➤
Журналы
Конференции
Организации
Авторы
Блог
О нас
Отправка материалов
Публичная Оферта
Политика обработки персональных данных
Заявление об открытом доступе
Публичная лицензия
Авторские права
Контакты
Вход
Главная
/
Архивы
/
№ 1 (2022) Развитие лингвистики и литературоведения и образовательных технологий в эпоху глобализации
№ 1 (2022) Развитие лингвистики и литературоведения и образовательных технологий в эпоху глобализации
Журнал:
Развитие лингвистики и литературоведения и образовательных технологий в эпоху глобализации
Опубликован:
27-05-2022
Поделиться
Статьи
Asar qahramonlariga qo‘yilgan ismlar obraz xarakterini ochib berishdagi roli
Musulmon dinida yangi tug‘ilgan farzandga chiroyli va ma’noli ism qo‘yish otaonaning majburiyati, burchidir [1.50]. Albatta, har birimiz farzandlarimizga go‘zal ism qo‘yishga intilamiz. Bu ism uning siyrati va shaxsiyatiga to‘g‘ri kelishiga harakat qilamiz.
Отабек Курбанбаев
231-232
99
239
Читать
“Юлдузли тунлар” нинг сўнгги нашри ҳақида
Ушбу мақолада Ўзбекистон халқ ёзувчиси Пиримқул Қодировнинг “Юлдузли тунлар” романининг сўнгги нашри, роман воқеалари учун асос бўлган тарихий воқеалар ҳақида маълумот берилган.
Малика Эргашева
237-240
23
19
Читать
A.Oripovning “Sohibqiron” dramasida temur obrazi
Maqolada Amir Temur timsolining badiiy adabiyotda yaratilish tarixiga nazar solinib, A.Oripov “Sohibqiron” she’riy dramasida buyuk hukmdor siymosining yoritilishi, uning ma’naviy-insoniy qiyofasining tasviri, oddiy insonlarga, farzand va nabiralariga mehri va g‘amxo‘rligi bilan birga qattiqqo‘lligi, adolatparvarligi aks etgan sahnalar misolida shoir mahorati tahlil etiladi.
Кимёхон Андакулова
244-247
6113
287
Читать
Abdullaoripov she’riyatida tabiattasviri
This article analyzes the artistic aspects of the depiction of nature in the poems of the People's Poet of Uzbekistan Abdulla Aripov. Conclusions are made about the secrets of the harmony of image and poetic content.
Нодирбек Бозорбаев
252-254
20
69
Читать
Ma’naviyatni ko‘zlagan ma’rifat yulduzlari
Eng qadimgi davrdan tortib shu kungacha bo‘lgan davr oralig‘idagi insonlar, ayniqsa, Markaziy Osiyoda yetishib chiqqan olim-u fuzolalarining ilm va ma’rifat ishlari va ularning jahon ilm faniga qo‘shgan hissalarining ta’rifi yuz kitobga sig‘arlik darajada emas, undan ham ortiqdir. Qaysi jabhada bo‘lmasin ko‘pchilik Markaziy Osiyolik olimlarning ilmiy ijodi ularning bilimlaridan hozirga kelib ham qaytadan ilm sifatida o‘rganilib kelinmoqda. Ularning zamon og‘irliklariga qaramay davrning qiyinchiliklarini chin bardosh bilan yecha olganliklari shunday muhitda ijod eta olganliklarining o‘zi ham ularning hayotini o‘rganilishini taqozo etadii.
