ОЦЕНКА РАСПРОСТРАНЕННОСТИ НЕКАРИОЗНЫХ ПОРАЖЕНИЙ И ИХ ВЗАИМОСВЯЗИ С СОПУТСТВУЮЩИМИ ЗАБОЛЕВАНИЯМИ

CC BY f
52-54
43
24
Поделиться
Шукуров , Ш. ., Арзикулова, М., & Санакулов , М. (2022). ОЦЕНКА РАСПРОСТРАНЕННОСТИ НЕКАРИОЗНЫХ ПОРАЖЕНИЙ И ИХ ВЗАИМОСВЯЗИ С СОПУТСТВУЮЩИМИ ЗАБОЛЕВАНИЯМИ. Журнал стоматологии и краниофациальных исследований, 1(1), 52–54. https://doi.org/10.26739.2181-0966-2020-1-12
Crossref
Сrossref
Scopus
Scopus

Аннотация

В данной статье оценивается распространенность нокариозных поражений твердых тканей зубов и их связь с сопутствующими заболеваниями у взрослых. Оценка причинного фактора возникновения нокариозных поражений твердых тканей зубов представляет определенные трудности для врач-стоматологов. Наше исследование проводилось врачами- стоматологами, а также записанными ими пациентами с анамнезом заболевания. Исследование показало, что в среднем 94,98% некариозных поражений зубов у людей имели соматические заболевания. Поэтому следует учитывать роль сопутствующих патологий практически во всех нозологических формах некариозных поражений зубов.

Похожие статьи


background image

|

№1 | 2020

52 

 

 

Шукуров Шерзод Шухратович 

Арзикулова Муниса Шухратовна 

Санакулов Мусурмон Абдусаидович 

Самарқанд давлат тиббиёт  институти, Ўзбекистан  

 

ТИШ ҚАТТИҚ ТЎҚИМАЛАРИ НОКАРИОЗ КАСАЛЛИКЛАРИНИНГ ТАРҚАЛИШИ ВА 

ҲАМРОҲ КАСАЛЛИКЛАР БИЛАН БОҒЛИҚЛИГИНИ БАҲОЛАШ 

 
 
 

http://dx.doi.org/10.26739/

 

2181-0966-2020-1-12 

 
 

АННОТАЦИЯ 

Ушбу мақолада тиш қаттиқ тўқималарининг нокариоз зарарланишининг тарқалиши ва уларнинг катта ёшдаги одамларда 
ҳамроҳ  касалликлари  билан  алоқаси  баҳоланган.  Тиш  қаттиқ  тўқималари  нокариоз  зарарланишлари  келиб  чиқишида 
сабабчи  омилни  баҳолаш  врач-стоматологларнинг  олдида  бироз  қийинчилик  туғдирмоқда.  Тадқиқотимиз  врач-
стоматологлар  ҳамда  улар  томонидан  қайд  қилинган  беморлар  касаллик  тарихлари  бўлди.  Тадқиқотда  одамларнинг 
нокариоз  тиш  зарарланишлари  ўртача  94,98  %ида  соматик  касалликларнинг  айрим  турлари  мавжудлиги  аниқланди.  Шу 
сабабли, тишларнинг нокариоз зарарланишларининг деярли барча нозологик шаклларида ҳамроҳ патологияларнинг ролини 
ҳисобга олиш керак.

 

Калит сўзлар: 

нокариоз зарарланиш, понасимон нуқсон, патологик едирилиш, эрозия, ҳамроҳ касалликлар 

 

Шукуров Шерзод Шухратович 

Арзикулова Муниса Шухратовна 

Санакулов Мусурмон Абдусаидович 

Самаркандский государственный медицинский институт, Узбекистан 

 

ОЦЕНКА РАСПРОСТРАНЕННОСТИ НЕКАРИОЗНЫХ ПОРАЖЕНИЙ

 

И ИХ ВЗАИМОСВЯЗИ С 

СОПУТСТВУЮЩИМИ ЗАБОЛЕВАНИЯМИ 

 

АННОТАЦИЯ 

В  данной  статье  оценивается  распространенность  нокариозных  поражений  твердых  тканей  зубов  и  их  связь  с 
сопутствующими заболеваниями у взрослых. Оценка причинного фактора возникновения нокариозных поражений твердых 
тканей  зубов  представляет  определенные  трудности  для  врач-стоматологов.  Наше  исследование  проводилось  врачами-
стоматологами,  а  также  записанными  ими  пациентами с  анамнезом  заболевания.  Исследование  показало,  что  в  среднем 
94,98%  некариозных  поражений  зубов  у  людей  имели  соматические  заболевания.  Поэтому  следует  учитывать  роль 
сопутствующих патологий практически во всех нозологических формах некариозных поражений зубов.

