Прилив живого веса снегурочки относящийся к саду

  • Самарқанд давлат ветеринария, чорвачилик ва биотехнологиялар университети Нукус филиали илмий ишлар ва инновациялар
  • Қорақалпоғистон қишлоқ хӯжалиги ва агротехнологиялар институти
CC BY f
196-199
44
14
Поделиться
Р Турганбаев, Самарқанд давлат ветеринария, чорвачилик ва биотехнологиялар университети Нукус филиали илмий ишлар ва инновациялар

бўйича директор ўринбосари, қишлоқ хўжалиги фанлари доктори, профессор

А Избосарова, Қорақалпоғистон қишлоқ хӯжалиги ва агротехнологиялар институти

Зоотехния ва ветеринария» кафедраси 2-босқич магистранти 

Crossref
Сrossref
Scopus
Scopus

Аннотация

В данной статье приводится показатели живой массы взрослых каракульских овец разных окрасок в зависимости от сезона года и особенности его изменения.

Похожие статьи


background image

196

УДК: 636.933.2: 088.

ҚОРАКӮЛ ҚӮЙЛАРИНИНГ ТИРИК ВАЗНИНИНГ ЙИЛ ФАСЛИГА

БОҒЛИКЛИГИ

Р.У. Турганбаев

Самарқанд давлат ветеринария, чорвачилик ва биотехнологиялар

университети Нукус филиали илмий ишлар ва инновациялар бўйича директор

ўринбосари, қишлоқ хўжалиги фанлари доктори, профессор

E-mail:

turganbaev19643@mail.ru

А. Избосарова

Қорақалпоғистон қишлоқ хӯжалиги ва агротехнологиялар институти

«Зоотехния ва ветеринария» кафедраси 2-босқич магистранти

Ўзбекистон Республикаси

Аннотация:

Ушбу мақолада турли рангдаги катта ёшдаги қоракўл

қўйларининг тирик вазни кӯрсаткичларининг йил фаслига боғликлиги ва
мавсумий ӯзгаришлар хусусиятлари келтирилган.

Калит сўзлар:

қоракўл қўйлари,

йил фасллари

,

тирик вазни, ӯзгариш

кӯрсаткичлари.


Аннотация:

В данной статье приводится показатели живой массы

взрослых каракульских овец разных окрасок в зависимости от сезона года и
особенности его изменения.

Ключевое слова:

каракульские овцы, год сезона, живая масса, показатели

изменение.


Annotation:

This article provides indicators of the live weight of adult Karakul

sheep of different colors, depending on the season of the year and the peculiarities of
its change.

Key words:

karakul sheep, year of the season, live weight, indicators of change.


Кириш.

Бугунги кунда Қоракўл қўй зоти дунёнинг 50 дан ортиқ

мамлакатларида урчитиб,600 ортиқ турли маҳсулдорлик йўналишидаги қўй
зотларининг умумий бош сони 1,25 млрд.ни ташкил этади. Дунё миқёсида
қоракўлчилик соҳасида сут маҳсулотларига бўлган талаб ортиб бормоқда.

Шу сабабли қоракўлчилик ривожланган ҳорижий мамлакатларда

аҳолининг қоракўлчилик маҳсулотларига бўлган талабини қондириш, айниқса
сут маҳсулотларнинг миқдори ва сифати ҳамда селекцион-технологик
жараёнларни модернизациялаш бўйича илмий тадқиқотлар олиб борилмоқда.

Натижада қоракўл қўйларнинг ирсий хусусиятларидан фойдаланиб

маҳсулотларни сифат жиҳатдан яхшилаш ва миқдор жиҳатдан кўпайтириш
ҳамда ишлаб чиқарилган маҳсулот бирлигига сарф харажатларни камайтиришга
эришилмоқда.


background image

197

Қоракўл қўйларининг турли ранглар кесимида тирик вазни муҳим

белгилари бўйича ҳайвонларни танлаш ва саралашнинг самарали усулларини
такомиллаштириш ва ҳудуднинг кескин иқлим шароитига чидамли авлодлар
етиштириш бугунги куннинг асосий вазифасидир. Шундан келиб чиққан ҳолда
танланган мавзу долзарб ҳисобланади.

