неврологик бузилишлар 4-гуруҳ беморларига нисбатан 2,8
марта кўпроқ аниқланди.

Алкоголь ва опиатларни суистеъмол қилиш натижасида юзага келган

салбий ижтимоий оқибатларни баҳолаш мақсадида, биз қуйидаги ижтимоий
демографик кўрсаткичлар, яъни оилавий аҳволи, фарзанди бор-йўқлиги,


background image

ижтимоий бандлигини ўрганиб чиқдик.Оилавий аҳволнинг текшируви шуни
кўрсатдики, 1- ва 3-гуруҳдаги беморларнинг, мос равишда 35,3 % ва 22,7 %
ҳолатда бўйдоқ; 34,7 % ва 34,7 % ҳолатларда ажрашганлиги аниқланди. 2- ва
4-гуруҳдаги беморларда эса 66,0 % (P<0,001) (r=-0,56) ва 60,0 % (P<0,001)
(r=-0,62) ҳолатда ўз оиласи билан яшаѐтганлиги кузатилди.

Алкоголизм ва гиѐҳвандликка чалинган беморларнинг қиѐсий гуруҳла рида

текширув вақтида ижтимоий бандлиги ҳам турлича кўрсат-гичларга эга.

Меҳнат билан банд бўлмаган беморлар сони 1-гуруҳда 2 -гуруҳдагига

нисбатан деярли 4,2 марта кўпроқ (34,0 % ва 8,0 %), 3-гуруҳда эса 4 -гуруҳга

нисбатан деярли 6 марта кўп (23,9 % и 4,0 % (P<0,001) (r=0,77) экан. Иш тури

(мутахассислик ѐки бошқа) бўйича беморларнинг гуруҳларида катта фарқ

кузатилмади. Бу эса касалликнинг салбий оқибатлари оғирроқ кечаѐтганли-

21

гидан далолат бериб, беморнинг бирор ишни топиши қийинлашади ѐки уни
тез йўқотади.

«Девиант хулқ-атворли алкоголизм ва опийли гиёҳвандликка

чалинган беморларнинг нейровизуализацион таққослаш натижалари»

номли олтинчи бобда нейровизуализация усулида девиант хулқ-атвор бор
ҳолатда бир қанча церебрал структураларнинг (мия қоринчалари, пешона ва
чакка пўстлоқ қисмлари, таламус ва б.) аномалиялари ҳақида кўплаб
маълумотлар аниқланган.

Преморбид даврида девиант хулқ-атворли алкоголизм ва опийли

гиѐҳвандликка чалинган беморларда энг кўп учраган патологиялар
қуйидагилар бўлди: пешона ва энса қисмларининг субарахноидал
кенгликларининг кенгайиши (33,3 % ва 56,6 %); пешона қисм пўстлоқ қавати
эгатчаларининг кенгайиши (83,3 % ва 76,6 %); периваскуляр ва субкортикал
кенгликларнинг кенгайиши (оқ ва кулранг модда – 73,3 % ва 70,0 %); оқ
моддада дистрофиялар (субкортикал – 80,0 % ва 70,0 %); орқа бириктирувчи
артериялар диаметрининг ассимметрияси (90,0 % ва 90,0 %).

Юқорида кўрсатилганлардан фарқли равишда, 2- ва 4-гуруҳдаги беморларда

бош мия ва церебрал томирларнинг бошқа морфологик МРТ белгилари

аниқланди: периваскуляр кенгликларининг кенгайиши (90 % ва 96,6 %),

асосан, тепа ва энса соҳалари чегарасида - оқ модда (83,3 % ва 73,3 %); вена

қон томирларида қон айланишининг бузилиши (96,6 % и 100 %).

Кўринадики, девиант хулқ-атворли алкоголизм ва гиѐҳвандлик соматик

жиҳатдан оғир муаммо бўлиб, нафақат ПАВларга қарамликнинг кечиши
билан, балки наслий ва преморбиддаги касалликни оғирлаштирувчи
ҳолатлар, шахснинг патобиологик структураси билан руҳиятининг дисгар

моник ривожланиши билан ҳам боғлиқ. Девиант хулқ-атвор оқибатлари

салбий асоратларнинг тез ривожланишига, жумладан, неврологик асоратлар
га ҳам туртки беради, бу, ўз навбатида, преморбидда девиант хулқ-атворли
алкоголизм ва опийли гиѐҳвандликка чалинган беморларни даволашга
дифференциаллашган ѐндашувни талаб этади.

Диссертациянинг

«Девиант хулқ-атворли алкоголизм ва гиёҳванд


background image

ликка чалинган беморларга ёрдам кўрсатиш тизимини такомиллаш
тириш»

деб номланган еттинчи бобида қарамликнинг даволаш дастурлари ва

турлича ѐндашувларни қиѐслаш, психотерапиянинг хусусиятлари ҳамда
унинг самарадорлиги

,

девиант хулқ-атворли алкоголизм ва гиѐҳвандликка

чалиган беморларда профилактика чоралари ҳақида маълумотлар
келтирилган.

Беморнинг ПАВларга патологик майли ва хулқ-атворига таъсир

кўрсатувчи психотерапевтик усул сифатида 4 босқичли психотерапевтик
даволаш дастури ишлаб чикилди:

1. Психотерапевтик суҳбат.

2. Мотивацион суҳбат.
3. Психотерапевтик коррекция.
4. Қўллаб турувчи психофармакотерапия.

22

Хулқ-атворга таъсир кўрсатиш, ижтимоий мулоқотга киришиш

кўникмаларининг шаклланишига ѐрдам бериш, алкогол ва гиѐҳванд
моддаларга патологик майлнинг интенсивлигини пасайтириш мақсадида
беморлар билан когнитив хулқ-атвор психотерапияси ўтказилди. Бизга 46
(30,7 %) нафар беморнинг катамнестик маълумотлари маълум эмас эди, улар
даволашнинг бошланғич икки босқичидан ўтган, аммо когнитив хулқ-атвор
психотерапиясининг тавсия этилган жадвалига тўлиқ риоя этмаган. Бизда 106
нафар (70,7 %) бемор ҳақида катамнестик маълумотлар бўлиб, улардан 36
таси текширувдан четлаштирилди, чунки психотерапевтик даволаш
дастурига қисман риоя этмади. Қолган 1-гуруҳдаги 70 нафар бемор ялпи
равишда икки кичик гуруҳга ажратилди:

1а гуруҳ – (35 та бемор) преморбидда девиант хулқ-атворли

алкоголизмга чалинган, 4 босқичли психотерапия ўтган беморлар. 1б гуруҳ -
(35 та бемор) преморбидда девиант хулқ-атворли алкоголизмга чалинган,
таркибига медикаментоз ва индивидуал рационал психотерапия кирувчи
асосий психофармакотерапияни ўтаган беморлар. 1-гуруҳдаги 70 нафар
беморнинг психотерапия натижалари текширилганда, уларда даво
ремиссиясининг ўртача узунлиги 13,9±6,94 ойни ташкил қилганлиги
аниқланди. 1а гуруҳдаги 22,8 % беморда ремиссиянинг узилиши
даволашнинг биринчи 6 ойлигида, 25,7 %да 6-12 ойлар оралиғида, энг кўп
узилишлар (40,0 %) эса даволашнинг бошланишидан 2 йилгача бўлган
муддатда кузатилди ва бор-йўғи 11,4 % ҳолатда ремиссиянинг давомийлиги 2
йилдан ортиқ давом этганлиги аниқланди.

Алкоголизмга чалинган девиант хулқ-атворли беморлар гуруҳида (1а

гуруҳ) даво ремиссиясининг ўртача давомийлиги текширилганда, шу маълум
бўлдики, 4 босқичли психотерапияни ўтамаган девиант хулқ-атворли бемор
ларнинг (1б гуруҳ) даво ремиссиясининг ўртача давомийлиги ишончли
камроқ экан (P<0,05). 1б гуруҳда ремиссиянинг узилиши даволашнинг
биринчи 6 ойлигида ишончли кўпроқ экан (P<0,05).


background image

Даволаш бошлангач 12-24 ой давом этган даво ремиссияси 1а

гуруҳдаги 40,0 % беморда кузатилган бўлса, 1б гуруҳда эса 22,8 %
ҳолатдалиги аниқланди.

Преморбидда девиант хулқ-атворли опийли гиѐҳвандликка чалинган

беморларнинг (3-гуруҳ) даво ремиссиясини текшириш мақсадида кейинги
даволаш босқичига 64 нафар бемор танлаб олинди, қолганлар эса
катамнестик маълумотлар йўқлиги ва таклиф этилган психотерапевтик даво
таритибига риоя этмаганлиги учун дастурдан четлатилди. 3 гуруҳдаги қолган
64 нафар бемор ялпи равишда икки кичик гуруҳга ажратилди:

3а гуруҳ - (32та бемор) преморбидда девиант хулқ-атворли алкого

лизмга чалинган, 4 босқичли психотерапиядан ўтган беморлар. 3б гуруҳ -
(32та бемор) преморбидда девиант хулқ-атворли алкого лизмга чалинган,
таркибига медикаментоз ва индивидуал рационал психо терапия кирувчи
асосий психофармакотерапиядан ўтган беморлар. 3 гуруҳдаги беморларга оид
маълумотлар текширилганда шу нарса аниқландики, танлаб олинган
гуруҳлардаги даво ремиссиясининг ўртача

23

давомийлиги 7,4±2,6 ойни ташкил этди. 3а гуруҳдаги 21,9 % беморда
ремиссиянинг узилиши даволанишнинг биринчи 6 ойида ва 21,8 % беморда 6
ойдан 12 ойгача бўлган муддатда кузатилган бўлса, 56,3 % беморда ремис
сиянинг давомийлиги 1 йилдан ортиқ муддатни ташкил этди. 3б гуруҳдаги
53,2 % беморда эса ремиссиянинг узилиши даволанишнинг биринчи 6 ойида,
6 ойдан 12 ойгача бўлган муддат 28,1 % беморда кузатилди. Ремиссия
давомийлиги 1 йилдан ортиқ кузатилган беморлар 18,8 %ни ташкил этди.3а
ва 3б гуруҳидаги беморлар даво ремиссиясининг ўртача давомийлигини
қиѐсий баҳолаш шуни кўрсатдики, даво ремиссиясининг ўртача давомийлиги
3б гуруҳда 3а гуруҳга нисбатан кам эканлиги аниқланди (P<0,05).

Шундай қилиб, преморбидда девиант хулқ-атворли алкоголизм ва

опийга қарам беморларда психотерапия нафақат аддикциянинг клиник
кўриниш жиҳатларини, балки шахс хусусиятларини ва бемор хулқида
девиантлик кўринишларини ҳам ҳисобга олиши керак. Патологик майл
синдроми бузилишларининг яққоллиги преморбидда девиант хулқ-атворли
шахсларда алкоголизм ва гиѐҳвандлик кечишининг оғирлиги тўғрисида
далолат беради ва аддиктив доирадаги гуруҳларда патологик фаолият
юритувчи тизим мавжудлиги назариясини тасдиқлайди.

Клиник, ижтимоий-демографик ва психологик кўрсаткичлар асосида

шундай хулоса қилиш мумкинки, девиант хулқ атворнинг шаклланиши,
асосан, шахс девиациясига таъсир қилади. Ота-она тарбияси шахсни
шаклллантирган бўлишига қарамай, ПАВга қарам беморлар билан ишловчи
психологлар фаолияти ота-онанинг салбий тарбиясидан халос қилиб, бемор
нинг ички «мен»ини қайта англашга қаратилиши лозим.

Дастурни шартли равишда 3 босқичга ажратиш мумкин, уларнинг ҳар

бири аввалги босқичдан келиб чиқади, бир-бирини тўлдиради, шахс шакл
ланиши ва ўсмирнинг ривожланишида мураккаб ва қарама-қарши кечувчи


background image

ижтимоийлашиш жараѐни қанчалик омадли ѐки омадсиз кечишини кўрса тиб
беради.

Биринчи босқич ижтимоийллашишнинг дастлабки шаклланишини

белгилайди, ўсмирнинг жамоага қўшилиши ва унда қабул қилинган меъѐр ва

қоидаларни ўзлаштириш даражасини аниқлашга; ўзаро муносабатлар нинг

янги усул ва шакллари билан танишишга; ўсмирга тақдим этилаѐтган

маълумотни эгаллашга; шахсий қарашларга эга бўлишига имкон беради.

Иккинчи босқич ѐндош хизматларни олиб борувчи (психологик, тиб

бий, ижтимоий ходимлар) таҳририй (коррекцион) фаолиятини ўз ичига
олади, ўсмирнинг жамиятга қўшилиши ва унда қабул қилинган одоб - ахлоқ
қоидалари, ижтимоий қадриятларни сингдириш жараѐнида ѐрдамчи вази фани
амалга оширади.

Учинчи босқич иккига бўлинади. Биринчи бўлим девиант шахсга

ПАВни доимий қабул қилишининг олдини олишга йўналтирилган. Бу
босқичда ижтимоийлашишни ва шахснинг ўзини англашнинг энг юқори да
ражаси шаклланиши билан кечади. Айнан шу босқичда жамият томонидан
шахсдан талаб қилинадиган мақсад ва ҳаѐт мазмунини англаш, истакларини
солиштириш, орттирилган ижтимоий ва шахсий сифатлар, имконият ҳамда

24

талабларни англаш юзага келади (мен бажара оламан, мен хоҳлайман, мен

борман тарзида). Иккинчи бўлим девиант шахсда ПАВга нисбатан қарамлик
шаклланишининг олдини олишга йўналтирилган.

Демак, девиант хулқ-атворли ўсмирларда қарамлик шаклланишининг

бирламчи профилактика чора-тадбирлари тизимида преморбид даврида
қуйидагиларни амалга ошириш зарур: жамиятда нафақат ўсмирлар, балки
уларнинг оиласи билан ҳам ишлаш (маҳалла, таълим муассалари, ички ишлар
билан ҳамкорликда) – ўсмир хулқини назорат қилиш, унинг маълумотини
ошириш билан шуғулланиш, ѐш оилаларда ижобий тарбияни шакллантириш
да иштирок этиш, оилада масъулиятни қабул қилиш учун шароит яратиш; б)
ўсмирлар наркологлари, таълим муассасалари педагоглари нафақат барча
ўсмирлар, балки девиант хулқли ўсмирлар билан алоҳида профилак тик
ишларни олиб боришлари мақсадга мувофиқ;

в) шахс девиацияси эрта болалик даврида оилавий муҳит таъсири

остида шакллана бошлайди, ота-онанинг салбий тарбияси новербал тарзда
келажакда боланинг қарам шахс сифатида шаклланишига замин яратади,
етук ѐшда шахс фаолият юритишининг ўзига хослигини белгилаб беради.

Иккиламчи профилактика чора-тадбирлари тизими:

а) ушбу гуруҳ беморларга даволаш чоралари кўрсатилаѐтганда

преморбиддаги девиант оғишни назарда тутиш зарур;

б) алкоголизм ва гиѐҳвандлик билан касалланган девиант хулқли ўс

мирлар бирламчи мурожаат қилганда, нафақат шахснинг қарамлиги устида,
шунингдек, беморларнинг оиласи (ҳамкор тобелик) билан ҳам ишлаш керак.
6. Учламчи профилактика чора-тадбирлари тизими:

а) девиант хулқ-атворли қарам беморлар учун даво-реабилитация


background image

чоралари тез-тез ва шахсий ѐндашилган ҳолда олиб борилиши керак; б) ушбу
гуруҳ беморлари учун учинчи профилактика тизимини яратишда улар
орасида кўп учрайдиган соматик патологияни ҳам ҳисобга олиш зарур
(гепатит В ва С, сил, БМЖ ва ҳ.).

ХУЛОСА

«Девиант хулқ-атворли беморларда алкоголизм ва наркоманиянинг

клиник хусусиятлари» мавзусидаги докторлик диссертацияси бўйича олиб
борилган тадқиқотлар натижасида қуйидаги хулосалар олинди:

1. Агрессив ва делинквент хулқ-атвор шаклларининг устунлиги

алкоголь ва опийга қарам беморлар преморбиддаги девиант хулқ-атворининг
ўзига хос жиҳати бўлиб, хусусан алкоголга қарам беморларнинг
преморбидида агрессив, опийга қарамларда – делинквент хулқ-атвор кўпроқ
учрайди. Иккала хулқ-атвор шакллари асосан эксплозив ва нотурғун типдаги
шахсларга хос бўлса, суицидал девиант хулқ-атвор истероид типдаги
шахсларга хос.
2. Преморбид даврда девиант хулқ-атворли алкогол ва опийга қарам беморлар

орасида эксплозив ва нотурғун типдаги психопатик ѐки акцен туацияли

шахслар устунлик қилади. Преморбид даврида девиант хулқ-

25

атворсиз беморлар орасида психастеник ва конформ типдаги шахслар кўпчи

ликни ташкил этади.

3. Алкогол ва опийга қарам беморларда девиант хулқ-атвор шакл

ланишига нотўкис, моддий қийинчиликлари бор ва маънавий қашшоқ,
шафқатсизлик ва зўравонлик, гипопротекция типи бўйича тарбиясида
нуқсони бўлган оилаларда тарбияланиш, социал ва жиноий гуруҳлар билан
алоқада бўлиш каби ижтимоий-психологик омиллар сабаб бўлади.

4. Преморбидда девиант хулқ-атворли алкогол ва опиатларга қарам

ликнинг клиник хусусиятиларига психоактив воситаларни суистеъмол
қилишни эрта бошлаш, абстинент синдромнинг жадал суръатда шакл ланиши,
абстинент ҳолатнинг оғир кечиши, касаллик юқори даражада прогредиент
кечиши сабабли шахс деградацияси ва салбий тиббий-ижтимоий
оқибатларнинг тез ривожланиши кабилар киради.

5. Касаллик муддати бир хил бўлган, преморбидда девиант хулқ атворли

беморларда бош миянинг бироз қуришидан (атрофия) то субкор тикал макон

ва бош мия пўстлоқ қисми пешона бўлаги эгатчаларининг кенгайиши,

преморбид даврида девиант хулқ-атворсиз беморларда асосан периваскуляр

макон кенгайиши ва веналарда қон айланишининг бузилиши каби

морфо-структуравий ўзгаришларнинг шаклланиши аниқланган.

6. Преморбидда девиант хулқ-атворли шахсларнинг даволаш-реабили

тация мажмуасини такомиллаштиришда шахс девиацияси ва хулқ-атворни
коррекция қилишда айнан когнитив хулқ-атвор психотерапиясини қўллаш
талаб этилади.


background image

7. Преморбидда девиант хулқ-атворли шахсларда профилактик чора

тадбирларини ишлаб чиқишда шахс хусусиятлари, ижтимоий-психологик
омиллар ва асосий касалликнинг клиник-динамик хусусиятларини инобатга
олиш, иш йўналиши турлари ва ижрочиларни белгилаб олиш керак.

26

НАУЧНЫЙ СОВЕТ 14.07.2016.Tib.19.01 ПО ПРИСУЖДЕНИЮ

УЧЕНОЙ СТЕПЕНИ ДОКТОРА НАУК ПРИ ТАШКЕНТСКОМ

ИНСТИТУТЕ УСОВЕРШЕНСТВОВАНИЯ ВРАЧЕЙ

ТАШКЕНТСКАЯ МЕДИЦИНСКАЯ АКАДЕМИЯ

АШУРОВ ЗАРИФЖОН ШАРИФОВИЧ

КЛИНИЧЕСКИЕ ОСОБЕННОСТИ АЛКОГОЛИЗМА И

НАРКОМАНИИ У БОЛЬНЫХ С ДЕВИАНТНЫМ

ПОВЕДЕНИЕМ


background image

14.00.18 - Психиатрия и наркология

(медицинские науки)

АВТОРЕФЕРАТ ДОКТОРСКОЙ ДИССЕРТАЦИИ

ТАШКЕНТ – 2016

27

Тема докторской диссертации зарегистрирована в Высшей аттестационной комиссии

при Кабинете Министров Республики Узбекистан за №30.09.2014/Б2014.3-4.Tib239.

Докторская диссертация выполнена в Ташкентской медицинской академии.

Автореферат диссертации на трех языках (узбекский, русский, английский) размещѐн на

веб-странице по адресу www.tma.uz и на Информационно-образовательном портале «ZiyoNet» по
адресу (www. ziyonet.uz).

Научный консультант: Ходжаева Назира Исламовна,

доктор медицинских наук, профессор

Официальные оппоненты

:

Сиволап Юрий Павлович,

доктор медицинских наук, профессор

Аграновский Марк Лейзерович,

доктор медицинских наук, профессор

Алимов Улугбек Худоярович,

доктор медицинских наук, профессор

Ведущая организация: Самарский государственный медицинский универ ситет

(Россия)


background image

Защита состоится «____»___________2016 г. в ____часов на заседании Научного совета

14.07.2016.Tib.19.01 при Ташкентском институте усовершенствования врачей по адресу: 100007, г.
Tашкент, Мирзо-Улугбекский район, ул. Паркентская, 51. Тел./Факс: (+99871) 268-17-44, in
fo@tipme.uz.

