https://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/issue/feedПерспективы реформирования и устойчивого развития национальной экономики2024-12-25T06:55:26+08:00Каримов Нарбой Ганиевичinfo@tsue.uzOpen Journal Systems<p>Перспективы реформирования и устойчивого развития экономики Узбекистана заключаются в определении ключевых направлений и подходов, которые обеспечат её долгосрочную стабильность, конкурентоспособность и способность адаптироваться к изменениям в глобальной экономике.</p>https://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58264Перспективы реформирования и устойчивого развития экономики Узбекистана в условиях цифровой трансформации и внедрения искусственного интеллекта2024-12-18T05:24:36+08:00Kalandar Abdurakhmanov<p>Для обеспечения устойчивого развития экономики Узбекистана Президентом Республики Узбекистан было принято несколько стратегических указов и постановлений, направленных на проведение ключевых реформ.<br />Одним из основополагающих документов является Указ № УП-60 от 28 января 2022 года о Стратегии развития Нового Узбекистана на 2022-2026 годы. В этой стратегии определены семь приоритетных направлений, включая ускоренное развитие национальной экономики, рост человеческого капитала, реформы в социальной защите и поддержке населения, а также укрепление верховенства закона. Эти меры должны способствовать созданию условий для стабильного экономического роста и улучшения качества жизни населения.</p>2024-12-18T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Каландар Абдурахмановhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58267Agricultural practices and CO 2 emissions: transitioning to sustainable farming in Uzbekistan 2024-12-18T05:50:32+08:00Anvar Usmanova.usmanov@tsue.uzShoh-Jakhon Khamdamovshhamdamov@mail.ru<p>Agriculture plays an important role in Uzbekistan’s economy, making a significant contribution to GDP and employing a large portion of the population. However, traditional agricultural practices have resulted in increased carbon dioxide (CO2) emissions, which contribute to climate change. Unsustainable water use, soil degradation, and heavy reliance on chemical fertilizers are some of the key factors behind the sector's carbon footprint. In recent years, Uzbekistan has begun to shift to sustainable agricultural practices to reduce C02 emissions while maintaining agricultural productivity. This article examines the relationship between agricultural practices and C02 emissions in Uzbekistan and explores the country’s transition to sustainable agriculture.</p>2024-12-18T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Анвар Усманов, Шох-Джахон Хамдамовhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58269Пути повышения энергообеспеченности экономики Узбекистана 2024-12-18T06:14:42+08:00Mikhail Khamidulin<p>Отправной точкой данной статьи является постулат, что без энергии невозможно развитие ни человека, ни любого живого существа, ни экономики страны. Французский экономист Г.Жиро в 2014 году проанализировав данные по пятидесяти странам за последние 40 лет пришел к выводу «Первичная энергия - главный фактор роста ВВП. При прочих равных условиях увеличение (уменьшение) потребления первичной энергии на душу населения на 10,0 процентов ведет к росту (уменьшению) ВВП на душу населения на 6,0-7,0 процентов». [1]</p>2024-12-18T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Михаил Хамидулинhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58273Issues of climate migration in the context of global climate change 2024-12-18T06:39:09+08:00Zulaykho Kadirovakzulayho@gmail.comBakhtiyor Ismoilovinglizxitoy@gmail.com<p>Climate change is reshaping human mobility across the planet. Climate-related hazards such as floods, storms, and wildfires have already become major drivers of global human mobility. Policy advancements in the field of climate migration are unprecedented and critical, as they have impacts not only on a global scale but also at regional, national, and sub-national levels. These policies are especially important for countries and populations most vulnerable to climate change, particularly the least developed countries, landlocked developing countries, and small island developing states.</p>2024-12-18T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Зулайхо Кадирова, Бахтиёр Исмоиловhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58290Актуальные вопросы функционирования системы управления твердыми коммунальными отходами в РФ 2024-12-18T09:25:25+08:00Anastasiya Bayrak<p>В статье рассмотрен один из вопросов устойчивого развития национальной экономики - система управления твердыми коммунальными отходами. Перечислены сложности действующей системы: низкая мотивация участников и недостаточная инфраструктура для эффективной переработки вторичных материальных ресурсов, извлекаемых из коммунальных отходов. Предложены экономические меры для повышения заинтересованности граждан в раздельном сборе отходов - важном элементе подготовки вторичных материальных ресурсов для их дальнейшей переработки. Подчеркивается, что оценивать систему необходимо с позиции общественной эффективности, учитывая заинтересованность всех участников процесса: от переработчиков до граждан. Приведены условия для реализации предложенных мер.</p>2024-12-19T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Анастасия Байракhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58394Особенности функционирования нефтегазовой отрасли России в условиях санкционной политики 2024-12-19T05:18:51+08:00Aleksey Taydakov<p>Развитие нефтегазовой отрасли выступает стратегической задачей России, которая способствует развитию других сфер деятельности, выступая в своем роде важным заказчиком для компаний разного масштаба и специфики работы, и даже формирует отдельные отрасли.</p>2024-12-19T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Алексей Тайдаковhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58395Влияние климатических изменений на фермерство и животноводство в Беларуси 2024-12-19T05:18:59+08:00Artem BirulyaIlya PakalyukLyudmila Tischenko<p>В статье рассматривается влияние климатических изменений на фермерство в Беларуси, где значительные изменения температуры и осадков приводят к необходимости адаптации сельского хозяйства. Исследуются ключевые тенденции изменения климата, такие как потепление, учащение экстремальных погодных явлений, засухи и переувлажнение почвы. Особое внимание уделено анализу влияния этих факторов на сельскохозяйственные культуры, водные ресурсы и животноводство. Также рассматриваются возможные пути адаптации, включая внедрение устойчивых сельскохозяйственных культур, инновационных технологий и развитие системы агрострахования.</p>2024-12-19T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Артем Бируля, Илья Пакалюк, Людмила Тищенкоhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58396Интеграция циркулярной экономики в концепцию зеленой экономики 2024-12-19T06:05:45+08:00Arina BugrikElizaveta Filicheva<p>В статье исследована интеграция циркулярной и «зеленой» экономики, способствующей сокращению отходов и максимальному использованию ресурсов. Рассмотрены успешные примеры внедрения принципов циркулярной экономики на предприятиях, проанализированы преимущества и недостатки этой модели. Также предложены рекомендации и перспективы дальнейшего эффективного преодоления экологических проблем.</p>2024-12-19T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Арина Бугрик, Елизавета Филичеваhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58397Внедрение ESG концепции в Беларуси 2024-12-19T06:18:06+08:00Filipp Vorobeyvorobejf20@gmail.comElena Byshnyovaebyshneva@gmail.com<p>С развитием технологий экологические проблемы становятся все более актуальными и важными для жизни, влияя на достижение целей устойчивого развития. Взаимосвязь между экологией и экономикой, их воздействие друг на друга, формируют само понятие экологоэкономических проблем. Эти проблемы стоят перед государствами, компаниями-гигантами и обществом, создавая сложные вызовы, требующие комплексного подхода к решению. Изменение климата, истощение природных ресурсов, загрязнение окружающей среды, утрата биоразнообразия, неравномерное распределение ресурсов, отсутствие устойчивых моделей потребления и производства, недостаточное осознание и образование населения - все эти темы особенно важны для понятия экологических и экономических проблем, которые мы рассмотрим далее.</p>2024-12-19T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Филипп Воробей, Елена Бышнёваhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58398Обеспечение устойчивого развития экономики узбекистана в условиях интегративных экономических процессов2024-12-19T06:29:34+08:00Arseniy GolyshkoYuriy Zagumyonnov<p>Узбекистан, обладая богатым набором природных и человеческих ресурсов, вступил на путь масштабных экономических реформ, целью которых является создание устойчивой и инклюзивной экономики. С момента начала реформ в 2016 году под руководством президента Шавката Мирзиёева страна стремится к экономической диверсификации, улучшению качества жизни населения и интеграции в глобальную экономику. Однако для достижения этих целей необходимо всестороннее понимание существующих проблем и путей их решения.</p>2024-12-19T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Арсений Голышко, Юрий Загумённовhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58399Циркулярная экономика как основа устойчивого развития: опыт и перспективы 2024-12-19T06:29:45+08:00Kristina Livanova<p>Для Российской Федерации, обладающей богатыми природными ресурсами, но сталкивающейся с высокими уровнями отходов и экологическими проблемами, внедрение циркулярной экономики становится особенно актуальным. Циркулярная экономика играет ключевую роль в достижении устойчивого развития, обеспечивая баланс между экономическим ростом, социальной справедливостью и охраной окружающей среды. В условиях глобальных вызовов, таких как изменение климата, истощение природных ресурсов и увеличение объемов отходов, переход к ЦЭ становится необходимым для обеспечения экологической безопасности и качественной жизни будущих поколений.</p>2024-12-19T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Кристина Ливановаhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58400Устойчивое развитие экономики как необходимое условие эволюции общества2024-12-19T06:29:57+08:00Vladislav KojinArtem SavrukhinEvgeniya Nikitina<p>Устойчивое экономическое развитие играет ключевую роль в эволюции общества, обеспечивая экономический рост при сохранении благосостояния будущих поколений. Эта концепция представляет собой комплексную систему, в которую интегрированы экономические, социальные и экологические аспекты развития.</p>2024-12-20T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Владислав Кожин, Артем Саврухин, Евгения Никитинаhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58401Нарушение климатического баланса и его влияние на устойчивость национальной экономики 2024-12-19T06:30:42+08:00Yuliya StacenkoLyudmila Tischenko<p>Планета Земля сегодня находится в реальной опасности не только для дальнейшего существования человечества, но и для жизни в целом. На основании исследований, проведенных экспертами Агентства по защите окружающей среды США (ЕРА), обозначена структура наиболее значимых факторов экологического риска: глобальное изменение климата, истощение озонового слоя, изменение компонентов природной среды, снижение уровня биоразнообразия [1, с. 173]. Изменение климата является одной из самых острых проблем, стоящих перед нынешним поколением, так как создает угрозу развитию цивилизации и качеству жизни миллионов людей. Генеральный Секретарь ООН Пан Ги Мун назвал изменение климата первостепенной геополитической и экономической проблемой 21-го столетия.</p>2024-12-20T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Юлия Стаценко, Людмила Тищенкоhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58402Малый бизнес как фактор устойчивого развития национальной экономики2024-12-19T06:30:51+08:00Eten Andrshinfo@nlibrary.uzN Antipenko<p>Малый бизнес играет важную роль в формировании устойчивого развития национальной экономики. Во многих странах мира предприятия малого и среднего бизнеса составляют значительную часть общего числа компаний, а их вклад в экономику измеряется как созданием рабочих мест, так и генерацией валового внутреннего продукта (ВВП) [1, с. 49]. Однако, роль малого бизнеса выходит за рамки исключительно экономической деятельности. Он оказывает влияние на социальную стабильность общества, способствует развитию человеческого капитала и играет ключевую роль в распространении инновационных решений, которые могут поддерживать экологическую устойчивость.</p>2024-12-20T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Этьен Андрш, Н Антипенкоhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58403Развитие зеленой экономики как фактор устойчивого экономического роста в условиях климатических изменений 2024-12-19T06:31:20+08:00Eldor Abdukhakimov<p>В данной работе рассматривается развитие зеленой экономики как фактора устойчивого экономического роста в условиях климатических изменений. Проанализированы глобальные тенденции и успешные примеры внедрения зеленых технологий, а также исследован опыт Узбекистана в этом направлении. Особое внимание уделено переходу к возобновляемым источникам энергии и снижению углеродных выбросов как ключевым элементам стратегии устойчивого развития. Рассмотрены вызовы и перспективы, связанные с внедрением зеленой экономики в Узбекистане, а также роль международного сотрудничества и инвестиций в этом процессе.</p>2024-12-20T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Элдор Абдухакимовhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58405O‘zbekiston moliya bozori yashil instrumentlarining joriy holati va istiqbollari2024-12-19T12:50:07+08:00Nilufar Alikulovaaliqulova95@gmail.com<p>O'zbekistonning ekologik va iqtisodiy holati so'nggi yillarda jiddiy o'zgarishlar va rivojlanishlarni talab qilmoqda. Global iqlim o'zgarishlari, tabiiy resurslarning taqchilligi va atrof-muhitning zaharlanishi kabi muammolar insoniyatni yangi iqtisodiy modellarni qidirishga undamoqda. Yashil iqtisodiyot konsepsiyasi, resurslarni barqaror boshqarish va atrof-muhitni muhofaza qilishni maqsad qilib qo'yadi. O'zbekistonda yashil iqtisodiyotni moliyalashtirish instrumentlarini keng joriy etish, mamlakatning iqtisodiy o'sishini barqaror va ekologik jihatdan toza qilishda muhim ahamiyatga ega. Sayyoramizning so'nggi yigirma yillik davrida atrof-muhitdagi tabiiy resurslardan oqilona foydalanmaslik natijasida ularning taqchilligi, iqlim o'zgarishi va bioxilmaxillikning yo'qolishi kabi ko'plab global muammolar yuzaga keldi. Ushbu muammolar ijtimoiy tengsizlikni oshirish, iqtisodiy va siyosiy holatga ta'sir ko'rsatishi bilan bog'liq. Ekologik muammolarni hal etishda aholi ishtiroki muhim ahamiyatga ega. Shuning uchun, so'nggi yillarda global moliya bozorida "yashil iqtisodiyot”, "yashil moliyalashtirish”, "yashil instrumentlar” kabi terminlar keng tarqalmoqda. Bu terminlar tabiiy resurslardan oqilona foydalanish, atrof-muhitga salbiy ta’sirni kamaytirish va kelajak avlodlar uchun farovon iqtisodiyotni ta'minlash kabi strategik maqsadlarni anglatadi.</p>2024-12-20T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Нилуфар Аликуловаhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58406Milliy iqtisodiyotni barqaror rivojlantirishning ekologik- iqtisodiy muammolari2024-12-19T12:59:54+08:00Shavkat Asraevshavkatasrayev70@gmail.com<p>Maqolada mamlakatimizda yuzaga kelayotgan ekologik muammolar va ularningyechimlari atroflicha tahlil qilingan. Shuningdek, amalga oshirilayotgan ekologik islohotlar, atrof-muhitni muhofaza qilish borasida mintaqaning o'ziga xos xususiyatlari, shimoliy mamlakatlarning ilg'or tajribasi va ularning ekologiya sohasidagi iqtisodiy yondashuvlari ham batafsil yoritilgan. Ushbu tajribalar mintaqa ekologiyasini rivojlantirishda muhim o'rin tutishi bilan birga, barqaror ekologik muhit yaratishga qaratilgan strategiyalarni shakllantirishda muhim omil bo'lib xizmat qilmoqda.</p>2024-12-20T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Шавкат Асраевhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58407Qishloq xo’jaligi korxonalarining optimal tarmoq tuzilmasini shakllandirishda chorvachilikning rolini asoslash 2024-12-19T13:05:47+08:00Bakhtigul Aydaniyazova<p>Bozor sharoitida korxonaning qishloq xo'jaligi ishlab chiqarishi samaradorligiga korxona hajmi (er maydoni, ishchilarsoni); agroiqlim sharoitlari; chiziqli o'sish tendensiyasi, hayvonlar populyatsiyasining dinamikasi, chorvachilik mahsulotlari; tarmoq tuzilmasi (o’simlikchilik va chorvachilik o’rtasidagi bog'liqlik, ixtisoslashuv);</p>2024-12-20T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Бахтигул Айданиязоваhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58408Tadbirkorlik faoliyatida ijtimoiy yo’naltirilgan loyihalar samaradorligini oshirish 2024-12-19T13:09:35+08:00Javlon BaisbaevBayisbayevjavlon@gmail.com<p>Ushbu maqolada tadbirkorlik faoliyati qo'llab-quvvatlash maqsadida, ijtimoiy zifqatlamlarda tadbirkorlik faoliyatini kengaytirish maslalari, bu bo'yicha loyihalarni amalga oshirishda mablag’larni jalb etilishi yo'nalishlari, aholini ijtimoiy-iqtisodiy rag'batlantirish maslalari o'rganilgan.</p>2024-12-20T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Джавлон Баисбаевhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58409Xizmatlar sohasini diversifikatsiyalashning xorij tajribasi 2024-12-19T13:22:07+08:00Sadokat Bultakova<p>Xizmatlar sohasini diversifikatsiya qilish hozirgi kunda zamon talabi bo'lib qolmoqda, faqatgina bitta yo'nalish, mahsulot, xizmat turiga va undan keladigan daromadga suyanib qolmasdan boshqa sotuv kanallarini yaratish va marketingni yana bir bor ko'rib chiqish raqobat bozorida yashab qolishga zamin yaratadi. Diversifiktsiyani kuchli va ishlaydigan tomonini raqamlarda ko'radigan bo'lsak; Amerikaning McKinsey & Company kompaniyasi o'tkazgan tadqiqotda diversifikatsiya qilingan kompaniyalar faoliyati boshqa hamkorlarini ortda qoldirib, 3,6% ortiqcha daromad olib kelgan. Diversifikatsiya qiluvchi korxonalar bitta keladigan pul manbasiga qarab qolmasdan bir necha daromad turlariga kirishi va tez o'sish imkonini tug'diradi.</p>2024-12-20T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Садокат Бултаковаhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58410O‘zbekiston qishloq xo‘jaligi rivojlanish taraqqiyotining o‘ziga xos xususiyatlari 2024-12-19T13:28:08+08:00Dilnoza Butanovabutanovadilnoza@gmail.com<p>Mamlakatimiz o'z mustaqilligini qo'lga kiritgach bozor iqtisodiyotini shakllantirish masalasi qo'yildi va bozor tizimini tashkil qilish hamda ushbu yo'ldagi iqtisodiy islohotlarni evolyutsion bosqichma-bosqich amalga oshirildi. Mamlakat qishloq xo'jaligini isloh qilishda dastlab xususiy mulkni shakllantirish masalasiga urg'u berildi.</p>2024-12-20T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Дилноза Бутановаhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58411Xalqaro turizm rivojlanishining ekologik muammolari 2024-12-19T13:36:01+08:00Uktam Jiyanovuktam.jiyanov87@gmail.com<p>Zamonaviy turizmga bo'lgan e’tibor XX asrda boshlangan bo'lsada, uning rivojlanishi XXI asrga to'g'ri keldi. Bugungi kunda dunyoning 193 davlatidan 150 dan ortig'i turizm bilan shug'ullanadi. BMTning Turizm tashkiloti (UN Tourism) ma’lumotlariga ko'ra, 2023-yilda xalqaro turizmdan olingan daromadlar barqaror o'sib, 1,4 trln. AQSh dollariga yetdi [5]. Bu raqam turizmning global iqtisodiyotdagi ahamiyati ortib borayotganligi va bu tarmoqning aholi bandligini oshirish hamda millatlararo madaniy hamkorlikni rivojlantirishdagi ahamiyati beqiyos ekanligidan dalolat beradi. Shuni ta'kidlash kerakki, bunday o'sish global darajada yuz berayotgan jarayonlar natijasi bo'lgan noaniqlik sharoitida amalga oshmoqda, bu esa, o'z navbatida, turizmning faoliyat sifatida barqaror ekanligidan darak beradi.