Результаты хирургического лечения гнойных язв роговицы методом пластики аутоконъюнктивы в комбинации с тарзорафией

Аннотация

В данной статье приведены результаты хирургического лечения гнойных язв роговицы у 17 пациентов методом пластики аутоконъюнктивы в комбинации с тарзорафией. В статье подробно описнаа методика операции и ее основные преимущества. Авторами показана эффективность предложенного метода, которая выражется в том, что при гнойных язвах роговицы предложенная методика позволяет сохранить анатомическую целостность глазного яблока и улучшить процесс реабилитации пациента после операции.

Тип источника: Журналы
Годы охвата с 2016
inLibrary
Google Scholar
ВАК
Выпуск:
CC BY f
220-225
72

Скачивания

Данные скачивания пока недоступны.
Поделиться
Билалов, Э., Ашуров, О., Муротов, Н., & Маматов, Ж. (2023). Результаты хирургического лечения гнойных язв роговицы методом пластики аутоконъюнктивы в комбинации с тарзорафией. Журнал биомедицины и практики, 1(4), 220–225. https://doi.org/10.26739/2181-9300-2021-4-33
Жамшид Маматов, врач-офтальмолог, Клиника “Акфа медлайн”

врач-офтальмолог

Crossref
Сrossref
Scopus
Scopus

Аннотация

В данной статье приведены результаты хирургического лечения гнойных язв роговицы у 17 пациентов методом пластики аутоконъюнктивы в комбинации с тарзорафией. В статье подробно описнаа методика операции и ее основные преимущества. Авторами показана эффективность предложенного метода, которая выражется в том, что при гнойных язвах роговицы предложенная методика позволяет сохранить анатомическую целостность глазного яблока и улучшить процесс реабилитации пациента после операции.


background image

БИОМЕДИЦИНА ВА АМАЛИЁТ ЖУРНАЛИ

|

ЖУРНАЛ БИОМЕДИЦИНЫ И ПРАКТИКИ

|

JOURNAL OF BIOMEDICINE AND PRACTICE

№4 | 2021

220

Офтальмология

БИЛАЛОВ Эркин Нозимович

Тошкент тиббиёт академияси, Ўзбекистон.

АШУРОВ Олимжон Мирзажонович

МУРОТОВ Нодир Нуриддинович

Тошкент шахар тез тиббий ёрдам клиник шифохонаси, Ўзбекистон

МАМАТОВ Жамшид Фурқатович

AKFA Medline клиникаси

ТАРЗОРАФИЯ БИЛАН КОМБИНАЦИЯЛАШГАН

АУТОКОНЪЮНКТИВОПЛАСТИКА УСУЛИДА ШОХ ПАРДА ЙИРИНГЛИ

ЯРАЛАРИНИ ХИРУРГИК ДАВОЛАШНИНГ НАТИЖАЛАРИ

For citation:

Erkin Bilalov, Olimjon Ashurov, Nodir Murotov, Zhamshid Mamatov. RESULTS OF

SURGICAL TREATMENT OF PURULENT CORNEAL ULCERS BY AUTOCONJUNCTIVE
PLASTIC METHOD IN COMBINATION WITH TARZORAPHIA. Journal of Biomedicine and
Practice. 2021, vol. 6, issue 4, pp. 220-225


http://dx.doi.org/10.26739/2181-9300-2021-4-33

АННОТАЦИЯ

Ушбу мақолада 17 та беморда кузатилган шох парданинг йирингли ярасини,

аутоконъюнктивал пластика билан комбинациялашган тарзорафия жарроҳлик амалиёти
орқали даволаш натижалари келтирилган. Мақолада операция техникаси ва унинг асосий
афзалликлари батафсил баён этилган. Муаллифлар тавсия этилган усулнинг самарадорлигини,
шох парда йирингли ярасини даволашда кўз олмасининг анатомик яхлитлигини сақлаб
қолиниши ва операциядан кейин беморнинг реабилитация жараёнини яхшиланиши орқали
намоён бўлишини кўрсатиб беришди.