Джавохир Ибрагимов
258-260
17
7
Читать
“Saddi iskandariy” dostonidagi hikoyatlarda tashbeh san’ati
“Tashbeh – Sharq adabiyotida keng tarqalgan san’atlardan biri bo‘lib, ”o‘xshatish” ma’nosini ifodalaydi. Bu ikki narsa yoki tushunchani ular o‘rtasidagi haqiqiy (real) yoki majoziy munosabatlarga ko‘ra o‘xshatish san’atidir. Tashbih san’ati tasvirlanayotgan shaxs, buyum yoki tushunchani o‘quvchi ko‘z o‘ngida aniqroq, jozibaliroq gavdalantirishga xizmat qilib, asar timsollari ma’naviy qiyofasini yorqinroq ochish, binobarin, shoir g‘oyasini o‘quvchi ongiga to‘laroq yetkazishga imkon beradi
Шодия Отаназарова
264-266
571
32
Читать
Туркий мифологияда қанотли жонзот тасвирининг бадиий талқини
Ғайритабиий тимсоллар рамзий образлар ёки мифологик образлар терминлари остида қараладиган тушунчалардир. Ғайритабиий тимсоллар вербал хусусиятга эга бўлгани ҳолда, зоҳирий қиёфага ҳам эга бўлган. Шунингдек, қадимги тасвирий ва амалий санъатда ғайритабиий тимсолларнинг қиёфаси инсоният томонидан ўйлаб чиқарилган хаёлий образларни, нарса, буюмлар ва жонзотларнинг қўрқинчли тимсолини ўзида ифода этган.
Хамза Алламбергенов
276-278
12
17
Читать
Xorazm baxshichilik an’analari: kecha va bugun
Ushbu maqoladi so‘z baxshi ijrochiligining paydo bo‘lishi doston janrining shakllanishi bilan bog‘liq ekanligi, qadimgi madaniyat o‘choqlaridan biri bo‘lgan Xorazmda san’atning shakllanishi va taraqqiy etishi haqida so‘z boradi. Shuningdek, Xorazm vohasida eng qadimgi baxshi, o‘z navbatida baxshilar piri Oshiq Oydin haqida ancha ishonarli ma’lumotlar saqlanib qolganligi va bu bilan bog‘liq dostonlar, ularning tarixi haqida ilmiy ma’lumotlar keltirilgan..
Насиба Сабирова
267-272
169
72
Читать
O‘zbek tili shevasida hozirgi zamon fe’l shakllari tavsifi (amudaryo tumani oq oltin ofy shevasi misolida)
O‘zbek tilida hozirgi zamon fe’li yasovchi affiksining chiqib kelishi haqida bir necha ilmiy maqola va ishlarning maydonga kelganiga qaramay, shu vaqtga qadar mazkur affiksning qaysi fe’ldan kelib chiqqanligi to‘la isbotlanmagan. Shuningdek, o‘zbek tiliga oid grammatik adabiyotlarda hozirgi zamon fe’li ikki gruppaga bo‘lib ko‘rsatilsa, ayrimlarida uch gruppaga ajratadi. Hozirgi zamon fe’lini uch turga ajratib ko‘rsatuvchilar -moqda affiksi bilan yasalgan fe’l formasini hozirgi zamon fe’lining alohida bir turi deb qaraydilar. Lekin prof. A.Xojiyev -moqda affiksi bilan yasalgan fe’llar hozirgi zamon fe’lining alohida bir turi bo‘la olmasligini ta’kidlaydi. Aslida - moqda affiksi bilan yasalgan forma aniq hozirgi zamon fe’lining affiksial formasidir. Harakatning davomiyligini bildiradi
А Янгибаева
285-288
180
119
Читать
Ona tili ta’limi va xorijiy tajribalar
Xalqaro ona tili kuni alohida sana sifatida nishonlanayotganiga ko‘p muddat bo‘lmadi. YUNESKOning 1999-yilda bo‘lib o‘tgan 30-sessiyasi qarori bilan 21-fevral – “Xalqaro ona tili kuni” deb e’lon qilingan. Bu sana 2000-yildan boshlab dunyo miqyosida keng nishonlanmoqda. Yana shuni ma’lumot sifatida keltirish o‘rinliki, BMT Bosh Assambleyasining 2007-yil 16-maydagi qarori bilan 2008-yil “Xalqaro ona tili yili” deb e’lon qilingan. Bular milliy tillarni saqlab qolishga qaratilgan xalqaro tadbirlar bo‘lib, statistik ma’lumotlarga ko‘ra yer yuzida yoqolish arafasida turgan tillar soni oy sayin ortmoqda. Binobarin, til xalqning taqdiri, yashash tarzi, ma’naviy boyligi sanaladi. Har bir tilda shu til egasi bo‘lgan millatning sa’jiyasi, ruhiyati aks etadi. Shu sababli har bir xalq o‘z ona tilining sofligi, kamoloti va rivoji uchun tinmay qayg‘uradi. Zotan, Prezidentimiz I.A.Karimov “O‘zlikni anglash, milliy ong va tafakkurning ifodasini, avlodlar o‘rtasidagi ruhiyma’naviy bog‘liqlik til orqali namoyon bo‘ladi. Ona tili – bu millatning ruhidir” deb bejiz ta’kidlamaydi. Darhaqiqat, “ona tilining mavjudligi o‘z sohib-u sohibalarining globallashuv deb atalayotgan murakkab davrda sobit tura olishidan, tarix sahnasidan o‘chib ketmasligidan dalolatdir”.
