I will not be mistaken if I say that nature is the basis of our life. Man can never live without nature, because he is an integral part of nature. The world in which we live and surrounds us is as kind and lively as our mother. In every particle of the sun, in every body of the soil, we feel the loving touch of nature as a mother to us. It embodies thousands of elements necessary for man in every aspect. What is the state of our beautiful nature today? Who is responsible for this? How can this be “UCHINCHI RENESSANS:MUAMMO VA YECHIMLARI” 16 II-to‘plam prevented? These questions are becoming a hot topic today. Unfortunately, humans have an unprecedented impact on nature. It cannot be compared to anything that can be influenced by human intelligence and work. To be more specific, creatures use nature as it is and have an imperceptible effect on it.
Ҳозирги вақтда атроф –муҳитни энг кўп ифлослантирадиган моддалар бу канцероген полицикиклик ароматик моддалар ҳисобланади. Шуни эътироф этиш лозимки, XXI асрга келиб, дунёдаги ўлимлар бўйича саратон касалликлари эгаллайди. 2015 йилга келиб 10 млн нафар одамда саратон касаллигининг янги турлари аниқланган ва шундан 6 млн онкологик касаллликлар туфайли одамлар дунёдан кўз юмган. Овқатлар таркибида канцероген моддаларини пайдо бўлиши, ҳавони, сувни, ерни канцероген моддалар билан ифлосланиши ва бошқа сабаблар муҳим роль ўйнайди.
Из публикуемых Управлением статистики Республики Каракалпакстан итоговых данных 2020 года в регионе зарегистрировано 9,2 тысячи смертей, из которых больше половины (58,7%) зафиксированы с основной причиной –заболевания органов кровообращения. Сейчас известно, что на развитие сердечно-сосудистых заболеваний особое влияние оказывают и экологические факторы.
Статья представляет результаты эксперимента по изучению влияния концентрации и типа ПАВ на образование пены в глинистых суспензиях. В результате исследования было выявлено, что добавление ПАВ в систему приводит к увеличению объема пены, причем наиболее выраженный эффект наблюдается при использовании ПАВ типа ОП-10. При увеличении концентрации ПАВ до определенного значения (0,3%) наблюдается резкое увеличение высоты пены, однако дальнейшее увеличение концентрации не оказывает существенного влияния на количество образующейся пены. Исследование также показало, что высота пены в системе с ПАВ типа ОП-10 выше, чем в системе с ПАВ типа ГКЖ-11, что говорит о более высокой адсорбции первого на границе раздела фаз жидкость-воздух. Исследование поверхностного натяжение растворов ПАВ показал, что ПАВ типа ОП-10 обладает более выраженными свойствами поверхностно-активного вещества, чем ПАВ типа ГКЖ-11. Эти результаты могут быть полезны для улучшения пенообразования в буровых растворах на основе глинистых суспензий с использованием ПАВ различных типов и концентраций.
С развитием современного производства, с его масштабностью и темпами роста все большую актуальность приобретают проблемы разработки и внедрения безотходных технологий. Скорейшее их решение в Республике Узбекистан и в ряде развитых стран рассматривается как стратегическое направление рационального использования природных ресурсов и охраны окружающей среды.
In modern realities, environmental threats are not uncommon, our task is to use natural resources rationally and comprehensively respond to climate change. Green innovations will undoubtedly help in solving the problems that we face. Uzbekistan is considered one of the leaders in the implementation of such practices. As the President of Uzbekistan Sh.M. Mirziyoyev noted, innovation is the future. We are obliged to build a great future based on innovative ideas. The transition to innovative development and the digital economy is inevitable. A document on the innovative development of Uzbekistan and the transition to a digital economy has been adopted. The world is gradually switching to green energy. This leads to the fact that cars run on batteries, and houses use more environmentally friendly options, such as solar and renewable energy. People are aware of their carbon footprints and waste. Minimizing or turning them into renewable energy sources is even more useful.
Ҳозирги кунда хеч кимга сир эмаски юртимиз жамоли кун сайин юксалиб бормокда. Айникса кснг равон кўчалар шахарларимиз кўркига кўрк қўшиб, бунда харакатланастган, узоғимизни якин қилаётган автоуловлврнинг сони хам кун сайин кўпаймокда. Шундай экан бу автоуловларнинг асосий таянч кисми хисобланган автошиналар ҳам тинимсиз харакатланади ва эскириб, ишдан чиқади. Лскин уларнинг кейинги тақдиридан кўпчилигимиз бсхабар сўнгги йилларга кслиб дунённиг кўпгина давлатларида ишлаб чиқариш ва истсъмол чиқиндиларини қайта ишлаш муаммоларига катта эътибор бсрилмоқда, шу жумладан эскирган сдирилган шиналарга хам.