С докторской диссертацией можно ознакомиться в Информационно-ресурсном центре Таш

кентского института усовершенствования врачей (зарегистрирована за № ___). Адрес: (100007, г.
Tашкент, Мирзо-Улугбекский район, ул. Паркентская, 51. Тел./Факс: (+99871) 268-17-44).

Автореферат диссертации разослан: «____»______________2016 года

(реестр протокола рассылки № ___от «____»______________2016 года).

Д.М. Сабиров,

председатель Научного совета по присуждению учѐной

степени доктора наук, д.м.н., профессор

Н.Н.Убайдуллаева,

учѐный секретарь Научного совета по присуждению

учѐной степени доктора наук, к.м.н., доцент

У.Х. Алимов,

председатель научного семинара при Научном совете
по присуждению учѐной степени доктора наук, д.м.н.,

профессор

28

ВВЕДЕНИЕ (аннотация докторской диссертации)

Актуальность и востребованность темы диссертации.

По данным

Управления по наркотикам и преступности ООН

1

в мире из года в год растет

количество наркоманов. В частности, если в 2006–2007 гг. количество
наркоманов составляло 200 миллионов человек, то в 2013–2014 гг. их число
достигло 246 миллионов. А в результате алкоголизма и его негативных по
следствий в мире в среднем за год умирают примерно 2,5 миллиона человек.
Кроме того, эта болезнь в ряде случаев приводит к таким негативным по
следствиям, как утрата работаспособности, конфликтование с окружающими,
совершение различных преступлений. По этой причине вопросы девиантного
поведения является в настоящее время очень серьезной социальной пробле
мой.

В результате проведения широкомасштабных реформ в сфере органи

зации наркологической службы в Республике Узбекистан за годы независи
мости достигнуты положительные изменения в наркологической-медицинс


background image

кой помощи в эффективном обследование, консультации, диагностике, лече
нии и медико-социальной реабилитации больных алкоголизмом и наркома
нией согласно современным требованиям.

По всему миру уделяется огромное внимание изучению связи между

формированием, развитием и течением алкоголизма и опийной наркомании с
негативным влиянием девиантного поведения в преморбидном периоде, а
также разработке эффективных способов лечения и профилактики этих забо
леваний. В связи с этим уделяется особое внимание исследованиям, направ
ленным на раскрытие личностно-биологических особенностей, определение
социально-психологических факторов формирования девиантного поведения
и девиации личности, а также исследованиям касаюшихся лечении и реаби
литации с учетом форм поведения.

Данное диссертационное исследование в определенной степени служит

решению задач, предусмотренных в Государственной программе, посвящен
ной «Году здорового ребенка», утвержденной Постановлением Президента
Республики Узбекистан № ПП-2133 от 19 февраля 2014 года, Постановлении
Президента Республики Узбекистан №ПП-1652 от 28 ноября 2011 года «О
мерах по дальнейшему углублению реформирования системы здравоохране
ния» и Постановлении Государственной комиссии Республики Узбекистан по
контролю за наркотиками «О Программе комплексных мер противодей ствия
злоупотреблению наркотиками и их незаконному обороту на 2011-2015 годы»
№11/11 от 8 августа 2011 года.

Соответствие исследования приоритетным направлениям разви тия

науки и технологий республики.

Данное исследование выполнено в

соответствии с направлением развития науки и технологий республики – VI.

«Медицина и фармакология», в рамках приоритетного направления ГНТП-9

1

UNODС, United Nations Office on Drugs and Crime, World Drug Report 2015// http://www.unodc.org/wdr2015/

29

«Разработка новых технологий профилактики, диагностики, лечения и реа
билитации заболеваний человека».

Обзор зарубежных научных исследований по теме диссертации

2

.

Научно-исследовательские работы по изучению клинико-психопатологичес
ких особенностей, лечению и реабилитации алкоголизма и наркомании
проводятся в ведущих научных центрах и высших образовательных учре
ждениях мира, в том числе National Institute on Drug Abuse, University of
Rochester (USA), Medico Centro Teknon, Quiron Madrid Universitet Clinic
(Spain), Institute of Psychiatry, Psychology&Neuro-science (England), Universitet
of Melbourne, Сentral Clinical Hospital of Vienna (Austria), Dasarang Global
Alkogol Clinic (Korea), European Psychiatric Association, The Center of Psycho
logical Aid in Bali (Bali), Национальный научный центр наркологии (Россия);
Республиканский наркологический центр, Tашкентская медицинская
академия (Узбекистан).


background image

Получен ряд результатов по изучению клинических особенностей,

лечению и реабилитации, профилактике алкоголизма и наркомании, в том
числе: патогенетически обоснованы общепринятые методы детоксикации,
медикаментозного лечения и психокоррекции (Medico Centro Teknon, Spain);
разработаны методы устранения социально-психологиеских факторов риска у
больных, не прошедших психологическую консультацию по специальной
лечебной программе (National Institute on Drug Abuse, University of Rochester,
USA); раскрыты приоритетные напралвения программы биологической,
психологической и социальной реабилитации (Dasarang Global Alkogol Clinic,
Korea); обоснована восстановление высокой степени социальной адаптив

ности у пациентов, лечившихся по длительной реабилитационной программе
(The Center of Psychological Aid in Bali, Bali);

В мире проводятся научные исследования по следующим приори тетным

направлениям, ориентированным на определение клинических особенностей

алкоголизма и опийной наркомании, диагностики, лечения, реабилитации и

личностно-биологических, социально-психологических фак торов: раннее

диагностирование и прогнозирование последствий, развиваю щихся

благодаря факторам преморбидного периода; разработка современных

методов диагностики для выявления молекулярно-генетических и

иммунологических изменений; дальнейшее усовершенствование стандартов

диагностики, профилактики и лечения с учетом преморбидных факторов.

Степень изученности проблемы

. Известно, что в последние годы все

больший интерес вызывают исследования девиантности поведения и это
широко освещается в зарубежной литературе (Albert U., 2007; Paul R. and
Jacob E., 2008; Dennis W., Heather M., 2012).

2

Обзор зарубежных научных исследований по теме диссертации осуществлялся на основе: https://www. dru

gabuse.gov/publica-tions#.; https://www.teknon.es/JCIQuality@jcrinc.com; https://www.ksl.ac.uk/ioppn/ about/322
/info_imprint; https://www.cskmswia.pl/cse/for-patients/health-pro-motion-preven/12244, the-central-clinical-hos
pital-of-the-ministry-of-the-interior-and-adminstration.html; https://en.heajuclinic.com/dasarang/

30

На сегодняшний день проводятся многочисленные исследования осо

бенностей проявления социальной девиации, но не во всех исследованиях
уделяется должное внимание фактором преморбидного периода, являющихся
решающим звеном развития девиации, хотя это важнейшая составляющая
эффективных профилактических мер. (Аболонин А.Ф., Назарова И.А.,
Асланбекова Н.В., 2014; Игумнов С.А., 2014).

Тип личности и вредные привычки родителей приводят к формирова

нию аутоагрессивных проявлений в поведении больных с алкоголизмом (Но
виков С.А. и др., 2014). Изучение суицидального поведения больных с ад
диктивными расстройствами и членов их семей с созависимым поведением в

структуре семейных отношений показало востребованность разработки диа

гностических и терапевтических подходов для оптимизации лечения и реа
билитации аддиктивных больных (Бисалиев Р.В., 2011). Изучены клиничес


background image

кие особенности течения алкоголизма у молодых женщин с девиантным по
ведением, разработаны рекомендации по гормонизации лечения, реабилита
ции и профилактике (Овчинников С.В., 2008). По мнению многих ученых,
наркобольные с диссоциальным, эмоциально-неустойчивым, истеричным,

циклотимическим типом личности отличаются низкой способностью к соци
альной адаптации и высокой склонностью отклонению от общесоциальных
норм. (Алтынбекова Г.И. и др., 2005).

Изучены особенности развития подростков, условия обучения и воспи

тания детей и подростков, их ценностные ориентации, пагубное влияние не
благополучных семей на формирование девиантности у детей и подростков
(Paul R. and Jacob E. Cheadle, 2008; Швейцер Л.Б., 2005). По данным Ю. П.
Сиволапа и других исследователей, нет никаких научных и практических
оснований считать, что нейролептики, антидепрессанты или
антиконвульсанты способны купировать аддиктивное влечение (Савченков
В.А. и др., 2006). Основными способами лечения от опийной зависимости в
ВОЗовских стандартах приводится когнитивно-поведенческая психотерапия,
а в России — эмоциально-стрессовая и рациональная психотерапия
(Менделевич В.Д., 2004).

Учеными США, Австралии, Западной Европы, России, разрабатывают

ся ряд программ по профилактике наркотической зависимости, однако
результаты их внедрения не одинаково эффективны, поскольку явно ощуща
ется недостаточная теоретическая обоснованность моделей профилактики
рецидива и психотерапевтических методик. (Сирота Н.А., Ялтонский В.М.,
Оруджев Н.Я., 2007).

В нашей республике научные исследования по проблемам наркологии

проводили Л.А. Турсунходжаева, У.Х. Алимов, Н.И. Ходжаева, М.Л.

Аграновский, Ш.Ш. Магзумова, А.Х. Имамов, В.К. Абдуллаева, Ф.А. Шига

кова, Ж.Т. Рустамова, Ш.Х. Султанов, У.И. Кучкаров, А.Т. Шамсиев и др.

Однако, как показывает анализ данных исследований, клинические особен

ности и лечебно-реабилитационные аспекты алкогольной и опийной

зависимости с девиантным поведением в преморбиде изучены недостаточно,

что в свою очередь требует продолжения исследований по данной проблеме.

31

Связь темы диссертации с научно-исследовательскими работами,

выполнеными в высшем образовательном учреждении.

Диссертационное

исследование выполнено по плану научно-исследовательских работ Таш

кентской медицинской академии по теме «Особенности изменения патогене

тических механизмов при развитии различных патологических состояний и

разработка оптимальных схем фармакотерапии» (2011–2014 гг.), а также

«Влияние различных факторов на формирование зависимости от психоак

тивных веществ у лиц разных возрастных категории и разработка методов

лечения и реабилитации с учетом выявленных факторов» (2015–2018 гг.).

Целью исследования

является совершенствование лечебно-реабилита

ционных и профилактических мер при алкоголизме и опийной наркомании у


background image

больных с девиантным поведением в преморбиде с учетом клинико
психопатологических особенностей, а также личностно-биологических и
социально-психологических факторов.

З

адачи исследования:

выявление особенностей девиантного поведения в период преморбида

у больных алкоголизмом и опийной наркоманией;

определение личностных особенностей больных алкоголизмом и опий

ной наркоманией с девиантным поведением в преморбиде;

изучение роли социально-психологических факторов в формировании

девиантного поведения и девиации личности в период преморбида у больных
с алкогольной и опийной зависимостью;

изучение клинических особенностей и медико-социальных послед

ствий алкогольной и опийной зависимости у больных с девиантным поведе
нием в преморбиде;

сравнительное изучение нейровизуальных особенностей состояния го

ловного мозга у больных алкоголизмом и опийной наркоманией с девиант
ным поведением и без девиантного поведения в преморбиде;

совершенствование лечебно-реабилитационных и профилактических

мероприятий для предупреждения зависимости от психоактивных веществ у
лиц с девиантным поведением в преморбиде.

Объектом исследования

являются 400 мужчин в возрасте от 19 до 59

лет, страдающие алкоголизмом и опийной наркоманией.

Предмет исследования:

личностно-биологические и социально

психологические факторы, а также клинико-анамнестические, клинико
психопатологические и клинико-психологические характеристики лиц муж
ского пола с алкогольной и опийной зависимостью.

Методы исследования.

В исследовании были использованы статисти

ческие, клинические, катамнестические, клиническое наблюдение, а также
экспериментально-психологические и нейровизуальные методы.

Научная новизна исследования

заключается в следующем: доказано

взаимосвязь перенесенной перинатальной патологии, преобладание

эмоционально-неустойчивых и эксплозивных типов личности,

наследственной предрасположенности к наркологическим и психическим

заболеваниям и социально-психологических факторов в формировании

32

девиантного поведения в преморбиде у больных алкоголизмом и опийной

наркоманией;

обосновано высокопрогредиентное течение зависимости у больных

алкоголизмом и опийной наркоманией с девиантным поведением в
преморбиде,

характеризуюшийся

ранним

началом

употребления

психоактивных веществ, высокой скоростью формирования зависимости и
тяжелым течением абстинентного синдрома;

установлено превалирование поведенческого и аффективного компо

нентов патологического влечения у больных с девиантным поведением в


background image

преморбиде;

выявлено формирование морфологических изменений в головном моз

ге, которые варьируют от незначительных признаков атрофии до расширения
субкортикального пространства и борозд коры лобных долей в результате
высокопрогредиентного течения зависимости у больных с девиантным пове
дением;

патогенетически обоснована необходимость использования когни

тивно-поведенческой психотерапии для улучшения социальной адаптации
больных алкоголизмом и наркоманией с девиантным поведением в пре
морбиде.

Практические результаты исследования

заключаются в следующем:

разработана лечебно-реабилитационная программа для больных с алко
гольной и опийной зависимостью с девиантным поведением в преморбиде;
разработаны усовершенствованные профилактические меры для боль ных с
алкогольной и опийной зависимостью с девиантным поведением в
преморбиде.

Достоверность результатов исследования

обосновывается правильно

стью применѐнного в работе теоретического подхода, методов, точностью про
изведенных проверок, достаточностью количества больных, обработкой стати
стическими методами исследования, сопоставлением полученных результатов
с

зарубежными и отечественными исследованиями; заключением, подтвержде

нием полученных результатов полномочными структурами.

Научная и практическая значимость результатов исследования.

Научная значимость результатов исследования заключается в научном
обосновании совершенствования лечебно-реабилитационной программы на
основании разработанных методических рекомендаций по анализу форми
рования алкоголизма и опийной наркомании, с использованием личностно
биологических, социально-психологических, клинико-динамических и ин
струментальных методов, позволяющего оптимизировать лечебно-реабилита
ционные меры, с учетом процесса формирования, развития, а также степени
тяжести течения болезни.

Практическая значимость исследования заключается в возможности

применения разработанных в работе рекомендаций при первичном употреб

лении психоактивных веществ, а также в совершенствовании вторичной

профилактики зависимости от них, при выборе адекватных лечебных мер в

лечебно-реабилитационных учреждениях, наличии возможности использова-

33

ния в образовательной и научной деятельности.

Внедрение результатов исследования.

По результатам научного иссле

дования клинических особенностей алкоголизма и опийной наркомании у
лиц с девиантным поведением:

оформлена и утверждена методическая рекомендация на тему «Особен

ности психотерапии больных алкоголизмом с девиантным поведением» (справ


background image

ка Министерства здравоохранения Республики Узбекистан №8Н-д/27 от 19
апреля 2016 года). Внедрение научных результатов положительно влиял на ка
чество жизни больных алкогольной и опийной зависимостью с девиантным
по ведением в преморбиде, позволил уменьшить повторную заболеваемость и
по следствия;

полученные научные результаты по исследованию клинических особен

ностей, развития, течения и лечебно-реабилитационых мероприятий алкого
лизма и опийной наркомании с девиантным поведением в преморбиде внед
рены в практическое здравоохранение, в том числе, используется в работе об
ластного наркологического диспансера Хорезмской области и Ташкентской
городской наркологической больницы принудительного лечения (справка
Министерства здравоохранения Республики Узбекистан №8Н-д/27 от 19
апреля 2016 года). В результате внедрения в практику рекомендации улучшена
социальная адаптация больных, предотвращено развитие рецидивов, увели
чена клиническая ремиссия болезни в 1,6 раза, сокращена необходимость
госпитализации в 2 раза, что в свою очередь позволила сэкономить средств
на лечение почти в два раза.

Апробация результатов исследования.

Результаты исследований апро

бированы на 13 научно-практических конференциях, в том числе
«Актуальные проблемы психиатрии» (Москва, 2012), «Психическое здоровье
в Германии и России: клиническая и исследовательская инициатива» (Санкт
Петербург, 2013), «From neuroscience to clinical practice: Tailoring Treatments»
(Анталия, 2013, 2014), «Найновите постижения на европейската наука 2013»
(2013, Болгария), «Focus in gonaccess, quality and humane care» (Мадрид,
2014), «Научное наследие профессора Б.А.Лебедева» (Санкт Петербург, 2015),
«Психиатрия на этапах реформ: проблемы и перспективы» (Казань, 2015),
«Человек и еѐ здоровье» (Москва, 2016), «Аҳолининг руҳий саломатлигини
сақлаш хизмати» (Ташкент, 2014), «Актуальные проблемы медицинской
реабилитации, физиотерапии и спортивной медицины» (Самарканд, 2014),
«Тиббиѐтнинг долзарб муаммолари» (Тошкент 2014, 2015) и обсуждены на
научном семинаре при Научном совете Ташкентского института
усовершенствования врачей (2016).

Опубликованность результатов исследования.

По теме диссертации

всего опубликовано 35 научных работ. Из них 1 методическая рекоменда ция,
15 журнальных статей, в том числе 13 в республиканских и 2 в зарубеж ных
журналах, рекомендованных Высшей аттестационной комиссией Рес публики
Узбекистан для публикации основных научных результатов док торских
диссертаций.

34

Структура и объѐм диссертации.

Диссертация состоит из введения,

семи глав, заключения, списка использованной литературы и приложений.
Объем диссертации составляет 180 страниц.


background image

ОСНОВНОЕ СОДЕРЖАНИЕ ДИССЕРТАЦИИ

Во введении

обосновывается актуальность и востребованность прове

денного исследования, цель и задачи исследования, характеризуются объект
и предмет, показано соответствие исследования приоритетным направлениям
развития науки и технологий республики, излагаются научная новизна и
практические результаты исследования, раскрываются научная и практиче
ская значимость полученных результатов, внедрение в практику результатов
исследования, сведения по опубликованным работам и структуре диссерта
ции.

В первой главе диссертации

«Научные основы и современные взгля

ды клинико-психопатологических особенностей алкоголизма и нарко
мании у больных с девиантным поведением в преморбиде»

приведены

научные сведения феномена девиантного поведения, его причины, роль со
циальных факторов, в том числе клинические особенности, формирование и
лечебно-реабилитационные методы алкоголизма и опийной зависимости,
также значение девиантного поведения в течении зависимости.

Во второй главе диссертации

«Методология преморбидных факто

ров, клиники алкоголизма и опийной наркомании с девиантным пове
дением»

приводится описание материалов и методов исследования, а также

статистических методов, с помощью которых оценивались полученные ре
зультаты. Для решения поставленных задач в период с 2010 по 2015 г. в Рес
публиканском наркологическом центре было проведено клиническое обсле
дование 200 мужчин, на добровольной основе проходящих стационарное ле
чение по поводу алкоголизма 2-й стадии и 200 мужчин, обратившихся за по
мощью по поводу лечения от опийной наркомании. Больные распределены

по 4 группам:

150 мужчин (1-я группа) – больные алкоголизмом с девиантным пове

дением в преморбиде;

50 мужчин (2-я группа), страдающих алкоголизмом, в преморбиде ко

торых не отмечались признаки ДП;

150 мужчин (3-я группа) – больные опийной наркоманией с девиант

ным поведением в преморбиде;

50 мужчин (4-я группа) – больные опийной наркоманией без девиант

ного поведения в преморбиде.

Больные с выраженной сомато-неврологической симптоматикой и со

путствующими психическими заболеваниями в исследование не включены.

Критерии включения в 1 и 3-ю группы следующие: мужчины, больные

алкоголизмом и опийной зависимостью со второй (средней) стадией болезни;

девиантное поведение, предшествующее развитию алкоголизма и наркома-

35

нии; возраст мужчин от 19 до 59 лет. Критерии исключения из 1 и 3-й групп


background image

следующие: наличие у мужчин, больных алкоголизмом и наркоманией, со
путствующих психических расстройств (слабоумие, грубые органические
поражения ЦНС, эпилепсия, биполярные аффективные расстройства, шизо
френия), а также сочетания алкоголизма и наркомании с зависимостью от
других психоактивных веществ; пациенты, страдающие хроническими сома
тическими заболеваниями в фазе обострения; возраст до 19 и старше 59 лет.
Для решения поставленных задач были использованы клинико
психопатологический, клинико-анамнестический, клинико-катамнестический
методы: шкала оценки степени выраженности абстинентного синдрома;
оценка степени прогредиентности алкоголизма (Кравченко С.Л., 2002; Сидо
ров П.И., 2003); опросник для выявления девиантных поведенческих прояв
лений по Змановской Е.В. (2004); при квалификации преморбидных лич
ностных особенностей использовалась классификации П.Б. Ганнушкина
(1933), О.В. Кербикова (1971), А.Е. Личко (1977), К. Леонгарда (1981); харак
терологический вопросник для выявления акцентуаций личности (вопросник
ММРI, сокращенный вариант Мини-мульт в адаптации Л.Н.Собчик). Всем
включенным в исследование больным проводилось компьютерно
томографическое или мультиспиральное компьютерно-томографическое ис
следование головного мозга.