Ш Юлдашева, Д Уразбаева
292-294
280
312
Читать
Ўзбек тили дарсларида грамматик воситаларнинг ишлатилиши ва қорақалпоқ тилида ифодаланиши
Таълим қорақалпоқ тилидаги мактабларнинг ўзбек тили дарсларида ўқувчиларнинг оғзаки ва ёзма нутқини ўстиришда, асосан, уларнинг сўз бойлигини ошириш, грамматик воситалар ҳамда мавжуд сўз захирасидан фойдаланиб гап тузиш, ўз фикрини диалогик ва монологик шаклларда баён этиш кўникма ва малакаларини шакллантириш тушунилади. Нутқ ўстириш жараёни гап тузиб айтиш ёки ёзиш тарзида, гапларни боғланишли қилиб бирбирига бириктириш тариқасида кечади. Бунда сўзларни ўзаро боғловчи, гапларнинг формал шаклларини юзага келтирувчи, модал муносабат ифодаловчи тил ҳодисаларини изчил ўргатиб бориш муҳим ўрин тутади. Муаммо шундаки, ўқувчиларни ўзбек тилининг грамматик воситалари билан таништиришда уларнинг амалий нутқ савияси, билим даражаси, тил ўрганиш имкониятлари ва эҳтиёжларини ҳисобга олиш қай йўсинда рўёбга чиқарилиши, ўргатиш метод ва усуллари қандай бўлиши, машқ турлари нималардан иборат этиб танланиши кераклиги ўқитувчини қийин вазиятларга солади. Маълумки, нутқ ўстириш учун тегишли сўз бойлигини, грамматик воситалар заҳирасини ҳосил қилишнинг ўзи сира ҳам кифоя қилмайди. Ўқувчилар олган билимларидан амалда фойдаланиб турсаларгина, яъни ўзбек тилида кўпроқ гапириб, ўз фикрларини кўпроқ ёзма тарзда ифодалашни машқ қилсаларгина нутқ ўсади, нутқ маданияти ривожланади
А Султанова
299-301
25
6
Читать
Nutq uslublari” mavzusini o‘tish orqali talabalarda to‘g‘ri nutq tuzish ko‘nikmalarini rivojlantirish
Insonning ma’naviy kamolotga erishuvida, jamiyatning madaniy-ma’rifiy rivojida ona tilining o‘rni favqulodda muhimdir. Til milliy ma’naviyat, ma’rifat va madaniyatning eng xolis va xira tortmas ko‘zgusidir. Hadisi shariflarda “Kishining zeb-u ziynati, go‘zalligi uning tilidadir” deyiladi. Qadim-qadim zamonlardan beri har bir millat, har bir qavm o‘z tiliga buyuk hurmat bilan qaraydi. Chunki til millat degan birlikning tamal toshi, u boy berilsa, millat ham boy beriladi. Birinchi Prezidentimiz I.Karimovning quyidagi so‘zlarida ulkan ma’no bor: “Jamiki ezgu fazilatlar inson qalbiga, avvalo, ona allasi, ona tilining betakror jozibasi bilan singadi... Ona tili – bu millatning ruhidir. O‘z tilini yo‘qotgan har qanday millat o‘zligidan judo bo‘lishi muqarrar.” Demakki, millatning borligi va birligining bosh belgisi tildir
Сапарбай Атиязов
307-308
49
17
Читать
6-sinf ona tili ta’limi jarayonida o‘quvchilarni ish qog‘ozlaridan foydalanishga o‘rgatish
O‘quvchilarni ish qog‘ozlaridan to‘g‘ri va unumli foydalana olishga o‘rgatish hayotiy zaruriyatdir. Zero, “O‘zbekiston Respublikasining Davlat tili haqida”gi qonunining 7-moddasida: “O‘zbekistonda muassasa, korxona, tashkilot birlashmalarida ish respublika davlat tilida yuritiladi”, – deb qayd qilinadi. Dars jarayonida ish qog‘ozlaridan foydalanishga o‘rgatish til sathlarini o‘qitish bilan chambarchas aloqadorlikda amalga oshiriladi. Ona tilining deyarli barcha bo‘limlarini o‘qitishda o‘quvchilar hujjatlarning u yoki bu turi bilan tanishadilar, uni yozishni o‘rganadilar.