</p>2024-12-20T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Уктам Жияновhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58412“Яшил” иқтисодиёт ва углерод нейтраллигига эришиш 2024-12-19T13:42:43+08:00Abduvali Isadzhanov<p>Охирги йилларда жаҳон иқтисодиётининг янги модели ривожланишини таъминлаш билан боғлиқ тадқиқотларда глобал экологик ўзгаришлар ҳисобга олинмоқда. Ривожланишнинг янги моделини излаш барқарор ривожланиш парадигмаси эволюциясига, "яшил” иқтисодиёт юзага келишига сабабчи бўлди. Ўзбекистон Республикасининг 2019-2030-йилларга мўлжалланган "Яшил" иқтисодиётга ўтиш стратегиясига мувофиқ, Ўзбекистон 2030-йилга бориб ялпи ички маҳсулот бирлигига тўғри келадиган энергия сарфи ҳажмини, шу жумладан қайта тикланувчи энергия манбаларидан фойдаланишни кенгайтириш ҳисобига 30 фоизга камайтириш белгиланган [1].</p>2024-12-20T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Абдували Исаджановhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58413Человеческий капитал в концепции эколого- экономической устойчивости национальной экономики 2024-12-19T13:49:58+08:00Elena Kiminfo@nlibrary.uz<p>Начало XX века ознаменовалось интенсивным социально-экономическим развитием общества, что нанесло существенный урон окружающей среде. Быстрые темпы экономического роста несомненно способствуют социальному и научному прогрессу, стимулируют развитие науки и техники, повышают уровень и продолжительность жизни населения. Однако, последствиями такого роста являются серьезные экологические риски: резкое увеличение потребления природных ресурсов в мире, возрастание объемов промышленных и бытовых отходов, в том числе токсичных. Эти процессы приводят к невиданной антропогенной нагрузке на биосферу и обострению экологической напряженности. [10]</p>2024-12-20T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Елена Кимhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58438Qayta tiklanuvchi energiyaning xorijiy mamlakatlarda rivojlanish dinamikasi2024-12-20T14:02:51+08:00Surayyo Kushbakovainfo@nlibrary.uz<p>Bugungi kunda energiya muammosini yechish, iqtisodiyot va ekologiya sohasida manfaatlar to'qnashganligini va ular bir butunlikni tashkil etayotganligini ko'rishimiz mumkin. Sof energiyaga o'tish va uni rivojlantirish esa ushbu muammolarni bartaraf etishga qaratilgan hisoblanadi. Sof energiya tarkibida QTE turlarini ham o'z ichiga olgan bo'lib, xalqaro tashkilotlar tomonidan bu borada bir qancha dasturlar, vazifalar va maqsadlar ishlab chiqishmoqda.</p>2024-12-23T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Сурайё Кушбаковаhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58439Цифровизация национальной экономики как фактор устойчивого развития 2024-12-20T14:03:00+08:00Shokhrukh Malikovinfo@nlibrary.uz<p>Этот тезис посвящён исследованию роли цифровизации в обеспечении устойчивого экономического развития Узбекистана. В нём анализируются текущие успехи в этой сфере, включая внедрение стратегии «Цифровой Узбекистан -2030» и её влияние на различные сектора экономики, социальные услуги и государственное управление. Особое внимание уделено успешным примерам пилотных проектов, таким как развитие электронного правительства и создание IT-парков, а также ключевым вызовам на пути цифровой трансформации. Автор подчёркивает важность цифровизации для устойчивого развития, роста экономической конкурентоспособности и улучшения качества жизни населения, а также предлагает ряд рекомендаций по ускорению цифровых преобразований в стране.</p>2024-12-23T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Шохрух Маликовhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58440Социальная ответственность нефтегазовых компаний: международный опыт2024-12-20T14:03:10+08:00Damira Mirzakhalilovainfo@nlibrary.uz<p>Социальная ответственность нефтегазовых компаний становится все более важной в свете глобальных экологических вызовов и общественного давления. Компании в этой отрасли, обладая значительными финансовыми ресурсами и влиянием, имеют возможность не только минимизировать негативное воздействие на окружающую среду, но и активно способствовать социальному прогрессу.</p>2024-12-23T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Дамира Мирзахалиловаhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58441Мамлакатда яшил иқтисодиётни ривожлантиришнинг асосий йўналишлари 2024-12-20T14:17:58+08:00Zarrukh Mukhammadievmukhammadiev90@mail.ru<p>Ўзбекистон Республикаси Президентининг "2030 йилгача Узбекистан Республикасининг "Яшил" иқтисодиётга ўтишга қаратилган ислоҳотлар самарадорлигини ошириш бўйича чора-тадбирлар тўғрисида"ги қарорида саноат тармоқларида энергия самарадорлигини ошириш, ялпи ички маҳсулот бирлигига тўғри келадиган иссиқхона газлари ва энергия сарфи ҳажмини камайтириш, барча иқтисодиёт соҳаларида сув ресурсларидан фойдаланиш даражасини ошириш, сувнинг тежалишига хизмат қиладиган инновацион технологияларни жорий этиш, турли жойларда кўчатлар экиш орқали яшил майдон худудларини янада кенгайтириш каби муҳим вазифалар кўрсатиб берилган[1]. Шунингдек, "2019 - 2030 йиллар даврида Ўзбекистон Республикасининг "Яшил" иқтисодиётга ўтиш стратегиясини тасдиқлаш тўғрисида"ги Президент қарорида келтирилган корхона ва ташкилотларни модернизациялаш, уларнинг молиявий тизимларини оптималлаштириш каби вазифалар мамлакатнинг "яшил” иқтисодиётга ўтишининг асосий вазифалари сифатида кўрсатилган[2]. Бундан кўриниб турибдики, "Яшил иқтисодиёт"га ўтиш стратегияси мамлакатимизда 2019 йилдан бошлаб қабул қилинган бўлиб, ушбу йўналиш бўйича ижтимоий ҳамда иқтисодий ислоҳотлар амалга оширила бошланди. Меъёрий-хуқуқий хужжатларида келтирилган ушбу долзарб вазифаларни ҳал этиш, яшил иқтисодиёт шароитида корхоналар фаолиятини инновацион ривожлантириш, яшил иқтисодиёт шароитида логистика хизматларини ташкил этиш, хоссатан "яшил логистика” хизматлари фаолиятини такомиллаштириш бугунги куннинг энг долзарб вазифаларидан бири ҳисобланади. "Яшил иқтисодиёт бўйича чўнтак йўлланмаси - ҳаракат учун мисол (The Green Economy Pocketbook - The case for action)" томонидан қуйидагича таъриф келтирилган: "Яшил иқтисодиёт - бу сайёрамизнинг экологик чекловлари доирасида юқори ҳаёт сифатини таъминлайдиган мослашувчан иқтисодиёт”[3].</p>2024-12-23T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Заррух Мухаммадиевhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58442Qishloq xo'jaligida tadbirkorlik faoliyatini rivojlantirish va iqtisodiyotni barqaror rivojlantirish samaradorligi 2024-12-20T14:18:19+08:00Biysenbay Opaevbisenopaev@gmail.comBakhitbay Akpolatovb.akpolatov@mail.ru<p>O'zbekiston Respublikasi Prezidentining "Tadbirkorlikni qo'llab-quvvatlash tizimini takomillashtirish, ishbilarmonlik muhitini yanada yaxshilash bo'yicha qo'shimcha chora-tadbirlar to‘g'risida”gi Qarorida biznes yuritish shart-sharoitlarni yanada yaxshilash, tadbirkorlikni rivojlantirishga oid islohotlarni izchil davom ettirish, tadbirkorlarni qo'llab-quwatlash mexanizmlarini kengaytirish, ularni zarur moliyaviy va infratuzilmaviy resurslar bilan ta'minlashga alohida etibor qaratilgan. Jumladan, kichik tadbirkorlik sub’yektlariga umumiy qiymati 5 milliard so'mdan, foiz stavkasi Markaziy bank asosiy stavkasining 1,5 baravaridan oshmagan tijorat banklarining milliy valyutada ajratiladigan kredit va lizinglari bo'yicha uning asosiy stavkadan oshgan, biroq asosiy stavkaning 30 foizidan ko'p bo'lmagan qismini qoplash uchun uch yil muddatgacha kompensasiya taqdim etilgan [1].</p>2024-12-23T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Бийсенбай Опаев, Бахитбай Акполатовhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58443Опыт организации деятельности университетов по принципу “ядра” модели США 2024-12-20T14:51:32+08:00Barno Razakovainfo@nlibrary.uz<p>Статья рассматривает зарубежный опыт реализации интеграционных процессов в университетах. Были рассмотрены формы осуществления интеграции образования, науки и производства в университетах США и проанализированы особенности существующих форм.</p>2024-12-23T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Барно Разаковаhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58444Внедрение и развитие ESG-лизинга в Узбекистане 2024-12-20T14:51:49+08:00Leyla Seitova info@nlibrary.uz<p>В последнее время Узбекистан активно стремится к развитию "зелёной" экономики, усиливая фокус на вопросах устойчивого развития и частный сектор играет ключевую роль в переходе Узбекистана к «зеленой» экономике. Экологизация промышленного производства в Узбекистане является одним из приоритетных направлений государственной политики и предполагает формирование прогрессивной структуры общественного производства, направленных на снижение воздействия промышленной деятельности на окружающую среду и повышение устойчивости экономики. С одной стороны, это обусловлено растущим осознанием необходимости сохранения окружающей среды, а с другой - стремлением интегрироваться в глобальные экономические процессы, где требования к экологической ответственности предприятий постоянно повышаются. Эти усилия соответствуют глобальным тенденциям по борьбе с изменением климата и переходу к экологически чистым технологиям т.к. многие промышленные предприятия в Узбекистане были построены в советский период и не соответствуют современным экологическим стандартам. Потребление электроэнергии в стране в 2028 году увеличится примерно в 2 раза по сравнению с 2015 годом и составит более 117 млрд. кВт/ч [1].</p>2024-12-21T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Лейла Сеитова https://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58445 O’zbekistonda bolalar oziq ovqat mahsulotlarini barqarorlashtirish sharoitida bozorining ahamiyati2024-12-20T15:08:30+08:00Mukaddas Turdieva<p>Ushbu maqolada bolalar oziq-ovqat mahsulotlari bozorida marketing tadqiqotlari o'tkazish va bolalar oziq-ovqat mahsulotlari bozorining xususiyatlariga ko'ra tasniflanishi ko'rib chiqilgan. Bolalar oziq-ovqat mahsulotlari bozorining alohida elementlarining o’zaro bog'liqlik sxemasi ishlab chiqilgan. Shuningdek, bolalar oziq-ovqat mahsulotlari bozorida ko'proq tabiiylikka urg'u berish masalalari ko'rib chiqilgan.</p>2024-12-21T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Мукаддас Турдиеваhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58446ESG-трансформация бизнеса - общенациональная задача стратегии развития Узбекистана2024-12-20T15:09:51+08:00Shakhnoza Umarova<p>Устойчивое развитие мира - центральная тема для обсуждения в наше время, связано это с усугублением экологических, социальных и экономических проблем. Устойчивость обсуждается в отношении всех аспектов жизни общества - от строительства экологически чистых домов и социально сознательных сообществ до создания возобновляемых источников энергии и борьбы с неравенством. </p>2024-12-21T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Шахноза Умароваhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58447Faktoring xizmatlari bozorini rivojlantirish2024-12-20T15:10:31+08:00Akmal AbduvokhidovSanobar Kamilova<p>Faktoring - bu eksportchilar va importchilar uchun eng qulay qarorlarni qabul qilishga imkon beruvchi moliyaviy-kredit xizmatidir. Bu, ayniqsa, kichik va o'rta korxonalar uchun moliyaviy va kredit operatsiyalarini osonlashtirishda muhim vosita hisoblanadi. Faktoring sotuvchi va xaridorlar uchun eng maqbul variantlardan foydalanishga imkon beruvchi moliya-kredit tavsifidagi xizmat sanaladi. Bu moliyaviy va kredit masalalari, xususan, kichik va o'rta firmalar uchun shartnomalarning to'lov shartlarini bajarish uchun muhim vositadir. Faktoring tijorat operatsiyalarini moliyalashtirishning juda moslashuvchan vositasi bo'lib, u ayniqsa kichik va o'rta korxonalar orasida keng qo'llaniladi. Ushbu operatsiyaning mohiyati shundaki, etkazib beruvchi o'z debitorlik qarzlarini bankka yoki bankdan tashqari kredit-moliya institutiga sotadi. Faktor deb ataluvchi kompaniyalar o'z mijozlariga keng ko'lamli, shu jumladan muddati o'tgan hisobvaraqlar bo'yicha "yomon" qarzlar va qarzlarni undirish xatarini o'z bo'yniga olgan holda xizmatlarni ko'rsatadi, ularning debitorlik qarzlarini qoplash borasida mablag' bilan ta’minlaydi. Inqiroz davrida ko'plab kichik va o'rta korxonalar an’anaviy bank moliyalashtirishdan foydalanishni to'xtatdilar, chunki ushbu korxonalar kreditorlar tomonidan yirik firmalarga nisbatan bankrotlik ehtimoli yuqori bo'lgan bozor subyektlari sifatida ko'rib chiqiladi va bu vaziyatda faktoring operatsiyalaridan foydalanish sezilarli iqtisodiy samara berdi [2].</p>2024-12-21T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Акмал Абдувохидов, Санобар Камиловаhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58448Mamlakazimiz mintaqalarida qishloq xo‘jalik tarmog‘ini barqaror rivojlantirish holati 2024-12-20T15:10:43+08:00Bekzod Khojamkulov<p>Ushbu maqolada mamlakazimiz mintaqalarida qishloq xo'jalik tarmog'ini barqaror rivojlantirish zarurliqi va holatiyoritilqan.</p>2024-12-21T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Бекзод Хожамкуловhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58449Turizm sohasini davlat tomonidan tartibga solishning usullari, omillari va vositalari2024-12-20T15:10:55+08:00Latofat Yoldosheva <p>Ushbu maqolada turizm industriyasini davlat tomonidan tartibga solishning ustuvor strategiyalari, vositalari va usullari, shuningdek, turizmni davlat tomonidan qo'Hab-quvvatlash omillari tahlil qilingan.</p>2024-12-21T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Латофат Юлдошева https://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58450Agroturizm sohasini rivojlantirishdagi mavjud muammolar 2024-12-20T15:11:55+08:00Farangiz Yorievafarangiz.feyaaa@gmail.com<p>Agroturizm sohasini rivojlanishining jahon amaliyoti tahliliga ko'ra, agroturistlar tabiat qo'ynida xavfsiz sayohatni amalga oshirish istagida bo'lgan sayyohlar hisoblanganligi sababli ular ekologik muammolar nisbatan kamroq va insonlarning atrof-muhitga salbiy ta’siri darajasi past bo'lgan hududlarga tashrif buyurishni afzal ko'radilar. Bu esa agroturizmning ekologiya va atrof-muhit bilan bevosita bog'liq ekanligidan dalolat beradi. Shu sababli ham mamlakatda agroturizmni rivojlantirishda nafaqat atrof-muhitning himoyalanganlik darajasi, balki ekologik muammolarning keskinlashuvini oldini olish talab etiladi. Mamlakatda atrof-muhit va ekologik barqarorlik sohasidagi muammolarning avj olishi agroturizm salohiyatidan foydalanish samaradorligini keskin kamaytirib, ushbu sohani rivojlantirishdagi turli ziddiyatlarni vujudga kelishiga sabab bo'ladi.</p>2024-12-21T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Фарангиз Ёриеваhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58500Законодательные основы развития креативной экономики в Узбекистане 2024-12-21T12:44:49+08:00Sanjar Khamidullaev<p>Принятие Закона «О креативной экономики» стало важным этапом укрепления основ национальной экономики на основе самых современных тенденций развития мировых рыночных отношений[1], [3]. Рассматривая приоритетные точки роста для модернизации и диверсификации национальной экономики Президент страны Ш.М. Мирзиёев указал на исключительное значение осуществление единой эффективной координации деятельности в области государственной поддержки творческих инициатив граждан по созданию продуктов, вбирающих в себя все нынешние достижения инноваций и технологий. Именно такой подход к развитию креативных индустрий в США, Великобритании, Японии, Южной Кореи и других ведущих экономиках мира позволили им быстрыми темпами нарастить капитализацию данных сфер, создавать востребованные на мировом рынке товары и услуги с высокой добавленной стоимостью.</p>2024-12-21T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Санжар Хамидуллаевhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58501Зелёная экономика как основа устойчивого развития экономики Узбекистана 2024-12-21T13:36:36+08:00Farid Sagidullin<p>Зелёная экономика представляет собой ключевую основу для устойчивого развития, так как её главная цель - гармонизировать экономический рост с сохранением природных ресурсов и экосистем. В условиях усиления климатических изменений и увеличения нагрузки на окружающую среду, переход к зелёной экономике становится важнейшей задачей для государств, стремящихся обеспечить долгосрочную экономическую стабильность и улучшение качества жизни своих граждан.</p>2024-12-23T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Фарид Сагидуллинhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58502Повышение эффективности функционирования финансовой инфраструктуры в экономической системе 2024-12-21T13:36:45+08:00Olim Abdurakhmanov<p>Развитие и эффективное функционирование финансовой инфраструктуры играет ключевую роль в обеспечении стабильности и роста экономической системы любой страны. В современных условиях глобальной экономической интеграции и цифровой трансформации возрастает необходимость в совершенствовании механизмов взаимодействия различных элементов финансовой системы. Это важно как для повышения конкурентоспособности экономики, так и для привлечения инвестиций, создания новых рабочих мест и улучшения благосостояния населения.</p>2024-12-23T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Олим Абдурахмановhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58503Методология экономической функции налоговой системы 2024-12-21T13:36:55+08:00Anvar Usmanovinfo@nlibrary.uz<p>Налоговая система входит в число важнейших экономических методов обеспечения государственной функции по созданию условий и стимулированию развития как экономики в целом, так и приоритетного развития отдельных отраслей и хозяйствующих субъектов. В Стратегии действий по пяти приоритетным направлениям развития Республики Узбекистан в 2017-2021 годах в числе приоритетных направлений развития и либерализации экономики определено «продолжение курса на снижение налогового бремени и упрощения системы налогообложения, совершенствование налогового администрирования и расширение мер соответствующего стимулирования»[1].</p>2024-12-23T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Анвар Усмановhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58504Specific aspects and comparative analysis of traditional and islamic mortgage 2024-12-21T13:54:37+08:00Aziza Abdullaeva<p>Islamic economy and finance, which entered the economy and finance system of the world countries as a new direction and a unique method, became a big turning point in the world finance system. The specific aspects of Islamic financial instruments and the increase in regular profitability indicators have attracted the attention of economists. Nowadays, the introduction of elements of Islamic economy and finance into the economy is on the agenda of many countries. Establishing investment activities in our country, diversifying banking services and products taking into account the needs of the population and business entities will have a positive effect on other sectors of the economy. Mortgages are long-term loans with constant nominal payments, interest and amortization. A fixed-rate mortgage has a fixed nominal interest rate and constant nominal payments for the entire term of the loan; A variable rate mortgage, on the other hand, sets nominal payments over periods so that the loan is expected to be paid off in full over the remaining term, given the current short-term nominal interest rate. Belgium, Denmark, Germany, France and the United States are countries where the mortgage market has traditionally been dominated by fixed-rate mortgages with fixed interest rates for at least 10 years .