Статистический анализ полученных результатов проводился методами

вариационной статистики. Для анализа данных с непараметрическим распре
делением использовался метод коэффициент корреляции Спирмана. Досто
верность различий средних значений оценивался на основе критерия Стью
дента при 95 %-ном доверительном интервале (Р<0,05).

В третьей главе

«Сравнительные особенности девиантного поведе

ния в преморбиде у больных алкоголизмом и опийной наркоманией

»

представлены результаты клинико-биологических особенностей, социально
психологические предпосылки формирования девиантного поведения у
больных алкоголизмом и опийной наркоманией.

Большинство больных 1-й группы составляли пациенты с агрессивным

ДП (70; 46,7%), следующее место по частоте заняли пациенты с делинквент
ным (54; 36,0%) и самое меньшее с суицидальным (26; 17,3%). В 3-й группе
также преобладали пациенты с делинквентным ДП (73; 48,7%) (P<0,05) и
агрессивных (59; 39,3%), а суицидальных (18; 12,0%) было меньше.

Анализ преморбидных личностных особенностей пациентов обследуе

мых групп позволил выявить следующие результаты: эксплозивный и не
устойчивый типы личности в основном встречаются в 1-й (44 – 29,4 %; 45 –
30,0 %) и 3-й (41 – 27,3 %; 60 – 40,0 %) группах. У эксплозивных личностей
часто отмечались в анамнезе аффективные вспышки с реакцией агрессии.
Именно эти пациенты были склонны к употреблению различных ПАВ с дет
ства – каннабиса, алкоголя, часто признавались в своей среде лидерами. Во
второй и четвертой группах относительно высокие значения имели ананкаст
ный и конформный типы личности: соответственно 30,0 % и 28,0 % во 2-й
группе; 20,0 % (r=-0,63) и 26,0 % (r=-0,55) в 4-й группе.


background image

36

При исследовании преморбидных личностных особенностей выделены

три основные группы: акцентуация характера, психопатическая личность и
условно-гармоничная личность. Акцентуация характера преобладала почти
во всех группах со следующими показателями: в 1-й группе 100 (66,7 %)
больных, во 2-й группе 19 (38,0 %) больных, в 3-й группе 86 (57,3 %) боль

ных и в 4-й группе 21 (42,0 %) больной. Психопатическая личность больше
встречается в 1 и 3-й группах: 44 (29,3 %) (r=0,58) и 56 (37,3%) (r=0,52) боль
ных. В группах, где имелись больные без девиантного поведения в премор
биде (2 и 4-я группы), чаще встречается условно-гармоничный тип личности:
26 (52,0 %) (r=-0,93) во 2-й и 21 (42,0 %) (r=-0,96) в 4-й группе. Анализ связи

между видом девиантного поведения в преморбиде и ти пологией личности
показал, что у больных 1 и 3-й групп с агрессивным ДП в преморбиде чаще
встречается эксплозивный (23 – 32,8 %; 18 – 30,5 %) и не устойчивый (26 –
37,2 %; 22 – 37,4 %) типы личности, как и у больных с де линквентным ДП:
эксплозивный тип (17 – 31,5%; 17 – 23,4%) и неустой чивый тип (18 – 33,3 %;
35 – 47,9 %). Среди пациентов с суицидальным ДП наибольшим оказался
истероидный тип личности (10 – 38,5 %; 3 – 16,7 %). Данные о преморбидных
личностных чертах, выявленных клиническим методом, подтверждены при
исследовании экспериментально психологиче ским методом СМИЛ. Это
доказывается следующими цифрами: у пациентов 1 и 3-й группы с
агрессивным ДП выявлялись эмоционально-неустойчивый (24 – 34,3 %; 20 –
33,9 %), диссоциальный (13 – 18,6 %; 18 – 30,6 %) и дисти мический (12 –
17,2 %; 8 – 13,5 %) типы личности, а у пациентов с делик вентным ДП также
часто встречается диссоциальный (13 – 24,2 %; 17 – 23,3 %),
эмоционально-неустойчивый (16 – 29,6 %; 29 – 39,7 %) и дистимический (11 –
20,4 %; 14 – 19,2 %) типы личности. Больные 2 и 4-й группы в основном
относятся конформному типу личности (14 – 28,0 % и 13 – 26,0 %) (P<0,001)
(r=-0,99). Выявлена достоверная корреляция между девиантным поведением
в преморбиде и эмоционально-неустойчивым (P<0,01) (r=0,51) и диссоциаль
ным (P<0,01) (r=0,56) типами личности.

Наследственная отягощенность является важным фактором в форми ровании
девиации личности. Сравнительный анализ этих факторов свиде тельствовал

о существенной роли наследственной отягощенности, которая доказывается

следующими данными: алкоголизм отца в 1-й группе 20,7%, а во 2-й группе

больных 6,0 % (P<0,01) (r=0,61); алкоголизм обоих родителей в 1-й группе

имел место у 10,7%, а во 2-й группе больных лишь у 4,0 % (r=0,48);

алкоголизм или наркомания у родственников в 1-й группе (8,7%) были в 2

раза выше, чем во 2-й группе (4,0%) (r=0,39); психические заболевания у

родственников у 10,0% и 2,0% больных (r=0,69); перинатальная патология в

1-й группе встречается у 13,3 % больных, а во 2-й группе у 6,0 % больных.

При исследовании наследственной отягощенности у больных с опий ной

зависимостью также были выявлены достоверно высокие различия меж ду 3 и

4-й группами. Например, алкоголизм обоих родителей в 3-й группе отмечался


background image

у 7,3% больных, тогда как в 4-й группе зафиксирован не был. Ал коголизм

отца в 3-й группе составил 16,0 %, в 4-й группе 4,0 % (P<0,01)

37

(r=0,64). Алкоголизм и наркомания у родственников в 3 и 4-й группах имели

одинаковое значение (6,0 %). Перинатальная патология в анамнезе в 3-й
группе встречалась чаще, чем в 4-й группе (20,7 %, 10,0 %)(P<0,05) (r=0,51).

В четвертой главе «

Значение социально-психологических факторов

в формировании девиантного поведения и девиации личности»

был про

веден сравнительный анализ показателей, касающихся семейного положения,
рода занятий и занятость, условий воспитания, также особенностей рефе
рентной группы у больных алкоголизмом и опийной наркоманией.

Средовые, социальные факторы – наиболее сильные предикторы ад

диктивного поведения у подростков. Достаточно важными психосоциальны
ми условиями девиантности являлись атмосфера семьи, ее психологическое
здоровье, а главное – доброжелательная понимающая поддержка ее членов.
Социальное состояние изученных лиц характеризуются показателями, струк
турированными нами с использованием статистической обработки.

Выявлялись существенные межгрупповые различия между больными

алкоголизмом и наркоманией с ДП и без ДП в преморбиде, которые воспи
тывались в семьях с низкими культурным уровнем и материальным достат
ком: в 1-й группе 78,7 %, во 2-й группе 28,0 % (P<0,001) (r=0,81), в 3-й груп пе
61,3 % и в 4-й группе 6,0 % (P<0,001) (r=0,92). Больные 2 и 4-й группы
значительно чаще воспитывались в благополучных семьях. Так, в семьях с
высокими моральными ценностями воспитывались больные из 2-й группы
24,0 % (P<0,05) (r=-0,57) и из 4-й группы 56,0 % (P<0,001) (r=-0,80). Патриар
хальный уклад в семье у больных 1 и 3-й группы с агрессивным ДП (3,3 % и
4,7 %), делинквентным ДП (4,0 % и 6,0 %), суицидальным ДП (2,0 % и 2,0 %)
достоверно реже регистрировался, чем у больных 2-й (30,0 % (P<0,01) (r=-
0,61)) и 4-й группы (34,0 % (P<0,01) (r=-0,52)).

Семейное положение в преморбиде у больных с алкогольной и опий ной

зависимостью также существенно влияет на формирование девиантного

поведения. Воспитание в неполной семье и воспитание у родственников до

стоверно чаще отмечалось среди пациентов с ДП в преморбиде в 1 и 3-й

группах (48,7 % и 32,0 %; 43,3 % и 36,7 %), чем у больных 2 и 4-й групп (10,0

% и 10,0 %; 6,0 % и 10,0 %) (P<0,001, P<0,001) (r=-0,94, r=-0,86). Для рас

смотрения такого семейного фактора как стиль воспитания в семье больных

алкоголизмом и наркоманией, его влияния на формирование зависимости мы
провели исследование в группах сравнения и выявили, что у больных 1 и 3-й

групп стиль воспитания в семье больше всего был по типу гипопротекции

(48,0% и 46,0%) и жесткого обращения (40,7 % и 16,7 %). При гипопротекции

родители большую часть времени заняты своими проблемами и не интере

суются, чем заняты их дети, какие у них интересы, каковы потребности, а

жестокое обращение и насилие по отношению к ребенку либо закрепляют

чувство страха, неполноценности, ущербности, низкую самооценку, либо


background image

приводят к реакциям протеста с развитием отклоняющегося, в том числе ад

диктивного поведения. Во 2 и 4-й группах превалирует гиперпротекция: 74,0

% и 56,0 % (P<0,001; Р<0,001). В таких семьях родители стремятся излишне

опекать ребенка, контролировать каждый его шаг, решают за него большин-

38

ство задач, выбирают друзей, устраняют проблемы в школе, улаживают кон
фликтные взаимоотношения с друзьями, учителями.

Анализ референтной группы показал, что в подростковом возрасте

больные с алкогольной и опийной зависимостью с ДП в преморбиде (1 и 3-я
группы) в отличие от 2 и 4-й групп, у которых не выявлено ДП, в основном
находились в криминальном окружении (в 1-й группе 10,0 %, во 2-й группе
не отмечено; в 3-й группе 8,0 %, в 4-й группе не выявлено) и в асоциальных
группах подростков (24,0 % и 2,0 % в 1 и 2-й группах (P<0,001) (r=0,88); 21,4
% и 8,0 % в 3 и 4-й группах соответственно). Особенно четко выраженные
данные отмечаются у пациентов с делинквентным ДП (16,7 % и 14,0 % во 2 и
4-й группах). Пациенты 2 и 4-й групп больше всего общались с одноклассни
ками – 22,0 % (P>0,05) (r=0,14) и 12,0% (Р>0,05) (r=0,40) или с друзьями по
месту жительства 16,0 % (P>0,05) (r=0,28) и 24,0 % (P>0,05) (r=0,05).

Статистически значимые отличия были обнаружены в уровне образо

вания

.

Так, пациенты 1 и 3-й групп чаще имели специальное образование

(57,3 % и 56,0 %) в отличие от пациентов из 2 – 40,0 % (<0,05) (r=0,34) и 4-й –
16,0 % (Р<0,001) (r=0,74) групп. В то же время пациенты 2 и 4-й групп (26,0
% и 42,0 %) чаще, чем пациенты из 1 и 3-й групп – 6,0 % (P<0,01) (r=-0,69) и
9,3 % (P<0,001) (r=-0,75), имели высшее образование.

При анализе семейного статуса больных алкоголизмом выясняется, что

пациенты 1 и 2-й групп находятся в браке (34,0 % и 68,0 % соответственно)
(P<0,001) (r=-0.61), или холостые (31,3 % и 20,0 % соответственно) (P>0,05)
(r=0,29), или разведены (36,7 % и 12,0 % соответственно) (P<0,001) (r=0,59).
Пациенты 3-й группы 40,7 % женаты, 24,0 % холостые и 35,3 % разведены. А
среди больных 4-й группы на момент обследования 60,0 % (P<0,001) (r=-0,51)
проживали в браке, разведены только 18,0 % (P<0,05) (r=0,40). Это свиде
тельствует о более благополучном семейном положении этих лиц, чем паци

ентов с девиантным поведением в преморбиде.

В пятой главе

«Клинические особенности и медико-социальные по

следствия алкоголизма и наркомании у больных с девиантным поведе
нием в преморбиде»

мы изучали динамику формирования алкоголизма и

наркомании, особенности его течения: начало системати-ческого употребле
ния ПАВ, возраст и срок формирования абстинентного синдрома, его прояв
ление, прогредиентность течения болезни, патологичес-кое влечение к пси
хоактивным веществам, изменение личности в результате злоупотребления
ПАВ и его социальные последствия.

Более раннее начало употребления алкогольных напитков отмечалось у

пациентов, страдающих алкогольной зависимостью с признаков девиантного
поведения в преморбиде. Так, 19,4 % пациентов из 1-й группы начинали упо


background image

треблять алкоголь до 15 лет, и 6,0 % (P<0,01) (r=0,58) пациентов 2-й группы
указали на начало употребления алкоголя в этом же возрасте. Среди больных
1-й группы относительно раньше начали употреблять спиртное лица с делин
квентным ДП (12,0 %) и агрессивным ДП (6,7 %), то есть до 15 лет.

Употребление опиоидов относительно раньше начали пациенты из 3-й

группы: 28,7 % в возрасте от 15 до 20 лет, у которых мотивация употребле-

39

ния опиоидов чаще всего характеризовалась проявлением любо-пытства, ре

же подражанием «авторитетам» или пассивным подчинением, тогда как в 4-й
группе таких лиц не встречается. 57,3 % больных, то есть более ½ части из 3-
й группы, пробовали наркотики в возрасте от 20 до 25 лет, а среди пациентов
4-й группы – 16,0 % (P<0,001) (r=0,75).

Более раннее начало систематического употребления тесно связано с

ранним развитием и высокопрогредиентным течением алкогольной зависи
мости у пациентов с девиантным поведением в преморбиде. 35,4 % пациен
тов 1-й группы начинали систематически употреблять алкоголь до 20 лет, а
всего 8,0 % (P<0,001) (r=0,73) пациентов из 2-й группы указали на начало
злоупотребления алкогольными напитками в этом же возрасте. Пациенты 2-й
группы (58,0 %) (P<0,001) (r=-0,78) начали злоупотреблять алкоголем в ос
новном в возрасте после 25 лет.

Относительно раннее формирование абстинентного синдрома (АС)

наблюдалось у больных 1 и 3-й групп. Например, у 11,3 % больных 1-й груп

пы развитие АС отмечалось в возрасте до 20 лет, тогда как во 2-й группе та

ких больных не выявлено. Формирование АС у пациентов 3-й группы до 18

лет составило 27,3 %, а в 4-й группе 2,0 % (P<0,001) (r=0,90). Большую часть

больных, у которых развился алкогольный АС в возрасте 20–25 лет и 25–30

лет, составляют больные 1-й группы (34,7% и 34,0 % соответственно), в от

личие от них во 2-й группе 4,0 % (P<0,001) (r=0,85) и 8,0 % (P<0,001) (r=0,71)

соответственно. Формирование АС в более позднем возрасте встречается

больше во 2-й группе – 35–40 лет – 26,0% (P<0,01) (r=-0,63) и старше 40 лет –

48,0 % (P<0,001) (r=-0,94), у пациентов 4-й группы формирование АС прихо

дится на возраст 25–30 лет – 30,0 % и старше 35 лет – 24,0 % (P<0,01-0,05)

(r=-0,69, -0,48). При сравнении больных с различными видами ДП в 1 и 3-й

группах выявлено, что среди пациентов из 1-й группы с делинквентным ДП у

16,0 % развился АС в возрасте 20–25 лет и с агрессивным ДП у 17,3 % боль

ных в возрасте 25–30 лет. Среди пациентов 3-й группы с агрессивным ДП АС

формировался в возрасте от 18 до 20 лет у 16,0 % и до 18 лет у 12,0 %, с де
линквентным ДП до 18 лет у 14,0 % и от 18 до 20 лет у 21,33 % пациентов.

При сравнении сроков формирования АС у большинства больных 1-й

группы наблюдается более короткий срок: от 1 до 5 лет – 35,32 %, от 5 до 10
лет – 37,3 %, чем у пациентов 2-й группы – 2,0 % (P<0,001) (r=0,93) и 4,0 %
(P<0,001) (r=0,87) соответственно. Во 2-й группе АС формировался относи
тельно медленнее, в основном от 15 до 20 лет – 32,0 % (P<0,01) (r=-0,69) и
более 20 лет 54,0 % (P<0,001) (r=-0,87). Формирование АС у большинства


background image

больных 3-й группы – 57,3 % отмечалось к 3 месяцам. У 25,3 % обследован
ных пациентов этой же группы этот период был менее продолжительным – до
1 месяца. Достоверно отличительными оказались больные с агрессивным ДП
(до 1 месяца – 10,0 % и от 1 до 3 месяцев – 26,0 %) и делинквентным ДП (до
1 месяца – 14,0 % и от 1 до 3 месяцев – 28,7 %).

В структуре аффективного компонента патологического влечения к ал коголю

(ПВА) депрессивная симптоматика отмечалась у всех больных 1-й группы.

Депрессия средней степени выраженности (13,3 %) и легкой степени

40

(29,3 %) чаще фиксировалась в 1-й группе у пациентов с агрессивным ДП.

Легкая тревога чаще выявлялась в 1-й группе больных (10,7 %), чем во 2-й
группе больных – 4,0 %. У больных 1-й группы превалировала высокая сте
пень тревоги, в основном у лиц с агрессивным ДП (17,3 %) и делинквентным
ДП (16,7 %). Эмоциональная лабильность выраженной степени была выше в
группе больных с суицидальным ДП (9,3 %). Дисфория легкой степени была
меньше во 2-й группе (8,0 %); дисфория средней степени выраженности была
больше в 1-й группе (26,7 %). Алкогольные сновидения и нарушения сна (ве
гетативный компонент ПВА) легкой степени реже были в 1-й группе (10,7 %).
По идеаторному компоненту разница наблюдалась по его низко выра женным
составляющим (1-я группа 10,6 % и 2-я группа 56,0 %).

В целом клинические проявления различных форм АС у больных 1-й группы,

неоднократно переносивших острый абстинентный синдром (ОАС),

отличались интенсивностью патологического влечения, выраженными тре

вожно-ипохондрическими состояниями. ОАС у больных 1 и 2-й групп в ос

новном проявлялся в астенической форме (47,3% и 62,0% соответственно).

Соматоневрологическая форма ОАС в обеих группах проявлялась почти

одинаково – 29,3 % и 28,0 %. Но вот психическими расстройствами ОАС в 1-

й группе значимо отличается (23,3 %) от 2-й группы (10,0 %) (P<0,05).

Семиотика основных проявлений абстинентных расстройств, вызваных

злоупотреблением опиатами, включала ряд компонентов, характерных для
обеих групп, но отличающихся степенью выраженности – это три основные
группы нарушений: алгические, соматовегетативные и психопатологические.

В структуре АС у больных 3-й группы отмечалось обострение интен

сивности влечения к наркотику по типу «сверхценного аффекта». Сопостав
ление симптоматики ОАС 3 с 4-й группой выявило снижение выраженности
альгической симптоматики у 3-й группы (1,3±0,01). Максимальная выражен
ность болевой симптоматики в баллах у больных 4-й группы оказалась до
стоверно выше, чем у больных 3-й группы (2,9±0,1 и 1,7±0,07; 1,3±0,1;
1,9±0,08). В группе пациентов 4-й группы значительно большей была выра
женность таких вегетативных компонентов АС, как слезотечение, насморк,
гипергидроз (2,7±0,09). Тяжелые диспептические расстройства, тошнота,
рвота, диарея, желудочно-кишечные боли были более выражены в 3-й группе
пациентов с делинквентным ДП (2,9±0,1). Неврологический компонент аб
стинентного синдрома: тремор, атаксия, головокружение, головные боли –


background image

был выражен неодинаково и отчѐтливо превалировал в 3-й группе больных
(2,8±0,1 и 2,1±0,08). Транзиторные психические расстройства в период раз
вернутой клинической картины АС отмечены нами у 24 (16,5 %) больных 3-й
группы. Тяжесть и продолжительность аффективных нарушений, таких как
тревога, дисфория, раздражительность, подавленное настроение, в структуре
опийного АС у больных с суицидальным ДП была интенсивнее почти вдвое,
чем у пациентов с ремиссиями (2,8±0,1 и 1,2±0,08).

Изучение прогредиентности алкоголизма и наркомании показало до стоверное

преобладание низкого и среднего темпа течения заболевания у больных 2 и

4-й групп: 62,0% (P<0,001) (r=-0,80) и 28,0% (P>0,05) (r=0,17) во

41

2-й группе; 16 % (P<0,001) (r=0,64) и 26,0 % (P>0,05) (r=0,23) в 4-й группе. У

пациентов из 1 и 3-й групп преобладает высокопрогредиентное течение за
болевания (49,3 % и 46,7 % соответственно). При сравнении больных 3 и 4-й
групп с различными видами ДП, у лиц с делинквентным и агрессивным ДП
преобладает высокопрогредиентное течение заболевания (25,3% и 22,7% в 1-
й группе; 27,3% и 16,7% в 3-й группе соответственно). У основной части па
циентов из 4-й группы – 58,0% (P<0,001) (r=-0,74) течение наркомании про
текало относительно медленнее. Ускоренный темп прогредиентности забо
левания отмечен преимущественно у неустойчивых и возбудимых лично стей,
лиц с эмоциональной лабильностью, дисфориями, раздражительностью.