Калит сўзлар:

шох парда йирингли яраси; хирургик даволаш; аутоконъюнктива билан

пластика; тарзорафия.

БИЛАЛОВ Эркин Нозимович

Ташкентская медицинская академия, Узбекистан

АШУРОВ Олимжон Мирзажонович

МУРОТОВ Нодир Нуриддинович

Городская клиническая больница скорой медицинской

помощи города Ташкента, Узбекистан

МАМАТОВ Жамшид Фуркатович

врач-офтальмолог, Клиника “Акфа медлайн”


background image

БИОМЕДИЦИНА ВА АМАЛИЁТ ЖУРНАЛИ

|

ЖУРНАЛ БИОМЕДИЦИНЫ И ПРАКТИКИ

|

JOURNAL OF BIOMEDICINE AND PRACTICE

№4 | 2021

221

РЕЗУЛЬТАТЫ ХИРУРГИЧЕСКОГО ЛЕЧЕНИЯ ГНОЙНЫХ ЯЗВ РОГОВИЦЫ

МЕТОДОМ ПЛАСТИКИ АУТОКОНЪЮНКТИВЫ В КОМБИНАЦИИ С

ТАРЗОРАФИЕЙ

АННОТАЦИЯ

В данной статье приведены результаты хирургического лечения гнойных язв роговицы

у 17 пациентов методом пластики аутоконъюнктивы в комбинации с тарзорафией. В статье
подробно описнаа методика операции и ее основные преимущества. Авторами показана
эффективность предложенного метода, которая выражется в том, что при гнойных язвах
роговицы предложенная методика позволяет сохранить анатомическую целостность глазного
яблока и улучшить процесс реабилитации пациента после операции.

Ключевые слова:

гнойная язва роговицы; хирургическое лечение; пластика

аутоконъюнктивой; тарзорафия.

BILALOV Erkin Nozimovich

Tashkent Medical Academy, Uzbekistan

ASHUROV Olimjon Mirzazhonovich

MUROTOV Nodir Nuriddinovich

Tashkent City Clinical Emergency Hospital, Uzbekistan

Zhamshid Furgatovich Mamatov

Clinic "Akfa medline", Uzbekistan

RESULTS OF SURGICAL TREATMENT OF PURULENT CORNEAL ULCERS BY

AUTOCONJUNCTIVE PLASTIC METHOD IN COMBINATION WITH TARZORAPHIA

ABSTRACT

This article presents the results of surgical treatment of purulent corneal ulcers in 17 patients

by the method of autoconjunctival plasty in combination with tarsorraphy. The article describes in
detail the technique of the operation and its main advantages. The authors have shown the
effectiveness of the proposed method, which is expressed in the fact that in case of purulent corneal
ulcers, the proposed method allows you to preserve the anatomical integrity of the eyeball and
improve the patient's rehabilitation process after surgery.

Key words:

purulent corneal ulcer; surgery; autoconjunctival plastics; tarsorraphy.

Кўз яллиғланиш касалликлари орасида энг катта қийинчиликлар кератит ва шох парда

ярасини даволаш ҳисобланади. Шох парда йирингли яраси кўпинча эндофтальмитнинг
ривожланиши туфайли кўзнинг ўлимига олиб келади [1, 4, 5]. Гельмгольц номли Москва
илмий - текшириш институти юқумли ва аллергик кўз касалликлари бўлимининг
маълумотларига кўра шох парда яраси 23% ҳолларда мураккаб кечиб, 17%-21% гача
энуклеация билан тугайди ва кўзнинг анатомик ўлими – 8% ни ташкил этади. Касалликнинг
давомийлиги 25,2% ҳолатда 2-14 кунни, 21,5% - 15 кундан 30 кунгача, 18,6% - 31 кундан 60
кунгача ва 34,7% ҳолатларда 60 кундан ортиқ бўлган [2, 3].

Шох парда ярасини даволаш услубини танлаш жуда қийин муаммо бўлиб қолмоқда.