</p>2024-12-23T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Азиза Абдуллаеваhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58505Managing takoful funds: a comprehensive approach in islamic finance2024-12-21T13:55:23+08:00Behzodbek Abdurasulov<p>Takoful is an Islamic alternative to conventional insurance, rooted in mutual cooperation and compliance with Shariah principles. One of the critical aspects of Takoful operations is the management of the pooled funds contributed by participants. These funds, collectively referred to as the Takoful fund, must be managed in a way that aligns with Islamic financial ethics, while simultaneously providing financial security to the participants. This paper explores the fundamental principles and challenges of managing Takoful funds, focusing on models of fund management, investment strategies, risk sharing, surplus distribution, and regulatory requirements. By examining current practices, this study aims to provide insights into improving the efficiency, transparency, and sustainability of Takoful fund management in the modern financial system.</p>2024-12-23T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Бехзодбек Абдурасуловhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58506Access to finance in small firms’ growth 2024-12-21T14:09:35+08:00Shirin Dushamova<p>Small sized enterprises (SSEs) play a huge role in addressing current socioeconomic challenges and expanding employment. A strong entrepreneurial culture is essential to ensure the competitiveness of all countries economy and economic growth in the future. SSEs are able to create a significant number of jobs in a short period of time, expand the tax base, contribute to the growth of national income and provide import-substituting products. In developed economies today, SSEs are an important engine of economic growth. Consequently, creating an enabling environment for entrepreneurship is of paramount importance for both the small sector and the economy as a whole. One of the most serious obstacles to small business development is limited access to finance. The lack of capacity and often the inability to raise external finance affects all stages of enterprise development, be it the formation, expansion or capital replacement stages. The problem of limited access to finance for SSEs has been discussed for quite some time.</p>2024-12-23T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Ширин Душамоваhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58507The impact of the digital economy on financial infrastructure 2024-12-21T14:09:45+08:00Gulshahnoz Gulyamova<p>Studying the experience of advanced countries in introducing innovations and modernizing the economy, and developing digital technologies is extremely relevant. In this regard, the concept of financial innovation becomes particularly relevant. The very nature of financial innovation is inextricably linked to the fact that the approach to financial products, instruments and mechanisms is changing. Innovations may be radical, and the market may not respond adequately to their appearance. Innovations can be incorrectly applied or implemented, and then they activate crisis situations and increase systemic risks in all spheres of economic life.</p>2024-12-23T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Гульшахноз Гульямоваhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58508Does interest rate affect non-performing loans? Empirical evidence from commercial banks in Uzbekistan 2024-12-21T14:10:33+08:00Olmas Isakov<p>This study investigates non-performing loans (NPL) and credit risk in Uzbekistan's commercial banking sector, focusing on the period post-2016. Using dynamic panel approach, bank-specific and macroeconomic factors have been included in the econometric model to estimate their effects on NPL. According to ST A TA results, loan-deposit ratio, GDP growth and loan interest rates have positive impacton NPL. On the other hand, banks with foreign ownership experience lower rate of NPL compared to local banks.</p>2024-12-23T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Олмас Исаковhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58509Accounting for accounts receivable according to ifrs 2024-12-21T14:10:53+08:00Feruza Kamolova<p>Different types of receivables are present in almost every financial statement. The accounting model for different types of financial assets, in particular different types of receivables, depends on the classification category into which they will be assigned for subsequent accounting. This article discusses the procedure for accounting, recognition, and valuation of receivables according to IAS 39. The article also presents the procedure for creating a reserve for doubtful items and calculating the depreciable cost. Finally, the requirements for disclosure of information in relation to accounts receivable, which are defined in IFRS 7 "Financial Instruments: Disclosures", are considered.</p>2024-12-21T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Анастасия Кушнеренкоhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58510The procedure and analysis of tax debt collection of individuals 2024-12-21T14:11:18+08:00Ulugbek Khakimovulajaha12@gmail.com<p>The tax system is one of the oldest means of ensuring fiscal, economic and social functions of the state and based on the specific characteristics of taxpayers, it is required to constantly make changes, clarifications and additions. The expansion and complexity of economic relations requires tax administration in the country to be in line with the realities of the modern economy, to clearly regulate taxation, and at the same time to be transparent. In particular, the head of our state said, "You are all aware of the sharp processes taking place in the world today. The complex geopolitical situation in the world, the shortage of energy resources is increasing, the need for food is increasing, and financial resources are becoming more expensive. In such a situation, no matter how difficult it may be, we will resolutely continue economic reforms, fully mobilize domestic capabilities, and further develop the private sector. For this, first of all, we will speed up reforms to improve the business environment." [1]</p>2024-12-23T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Улугбек Хакимовhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58511The yield curve of the government bonds of the republic of Uzbekistan 2024-12-21T14:51:09+08:00Khamidulla Khоlikоv<p>A well-functioning government securities market can enhance overall liquidity in the broader bond market. Government bonds come in a range of maturities and are actively traded, enabling the establishment of a risk-free yield curve. Recently issued bonds, termed "on-the-run securities," are typically more liquid than older bonds. Furthermore, developed repurchase (repo) and derivatives markets allow investors to take speculative positions on sovereign debt, reflecting their expectations regarding future interest rates, economic growth, inflation, and government funding needs, thereby improving liquidity in the bond market.</p>2024-12-23T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Хамидулла Холиковhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58523Анализ финансовых активов как важный компонент оценки финансовой деятельности компании 2024-12-21T15:52:50+08:00Valeriya GoncharenkoOlga Smolyakova<p>Финансовые вложения, являясь важной частью финансовых активов предприятия, ставят своей целью перераспределение свободных денежных средств между теми, кто нуждается в них, и теми, кто готов вложить свободные финансовые ресурсы с целью генерирования дополнительной прибыли и стимулирования положительного денежного потока. К финансовым вложениям относят вложения денежных средств и других свободных ресурсов организации в активы, не связанные с собственной основной деятельностью и созданием объектов длительного пользования. Многие авторы сходятся во мнении, что целью управления финансовыми вложениями является своевременное удовлетворение потребности организации в ликвидности, поддержке требуемого уровня доходности. [1,2,3]</p>2024-12-23T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Валерия Гончаренко, Ольга Смоляковаhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58524Оценка факторов, влияющих на уровень рискованности активных операций российских коммерческих банков2024-12-21T15:54:23+08:00Elena Laptevalapa1984@inbox.ru<p>Управление рискованностью кредитного портфеля возможно путем изменения спроса на рынке банковских кредитов, который наиболее остро реагирует на изменение ключевой ставки Банка России.</p>2024-12-23T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Елена Лаптеваhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58525Роль расходов бюджетов субъектов РФ и их оптимизация 2024-12-21T15:54:30+08:00Larisa Turovich<p>На основании БК РФ, бюджеты субъектов находятся на втором уровне бюджетной системы России, при этом они имеют важное значение наравне с бюджетом федерального уровня.<br />При превышении расходной части бюджета над доходной возникает бюджетный дефицит. Если доходы превышают расходную часть, то может возникнуть бюджетный профицит.</p>2024-12-23T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Лариса Туровичhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58530Влияние валютных рисков на деятельность коммеческих банков России 2024-12-21T16:07:46+08:00Svetlana Chudakova<p>Развитие предпринимательской деятельности в государстве и необходимость ведения расчетов в различных валютах, вызывает риски для бизнеса. Особенно это характерно для России усиление санкционного давления не возможность осуществлять расчеты через иностранные банки, все это вызывает негативные последствия для бизнеса. Валютные риски также имеют большое значение для банковской деятельности [1].</p>2024-12-23T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Светлана Чудаковаhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58531Преодоление барьеров для функционирования промышленно-финансовых групп в Узбекистане: мировой опыт и адаптация 2024-12-21T16:07:59+08:00Ugiloy Abdulazizova<p>Промышленно-финансовые группы (ПФГ) играют ключевую роль в развитии мировой экономики, объединяя промышленные и финансовые активы. Для Узбекистана, стремящегося к ускоренной индустриализации и модернизации экономики, создание ПФГ может стать одним из перспективных инструментов для достижения этих целей. Однако на пути формирования и успешного функционирования ПФГ в стране существует ряд барьеров, некоторые из которых мы рассмотрим в данной статье. Нами изучены практический опыт ведущих стран мира по созданию интеграционных форм промышленного и финансового капиталов и даны предложения по их адаптивному внедрению.</p>2024-12-23T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Угилой Абдулазизоваhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58615Ўзбекистон ва ислом тараққиёт банки: ҳамкорлик ривожининг тадрижий босқичлари 2024-12-23T09:19:36+08:00Ravshan Abdullaev<p>Республикамизнинг ташқи иқтисодий алоқаларида мусулмон давлатлари алоҳида ўрин тутади. Ўзбекистон Президента Ш.Мирзиёев Ислом Ҳамкорлиги Ташкилоти (ИҲТ)нинг Тошкент шаҳрида бўлиб ўтган нуфузли анжуманида сўзлаган нутқида: "Ислом олами улкан иқтисодий ва сармоявий салоҳиятга, энергия ресурсларига эга. Улардан оқилона фойдаланиш, ИҲТга аъзо давлатлар ўртасида халқаро савдо-иқтисодий, молиявий, сармоявий ҳамкорликни кенгайтириш, мамлакатларимизни боғловчи транспорт йўлакларини яратиш иқтисодий ривожланишнинг юқори суръатларига эришиш имконини беради, бу эса пировардида, барча соҳаларда ҳам тараққиётнинг асосидир [1].</p>2024-12-23T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Равшан Абдуллаевhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58616Совершенствование привычек сбережений и инвестирования как фактор стимулирования экономического роста2024-12-23T09:19:47+08:00Sherzod Abdullaev<p>Экономический рост - это один из основных показателей благосостояния государства, определяющий уровень жизни населения, стабильность экономики и ее способность адаптироваться к изменениям.</p>2024-12-23T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Шерзод Абдуллаевhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58617Foyda solig'ini aniqlashga xarajatlarni tasniflash usullari 2024-12-23T09:19:59+08:00Durdona Abdullaeva<p>Annotatsiya. Ushbu maqolada foyda solig'ini aniqlashda xarajatlarni to'g'ri tasniflash usullarining ahamiyati va ular orqali soliqqa tortish jarayonining samaradorligini oshirish yo'llari tahlilqilinadi. Tadqiqotda xarajatlarni iqtisodiy mazmuni, qo'shilgan qiymatga nisbatan va davriylik bo'yicha tasniflash usullari ko'rib chiqilgan. Natijalar shuni ko'rsatadiki, xarajatlarni aniq tasniflash soliqqa tortiladigan bazani to'g'ri aniqlashda hal qiluvchi rol o'ynaydi. Bit usullar korxonalaming moliyaviy natijalariniyaxshilash va soliqqa oid xatoliklarni kamaytirishga yordam beradi.</p>2024-12-23T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Дурдона Абдуллаеваhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58618Оценка эффективности инвестиционной деятельности коммерческих банков в контексте системного подхода 2024-12-23T09:37:45+08:00Mars Abutalipov<p>При осуществлении своей инвестиционной деятельности коммерческий банк стремится добиться если не максимальной прибавки к рыночной стоимости, то хоть и не высокого, но стабильного роста своей рыночной стоимости. В условиях усиливающейся конкуренции на рынке банки вынуждены разрабатывать планы мероприятий, предназначенных для управляемого достижения поставленных целей, что не может быть достигнуто без использования системного подхода.</p>2024-12-23T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Марс Абуталиповhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58619Кўчмас мулк объектларини солиққа тортишнинг аҳамияти ва ҳуқуқий асослари 2024-12-23T09:38:06+08:00Usman Atakulovusman-uz87@mail.ru<p>Узбекистан Республикасида кўчмас мулк объектларини солиққа тортиш ва унинг маҳаллий бюджетдаги ўрни ва аҳамияти ортиб бормоқда. Дунё мамлакатларида кўчмас мулк солиги жами бюджет даромадларининг 10 фоизгача бўлган қисмини ташкил қилади. Хусусан, Швецияда 1 фоиз, АҚШда 9 фоиз, Буюк Британияда 10 фоиз. Ушбу солиқнинг маҳаллий бюджетдаги тутган ўрни Францияда 20 фоизни, Буюк Британияда 30 фоизни, Канадада 40 фоизни ташкил қилади[1].</p>2024-12-23T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Усман Атакуловhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58620Fond bozori rivojlanishining tahlili va uning iqtisodiyotga ta’siri 2024-12-23T09:38:19+08:00Doniyorbek Akhmedovinfo@nlibrary.uz<p>Fond bozori - bu mamlakat iqtisodiyotining samarali ishlashi va barqaror o'sishini ta’minlovchi muhim moliyaviy mexanizmlardan biridir. Ushbu bozor moliyaviy resurslarni korporatsiyalar, davlatlar va investorlar o'rtasida taqsimlaydi, bu esa kapital oqimini optimallashtirish va investitsiyalarni jalb qilishda hal qiluvchi rol o'ynaydi. Zamonaviy iqtisodiyotda fond bozorining samarali faoliyati korporatsiyalar va davlat tashkilotlariga uzoq muddatli kapitalni jalb qilish imkonini beradi, bu esa yangi loyihalarni moliyalashtirish, ishlab chiqarish quwatlarini kengaytirish va innovatsiyalarni joriy etishda katta ahamiyat kasb etadi.</p>2024-12-23T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Дониёрбек Ахмедовhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58621Oʻzbekistonning iqtisodiy landshaftini yangi bosqichga olib chiqishda kraudfandingning oʻrni va rivojlanish istiqbollari 2024-12-23T09:55:05+08:00Sadokat Begali<p>So'nggi yillarda moliya bozorida axborot texnologiylarining joriy etilishi hamda jadal sur’atlarda rivojlanishi natijasida katta ijobiy o'zgarishlar kuzatildi. Bu esa o'z navbatida jahon moliya infrasturkturasi globallashuv va integratsiyalashuvini yanada rag'batlantirdi. Shunday innovatsiyalar qatorida kraudfanding ko'rinishidagi fintex platformalari yangi start-uplar, kichik biznes va innovatsion loyihalar uchun muqobil kapital manbasini ta’minlash orqali iqtisodiy o'sishning kuchli katalizatori sifatida jahonda faoliyat yuritib kelmoqda. O'zbekiston kabi an'anaviy moliyaviy imkoniyatlar hali rivojlanish bosqichida bo'lgan rivojlanayotgan mamlakatlar uchun kraudfanding kabi yechimlar tadbirkorlik, innovatsiyalar va iqtisodiy o'sishni rag'batlantirish uchun noyob imkoniyatdir.</p>2024-12-23T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Садокат Бегалиhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58622Uy-joy qurilishini davlat-xususiy sheriklik asosida va ulushli moliyalashtirish2024-12-23T09:55:16+08:00Mukhabbatkhon Berdalievaielts8owner@mail.ru<p>Ushbu tezisda ijtimoiy-iqtisodiy barqarorlikka erishishda uy-joyni moliyalashtirish sohasining ahamiyati, uy-joyni moliyalashtirishning turli usullari, xususan, korporativ moliyalashtirish va davlat-xususiy-sheriklik masalalari muhokama qilingan hamda xorij tajrihasi keltirih o'tilgan.</p>2024-12-23T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Мухаббатхон Бердалиеваhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58623Тижорат банкларида жисмоний ва юридик шахсларнинг ресурсларини жалб қилиш муаммолари 2024-12-23T09:55:24+08:00Farkhod Bobobekov<p>Тижорат банкларининг депозитлар орқали ресурс жалб қилиши бу пассив операцияларини асосини ташкил қиладиган манбаларидан бири ҳисобланади. Бироқ мамлакатимиз банк тизимида ушбу ҳолат қай даража йўлга қўйилган. Ушбу тадқиқот ишида депозитларни келиб чиқиш манбаси ваунинг турлари бўйича таҳлил натижалари орқали етарлича жавоб беришга ҳаракат қилдик. Шунингдек мамлакатимиз банк тизимида депозитлар орқали ресурс жалб қилиш бўйича таклиф ва мулоҳазаларимизни ҳам келтирдик.</p>2024-12-23T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Фарход Бобобековhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58625Использование механизмов налогообложения и ценообразования в целях улучшения производственно- финансового состояния предприятий 2024-12-23T11:51:09+08:00Sergey VoroninFeruza Azimova<p>Экономика Узбекистана находится на новом этапе экономических реформ, что касается и сферы налогообложения. В 2018 г. в стране принята Концепция совершенствования налоговой политики, в 2020 г. введена в действие новая редакция Налогового кодекса. В 2023 г. Конституцией страны в новой редакции, установлено, что налоги и сборы должны быть справедливыми и не должны препятствовать осуществлению гражданами своих конституционных прав.</p>2024-12-23T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Сергей Воронин, Феруза Азимоваhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58626Акциялар бозорини ривожлантириш истиқболлари 2024-12-23T11:57:26+08:00Abduvakhob Vosikov<p>Мамлакатимиз корпоратив секторида фаолият юритаётган акциядорлик жамиятларида замонавий молиявий бошқарувнинг фундаментал ва амалий жиҳатларини такомиллаштириш корпоратив ошкораликни таъминлаш, корпоратив бошқарув механизмини самарали ташкил этиш, махаллий ва хорижий инвесторларни жалб қилишда инвестицион жозибадорликни ошириш, молиявий хисоботнинг халқаро стандартларини жорий этиш каби стратегик мақсадларга эришишда муҳим аҳамият касб этади. Бугунги жахонда юз бераётган геосиёсий муаммолар, ташқи иқтисодий муҳитнинг нобарқарорлиги ва прогноз қилишнинг мураккаблиги бошқа давлатлар сингари Ўзбекистонда ҳам мамлакатимиз акциядорлик жамиятлари фаолиятини ривожлантириш бўйича стратегияларини қайта кўриб чиқишни тақозо этмоқда. Айниқса, бу борада акциядорлик жамиятлари капиталини шакллантириш, улардан оқилона фойдаланиш, ишлаб чиқариш жараёнларини узлуксизлигини таъминлашда молиявий таъминот манбаларини диверсификациялаш, хусусан қимматли қоғозлар ёрдамида капитални жалб қилишга қилинган харажатлар миқдорини камайтириш кабилар муҳим ҳисобланади.</p>2024-12-23T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Абдувахоб Восиковhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58627O`zbekiston respublikaning xalqaro moliyaviy institutlar bilan aloqalari2024-12-23T11:57:40+08:00Mekhri Vokhidova<p>Bugungi kunda xalqaro moliyaviy institutlar taqdim etadigan moliyaviy xizmatlar va mahsulotlar jahon moliya tizimida o'zining uzoq muddatliligi hamda mamlakatlar o'rtasidagi xalqaro munosabatlarni kengaytirib yangi bosqichga olib chiqa olishliligi, integratsiya jarayonlarining jadallashuvi bilan jahon iqtisodiyotida muhim ahamiyat kasb etmoqda. Xalqaro moliyaviy institutlarning rivojlanayotgan mamlakatlarga ularning imkoniyatlaridan kelib chiqqan holda amaliy va nazariy tomonlama qo'llab-quwatlashi natijasida milliy iqtisodiyotlar barqaror rivojlanish ko'rsatkichlariga erishmoqdalar.