Толерантность организма к алкоголю у пациентов с девиантным пове

дением (1-я группа) была достоверно выше, чем у пациентов 2-й группы. Так,
43,3 % из них указывали, что употребляют 1,0–1,5 л алкогольных напитков в
сутки (в пересчете на 40,0 %-ный алкоголь), из них 25,3 % с агрессивным ДП
и 16,0 % с делинквентным ДП. У пациентов 2-й группы отмечалась относи
тельно низкая (52,0 %) толерантность. Говоря о форме пьянства, необходимо
отметить, что пациенты с девиантным поведением (1-я группа) чаще пили
периодически (58,6 %). Пациенты без девиантного поведения (2-я группа) в
62,0 % (P<0,01) (r=-0,40) случаев указывали на постоянное употребление ал
коголя.

По длительности запоя из 88 (58,6 %) больных 1-й группы, у которых

наблюдалась цикличная форма пьянства, выявлены более длительные запои
(более 7 дней 43,1 %; от 3 до 7 дней 33,1 % и до 3 дней 23,8 %), тогда как у 19
пациентов 2-й группы запои длились недолго (более 7 дней 15,9 %; от 3 до 7
дней 36,8 % и до 3 дней 47,3 %). Среди пациентов, больных алкоголизмом с
агрессивным и делинквентным девиантным поведением, срок запоя был от
носительно длительный (более 7 дней 23,8 %; от 3 до 7 дней 18,2 % и до 3
дней 1,1 % у больных с агрессивным ДП; более 7 дней 18,2 %; от 3 до 7 дней
14,8 % и до 3 дней 7,9 % у больных с делинквентным ДП).

Эмоционально-лабильный вариант обострения патологического влече

ния к наркотику (ПВН) регистрируется достоверно неотличимо у пациентов
3 и 4-й групп (28,7% и 30,0%), который характеризуется колебанием настро
ения, чаще связанного с разговорами о наркотиках, слезливостью, капризно


background image

стью, неуверенностью в возможность жизни без наркотиков.

Депрессивный вариант ПВН чаще наблюдался среди больных 4-й

группы – 34,0 % (P<0,001) (r=-0,80). При этом у этих больных отмечались
снижение настроения, подавленность, больные тяготились нахождением в
клинике, придумывали различные причины для выписки. Подавленное
настроение сопровождалось пессимистической оценкой своих возможностей,
безнадежностью, безразличием к окружающим, большую часть времени
больные проводили в своей палате.

Дисфорический вариант ПВН превалирует среди пациентов 3-й группы

(30,0 %), там превалируют больные с делинквентным ДП (16,7 %). У этих
больных также наблюдалось снижение настроения, но чаще на 8-10-е сутки
состояние больных изменялось, они становились озлобленными, раздражи-

42

тельными, были всем недовольны, без повода придирались к окружающим,

медперсоналу, не соблюдали дистанцию, нецензурно выражались. Тревож
ный вариант чаще встречается у больных 4-й группы – 24,0 % (P<0,05) (r=-
0,54). Психопатоподобный вариант ПВН превалировал у пациентов 3-й груп
пы – 27,3 %, а в 4-й группе не выявлялся.

Анализ изменений личности показал, что заострение личности по экс

плозивному типу чаще отмечалось у пациентов 1-й группы – 22,6 % (с де
линквентным ДП 8,0 %, агрессивным ДП 13,3 % и суицидальным ДП 1,3%), а
во 2-й группе 10,0 %. Наиболее характерной чертой этого типа яляются легко
возникающие аффекты выраженной неприязни, придирок, недовольства,
обиды, раздражения, сменяющиеся при дальнейшем их усилении аффектами
злобы, гнева, а в ряде случаев и агрессивными поступками, направленными в
первую очередь против близких.

Астенический и синтонный типы больше наблюдаются у больных 2-й группы

20,0 % (P<0,01) и 28,0 % (P<0,001), чем у больных 1-й группы. Для этих

пациентов характерна раздражительная слабость, которая легко может

смениться выраженным недовольством, гневом, грубостью, но также легко

наступает успокоение, часто с чувством сожаления о произошедшем.

Дистимический тип относительно больше среди больных 1-й группы

(12,7 %). В одних случаях у таких лиц можно выявить отчетливую эмоцио
нальную лабильность с легкой сменой противоположных аффектов. Под вли
янием незначительных внешних признаков или без таковых возникают по
давленность, элементы чувства безысходности, преувеличенная и малообос
нованная веселость или оптимизм.

Истерический тип преобладал у лиц 1-й группы с агрессивным ДП

(6,6%) и делинквентным ДП (4,7%). У них преобладают утрированные про
явления в поведении и высказываниях. Стремление «казаться лучше, чем
есть», экспрессивность, позерство, театральность, подчеркивание своих по
ложительных качеств и возможностей вплоть до прямого бахвальства или
самовосхваления.

Шизоидный тип встречался среди пациентов 1-й группы (8,0 %) и 2-й


background image

группы (6,0 %). У таких личностей преобладает замкнутость, вплоть до пол
ного отсутствия потребности в общении. Могут встречаться рефлексия и
аутистическое фантазирование. Фон настроения определяется или чертами
равнодушия, или пониженно-угрюмым аффектом.

Алкогольная деградация с психопатоподобными симптомами больше

всего выявлена у лиц с делинквентным ДП (6,0 %) и агрессивным ДП (4,0 %),
тогда как среди больных 2-й группы не встречается. У этих больных наблю
дались такие признаки, как грубый цинизм, незнающая удержу возбудимость
с агрессивными поступками, бестактные замечания, назойливая откровен
ность, стремление очернить окружающих. Алкогольной деградации с хрони
ческой эйфорией и аспонтанностью не было выявлено, так как эти типы ха
рактерны для 3-й стадии алкоголизма.

Изменения личности в виде наркоманической личности в 3 и 4-й

группах достоверно не различаются (82,7% и 82,0% соответственно). Де-

43

градации личности в 4-й группе не было выявлено, в 3-й группе у 2,0%
больных определялась легкая степень морально-этического дефекта, ха
рактеризовавшегося лживостью, изворотливостью, эгоцентризмом, не
дружелюбным отношением к окружающим, снижением уровня этических
оценок и отходом от социальных обязанностей. Умеренно выраженная
морально-этическая деградация, наблюдавшаяся у 3,3% больных 3-й группы,
дополнялась такими признаками, как беззастенчивость, гру бость, цинизм,
ослабление личных привязанностей, пренебрежение об щепринятыми
социальными нормами с более или менее отчетливой тен денцией к
асоциальному поведению. Наконец, выраженная морально этическая
деградация зарегистрирована у 0,7 % пациентов, которая про являлась не
только перечисленными выше признаками, но и полной утратой
привязанности к близким, негативным отношением к родителям, ненавистью,
непризнанием авторитетов, эмоциональным уплощением, стремлением
очернить окружающих, не-ряшливостью, безответственно стью и социальной
индифферентностью.

Так как аддиктивное поведение имеется у всех наших больных, мы

изучили трансформацию остальных видов ДП. У больных 1 и 3-й групп на
момент обследования агрессивное ДП составляет 52,0 % и 40,7 %, тогда как в
преморбиде у этих лиц имелись следующие показатели: 46,7 % и 39,3 % со
ответственно. Для них было характерно обострение таких черт, как склон
ность к колебаниям настроения с преобладанием угрюмо-злобного фона
настроения, взрывчатость, злобность, неуживчивость, тенденция к разруше
нию, направленность на причинение вреда окружающим людям; склонность
к насилию (причинение боли).

Делинквентное ДП определяется у 41,3 % пациентов из 1-й группы (в

преморбиде 36,0 %), для которых характерны более тяжелые формы прояв
ления ДП, такие как эгоцентризм, психическая инфантильность, жажда вос
хищения, пренебрежение социальными нормами и ценностями, также у 53,3


background image

% пациентов 3-й группы (в преморбиде 48,7 % , P<0,05), для которых харак
терны недостаточная социальная адаптация, чрезмерная конфликтность, от
носительно частые правонарушения. Наконец, суицидаль-ное ДП выявлено в
6,7 % случаев среди пациентов 1-й группы (в преморбиде 17,3 %). Они более
подвержены депрессии, быстро возбудимы, пессимис-тичны и злопамятны,
аффективная сфера неустойчива. Среди больных 3-й группы суицидальное
ДП выявлено в 6,0 % случаев (в преморбиде 12,0 %). У этих больных отмеча
лись частые аутоагрессии.

Во 2 и 4-й группах были определены такие классические виды девиа нтного

поведения, которые не выявлялись в преморбиде, как агрессивное ДП (14,0%

и 12,0%), делинквентное ДП (8,0 % и 14,0 %) и суицидальное ДП (12,0 % и

4,0 %). Из указанных выше фактов можно сделать вывод, что трансформация

различных видов девиантного вида в 1-й группе или появле ние их во 2-й

группе, не отмечавшиеся в преморбиде у этих пациентов, это результат

влияния не столько различных социальных факторов (условия вос-

44

питания в семье, наличие наследственной патологии и др.), сколько влияние
самой зависимости от ПАВ.

Наличие соматической патологии и инфекций в сравниваемых группах

было неравномерным и явно преобладало в группах с ДП в преморбиде. Если
у больных 1-й группы чаще обнаруживались такие сопутствующие заболе
вания, как гепатиты – 56,7%, неврологические расстройства – 48,7%, хрони
ческий бронхит – 50,7%, язвенная болезнь, хронический гастрит – 60,0% и
ЧМТ в анамнезе – 25,3%, то у пациентов 3-й группы отмечались такие пато
логии, как гепатиты В и С – 50.0%, хронический бронхит – 42,7%, заболева
ния почек – 24,0%. При неврологическом обследовании у 81 (54,0 %) больно
го 1-й группы и у 4 (8,0%) больных 2-й группы были выделены признаки по
лиморфного микроорганического поражения ЦНС, включающего а) ослабле
ние конвергенции; б) нистагмоид глазных яблок; в) атипичный рефлекс Ба
бинского; г) повышение или понижение мышечного тонуса; д) полиневрити
ческие симптомы; е) пошатывание в позе Ромберга с тремором рук, век.
Неврологические расстройства наблюдались в 2,8 раза чаще, чем у пациентов
4-й группы.

Для оценки социальных последствий в результате злоупотребления ал

коголя и опиатов нами были рассмотрены такие социально-демографические
показатели, как семейный статус, наличие детей и социальная занятость.
Анализ семейного статуса показывает, что пациенты 1 и 3-й групп в 35,3 % и
22,7 % холостые; в 34,7 % и 34,7 % случаев разведены. А среди больных 2 и
4-й групп 66,0 % (P<0,001) и 60,0 % (P<0,001) (r=-0,62) случаев на момент
обследования проживали в браке.

Социальная занятость на момент обследования больных алкоголизмом

и наркоманией также имеет различное значение в сравнимых группах. Коли
чество пациентов, не занятых трудом, было почти в 4,2 раза больше в 1-й


background image

группе, чем во 2-й (34,0 % и 8,0 % соответственно) и почти в 6 раз больше в
3-й группе, чем в 4-й (23,9 % и 4,0 % (P<0,001) (r=0,77) соответственно. Род
работы (по специальности или нет) меньше влиял на распределение больных
в двух группах. Это свидетельствует о злокачественном течении болезни, в
результате чего больной или не успевает приобрести, или рано теряет спо

собность к профессиональной деятельности.

В шестой главе «

Результаты сравнения нейровизуализации лиц,

страдающих алкогольной и опиатной зависимостью с девиантным пове
дением»

методами нейровизуализации мозга накоплены многочисленные

данные об аномалиях целого ряда церебральных структур при алкоголизме и
наркомании (желудочков мозга, лобной и височной коры, таламуса и др.) при
сочетании с девиантным отклонением.

Наиболее часто встречающиеся патологии у больных алкоголизмом и

наркоманией с девиантным поведением в преморбиде были следующие:
расширение субарахноидальных пространств лобных и теменных долей
(33,3% и 56,6 %); расширение борозд коры лобных долей (83,3% и 76,6%);
расширение периваскулярных и субкортикальных пространств (белое и серое
вещество – 73,3% и 70,0%); очаги дистрофии в белом веществе (субкорти-

45

кально 80,0% и 70,0%); асимметрия диаметра задних соединительных арте

рий – 90,0 % и 90,0 %.

В отличие от указанных выше, больные 2 и 4-й групп имели другие

морфологические МРТ-особенности головного мозга и церебральных сосу
дов, такие как расширение периваскулярных пространств (90 % и 96,6 %),
белое вещество (83,3 % и 73,3 %) в основном на границе теменной и заты
лочной зоны; нарушение циркуляции крови в венах (96,6 % и 100 %).

Таким образом, алкоголизм и наркомания с девиантным отклонением

поведения являются соматически более сложной проблемой, что связано не

только с зависимостью от ПАВ, но и с наследованной и преморбидной отя

гощенностью и дисгармоническим психическим развитием, с патобиологиче

ской структурой личности. Последствия девиантного поведения способству

ют более быстрому развитию осложнений, в том числе и неврологических,

что диктует необходимость дифференцированного подхода к терапии боль

ных алкоголизмом и наркоманией с девиантным поведением в преморбиде.

В седьмой главе

«Совершенствование системы оказания помощи

больным алкоголизмом и наркоманией с девиантным поведением»

был

проведен анализ различных подходов и программ лечения зависимости, осо
бенности психотерапии и ее эффективность, меры профилактики у больных с
алкогольной зависимостью и опийной наркоманией с девиантным поведе
нием.

В качестве психотерапевтической методики воздействия на патологи

ческое влечение к ПАВ и поведение пациента нами была использована пси
хотерапевтическая лечебная программа, состоящая из 4 основных этапов: 1)
психотерапевтическая беседа;


background image

2) мотивационное собеседование;
3) психотерапевтическая коррекция;
4) поддерживающая психофармакотерапия.
В качестве психотерапевтической методики воздействия на коррекцию

девиантного поведения, формирование социально приемлемых навыков об
щения и патологическоого влечения к алкоголю или наркотику нами исполь
зовалась когнитивно-поведенческая психотерапия.

Нам не известны были катамнестические сведения о 46 (30,7 %) паци

ентах, которые прошли два первых этапа терапии и после проведения когни
тивно-поведенческой психотерапии не соблюдали предложенный им график
посещения врача. У нас имеются катамнестические сведения о 106 (70,7 %)
пациентах, 36 из которых были исключены из анализа, так как не соблюдали
программу психотерапевтического лечения. Оставшиеся 70 пациентов 1-й
группы сплошным способом разделены на 2 подгруппы:

подгруппа 1а – больные (35 человек) алкогольной зависимостью с де

виантным поведением в преморбиде, которые получали 4-этапную психоте
рапию;

подгруппа 1б – больные (35 человек) алкогольной зависимостью с де

виантным поведением в преморбиде, которые получали базисную психофар-

46

макотерапию, включавшую медикаментозную и индивидуально рациональ
ную психотерапию.

Анализ результатов психотерапии 70 пациентов 1-й группы показал,

что средняя длительность терапевтической ремиссии 1-й группы пациентов
составила 13,9±6,94 месяца. У 22,8 % пациентов группы 1а срыв произошел в
течение первых 6 месяцев лечения, у 25,7 % с 6 по 12 месяц, наибольшее
(40,0 %) количество срывов происходило в течение 2-го года после начала
лечения, и у 11,4 % пациентов длительность ремиссии составила более 2 лет.

При проведении сравнительного анализа средней длительности тера

певтической ремиссии в группах пациентов с алкогольной зависимостью с

ДП (подгруппа 1а) было установлено, что средняя длительность терапевтиче

ской ремиссии статистически значимо меньше (P<0,05) у пациентов, страда

ющих девиантными отклонениями, не получающих 4-этапную психотерапию

(подгруппа 1б). Причем в подгруппе 1б срыв ремиссии наступал статистиче

ски значимо (P<0,05) чаще в течение первых 6 месяцев после начала лечения.

Терапевтическая ремиссия сроком 12-24 месяца после начала терапии

наблюдалась у 40,0 % больных подгруппы 1а, тогда как у пациентов под
группы 1б в 22,8 % случаев.

При исследовании терапевтической ремиссии у больных с опийной за

висимостью с девиантным поведением в преморбиде (3-я группа) было взято
для дальнейшего лечения 64 больных, остальные были исключены из-за от
сутствия катамнестических сведений и несоблюдения предложенного психо
терапевтического лечения. Оставшиеся 64 пациента 3-й группы сплошным


background image

способом разделены на 2 подгруппы:

подгруппу 3а составили (32 больных) больные опийной наркоманией с

девиантным поведением в преморбиде, получавшие 4-этапную психотера
пию;

подгруппу 3б составили (32 больных) больные опийной наркоманией с

девиантным поведением, получавшие только базисную психофармакотера
пию.

При анализе результатов пациентов 3-й группы выявлено, что средняя

длительность терапевтической ремиссии в изучаемой выборке пациентов 3-й
группы составила 7,4±2,6 месяца. У 21,9 % пациентов подгруппы 3а срыв
произошел в течение первых 6 месяцев лечения, у 21,8 % с 6 по 12 месяц, у
56,3 % пациентов длительность ремиссии составила более 1 года. У 53,2 %
пациентов подгруппы 3б срыв произошел в течение первых 6 месяцев лече
ния, у 28,1 % с 6 по 12 месяц, у 18,8 % пациентов длительность ремиссии со

ставила более 1 года.

При проведении сравнительного анализа средней длительности тера

певтической ремиссии в группах пациентов подгрупп 3а и 3б было установ

лено, что средняя длительность терапевтической ремиссии статистически
значимо меньше (P<0,05) у пациентов подгруппы 3б, чем у подгруппы 3а.

Таким образом, психотерапия алкогольной и опийной зависимости с

девиантным поведением должна не только опираться на особенности клини

ческой картины аддикции, но и учитывать особенности личности и проявле-

47

ния девиантных паттернов в поведении пациента. Выраженность расстройств
синдрома патологического влечения свидетельствует о тяжести течения ал
коголизма и наркомании у больных с девиантным поведением в преморбиде и
подтверждает концепцию наличия патологически функционирующей си
стемы у контингентов аддиктивного профиля.

На основании клинических, социально-демографических и психологи

ческих показателей можно сделать вывод, что на формирование девиантного
поведения главным образом влияет девиация личности. Несмотря на то что
родительское воспитание уже сформировало личность, следует обратить
внимание психологов, работающих с больными, зависящими от ПАВ, на пе
реосмысление внутреннего ―Яǁ больного, освобождение его от негативного
родительского воспитания.

Условно программу можно разделить на 3 этапа, каждый из которых

вытекает из предыдущего, взаимно дополняя друг друга и показывая

насколько успешно либо неуспешно для личностного становления и разви тия

подростка проходит сложный и противоречивый процесс социализации.

Первый этап предполагает формирование начального этапа социали

зации, позволяющего определить степень включенности подростка в кол
лектив и в усвоение действующих в коллективе норм и правил; ознакомле
ние с новыми способами и формами взаимодействия; усвоение предъявляе
мой к подростку информации; принятие собственной позиции.


background image

Второй этап включает значительную коррекционную работу сопро

вождающих служб (психологическая, медицинская, служба социальных ра
ботников), осуществляющих вспомогательную функцию в процессе инте
грации подростка в социум и привитие подростку положительных ценно стей
социума.

Третий этап разделятся на два. Первый раздел направлен на предот

вращение формирования систематического употребления ПАВ у девиант ной
личности. Этот этап сопровождается формированием наивысшего этапа
социализации и личностного самоопределения. Именно на нем происходит
осознание цели и смысла жизни, соотнесение своих желаний, приобретен ных
личностных и социальных качеств, возможностей и требований, предъ
являемых социумом (я могу, я хочу, я есть).

Второй раздел направлен на предотвращение формирования зависи

мости от ПАВ у девиантной личности.

Таким образом, в системе мер первичной профилактики формирования

зависимости у подростков с девиантным поведением в преморбиде необхо
димо:

а) работать не только с подростками, но и с их семьями в социуме (ма

халля, образовательные учреждения, милиция) – контролировать поведение
подростка, заниматься повышением его образования, участвовать в форми
ровании позитивного родительского воспитания в молодых семьях, создавать
условия для принятия ответственности за семью;

48

б) подростковым наркологам, педагогам образовательных учреждений

целесообразно проводить профилактическую работу не только со всеми
подростками, но и отдельно с подростками с девиантным поведением;

в) девиация личности начинает формироваться в раннем детском воз

расте под воздействием семейного окружения, которое невербально направ
ляет к формирующейся личности будущего аддикта негативное родительское
воспитание, определяющее особенности функционирования личности во
взрослой жизни.