Яра шох пардани ҳар қандай қисмини эгаллаши мумкин, аммо марказий соҳадаги
шикастланиш оғирроқ кечиб, даволаш қийинроқ ва кўриш ўткирлигини турғун пасайишига
олиб келади. Ярани узоқ давом этиши ва консерватив давонинг самара бермаслиги хирургик
даволаш зарурлигини асослайди. Шох парда ярасини даволашда орган сақловчи, мелиоратив,
реконструктив, тектоник, профилактик ва терапевтик мақсадларда қуйидаги хирургик
амалиётлар қўлланилади: шох пардани аутоконъюнктива билан пластикаси, янги ёки
консервацияланган донор материалларидан фойдаланилган ҳолда кератопластиканинг турли
хилдаги (қатламли, чуқур, қатламли-чуқур, қатламлараро, инвертли, эписклератопластика,
аутокорнеопластика в.б.) усуллар оқали, ҳамда амниотик мембрананинг кўчириб ўтказилиши
билан жарроҳлик амалиётилари бажарилади. Кератопластикага мутлақ кўрсатма бўлиб, шох


background image

БИОМЕДИЦИНА ВА АМАЛИЁТ ЖУРНАЛИ

|

ЖУРНАЛ БИОМЕДИЦИНЫ И ПРАКТИКИ

|

JOURNAL OF BIOMEDICINE AND PRACTICE

№4 | 2021

222

парда перфорацияси ёки тешилиш хавфи ҳисобланиб, қолган барча ҳолатларда кўрсатмалар
нисбий саналади [7, 8].

Шох парда регенерацияси ва бутунлигини таъминлаш мақсадида тарзорафия

(қовоқларни

вақтинчалик

тикиб

қўйиш)

билан

комбинациялашган

аутоконъюнктивопластиканинг

ўтказилиши,

шох

парда

стромасининг

тезда

эпителизациясини таъминлаб беради, аммо бу ҳолатларда лахтак нуқсонлари, эрозиялари ва
унинг остидаги шох парданинг хиралашиши кузатилиши мумкин.

Тадқиқот мақсади:

тарзорафия билан комбинациялашган аутоконъюнктивопластика

усулида шох парда яраларини хирургик даволаш самарадорлигини баҳолаш.

Тадқиқот материал ва усуллари.

Тошкент шахар тез тиббий ёрдам клиник

шифохонасининг кўз касалликлари бўлимига 2019 – 2020 йилларда шох парда яраси ташхиси
билан госпитализация қилиниб даволанган 17 нафар (17 та кўз) бемор бизнинг кузатувимизда
бўлган. Улардан 7 нафари аёллар, 10 нафари эркаклар бўлиб, уларнинг ўртача ёши 50,4±7,1
ташкил қилди. 5 та кўзда (29,4%) шох парда бактериал, 2 тасида (11,8%) вирус, 4 тасида
(23,5%) нейротрофик ва 6 тасида (35,3%) посттравматик этиологияли бўлган. 64,7% (11 та
кўзда) ҳолатда яра шох парданинг марказида жойлашган ёки бутун юзасини эгаллаганлиги
кузатилди. Яра юзага келтирган нуқсон четлари инфильтрацияланган ва шишган бўлиб,
инфильтрация ўлчамлари 1,5 дан 4,0 мм гача вариацияланган. Яра юзага келтирган
нуқсоннинг ўртача ўлчамлари 4,2 ± 1,5 мм. ни ташкил этди. 64,2 % ҳолатларда шох парда
қалинлигининг 1/2 қисмини ташкил қилувчи

шох парда стромасининг деструкцияси

кузатилди.