</p>2024-12-23T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Мехри Вохидоваhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58628Soliq maʼmuriyatchiligini takomillashtirish orqali yashirin iqtisodiyotga qarshi kurashish yoʻllari 2024-12-23T11:57:58+08:00Iskandar DavranovIskandar_davr@mail.ru<p>Bir qator tadqiqotlar shuni ko'rsatadiki, nazoratning yuqori ehtimoli soliq to'lovchilar tomonidan e'lon qilingan daromadlarning oshishiga ta'sir qiladi va yuqori jarimalar belgilash soliq to'lashdan bo'yin tovlashni sekinlashtirishi mumkin. Ammo samarali bo'lishi uchun jarimalar soliq nazoratining yuqori stavkalari bilan birlashtirilishi kerakligi aniqlandi. Shu bilan birga, ayrim soliq qonunlari soliq to'lovchilarni ta'qib qilish soliqlarni to'lashda qarshilikning kuchayishini va suiiste'mol sanktsiyalarni soliq va soliq ma'muriyatiga bo'lgan munosabatga yomon ta'sir ko'rsatishi kuzatildi. Shunday qilib, soliq to'lashdan bo'yin tovlashning oldini olish uchun soliq to'lashdan bo'yin tovlaganlar uchun etarlicha yuqori jarima undirish, shuningdek, ushlanish ehtimolini oshirish kerak. Jarima va jarimalar orqali yashirin iqtisodiyotni kamaytirish mumkin. Lekin soliq to'lashdan bo'yin tovlashga qarshi kurashda quyidagi jihatlarni e'tiborga olish kerak: birinchidan, soliq to'lovchilar o'z daromadlarini to'g'ri deklaratsiya qilishlari uchun jarimalar yetarli darajada yuqori bo'lishi kerak. Boshqa tomondan, keskin jarimalar soliq tizimi adolatsiz deb qaralishiga va, albatta, jismoniy shaxslarning soliq to'lashda qarshiligiga olib kelishi mumkin. Ular pastroq soliqlarni to'lash uchun har qanday fiskal san'atdan foydalanishga intiladi. Shuning uchun bu ikki jihat o'rtasidagi muvozanatni topish kerak.</p>2024-12-23T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Искандар Даврановhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58629Investitsiyalаrni jаlb etish vа o‘zlаshtirish jаrаyonlаrini stаtistik tаdqiq qilishning nаzаriy-uslubiy аsoslаri 2024-12-23T11:58:34+08:00Muzaffar Jomolov<p>Zamonaviy iqtisodiy sharoitda investitsiyalarni jalb qilish barqaror rivojlanish va iqtisodiy o'sishni ta’minlashda hal qiluvchi rol o'ynaydi.<br />Investitsiyalar darajasi yuqori bo'lgan mamlakatlar va mintaqalar rivojlangan sanoatlashtirish, infratuzilmani rivojlantirish va texnologik yutuqlarni boshdan kechirish ehtimoli ko'proq bo'ladi, bu esa o'z navbatida ularning global miqyosdagi raqobatbardoshligini oshiradi [1]. Shuning uchun investitsiyalarni jalb qilish va rivojlantirish jarayonlarini tushunish statistik tadqiqotlarga asoslangan mustahkam nazariy va uslubiy asosni talab qiladi.</p>2024-12-23T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Музаффар Жомоловhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58630Rivojlangan davlatlarda nodavlat pensiya jamgʻarmasini shakllantirish tendentsiyasi 2024-12-23T11:58:52+08:00Kumush Jumabaevajumaboevakumush1136@gmail.com<p> Jahon amaliyoti tahlili ko'rsatishicha ijtimoiy ta’minotning qo'shimcha manbaalarini topish zaruriyatga aylanib bormoqda. Pensiya ta'minoti tizimini tashkil etishning yangi ta'limotlarini tanlash va pensiya yoshidagi fuqarolarning farovon hayotini ta'minlash muammosi mamlakatlar oldidagiyechimi kutayotgan asosiy masalalardan biri hisoblanadi.</p>2024-12-23T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Кумуш Жумабаеваhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58631Xalqaro moliya infratuzilmasi tajribalari: O‘zbekiston uchun takomillashtirish yo‘llari 2024-12-23T11:59:35+08:00Nodirbek Jumaniyazov<p>Bugungi global iqtisodiy sharoitda milliy moliya infratuzilmasini xalqaro tajribalarga asoslanib takomillashtirish dolzarb masalalardan biridir. Mamlakatlararo integratsiya jarayonlari, moliya texnologiyalari va infratuzilma xizmatlari samaradorligini oshirishda xalqaro moliya tizimlari tajribasini o'rganish va O'zbekiston sharoitiga moslashtirish katta ahamiyat kasb etadi. Xalqaro moliya infratuzilmasi rivojlanishining asosiy maqsadi - global moliyaviy barqarorlikni ta'minlash va davlatlararo kapital oqimlarini tartibga solishdan iborat. O'zbekiston bu jarayonlarga moslashish uchun o'z milliy moliya tizimini isloh qilish va raqamli texnologiyalarni joriy etishi kerak [1]. O'zbekistonning global iqtisodiyotga integratsiyalashuv jarayoni tezlashgan sari xalqaro moliya infratuzilmasi, uning mamlakat iqtisodiy rivojlanishiga ta’siri va ushbu sohadagi islohotlar masalalari dolzarblashmoqda. Xalqaro moliya tizimi global kapital oqimlarini samarali boshqarish, iqtisodiy barqarorlikni ta'minlash va moliyaviy rivojlanishni rag'batlantirishda muhim rol o'ynaydi.</p>2024-12-23T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Нодирбек Жуманиязовhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58632Moliyaviy natijalar auditini takomillashtrish 2024-12-23T12:28:23+08:00Nargiza Zokirova<p>Ushbu maqolada tashkilotning moliyaviy natijalarini hisobga olishda auditni takomillashtirish masalalari vamoliyaviy natijalarni nazorat qilishning asosiy turlari muhokama qilinadi. Korxonaning moliyaviy natijasi uning faoliyatimuvaffaqiyatining asosiy ko'rsatkichidir. Moliyaviy natijalar auditi buxgalteriya hisobida moliyaviy natijaning to'g'ri aks ettirilganligini, shuningdek, tegishli me'yoriy hujjatlar qoidalariga muvofiqligini tasdiqlash uchun amalga oshiriladi. Shuningdek, moliyaviy natijalar auditining mohiyati va vazifalarini belgilaydi. Tadqiqot ishimizda auditorlik tekshiruvlarini tashkil etishning turli usullari ko'rib chiqilgan bo'lib, ular auditorlik firmalarining asosi hisoblanadi va auditda zamonaviy usullardan foydalanish samaradorligini asoslaydi.</p>2024-12-23T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Наргиза Зокироваhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58633Tijorat banklarini raqamlashtirish istiqbollari 2024-12-23T12:28:37+08:00Khulkar Zunnunova<p>Ko’p vaqtlar davomida raqamli transformatsiya deganda an'anaviy qog’ozdagi ma’lumotlarni raqamli ko’rinishga o’tkazish tushunilgan. Chunki digitization so’zi raqamlashtirish degan ma'noni bildiradi. Ammo texnologiyalarning takomillashishi keying bosqich degitilization jarayoniga olib kelib, bunda bank maxsulotlarini raqamli ko'rinishda yaratilishiga ehtiyoj tug'ildi. Digitalizationning digitizationdan asosiy farqi iste’mol harakteriga ega bo’lgan yangi funksional innovatsion maxsulot yaratishdir. Raqamlashtirish sanoat revolyutsiyasining 4-elementi hisoblanib, banklarni ham raqamlashishiga, o’z operatsiyalarini distension amalga oshirishga olib keldi va bank tizimida raqamli banklar paydo bo’la boshladi. Ilk raqamli ya'ni digital banklar 2009 yilda AQSHda Simple banki ochilgan. Digital banklarning soni 2010 yillarga kelib ko’payib, xalqaro amaliyotda Revolut, Monzo, N26, Chime, Simple, Starling Bank singari raqamli banklar paydo bo'ldi.</p>2024-12-23T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Хулкар Зуннуноваhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58634Изменение форм денег в контексте цифровой экономики 2024-12-23T12:39:27+08:00Atabek IsaevZafar Berdinazarov<p>В начале XX века произошло разделение денег на наличные и безналичные. Использование наличных денег после Второй мировой войны ограничивалось розничной торговлей. Благодаря быстрым и безопасным переводам увеличился вклад безналичных платежей. Инфраструктура базовой безналичной платежной системы сформировалась в 1960 году. Автоматизации платежных процессов в 1970-х годах способствовало появление банкоматов и пластиковых карт, что привело к появлению электронных денег.[1] </p>2024-12-23T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Атабек Исаев, Зафар Бердиназаровhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58635Ўзбекистонда қўшилган қиймат солиғининг иқтисодиётга таъсири 2024-12-23T12:39:38+08:00Abdumalik Irmatov<p>Ўзбекистоннинг ҚҚС жараёнидаги сўнгги ўзгаришлар келажак истиқболлари билан бир қаторда мамлакатнинг солиқ-бюджет сиёсати ва иқтисодий йўналишини шакллантиришда ҳал қилувчи роль ўйнайди. Ушбу ўзгаришлар ва истиқболларни ўрганиб, манфаатдор томонлар муаммоларни олдиндан билишлари, имкониятларни аниқлашлари ва барқарор ўсиш ва ривожланиш йўналишини белгилашлари мумкин.</p>2024-12-23T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Абдумалик Ирматовhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58636Электрон тижоратни солиққа тортиш назарияси 2024-12-23T12:39:50+08:00Sanobar Kamilova<p>Сўнгги ўн йилликларда электрон тижоратнинг жадал кенгайиши глобал иқтисодиётни ўзгартирди, корхоналар фаолияти ва истеъмолчиларнинг тижорат фаолияти билан шуғулланиш усулларини ўзгартирди. Онлайн платформалар тақдим этаётган қулайлик ва самарадорлик электрон тижоратни мисли кўрилмаган чўққиларга олиб чиқди, савдо ҳажми ҳар йили триллионлаб долларга етди. Аммо бу экспоненциал ўсиш билан бир қаторда, электрон тижоратнинг пайдо бўлиши рақамли транзакцияларнинг ўзига хос хусусиятларига мослашиш учун курашаётган анъанавий солиқтизимлари учун жиддий муаммоларни келтириб чиқармоқда.</p>2024-12-23T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Санобар Камиловаhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58637Акция қиймати ва уни баҳолаш ёндашувлари 2024-12-23T13:06:39+08:00Mansur Karaev<p>Фонд бозори ўзининг ривожланиши давомида бир қатор ўзгаришларга дуч келди, бунинг натижасида ҳозирги вақтда корхонанинг реал бозор қийматининг динамикаси қатор ҳолларда унинг акциялари қийматининг динамикасидан фарқ қилади. Шу боисдан, корхонанинг кутилаётган қиймати ва унинг акциялари динамикаси ўртасидаги фарқни келтириб чиқарадиган сабабларни ўрганиш долзарб вазифа ҳисобланади, чунки бу реал инвестиция киритиш тўғрисида қарор қабул қилинган тақдирда, акциядорлик жамиятларига биржада муомалада бўладиган молиявий воситалар орқали инвестициялар келишини қийинлашти-ради [1].</p>2024-12-23T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Мансур Караевhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58638Анализ состояния статистических данных и цифровизации Узбекистана2024-12-23T13:06:51+08:00Dmitriy Kimdmitriy.kim.1995.04.23@gmail.comDaniyarbek Razmukhammedovdaniyar.razmuhamedov05@gmail.com<p>Узбекистан, стремясь к созданию цифрового общества, активно внедряет технологии, направленные на совершенствование статистического анализа и управления данными. Цифровизация в стране сопровождается трансформацией всех сфер: от промышленности и сельского хозяйства до финансов и социальной защиты. Важной составляющей этого процесса является модернизация системы, которая позволяет более точно и оперативно собирать, анализировать и использовать данные для принятия стратегических решений. В данной статье рассматриваются существующие проблемы, возникающие при сборе данных.</p>2024-12-23T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Дмитрий Ким, Даниярбек Размухаммедовhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58640O‘zbekiston respublikasida turizm sohasini rivojlanib borish tendensiyalarini stаtistik tаdqiq qilishning nаzаriy- uslubiy аsoslаri 2024-12-23T13:19:47+08:00Dilshodbek Kirgizov<p>Turizm sanoati ko'plab mamlakatlarning iqtisodiy rivojlanishida muhim o'rin tutadi va O'zbekiston ham bundan mustasno emas. Tarixiy, madaniy va me’moriy merosga boy O'zbekiston turizm uchun ulkan salohiyatga ega bo'lib, u iqtisodiy o'sish, yangi ish o'rinlari yaratish va milliy madaniyatni targ'ib etishga xizmat qiladi. O'zbekistonda turizmni rivojlantirish tendensiyalarini tahlil qilish o'sishga ta’sir etuvchi asosiy omillar va takomillashtirish yo'nalishlarini aniqlash uchun turli statistik tadqiqot usullarini o'zida jamlagan holda mustahkam nazariy va uslubiy asosga ega bo'lishni talab qiladi.</p>2024-12-23T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Дилшодбек Киргизовhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58641Хусусий банклар ресурс базасини мустаҳкамлашда капиталнинг ўрни 2024-12-23T13:19:59+08:00Matluba Mirzaeva<p>Иқтисодиётнинг рақамли сегментига тегишли бош манба -тракзакцион секторнинг ўсишидир. Транзакцион секторнинг бош бўғини эса банкдир . Шунинг учун ҳам ҳозирги рақамли иқтисодиёт даврида мамлакат иқтисодиётини, унинг ривожланишини банкларсиз тасаввур қилиб бўлмайди. Шунинг учун ҳам банклар фаолиятининг эркинлиги, уларнинг рақобатдошлиги ва энг асосийси мустаҳкам капитал базасига эга бўлиши муҳим аҳамият касб этади. Чунки банк капитали банк фаолиятининг бошланғич молиявий асоси ва кейинчалик унинг ривожланиши, барқарорлиги ҳамда хавфсизлигини таъминловчи манба ҳисобланади. Рақамли иқтисодиёт шароитида банкларнинг капитали ҳақида фикр юритганда "банк капиталлашув даражаси" тарзида ҳам сўз кўп қўлланилади. Банкларнинг капитали, макроиқтисодий омил сифатида уларнинг ликвидлигини таъминлашга ва тўлов қобилиятини мустаҳкамлашга бевосита таъсир қилади.</p>2024-12-23T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Матлуба Мирзаеваhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58642Ishlab chiqarish xarajatlar auditini takomillashtirish 2024-12-23T13:20:10+08:00Yorkinoy Mustafoeva<p>Bozor iqtisodiyoti sharoitida har bir tadbirkor yoki korxona yuqori foyda olish va uni ko'paytirishni maqsad qiladi. Uning oladigan foyda miqdori esa ishlab chiqargan mahsuloti yoki ko'rsatayotgan xizmatining hajmiga, sifatiga, tannarxiga va baholar darajasiga bog'liq bo'ladi. Korxonalarning bozorga mahsulot etkazib berib, foyda olishga bo'lgan layoqatini aniqlab beruvchi muhim omil sarf-harajatlar darajasi hisoblanadi. Har qanday tovarni ishlab chiqarish iqtisodiy resurs sarflarini taqozo qilib, ular ham ma'lum narxga ega bo'ladi.</p>2024-12-23T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Ёркиной Мустафоеваhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58643Ўзбекистонда инвестицияларни молиялаштиришда исломий капитал бозорини шакллантириш масалалари 2024-12-23T13:20:20+08:00Laziz Saydirasulov<p>Ҳозиргача юқори ишончлилик ва барқарор ривожланиш кўрсаткичларини намоён этиб келаётган исломий молиялаштириш тизимикўпчилик ривожланган ва ривожланаётган ноисломий давлатларда самарали жорий қилиниб, унинг имкониятларидан самарали фойдаланиш оммалашиб бормоқда. Бунга жаҳонда содир бўлган молиявий инқирозлар шароитида исломий молия бозори (шу жумладан уни таркибига кирувчи капитал бозори) орқали молиялаштириш инструментлари ва ҳизматлари асосида ишлаган молия-банк институтлари мазкур инқирозлардан кам йўқотишлар билан чиққани ҳам муҳим аргумент бўлди [1]. Зеро жаҳон молиявий бозорининг исломий капитал бозори сектори ҳозирда 10,7 фоиз ўсиш суръатларини кўрсатган, шу жумладан исломий капитал бозори 26,9 фоизга ўсган бўлиб, жаҳон исломий молия активлари индустрияси умумий ҳажмининг 30,9 фоизини ташкил қилган, бунда исломий Fin Tech транзакциялари ҳажми 49 млрд. АҚШ долларидан ортган бўлиб, 2025 йилда исломий Fin Tech транзакциялари ҳажми 128 млрд. АҚШ долларига етиши прогноз қилинмоқда [2-3].</p>2024-12-23T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Лазиз Сайдирасуловhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58644Вывод риэлторской деятельности из теневой экономики Узбекистана: проблемы и пути решения 2024-12-23T14:06:58+08:00F Mirzarakhmanov<p>Рынок недвижимости Узбекистана — одна из ключевых составляющих национальной экономики, от стабильности которого зависит благосостояние граждан и успешное развитие бизнеса. Однако, значительная часть риэлторской деятельности на рынке недвижимости в стране находится вне официального правового поля, что негативно сказывается на прозрачности рынка и снижает доходы государственного бюджета. Теневая экономика в риэлторской деятельности создает серьезные проблемы, требующие незамедлительных решений.</p>2024-12-23T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Ф Мирзарахмановhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58645Обеспечение экономической эффективности и безопасности банковской системы как приоритетная задача в период развития цифровых технологий 2024-12-23T14:07:07+08:00D Musabekov<p>Внедрение цифровых технологий в банковскую систему дало значительный скачек в систему обслуживания клиентов коммерческих банков. Однако усовершенствование технологии работы коммерческих банков привело к тому что на ряду с внедрением этих технологий стал актуальным вопрос повышения эффективности работы банков и кибербезопасности. На эти мероприятия коммерческие банки тратят очень много средств, но это оправдывает все затраты так как на сегодняшний день почти вся клиентура банка обслуживается дистанционно и это требует от банков развивать IT технологии.</p>2024-12-23T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Д Мусабековhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58646Инновационные факторы экономического роста в Республике Узбекистан 2024-12-23T14:07:18+08:00Sherzod Odilovinfo@nlibrary.uz<p>Инновации являются ключевым драйвером экономического роста Узбекистана, способствуя модернизации производственных процессов, повышению конкурентоспособности национальной экономики и улучшению качества жизни населения.</p>2024-12-23T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Шерзод Одиловhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58647Влияние цифровизации и технологий на процесс сбора налогов с доходов физических лиц 2024-12-23T14:08:29+08:00Mokhira PulatovaBibinaz Madyarova<p>Анализируются проблемы реформирования налоговых систем различных стран в условиях цифровизации. Рассматривается задача адаптации налоговой системы к современным реалиям через интеграцию с цифровой бизнес-средой. Приведены примеры, демонстрирующие успешность цифровизации налогового администрирования после внедрения программных и информационных решений. Сформулированы основные выводы, подчеркивающие необходимость разработки государством взвешенных мер для проведения эффективной налоговой политики.</p>2024-12-23T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Мохира Пулатова, Бибиназ Мадяроваhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58648Analysis and forecasts of the main economic indicators of the republic of Uzbekistan using general equilibrium models 2024-12-23T14:37:06+08:00Jamshid Rasulov<p>In this thesis, the analysis of the main indicators of the Republic of Uzbekistan with the help of general equilibrium models, which are one of the modern tools that are widely used in economic analysis, accounts of model parameters that affect economic growth factors and during growth we perform an analysis of economic growth, identifying the shocks affecting the model.</p>2024-12-23T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Джамшид Расуловhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58659O‘zbekistonda korporativ sektorni moliyalashtirishni rivojlantirish 2024-12-24T03:49:06+08:00Jurabek Sobirov<p>O'zbekistonning iqtisodiy rivojlanishi uchun moliyaviy resurslarni jalb qilish va kapital bozorini kengaytirish dolzarb masalalardan biri bo'lib qolmoqda. So'nggi yillarda mamlakatda iqtisodiy islohotlar jarayoni jadal tus oldi, bu esa iqtisodiyotning turli sohalarida chuqur o'zgarishlarga sabab bo'ldi. Shuningdek, iqtisodiyotning korporativ sektori uchun moliyaviy resurslarni samarali jalb qilish masalasi yanada dolzarblashdi. Xususan, obligatsiyalar bozori bu jarayonda muhim vosita sifatida ko'rilmoqda, chunki u korporativ kompaniyalar uchun uzoq muddatli kapitalni jalb qilish va o'sish strategiyalarini amalga oshirish imkonini beradi.