 

Ключевые  слова: 

некариозные  поражения,  патологическая  стераемость,  клиновидные  дефекты,  эрозии, 

сопутствующие заболевания  

 

Shukurov Sherzod Shuxratovich, 

Arzikulova Munisa Shuxratovna, 

Sanakulov Musurmov Abdusaidovich 

Samarkand state medical institute, Uzbekistan 

 

ASSESSMENT OF THE PREVALENCE OF NON-CARIOUS LESIONS AND THEIR RELATIONSHIP WITH 

CONCOMITANT DISEASES 

 
 


background image

|

№1 | 2020

53 

 

ANNOTATION 

 This article assesses the prevalence of non-carious lesions of hard tooth tissues and their relationship with concomitant diseases in 
adults. Evaluation of the causative factor of the occurrence of non-carious lesions of hard tooth tissues presents certain difficulties 
for dentists. Dentists conducted our research, as well as patients recorded by them with a medical history did. The study showed that 
on average 94.98% of non-carious dental lesions in humans had somatic diseases. Therefore, the role of concomitant pathologies in 
almost all nosological forms of non-carious lesions of the teeth should be taken into account. 

Keywords: 

not carious defeats, pathological erasability, wedge-shaped defects, erosion, concomitant disease 

 

Тишларнинг  қаттиқ  тўқималари  касалликлари 

Ўзбекистон  ва  дунёнинг  бошқа  мамлакатлари  аҳолиси 
орасида  кенг  тарқалган.  Тиш  қаттиқ  тўқималарининг 
нокариоз 

зарарланишлари 

тиш 

қаттиқ 

тўқималари 

патологиясининг  кенг  тарқалган  гуруҳидир,  шу  жумладан 
ташқи  кўриниши  ва  этиологияси  ўхшаш  кўплаб нозологик 
шаклларни ўз ичига олади. 

Мавжуд  маълумотлар  шуни  кўрсатадики,  1987-

1988-йилгача 

тишларнинг 

нокариоз 

зарарланишлари 

тарқалиши  паст  кўрсаткичда  ва  10-16%  ни  ташкил  этган, 
фақат  айрим  касб-ҳунар  соҳаларида  юқори  бўлган.  Бу 
кўпинча  ишлаб  чиқариш  муҳитининг  кимёвий,  махсус  ва 
стресс  омилларининг  таъсири  ва  иш  шароитлари  билан 
изоҳланади [1, 3, 5, 7, 13]. 

Олимлар [7] томонидан олиб борилган тадқиқотлар 

шуни кўрсатадики, нокариоз зарарланишлар 1000 нафар 16-
60  ёшли  Россия  аҳолиси  орасида  10%  ни  ташкил  этган. 
ЖССТ  (1999)  маълумотларига  кўра  еса,  12  яшар 
болаларнинг 43,5% ва 15 яшар болаларнинг 41,7% нокариоз 
зарарланишлар  аниқланган.  Муаллифлар  [14]  томонидан 
ўтказилган  тадқиқот  кўрсатадики  Ғарбий  Австралияда 
истиқомат қилувчи болаларнинг 50% ида болалар флюороз 
учраган.  Бундан  ташқари  тиш  рангининг  ўзгаришига 
антибиотик олиш ҳам сабаб бўлиши мумкин [4,9]. Адабиёт 
таҳлили натижаларига кўра тишлар чиққандан кейин юзага 
келадиган  нокариоз  зарарланишларнинг  тарқалиши  сўнгги 
йилларда сезиларли даражада ошганлигини кўрсатади [2, 6, 
10, 12]. Маълумотга кўра, беморларнинг турли гуруҳларида 
гиперэстезия  (60%  гача)  рўйхатга  олинган  Шундай  қилиб, 
74%  беморларда  нокариоз  зарарланишлар  аниқланган 
бўлиб:  эмал  эрозияси  47,2 %, понасимон нуқсон  –  19,3  %, 
патологик  едирилиш  –  21,8  %,  гиперэстезия  –  67,3%  ни 
ташкил этган [8, 11].  