Тадқиқот усулларида стандарт офтальмологик текширувлар (визометрия, тонометрия,

биомикроскопия, офтальмоскопия, флюоресцеинли синама, динамикада фоторегистрация)
билан бир қаторда махсус усуллардан кўз олдинги кесимининг оптик когерент томографияси
(ОКТ) ўтказилди. ОКТ орқали ўтказилган диагностик тадбир давомида кўз олдинги кесими
тузилмаларининг биометрик кўрсаткичлари ва анатомо-топографик алоқадорлиги баҳоланди.
Натижада асосий эътибор шох пардадаги нуқсон майдони, яранинг чуқурлиги, шох парда
стромасидаги мавжуд патологик жараёнларни ўтказилаётган даволаш самарадорлигининг
мониторингини ўрганишга қаратилди. Барча беморларнинг шох пардасидан суртмалар
олиниб, бактериологик текширилди.

Барча беморларга тарзорафия билан комбинациялашган аутоконъюнктивопластика

усулида жаррохлик амалиёти ўтказилди.

Ўтказилган даволашнинг самарадорлиги эпителизация тугалланишининг муддатига,

йирингли ажралманинг йўқлигига, яллиғланиш жараёнининг пасайиши вақтига, панофталмит,
шох парда перфорацияси каби асоратларнинг ривожланишига қараб баҳоланди. Кузатув
муддати 6 ойни ташкил қилди.

Натижалар ва муҳокама.

Шох парда зарарланишининг оғирлик даражасини баҳолаш,

яллиғланишли – деструктив ўчоқнинг жойлашган ўрни, унинг чуқурлиги ва давомийлиги,
асоратларнинг мавжудлиги Ситник Г.В. классификациясига кўра ўтказилди [6].
Классификацияга асосан яранинг ўрта ва оғир даражалари барча беморларда кузатилди.
Касаллик увеит, катаракта, иккиламчи глаукома, хамда шох парда перфорацияси хавфи каби
асоратлар билан кечганда шошилинч хирургик ёрдам ўтказилиши талаб этилди ва асосий
эътибор кўзни аъзо сифатида сақлаб қолишга қаратилди. Бунинг сабаби эса 70,5 % беморлар
кўриш ўткирлигининг жуда хам паст ёки кўришнинг айрим функцияларигина сақланиб
қолганлиги бўлди.

Даволаш муддатининг сўнгида барча беморларда яллиғланиш йўқолиб, жараённинг

стабилизацияланиши кузатилди.

Даволашдан кейинги узоқ муддатлардаги кузатув натижаларига кўра (4 ойдан сўнг),

барча беморларда кўз олмасини сақлаб қолинишига эришилди. Узоқ даврларда шох парда ва
кўз олдинги кесимининг ҳолати асосан шох пардадаги яранинг оғирлик даражасига боғлиқ
бўлди. Шох парданинг оғир даражадаги яраларида шох парданинг 1-2 категорияли
ўзгаришларининг

аниқланилиши

частотасида,

оптик

кератопластика

ўтказилиши


background image

БИОМЕДИЦИНА ВА АМАЛИЁТ ЖУРНАЛИ

|

ЖУРНАЛ БИОМЕДИЦИНЫ И ПРАКТИКИ

|

JOURNAL OF BIOMEDICINE AND PRACTICE

№4 | 2021

223

мумкинлигига оид қониқарли прогнозлар 28% ни ташкил қилди. Шох парда
неоваскуляризацияси шох парданинг оғир даражаги яраларида яққол намоён бўлди.

Беморлар кўриш ўткирлиги даволашдан олдин 0,02±0,01 ни ташкил қилди. Функционал

натижаларни даволашдан сўнг қониқарли сифатда баҳолаш учун, кўрув ўткирлиги 0,1 ва
ундан юқори бўлиши кераклиги белгилаб олинди. Даволашдан сўнг қониқарли функционал
натижаларнинг учраши, шох парда ярасининг ўрта даражаларида юқори бўлиб, 0,2±0,01 ни
ташкил этган бўлса, шох парданинг оғир даражадаги яраларида кўриш ўткирлиги паст бўлиб,
0,05±0,01ни ташкил этди.