</p>2024-12-24T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Журабек Собировhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58660Роль и значение финансовых инноваций для банковского сектора экономики 2024-12-24T03:49:26+08:00Munisa Sultanova<p>Быстрое экономическое развитие напрямую связано с инновационной активностью, что существенно влияет на повышение конкурентоспособности и стимулирование экономического роста на уровне страны. Инновации охватывают все сектора экономики, вызывая значительные изменения как в межгосударственном регулировании, так и в структуре международных и национальных финансовых систем.</p>2024-12-24T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Муниса Султановаhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58661Investitsiya fondlariga investitsiyalarni jalb qilish xalqaro yondashuvlari2024-12-24T04:01:15+08:00Munira Sultonboeva<p>Moliya bozorlarining globallashuvi sharoitida xalqaro investitsiya fondlari kapitalni jalb qilishda asosiy rol o'ynaydi. Ushbu maqolada fondlarga investitsiyalami jalb qilish bo'yicha jahon amaliyotida qo'llaniladigan turli yondashuv va strategiyalar tahlil qilinadi, shuningdek, ularning samaradorligiga ta’sir etuvchi omillar ko'rib chiqiladi</p>2024-12-24T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Мунира Султонбоеваhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58662O’zbekiston iqtisodiyotiga islom moliyasini joriy qilish istiqbollari 2024-12-24T04:01:28+08:00Bakhtiyor Sultonov<p>Mamlakatning moliyaviy rivojlanganligi va iqtisodiy o'sish o'rtasida kuchli bog'liqlik mavjudligi ham aniqlangan. Xandkerning aniqlashicha, mikromoliyalash aholi jon boshiga iste’molni (nooziq-ovqat va xo'jaliklarning aktivlariga nisbatan) ko'paytirganini va va shu tariqa ishtirokchilarning qashshoqlik chegarasidan yuqori bo'lish ehtimolini oshirishini aniqladi. Agar iste'molga ushbu ta'sir uzoq muddatli davom etsa, har yili qariyb 5 foiz qarz oluvchilar o'zlarini qashshoqlikdan qutqarishlari mumkinligini tahmin qildi. Bundan tashqari, u mikromoliyaning farovonlikka ta'siri barcha uy xo'jaliklari, shu jumladan, bu jarayonda ishtirok etmaydiganlar uchun ham ijobiy ekanligini aniqladi. Mikromoliyalash Bangladesh qishloqlarida qashshoqlik umumiy qisqarishining o'rtacha 40 foiziga ta'sir ko'rsatishini aniqladi [1].</p>2024-12-24T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Бахтиёр Султоновhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58663O’zbekiston soliq qonunchiligidagi yangiliklar 2024-12-24T04:01:40+08:00Abdurakhmon Toychiev abdurahmon69@inbox.ruJonibek Akhrorkulovahrorqulovjonibek1@gmail.com<p>Ma'lumki, O’zbekiston Respublikasi har tomonlama rivojlanib, taraqqiyot sari ildam qadamlarni qo’yib, bormoqda. Soliq qonunchiligiga kiritilayotgan yangiliklar va o'zgarishlar ham, barchaning diqqat markazida bo’lib, borayotgan o’zgarishlar sirasiga kiradi. Nafaqat soliq tizimi balki, undagi ichki va tashqi muhitni o’zgartirish hamda ilg’or g’oyalarni oldinga surish kerak ekanligi zaruratiniyuzaga keltiradi. Mazkur tezisda, soliq qonunchiligidagi ijobiy o’zgarishlar tahlil etiladi.</p>2024-12-24T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Абдурахмон Туйчиев , Жонибек Ахроркуловhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58664Ўзбекистонда банкларни трансформациялаш жараёнида рақамли технологиялардан фойдаланиш имкониятлари 2024-12-24T04:01:54+08:00Malika UmarovaMalika.umarova86@mail.ru<p>Бугунги кунда рақамли иқтисодиет ва у билан боғлиқ бир қатор самарали технологиялар, шу жумладан, электрон тижорат ва электрон бизнес бизнинг ҳаётимизга жадал кириб бормоқда. Худди шу тарзда давлат ва жамият тараққиётини янада жадаллаштириш мақсадида республика раҳбарияти томонидан қатор муҳим ислоҳотлар амалга оширилди. Хусусан, Узбекистан Республикаси Президентининг «Рақамли Ўзбекистон-2030» Стратегиясини тасдиқлаш тўғрисидаги Фармони ҳамда уни самарали амалга оширишга қаратилган чора-тадбирлар қабул қилинди. Мамлакатимизда рақамли иқтисодиётни фаол ривожлантириш, хусусан, замонавий ахборот-коммуникация технологияларини, шу жумладан банк соҳасида кенг жорий этиш бўйича комплекс чора-тадбирлар амалга оширилмоқда.</p>2024-12-24T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Малика Умароваhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58665Mamlakat moliya tizimi faoliyati samaradorligini oshirishda sug‘urta kompaniyalarining roli2024-12-24T04:02:16+08:00Javlonbek Urazaliev<p>Mustaqillikning dastlabki yillaridan sug'urta sohasiga katta e'tibor berib kelinayotgan bo‘lsa-da, keying yillarda bu boradagi ishlar anchayin jadallashganini sezish qiyin emas. Xususan, O'zbekiston Respublikasi Prezidenti Sh.M.Mirziyoyevning 2019-yil 2-avgustdagi "O'zbekiston Respublikasining sug'urta bozorini isloh qilish va uning jadal rivojlanishini ta’minlash chora-tadbirlari to'g'risida”gi PQ-4412-son qarori[l]ning qabul qilinganligi fikrimizning yaqqol namunasidir.</p>2024-12-24T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Джавлонбек Уразалиевhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58666Перспективы развития акцизного налогообложения в Республике Узбекистан2024-12-24T04:50:59+08:00Aziza UbaydullaevaNigina Ortikova<p>Акцизный налог представляет собой разновидность косвенных налогов на товары преимущественно массового потребления, включающийся в цену продукции и перекладывается на конечного потребителя [1]. В 1666 г. французский экономист Ф. Дэмзон обосновал, что акцизный налог способен один принести казне столько же и даже больше, чем все другие налоги [2]. Основной причиной широкого распространения акцизного налога являются высокие фискальные выгоды и скорость их получения.</p>2024-12-24T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Азиза Убайдуллаева, Нигина Ортиковаhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58667Davlat budjeti xarajatlarining samaradorligini baholashning ustuvor yo‘nalishlari2024-12-24T04:57:25+08:00Doston Fayzullaevfayzullayevdoston12@gmail.com<p>Ushbu maqolada davlat budjeti xarajatlarini optimallashtirishning muhim jihati hamda fiskal barqarorlikka erishish va davlat xarajatlari ta'sirini maksimal darajada oshirishda samarali rejalashtirishning ahamiyati ko'rib chiqiladi.</p>2024-12-24T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Достон Файзуллаевhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58668Moliyaviy infratuzilma samaradorligini oshirishda makroiqtisodiy siyosat vositalari 2024-12-24T04:57:36+08:00Djasurbek Khaitbaev<p>Iqtisodiyotda barqaror o'sish sur'atlarini ta’minlash, investitsiya va biznes muhitini yanada yaxshilash, milliy manfaatlarimiz uchun eng qulay tarzda jahon iqtisodiyotiga integratsiyalashish, iqtisodiy faollik darajasini oshirish kabi vazifalar davlat tomonidan amalga oshiriladigan makroiqtisodiy siyosat samaradorligiga, uning ilmiy asoslanganligi hamda real voqelikni hisobga olib o'tkazilayotganligiga bog'liq.</p>2024-12-24T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Джасурбек Хаитбаевhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58669Milliy iqtisodiyot bank tizimida muammoli kreditlar salmog'ini kamaytirish asoslari 2024-12-24T04:57:46+08:00Djasurbek KhaitbaevKhudaybergen Kochkarov<p>Mazkur maqolada milliy iqtisodiyot bank tizimida muammoli kreditlar salmog'ini kamaytirish asoslari, potentsial muammoli kreditlarni erta aniqlash, bank tizimidagi muammoli kreditlarni qisqartirishning ko'p qirrali muammosi va uning milliy iqtisodiyot uchun oqibatlari, barqaror iqtisodiy o'sishni va umumiy farovonlikni ta'minlaydigan yanada mustahkam va inklyuziv moliyaviy tizimni yaratish yo'lida harakatlari to'g'risida to'liq bayon qilingan.</p>2024-12-24T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Джасурбек Хаитбаев, Худайберген Кочкаровhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58670Проблемы цифровизации страхования в Узбекистане 2024-12-24T05:12:58+08:00Rustam Khalikov<p>Цифровизация сектора страхования в Узбекистане позволяет значительно расширить доступ к услугам. С помощью онлайн-платформ и мобильных приложений клиенты могут легко сравнивать страховые предложения, оформлять полисы и получать консультации без необходимости посещения офисов страховых компаний. Это особенно актуально для удаленных и сельских районов, где доступ к традиционным страховым услугам может быть ограничен.</p>2024-12-24T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Рустам Халиковhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58671Корпоратив тузилмаларда замонавий молиявий бошқарув механизмини такомиллаштириш 2024-12-24T05:17:20+08:00Omonullo Khamdamov<p>Ўзбекистонда фаолият юритаётган акциядорлик жамиятларида замонавий молиявий менежмент тизимини ташкил этиш ва такомиллаштиришга доир бир қатор норматив-ҳуқуқий ҳужжатлар қабул қилиниб, акциядорлик жамиятлари фаолиятини ташкил этиш ва ривожлантириш, уларнинг инфратузилмаси, капитал бозоридаги иштирокини янада ошириш ва бошқа молиявий-инвестицион жиҳатларини қамраб олувчи мустаҳкам ҳуқуқий асос яратилди. 2022-2026 йилларга мўлжалланган Янги Ўзбекистоннинг тараққиёт стратегиясида «мамлакатимизда капитал ҳаракатини босқичма-босқич эркинлаштириш ҳамда йирик корхоналарни ва улардаги улушларни (акцияларни), шу жумладан фонд биржаси орқали хусусийлаштириш ҳамда саноатнинг етакчи тармоқлари ва иқтисодиётни янада либераллаштириш ҳамда трансформацияжараёнларини якунлаш»[1] иқтисодиётсоҳасидаги асосий мақсадлардан бири сифатида белгилаб олинган.</p>2024-12-24T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Омонулло Хамдамовhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58672Tijorat banklari samaradorlik ko‘rsatkichlari tahlili 2024-12-24T05:17:32+08:00Sardor Kholdorovs.xoldorov@tsue.uz<p>O'zbekiston tijorat banklari moliyaviy ko’rsatkichlarining tahlili mamlakatdagi bank tizimining umumiy holatini va uning iqtisodiyotga ta'sirini aniqlashga imkon beradi. Ushbu tahlil orqali banklarning foydaliligi, likvidligi, kapital adekvati va umumiy moliyaviy holati baholanadi. Ushbu maqolada tijorat banklarining samaradorlik ko'rsatkichlari, ularning tahlili va banklarning iqtisodiyotdagio'rni haqida statistik raqamlar asosida ma'lumot beriladi.</p>2024-12-24T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Сардор Холдоровhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58673Tijorat banklarida lizing operatsiyalari hisobi va auditini takomillashtirish 2024-12-24T05:17:42+08:00Bakhromjon Khonkhusanov<p>Mamlakatimizda bank tizimida amalga oshirilayotgan isloxatlar natijasida iqtisodiyotimiz yildan-yilga o'sib bormoqda. Tijorat banklarida amalga oshirilayotgan islohotlarning asosiy jihati sifatida, tijorat banklarining bozori hajmini oshirish va sohada raqobatni rivojlantirish hamda xorijiy tajribalar asnosida bank sohasini yanada oldingi o'rinlarga olib chiqish hisoblanmoqda.</p>2024-12-24T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Бахромжон Хонхусановhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58674Давлат иштирокидаги корхоналарни ҳусусийлаштириш- нинг молия бозорини ривожлантиришдаги ўрни2024-12-24T05:17:53+08:00Samariddin ElmirzaevBobomurod Abduraimov<p>Хусусийлаштириш бутун Шарқий Европада қабул қилинаётган таркибий ислоҳотлар дастурларининг марказий хусусияти бўлган. Давлат фаолиятини хусусий секторга ўтказиш хукуматнинг иқтисодиётга аралашуви билан боғлиқ баъзи муаммоларни ҳал қилишга ёрдам бериши мумкинлиги ҳақидаги ғоя 1980 йилларда катта машҳурликка эришади.[1]</p>2024-12-24T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Самариддин Элмирзаев, Бобомурод Абдураимовhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58675Методы оценки финансового потенциала хозяйствующих субъектов 2024-12-24T05:50:06+08:00Fayzulla Yusupov<p>Финансовый потенциал предприятия играет ключевую роль в обеспечении его устойчивости, гибкости и способности к долгосрочному развитию. Точная оценка финансового потенциала позволяет компаниям принимать обоснованные стратегические решения, планировать инвестиции и минимизировать финансовые риски. Современные изменения в мировой экономике, такие как цифровизация и рост финансовых рынков, требуют внедрения новых методов оценки финансовых ресурсов, таких как эконометрические модели, анализ больших данных и прогнозирование с использованием искусственного интеллекта. Эти методы позволяют учитывать как текущие ресурсы, так и будущие возможности их увеличения.</p>2024-12-24T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Файзулла Юсуповhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58676Investitsion loyihalar kredit riskini minimallashtirish yo'llari2024-12-24T06:01:19+08:00Rafik Kakhorovbaha3490909@outlok.com<p>Investitsion loyihalar bir davlatning iqtisodiy taraqqiyotiga hissa qo'shadigan muhim omillardan biri hisoblanadi. Ammo har qanday investitsion loyiha muayyan risklarni o'z ichiga oladi, shu jumladan kredit xavfi. Kredit riski qarzdor tomonning qarz majburiyatlarini o'z vaqtida yoki to'liq bajarmaslik ehtimoli bilan bog'liq bo'lib, bu moliyaviy muassasalar va investorlar uchun katta tahdiddir. Ayniqsa, rivojlanayotgan bozorlar uchun bu xavfni boshqarish dolzarb hisoblanadi. O'zbekiston misolida, kredit xavfini minimallashtirish bo'yicha chora-tadbirlarni amalga oshirish milliy moliyaviy barqarorlikni ta’minlashda hal qiluvchi rol o'ynaydi.</p>2024-12-24T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Рафик Кахоровhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58677Iqtisodiy tizimda mulkni baholash infratuzilmasi faoliyati samaradorligini oshirish 2024-12-24T06:01:31+08:00Salokhiddin Kosimov<p>Iqtisodiy tizimda mulkni baholash infratuzilmasi iqtisodiy jarayonlar samaradorligini ta'minlashda muhim ahamiyatga ega. "Mulkni to'g'ri baholash investitsiya jarayonlarini optimallashtirish, moliyaviy resurslarni oqilona taqsimlash va davlat aktivlarini samarali boshqarishda hal qiluvchi omil hisoblanadi"[l]. Xalqaro Valyuta Standartlari Kengashining ma’lumotlariga ko'ra, "mulkni to'g'ri baholash nafaqat shaffoflikni oshiradi, balki investorlarning ishonchini ham mustahkamlaydi, bu esa bozorning barqaror rivojlanishiga yordam beradi"[2].</p>2024-12-24T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Салохиддин Косимовhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58678Глобальные тенденции в финансовой инфраструктуре: сравнительный анализ и рекомендации для стран с развивающейся экономикой2024-12-24T06:13:31+08:00Mufassal Islomova<p>Глобальная финансовая инфраструктура переживает значительные изменения, связанные с активным внедрением цифровых технологий, ростом финансовых технологий (финтех), развитием цифровых валют центральных банков (CBDC) и ускоренной интеграцией блокчейн-технологий в финансовые системы. Эти тенденции способствуют улучшению доступности финансовых услуг, повышению скорости и безопасности транзакций, а также снижению операционных издержек. Страны с развитыми экономиками активно применяют эти инновации для модернизации своих финансовых систем, улучшения финансовой инклюзии и защиты данных.</p>2024-12-24T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Муфассал Исломоваhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58679Янги иш жойларни барпо этишнинг хорижий давлатлар тажрибалари 2024-12-24T06:21:49+08:00Bakhodir Umurzakov<p>"Иш жойлар" тушунчасининг яна бир жиҳатига эътиборни қаратсак. Амалда "янги иш жойлар”, "эски иш жойлар” ва "қайта тикланиб жихозланган иш жойлари" мавжуд. Буларнинг ташкилий, хуқуқий, статистик ва расмий мохияти ҳар хил бўлиши мумкин. Лекин, барчасининг фаолияти бир мақсадга қаратилган - шу иш жойларида инсон ўзининг меҳнат фаолиятини амалга оширишда малакавий салоҳиятини тўлақонли ижро этишга муносиб шарт-шароитлар вужудга келган бўлишлиги керак.</p>2024-12-24T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Баходир Умурзаковhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58680O’zbekistonda migratsiya jarayonlarining hududiy xususiyatlari 2024-12-24T06:22:00+08:00Khafiza Mamadalieva<p>Mehnat migratsiyasining kelib chiqish sabablari va o’z navbatida uning mamlakat iqtisodiyotiga ijobiy va salbiy ta'sirlari bilan bog'liq bo’ladi. Migratsiya omillari deganda mehnat resursining bir joydan ikkinchi joyga o’tishi uchun sabab bo’ladigan obyektiv va subektiv shart-sharoitlar tushuniladi.</p>2024-12-24T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Хафиза Мамадалиеваhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58681Internal and external migration and its consequences in the modern world 2024-12-24T06:37:25+08:00Nargiza Iskandarova<p>This article examines internal and external migration as key aspects of modern society and their consequences for economic, social and cultural processes. Internal migration caused by the search for better living conditions leads to urbanization and changes in the structure of the labor market, which can both contribute to economic development and increase social inequality. External migration, in turn, affects international relations and leads to cultural exchange, but is accompanied by challenges such as xenophobia and others. The article emphasizes the importance of effective management of migration processes, including the integration of migrants and support for sending countries, in order to achieve balanced and sustainable development in the context of globalization. The analysis shows that successful migration management requires international cooperation and an integrated approach based on respect for human rights and social justice.</p>2024-12-24T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Наргиза Искандароваhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58682Social protection in developing countries 2024-12-24T06:37:36+08:00Narzullayeva Umidakhonumidahonnarzullaeva@gmail.com<p>Social protection, or social security, as a human right is defined as a set of measures and programmes aimed at reducing and preventing poverty and insecurity during a person's lifetime. Social protection includes child and family benefits, maternity, unemployment, work injury, sickness, old age, disability and survivors' benefits, and health care. By 2030, the world's countries could provide their populations with a basic set of social protection measures, known as the social protection floor, for which more than US$500 billion a year would need to be spent.</p>2024-12-24T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Нарзуллаева Умидахонhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58683Влияние миграционной политики на экономику Узбекистана 2024-12-24T06:49:01+08:00Mavlyuda Abdullaeva<p>До настоящего времени нет единого мнения в вопросе о том, как трудовая миграция влияет на политику государства. Одна группа учёных считает, что миграция оказывает негативное влияние на заработной плате и возможностях работников, другие считают, что трудовая миграция положительно отражается на экономическом росте. Эксперты отмечают, что это тонкий вопрос. Для этого, важно понять: как нужно обращаться с трудовой миграцией, чтобы она не вызвала негативных последствий.</p>2024-12-24T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Мавлюда Абдуллаеваhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58684Aholi daromadlarini ko‘paytirish va milliy iqtisodiyotni barqaror rivojlantirishning innovatsion yo‘nalishlari 2024-12-24T07:06:04+08:00Rinat Amaniyazovrinat_1212@bk.ruParakhat Alievutepbergenovasamatdin@gmail.com<p> Aholi pul daromadlari tarkibining o'zgarishi, milliy iqtisodiyotni rivojlantirish sharoitida innovatsion-investitsion faoliyatning ustuvor yo'nalishlarini ochib beradi.</p>2024-12-24T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Ринат Аманиязов, Парахат Алиевhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58685Ichki va tashqi migratsiya va rasmiy bandlikni ta’minlash 2024-12-24T07:06:05+08:00Raykhan Amaniyazova<p>Migratsiya hozirgi davrning global jarayoni hisoblanadi. Jahon miqyosida migratsiyaning yo'nalishlari o'rganilgan va bu jarayon davom etmoqda. Mazkur maqolada migratsiya turlari va muammolari ilmiy doiradagi tahlili bilan o'rganilgan. Migratsiyaning ichki va tashqi sabablari, iqtisodiy-huquqiy omillar asosida tahlil qilingan.