[2.С.164], [3.С.65-71] Маълумотларида қоракўл қўйларнинг ирсий

хусусиятларидан фойдаланиб маҳсулотларни сифат жиҳатдан яхшилаш ва
миқдор жиҳатдан кўпайтириш ҳамда ишлаб чиқарилган маҳсулот бирлигига
сарф харажатларни камайтиришга эришилмоқда.

Қоракўл қўйларининг турли ранглар кесимида сут маҳсулдорлигига хос

бўлган муҳим белгилари бўйича ҳайвонларни танлаш ва саралашнинг самарали
усулларини такомиллаштириш ва ҳудуднинг кескин иқлим шароитига чидамли
авлодлар етиштириш бугунги куннинг асосий вазифасидир.

Тажриба жойи ва услубияти.

Тадқиқотлар Қорақалпоғистон

Республикасининг шимолий қизил-қум худудлари бўлган Қораўзак туманининг
қоракўлчиликка ихтисослашган “Нуртилек-қораозек” фермер хўжалигида
ишлаб чиқилган схема асосида ўтказилди. (тадқиқот схемаси).

Тажриба давомида “Нуртилек-қораозек” фермер хўжалигига тегишли ҳар-

хил яйловлардан фойдаланинди. Тажриба қоракўл қўйлари ҳар-хил рангдаги
қўйлар бўлиб, уларнинг тирик вазни йил мавсуми бӯйича ӯрганилди. Қоракўл
қўзиларининг тирик вазни янги туғилган пайтида лаборотория тарозисида, ёши
каттаргандан сўнг платформали электрон тарозида ўлчаш йўли билан аниқланди.
Тажриба давомида олинган маьлумотларнинг барчаси [1.С.7-45] биометрик
усулда қайта ишланди ва жадвал, диаграмма тариқасида келтирилди.

Қораўзак тумани ҳудуди иқлими.

Амударёнинг ўнг соҳилида, паст-

баланд текисликда (гектар сатхидан 60–78м) жойлашган. Шимоли-шарқий ва
шимолий қисми Қизилқум чўли билан чегарадош. Шимолдан Тахтакўпир
тумани билан, ғарбдан Чимбой туманлари билан жанубдан Элликальа туманлари
билан билан чегарадош. Денгиз сатҳидан баландлиги 60-78 метрни ташкил
этади. Туман маркази -Қораўзак шаҳри. Қорақалпоғистон Республикаси
пойтахти

Нукус

шахридан

110

км

масофада

жойлашган.

Ииқлими кескин континентал. Январнинг ўртача ҳарорати -5,8°С,

энг

паст

ҳарорат -28°С, -35°С, июл ойининг ўртача ҳарорати 28,2°С, энг юқори ҳарорати
44°-48°С.

Йиллик ёғин миқдори

ўртача

100 мм

ни

ташкил

этади.

Тупроқлари шўрхок, қумлоқ, бўз тупроқлардан иборат.

Асосий қисм.

Қоракўл қўйларининг тирик вазни, уларнинг маьлум

даражада соғломлигини, маҳсулдорлигини, конституционал мустаҳкамлигини
белгиловчи муҳим омилларнинг бири ҳисобланади.

Ушбу кўрсаткичлар қоракўл қўйларида йил фаслларига ва уларнинг

физиологик ҳолатига қараб ўзгариб туриши кўпчилик олимлар томонидан
ўрганилан. Қоракўл қўйларининг тирик вазнини имкон даражада бир маромда
сақлаш, уларнинг маҳсулдорлик, ҳаётчанлик, олинадиган авлодларнинг яхши
ўсиши ва ривожланишини таъминлайди [4.С.9-12].