В системе мер вторичной профилактики:
а) при оказании лечебных воздействий этой категории больных

необходимо учитывать девиантное отклонение в преморбиде; б) при
первичном обращении подростков, больных алкоголизмом и наркоманией, с
девиантным поведением работать не только с зависимостью личности, но и с
семьями пациентов (созависимость).

В системе мер третичной профилактики:
а) отслеживание результатов лечебно-реабилитационных воздействий

для пациентов с зависимостью с девиантным поведением должно
проводиться чаще и более индивидуализированно;

б) при создании системы третичной профилактики для таких контин


background image

гентов больных учитывать часто встречающуюся соматическую патологию
(гепатит В и С, туберкулез, ЧМТ и т.д.).

ЗАКЛЮЧЕНИЕ

На основе проведенных исследований по докторской диссертации на

тему «Клинические особенности алкоголизма и наркомании у больных с де
виантным поведением» сделаны следующие выводы.

1. Особенностью девиантного поведения в преморбиде алкогольной и

опиоидной зависимости является преобладание агрессивной и делинквентной
форм поведения, причем в преморбиде больных с алкогольной зависимостью
чаще встречается агрессивное, опиоидной зависимостью – делинквентное
поведение. Обе формы поведения характерны преимущественно для лиц экс

плозивного и неустойчивого типа, тогда как суицидальное девиантное пове

дение – для личностей истероидного типа.

2. Среди больных алкогольной и опиоидной зависимостью с девиант

ным поведением в преморбиде преобладают психопатические или акцентуи
рованные личности эксплозивного и неустойчивого типа. Среди больных без
девиантного поведения в преморбиде превалируют личности психастениче
ского и конформного типа.

3. Формированию девиантного поведения у больных с алкогольной и

опиоидной зависимостью способствовали социально-психологические фак
торы, включающие воспитание в неполной семье или в семье с низкими
культурным уровнем и материальным достатком, дефектами воспитания по
типу гипопротекции, жестокости и насилия, общение с асоциальными или
криминальными группами.

49

4. Клиническими особенностями алкогольной и опиоидной зависимо

сти с девиантным поведением в преморбиде являются раннее начало злоупо
требления псхоактивными веществами, высокая скорость формирования аб
стинентного синдрома, тяжесть абстинентных состояний, высокопрогреди
ентность течения болезни с быстрым развитием деградации личности и от
рицательных медико-социальных последствий.

5. При одинаковой длительности заболевания у больных с наличием

девиантного поведения в преморбиде появляются морфоструктурные изме
нения головного мозга, варьирующие от незначительной атрофии до расши
рения субкортикальных пространств и борозд коры лобных долей, у больных
без девиантного поведения в преморбиде – лишь расширение периваскуляр
ных пространств и нарушение циркуляции крови в венах.

6. Совершенствование лечебно-реабилитационных мероприятий у лиц

с девиантным поведением в преморбиде требует применения методов когни
тивно-поведенческой психотерапии для коррекции девиации личности и по
ведения.

7. При разработке профилактических мероприятий у лиц с девиантным


background image

поведением в преморбиде нужно учитывать личностные особенности, соци

ально-психологические факторы и клинико-динамические особенности ос

новного заболевания с определением вида направления работ и исполнителя.

50

SCIENTIFIC COUNCIL 14.07 2016.Tib.19.01 on AWARD of SCIENTIFIC

DEGREE of DOCTOR of SCIENCES at TASHKENT INSTI TUTE of

POSTGRADUATE MEDICAL EDUCATION

TASHKENT MEDICAL ACADEMY

ASHUROV ZARIFJON SHARIFOVICH


background image

CLINICAL FEATURES OF ALCOHOLISM AND

ADDICTION IN PATIENTS WITH DEVIANT BEHAVIOR

14.00.18 – Psychiatry and narcology

(medical sciences)

ABSTRACT OF DOCTORAL DISSERTATION

TASHKENT – 2016

51

The theme of doctoral dissertation was registered at the Supreme Attestation Commission at

the Cabinet of Ministers of the Republic of Uzbekistan under number 30.09.2014/Б2014.3-4.Tib239.

The doctoral dissertation has been prepared at theTashkent Medical Academy.

The abstract of the dissertation is posted in three (Uzbek, Russian, English) languages on the web

site of Scientific Council (www.tma.uz) and on the website of “ZiyoNet” Information and educational
portal (www.ziyonet.uz).

Scientific consultant: Khodjaeva Nazira Islamovna

Doctor of medical sciences, professor

Official opponents

:

Sivolap Yuriy Pavlovich

Doctor of medical sciences, professor


background image

Agranovskiy Mark Lezarovich

Doctor of medical sciences, professor

Alimov Ulugbek Hudoayrovich

Doctor of medical sciences, professor

Leading organization:

Samara state medical university (Russia)

The defense will take place «___» __________ 2016 ___ at _____ at the meeting of Scientific

Council at the Scientific Council No 14.07.2016.Tib.19.01. at the Tashkent Institute of Postgraduate
Medical Education (Address: 100007, Uzbekistan, Tashkent, street Parkent, 51. Phone/fax: (+99871)
2681744), e-mail: info@tipme.uz)

The doctoral dissertation can be reviewed at the Information Resource Centre of the Tashkent Institute

of Postgraduate Medical Education (is registered under №____) (Tashkent, street Parkent, 51. Phone/fax:
(+99871-2681744).

Abstract of dissertation sent out on «_____»________________2016 year.

(mailing report № _____ on «_____»_____________________2016 year)

D. M. Sabirov

Chairman of the Doctoral Degree Awarding Scientific

Council, Doctor of Medical Sciences, professor

N. N. Ubaydullaeva

Secretary of the Doctoral Degree Awarding Scientific

Council, Doctor of Medical Sciences, associate professor

U.H. Alimov

Chairperson of the Scientific Seminar at the Doctoral De

gree Awarding Scientific Council, Doctor of Medical

Sciences, professor

52

INTRODUCTION (abstract of doctoral dissertation)

The urgency and relevance of the theme of dissertation.

According to the

United Nations Office on Drugs and Crime

1

, the number of drug addicts is increas

ing year by year. In particular, if in 2006-2007 the number of drug addicts was 200

million, in 2013-2014, the number reached 246 million people. Annually alcohol

ism and its consequences cause death of approximately 2, 5 million people. Also,

in some cases strong forms of it may cause such negative consequences as working

capacity loss, conflicts with people around, and committing crimes. Therefore,

nowadays the issue of deviant behavior is a serious social problem worldwide.


background image

Since obtaining independence, Republic of Uzbekistan has achieved positive

changes in the organization of up-to-date drug abuse services such as effective ex

amination of patients with alcoholism and drug addiction, consultation, diagnosis

and medical and social rehabilitation in the framework of large scale reforms.

Currently the whole world is paying special attention to exploration of inter

relation of formation and development of alcoholism and opiate addiction with
negative influence of deviant behavior in premorbid, effective ways of treatment
and prevention measures. Due to this theoretical foundation of personal biological
peculiar properties of patients with alcoholism and drug addiction, defining the
importance of social-psychological factors of deviant behavior and deviant person
ality formation, comparative classification of clinical-dynamic features of patho
logical attraction and neurovisual state of the brain of patients with alcoholism and
opiate addiction with and without deviant behavior.

The dissertation research particularly addresses the tasks outlined in the

government program “The year of a healthy child” signed by the President of the
Republic of Uzbekistan, № PP-2133 on 19

th

of February in 2014 year, the decree

of the President of the Republic of Uzbekistan "On efforts of further deepening the
reform of the Healthcare system", № PP-1652, 28

th

of November 2011and the de

cree of the State commission of the Republic of Uzbekistan of the controlling of
drugs “The program of complex methods against the drug violation and criminal
turnover in 2011-2015 years”, No: 11/11 since 8th of August, 2011.

Relevant research priority areas of science and developing technology of the

republic.

The study was carried out in accordance with the priority areas of

science and technology of the Republic of Uzbekistan - VI. "Medicine and Phar

macology", and in the framework of the GSTS-9 "Development of new technolo

gies for prevention, diagnosis, treatment and rehabilitation of human diseases."

"

A review of international researches on the topic of dissertation

2

.

Scien tific

researches studying clinical and psychopathological features, treatment and

rehabilitation of alcohol and drug addicts are conducted at leading research centers

1

UNODС, United Nations Office on Drugs and Crime. World Drug Report 2015//

http://www.unodc.org/wdr2015/

2

Review of foreign scientific research on the topic of the thesis is based on:

https://www.drug-abuse.gov/publica
tions#.;https://www.teknon.es/JCIQuality@jcrinc.com;https://www.ksl.ac.uk/ioppn/ about/322/info_imprint;
https://www.cskmswia.pl/cse/for-patients/health-pro-motion-preven/12244, the-central-clinical-hospital-of-the
ministry-of-the-interior-and-adminstration.html; https://en.heaju-clinic.com/dasarang/;

53

and higher education institutions of the world, including the National Institute on

Drug Abuse, University of Rochester (USA), Medico Centro Teknon , Quiron Ma
drid universitet clinic (Spain), Institute of Psychiatry, Psychology & Neuro-science
(England), Universitet of Melbourne, Sentral Clinical Hospital of Vienna (Austria),
Dasarang Global Alсohol Clinic (South Korea), European Psychiatric Association,
The center of psychological aid in Bali (Bali), the National Research center on
Drug Addictions (Russia); Uzbekistan Republican Drug Addiction Centre, Tash


background image

kent Medical Academy (Uzbekistan).

A number of scientific and practical results of treatment, prevention and re

habilitation of patients with alcoholism and drug addiction have been achieved, as
well as, on a par with conventional methods like detoxification, pharmacological
treatment and psychotherapy, sanatorium treatment (Medico Centro Teknon) has
been offered; patients who have not undergone psychological consultations in the
medical program have demonstrated decrease in drug abuse (National Institute on
Drug Abuse, University of Rochester); due to long-term biological, psychological
and social rehabilitation programs, prolongation of therapeutic remissions as well
as improvement of quality of life (National Institute on Drug Abuse, University of
Rochester) have been achieved; better social adaptation in the form of family re

covery and in job placement have been noted (The center of psychological aid in

Bali).

In the world studying clinical features of alcoholism and drug addiction, di

agnosis, treatment, rehabilitation and personal-biological, social and psychological
factors in the priority areas of research the following researches have been con
ducted as well as forecasting the consequences related to factors of premorbid pe
riod; the development of modern methods of detection of molecular genetic and
immunonological changes; improvement of the quality of diagnosis, prevention
and treatment standards.

The degree of study of the problem.

It is well known that the study of de

viant behavior is getting increasing interest in recent years and is widely covered in
the foreign literature (Albert, U., 2007; Paul R. and Jacob E., 2008., Dennis W.,
Heather M., 2012).

Today various researches are exploring manifestation of social deviations,

but not many are paying attention to factors of premornid syndrome which is
crucial in the development of deviation, and serves as a target of new and effective
preventrative methods (Abololin A.F., Nazarova N.V., Aslanbekova N.V., 2014;
Igumov S.A., 2014).

The inter connection between the type of personality and influential destruc tive

parental behaviour create various forms of of auto-agressive behavior in the

patients with alcohol dependencey (Novikov S.A. and others, 2014). Investigating

suicidal behavior of patients with addictive disorders and their family members

with co-dependent behavior in the system of family relationships (Bisaliev P.B.,

2011), has shown the need of further development of diagnostic and therapeutic

approaches in order to optimize the treatment and rehabilitation of addictive pa

tients. Clinical features of alcoholic progress in young women with deviant behav

ior have been studied and methods of correction of treatment, rehabilitation and

54

prevention have been developed (Ovchinnikov S.V., 2008). The most vulnerable in
case of low level of social adaptation and high level of deviation of behavior from
the generally agreed rules are mostly the dissocial drug addicts, emotionally vul
nerable, with hysteric disorder of adulthood and cyclothymia (Altinbekova G.I.,
2005).


background image

There is scientific data on the features of adolescent development, conditions

of training and education of children and adolescents, their value orientation and a
detrimental effect of dysfunctional families on the deviance formation in children
and adolescents (Paul R. and Jacob E. Cheadle, 2008; Schweitzer, LB, 2005). Y.P.
Sivolapov and others, inform that there is no any scientific and practical evidence
to consider that neuroleptics, antidepressants or anticonvulsants are able to stopl
the addictive inclination (Savchenko V.A. and others, 2006). In the WHO stand
ards psychotherapy of the cognitive behavior is recognized as the basic treatment
of opiate addiction, and in the Russian standards suggestive (emotional-stressful)
and rational treatment (Mendelevich V.D., 2004).

The preventive programs of drug addiction have been actively developed by

the scientists of USA, Australia, Western Europe and of Russia, but the results of
their implementation are not suggesting the optimistic forecasts, because of lack of
sufficient theoretical evidence of preventive models and psycho-therapeutic tech
niques (Sirota N.A., Ialtonsky V.M., Orudiev N.Y., 2007).

In our Republic scientific researches related to narcology have been

conducted by L.A. Tursunhodjaeva, U.H. Alimov, N.I. Hodjaeva, M.L.
Agranovskiy, Sh.Sh. Magzumova, V.K. Abdullaeva, A.H. Imamov, F.A. Shigako
va, J.T. Rustamova, U.I. Kuchkarov, Sh.H. Sultanov, A.T. Shamsiev. However, the
analysis of the literature data shows that clinical features of alcoholic and opiate
addiction with deviant behavior in the premorbid have not been studied well
enough yet and further investigations are needed.

Communication of the theme of dissertation with the scientific research

works of higher educational institution, which is the dissertation conducted
in:

The dissertation research was performed according to the plan of Tashkent

medical Academy as part of the grant «Features of change of pathogenetic mecha
nisms of the development of various pathological conditions, and the development
of optimal pharmacotherapy» (2011-2014) and «Influence of various factors on the
formation of substance dependence in individuals of different age groups and the
development of methods of treatment and rehabilitation, taking into account the
revealed factors» (2015-2018).

The aim of research work

is examining clinical-psychopathological fea

tures of alcoholism and opium addiction in patients with deviant behavior in
premorbid with consideration of personal-biological, social-psychological factors
and improving treatment-and-rehabilitation and preventive measures.

The tasks of

research work

:

revealing the features of deviant behavior in patients with alcoholism and

opiate addiction in premorbid;

identification of personality characteristics of patients with alcoholism and

opiate addiction with deviant behavior in premorbid stage;

55

studying of the role of social and psychological factors in the formation of

deviant behavior and personality deviation in patients in premorbid alcohol and
opiate addiction ;


background image

investigation of clinical features and the medical-social consequences in al

cohol and opiate dependence in patients with deviant behavior in premorbid;
comparative study of neurovisualization features of the brain in patients with
alcoholism and opiate addiction with deviant behavior in the premorbid and with
out deviant behavior;

improving social rehabilitation and preventive measures to prevent the de

velopment of PAS dependence in individuals with deviant behavior in premorbid
stage.

The object of the research work

are 400 male patients from 18 to 59 year

old, suffering from alcoholism and drug addiction.

The subject of the research work

personality-biological, social

psychological, clinical-anamnestic and clinical-psychopathological and clinico
psychological characteristics of males with dependence on alcohol and opioids

.

Methods of the research work.

Statistical, clinical, follow-up study, clini

cal observation, experimental-psychological and neurovisual methods have been
used of the research.

The scientific novelty of the research work is as

follows:

interference of existence of perinatal pathology in the anamnesis, prevailing of

emotionally unstable and impulsive personality types, hereditary drug abuse in

clination and mental illnesses major role in the formation of deviant behavior in

patients with premorbid alcoholism and opiate addiction have been proved;

high progressive progress of addiction in patients with alcoholism and drug

addiction with deviant behavior in premorbid, which in turn is associated with fac
tors such as early onset of drug abuse, the rapid formation of dependence, severe
course of abstinent syndrome;

it was established that at most of alcoholics and drug addicts with deviant

behavior in a premorbid the reference high-progreduated course of dependence ex
plained by the early beginning of the use drugs, high speed of formation and the
heavy course of an abstinence syndrome.

the prevalence of behavioral and affective components of the pathological

craving in patients with deviant behavior in premorbid has been justified;
morphological and structural changes in the brain, which vary from slight signs of
an atrophy to expansion of subcortical space and furrows of bark of frontal lobes,
as a result of high gradient progress of dependence in patients with deviant
behavior have been identified;

the necessity of introducing cognitive-behavioral therapy to improve the so

cial adaptation of patients with alcoholism and drug addiction with deviant behav
ior in premorbid has been pathogenetically justified.

Practical results of the work

is in the following:

the treatment-and-rehabilitation program for patients with alcohol and opi

ate addiction with deviant behavior in a premorbid is developed;

56

preventive measures for patients with alcohol and opiate dependence with


background image

deviant behavior in premorbid have been improved.

The reliability of the results

is use of theoretical approaches and methods,

sufficient number of patients as well as widely approved clinical and statistical
methods of investigations, obtained results correspond with the foreign and domes
tic research studies; findings were confirmed by authorized agencies.

The

scientific and practical significance of the study.

Scientific significance of the study results is in clarifying the interrelation of

the factors, which can become "start-up" mechanisms "on the basis of" biological
predisposition: hereditary and premorbid influence; disharmonious mental devel
opment with pathobiological (deviant) personality structure, decompensation of
mental state and maladjustment; using clinical, psychological and instrumental
studies to predict the severity of the disease, optimization of prevention and treat
ment and rehabilitation approaches.

Practical significance of the study lies in the possibility of using the results

obtained in the development of recommendations on improvement of existing pre
vention methods of addiction, while developing strategies in choosing adequate
measures of treatment of drug addicts in rehabilitation centers, reducing the eco
nomic costs and the prevention of complications.

Implementation of the research results.

Upon the results of the scientific

research of clinical features of alcoholism and opiate addiction in persons with de
viant behavior was done following:

methodological recommendations "Peculiarities of alcohol dependence psy

chotherapy for patients with deviant behavior", have been formalized and approved
(Feedback obtained from the Ministry of Health of the Republic of Uzbekistan
№8N-d / 27 from April 19, 2016). Implementation of scientific results allowed to
reduce relapse of disease and the consequences of it by positively affecting the
quality of life of patients with alcohol and opiate dependence with deviant behav
ior in premorbide;

scientific results of the study of clinical features, development, course and

treatment and rehabilitation of alcoholism and opiate addiction with deviant behav
ior in premorbide have been implemented into practical public health system, in
cluding Regional Drug Dependency Clinic of Khorezm region and Tashkent city
drug abuse hospital of compulsory treatment (Feedback obtained from the Ministry
of Health of the Republic of Uzbekistan №8N-d / 27 from April 19, 2016). Imple
mentation of scientific results into practice created opportunities for improving so
cial adaptation of the patients, reduced development of a recurrence twice, pro
longed the clinical remission of disease by 1.6 times, and reduced hospitalization
rate twice, as a consequence money on treatment was saved in nearly double
amount.

Approbation of the research results.

The research results have been ap proved at

13 scientific conferences, including «Актуальные проблемы психиатрии»

(Москва, 2012), «Психическое здоровье в Германии и России: клиническая и

исследовательская инициатива» (Санкт-Петербург, 2013), «From neuroscience

to clinical practice: Tailoring Treatments» (Анталия, 2013,


background image

57

2014), «Найновите постижения на европейската наука-2013» (2013,

Болгария), «Focus in gonaccess, quality and humane care» (Мадрид, 2014),
«Научное наследие профессора Б.А.Лебедева» (Санкт-Петербург, 2015),
«Психиатрия на этапах реформ: проблемы и перспективы» (Казань, 2015),
«Человек и еѐ здоровье» (Москва, 2016), «Аҳолининг руҳий саломатлигини
сақлаш хизмати» (Ташкент, 2014), «Актуальные проблемы медицинской
реабилитации, физиотерапии и спортивной медицины» (Самарканд, 2014),
«Тиббиѐтнинг долзарб муаммолари» (Тошкент 2014, 2015) and at a scientific
seminar at the Scientific Council of the Tashkent Institute of Postgraduate Medical
Education (2016).

Publication of the research results.

35 scientific papers on the thesis topic

were published. Among them, 1 methodological guideline, 15 scientific articles,
including 13 in national and 2 in international journals of recommended scientific
editions for publication of basic scientific results of doctoral dissertations by Su
preme Attestation Commission at the Cabinet of Ministers of the Republic of Uz
bekistan.

The structure and volume of the thesis.

The dissertation consists of intro

duction, seven chapters, conclusion, references and appendices. The size of the re
search is 180 pages.