Сапарбай Атиязов, Дилбар Халмуратова
313-315
266
27
Читать
Elektron lingvodidaktika innovatsion ta’limning muhim unsuri sifatida
Innovatsion til ta’limi sharoitida ham o‘zgarishlar ro‘y bermoqda. Xususan, yangi tilshunoslik sohalari kirib kelmoqda. Jumladan, lingvopragmatika, lingvodidaktika, psixolingvistika kabi fanlar. Shular orasidan lingvodidaktika yo‘nalishini atroflicha izohlasak va o‘zbek til ta’limida lingvodidaktikaning tutgan o‘rnini belgilab o‘tsak maqsadga muvofiq bo‘lardi. Lingvodidaktika – bu ta’lim nazariyasi va tillarni o‘rganish va o‘zlashtirish jarayonlarini o‘rganish bilan bir qatorda ta’lim maqsadida tilni lingvistik tavsiflash bilan shug‘ullanadigan ilmiy fan. Lingvodidaktika – bu tilni o‘qitishni ham, o‘zlashtirishni ham hisobga oladigan amaliy fan. Lingvodidaktikaning til o‘qitishga oid qator ilmiy fanlar bilan o‘zaro aloqasi ko‘rib chiqiladi. Ular orasida tilshunoslik, psixologiya, sotsiologiya, aloqa nazariyasi, aloqa etnologiyasi, didaktika kabi fanlar mavjud.
Сапарбай Атиязов, Севара Джумамуратова
319-321
38
23
Читать
Ғазал намуналарини ўқитишда мультимодал топшириқлардан фойдаланиш
ХХI аср техника ва технологияларнинг ривожланган даври сифатида намоён бўлди, бугунги кунда замонавий технологиялар жамиятнинг барча соҳаларига кириб борди. Бу тенденция бошқа соҳалар қатори таълимга ҳам таъсир кўрсатди. Ушбу техника ва технологиялар таълим сифатини оширди, имкониятларни янада кенгайтирди, шу билан бирга, таълим беришнинг янги уфқларини очди. “ХХI асрда технологияларни қўллаш кўплаб соҳалар, жумладан, таълим соҳасида муҳим масала саналади. Бунинг сабаби шундаки, технология аксарият мамлакатларда билимларни узатиш магистралига айланди” [1, p. 175]. Замонавий технологияларнинг жамиятнинг турли соҳаларида келтирган улкан фойдалари ва қулайликлари, шубҳасиз, таълимда ҳам худди шундай самараларга эришиш мумкинлигини англатади. “Саноат давридан рақамли асрга ўтиш жараёни амалга ошаётган вақтда таълим муассасалари ушбу ўзгаришга қандай уйғунлашиши ва зарур мослашишни қандай таъминлаши кераклиги масаласи тобора муҳим аҳамият касб этмоқда
Дилфуза Тухлиева
325-328
13
5
Читать
Tirkewishlerdi «Insert» usili arqali oqitiw
Akademiyalıq liceylerde 1-kurs oqıwshılarına teoriyalıq bilim beriwde tirkewishler, olardıń mánilik túrlerin «Insert» usılı arqalı da úyretiw múmkin
Шамшетбаи Танирбергенов
332-333
133
9
Читать
Maktab darslaridagi o‘tkir hoshimov asarlarini interfaol metodlar yordamida o‘qitish
Ta’lim jarayonida ijodkor hayoti va ijodini o‘qitishda adabiyjarayonlarni badiiy asarda aks etgan konsepsiyasini his qilish. O‘.Hoshimov ijodidagi umuminsoniy tuyg‘ularni bugungi zamonaviy yondashuvlar va ta’lim metodlari orqali “milliy dastur”da ko‘zda tutilgan talablar orqali o‘quvchilarda yetkazish.