Жаррохлик муолажасидан олдин ва кейин шох парда ярасининг кечишидаги

ўзгаришларни

тасвирлаш

учун

биз

тарзорафия

билан

комбинациялашган

аутоконъюнктивопластика усулида хирургик амалиёти ўтказилган бемор кўзини мисол
тариқасида келтирамиз (расм 1.)

Мисол.

Бемор А.К., 1981 й.т., (касаллик тарихи №1526/12) бўлимга 19.10.2020 йилда

чап кўзидаги кучли характердаги оғриқ, шох пардасидаги хираланиш, кўриш ўткирлигининг
сўнгги 1 ой ичида кескин пасайиши, кўз ёшланиши, эрталаблари киприкларининг ёпишиб
қолиши, кўзидаги кучли қизариш, ёруғликдан қўрқиш каби шох парда синдромига хос барча
клиник белгилар билан мурожаат қилди. Бу ҳолат 1 ойдан бери давом этиб келаётганлигини,
шу вақтгача буюрилган барча даво чоралари самара кўрсатмаганлигини билдирмоқда.

Обьектив кўрик маълумотлари.

OS – кўриш ўткирлиги 1/∞ pr.l. certa, коррекцияланмайди.
Эпифора (кўздан ёш оқиши). Қовоқ четлари қалинлашган, гиперемияланган.

Киприклари бир бирига ёпишган ҳолатда. Конъюнктива ички юзаси хам гиперемияланган
бўлиб, аралаш иньекция кузатилади. Пастки гумбазида кам миқдордаги йиринг аралаш сероз
ажралма мавжуд.

Шох парда сферик, хиралашган, сезгирлиги камайган. Марказий сохасида четлари

ноаниқ, думалоқ шаклдаги, диаметри 6-7 мм ли эрозияланган яра биомикроскопияланади. Яра
четлари шишган. Яра юзасини оққиш - кулранг рангдаги қоплама қоплаган. Эпителизация
жараёни белгилари кузатилмайди (

1-расм А

).

Олдинги камера суюқлиги опаленсциялашган, чуқурлиги ўртача даражада. Гипопион

мавжуд эмас. Гавхар тиниқ.

Кўз туби шох парда хиралашганлиги туфайли офтальмокопияланмайди.

Асосий ташхис:

OS – Шох парда яраси (Н16.0). Кератоконъюнктивит (Н16.2.).
Блефароконъюнктивит (Н10.5).
Беморга режалаштирилаётган жарроҳлик амалиётидан олдин стационар шароитда 14

кун давомида яллиғланишга қарши даволаш чора тадбирлари буюрилди.

02.11.2021

йилда

чап

кўзда

тарзорафия

билан

комбинациялашган

аутоконъюнктивопластика усулида жарроҳлик амалиёти ўтказилди. Операция асоратларсиз
кечди.

03.11.2021 йил. Қовоқлар пастки маргинал қирғоқларидан 0,6-0,7 мм узоқликда ўзаро

чоклар ёрдамида тикилган. Чоклар ҳолати қониқарли, функционал. Ажралмаларсиз (

1-расм

Б

).

25.02.2021 йил. Бажарилган жарроҳлик амалиётидан 4 ой ўтгач чоклар олинди.

Объектив кўрикда: OS – тинч, ажралмаларсиз, оғриқсиз. Қовоқлар чети қалинлашмаган,
ўзгаришсиз нормада. Шиллиқ қаватда қон томирлар иньекцияланмаган. Шох парданинг оптик
сохасида яра ўрнида тўлиқ эпителизацияланган, овалсимон шаклдаги III даражали лейкома
биомикроскопияланади. Латерал томондан шох пардага қон томирлар ўсиб кирган (

1-расм В

).