THE MAIN CONTENT OF THE RESEARCH PAPER

In the introduction

of the dissertation, the topicality and relevance of the

research are substantiated, the aim and objectives of the research, its object and
subject are formulated, its conformity with the priorities of development of science
and technology of the Republic of Uzbekistan is shown, the scientific novelty and
practical results of the study are described, a list of introducing the research results
into practice, published works and information on the structure of the dissertation
are provided.

The first chapter of the dissertation titled

«Scientific bases and modern

views on clinical-psychopatological features of the alcoholism and opiate ad
diction in patients with deviant behavior in premorbid»

contains scientific data

on the phenomenon of deviant behavior, causes and social factors of deviant be
havior, including development, clinical features, methods of treatment and reha
bilitation of alcoholism and opiate addiction, and lastly, the role of deviant behav
ior during the dependency.

The second chapter of the dissertation titled "

Methodology of premorbid

factors of alcoholism and opiate addiction with deviant behavior

", describes

the materials and methods of research, contains characteristics of involved patients
and the methods used, as well as statistical methods by which evaluated the results.
To solve the tasks related 2010-2015 years, there were carried out a clinical exam
ination of 200 men undergoing voluntary in-patient treatment for alcoholism stage
2 and 200 men seeking help for the treatment of opioid addiction in the Republican


background image

Narcological Centre.

58

From them:

150 men had (group 1) alcohol combined with deviant behavior in premor

bide;

50 male alcoholics (group 2) didn’t show the signs of deviant behavior in the

premorbid;

150 men (group 3) opiate addiction with deviant behavior symptoms in

premorbid;

50 men (group 4) opiate addicts without deviant behavior in premorbid; All

of the patients are without severe somatic-neurological symptoms and
accompanied psychiatric disorders in the case history.

Criteria for inclusion in the 1 and 3 groups: men, patients with alcoholism

and opiate dependence second (secondary) stage of the disease; deviant behavior
prior to the development of alcoholism and drug addiction; men age 19 to 59 years.

The exclusion criteria 1 and 3 groups: the presence of men, patients with al

coholism and drug addiction, psychiatric comorbidity (dementia, gross organic
CNS lesions, epilepsy, bipolar disorder, schizophrenia), as well as the combination
of alcohol and drug abuse with dependence on other psychoactive substances; pa
tients suffering from chronic somatic diseases in the acute phase; age 19 and over
59 years.

In order to solve the required tasks there have been used the clinical

psychopathological, clinical-anamnestic, clinical-katamnestic methods: the scale of
assessment of the level of intensity of abstinent syndrome, assessment of the level
of progression of alcoholism (Kravchenko L., 2002; P.I. Sidorov, 2003); question
naire aimed to identify the classic manifestations of deviant behavior by E.V.
Zmanovsky; when qualifying premorbid personality characteristics has been used
the classification P.B. Gannushkina (1933), O.V. Kerbikov (1971), A.E. Licko
(1977), K. Leonhard (1981); characterizing questionnaire of revealing the accentu
ation of personality(questionnaire MMA, abbreviation of Mini-mult in adaptation
L.N.Sobchik).

To all patients of the research carried out computer-tomographic or mul

tislice computed tomography study of the brain.

Statistical analysis of the results was carried out using the methods of varia

tional statistics. For data analysis with nonparametric distribution method was used
Spearman's correlation coefficient. The significance of differences was estimated
on the basis of t-test at the 95% confidence interval (P <0.05).

Had been conducted the research of patients conducted by method neuro

visualization with MRI in vascular mode. MRI examination was performed on
1.5T MRI scanner by Siemens (Germany, 1.5 mm slice) using a vascular mode
without contrast.

The third chapter of the dissertation titled “

Comparative characteristics of

deviant behavior in patients with premorbid alcoholism and opiate addiction


background image

presented the results of the clinical and biological characteristics, socio
demographic characteristics, psychological preconditions formation of deviant be
havior in patients with alcoholism and opiate addiction.

59

Most patients from 1st group consisted of of patients with aggressive DB (70; 46.7

%), the second rate highest frequency was found in the patients with de linquent

DB (54; 36.0 %) and in third place with suicidal DB (26; 17.3 % ). In group 3 was

dominated by patients with delinquent DB (73; 48,7 %) (P <0,05), ag gressive (59;

39.3 %) and suicidal (18; 12.0 %) showed relatively lower DB.

Analysis of premorbid personality characteristics of patients surveyed

groups gave to reveal the following results: an explosive and unstable personality
types prevalent in 1 (44 - 29.4 %; 45 - 30.0 %) and 3 (41 - 27.3 %; 60 - 40.0 %)
groups. Have explosive personalities often observed in the history of affective re

action to the outbreak of the aggression. These patients tended to use a variety of

surfactants with childhood - cannabis, alcohol, often recognized leaders in their
environment. In groups 2 and 4 have a relatively high psychasthenic and conformal
personality types: 30.0 % and 28.0% in group 2; 20, 0 % (r = -0, 63) and 26, 0 % (r
= -0, 55) in group 4, respectively.

In the study of premorbid personality features three main groups identified:

accentuation of character, psychopathic personality and conditionally harmonious
personality. Accentuation of character prevailed in almost all groups, with the fol
lowing parameters: 1 group of 100 (66.7 %) patients; 19 (38.0 %) of 2 groups, 86
(57.3 %) of 3 group and 21 (42.0 %) of the 4 groups. Psychopathic person longer
found in groups 1 and 3: 44 (29,3 %) (r = 0,58) and 56 (37,3 %) (r = 0,52) patients,
respectively, in contrast to groups 2 and 4. In groups where there were no sick de

viant behavior in premorbid (2 and 4 group) is more common opportunistic har

monious personality type: 26 (52,0 %) (r = -0,93) in the 2 and 21 (42.0 %) (r = -
0,96) 4 group.

Analysis of the connection between the type of deviant behavior in the

premorbid personality typology and showed that patients 1 and 3 groups with ag
gressive PD is more common in premorbid an explosive (23 - 32.8 %; 18 - 30.5 %)
and unstable (26 - 37, 2 % 22 - 37.4 %), personality types, as well as in patients
with delinquent DB (the explosive type (17 - 31.5 %; 17 - 23.4 %) and unstable
type (18 - 33.3 %; . 35 - 47.9 %) among patients with suicidal DB proved most
hysteroid personality type (10 - 38.5 %; 3 - 16.7 %).

Data regarding premorbid personality traits identified clinically validated

method in the study of experimental psychological method SMPR(standardized
multifactor personality research method). This is proved by the following data: in
patients 1 and 3 groups with aggressive DB identified emotionally unstable (24 -
34.3 %; 20 - 33.9 %), dissocial (13 - 18.6 %; 18 - 30.6 %) and dysthymiation (12 -

17.2 %; 8 - 13.5 %), personality types, and delinquency in patients with DB is also

common dissocial (13 - 24.2 %; 17 - 23.3 %), emotionally unstable ( 16 - 29.6 %;
29 - 39.7 %) and dysthymiation (11 - 20.4 %; 14 - 19.2 %) personality types. Pa


background image

tients 2 and 4 groups are mainly related to conforming personality type (14 - 28.0
% and 13 - 26,0 %) (P <0,001) (r = -0,99). A significant correlation between devi
ant behavior and premorbid personality types as emotionally unstable (P <0,01) (r

= 0,51) and dissocial (P <0,01) (r = 0,56) types of personalities. Family history is

an important factor in the formation of personality devia tion. The comparative
analysis of these factors testify the important role of family

60

history, which can be proved by the following data: alcoholism father in group 1

and 20.7 % in group 2 patients 6,0 % (P <0,01) (r = 0,61); alcoholism of both par
ents in group 1 was present in 10.7 %, and in 2 patients - in only 4.0 % (P> 0,05) (r
= 0,48); alcoholism or drug addiction with relatives in group 1 (8.7 %) higher than
a factor of 2 than in group 2 (4,0 %) (r = 0,39); mental illness in relatives (10,0 %
and 2,0%) (P <0,05) (r = 0,69); perinatal pathology in group 1 is found in 13.3 %
and in group-2 patients at 6.0 %.

When family history in patients with opiate dependency studied, it also re

vealed significantly higher differences between the 3 and 4 groups. Thus, both par
ents alcoholism 3 observed in the group of 7.3 %, whereas in group 4 was not de
tected. Alcoholism of father in 3 group 16.0 % and in group 4 - 4,0 % (P <0,01) (r

= 0,64). Alcoholism and drug addiction revealed from relatives in Group3- 6.0 %,

in group4- 6.0% group. Perinatal Pathology in 3 group met more often than in
group 4 - (20,7 %, 10,0 %) (P <0,05) (r = 0,51).

The fourth chapter of the dissertation titled “

The role of social and psycho logical

factors in the formation of deviant behavior and personality deviation

"

contains the comparative analysis of data including the family factor, type of the

craft, the conditions of bringing up and the particularities of reference group.

Environmental - social factors - the most powerful predictors of addictive

behavior in adolescents. Social status of the studied individuals presented indica
tors that we are structured using a statistical processing in the following tables.
Suffice important psychosocial conditions of deviance were the family atmosphere,
her psychological health, and most importantly - friendly interpretive support of its
members.

Revealed significant differences between patients with alcoholism and drug

addiction with DB and without DB in premorbid stage, who were brought up in
families with low cultural level and with financial sufficiency: in group 1 and 78.7
% in group 2 28,0 % (P <0,001) ( r = 0,81); 3 group and 61.3 % in group-4 6,0 %
(P <0,001) (r = 0,92). Patients from 2 and 4 groups more often brought up in
wealthy families.

Thus, education in the family with high moral values in group-2 24,0 % (P

<0,05) (r = -0,57) and 4-Group 56,0 % (P <0,001) (r = -0, 80). Patriarchal family in
patients from 1 and 3 groups with aggressive DB (3.3 % and 4.7 %), with delin
quent DB (4.0 % and 6.0 %), suicidal DP (2.0 % and 2, 0 %) recorded significantly
less than in patients 2

nd

group - 30,0 % (P <0,01) (r = -0,61) and 4

th

group - 34,0 %

(P <0,01) (r = - 0.52).

Marital status in patients with premorbid alcohol and opiate addiction also


background image

significantly affects the formation of deviant behavior. Growing up in the single
parenting family and in the relatives family was significantly more common among
patients with DB in premorbid(groups 1 and 3) (48.7 % and 32.0 %, 43.3 % and
36.7 % higher than in patients 2 and 4groups 10.0 % and 10.0 %, 6.0% and 10,0 %
(P <0,001, P <0,001) (r = -0,94, r = -0,86).

For its consideration of this family factors, as a style of upbringing in a fami ly of

alcoholics and drug abuse, its impact on the formation of dependence, we

conducted a study in the comparison groups and found that patients 1 and 3 groups

61

parenting style in the family was most at hypo protective type (48.0 % and 46.0 %)

and rigid behavior towards kids (40.7 % and 16.7 %).

When hypo protective parents most of the time busy with their own prob

lems and are not interested in what their children are, what their interests, what are
the needs, abuse and violence towards the child or reinforce a sense of fear, inade
quacy, inferiority, low self-esteem, or lead reactions to the protest with the devel
opment of deviant, including addictive behavior. In groups 2 and 4 prevails hyper
protection 74.0 % and 56.0 % cases (P <0,001; P <0,001) (r-0,91; r = -0,73). In
such families, the parents tend to take care of the baby too excessively, to monitor
his every move, he will perform for the majority of tasks carried out choice of
friends, solve problems at school, settle conflicting relationships with friends and
teachers.

Analysis of the reference group showed that during adolescence in patients

with alcohol and opiate dependence with DB in premorbid (1 and 3 group) in con
trast to the 2 and 4 groups, which have been identified DB, are mainly in criminal
conditions (in group 1 and 10.0 % in group 2 were observed; in 8.0 % group 3
group 4 and not revealed), and asocial adolescents groups (24.0% and 2.0% in the
groups 1 and 2, (P <0,001) ( r = 0,88); 21,4% and 8,0 % in groups 3 and 4, respec
tively). Particularly distinct data have been reported in patients with delinquently
DB (16.7 % and 14.0% in Group 2 and 4, respectively). Patients 2 and 4 groups
most talked with classmates in 22,0 % (P> 0,05) (r = 0,14) and 12.0 % (P> 0,05) (r
= 0,40) cases, or friends of residence 16,0 % (P> 0,05) (r = 0,28) and 24,0 % (P>
0,05) (r = 0,05).

Statistically significant differences were found in the level of education.

Thus, patients 1 and 3 groups often have special education (57.3 % and 56.0 %), in
contrast to patients from 2

nd

group - 40,0 % (<0,05) (r = 0,34) and 4

th

group - 16.0 %

(P <0,001) (r = 0,74) groups. At the same time, patients 2 and 4 groups (26.0 %
and 42.0 %) were more likely than those of groups 1 and 3 6,0 % (P <0,01) (r = -
0,69) and 9 , 3 % (P <0,001) (r = -0,75), had higher education.

When analyzing the marital status of alcoholics is found out that patients 1

and 2 groups are married (P <0,001) (r = -0.61) (34,0 % and 68,0 %, respectively),
or unmarried (31.3 % and 20 0 %, respectively) (P> 0,05) (r = 0,29) or separated
(36.7 % and 12.0 %, respectively) (P <0,001) (r = 0,59). Also, patients in group-3
40.7% married, 24.0 % single and in 35.3 % of cases, divorced. And among the 4
groups of patients 60,0 % (P <0,001) (r = -0,51) cases resided at the time of the


background image

survey are married, divorced only 18,0 % (P <0,05) (r = 0,40) . This indicates a
more prosperous family situation of those people than those with deviant behavior
in premorbid.

The fifth chapter of the dissertation titled “

Clinical features and the medi cal and

social consequences of alcoholism and drug addiction in patients with deviant

behavior in premorbid

", we studied the dynamics of the formation of al cohol and

drug abuse, especially of its progress(flow): the beginning of the sys tematic

consuming PAS, age and period of the formation of withdrawal syndrome, its

manifestation, a progressive course of the disease, pathological attraction to

62

psychoactive substances, personality changes as a result of drug abuse and its so

cial consequences.

An earlier start of the consumption of alcoholic beverages was observed in

patients with alcohol dependence without signs of deviant behavior in premorbide.
Thus, 19.4 % of patients in group 1 started to drink alcohol up to 15 years and
6,0% (P <0,01) (r = 0,58) of patients in the 2 groups indicated in the beginning in
the same age. Among patients of group 1 a relatively early started to use people
with delinquent DB(12.0 %) and with an aggressive DB (6.7 %), i.e. up to 15
years.

Heroin began to be consumed relatively earlier among patients from group 3:

28.7% of those age 15 to 20 years who have motivation to heroin often charac
terized by curiosity, sometimes imitation to "authorities" or passive submission,
while such people in group-4 do not occurs. 57.3 % of patients, that is, more than
½ in the group 3rd have tried drugs at the age of 20 to 25 years, and among the
group-4 of patients - 16,0% (P <0,001) (r = 0,75).

An earlier start of the systematic use is closely associated with the early de

velopment and high progressive course of alcohol dependence in patients with de
viant behavior in premorbide. 35.4 % of patients of group 1 began to systematical
ly use alcohol to 20 years, but only 8,0 % (P <0,001) (r = 0,73) patients from group
2 indicated at the beginning of the abuse of alcoholic beverages at the same age.
Group 2 patients (58,0 %) (P <0,001) (r = -0,78) began abusing mainly after the
age of 25 years.

Regarding the formation of early withdrawal syndrome (AS) was observed

in patients 1 and 3 groups. For example, 11.3 % of patients in group 1 occurred be
fore age of 20 years, while in group 2 these patients have been identified, and 3
groups of patients: 27.3 to 18 %, and in group 4 - 2.0% (P <0,001) (r = 0,90). Most
of the patients who developed AS aged 20-25 years and 25-30 years are patients of
group 1 (34.7 % and 34.0 %, respectively), in contrast to them are 4,0 % (P in
group 2 <0,001) (r = 0,85) and 8,0 % (P <0,001) (r = 0,71), respectively. For mation
of the AS at a later age is found more in 2

nd

group, at age - 35-40 years - 26,0% (P

<0,01) (r = -0,63) and older than 40 years - 48,0% (P <0,001) (r = -0,94), patients
from group-4 had developed AS between the ages of 25-30 years - 30.0 %, and
over 35 years - 24,0 % (P <0,01-0,05) (r = -0.69, -0.48).


background image

Comparing patients with different types of DB 1 and 3 groups among pa

tients of group-1 16.0 % DB delinquent AS had aged 20-25 years and 17.3 % DB
aggressive aged 25-30 years, among patients 3 groups with aggressive DB (18 to
20 years - 16.0 % and up to 18 years - 12.0 %) and with delinquent DB (up to 18
years - 14.0 %, and from 18 to 20 years - 21,3 %).

When comparing the timing of the formation of the AS, the majority of pa tients of

Group 1 observed a shorter period: from 1 to 5 years - 35.3 %, from 5 to 10 years -

37.3%, than in patients 2 groups, 2,0% (P <0,001) (r = 0,93) and 4,0 % (P <0,001)

(r = 0,87), respectively. In group 2 formed relatively slower AS, mostly from 15 to

20 years - 32,0 % (P <0,01) (r = -0,69) and over 20 years of 54,0 % (P <0,001) (r =

-0.87). Formation of AS in the majority of Group 3 patients - 57.3% noted in 3

months. In 25.3 % of patients studied in the same group this period was

63

shorter - up to 1 month. Reliably distinguishing turned patients with aggressive DB
(up to 1 month - 10.0 %, and from 1 to 3 months - 26.0 %) and with delinquent DP
(up to 1 month - 14.0 %, and from 1 to 3 months - 28, 7 %).

In the structure of the affective component of pathological attraction for al

cohol (PAA) depressive symptoms was observed in patients of Group 1 almost
100.0 % cases. Depression moderate severity (13.3 %) and mild (29.3 %) was rec
orded more frequently in group 1 with aggressive AS. Easy alarm was detected
more frequently in group 1 patients (10.7 %) than in group 2 patients 4.0 %. Pa
tients of group 1 prevailing high degree of anxiety, mostly in patients with aggres
sive DB (17.3 %) and delinquent DB (16.7 %). Emotional lability expressed much
higher than in the group of patients with suicidal DB 9.3 %. Mild dysphoria was
less than in group 2 (8.0 %); dysphoria moderate severity was greater in group 1
(26.7 %). Alcohol dreams and sleep disorders (vegetative component PAA) were
mild in group 1 less frequently (10.7 %). In ideational component of the observed
difference in his terms is low (1 group - 10.6 % and Group 2 - 56.0 %). Conduct
disorders in patients of Group 1 were significantly higher (p <0.001) than those
without DB (Group 2) in premorbide.

In general, the clinical manifestations of different forms of AS in patients of

group 1, which repeatedly transferred acute withdrawal syndrome (AWS), the in
tensity of different pathological craving, severe anxiety and hypochondriacal
states.AWS in patients 1 and 2, the group is mainly manifested in the form of as
thenic (47.3 % and 62.0 %, respectively). Somatic-neurological form of AWS in
both groups manifested almost the same - 29.3 % and 28.0 %. But mental disorders
AWS in group 1 was significantly different (23.3 %) of group 2 (10,0 %) (P <0,05)
(r = 0,47).

Semiotics of the main manifestations of abstinent disorders caused by opiate

abuse include a number of components, characteristic for both groups, but differing
degrees of severity - the three main groups of disorders: algic, somatic-vegetative
and psychopathology.

In the structure of the AS Group 3 patients noted worsening of the intensity

of craving for the drug in an "overvalued passion." Comparison of symptoms of


background image

AWS 3 to 4 group showed decrease in the severity of algic symptoms in 3

rd

group

(1,3 ± 0,01). Maximum severity of pain symptoms on a scale from 4

th

group was

significantly higher than parients of Group 3 patients (2,9 ± 0,1 and 1,7 ± 0,07; 1,3
± 0,1; 1,9 ± 0, 08). In the group of patients in group 4 is significantly greater sever
ity were vegetative AS components such as lacrimation, rheum, overhydratation
(2,7 ± 0,09). The severity of dyspeptic disorders, nausea, vomiting, diarrhea, gas
trointestinal pain was more pronounced in the group 3 patients with delinquent DB
(2,9 ± 0,1). Neurological component of withdrawal symptoms: tremor, ataxia, diz
ziness, headache was expressed differently and clearly prevailed in 3

rd

group(2,8 ±

0,1 and 2,1 ± 0,08). Transient mental disorders in the period expanded clinical AS
we noted in 24 (16.5 %) Group-3 patients. The severity and duration of affective
disorders such as anxiety, dysphoria, irritability, depressed mood in the structure of
the opium AS in patients with suicidal DB was harder almost double than in pa
tients with remissions (2,8 ± 0,1 and 1,2 ± 0, 08).