Голиб Норбеков
336-340
311
133
Читать
Современная информация о творчестве алишера навои роль технологий
В данной статье рассматривается важность изучения стихов Алишера Навои, положительные стороны для школьников. Обоснована роль современных информационных технологий в обучении навоийским газелям.
Фарида Замонова
345-347
71
66
Читать
Ona tili darsliklaridagi berilgan o‘quv topshiriqlarni takomillashtirish
Maqolada ona tili darsliklaridagi berilgan o‘quv topshiriqlarining o‘quvchilarning mustaqil fikrlashdagi, kommunikativ savodxonligini oshirishdagi ahamiyati, o‘quvchilarning ijodkorlik salohiyatini oshirishdagi o‘rni haqida so‘z boradi.
Манзура Хожиязова
352-354
47
30
Читать
Қорақалпоғистондаги туркий халқлар тилидаги ўзига хосликлар
Ҳар қандай тилда ўша тилда алоқа қилувчи тил эгаларининг– халқ, миллат ва этник бирликларнинг асрлар оша ўз бошидан кечирган ижтимоий ҳаёти, турмуш тарзи, ҳаётий тажрибалари акс этади. Шу сабабли ҳам тилни халқ ҳаёти, тарихий тараққиёти босқичларининг ягона гувоҳи, унинг ҳаётий тажрибаларини тўплаб аждодлардан авлодларга етказувчи, миллий ўзига хослигини тутиб турувчи, этник жипслигининг рамзи сифатида тан оладилар.
Мухаббат Худаярова, Пулат Уразбаев, Азиза Сапарова
10-11
25
7
Читать
Т.Қайыпбергеновнинг асарларида соматик фразеологизмларнинг қўлланилиши
Ўзбекистон Қаҳрамони, Қорақалпоғистон халқ ёзувчиси, аввалги уюшма миқёсида давлат мукофоти лауреати Тўлепберген Қайипбергенов ўзининг кўпгина асарлари билан китобхонларга танилган. Асарлари, фразеологизмларга бой. Фразеологизмларнинг қурилиши бўйича турларидан сўз бирикмаси шаклидаги фразеологизмлар унинг анчагина қисмини ташкил этади. Фразеологизмлар қурилиши (структураси) га кўра сўз бирикмаси, содда гап ва қўшма гап шаклида келади. Икки компонентли, шунингдек тенг икки компонентли, уч компонентли, тўрт компонентли бўлиб келади ва бундан ҳам кўп компонентлардан иборат бўлиши мумкин. Содда гап шаклидаги фразеологизмларнинг эса сўз бирикмаси шаклидаги фразеологизмлардан таркиби бошқачароқ, чунки содда гап шаклидаги фразеологизмлар предикативлик белгиларга эга бўлиши билан фарқ қилинади. Бу фразеологизмлар ҳам қурилиши жиҳатидан ҳар хил. Фразеологик бирикмалар маъно жиҳатдан қандай бой бўлса, қурилиши жиҳатидан ҳам катта хусусиятга эга.
С Шынназарова
17-19
18
3
Читать
Субординация аралашмасининг гептига қараб билинийи
Ўш вилояти Ноокат туманидаги Н. Крупская ўрта мактабида бошланғич синф ўқитувчилари ва ўқув бўлими раҳбарлари учун ўқув семинари бўлиб ўтди.B. қурол билан арқонлар билан боғланган. Учрашув давомида таълим, маданият, санъат, маданият, санъат, маданият ва санъат соҳаларида икки томонлама ҳамкорлик масалалари муҳокама қилинди. Бундай ҳолда, Араб тилида таълим беришда бўлгани каби, сўзлар ва сўзларни мисол қилиб келтириш мумкин.
Д Сейдуллаева, А Сейдуллаева
23-27
8
11
Читать
О появлении цифр в китайском языке
Данная статья повещается числительным на китайском языке. Как известно числительные используются не только в науке, но используются также и в быту. Использование разнобразных математических чисел непосредственно связано с времён Древнего Китая. В статье написано об “иньских письмах”, которые считались гадательными надписями. Также изучены научные труды русских и мировых ученых, приведены примеры из них.