ТАДҚИҚОТНИНГ МАҚСАДИ ВА ВАЗИФАЛАРИ: 

Самарқанд  вилоятининг  аҳолиси  орасида  қаттиқ 

тиш  тўқималарининг  нокариоз  зарарланиши  тарқалишини 
аниқлаш. 

Ушбу  мақсадга  еришиш  учун  вазифалар  белгилаб 

олинди: 

1. Турли ёш  гуруҳларидаги  шахсларда  тиш  қаттиқ 

тўқималари зарарланиши хусусиятини баҳолаш; 

2.  Самарқанд  вилоятининг  аҳолиси  орасида  тиш 

қаттиқ 

тўқималари 

нокариоз 

зарарланишларининг 

тарқалганлигини аниқлаш; 

3.  Нокариоз  зарарланишлари  мавжуд  беморларда 

зарарланишларнинг ҳамроҳ касалликлари билан алоқасини 
баҳолаш. 

ТАДҚИҚОТ УСУЛЛАРИ ВА ОБЪЕКТЛАРИ: 

Тадқиқот  дастурини  тузишда  ижтимоий-гигиеник 

тадқиқотларнинг  классик  ва  замонавий  усулларидан 
фойдаланилди, кейинчалик олинган маълумотлар статистик 
таҳлил қилинди. 

Белгиланган  вазифаларга  мувофиқ  2016-2019 

йиллар  мобайнида  Самарқанд 

вилоят 

стоматология 

поликлиникасида  16  –  60  ёшгача  бўлган  574  нафар 

стоматолог  тиббий  кўрикидан  ўтган  беморларнинг  тиббий 
картаси ўрганиб чиқилди.  

Тадқиқотда  қуйидаги  усуллардан  фойдаланилди: 

статистик, ахборот-таҳлилий ва қиёсий таҳлил. 

ТАДҚИҚОТ  НАТИЖАЛАРИ  ВА  УЛАРНИНГ 

МУҲОКАМАСИ: 

Тиббий  картаси  текширилган  жами  беморларнинг 

419  тасида  (73  %),  шу жумладан  69  эркак  ва  350  аёлларда 
нокариоз 

тиш 

зарарланиши 

аниқланган. 

Иккинчи 

гуруҳнинг,  яъни  тишлар  чиққандан  кейин  содир  бўлган 
нокариоз  зарарланишлари  кўпроқ  ташхис  қўйилди:  эмал 
эрозияси 47 % ҳолатда учраган бўлса, понасимон нуқсонлар 
(20%)  ва  патологик  едирилиш  (22%)  сезиларли  даражада 
кам  учради.  Шу  билан  бирга  биринчи  марта  аниқланган 
биргаликда  қўшилиб  келган  тиш  зарарланиш  шакллари 
аниқланди  (6.7  %).  Гиперестезия  ҳолати  жами  352  (61  %) 
кишида аниқланган. Биринчи гуруҳ, яъни тишлар чиққунча 
содир  бўлган  нокариоз  зарарланиш  камдан-кам  (5%) 
ҳолатда  учради.  Келтирилган  маълумотлардан  кўриниб 
турибдики,  нокариоз  зарарланишларнинг  умумий  сони 
сўнгги йилларда бир неча марта кўпайган. 

Шундай  қилиб,  эмал  эрозияси  тарқалиши    33,3% 

дан, сўровнинг охирги босқичида 54% га ошди. Понасимон 
нуқсон  ва  тишларнинг  патологик  едирилиши  сони  паст 
даражада ўзгарди. Шу билан бирга зарарланишларнинг янги 
шакллари пайдо бўлди, масалан, кашандалар тиш некрози, 
компютерда  ҳосил  бўладиган  тиш  некрози  ва  илгари 
учрамаган бошқа патология (7,7 %). Шу билан бир қаторда, 
биринчи гуруҳнинг нокариоз зарарланишларида, жумладан, 
эмал  гипоплазия,  тиш  флюорози,  медикаментоз  ва  токсик, 
шунингдек,  тиш  ривожланишининг  ирсий  бузилишларида 
сезиларли даражада ўсиш мавжудлигини таъкидлаш керак. 
Уларнинг ҳар бирининг тарқалиши ўртача 7-8% га ошган.  