64

Study progression of alcoholism and drug addiction showed a significant

predominance of low and medium rate of the disease in patients 2 and 4 groups:
62,0 % (P <0,001) (r = -0,80) and 28,0 % (P> 0,05) (r = 0,17) in group 2; 16 % (P
<0,001) (r = 0,64) and 26,0 % (P> 0,05) (r = 0,23) 4 group. Patients from groups
1

st

and 3

rd

dominates high-progressive course of the disease (49.3 % and 46.7 %

respectively). Comparing 3

rd

and 4

th

groups with different types of DB, patients

with delinquent and aggressive DB highly prevail progressive course of the disease
(25.3 % and 22.7 % in Group 1; 27.3 % and 16.7 % in the 3 group, respectively).
In the main part of the patients from Group 4 - 58,0 % (P <0,001) (r = -0,74), the
progress of addiction is relatively slow. The accelerated rate of progression of the
disease was observed in those patients, mostly unstable and excitable personalities,
those with emotional lability, dysphoria, and irritability.

The tolerance of the organism to alcohol in patients with deviant behavior

(group 1) was significantly higher than in those 2 groups. Thus, 43.3 % of them in
dicated that consumed 1.0-1.5 liters of alcohol per day (based on 40.0 % alcohol),
of which 25.3 % of aggressive DB and 16.0% of the delinquent DB. Patients 2
group noted the relatively low tolerance of 52.0 %. Speaking about the form of
drunkenness, it should be noted that patients with deviant behavior (group 1) often
drank frequently (58.6 %). Patients without deviant behavior (group 2) to 62,0 %
(P <0,01) (r = -0,40) cases pointed to the constant use of alcohol.

For the duration of the binge of 88 (58.6%) patients of group 1 who have

had a cyclical form of alcoholism, found longer periods of heavy drinking (more
than 7 days 43.1 %, from 3 to 7 days, 33.1 %, and up to 3 days 23,8 %), whereas
two groups of 19 patients binges lasted long (more than 7 days, 15.9 % of 3 to 7
days, 36.8 % and 47.3 % 3 days). Among patients with alcoholism and aggressive
delinquent period binge deviant behavior was relatively long (more than 7 days -
23.8 %, from 3 to 7 days - 18.2 % and to 3 - days 1.1 % in patients with aggressive
DB; over 7 days - 18.2 %, from 3 to 7 days - 14.8 % and to 3 - days 7.9 % in pa
tients with delinquent DB).


background image

Emotionally labile variant of acute pathological attraction to narcotics (PAN)

is recorded fairly indistinguishable in patients from group-3 and group 4(28.7 %
and 30.0 %, respectively), which is characterized by mood swings, which often has
been associated with talk about drugs, tearfulness, moodiness, uncertain ty about
the possibility of living without drugs.

Depressive type of PAN frequently observed among patients 4

th

Group 34,0

% (P <0,001) (r = -0,80). At the same time in these patients observed reduction in
mood, depression, patients resent being in the clinic, there are various reasons for
discharge. Depressed mood was accompanied by a pessimistic assessment of their
capabilities, hopelessness, indifference to others, patients most of their time spent
in the wards.

Dysphoric option PAN prevails among the 3 group of patients 30.0 %, there

prevails patients with delinquent DB 16.7 %. These patients also experienced a de

crease mood, but usually for 8-10 hours changed the condition of patients, they be

came angry, irritable, were all unsatisfied, without reason tried to find fault with

others medical staff, not tailgating, foul language. Anxious type is mostly found

65

among patients from 4

th

group 24,0% (P <0,05) (r = -0,54). Psychopathic type of

PAN prevailed in patients from 3

rd

group 27.3% and in group 4 is not detected.

Analysis of the personality changes found that the sharpening of the person ality in
the explosive type was observed more frequently in patients of Group-1, 22.6 %
(delinquent DB - 8.0 % and aggressive DB – 13.3 %), while in Group 2 10.0 % .
The most characteristic feature of this type are easy to occur affects ex pressed
hostility, nagging, resentment, irritation, further changing them into furi ous, anger
and in some cases aggressive actions directed primarily against rela tives.

Asthenic and syntonic types mostly observed in Group-2

nd

patients (20,0 %

(P <0,01) (r = 0,75) and 28,0 % (P <0,001) (r = -0,86), respectively) than 1

st

group

of patients. For these patients characteristic irritable weakness, which can be easily
replaced with expressed dissatisfaction, anger, rudeness, but also easily comes se

dation, often with a sense of regret about the incident.

Dysthymic type of relatively greater among patients from 1

st

group 12.7 %.

Such persons, in some cases you can identify a distinct emotional-functional labil
ity with a slight change into opposite effect. Under the influence of small external
signs or without them there is depression, feelings of hopelessness elements, exag
gerated and little reasonable cheerfulness or optimism.

Hysterical type prevalent in individuals from 1

st

group, an aggressive DB 6.6

% and 4.7 % delinquent DB. They dominate exaggerated manifestations in their
behavior and statements. The desire of "To look better than he is" expressive, pos
turing, theatrical, underlining its positive qualities and capabilities including direct
bragging or self-congratulation.

A schizoid type occurs among patients of group 1

st

,8.0 % and 6.0 % of group

2

nd

. Such personalities mostly isolated, including no need for communication. The

reflection and autistic fantasy. Background mood defined features or indifference,


background image

or lowering, sullen affect.

Alcohol degradation with psychotic symptoms mostly found in people with

delinquent DB 6.0 % and 4.0% aggressive DB, whereas among patients 2

nd

group

does not occur. These patients were observed symptoms such as rough cynicism,
can’t hold themselves back from with aggressive actions, tactless remarks annoy

ing honesty, desire to denigrate others.

Alcoholic degradation with chronic euphoria and un-spontaneousness have been

identified, since these types of symptoms are belongs to 3 rd stage of alcohol

ism.Changing the identity of personality Abuse 3 and 4 groups do not differ signif

icantly (82.7 % and 96.0 %, respectively). Degradation of the individual in the

group 4 have been identified, and in the 3

rd

group: from 2.0% of patients in this

group is determined by the degree of easy moral and ethical defect characterized

by duplicity, cunning, egocentrism, unfriendly attitude towards others, a decrease

in the level of ethical evaluations and withdrawal from social duties. Moderately

moral and ethical degradation observed in 3.3 % of patients 3

rd

group, supplement

ed by such features as shamelessness, rudeness, cynicism, weakening of personal

attachments, neglecting generally accepted social norms more or less distinctly, by

a tendency to antisocial behavior. Finally, expressed moral and ethical degradation

66

reported in 0.7 % of patients, which was manifested not only symptoms listed
above, but also a complete loss of attachment to a close people, the negative atti
tude to the parents, non-recognition of authority, emotional up-glossing, the desire
to denigrate others, slovenliness, irresponsibility and social indifference. Since
addictive behavior is present in all of our patients, we examined the transformation
of other types of DB. Patients of groups 1 and 3 at the time of ex amination
aggressive DB is 52.0 % and 40.7 %, whereas in premorbide these per sons had the
following characteristics: 46.7% and 39.3% respectively. They were characterized
by the aggravation of such features as the tendency to mood swings with a
predominance of gloomy and evil background mood, explosiveness, malice,
intolerance, the tendency to break, focus on causing harm to people around; pro
pensity for violence (inflicting pain).

Delinquent DB determined in 41.3 % of patients in group 1

st

(36.0 % in the

premorbid), which are characterized by more severe forms of DB as self
centeredness, mental infantilism, craving admiration, disregard social norms and
values, also in 53.3% of the patients 3

rd

group (premorbide 48,7 %, P <0,05),

which are characterized by a lack of social adaptation, excessive conflict, relatively
frequent offense. Finally, suicidal DB detected in 6.7 % of cases among patients of
group 1

st

(17.3 % in the premorbid). They are more committed to the depression

quickly excitable, unstable affective sphere, pessimistic and vindictive. Among the
patients of 3

rd

group suicidal DB detected in 6.0% of cases (12.0 % in the premor

bid). These patients had frequent self-aggression.

In groups 2

nd

and 4

th

were identified such classic types of deviant behavior, which

are not identified in the premorbid as aggressive DB 14.0 % and 12.0 %, de


background image

linquent DB 8.0 % and 14.0 %, and suicidal in DB 12.0 % and 4.0 % of cases.

From the above facts, we can draw the conclusion that the transformation of

various kinds of deviant species in the group 1

st

or the appearance of them in group

2, which was not observed in premorbide in these patients is the result of the influ

ence not only of different social factors (conditions of upbringing in the family, the

presence of hereditary diseases and et al.), and the most likely impact of PAS.

The presence of somatic diseases and infections in comparable groups has

been uneven and clearly dominated in groups with DB in premorbide. If patients of
group 1 were found most often associated diseases such as hepatitis - 56.7 %, neu
rological disorders - 48.7 %, chronic bronchitis - 50.7 %, peptic ulcer disease,
chronic gastritis - 60.0 % and a history of head injury - 25.3% of patients in the
group 3 had pathologies such as hepatitis B and C - 50.0 %, chronic bronchitis -
42.7 %, kidney disease - 24.0 %. Neurological examination in 81 (54.0 %) pa tients
in group 1 and 4 (8.0%) patients 2 groups were isolated signs of polymorphic
microorganic damage of CNS, comprising: a) a weakening of convergence; b)
nistagmoid eyeballs; c) atypi-cal Babinski reflexes; d) increase or decrease in mus
cle tone; у) polyneuritic symptoms; k) The shaking in Romberg tremor of hands,
eyelids. Neurological disorders observed 2.8 times more frequently than patients of
group-4.

In order to assess the social consequences of a result of abuse of alcohol and

opiates we observed such socio-demographic factors as marital status, presence of

67

children and social employment. Analysis of family status shows that the patients

in groups 1

st

and 3

rd

, 35.3 % and 22.7% are single; in 34.7 % and 34.7 % of cases,

divorced. And among patients 2 and 4 groups 66,0 % (P <0,001) (r = -0,56) and
60.0 % (P <0,001) (r = -0,62) cases resided at the time of marriage in the survey.

Social employment at the time of examination of patients with alcoholism

and drug addiction also has different values in comparable groups. The number of
patients not occupied labor was nearly 4.2 times greater in the Group 1 than in 2
(34.0% and 8.0 % respectively) was almost six times greater in group 3

rd

than in 4

th

(23 , 9 % and 4,0 % (P <0,001) (r = 0,77), respectively. Type of work (specialty or
not) had little value on the distribution of patients in the two groups. This indi cates
during malignant disease, whereby the patient or couldn’t make a progress, or
sooner will lose the professional activity.

The sixth chapter of the dissertation titled "

The results of the comparison

neuro-visiualizing of patients suffering from alcohol and opiate addiction with
deviant behavior

" neuro-visualisation methods helped us to gather numerous data

about anomalies of a number of anomalies of cerebral structures in alcoholism and
drug addiction (ventricles of the brain, the frontal and temporal cortex, thalamus,
and others.) In combination with deviant wandering.

The most common pathologies of patients with alcoholism and drug addic

tion with deviant behavior in premorbide were the following: the expansion of the
frontal and parietal lobes subarachnoid spaces (33.3 % and 56.6 %); expansion of
furrows of cortex of frontal lobes (83.3 % and 76.6 %); expansion of perivascular


background image

spaces and subcortical (white and gray matter of 73.3% and 70.0 %); foci of de
generation in the white matter (subcortical, 80.0 % and 70.0 %); asymmetry of di
ameter posterior communicating arteries(90.0 % and 90.0 %).

Despite the above, the patients in the 2

nd

and 4

th

groups had different mor

phological features of MRI and cerebral vessels, such as expansion of the peri
vascular spaces (90 % and 96.6 %), mainly in the border of the occipital and parie
tal zones - white solid ( 83.3 % and 73.3 %); circulational problems in the brain

vessels (96.6 % and 100 %).

Thus, alcohol and drug abuse with deviant behavior disorders are somatical ly more

difficult problems, which are associated not only with the progress of the PAS, as

well as to inherit and premorbid burdeness and disharmonic mental devel opment

with pathobiological personality structure. The consequences of deviant behavior

contribute to more rapid development of complications, including neuro logic, that

dictates the need for a differentiated approach to the treatment of pa tients with

alcoholism and drug addiction with deviant behavior in premorbide.

The seventh chapter of the dissertation titled "

Improving the system of

providing care to patients with alcoholism and drug addiction with deviant
behavior

" has been conducted the analysis of the different approaches and pro

grams of treatment, depending on the uniqeness of psychotherapy and its effec
tiveness, and also preventive measures in patients with alcohol and opiate depend
ence with deviant behavior.

68

As a psychotherapeutic technique impact on the pathological attraction to

PAS and to the behavior of our patients have been used psychotherapeutic treat
ment program, consisting of 4 main steps:

1. Psychotherapeutic conversation.

2. Motivational interviewing.
3. Psychotherapeutic correction.
4. Supporting psycho pharmacotherapy.
As a psychotherapeutic technique impact on the correction of deviant behav

ior, the formation of socially acceptable communication skills and addiction for al
cohol or drugs, we used cognitive-behavioral therapy. We were not aware of fol
low-up data’s about 46 (30.7 %) patients, who have passed the first two stages of
therapy and after CBT(Cognitive behavioral therapy) didn’t followed the offered

schedule of doctor visits. We have the Follow-up data on 106 (70.7 %) patients, 36
of whom were excluded from the analysis because they did not comply with the
schedule of psycho-therapeutic treatment. The remaining 70 patients of group 1 a
continuous process divided into 2 subgroups:

1a subgroup - patients (35 patients), alcohol dependence with deviant behav

ior in premorbide who received 4-stage psychotherapy.

1b subgroup - patients (35 patients), alcohol dependence with deviant behav

ior in premorbide who received basic psycho- pharmacotherapy, which included


background image

medication and individually rational psychotherapy.

Analysis of the results of therapy, 70 patients of group 1 showed that the av

erage duration of therapeutic remission of 1

st

group patients was 13,9 ± 6,94

months. In 22.8 % of patients 1a group breakdown occurred during the first 6
months of treatment, at 25.7%, from 6 to 12 month, the largest number of failures
(40.0%) occurred during the 2nd year after the start of treatment, and 11.4 % of pa
tients the duration of remission was more than 2 years.

When carrying out a comparative analysis of the average duration of remis

sion therapy in patients with alcohol dependence DB (1a subgroup) it was found
that the average duration of therapeutic remission was significantly less (P <0,05)
in patients suffering from deviant disabilities who did not accepted 4 stage psycho
therapy(subgroup 1 b).

Moreover, in the subgroup 1b breakdown of remission happened significant

ly (P <0,05) more frequently during the first 6 months after starting treat
ment.Therapeutic remission with period of 12-24 months is observed in 40.0 % of
patients after the start of treatment in 22.8 % cases, both in the subgroup 1A and in
subgroup 1B

During the observation of therapeutic remission in patients with opiate ad

diction with deviant behavior in premorbide (Group 3) there was taken 64 patients
for further treatment, and the rest were excluded due to lack of prospective follow
up of information and did not comply with the schedule of psychotherapeutic
treatment.

All the rest 64 patients in 3

rd

group, rapidly divided into 2 subgroups: 3a

subgroup consisted of (32 patients) - patients with opiate addiction with deviant
behavior in premorbide who received 4-staged psychotherapy.

69

3b Group consisted of (32 patients) - patients with opiate addiction with be

havioral problems who received basic psycho-pharmacotherapy. Analyzing the
results of 3

rd

group of patients showed that the average dura tion of therapeutic

remission in the observing patients from 3rd group was 7,4 ± 2,6 months. In 21.9
% of patients 3a subgroup breakdown occurred during the first 6 months of
treatment, at 21.8 %, from 6 to 12 month, 56.3% of patients the dura tion of
remission was longer than 1 year. In 53.2 % of patients 3b subgroup break down
occurred during the first 6 months of treatment, at 28.1%, from 6 to 12 month,
18.8 % of patients the duration of remission was longer than 1 year. In a
comparative analysis of the average therapeutic duration of remission in patient
groups 3a and 3b subgroups, it was found that the average therapeutic dura tion of
remission was significantly less (P <0,05) in patients subgroups 3b than in 3a
subgroups.

Thus, therapy of alcohol and opiate dependence with deviant behavior

should not be based only on the clinical picture of addiction, but also must take in
to consideration the individual characteristics (severity of personality traits, typol
ogy) and manifestations of deviant patterns in the patient's behavior. Severity of
pathological attraction syndrome disorders indicates the severity of alcoholism and


background image

drug addiction in patients with deviant behavior in the premorbid and confirms the
concept of the presence of pathological functioning system in patients with addic
tive profile.

On the basis of the clinical, socio-demographic and psychological indicators it can

be concluded that the formation of deviant behavior is mainly affected by the

deviation of the individual. Despite the fact that parental upbringing and relation

ship has formed the personality of the patient, it is necessary to draw the attention

of psychologists working with PAS to the concept of inner "I" and personality of

the patient, and to release the patient from the negative influence of parents.

Conventionally, the program can be divided into 3 stages, each of which fol

lows from the previous one, complementing each other, and showing how success
ful or unsuccessful for personal formation and development of the teenager takes a
complex and contradictory process of socialization.

The first stage involves the formation of the initial stage of socialization, al

lowing determining the extent of involvement of the teenager in the society and
cognizing rules the and regulations of the society; introduction with new methods
and forms of interaction; cognizing of information presented to the teenager; adop
tion of its own position.

The second stage involves a significant correctional work accompanying

services (psychological, medical, social service workers) showing supporting func
tion in the process of integration of teenager into the society and providing the pos
itive values of society.

The third stage is divided in to two stages. The first section is goaled to pre

vent the formation of addiction to the PAS in deviant personality. This stage is ac
companied with the formation of highest levels of socialization and personal de
termination. This stage is accompanied with the sense of purpose and meaning of

life, matching his desires, acquired the personal and social qualities, the possibility

70

of capabilities and requirements of the society (I can, I want, I have one).The se

cond section is based on preventing the formation of PAS addiction in deviant
personality.

Thus, in the system of primary prevention of PAS addiction in adolescents

with deviant behavior in premorbide should include:

a) to work not only with teenagers, but with their families, staff, society

(community, educational institutions, the police) - controlling the behavior of teen

agers, to get involved in the process of favorably upbringing, schooling in young

families, creating the conditions for taking the responsibility for the family .

b) teenage narcologists and teachers of educational institutions must provide

the preventive work all the teenagers and separately with teenagers with deviant
behavior.

c) deviation of the individual begins to be formed in early childhood under

the influence of family environment, which is non-verbally directs the personality
of the future addict from negative parental upbringing, determining the features of
person in adulthood.


background image

The system of measures of secondary prevention:
a) In providing the treatment of this kind of patients should be considered

deviant wandering in premorbide.

b) In the primary appeal of teenagers with deviant behavior with alcoholism

and addiction we should not work only with the addiction of the patient, but also
with their families (codependency).

6. In the system of tertiary preventive measures:
a) Tracking the results of treatment and rehabilitation effects for patients

with addiction with deviant behavior should be more frequent and more individual
ized.

b) In the tertiary prevention of this contingent of patients we should take into

consideration the frequently occurring somatic pathologies (Hepatitis B and C, tu
berculosis, traumatic brain injury, etc.)

CONCLUSION

On the basis of the research on a doctoral thesis on “Role of the apoptosis

factors for realization ofprotective-barrier function of the stomach mucosa and the
intestine at the salmonella infection and chronic hepatitis” provided the following
conclusions:

1. The particularity of deviant behavior in the premorbid of alcohol and

opioid dependence is the prevalence of aggressive and delinquent behaviors, and
what is more in the premorbid of alcohol dependent patients occurs more aggres
sive behavior and in opioid dependent patients more delinquent behavior. Both
forms of behavior is characteristic mainly for explosive and unstable type of per
sons, whereas suicidal deviant behavior for hysteroid type personalities.

2. Among patients with alcohol and opioid dependence with deviant behav

ior in premorbide prevails psychopathic personality or accentual personalities with

71

explosive and unstable types. Among patients without deviant behavior in the

premorbid personality prevails psychasthenic and conformal type. 3. The formation
of deviant behavior in patients with alcohol and opioid dependence have been
developed due to the social and psychological factors in cluding, to be brought up
in incomplete families or families with low cultural level and material prosperity,
upbringing defects likeless caring for children, cruelty and violence, getting
involved with antisocial or criminal groups.

4. Clinical features ofalcohol and opioid dependence with deviant behavior

in premorbide is early onset of psycho-active drug abuse, high progress of for
mation of abstinentsyndrome, the severity of abstinence, a highly progressive
course of the disease with the rapid development of personality degradation and
negative medical and social consequences.

5. In the same duration of the disease in patients with the presence of devi ant

behavior in the premorbid is morphostructural changes of the brain, ranging from


background image

minor atrophiestillto the expanding of subcortical space and sulci of the cor tex of
the frontal lobes, in patients without deviant behavior in premorbide - only the
expansion of perivascular spaces, and problems with blood circulation in the veins.

6. Improving the treatment and rehabilitation measures of persons with de

viant behavior in premorbide requires cognitive-behavioral psychotherapy methods
for correcting deviations of personality and behavior.