Умида Мавлянова
32-35
24
8
Читать
Қадимги туркий тилдаги синоним компонентли жуфт отлар семантикаси
Ҳозирги туркий тилларда мавжуд бўлган жуфт сўзлар, умуман, сўзнинг морфологик шакли қадимги туркий тил давридаёқ морфологик жиҳатдан шаклланган. Қадимги туркий тил намуналарининг барчасида сўзларнинг жуфтлашган ҳолда янги ясама сўзларни ҳосил қилишини мисол сифатида келтиришимиз мумкин. Қадимги туркий тилда ҳам худди замонавий туркий тиллардаги каби жуфт сўзлар орқали айтилмоқчи бўлган фикр, мазмун, маъно таъкидланган, кучайтирилган, умумлаштирилган
Назарбай Киличов
40-43
43
11
Читать
Ўзбек тилидаги рекламаларнинг лингвистик хусусиятлари
Реклама шундай жараёнки, унга ҳар куни, ҳар ерда ҳамма дуч келиши мумкин. Реклама оммавий коммуникациянинг барча соҳаларига кириб бормоқда. Реклама тили – бу замонавий илм-фан доирасида оммавий коммуникациянинг алоҳида ҳодисаси ва алоҳида тадқиқот соҳаси. Рекламадаги матн асосий ҳисобланади, кўп ҳолда эса маънонинг ягона эгаси сифатида келади – у реклама хабарининг асосий мазмунини ёритиб беради. Агар иллюстрация истеъмолчининг эмоционал таъсирланишларини фаоллаштириб, рекламанинг муҳим жиҳатларини ифодалаб берса, унда реклама хабарининг вербал қисми унинг интеллектуал фаоллигини фаоллаштириш ва реклама берувчининг қатъий муайян интенциялари ассоциатив оқимини йўналтиришга имкон беради. Реклама фаолиятининг умумий жиҳатларини таҳлил қилиб, муаллиф мазкур тизим белгиларини уларнинг ўзаротаъсирида кўриб чиқади: субъект-1 (дизайнер ёки реклама агентлиги), объект-1 (ижодий лойиҳа, реклама кампанияси режаси, оригинал-макет, қора ролик), объект-2 (стенд, брандмауэр, рўзномада босиб чиқариш, буклет, роликларнинг прокат нусхалари), субъект-2 (реципиент ёки, айрим ҳолларда, реклама берувчининг ўзи) [1]. Вербал матн муаллиф томонидан унга киритилган реклама хабарининг маъно салоҳияти қобилиятини намоён қилади. Мазкур мақолада реклама матнинг вербал реклама хабарлари тури ва типлари бўйича таснифини кўриб чиқамиз.
Шахноза Юнусова
46-48
33
13
Читать
1
2
3
4
5
>
>>
inLibrary — это научная электронная библиотека
inConference - научно-практические конференции
inScience - Журнал Общество и инновации
UACD - Антикоррупционный дайджест Узбекистана
UZDA - Ассоциации стоматологов Узбекистана
АСТ - Архитектура, строительство, транспорт
Open Journal System - Престиж вашего журнала в международных базах данных
inDesigner - Разработка сайта - создание сайтов под ключ в веб студии
Iqtisodiy taraqqiyot va tahlil - ilmiy elektron jurnali yuridik va jismoniy shaxslarning
in-Academy - Innovative Academy RSC
MENC LEGIS - Адвокатское бюро
SPORT-SCIENCE - Актуальные проблемы спортивной науки
GLOTEC - Внедрение цифровых технологий в организации
MuviPoisk - Смотрите фильмы онлайн, большая коллекция, новинки кинопроката
Megatorg - Доска объявлений Megatorg.net: сайт бесплатных частных объявлений
Skinormil - Космецевтика активного действия
Pils - Мультибрендовый онлайн шоп
METAMED - Фармацевтическая компания с полным спектром услуг
Dexaflu - от симптомов гриппа и простуды
SMARTY - Увеличение продаж вашей компании
ELECARS - Электромобили в Ташкенте, Узбекистане
CHINA MOTORS - Купи автомобиль своей мечты!
PROKAT24 - Прокат и аренда строительных инструментов
© Copyright 2024 in Science All Rights Reserved | Developed by
in Science
| Site create by
in Designer