</p>2024-12-24T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Райхан Аманиязоваhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58686Обеспечение легальной занятости и сокращение уровня бедности в Узбекистане 2024-12-24T07:51:50+08:00Sitora Amirdzhanova<p>Одной из главных проблем, с которой сталкивается современный Узбекистан, является высокий уровень бедности и неформальная занятость, препятствующая экономическому развитию страны. Легальная занятость является основой устойчивого экономического роста, обеспечивает социальную защиту граждан и способствует снижению уровня бедности. В последние годы правительство Узбекистана предпринимает усилия по реформированию трудового рынка, улучшению условий для создания легальных рабочих мест и снижению бедности. В данной статье рассмотрены ключевые аспекты обеспечения легальной занятости и анализируются шаги, направленные на улучшение ситуации.</p>2024-12-24T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Ситора Амирджановаhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58687Оилавий миграция маълумотларини юритиб боришдаги тўсқинликлар2024-12-24T07:52:01+08:00Mukhabbat Askarova<p>Оила - миграциянинг асосий омили ҳисобланади. Ҳозирги кунда оилани мустаҳкамлаш, оилани бирдамлигини сақлаш дунё миқёсида ҳам бош масала даражасига кўтарилган. Лекин шундай бўлишига қарамай оилавий миграциями ўрганилмаганлиги ачинарлидир. Ҳозирги кунда оилавий миграциями ўрганиш, уни тартибга солиш, назоратга олиш долзарб муаммолардан бири ҳисобланади. Умуман олганда, оилавий миграция тўғрисидаги маълумотлар жуда кам. Оилавий бирлашиш дастурлари бундай маълумотларни тўплашнинг асосий воситасидан бири бўлиб қолмоқда. Оилавий миграция тўғрисидаги маълумотлар оила аъзоларига берилган визалар ва яшаш учун рухсатномалар, шунингдек аҳоли рўйхатига асосланади.</p>2024-12-24T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Мухаббат Аскароваhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58688Меҳнат миграцияси ортида қолган оилалар 2024-12-24T07:52:11+08:00Mukhabbat Askarova<p>Дунё бўйлаб бир миллиардга яқин одам ўз мамлакатидан ташқарида ёки ўз мамлакатида туғилган минтақасидан ташқарида яшайди ва ишлайди. Меҳнат миграцияси анъанавий равишда пул ўтказмалари орқали қолиб кетган оила аъзоларига иқтисодий фойда келтирадиган деб қаралади. Бироқ, оилаларнинг бу тарзда бўлиниши таълим, соғлиқни сақлаш, меҳнат таъминоти ва кўчиб кетмайдиган оила аъзоларининг ижтимоий мавқеига кўплаб салбий таъсир кўрсатиши мумкин. Шу жумладан болаларга ҳам. Миграциянинг орқада қолганларга салбий таъсирини аниқлаш ноаниқ далилларга эга бўлган қийин эмпирик савол бўлиб қолмоқда.</p>2024-12-24T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Мухаббат Аскароваhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58689Ўзбекистон Республикасида мeҳнат миграциясининг дeмографик жараёнлар ривожланишидаги ўрни 2024-12-24T07:52:22+08:00Muazzam Bakhriddinovam.bahriddinova@tsue.uz<p>Ўзбекистонда миграция жараёнлари бир қатор сабаблар билан боғлиқ. Ташқи миграция учун ижтимоий-иқтисодий ва сиёсий омилларнинг, республика ичидаги ижтимоий-иқтисодий ва экологии омиллар таъсир кўрсатмоқда. Мамлакатдаги миграция жараёнларнинг, энг айниқса ташқи миграциянинг кескин ўзгаришига, иммигрантлар салмоғининг эммигрантларга қараганда паст тенденциясига эга эканлигига сабаб бўлувчи энг катта омил - бу сиёсий мустақилликка эришишидир. Собиқ Иттифоқнинг қулаши иқтисодий ва ижтимоий соҳаларда айрим туб бурилишлар ясади. Ишлаб чиқаришнинг пасайиши, инфляция даражасининг ўсиши, ишсизликнинг ошиши, аҳолининг турмуш даражасининг пасайиши каби бир қатор муаммоларга олиб келди. Бошқа МДҲ мамлакатлари сингари Ўзбекистонда аҳолининг маълум бир қисми турмуш шароитини яхшилаш мақсадида меҳнат мигранти сифатида бошқа мамлакатларга кетишга мажбур бўлишган.</p>2024-12-24T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Муаззам Бахриддиноваhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58690Ўзбекистон Республикасида миграция жараёнлари таҳлили 2024-12-24T07:52:33+08:00Muazzam Bakhriddinovam.bahriddinova@tsue.uzKamola Omanovakamolabotirovna97@gmail.com<p>Глобаллашув шароитида дунё миқёсида тинчлик, хавфсизлик ва барқарорликни таъминлаш муҳим аҳамият касб этади. Айниқса, ҳар қандай мамлакат хавфсизлиги ва барқорлигини таъминлашда, энг аввало, ички ва ташқи тахдидларга қарши мафкуравий иммунитетни мустаҳкамлаш масалалари борасида жиддий изланишлар талаб қилинади. Бу эса мамлакатда ёшларнинг ватанпарварлик фазилатини тарбиялашда, маънавий-маърифий ишларни янада такомиллаштириш орқали хавфсизликни таъминлашда истиқболдаги мақсадларга эришувга замин яратади.</p>2024-12-24T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Муаззам Бахриддинова, Камола Омановаhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58691Xalqaro migratsiyasiga ta’sir etuvchi omillar 2024-12-24T08:40:05+08:00Mekhri VokhidovaKomiljon Xabibullaev<p>Global migratsiya azaliy hodisa bo'lib, iqtisodiy, ijtimoiy-siyosiy, demografik va boshqa omillar bilan izohlanadi. Bu omillar o'zaro bog'liq hamda bir-biriga ta’sir qilib shaxslar va jamoalarning migratsiya qarorlarini shakllantiradi, migratsiyaning ahamiyatini ochib beradi.</p>2024-12-24T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Мехри Вохидова, Комилжон Xабибуллаевhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58692Инфляция как угроза благосостояния населения в стране2024-12-24T08:45:34+08:00Z ZukhurjonovaF Bakaeva<p>Угрозами экономической безопасности и благосостояния населения страны является инфляция и совокупность условий и факторов, создающих опасность жизненно важным интересам личности, обществу и государству, уровню жизни населения. Стабильный экономический рост представляет собой модель идеального развития экономики любой страны. </p>2024-12-24T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 З Зухуржонова, Ф Бакаеваhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58693Миграцион жараёнларнинг меҳнат бозори ва иқтисодиётга таъсири2024-12-24T08:51:26+08:00Barno Islamova<p>Миграцион жараёнлар Узбекистан иқтисодиётининг ривожланишида муҳим аҳамиятга эга бўлиб, меҳнат бозори ва мамлакатнинг умумий иқтисодий кўрсаткичларига катта таъсир кўрсатади. Глобаллашув ва халқаро меҳнат миграцияси шароитида Узбекистан ишчи кучининг ҳаракатланиши билан боғлиқ кўплаб муаммолар ва имкониятлар пайдо бўлмоқда. Аввало, миграция орқали меҳнат ресурсларини қайта тақсимлаш қишлоқ ҳудудларидаги ортиқча ишчи кучини камайтириб, шаҳар марказларида ҳамда мамлакатдан ташқарида иқтисодий фаолиятни рағбатлантиришга хизмат қилади.</p>2024-12-24T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Барно Исламоваhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58694Современные тенденции развития миграционной политики германии в обеспечении легальной занятости 2024-12-24T08:58:38+08:00Barno Islamova<p>На протяжении многих лет Германия является одним из мировых лидеров стран по количеству принимаемых мигрантов. С 1950 года было всего несколько лет, когда из Германии эмигрировало больше людей, чем иммигрировало. Воссоединение Германии в 1990 году проложило путь к высоким показателям иммиграции, которые достигли пика в 1992 году. Положительное сальдо последующих лет было обусловлено благоприятной экономической ситуацией и сохраняющейся стабильностью на рынке труда. Единственная тенденция к снижению наблюдалась во время глобальной рецессии в 2008 и 2009 годах. В оба эти года чистая миграция была отрицательной впервые с 1984 года [1, с. 41.</p>2024-12-24T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Барно Исламоваhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58695Формирование человеческого капитала в условиях цифровой трансформации банковской инфраструктуры 2024-12-24T08:58:47+08:00Sardor Ismailov<p>Современный мир сталкивается с масштабными изменениями, обусловленными внедрением цифровых технологий, что оказывает глубокое влияние на все аспекты экономики, включая банковскую сферу. В условиях цифровой трансформации банковская инфраструктура требует адаптации не только технологических систем, но и человеческого капитала. Переход к использованию таких технологий, как искусственный интеллект, блокчейн, Big Data и облачные вычисления, требует новых навыков и компетенций от сотрудников банков. Способность адаптироваться к новым реалиям, управлять высокотехнологичными процессами и работать в условиях цифровой среды становится ключевым фактором для успешного функционирования банковских учреждений.</p>2024-12-24T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Сардор Исмаиловhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58696Повышение эффективности сотрудников при помощи мотивации 2024-12-24T08:58:54+08:00Saida Kasimova<p>В условиях стремительных изменений на рынке и высокой конкуренции эффективность сотрудников становится одним из ключевых факторов, определяющих успех организаций. В этом контексте мотивация выступает как важнейший механизм, способствующий повышению продуктивности, улучшению качества работы и созданию положительного рабочего климата. В данной работе рассматриваются различные аспекты влияния мотивации на эффективность сотрудников, методы и подходы к её повышению, а также ожидаемые результаты от реализации эффективной мотивационной стратегии.</p>2024-12-24T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Саида Касимоваhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58697Ташқи миграцияни ташкил этишда фуқароларни ўқитиш ва касбга тайёрлаш жараёнини такомиллаштириш йўналишлари 2024-12-24T09:30:02+08:00Azizjon KakhkhorovAnvar Eshmatov<p>2024 йил маълумотлари бўйича Ўзбекистондаги ўртача ёш 28,9 ёшни ташкил этмоқда [1]. Мамлакатимизда 30 ёшгача бўлган ёшлар 19 миллиондан ортиқ ёки аҳолининг 55 фоизини ташкил қилади. Меҳнат бозорига ҳар йили 600 минг ёшлар кириб келаётган бўлса, келгуси 10 йилда бу рақам 1 миллионга етади. Бу катта ресурсни иш билан банд қилиш масаласи алоҳида ёндашувни талаб этади [2].</p>2024-12-24T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Азизжон Каххоров, Анвар Эшматовhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58698Анализ финансовых активов как важный компонент оценки финансовой деятельности компании2024-12-24T09:30:12+08:00Samandar Kurbonov<p>Финансовые вложения, являясь важной частью финансовых активов предприятия, ставят своей целью перераспределение свободных денежных средств между теми, кто нуждается в них, и теми, кто готов вложить свободные финансовые ресурсы с целью генерирования дополнительной прибыли и стимулирования положительного денежного потока. К финансовым вложениям относят вложения денежных средств и других свободных ресурсов организации в активы, не связанные с собственной основной деятельностью и созданием объектов длительного пользования. Многие авторы сходятся во мнении, что целью управления финансовыми вложениями является своевременное удовлетворение потребности организации в ликвидности, поддержке требуемого уровня доходности.</p>2024-12-24T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Валерия Гончаренко, Ольга Смоляковаhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58699Aholini ijtimoiy himoya qilishning ilg‘or xorijiy tajribalari va ulardan mahalliy darajada foydalanish yo‘llari 2024-12-24T09:30:24+08:00Mukhayyokhon Kutbitdinova<p>Ijtimoiy himoya barqaror rivojlanishning muhim jihati bo'lib, aholining zaif qatlamlarini iqtisodiy zarbalar, qashshoqlik va tengsizlikdan himoya qilishni ta’minlaydi. Dunyo bo'ylab turli mamlakatlarda ishsizlik, sog'liqni saqlash, pensiya va ijtimoiy yordam kabi bir qator muammolarni hal qiluvchi ilg'or ijtimoiy himoya tizimlari joriy etilgan. Ushbu amaliyotlarni mahalliy darajada moslashtirish turli sharoitlarda, jumladan, O'zbekistonda ham ijtimoiy himoya mexanizmlarini takomillashtirish bo'yicha qimmatli ma’lumotlar beradi.</p>2024-12-24T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Мухайёхон Кутбитдиноваhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58700Hududlarda hodimlar mehnatini teng baholashni takomillashtirish 2024-12-24T09:30:39+08:00Bunyod Mardievbunyodmardiyev7095@gmail.com<p> Ushbu maqolada mamlakatimizdagi sanoat sohasida mehnat qilayotgan hodimlarni mehnatini qo'llab - quvvatlashni va ularni rag'batlantirishda chekka hududlarda ham shahar markazlarida ham tengligini ta'minlash bo'yicha amalga oshirilishi haqida fikrlar va takliflaryoritilgan.</p>2024-12-24T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Бунёд Мардиевhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58701Demografik o‘zgarishlarning bandlik tendensiyalariga ta’siri: global istiqbol2024-12-24T10:39:12+08:00Gulnara Narbaeva<p>Aholining qarishi, tug'ilishning kamayishi va migratsiya shakllari kabi demografik o'zgarishlar butun dunyo bo'ylab mehnat bozorlarini qayta shakllantirmoqda. Aholining yoshi o'sib borayotgani va ishchi kuchining ishtiroki ko'rsatkichlari o'zgargan sari, bu tendensiyalar bandlik va iqtisodiy samaradorlikka chuqur ta'sir ko'rsatmoqda. Birlashgan Millatlar Tashkilotining ma'lumotlariga ko'ra, 2050 yilga borib 65 va undan katta yoshdagi dunyo aholisi ikki baravar ko'payib, 1,5 milliard kishiga yetadi va bu ko'plab mamlakatlarning yosh tarkibini sezilarli darajada o'zgartiradi [1]. Masalan, Yevropada mehnatga layoqatli aholi (15-64 yosh) doimiy ravishda kamayib bormoqda, bu ulush 2010 yildagi 66 foizdan 2021 yilda 63 foizga tushib, mehnat bozorlari va ijtimoiy himoya tizimlariga bosim o'tkazmoqda [2].</p>2024-12-24T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Гульнара Нарбаеваhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58702O‘zbekistonda aholi migratsiyasining hududiy tafovutlari2024-12-24T10:39:31+08:00Kamola Omanovakamolabotirovna97@gmail.com<p>Jahonda va uning alohida hududlarida aholi soni yildan-yilga ko'payib bormoqda. Bunga bir tomondan, aholining tabiiy harakati sabab bo'layotgan bo'lsa, boshqa tomondan aholining mexanik harakati ham ta’sir ko'rsatmoqda. Ayniqsa, iqtisodiy rivojlangan mamlakatlarda aholi sonining tabiiy tug'ilish hisobiga emas, balki immigrantlar (ko'chib kelganlar) tufayli ko'payishi yaqqol misoldir. Bu esa nafaqat, hududning iqtisodiy, shu bilan birga ijtimoiy-demografik holatining o'zgarishiga ham sabab bo'ladi. Bulardan farqli ravishda, O'zbekiston Respublikasi aholisi soni asosan tabiiy ko'payish, xususan, tug'ilish evaziga ortib boryapti. Natijada, respublika demografik jarayonlari alohida hududlar doirasida tadqiq etish vazifasini belgilamoqda. Ayniqsa, geografik joylashuviga ko'ra ajralib turadigan viloyatlarda demografik rivojlanishda o'ziga xos o'zgarishlar ya’ni, aholining ko'payishi, aholi soni dinamikasi, migratsiya jarayonlarini to'g'risida ma’lumot to'plash, ularni chuqur ilmiy tadqiq qilish hamda kelgusi istiqbollarini belgilash muhim masalalardan biridir.</p>2024-12-24T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Камола Омановаhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58703Mіgratsіya va rasmіy bandlіknі ta’mіnlashning xususuyatlari 2024-12-24T10:39:41+08:00Nargiza RakhmatovaVazіrakhon Pulatovavaziraxoripty@gmcril.com<p>Hozirda rasmiy bandlikni ta’minlash, mamlakat ichida mehnat resurslarining hududiy harakatini hamda tashqi migratsiya jarayonlarini nazorat qilish dolzarb mavzuga aylanib bormoqda. Ichki va tashqi migratsiya jarayonlari bir-biriga uzviy bog'liq bo'lib, ichki migratsiya muammosini hal etish tashqi mehnat migratsiyasini kamayishiga olib keladi. Har ikki migratsiya turi birmuncha salbiy va ijobiy ta'sirlarni o'zida jamlaydi. Mamlakat budjetiga xorijiy valyuta tushumining ortishi, mamlakatda ishsizlik darajasining kamayishi, migrantning oila daromadlari oshishiga hamda turmush sharoiti yaxshilanishi, yangi ish, yangi muhit migrantlarning ish tajribasi va dunyoqarashini kengaytirishi kabilarni migratsiya jarayonlarining afzalliklari sifatida ko'rsak, migrantlarning huquqlarini buzilishi, odam savdosi va diskriminatsiya holatlari, mehnat resursiga qo'shilgan holda inson kapitalining chiqib ketishi, mehnat migrantlarining uzoq vaqt uyda bo'lmasligi uning oilaviy ajrimlar ko'payishi, ichki migratsiya doirasida, mamlakatning qishloq hududlarida yashovchi fuqarolari poytaxtga ko'chib kelishi va asosiy mehnatga layoqatli ishchi kuchining markazda to'planishi, ishlab chiqarish kuchining notekis taqsimlanishiga olib kelishi kabi misollar esa mehnat migratsiyasining salbiy tomonlarini ochib beradi.</p>2024-12-25T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Наргиза Рахматова, Вазирахон Пулатоваhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58705Mehnat migratsiyasini tadqiq etishning hududiy masalalari 2024-12-24T13:13:17+08:00Zulhumor Tojievaz_tadjieva@mail.ruKamola Omanovakamolabotirovna97@gmail.com<p>Bugungi globallashuv davrida aholining turli maqsad va sabablar tufayli migratsion harakatchanligi ortganligi hech kimga sir emas. Ayniqsa, O'zbekistondek aholisi soni ko'payib borayotgan davlatlarda ko'plab yoshlarning ishlash hamda o'qish uchun dunyoning turli hududlariga bo'layotgan migratsiyasi bunga yaqqol misoldir. Uning afzal va salbiy jihatlari mavjud. Aholi migratsiyasining afzalliklari shundan iboratki, yaxshi va sifatli ta’lim olish, dunyoqarashni kengaytirish, ijtimoiy-madaniy o'zaro axborot almashinuvi va eng muhimi, mamlakatimiz rivojiga hissa qo'shish bilan ifodalansa, boshqa tomondan viloyatimizning qishloq joylaridagi yoshlarning keyinchalik ishlash hamda o'qishni davom ettirish, qolaversa doimiy yashash uchun shaharlarda qolib ketishi, demografik hamda ijtimoiy-iqtisodiy unumdorlikning pasayishiga olib keladi. Shu boisdan, aholining mexanik harakati va uning hududiy jihatlarini o'rganish, ayniqsa aholi migratsiyasining miqyosi bo'yicha tadqiqotlar olib borish dolzarb masalalardan hisoblanadi.</p>2024-12-24T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Анастасия Кушнеренкоhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58706Региональный дисбаланс развития человеческого капитала и инклюзивная политика 2024-12-24T13:13:25+08:00Sabina Kholbaeva<p>На протяжении многих лет темпы экономического роста рассматривались экономистами и политическими лидерами как основной показатель эффективности социально-экономической политики. Исходили они из укоренившейся точки зрения, согласно которой предоставление все большего количества товаров и услуг является наилучшим способом повышения уровня жизни людей. При этом предполагалось, что экономический рост автоматически обеспечивает решение ряда проблем, таких как увеличение занятости населения, сокращение неравенства, ликвидация нищеты. Однако мировой опыт развития опроверг справедливость таких посылок. Экономический рост сам по себе не решает проблему занятости, не обеспечивает справедливое распределение ресурсов и повышение уровня жизни людей. Поэтому в мировом сообществе экономический рост уже давно рассматривается не как самоцель, а как средство достижения более гуманных целей человеческого развития. Экономический рост - это императив, обусловленный необходимостью обеспечить ресурсы для поддержания жизнедеятельности общества, но его темпы - не единственная цель.</p>2024-12-24T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Сабина Холбаеваhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58707Erkaklar va ayollarning pensiyaga chiqish yoshini tenglashtirish masalalari 2024-12-24T13:17:21+08:00Bobur Khonturaevidmon.88@gmail.com<p>Ushbu maqolada muallif tomonidan erkaklar va ayollarning yoshga doir pensiyaga chiqishida tenglik prinsipini ta'minlash masalasi bo'yicha ilmiy tadqiqot amalga oshirildi. Tadqiqotda statistik ma'lumotlar, xorijiy mamlakatlarning tajribalari, jamoatchilik fikri va ekspert so'rovlari asosida erkaklar va ayollar uchun pensiyayoshini tenglashtirishning maqsadga muvofiqligi to'g'risida fuqarolarning fikrini aniqlash, shuningdek, O'zbekiston taraqqiyotining zamonaviy ijtimoiy-iqtisodiy sharoitlarida, fuqarolarning fikriga ko'ra, pensiyaga chiqish uchun eng maqbul bo'lgan yosh senzini belgilash tahlil asosida baholab chiqildi.