7. When the developing of preventive measures for persons with deviant

behavior must be considered the personality traits, social and psychological factors
and clinical-dynamic features of the main disease with the definition of the form
and direction of the work of performer.

72

ЭЪЛОН ҚИЛИНГАН ИШЛАР РЎЙХАТИ

СПИСОК ОПУБЛИКОВАННЫХ РАБОТ

LIST OF PUBLISHED WORKS

I Бўлим (I часть; I part)

1. Ашуров З. Ш., Ходжаева Н. И. Клинические особенности хроничес

кого алкоголизма у больных с девиантным поведением // Медицинский жур
нал Узбекистана. – Ташкент, 2013. – № 1. – С. 43-45. (14.00.00; № 8).

2. Ашуров З. Ш., Хайрединова И. И. Характеристика агрессии и откло

нения от нормального социального функционирования в структуре де
виантного поведения больных алкоголизмом // Медицинский журнал Узбе
кистана. – Ташкент, 2013. – № 2. – С. 32-34. (14.00.00; № 8).

3. Ашуров З. Ш., Ходжаева Н. И., Хайрединова И. И. Медикаментозная


background image

и психотерапевтическая коррекция агрессивного поведения больных алкого
лизмом // Ўзбекистон врачлар ассоциациаси бюллетени. – Таш-кент, 2013. –
№ 2. – С. 56-58. (14.00.00; № 17).

4. Ашуров З. Ш., Шин З. В. Взаимосвязь агрессивного поведения с ди

намикой алкоголизма // Медицинский журнал Узбекистана. – Ташкент, 2013.
– №3. – С. 20-22. (14.00.00; № 8).

5. Ашуров З. Ш., Ходжаева Н. И. Девиантное поведение у больных ал

коголизмом с коморбидными расстройствами личности // Невроло-гия. –
Ташкент, 2013. – № 1. – С. 32-39. (14.00.00; № 4).

6. Ходжаева Н. И., Ашуров З. Ш., Абдуллаева Г. К., Ким Д. П., Ропи

жонов А. И. Особенности мотивов у различных групп наркологи-ческих
больных // Медицинский журнал Узбекистана. – Ташкент, 2014. – № 1. – С.
18-20. (14.00.00; № 8).

7. Ходжаева Н. И., Шадманова Л. Ш., Ашуров З. Ш., Султанов Ш. Х.,

Юсупов С. Р. Клинические особенности постабстинентных состояний герои
новой наркомании и факторы формирования ремиссий // Медицинский жур
нал Узбекистана. – Ташкент, 2014. – № 1. – С. 66-69. (14.00.00; № 8).

8. Ашуров З. Ш., Хайрединова И. И. Преморбидная характеристика лиц

с зависимостью от опиоидов, имеющих отношение к формированию проти
воправного вектора поведения // Неврология. – Ташкент, 2014. – № 1. – С. 25-
27. (14.00.00; № 4).

9. Ашуров З. Ш., Ким Д. П., Абдуллаева Г. К. Сравнительная оценка

эффективности мотивационной психотерапии у больных с наркотичес-кой
зависимостью // Ўзбекистон врачлар ассоциацияси бюллетени. – Ташкент,
2014. – №1. – С. 86-88.(14.00.00; № 17).

10. Ашуров З. Ш., Шадманова Л. Ш., Усмонов О. Т., Сыдыков Х. Б.

Современные концепции в реабилитации наркозависимых // Медицин-ский
журнал Узбекистана. – Ташкент, 2014. – № 2. – С. 128-131.(14.00.00; № 8).

11. Ashurov Z. Sh. Addictive patients with deviant behavior and their rela

tives // European Science Review.– Австрия, 2015. – №11-12. – С. 64-65.
(14.00.00; № 19).

73

12. Ашуров З. Ш., Хасанова К. Д. Влияние личностных и клинико

психопатологических особенностей на уровень социальной дезадап-тации
больных опийной наркоманией // Ўзбекистон врачлар ассоциа-цияси бюлле
тени. – Ташкент, 2015. – №1. – С. 75-79. (14.00.00; № 17).

13. Ashurov Z. Sh. Cliniс-biological features of alcoholism in patients with

deviant behavior // European Science Review.– Австрия, 2016. – №1-2. – С. 45-
47. (14.00.00; № 19).

14. Ашуров З.Ш. Социально-демографические характеристики боль

ных опийной наркомании с девиантным поведением // Неврология. – Таш
кент, 2016. – № 2. – С. 37-38. (14.00.00; № 4).

15. Ашуров З. Ш. Результаты сравнения нейровизуализации лиц,

страдающих алкогольной и опиатной зависимостью с девиантным поведени


background image

ем // Тошкент Тиббиѐт Академияси Ахборотномаси. – Ташкент, 2016. – №2. –
С. 58-60 (14.00.00; № 13).

II Бўлим (II часть; II part)

16. Ашуров З. Ш., Ходжаева Н. И. Особенности психотерапии алкоголь

ной зависимости у пациентов с девиантным поведением/ Методические ре
комендации. – Ташкент. – 2012. - 24 с.

17. Ашуров З. Ш. Клинико-биологические особенности опийной нарко

ма-нии у больных с девиантным поведением // Сибирский вестник психи
атрии и наркологии. – Томск, 2016. – №2 (91). – С.58-62.

18. Ашуров З. Ш., Шин З. В, Рашидова Л. А. Многопараметрический

сравнительный анализ изменений на ЭЭГ у больных алкоголизмом с девиа
нтным поведением // Неврология. – Ташкент, 2014. – № 2. – С. 103-104.
(14.00.00; № 4).

19. Кучкаров У. И., Ходжаева Н. И., Ашуров З. Ш., Неврозоподобные

нарушения в структуре героиновой наркомании // Материали за IX междуна
родна научна практична конференция «Найновите постижения на европей
ската наука - 2013». – София, 2013. - С. 42-44.

20. Ашуров З. Ш., Ходжаева Н. И., Султанов Ш. Х. Correction of asten

oadinamic opition of post abstinence disorders // Turkish Association for Psycho
pharmacology (TAP) 6th International Congress on Psycho-pharmacology. Octo
ber 30-November 3. Turkey (Antalya), 2013. – Р.9-10.

21. Ашуров З. Ш., Ходжаева Н. И., Султанов Ш. Х. Treatment of the as

theno-adynamic variant of post withdrawal disoders // Turkish Association for
Psychopharmacology (TAP) 6th International Congress on Psychopharmacology.
October 30-November 3, Turkey (Antalya), 2013. – Р.102-103.

22. Ашуров З. Ш. Antidepressant therapy of affective disorder in the clinic

opium addiction // Turkish Association for Psychopharmacology (TAP) 6th Inter
national Congress on Psychopharmacology. - Turkey (Antalya) April 16-20, 2014.
– Р.26.

23. Ашуров З. Ш., Султанов Ш.Х., Абдуллаева В.К., Ходжаева Н.И. The

relationship of depression and drug addiction // Turkish Association for Psycho-

74

pharmacology (TAP) 6th International Congress on Psychophar-macology. – Tur
key (Antalya), April 16-20, 2014. – Р.147-148.

24. Ашуров З. Ш., Абдуллаева В. К., Султанов Ш. Х., Пулатова Ф. Б.,

Ходжаева Н. И. Neurox effectiveness in the treatment of withdrawal symptoms of
heroin addiction // Turkish Association for Psychophar-macology (TAP) 6th Inter
national Congress on Psychopharmacology. – Turkey (Antalya), April 16-20,
2014. – Р.74.

25. Ашуров З. Ш. Medicamental and psychotherapeutic correction for patient

with aggressive behaviors in alcoholics // XVI word congress of psychiatry “Fo
cusing on access, quality and humane care”. - Spain (Madrid), September 14-18,


background image

2014. – Р.131.

26. Ашуров З. Ш.,КимД. П. Features of therapy of patient with opium addic

tion associated with low motivation to treatment // “Ёш олимлар кунлари”. Тиб
биѐтнинг долзарб масалалари. III илмий-амалий анжуман материаллари. –
Ташкент, 2014. – С. 264-265.

27. Ашуров З. Ш., Абдиназаров А. С. Алкогол анозогнозия феномини

мавжуд бўлган беморларда аффектив бузилишларни миртел ѐрдамида даво
лаш самарадорлиги // Проблемы биологии и медицины. – Самар-канд, 2014. –
№4 (80). – С.4.

28. Ашуров З. Ш., Умуров Н. А. Клинические особенности трамадоло

вой зависимости при различных путях ее формирования // I Съезд психи
атров Узбекистана. – Ташкент, 15 май, 2015. - С. 45.

29. Ашуров З. Ш., Шин З. В. Клинико-психопатологические особенно сти

аддиктивных расстройств у больных с девиатным поведением и их род
ственников // I Съезд психиатров Узбекистана. – Ташкент, 15 мая 2015, – С.
46.

30. Ашуров З. Ш., Шин З. В. Девиантное поведение лиц с алкогольной

за-висимостью // I Съезд психиатров Узбекистана. – Ташкент, 15 май 2015. –
С. 178.

31. Ашуров З. Ш., Шин З. В. Клинико-психопатологические особенно

сти аддиктивных расстройств у больных с девиатным поведением и их род
ственников Международная научно-практическая конференция // “Актуаль
ные проблемы психиатрии и наркологии в современных условиях”. – Чита.

14-15 мая 2015. - С.16-19.

32. Ашуров З. Ш., Ходжаева Н. И. Степень психопатизации в структуре

асоциального поведения больных опийной наркоманией // XVI Съезд психи
атров России «Психиатрия на этапах реформ: проблемы и перспективы». –
Казань, 23-26 сентября 2015. - С. 435-436.

33. Ашуров З. Ш., Ходжаева Н. И. Мотивационная структура психопато

подобных расстройств при зависимости от ПАВ Научно-практическая кон
ференция, посвященная 90-летию со дня рождения профессора Б. А. Лебеде
ва «Научное наследие профессора Б. А. Лебедева». – Санкт-Петербург, 15-16
апреля 2015. - С. 217-219.

75

34. Ашуров З. Ш., Лян Е. М. Взаимосвязь девиантного поведения с дина

микой изменений личности у больных алкоголизмом // Ўзбекистон врачлар
ассоциацияси «Аҳолинингкасалланиш кўрсаткичларига таъсир қилувчи ха
тарли омиллар ва уларни олдини олишда долзарб масалалар». – Гулистон, 14
ноябр 2015.– С. 155-156.

35. Ашуров З. Ш. Клинико-биологические особенности алкоголизма у

больных с девиантным поведением // VII Международная научно

практическая интернет-конференция «Состояние здоровья: медицинские, со


background image

циальные и психолого-педагогические аспекты».– Чита, 2016. – С.72-79.

76

Автореферат “Til va adabiyot ta’limi”

журнали таҳририятида таҳрирдан ўтказилиб, ўзбек, рус ва инглиз

тилларидаги матнлар ўзаро мувофиқлаштирилди.

(28. 10. 2016 йил)


background image

Босишга рухсат этилди: 09.11.2016 йил

Бичими 60х84

1

/

16

, «Times New Roman»

гарнитурада рақамли босма усулида босилди.

Шартли босма табоғи 5. Адади: 100. Буюртма: № 309.

Ўзбекистон Республикаси ИИВ Академияси,

100197, Тошкент, Интизор кўчаси, 68

«АКАДЕМИЯ НОШИРЛИК МАРКАЗИ» ДУК

77

Библиографические ссылки

Ашуров 3. ILL, Ходжаева Н. И. Клинические особенности хронического алкоголизма у больных с девиантным поведением // Медицинский журнал Узбекистана. - Ташкент, 2013. - № 1. - С. 43-45. (14.00.00; № 8).

Ашуров 3. ILL, Хайрединова И. И. Характеристика агрессии и отклонения от нормального социального функционирования в структуре девиантного поведения больных алкоголизмом // Медицинский журнал Узбекистана. - Ташкент, 2013. - № 2. - С. 32-34. (14.00.00; № 8).

Ашуров 3. ILL, Ходжаева Н. И., Хайрединова И. И. Медикаментозная и психотерапевтическая коррекция агрессивного поведения больных алкоголизмом // Узбекистан врачлар ассоциациаси бюллетени. - Таш-кент, 2013. -№ 2. - С. 56-58. (14.00.00; № 17).

Ашуров 3. ILL, Шин 3. В. Взаимосвязь агрессивного поведения с динамикой алкоголизма // Медицинский журнал Узбекистана. - Ташкент, 2013. - №3. - С. 20-22. (14.00.00; № 8).

Ашуров 3. ILL, Ходжаева Н. И. Девиантное поведение у больных алкоголизмом с коморбидными расстройствами личности // Невроло-гия. -Ташкент, 2013. - № 1. - С. 32-39. (14.00.00; № 4).

Ходжаева Н. И., Ашуров 3. ILL, Абдуллаева Г. К., Ким Д. П., Ропи-жонов А. И. Особенности мотивов у различных групп наркологи-ческих больных // Медицинский журнал Узбекистана. - Ташкент, 2014. - № 1. - С. 18-20. (14.00.00; №8).

Ходжаева Н. И., Шадманова Л. ILL, Ашуров 3. ILL, Султанов Ш. X., Юсупов С. Р. Клинические особенности постабстинентных состояний героиновой наркомании и факторы формирования ремиссий // Медицинский журнал Узбекистана. - Ташкент, 2014. - № 1. - С. 66-69. (14.00.00; № 8).

Ашуров 3. ILL, Хайрединова И. И. Преморбидная характеристика лиц с зависимостью от опиоидов, имеющих отношение к формированию противоправного вектора поведения // Неврология. - Ташкент, 2014. - № 1. - С. 25-27. (14.00.00; №4).

Ашуров 3. Ш., Ким Д. П., Абдуллаева Г. К. Сравнительная оценка эффективности мотивационной психотерапии у больных с наркотичес-кой зависимостью // Ўзбекистон врачлар ассоциацияси бюллетени. - Ташкент, 2014.-№1.-С. 86-88.(14.00.00; № 17).

Ашуров 3. Ш., Шадманова Л. Ш., Усмонов О. Т., Сыдыков X. Б. Современные концепции в реабилитации наркозависимых // Медицин-ский журнал Узбекистана. - Ташкент, 2014. - № 2. - С. 128-131.(14,00,00; № 8).

Ashurov Z. Sh. Addictive patients with deviant behavior and their relatives // European Science Review.- Австрия, 2015. - №11-12. - C. 64-65. (14.00.00; № 19).

Ашуров 3. ILL, Хасанова К. Д. Влияние личностных и клиникопсихопатологических особенностей на уровень социальной дезадап-тации больных опийной наркоманией И Узбекистан врачлар ассоциа-цияси бюллетени. - Ташкент, 2015. - №1. - С. 75-79. (14.00.00; № 17).

Ashurov Z. Sh. Clinic-biological features of alcoholism in patients with deviant behavior // European Science Review.- Австрия, 2016. - №1-2. - C. 45-47. (14.00.00; № 19).

Ашуров З.Ш. Социально-демографические характеристики больных опийной наркомании с девиантным поведением // Неврология. - Ташкент, 2016. - № 2. - С. 37-38. (14.00.00; № 4).

Ашуров 3. Ш. Результаты сравнения нейровизуализации лиц, страдающих алкогольной и опиатной зависимостью с девиантным поведением // Тошкент Тиббиёт Академияси Ахборотномаси. - Ташкент, 2016. - №2. -С. 58-60 (14.00.00; № 13).

Ашуров 3. ILL, Ходжаева Н. И. Особенности психотерапии алкогольной зависимости у пациентов с девиантным поведением/ Методические рекомендации. - Ташкент. - 2012. - 24 с.

Ашуров 3. Ш. Клинико-биологические особенности опийной нарко-ма-нии у больных с девиантным поведением // Сибирский вестник психиатрии и наркологии. - Томск, 2016. -№2 (91). - С.58-62.

Ашуров 3. Ш., Шин 3. В, Рашидова Л. А. Многопараметрический сравнительный анализ изменений на ЭЭГ у больных алкоголизмом с девиантным поведением // Неврология. - Ташкент, 2014. - № 2. - С. 103-104. (14.00.00; №4).

Кучкаров У. И., Ходжаева Н. И., Ашуров 3. Ш., Неврозоподобные нарушения в структуре героиновой наркомании // Материали за IX международна научна практична конференция «Найновите постижения на европей-ската наука - 2013». - София, 2013. - С. 42-44.

Ашуров 3. Ш., Ходжаева Н. И., Султанов Ш. X. Correction of asten-oadinamic opition of post abstinence disorders // Turkish Association for Psychopharmacology (TAP) 6th International Congress on Psycho-pharmacology. October 30-Novcmbcr 3. Turkey (Antalya), 2013. - P.9-10.

Ашуров 3. ILL, Ходжаева H. И., Султанов Ш. X. Treatment of the as-thcno-adynamic variant of post withdrawal disoders // Turkish Association for Psychopharmacology (TAP) 6th International Congress on Psychopharmacology. October 30-Novcmbcr 3, Turkey (Antalya), 2013. - P.102-103.

Ашуров 3. Ш. Antidepressant therapy of affective disorder in the clinic opium addiction // Turkish Association for Psychopharmacology (TAP) 6th International Congress on Psychopharmacology. - Turkey (Antalya) April 16-20, 2014. - P.26.

Ашуров 3. Ш., Султанов Ш.Х., Абдуллаева В.К., Ходжаева Н.И. The relationship of depression and drug addiction // Turkish Association for Psycho-pharmacology (TAP) 6th International Congress on Psychophar-macology. - Turkey (Antalya), April 16-20, 2014. - P.147-148.

Ашуров 3. Ш., Абдуллаева В. К., Султанов Ш. X., Пулатова Ф. Б., Ходжаева Н. И. Neurox effectiveness in the treatment of withdrawal symptoms of heroin addiction // Turkish Association for Psychophar-macology (TAP) 6th International Congress on Psychopharmacology. - Turkey (Antalya), April 16-20, 2014.-P.74.

Ашуров 3. Ш. Mcdicamental and psychotherapeutic correction for patient with aggressive behaviors in alcoholics // XVI word congress of psychiatry “Focusing on access, quality and humane care”. - Spain (Madrid), September 14-18, 2014.-P.131.

Ашуров 3. Ш.,КимД. П. Features of therapy of patient with opium addiction associated with low motivation to treatment // “Ёш олимлар кунлари”. Тиб-биётнинг долзарб масалалари. III илмий-амалий анжуман материаллари. -Ташкент, 2014. - С. 264-265.

Ашуров 3. Ш., Абдиназаров А. С. Алкогол анозогнозия феномини мавжуд бўлган беморларда аффектив бузилишларни миртел ёрдамида даво-лаш самарадорлиги // Проблемы биологии и медицины. - Самар-канд, 2014. -№4 (80). - С.4.

Ашуров 3. Ш_, Умуров Н. А. Клинические особенности трамадоловой зависимости при различных путях ее формирования // I Съезд психиатров Узбекистана. - Ташкент, 15 май, 2015. - С. 45.

Ашуров 3. Ш., Шин 3. В. Клинико-психопатологические особенности аддиктивных расстройств у больных с девиатным поведением и их родственников И I Съезд психиатров Узбекистана. - Ташкент, 15 мая 2015, - С. 46.

Ашуров 3. ILL, Шин 3. В. Девиантное поведение лиц с алкогольной за-висимостью И I Съезд психиатров Узбекистана. - Ташкент, 15 май 2015. -С. 178.

Ашуров 3. ILL, Шин 3. В. Клинико-психопатологические особенности аддиктивных расстройств у больных с девиатным поведением и их родственников Международная научно-практическая конференция // “Актуальные проблемы психиатрии и наркологии в современных условиях”. - Чита. 14-15 мая 2015.-С.16-19.

Ашуров 3. ILL, Ходжаева Н. И. Степень психопатизации в структуре асоциального поведения больных опийной наркоманией // XVI Съезд психиатров России «Психиатрия на этапах реформ: проблемы и перспективы». -Казань, 23-26 сентября 2015. - С. 435-436.

Ашуров 3. ILL, Ходжаева Н. И. Мотивационная структура психопатоподобных расстройств при зависимости от ПАВ Научно-практическая конференция, посвященная 90-летию со дня рождения профессора Б. А. Лебедева «Научное наследие профессора Б. А. Лебедева». - Санкт-Петербург, 15-16 апреля 2015. - С. 217-219.

Ашуров 3. ILL, Лян Е. М. Взаимосвязь девиантного поведения с динамикой изменений личности у больных алкоголизмом // Узбекистан врачлар ассоциацияси «Аҳолинингкасалланиш кўрсаткичларига таъсир қилувчи ха-тарли омиллар ва уларни олдини олишда долзарб масалалар». - Гулистан, 14 ноябр 2015-С. 155-156.

Ашуров 3. Ш. Клинико-биологические особенности алкоголизма у больных с девиантным поведением И VII Международная научно-практическая интернет-конференция «Состояние здоровья: медицинские, социальные и психолого-педагогические аспекты»,- Чита, 2016. - С.72-79.