Ushbu maqolada globallashuv jarayonida atrof-muhitga antropogen ta‘sir va uning salbiy oqibatlari, tabiatni muhofaza qilishni tizimli tashkil qilishning asosiy yo'nalishlarini tahliliga e‘tibor qaratilgan.
Бугунги кунда замой талаби асосида ёшларга экологик ҳуқуқий таълим-тарбия беришда янги инновация ва ахборот технологияларни қўллаш айниқса, оила, мактаб ва маҳалла ҳамкорлигининг мустаҳкамлаш келажакда экологик муаммоларни ижобий ҳал этилишига ёрдам беради.
Мактабгача таълим ташкилоти тарбияланувчиларига таълим беришда визуал технологиялардан фойдаланишнинг афзалликлари, метод ва усуллари келтириб ўтилган, жумладан, кузатиш усули, иллюстрация усули, намойиш усули (аудио, ви
део, матн, графика ва анимация эффектлари) ёритиб берилган.
Mualliflarning ushbu monografiya yozishlaridan asosiy maqsad:
Zarafshon to‘qay biotoplarida o‘suvchi yovvoyi o‘simliklar nematodafaunasining taksonomik va ekologik tarqalish qonuniyatlarini o‘rganishdan iborat.
Qishloq xo‘jalik ekinlariga zarar keltiruvchi nematodalarning ko‘pchiligi avvalo yovvoyi o‘simliklarda yashab, keyin madaniy o‘simliklarga o‘tadilar. Shularning o‘zi ko‘rsatib turibtiki, O‘zbekiston mintaqalaridagi madaniy va shifobaxsh yovvoyi xolda o‘suvchi o‘simliklarining zararkunandalardan bir guruhi bo‘lgan fitogelmintlarni o‘rganish, ularga qarshi kurashish choralarini o‘z vaqtida qo‘llash
O‘zbekiston Respublikasini o‘simlik dunyosini asrash va uning ekologik ahvolini yaxshilashga qo‘shilgan amaliy xissa bo‘ladi. Shuningdek, maxsus kasallik qo‘zg‘atuvchi turlarining tabiiy manbalarini topish va ularning madaniy landshaflariga o‘tishini oldini olish kabi muammolar yechilgan.
Ushbu monografiya universitetlarning biologiya, ekologiya fakulteti bakalavr, magistr yo‘nalishlarida tahsil olayotgan talabalar hamda qishloq xo‘jaligi soxalarida o‘qiyotgan mutaxassislar uchun mo‘ljallangan va o‘simliklarning parazit nematodalardan himoya qiluvchi mutaxassislarga asos bo‘la oladi.
Тадқиқот объскти: Хоразм вилоятининг геоэкологии ҳолати ва аҳоли касалланишининг худудий тарқалиши.
Ишнинг мақсади: Ижтимоий экологии омилларнинг нозогеографик шароитга таъсирини таҳлил қилиш асосида ахоли саломатлигини яхшилаш бўйича илмий-амалий тавсиялар ишлаб чиқиш.
Тадқиқот методлари: географии таққослаш, статистик, тизим-таркиб, картографии, тарихий, эксперт баҳолаш ва бошқалар.
Олинган натижалар ва уларнинг янгилиги: тадқиқотда ижтимоий экология ва ахоли саломатлиги ўртасидаги алоқадорлик ўрганилган; аҳоли саломатлигига таъсир этувчи омиллар ва уларнинг географии жиҳатлари аниқланган; экологии инфратузилма тушунчаси асослаб берилган ва тиббий экологии районлаштириш тамойиллари ишлаб чиқилган; Хоразм вилояти аҳолисининг касалланиши қишлок туманлари даражасида тахлил қилинган; болалар ўлими, унинг сабаблари очиб берилган; вилоятда ахоли саломатлигини яхшилаш билан боғлиқ муаммолар тадқиқ қилинган ва эксперт усули ёрдамида аҳоли касалланиши прогноз қилинган.
Амалий ахамияти: тадкиқот натижалари вилоятда ахоли саломатлиги яхшилаш, аҳолига тиббий хизмат кўрсатиш соҳаларини ривожлантириш ва худудий ташкил эти ш да хамда қишлоқ жойлар тараққиёти ва фаровонлиги дастурларини ишлаб чиқишда фойдаланиш мумкин. Шу билан бирга тахлилий натижалар ва услубий масалалар олий таълим тизимининг ўкув жараёнида ахамиятга моликдир.
Тадбиқ этиш даражаси ва иқтисодий самарадорлиги: гадкиқотнинг асосий натижа, хулоса ва таклиф-тавсияларидан вилоят хокимияти соғлиқни саклаш бўлими томонидан фойдаланиш учун кабул килинган. Шунингдек, ахборог маълумотлар ва илмий ёндошувлари УрДУ география кафедрасида тегишли фанларни ўкитишда фойдаланилмоқда.
Қўлланиш сохаси: Хоразм вилояти, шахар ва кишлок туманлари хокимиятлари, олий ўқув юртлари.