</p>2024-12-25T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Бобур Хонтураевhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58708Оптимизация трудовых ресурсов в условиях цифровой трансформации финансовой инфраструктуры 2024-12-24T13:32:47+08:00Madina Yusupovainfo@nlibrary.uz<p>Оптимизация трудовых ресурсов в условиях цифровой трансформации финансовой инфраструктуры" отражает современные изменения в финансовой сфере под влиянием цифровых технологий. Внедрение таких решений, как искусственный интеллект, автоматизация процессов и блокчейн, требует пересмотра традиционных подходов к управлению персоналом и их эффективного использования. В условиях цифровой экономики человеческий капитал становится важнейшим фактором конкурентоспособности, поскольку цифровизация ускоряет процессы и требует квалифицированных специалистов с новыми компетенциями.</p>2024-12-25T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Мадина Юсуповаhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58709 Эффективность мер по снижению безработицы в условиях цифровизации 2024-12-24T13:32:55+08:00Shokhzod Yavkachev<p>В современных условиях цифровизация играет ключевую роль в трансформации рынка труда. Технологические изменения открывают новые возможности для повышения эффективности труда и создания рабочих мест, однако одновременно создают вызовы, связанные с автоматизацией и вытеснением традиционных профессий. В этих условиях возникает необходимость разработки и реализации мер, направленных на снижение безработицы, которые учитывают не только текущее состояние рынка труда, но и будущие тренды, обусловленные цифровыми технологиями.</p>2024-12-25T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Шохзод Явкачевhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58710Роль цифровых технологий в ускорении социально- экономического выравнивания регионов 2024-12-24T13:33:03+08:00Nodira Zokirova<p>Цифровые технологии играют ключевую роль в решении задачи социально-экономического выравнивания регионов, особенно в условиях стремительной цифровизации экономики. Внедрение технологий на основе больших данных, искусственного интеллекта и автоматизации рабочих процессов способствует повышению производительности, созданию новых рабочих мест и расширению доступа к жизненно важным услугам, что особенно важно для отдаленных и менее развитых регионов.</p>2024-12-25T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Нодира Зокироваhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58711Organizational aspects of student tourism in central asia: visa policies for student mobility 2024-12-24T13:47:50+08:00Nilufar Akhrorova<p>As Central Asia becomes an increasingly popular destination for academic pursuits and cultural exchanges, enhancing the visa framework is essential for student tourism development. Therefore, this article provides an overview of the current visa policy for student tourism in Central Asia.</p>2024-12-25T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Нилуфар Ахророваhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58712Elaboration of foreign economic relations of the region 2024-12-24T13:47:59+08:00Feruza Khayitova<p>This article presents modern trends in the development of foreign economic relations of the region, strategies and practices aimed at strengthening economic ties between countries and regions, as well as globalization and integration of these modern trends, digital economy, sustainable development, development of transport, logistics infrastructure, innovation and technological progress. These trends are the main factors in the development of interregional economic relations, which serve to ensure economic growth, increase trade and investment flows, and support sustainable development. In our country, these trends play an important role in ensuring the country's economic stability and increasing its competitiveness in international trade.</p>2024-12-25T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Феруза Хаитоваhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58713Efficiency of transport infrastructure as a way to equalize socio-economic development of regions 2024-12-24T13:48:10+08:00Mikhail Malov<p>The level of socio-economic development of regions differs significantly from each other in terms of their transport and infrastructure development.<br />The importance of studying the issues of regional specifics of transport infrastructure and taking into account its condition when developing strategic directions of socio-economic development of regions in order to equalize them in the conditions of urbanization determined the choice and relevance of the research topic.</p>2024-12-25T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Михаил Маловhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58714The main principles and factors of the development of regional tourism services 2024-12-24T13:48:21+08:00Marjona Toshmamatovaolimjonovamarjona36@gmail.com<p>In this article, the role of related sectors in the development of regional tourism services, the importance of infrastructure in the development of tourism services, making investments, the improvement of the quality of tourism services, the diversification of the service sector, and the use of new technologies in the process of service provision are presented.</p>2024-12-25T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Маржона Тошмаматоваhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58715Меры по выравниванию уровня социально-экономического развития регионов 2024-12-24T14:07:05+08:00Anastasia AstakhovaNikita Ivanin<p>В настоящее время значительные социально-экономические дисбалансы в развитии российских регионов продолжают оставаться актуальными для большинства субъектов федерации, что создает серьезные препятствия для устойчивого и динамичного прогресса региональной экономики и отрицательно влияет на жизненные условия местного населения. Сложившаяся ситуация подчеркивает необходимость совершенствования региональной политики, ориентированной на пространственное развитие, с целью уменьшения уровня дифференциации внутри субъектов России. Стоит отметить, что социально-экономическое неравенство вызвано рядом факторов, среди которых уменьшение влияния государства на контроль над процессами территориального прогресса.</p>2024-12-25T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Анастасия Астахова, Никита Иванинhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58716Государственные программы цифрового развития союзного государства Российской Федерации и Республики Беларусь2024-12-24T14:07:13+08:00Artur Pacyn<p>Цифровые технологии - неотъемлемая часть жизни современного общества. Они прошли долгий исторический путь становления, развития, и в настоящее время продолжают модернизироваться. Благодаря человеческому сознанию создаются уникальные технологии, облегчающие жизнь человека.</p>2024-12-25T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Артур Пацынhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58717Зарубежный опыт децентрализации государственного управления и особенности центр-локальных отношений в экономической системе страны 2024-12-24T14:07:21+08:00Denis PetrovArtem Jernokleev<p>Анализ исследований по зарубежному опыту государственного управления экономической деятельностью субъектов рыночных отношений показывает, что в различных странах мира были проведены крупномасштабные реформы в данном направлении. Следует отметить, что последние двадцать лет характеризует собой «управленческие революции» в сфере выстраивания стабильного курса развития экономики. Постоянные изменения в экономике и на политической арене стали отражаться не только на социокультурном или технологическом уровне, но, а также стали вызовом для системы государственного управления экономикой. Поскольку современные вызовы и многочисленные давления не были прогнозируемыми, приходиться искать и использовать новые подходы к организации системы государственного управления экономикой, что способствовало уходу от традиционных методов управления экономической системой, воспринимаемая как веберовская, к проведению более современных и актуальных реформ государственного управления сферы экономики, которые в большей степени будут социально-экономически ориентированы на достижение эффективной деятельности страны [2, с.</p>2024-12-25T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Денис Петров, Артем Жерноклеевhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58718Примеры международных практик по выравниванию уровня социально-экономического развития регионов 2024-12-24T14:07:29+08:00M PotyomkinaA MamchicYu Zagumennov<p>Несбалансированное региональное развитие в нашей стране -серьезная проблема, требующая комплексного подхода к ее решению. Неравномерность социально-экономического развития регионов может привести к росту социальных, межнациональных и межэтнических конфликтов, оттоку населения из отстающих регионов и замедлению темпов роста национальной экономики [1]. Поэтому выравнивание уровня регионального развития является серьезной задачей для многих стран.</p>2024-12-25T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 М Потёмкина, А Мамчиц, Ю Загуменновhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58719Стратегическое планирование как инструмент социально- экономического развития территорий 2024-12-24T14:07:37+08:00Elena ShubinaNatalya Samodurova<p>Муниципальные районы являются основными звеньями в общей системе развития региона. Анализ и разработка стратегий развития муниципальных районов позволяют обеспечить устойчивое и сбалансированное социально-экономическое развитие всего региона.</p>2024-12-25T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Елена Шубина, Наталья Самодуроваhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58720O‘zbekistonning jahon savdo tashkilotiga integratsiyasi: iqtisodiy imkoniyatlar va muammolar tahlili 2024-12-24T14:40:24+08:00Dinara Abdikarimova<p>Jahon Savdo Tashkiloti (JSTJ - xalqaro savdo qoidalanm tartibga soluvchi asosiy global tashkilotlardan biri bo'lib, uning asosiy maqsadi xalqaro savdo to'siqlarini kamaytirish, savdo erkinligini ta'minlash va davlatlar o'rtasida adolatli va shaffof savdo muhitini yaratishdir. JST dunyoning turli mamlakatlari iqtisodiyotini rivojlantirish va ularning global savdo tizimiga integratsiyalashuvini qo'llab-quwatlaydi. Bugungi kunda JSTga a’zo bo'lgan davlatlar o'rtasidagi savdo-sotiq jarayonlari tashkilotning qat'iy qoidalari asosida amalga oshiriladi, bu esa xalqaro bozorlarda ishtirok etuvchi mamlakatlar uchun katta imkoniyatlar yaratadi.</p>2024-12-25T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Динара Абдикаримоваhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58721Ҳудуд солиқ потенциалини баҳолаш усулари 2024-12-24T14:40:34+08:00Zafarjon Abdullaev<p>Мамлакат худудларини ижтимоий-иқтисодий ривожлантиришдаги мавжуд номутаносибликларни чукурлашуви шароитида маҳаллий бюджет даромадларини шакллантириш иқтисодчи олимлар, амалиётчилар ва жамоатчилик доирасидаги долзарб муаммолардан бирига айланган. Хусусан, маҳаллий бюджет даромадлари манбасини кенгайтиришнинг муҳим йўналишлари юзасидан олиб борилган аксарият илмий тадқиқотларда маҳаллий бюджет тушумлари характери ва структурасининг назарий жиҳатларига алоҳида эътибор берилган бўлсада, аммо фискал корректировка роли нисбатан тўлиқ баҳоланмаган. Бугунги кунда турли даражадаги бюджетлар баланслигини таъминлаш, бюджетлараро ҳисоб-китоблар механизмини такомиллаштириш, тадбиркорлик субъектларининг солиқ юкини пасайтириш, солиқ солиш тартибини соддалаштириш, солиқ маъмуриятчилигини такомиллаштириш фискал сиёсатни долзарб вазифаларидир. Маҳаллий бюджет даромадларини шакллантириш муаммолари бўйича илмий тадқиқотларни ўрганиш молиявий ресурсларнинг минтақавий даражада шаклланиши, тақсимланиши ва маҳаллий ҳокимият органлари томонидан марказлаштирилмаган оптимал бошқарув тизимини такомиллаштириш-да муҳим ҳисобланади.</p>2024-12-25T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Зафаржон Абдуллаевhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58722Корхоналар фаолиятида маркетинг дастурларидан фойдаланиш зарурияти ва унинг функциялари2024-12-24T14:40:45+08:00Khilola Abdullaeva<p>Ишлаб чиқариш муносабатларининг тобора глобаллашиб бориши натижасида корхоналар ўртасида рақобат курашининг кучайиши натижасида корхоналарнинг бозордаги эгаллаган ўрнини сақлаб қолиши, янги бозорларга кириб бориши, уларнинг қамров даражасини ошириш каби стратегии вазифаларни ҳал этиш зарурияти ортди. Натижада иқтисодий адабиётда корхоналар фаолиятини ташкил этишда маркетинг дастурларидан фойдаланиш, унинг амал қилиш механизмини такомиллаштириш борасидаги илмий тадқиқотларга устуворлик қаратилди. Жумладан, бугунги кунга келиб, глобал ишлаб чиқариш занжирининг ривожланиши корхоналар ўртасидаги рақорбат курашининг тобора кескинлашишига олиб келди. Бу эса уларнинг ривожланиш стратегияларини ишлаб чиқишда маркетинг дастурларидан фойдаланиш самарадорлигини ошириш заруриятини уйғотади.</p>2024-12-25T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Хилола Абдуллаеваhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58723Hududlarni ijtimoiy-iqtisodiy rivojlantirishda turizm sohasining istiqbollari 2024-12-24T14:40:57+08:00Javokhirbek BegimkulovAbdumajid Kozokboev<p>Bugungi kunda jahonda turizm sohasiniyanada rivojlantirish, uning makroiqtisodiy ko'rsatkichlardagi ulushini oshirish, mamlakat hududlarida aholini yangi ish o'rinlari bilan ta'minlash maqsadida hududlarda turistik salohiyatni takomillashtirishga asosyaratadigan ilmiy tadqiqotlarga ehtiyoj ortib bormoqda. Shu jihatdan mazkur maqolada mamlakat hududlarni ijtimoiy-iqtisodiy jihatdan rivojlantirishning turizm tarmog'idan kelib chiqqan holda tahlil qilingan.</p>2024-12-25T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Джавохирбек Бегимкулов, Абдумажид Козокбоевhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58724Markaziy osiyo transport koridorlarining mintaqa tashqi savdosidagi o’rni 2024-12-24T14:41:09+08:00Mekhri VokhidovaMehrivoxidova@gmail.comNigina Nuriddinova<p>Markaziy Osiyo geostrategik va geoiqtisodiy jihatdan muhim hudud bo'lib, uning transport koridorlari xalqaro savdo, iqtisodiy integratsiya va mintaqaviy rivojlanish uchun alohida ahamiyatga ega. Mintaqaning o'ziga xos geografik joylashuvi - Sharq va G'arb, Shimol va Janub orasidagi bog'lovchi ko'prik sifatida - transport va logistika tizimlarining rivojlanishi uchun qulay sharoit yaratadi.</p>2024-12-25T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Мехри Вохидова, Нигина Нуриддиноваhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58725Raqamli platformalarning hududlar iqtisodiy rivojlanishiga ta’siri 2024-12-24T14:41:20+08:00Dilnoza Djalilova<p>Ushbu maqolada raqamli iqtisodiyotga o’tish jarayonida, raqamli platformalar egalarining hududlardagi biznes strategiyalarining, faoliyat qoidalarining, hatti-harakatlarining hududlar iqtisodiy rivojlanishiga ta'siri tahlil qilingan hamda xulosa berib o'tilgan.</p>2024-12-25T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Дилноза Джалиловаhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58726Hunarmandchilikning hudud iqtisodiyotida tutgan o‘rni 2024-12-24T14:41:33+08:00Aziza Ergashevaazizaergasheva1986@gmail.com<p>Hunarmandchilik har xil oddiy mehnat qurollari yordamida xom ashyodan turli mahsulotlar ishlab chiqarishni, shunday mahsulotlar tayyorlanadigan kasblarning umumiy nomidir. Hunarmandchilik - bu kichik biznesning bir qismi bo'lib, ular kichik hajmda yoki alohida buyurtmalar bo'yicha qo'l mehnati ulushi yuqori bo'lgan va o'zlarining maxsus bilimlari, ko'nikmalari va qobiliyatlaridan ijodiy foydalangan holda mehnat mahsuloti ishlab chiqarish yoki xizmatlar ko'rsatish bilan tavsiflanadilll.</p>2024-12-24T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Азиза Ергашеваhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58727Uzumchilikda mahsulot yetishtirish samaradorligini oshirish istiqbollari (Qoraqalpogʻiston Respublikasi misolida) 2024-12-24T15:31:54+08:00Ajiniyaz Zarekeyev <p>Mazkur maqolada uzumchilik tarmog'ini rivojlantirish, sohada yaratilayotgan qo'shimcha chora-tadbirlar, uzumchilik sohasida bugungi kundagi islohotlar va iqtisodiyotni barqaror rivojlantirishdagi ahamiyati bayon qilingan. Uzumchilik sohasini jadal rivojlantirish, eksportbob mahsulotlar yetishtirish hamda sohada olib borilishi lozim bo'lgan maqsad va vazifalar o‘z aksini topgan.</p>2024-12-25T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Ажинияз Зарекеев https://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58728Ҳудудларни ижтимоий-иқтисодий ривожлантириш қишлоқ хўжалигини таъсири2024-12-24T15:32:04+08:00Feruza Inomjonovaferuzainomjonova77@gmail.com<p>Сўнгги йилларда мамлакатамизда қишлоқ хўжалигини ислоҳ қилиш ва бозор механизмларини жорий этиш бўйича кўламли ишлар амалга оширилган бўлиб, зеро, худудларни ижтимоий-иқтисодий ривожлантИришда қишлоқ хўжалиги муҳим аҳамият касб этади. Таъкидлаш жоизки, мамлакат ялпи ички маҳсулотидаги улуши юқори бўлиб, 2023 йилда 21,6 фоизи, айнан мазкур соҳага тўғри келади. Шунингдек, 2023 йилдаги иқтисодиётдаги жами банд аҳолининг 24,0 фоизи қишлоқ хўжалиги тармоғига тўғри келиб, бу кўрсаткич 3,3 млн. нафар кишини ташкил этган[1]. Бу эса, нафақат худудлар иқтисодиётнинг ривожлантириш, балки, аҳоли бандлигини таъминлаш ва фаровонлигини ошириш қишлоқхўжалиги секторига бевосита боғлиқлигини кўрсатади.</p>2024-12-24T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Феруза Иномжоноваhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58732 Инновационное социально-экономическое развитие регионов Республики Узбекистан 2024-12-24T16:13:11+08:00Abror Kabulov<p>Для того, чтобы на нынешнем этапе развития национальной экономики надёжно обеспечить реализацию разработанной «Стратегии развития» страны, предложенную Президентом Узбекистана, необходимо осуществлять в жизнь сильную социально-экономическую политику как по стране, так и в регионах. Основанием на проведение такой политики, в условиях глобализации и межрегиональной конкуренции, является обеспечение интеграции государства в мировую экономику, обеспечение конкурентоспособности на международных рынках. Для достижения этой цели, в настоящее время, национальная экономика должна опираться и на регионы, где сосредоточены основные природные и трудовые ресурсы, которые необходимо целенаправленно и эффективно использовать. И здесь регионы должны пропорционально развиваться и вносить достойный вклад в развитие всех сфер и областей национальной экономики.</p>2024-12-25T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Аброр Кабуловhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58733Динамика развития женского предпринимательства в Приаралье2024-12-24T16:13:20+08:00Erkinbay Kazakhbaev<p>Степень развития жизни общества, шаги, предпринятые в направлении развития, а также ожидаемые результаты от желаемых действий, безусловно, во многом напрямую связаны с общественными отношениями. Именно эти отношения управляют всеми аспектами нашей жизни - работой, семьей, соседством, учебой, общением и другими процессами, создаются благоприятные условия для проявления своих возможностей. В результате особого внимания, уделяемого повышению активности женщин в семье и обществе, особенно в общественной жизни, происходят большие изменения в общественных отношениях и законодательстве. Принципиальный поворот в этом направлении совершило решение Президента Республики Узбекистан от 7 марта 2019 года «О мерах по дальнейшему укреплению гарантий трудовых прав женщин и поддержке предпринимательства» [6]. В этом решении важной задачей была определена разработка новых законов о равных правах женщин и мужчин и защите от угнетения и насилия. Тот факт, что указанные законы разработаны, обсуждены и одобрены, свидетельствует о том, что исполнение решения обеспечено.