OS – кўриш ўткирлиги 0,05 ни ташкил қилди. Коррекция бермайди. Кўз ички босими

19,0 мм сим. уст. га тенг (Маклаков тонометри). Бемор назоратда, кератопластика жарроҳлик
амалиёти режалаштирилмоқда.


background image

БИОМЕДИЦИНА ВА АМАЛИЁТ ЖУРНАЛИ

|

ЖУРНАЛ БИОМЕДИЦИНЫ И ПРАКТИКИ

|

JOURNAL OF BIOMEDICINE AND PRACTICE

№4 | 2021

224

1-расм. Бемор А.К.: А)

Чап кўз шох парда яраси. Жаррохлик муолажасидан олдин;

Б)

Чап

кўзда бажарилган тарзорафия билан комбинациялашган аутоконъюнктивопластика усулида

бажарилган хирургик амалиёт;

В)

Чап кўз - 4 ойдан сўнг.


Шох парда яраси туфайли стационарда беморларнинг хирургик даволаниш муддати,

фақат консерватив даволанган беморларга қараганда қисқароқ бўлиб 6,7±1,2 койко - кунни
ташкил этди.

Шундай қилиб, ярали жараённинг оғир кечишида тарзорафия билан комбинациялашган

аутоконъюнктивопластиканинг ўтказилиши, шох парда тўқимасидаги нуқсон зонасига
аутоконъюнктиванинг регенератив таъсир кўрсатиши, яллиғланиш жараёнининг камайиши
муддатларининг ва реабилитацион даврнинг тезлашиши ҳисобига самарадор бўлди.
Жараённинг стабилизациясидан сўнг барқарор хиралашиш кузатилгач, бу беморларга кўрув
функцияларини тиклаш мақсадида қатламли ёки чуқур кератопластика амалиёти ўтказилиши
мумкин.

Хулосалар

. Шох парданинг ўрта ва оғир даражаларида тарзорафия билан

комбинациялашган аутоконъюнктивопластиканинг қўлланилиши, кўзни анатомик аъзо
сифатида

сақланиб

қолинишига,

беморнинг

оптик

реабилитациясининг

мавжуд

имкониятларини яхшилашга, ҳамда беморларнинг стационарда даволаниш муддатларини
камайишига олиб келади.


Фойдаланилган адабиётлар

1.

Каспаров А.А., Садыхов А.К., Маложен С.А. Лечение гнойных язв роговицы //Вестник
офтальмологии. – 1987. – № 6. – С. 67-71.

2.

Ковалева Л.А., Вахова Е.С. Алгоритмы фармакотерапии бактериальных язв роговицы //
Эффективная фармакотерапия. Офтальмология. – 2013. – № 1 (23). – С. 25-33.

3.

Ковалева Л.А., Кричевская Г.И., Балацкая Н.В. Бактериальная язва роговицы: причины
затяжного течения, тактика лечения // Точка зрения. Восток - Запад. – 2018. –№4. – С.51-
53.

4.

Майчук Ю.Ф. Терапевтические алгоритмы при инфекционных язвах роговицы //
Вестник офтальмологии. –2000.–№3.–С.35-37.

5.

Павлюченко А.К., Михальченко Е.А., Олейник Т.В., Павлюченко К.П. Эффективность
лечения язв роговицы // Офтальмохирургия. – 2017.– № 3.– С. 50–54.

6.

Ситник Г.В. Современные подходы к лечению язв роговицы // Медицинский журнал. –
2007. –№ 4. – С. 100-104.

7.

Тарасова Л.Н., Шаимова В.А., Симбирцев А.С. Роль провоспалительных цитокинов в
развитии бактериальных кератитов // Вестник офтальмологии. – 2005. – № 6. – С. 16-18.

8.

Ченцова Е.В., Вериго Е.Н., Хазамова А.И. Дифференцированный подход к
комплексному лечению язв роговицы // Офтальмология. –2018.–15(3).–С. 256-263.

9.

Temur Tolibovich SAIDOV, Nodira Rakhimovna YANGIEVA Complex treatment of
glaucomatous optic neuropathy by endonasal electrophoresis in combination with
electrostimulation. Journal of Biomedicine and Practice. 2021, vol. 6, issue 1, pp.132-139


background image

БИОМЕДИЦИНА ВА АМАЛИЁТ ЖУРНАЛИ

|

ЖУРНАЛ БИОМЕДИЦИНЫ И ПРАКТИКИ

|

JOURNAL OF BIOMEDICINE AND PRACTICE

№4 | 2021

225

10.