Шундан келиб чиққан ҳолда қўйларни етарли даражадаги тирик вазнда

сақлашга асосий эътибор қаратилади.


background image

198

Тадқиқот ишларини олиб бориш жараёнида турли рангдаги қоракўл

қўйларининг тирик вазн кўрсаткичларини ўрганиш борасидаги тадқиқотлар олиб
борилди.

Шуни таъкидлаш лозимки, қизил-қум шароитида чўл яйлов озуқабоп

ўсимликлар танқислиги ва яйлов ўсимликлар ҳосилдорлиги камлигини ҳисобга
олган ҳолда Қорақалпоғистон Республикаси шароитида айниқса қиш ва баҳор
мавсумларида қўшимча озиқлантиришни тақоза қилади. Чунки бу даврда
қоракўл қўйлари учун талаб қилинадиган озуқа тўйимлилиги етишмаслиги
кузатилади. Бундай даврда ҳар-бир бош учун ўртача 200-250 грамм концентрат
озуқа ва 0,5 озуқа бирлигига сифатли пичан бериш тавсия қилинади. Бундай
ҳолат ҳайвонларнинг иккинчи бўғозлик даврига туғри келиб ҳомиланинг меъёр
даражасида ривожланишига замин яратади. Келгусида соғлом авлод олиш
имконини беради.

Қоракўл қўйларининг тирик вазни сут маҳсулдорлигини ҳамда

ҳаётчанлигини белгиловчи муҳим фойдали–хўжалик белгисидир. Қилизкум
шароитида урчитилаётган турли рангга мансуб урғочи қоракўл қўзиларининг
тирик вазн динамикаси 1 –жадвалда келтирилган.

1-жадвал

Турли рангдаги қоракӯл қӯйларининг тирик вазнининг мавсумий

ӯзгариши кӯрсаткичлари

Турли

рангдаги

қоракўл

қўйлари

n

Йил мавсумлари

Баҳор

Ёз

Куз

Қиш

Х±S

х

С

v

Х±S

х

С

v

Х±S

х

С

v

Х±S

х

С

v

Қора

35

35,0±0,45 6,90 37,3±0,68 8,79 39,4±0,55 8,01 34,0±0,45 6,67

Кўк

12

33,4±0,41 6,43 35,0±0,61 8,87 37,6±0,49 7,73 32,0±0,45 6,73

Сур

27

31,5±0,42 6,35 33,2±0,69 11,15 35,8±0,53 8,98 30,0±0,45 6,63

ӯртача

64


Жадвал маьлумотлари таҳлили шуни кўрсатмоқдаки, қоракўл қўйларининг

тирик вазни йил мавсумига бевосита боғлиқ эканини кўрсатади қора рангда
қоракўл қўйларининг тирик вазни барча фаслларда юқори бӯлиб энг кӯп
кӯрсаткич (39,4±0,55) куз ойлаприда қайд этилган. Бу кўрсаткич сур
рангдагилада 35,8±0,53-га тенг бўлган, оралиқ ўринни кўк рангдагиларда
37,6±0,49га тенгдир. Куз ойларидаги турли рангдаги қоракӯл қӯйларининг тирик
вазни кӯрсаткичларини қуйидаги диаграммадан кӯриш мумкин.


background image

199

1-диаграмма

Куз фаслидаги турли рангдаги қоракӯл қӯйларининг тирик вазни

кӯрсаткичларини


Хулоса

қилиб айтадиган бўлсак, куз ойларида қоракўл қўйларининг тирик

вазни қиш ойлардагига нисбатан 10-13 % кӯп бўлиши кузатилади. Бунинг асосий
сабабларидан бири озуқа базаси бӯлиб ҳисобланади. Озуқа заҳирасининг ва
яйлов ӯсимликлар флорасининг камайиши қиш ойларига тўғри келиши
натижасида озуқавий танқисликнинг кузатилиши, организм учун етарли
миқдордаги моддалар етишмаслиги бўлса, иккинчидан ўша даврда ҳомийла учун
катта миқдорда минерал моддаларга бўлган талаб ошиб боради. Шу боис, қиш
ойларида тирик вазнининг кескин камайиш кузатилади. Куз ойларида бӯлса
яйлов ўсимликлари барқарорлиги туфайли ҳайвон организми учун маьлум
даражада озуқавий моддалар заҳираси тўпланади ва уларнинг бевосита тирик
вазнига тасир кўрсатади. Шундан келиб чиққан ҳолда, қиш ойларида қӯйларнинг
тирик вазнини сақлаш мақсадида суткасига бир марта қӯшимча озиклантириш
тавсия этилади.Бунда озӯка рационида дағал озуқалардан сифатли беда пичани
(ӯртача 1-кг) ва бир бош учун камида 250-300 грамм концентрат озуқа тавсия
қилинади.