Тадқиқот объсктлари: Узбекистан Республикаси тўкимачилик саноати корхоналарининг ҳудудий таркиби.
Ишнинг мақсади: Узбекистан тўқимачилик саноатининг ривожланиши ва ҳудудий таркибини такомиллаштириш муаммоларини иқтисодий географик тахлил қилиш ва келажак рнвожланиши бўйича илмий-амалий гавсиялар ишлаб чиқиш.
Тадқиқот методлари: географик таққослаш, тарихий, тизим-таркиб, картографик, статистик, иктисодий тахдил ва бошкалар.
Олинган натижалар ва уларнинг янгилиги, энг аввало, тўқимачилик саноатининг, ривожланиши ва худудий ташкил этилишини жахон тажрибасидан келиб чиққан ҳолда, бозор иқтисодиёти шароитида ривожлантириш нуқтаи назаридан ўрганилганлигидан иборат. Шунингдек, диссертацияда тўқимачилик саноати тармоқларининг ҳудудий ихтисослашуви ва мужассамлашуви, тармокни хом ашё ва меҳнат ресурслари билан таъминлаш, уларнинг худудий таркибини такомиллаштириш масалалари гадкик этилган, республика кўшма корхоналар фаолиятини яхшилаш муаммолари ва тўқимачилик саноати ривожланишининг асосий йўналишлари ишлаб чикилган.
Амалий ахамияти: Тадкикотнинг илмий-амалий тавсияларидан «Узбекенгилсаноат» ДАК ва алоҳида тўқимачилик корхоналарининг ривожланиш дастурларини ишлаб чиқиш, тармоқ ҳудудий таркибини такомиллаштириш хамда ундаги маълумотлардан олий ўкув юртларида фойдаланиш мумкин.
Татбик этиш даражаси ва иктисодий самарадорлиги: Муаллифнинг нашр эттирган илмий ишлари ва тадкикот ишидаги илмий хулоса ва тавсияларидан фойдаланиш республика тўкимачилик саноати тармокдарини ривожлантириш ва худудий таркибини такомиллаштириш, янги иш ўринлари яра1 иш хамда мамлакат экспорт салохиятини оширишга ёрдам беради.
Қулланиш (фойдаланиш) сохаси: Респуолика енгил саноат уюшмалари, тўқимачилик корхоналари, илмий текшириш институтлари ва олий ўқув юрглари.
Тадқиқот объсктлари: Индигофера ўсимлиги, Хоразм вилоятининг деградацияга учраган ўтлоқи аллювиал тупрокдари, гўнг ва азот ўғити.
Ишнинг мақсади: Хоразм вилоятининг деградацияга учраган ўтлоқи аллювиал туироқларида Индигофера ўсимлигини асосий ва кузги буғдойдан кейин такрорий экин сифатида етиштирилганда тупроққа ишлов бериш усуллари ва органик ҳамда маъданли ўғитлар қўллашни ўсимликнинг ўсиши, ривожланиши, биомассаси тўплаши ва ҳосилдорлигига таъсирини ўрганиш.
Тадқиқот методлари: дала тажрибасини ўтказиш «Методика полевого опыта» (Доспехов, 1985), «Дала тажрибаларини ўтказиш услублари» (УзПИТИ, 2007), биометрик ўлчовлар «Методика Государственного сортоиспытания сельскохозяйственных культур», агрофизик ва агрокимёвий изланишлар “Методика агрохимических, агрофизических и микробиологических исследований в поливных районах” (Ташкент, 1963) услубномаларига асосан ўтказилди. Маълумотларнинг статистик тахдили SAS 9.2 дастурида бажарилди.
Тадқиқот объсктлари: Индигофера ўсимлиги, Хоразм вилоятининг деградацияга учраган ўтлоқи аллювиал тупрокдари, гўнг ва азот ўғити.
Ишнинг мақсади: Хоразм вилоятининг деградацияга учраган ўтлоқи аллювиал туироқларида Индигофера ўсимлигини асосий ва кузги буғдойдан кейин такрорий экин сифатида етиштирилганда тупроққа ишлов бериш усуллари ва органик ҳамда маъданли ўғитлар қўллашни ўсимликнинг ўсиши, ривожланиши, биомассаси тўплаши ва ҳосилдорлигига таъсирини ўрганиш.
Тадқиқот методлари: дала тажрибасини ўтказиш «Методика полевого опыта» (Доспехов, 1985), «Дала тажрибаларини ўтказиш услублари» (УзПИТИ, 2007), биометрик ўлчовлар «Методика Государственного сортоиспытания сельскохозяйственных культур», агрофизик ва агрокимёвий изланишлар “Методика агрохимических, агрофизических и микробиологических исследований в поливных районах” (Ташкент, 1963) услубномаларига асосан ўтказилди. Маълумотларнинг статистик тахдили SAS 9.2 дастурида бажарилди.