</p>2024-12-25T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Еркинбай Казахбаевhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58276Energy efficiency programs and their impact on CO 2 emissions in Uzbekistan 2024-12-18T06:52:02+08:00Shoh-Jakhon Khamdamovshhamdamov@mail.ruUzbekistan, as a rapidly developing country, faces significant challenges related to energy consumption and environmental sustainability. The country's economy has long been dependent on fossil fuels, particularly natural gas, which contributes to high levels of carbon dioxide (CO2) emissions. However, in recent years, Uzbekistan has been working to address these environmental issues by adopting energy efficiency programs aimed at reducing energy consumption and minimizing CO2 emissions. This article examines the role of energy efficiency programs in Uzbekistan and their impact on the country's CO2 emissions, focusing on key policies, initiatives, and their results.2024-12-18T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Шох-ДжахонХамдамовhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58281Green recruitment and talent management for environmental sustainability in modern organizations 2024-12-18T07:03:57+08:00Aziza TulyaganovaThe increasing global awareness of environmental issues has shifted the focus of modern businesses towards sustainable development practices. This trend has significant implications for human resource management, where green recruitment and talent management play crucial roles in fostering environmental responsibility within organizations.2024-12-18T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Азиза Тулягановаhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58283Green economy: analysis and scientific approaches 2024-12-18T07:13:36+08:00Mehri VokhidovaMahliyo Ismailovamahliyodipdiplomatiya@gmail.comIn the last decade, "green economy" has emerged as an important new term in discussions on sustainability and national development strategies on a global scale. In the United Nations (UN) vision document titled "The Future We Want," the green economy is described as an economic development model that improves human well-being and social equity while significantly reducing environmental risks and resource scarcity[l]. According to several panels of experts from the UN, this represents a “new form of the growth paradigm," outlining a path towards transitioning the economic system from "causing crises or leading to them” to "preventing and addressing them”[2].2024-12-18T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Мехри Вохидова, Махлиё Исмаиловаhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58286Environmental and socio-economic problems of the Aral Sea2024-12-18T07:29:44+08:00Shamsiddin YuldashevJavohir VohidovUzbekistan faces a number of environmental and socio-economic problems related to the overuse of natural resources, air and water pollution, and climate change. One of the major environmental disasters is the drying up of the Aral Sea.2024-12-18T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Шамсиддин Юлдашев, Джавохир Вохидовhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58289Green fiscal reforms and taxonomy: driving Uzbekistan’s sustainable economic growth2024-12-18T09:25:16+08:00Madina Yuldashevamedi.yuldasheva@gmail.comSeveral reforms are currently being implemented to support Uzbekistan's sustainable economic growth strategy and its transition to a green economy. Presidential Decrees No. PF-60 (January 28, 2022) and No. PF-158 (September 11,2023) under the "Uzbekistan - 2030" strategy set out a number of goals aimed at ensuring sustainable development across the economic, environmental, and social spheres, and outline the tasks necessary to achieve them.2024-12-18T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Мадина Юлдашеваhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58291Использование молодежных проектов в целях решения эколого-экономических проблем (из опыта работы Ивановского филиала РЭУ им. Г. В. Плеханова) 2024-12-18T09:38:11+08:00Irina BorovkovaПроектная деятельность может быть использована в целях решения эколого-экономических проблем России и других стран. На современном этапе РЭУ им. Г. В. Плеханова организует обсуждение темы изменения климата в рамках Международного молодежного климатического клуба.2024-12-18T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Ирина Боровковаhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58294Устойчивое развитие: имеет ли глобальная проблема локальное решение? 2024-12-18T10:04:42+08:00Elena GerbutВ современном социально ориентированном дискурсе понятие «устойчивое развитие» приобретает два значения. Первое исторически, и наиболее общее, возникает как вариант разрешения глобальных противоречий и предполагает сохранение баланса между производством, потреблением и окружающей средой.2024-12-18T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Елена Гербутhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58295Эколого-экономические проблемы сельского хозяйства: влияние на национальную экономику 2024-12-18T10:04:51+08:00Yaroslav NikolskiyАктуальность проблемы, по мнению автора, заключается в том, что сельское хозяйство, как и весь агропромышленный комплекс (АПК), достаточно серьезно и сильно загрязняют окружающую среду, из-за серьезных загрязнений и последствий загрязнений это в совокупности достаточно серьезно влияет на национальную экономику [3]. Так как за счет государственных средств эти последствия решаются.2024-12-18T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Ярослав Никольскийhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58762Mintaqa iqtisodini prognozlashtirishga ilmiy yondashuvlar va uni geoaxborot tizimi (gat) texnologiyalari bilan integratsiyalashuvi 2024-12-25T04:41:04+08:00Abdurashid KodirovZulhumor FazliddinovaMintaqa iqtisodiyoti barqaror o'sishi va prognozlashtirish o'rtasidagi bog'liqlik zamonaviy iqtisodiyot fanining muhim mavzularidan biridir. Mintaqaning iqtisodiy barqarorligi va o'sish sur'atlarini prognozlash iqtisodiy siyosatni shakllantirishda, resurslardan samarali foydalanishda, kelajakdagi tahdidlarni boshqarishda va xalqaro miqyosdagi raqobatbardoshlikni ta'min-lashda asosiy vositalardan biri hisoblanadi. Ushbu maqola mintaqaning iqtisodiy o'sishi, uni ta'minlovchi omillar va bu jarayondagi prognozlashtirishning roli haqida batafsil ma'lumot beradi.2024-12-25T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Абдурашид Кодиров, Зулхумор Фазлиддиноваhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58764Реализация мегапроектов как эффективная мера развития регионов 2024-12-25T05:07:15+08:00Mukhammadali MakhamadzhanovНа наш взгляд, актуальность мегапроектов растет с каждым днем, а поистине актуальными они стали еще со времен Великих географических открытий в 15-16 века, когда колониальные страны, такие как Великобритания, Нидерланды, Франция, Германия и Испания начали осваивать новые земли, соответственно и новые рынки сбыта, полезные ресурсы, что повысило потребность в развитой логистической цепи поставок и транспортировок ресурсов и товаров на большие расстояния. Объединение капиталов государств и крупных промышленников и инвесторов в те времена привело к тому, что появилась острая необходимость в создании местных самоуправлений, обеспечения безопасности производственной и торговый деятельности, эффективном распределении ресурсов, контроле рабочих, что представляло чрезмерную трудность для осуществления на большой дистанции. Для решения данных задач были реализованы первые мегапроекты транснациональные компании, как Британская Ост Индия, Голландская Вест Индия и другие. Реализация подобных мегапроектов послужило стимулом для дальнейшего развития экономики во всем мире. Даже в настоящее время реализация крупнейших проектов в сфере инфраструктуры (железнодорожных узлов, терминалов), строительства крупных "умных" городов на основе зеленых технологий, запуск гигантских промышленных и технологических компаний, научно-исследовательских комплексов и лабораторий позволяет странам осуществлять прорывы в различных областях нашей жизни, положить основу для будущего процветания государств и наций.2024-12-25T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Мухаммадали Махамаджановhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58767Камбағалликни қисқартириш омиллари: амалга оширилаётган ислоҳотлар ва натижалар2024-12-25T05:23:07+08:00Shakhlo MakhkamovaУзбекистан Республикаси Президенти 28.01.2022Й. ПФ-60-сон [1], 27.02.2023Й. ПФ-27-сон [2] 53-мақсад - ижтимоий ҳимояни кучайтириш ҳамда 02.2024 й. ПФ-37-сон фармонларида 27-мақсад - мамлакатда камбағаллик даражасини қисқартириш [3] устувор қилиб қўйилди.2024-12-25T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Шахло Махкамоваhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58768Административно-правовые основы реформирования социально-экономической сферы регионов Узбекистана 2024-12-25T05:29:33+08:00Ravshan NazarovViloyat AlievaРеформирование социально-экономической сферы регионов Узбекистана потребовало создания соответствующей нормативноправовой базы. Среди концептуально-стратегических документов, направленных на развитие регионов, можно отметить такие как: Концепция административной реформы в Республике Узбекистан (08.09.2017 г.), Концепция внедрения технологий «Умный город» в Республике Узбекистан (18.01.2019 г.), Концепция охраны окружающей среды Республики Узбекистан до 2030 года (30.10.2019 г.), Концепция развития водного хозяйства Республики Узбекистан на 2020-2030 годы (10.07.2020 г.), Концепция развития системы лесного хозяйства Республики Узбекистан до 2030 года (06.10.2020 г.), Концепция «Самарканд -туристические ворота Нового Узбекистана» (24.12.2022 г.) и др.2024-12-25T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Равшан Назаров, Вилоят Алиеваhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58769Методические подходы к оценке пространственной организации производительных сил и ее влияния на неравномерность регионального развития 2024-12-25T05:35:30+08:00I Nazmetdinovaindira.nazmetdinova@mail.ruДальнейшее социально-экономическое развитие Узбекистана невозможно без глубокого анализа роли пространства, как ведущего фактора формирования и развития региональных экономических систем. По ряду объективных причин экономического, политического, социального ряда экономическое пространство характеризуется высокой степенью неоднородности и несбалансированности, признаки которых можно обнаружить практически во всех сферах социальной и экономической жизни страны. В результате сформировался целый комплекс негативных эффектов экономического превосходства одних регионов над другими, что на данном этапе эволюции производительных сил создаёт устойчивые предпосылки неравномерного социально-экономического развития регионов.2024-12-25T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 И Назметдиноваhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58770Jahon savdo tashkilotining to‘qimachilik mahsulotlari xalqaro savdosini rivojlantirishdagi o‘rni 2024-12-25T05:40:51+08:00Dilafruz NasirkhodjaevaDjaloliddin NurboevBugungi kunda O'zbekiston Respublikasi Jahon savdo tashkilotiga a’zo bo'lish borasida muzokaralar olib borilmoqda. Tashkilotga a’zo bo'lish borasidagi dastlabki qadam 1995-yilda to'g'ri keladi. Ushbu yilda O'zbekiston JSTning a’zolik maqomini olish uchun o'z arizasini taqdim etgan. 2007-2008-yillarda yuz bergan jahon iqtisodiy inqiroz O'zbekistonning tashqi iqtisodiy siyosatida proteksionizmning kuchayishiga sabab bo'ldi. Buning natijasida O'zbekistonning JSTga a’zo bo'lishida olib borilayotgan ishlar 2017-yilgacha to'xtab qolgan. Shuningdek, Qirg'izistonning JSTga a’zo bo'lgandan keyin kutilgan iqtisodiy foydaga erishilmaganligi, aksincha yomon iqtisodiy natijalar kuzatilgani Markaziy Osiyo davlatlarini tashkilotga a’zo bo'lishda ehtiyotkorlikka chorlagan.2024-12-25T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Дилафруз Насирходжаева, Джалолиддин Нурбоевhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58771Значение процесса урбанизации в социально- экономическом развитии регионов и пути повышения качества человеческого капитала 2024-12-25T05:46:34+08:00Madina NumanovaВ последние десятилетия в глобальной экономике усиливается значение процесса урбанизации как основного двигателя социально-экономического развития регионов. В Узбекистане урбанизация также играет ключевую роль в обеспечении устойчивого экономического роста и повышения качества жизни населения. В условиях рыночных реформ и трансформации экономики страны, урбанизация становится не только процессом концентрации населения в городах, но и мощным механизмом для улучшения человеческого капитала, который является основой для конкурентоспособной экономики.2024-12-25T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Мадина Нумановаhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58772Халқаро миқёсда ташқи иқтисодий фаолиятнинг аҳамиятли жиҳатлари 2024-12-25T05:51:12+08:00Mokhira PulatovaЗамонавии иқтисооии тизимларба ташқи иқтисооии фаолият (IИФ] асосий ролўйнайди. Бу давлатлар ўртасида савдо, сармоя ва технологик алмашинувни ривожлантиришга ёрдам беради. Ушбу мақолада халқаро миқёсдаги ташқи савдонинг асосий жиҳатлари, жумладан, иқтисодий, ҳуқуқий, сиёсий ва ижтимоий омиллар, шунингдек, уларнинг миллий иқтисодиёт ва жаҳон бозорларига таъсири кўриб чиқилади.2024-12-25T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Мохира Пулатоваhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58774O‘zbekistonda ta'lim xizmatlarini hududlar bo‘yicha teng taqsimlash: amaliy choralar2024-12-25T05:55:47+08:00Baburbek Reyimberdievbreyimberdiyev@tsue.uzO'zbekistonda ta'lim sifatini yaxshilash va unga teng kirishni ta'minlash davlat siyosatining muhim yo'nalishlaridan biri hisoblanadi. Mamlakatning hududlari bo'yicha ta'lim xizmatlariga bo'lgan kirish imkoniyatida sezilarli tafovutlar mavjud bo'lib, bu ijtimoiy-iqtisodiy rivojlanishga salbiy ta'sir ko'rsatishi mumkin. Chekka qishloq hududlarida ta'lim muassasalarining yetishmasligi, kadrlar tanqisligi va texnologik resurslarning cheklanganligi ta'lim xizmatlarini teng taqsimlashda asosiy muammolar hisoblanadi. Ushbu maqolada O'zbekistonda ta'lim xizmatlarini hududlar bo'yicha teng taqsimlashga qaratilgan amaliy choralar tahlil qilinadi va hududlar o'rtasidagi farqlarni kamaytirish strategiyalari ko'rib chiqiladi.2024-12-25T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Бабурбек Рейимбердиевhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58775Развитие строительной отрасли бухарской области: анализ и рекомендуемые меры 2024-12-25T05:57:16+08:00Madina SayfullaevaСтроительная индустрия представляет собой одну из ключевых отраслей экономики любой страны мира, выступая катализатором развития промышленного производства, сектора услуг и социально-экономической системы в целом. Данная тенденция также характерна для Бухарской области.2024-12-25T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Мадина Сайфуллаеваhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58777Savdo shartnomalarining a’zo bo‘lgan davlatga ijobiy va salbiy ta’sirlari 2024-12-25T06:10:55+08:00Malika ToshpulatovaSavdo shartnomalari savdoni erkinlashtirish, iqtisodiy o'sishni rag'batlantirish va xalqaro hamkorlikni kuchaytirish orqali a'zo davlatlarning iqtisodiy va ijtimoiy dinamikasiga sezilarli ta’sir ko'rsatadi. Bu kelishuvlar ikki tomonlama yoki ko'p tomonlama bo'lsin, odatda tariflar va tarifsiz to'siqlarni kamaytirishga qaratilgan bo'lib, natijada bozorga kirish va raqobatbardosh biznes muhiti paydo bo'ladi.2024-12-25T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Малика Тошпулатоваhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58778Давлат фуқаролик хизмати: Ўзбекистон ва Хитой халқ Республикаси амалиёти қиёсий таҳлили2024-12-25T06:20:41+08:00Rano Umarovaranoumarova5059@gmail.comХитой қадимий маданияти, кўп асрлик тарихи, бой анъаналари, ўлмас фалсафаси ва ўзига хос турмуш тарзига эга мамлакат. Хитой цивилизацияси бир неча минг йиллик тарихга эга: бу ерда қоғоз ва порох, машхур жанг санъатлари ихтиро қилинган, нафис шеърият намуналари яратилган. Миллион йиллар олдин хитойликларнинг аждодлари моддий ва маданий бойликлар яратган. Хитой Халқ Республикаси (ХХР)да Хитой Коммунистик партияси (ХКП) устувор партия ҳисобланади.2024-12-25T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Раъно Умароваhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58779Кластерни самарали ривожлантиришнинг комплекс ёндашувлари 2024-12-25T06:27:26+08:00Mamarasul KhudoykulovКластерни шакллантириш ва ривожлантириш учун бозорлар, транспорт тармоқлари ва инфратузилмага кириш зарур. Истеъмол бозорлари, экспорт марказлари ва транспорт тугунларига яқинлик транспорт харажатларини, етказиб бериш вақтларини ва бозорга кириш тўсиқларини камайтириш орқали кластерларнинг рақобатбардошлигини оширади. Йўллар, портлар ва кенг полосали тармоқлар каби инфратузилмага инвестициялар уланиш ва фойдаланиш имкониятини яхшилайди, бу эса корхоналарга глобал қиймат занжирларида иштирок этиш ва минтақага инвестицияларни жалб қилиш имконини беради. Юқоридагиларга асосланадиган бўлсак, ушбу омилларни ва уларнинг ўзаро таъсирини тушуниш кластерга асосланган иқтисодий ривожланишни рағбатлантиришга интилаётган бизнес ва манфаатдор томонлар учун жуда муҳимдир.2024-12-25T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Мамарасул Худойкуловhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58780Роль человеческого капитала в обеспечении равного социально-экономического развития регионов 2024-12-25T06:32:18+08:00Zafar ShakarovРазвитие человеческого капитала становится одним из ключевых факторов для обеспечения устойчивого социально-экономического роста регионов. В условиях глобализации и цифровой трансформации экономики именно уровень образования, профессиональных навыков и качества жизни населения выступают определяющими для успешной конкуренции как на внутреннем, так и на международном рынках. Инвестиции в человеческий капитал позволяют регионам создавать высококвалифицированные рабочие места, привлекать инновационные компании и усиливать конкурентные преимущества.2024-12-25T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Зафар Шакаровhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58781Mintaqada klasterlar samaradorligini oshirishda innovatsion yondashuvlar 2024-12-25T06:44:53+08:00Zulaykho SharipovaUshbu maqolada Xorazm viloyati mintaqasida klasterlar samaradorligini oshirishdagi innovatsionyondashuvlar va ularning xususiyatlariyoritilgan.2024-12-25T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Зулайхо Шариповаhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58782Xorijiy investitsiyalarning o‘zbekiston iqtisodiyotining barqaror rivojlanishiga ta’siri 2024-12-25T06:50:38+08:00Nodirbek YuldashevO'zbekiston so'nggi yillarda iqtisodiy rivojlanish va modernizatsiya jarayonlarini jadallashtirish yo'lida katta qadamlar tashladi. Mamlakat iqtisodiyoti jadal o'sib borayotgan mintaqalardan biri sifatida xalqaro e’tiborni jalb qilmoqda. Bunda muhim omillardan biri xorijiy investitsiyalarni jalb qilish va ular orqali iqtisodiyotning turli tarmoqlarini rivojlantirish bo'lib, u uzoq muddatli iqtisodiy barqarorlik va farovonlikni ta'minlashda asosiy rol o'ynaydi. Xorijiy investitsiyalar O'zbekiston uchun yangi texnologiyalar, boshqaruv tajribalari, kapital va mehnat bozorida yuqori malakali ishchi kuchini jalb qilish vositasi sifatida katta ahamiyatga ega.2024-12-25T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Нодирбек Юлдашевhttps://inlibrary.uz/index.php/dev-national-economy/article/view/58783Межрегиональное сотрудничество -важный фактор утроения товарооборота между Узбекистаном и Россией к 2030 году2024-12-25T06:55:26+08:00Munisa TurdibaevaSitora PrimovaBakhtiyor IslamovВ ходе государственного визита президента России В.В. Путина в Ташкент 25-27 мая 2024 г. и переговоров с президентом Узбекистана Ш.М. Мирзиёевым новая задача - выйти на объемы торговли в 30 миллиардов долларов к 2030 году за счёт использования всех имеющихся резервов и активизации межрегионального сотрудничества.[1]2024-12-25T00:00:00+08:00Copyright (c) 2024 Муниса Турдибаева, Ситора Примова, Бахтиёр Исламов