D.M. Тurakulova, B.T. Buzrukov, Z.R. Nazirova, Sh.V. Sharafov Analysis of the clinical and
functional state of the visual organ of children with animal injuries Journal of Biomedicine and
Practice. 2021, vol. 6, issue 3, pp. 280-284

11.

Ризаев Ж.А., Туйчибаева Д.М. Изучение общего состояния и динамики первичной и
общей инвалидности вследствие глаукомы взрослого населения в республики
Узбекистан

и

города

Ташкента// JOURNAL OF ORAL MEDICINE AND CRANIOFACIAL RESEARCH. №1
(01) 2020 Ташкент, С75-77

12.

Ризаев

Ж.А.,

Туйчибаева

Д.М.

ПРОГНОЗИРОВАНИЕ

ЧАСТОТЫ

И

РАСПРОСТРАНЕННОСТИ ГЛАУКОМЫ В РЕСПУБЛИКЕ УЗБЕКИСТАН// Журнал
биомедицины и практики, 2020, №6(5) 180-186




Библиографические ссылки

Каспаров А.А., Садыхов А.К., Маложсн С.А. Лечение гнойных язв роговицы //Вестник офтальмологии. - 1987. -№ 6. - С. 67-71.

Ковалева Л.А., Вахова Е.С. Алгоритмы фармакотерапии бактериальных язв роговицы // Эффективная фармакотерапия. Офтальмология. -2013. -№ 1 (23). - С. 25-33.

Ковалева Л.А., Кричевская Г.И., Балацкая Н.В. Бактериальная язва роговицы: причины затяжного течения, тактика лечения //Точка зрения. Восток - Запад. - 2018. -№4. - С.51-53.

Майчук Ю.Ф. Терапевтические алгоритмы при инфекционных язвах роговицы // Вестник офтальмологии. -2000.-№3.-С.35 37.

Павлюченко А.К., Михальченко Е.А., Олейник Т.В., Павлюченко К.П. Эффективность лечения язв роговицы Офтальмохирургия. - 2017.- № 3.- С. 50-54.

Ситник Г.В. Современные подходы к лечению язв роговицы // Медицинский журнал. -2007. -№4. -С. 100-104.

Тарасова Л.Н., Шаимова В.А., Симбирцев А.С. Роль ировоспалительных цитокинов в развитии бактериальных кератитов Вестник офтальмологии. - 2005. - № 6. - С. 16-18.

Ченцова Е.В., Вериго Е.Н., Хазамова А.И. Дифференцированный подход к комплексному лечению язв роговицы // Офтальмология. —2018,—15(3).—С. 256-263.

Temur Tolibovich SAIDOV, Nodira Rakhimovna YANGIEVA Complex treatment of glaucomatous optic neuropathy by endonasal electrophoresis in combination with electrostimulation. Journal of Biomedicine and Practice. 2021, vol. 6, issue 1, pp.132-139

D.M. Тurakulova, B.T. Buzrukov, Z.R. Nazirova, Sh.V. Sharafov Analysis of the clinical and functional state of the visual organ of children with animal injuries Journal of Biomedicine and Practice. 2021, vol. 6, issue 3, pp. 280-284

Ризаев Ж.А., Туйчибаева Д.М. Изучение общего состояния и динамики первичной и общей инвалидности вследствие глаукомы взрослого населения в республики Узбекистан и города Ташкента// JOURNAL OF ORAL MEDICINE AND CRANIOFACIAL RESEARCH. №1 (01) 2020 Ташкент, С75-77

Ризаев Ж.А., Туйчибаева Д.М. ПРОГНОЗИРОВАНИЕ ЧАСТОТЫ И РАСПРОСТРАНЕННОСТИ ГЛАУКОМЫ В РЕСПУБЛИКЕ УЗБЕКИСТАН// Журнал биомедицины и практики, 2020, №6(5) 180-186