Фойдаланилган адабиётлар рўйхати:

1. Плохинский Н.А, Руководство по биометрии для зоотехников Изд.:

«Колос», 1969, 7-45.

2. Турганбаев Р.У Каракалпаксий породный тип каракульских овец

окраска сур.

//

Монография.- Тошкент, 2012,-Б.164

3. Turganbaev R.U. Length of hair of Astrakhan of Karakalpakstan.

//

Aсademicia An International Multidisciplinary Research. Journal. India. Kurukshetra.
(ISSN: 2249-7137). Vol.7. Issue 9. September 2017. P. 65-71 (Impact Factor:
SJIF=5.099).

4. Юсупов С. Ю. – Қоракўл қўй зоти генофондини илмий асосланган ҳолда

такомиллаштириш. “Чўл – яйлов чорвачилиги генофондидан экологик жиҳатдан
мутаносиб фойдаланиш муаммолари”. Илмий тўплами. Самарқанд 2010, 9-12.

39,4

37,6

35,8

34

35

36

37

38

39

40

кора

кук

сур

Библиографические ссылки

Плохинский H.A, Руководство по биометрии для зоотехников Изд.: «Колос», 1969, 7-45.

Турганбаев Р.У Каракалпаксий породный тип каракульских овец окраска сур. И Монография.- Тошкент, 2012,-Б.164

Turganbacv R.U. Length of hair of Astrakhan of Karakalpakstan. 11 Acadcmicia An International Multidisciplinary Research. Journal. India. Kurukshctra. (ISSN: 2249-7137). Vol.7. Issue 9. September 2017. P. 65-71 (Impact Factor: SJIF=5.099). DOI: https://doi.org/10.5958/2249-7137.2017.00090.8

Юсупов С. Ю. - Коракул куй зоти генофондини илмий асосланган холда такомиллаштириш. “Чул - яйлов чорвачилиги генофондидан экологик жихатдан мутаносиб фойдаланиш муаммолари”. Илмий туплами. Самарканд 2010, 9-12.

inLibrary — это научная электронная библиотека inConference - научно-практические конференции inScience - Журнал Общество и инновации UACD - Антикоррупционный дайджест Узбекистана UZDA - Ассоциации стоматологов Узбекистана АСТ - Архитектура, строительство, транспорт Open Journal System - Престиж вашего журнала в международных базах данных inDesigner - Разработка сайта - создание сайтов под ключ в веб студии Iqtisodiy taraqqiyot va tahlil - ilmiy elektron jurnali yuridik va jismoniy shaxslarning in-Academy - Innovative Academy RSC MENC LEGIS - Адвокатское бюро SPORT-SCIENCE - Актуальные проблемы спортивной науки GLOTEC - Внедрение цифровых технологий в организации MuviPoisk - Смотрите фильмы онлайн, большая коллекция, новинки кинопроката Megatorg - Доска объявлений Megatorg.net: сайт бесплатных частных объявлений Skinormil - Космецевтика активного действия Pils - Мультибрендовый онлайн шоп METAMED - Фармацевтическая компания с полным спектром услуг Dexaflu - от симптомов гриппа и простуды SMARTY - Увеличение продаж вашей компании ELECARS - Электромобили в Ташкенте, Узбекистане CHINA MOTORS - Купи автомобиль своей мечты! PROKAT24 - Прокат и аренда строительных инструментов