Нокариоз 

тиш 

зарарланишлари 

мавжуд 

одамларнинг  ўртача  94,98  %ида  соматик  касалликларнинг 
айрим 

турлари 

мавжудлиги 

аниқланди. 

(1-жадвал). 

Тишларнинг нокариоз зарарланишининг алоҳида нозологик 
шаклларига нисбатан ҳамроҳ касалликларини таҳлил қилиш 
алоҳида қизиқиш уйғотади.  

Касаллик тарихи варақалари маълумотларни таҳлил 

қилинганда,  тиббиёт  ходимларини  текширишда  олинган 
натижаларни  тасдиқлади.  Шундай  қилиб,  оғиз  бўшлиғида 
нокариоз  зарарланишлар  мавжуд  бўлганда  уларнинг  93% 
ида турли ҳамроҳ касалликлари борлиги аниқланди. 

1-жадвал 

Тиббиёт мутахассислари тоонидан текшириш 

вақтида аниқланган фон касалликлари ҳақида 

маълумот (%) 

Т

и

ш

л

ар

н

и

н

г 

н

о

к

а

р

и

о

з 

за

р

а Касалликлар ва 

функцияларнинг 

бузилиши 

У

м

у

м

и

й

 

со

м

а

ти

к

 

Қ

ў

ш

и

л

и

б

 

к

ел

г

У

м

у

м

и

й

 

ҳ

ам

р

о

ҳ

 


background image

|

№1 | 2020

54 

 

Қ

ал

қ

о

н

си

м

о

н

 б

ез

 

Б

о

ш

қ

а 

эн

д

о

к

р

и

н

 

б

езл

ар

 

Понасимон 
нуқсон 

28,05 

24,39 

26,83 

10,97 

90,24 

Патологик 
едирилиш 

24,44 

17,78 

25,56 

15,56 

83,34 

Эрозия 

37,88 

33,34 

19,19 

20,71 

100 

Қўшма 
шикастлани
шлар 

20,71 

25,00 

25,71 

21,43 

92,85 

Нокариоз 
зарарланишл
ари мавжуд 
бўлмаган 
шахслар 

6,72 

10,92 

23,29 

20,40 

61,33 

 

Кейинчалик 

маълумотлар 

таҳлили 

шуни 

кўрсатадики,  тишлар  чиққандан  кейин  ривожланган 
нокариоз  шикастланишларнинг  деярли  барча  нозологик 
шакллари  умумий  соматик  касалликлар  билан  боғлиқ, 
чунки  эндокрин  касалликлари  ва  бузилишлари  олдинги 
гурухда текширилган беморларда кўпинча аниқланган. Шу 
жумладан  понасимон  нуқсонлари  учун  улар  39%  ни, 
патологик едирилиш учун-48% ни, эрозиялар учун – 65% ни 
ва қўшма зарарланишлар учун – 78% ни ташкил этди.  

Шундай қилиб, аҳоли гуруҳлари сўровидан олинган 

маълумотлар, 

шунингдек, 

тиббий  маслаҳат 

сўраган 

беморларнинг  касалланишини  таҳлил  қилиш,  сўнгги  беш 
йил  ичида  нокариоз  зарарланишларининг  сезиларли 
даражада  кўпайганини  кўрсатди.  Шу  билан  бирга,  сўров 
бўйича  нокариоз  зарарланишларининг  тарқалиши  73%  ни 

ташкил  этди,  бу  1987-1988  йилгача  бўлган  адабиёт 
манбаларидан бир неча баробар кўпдир.  

Бундан 

ташқари, 

олинган 

маълумотларнинг 

таҳлили  шуни  кўрсатдики,  41-45%  ҳолларда  энг  кўп 
учрайдиган бу тишларнинг нокариоз зарарланиши нисбатан 
ёш  (31  –  40  ёш)  одамларда  аниқланган.  Бу  эндокрин 
патология  билан  нокариоз  зарарланишларининг  яқин 
муносабати ҳақида қуйидаги маълумотларни тушунтиради. 
Тадқиқотнинг 

жуда 

муҳим 

натижаси 

– 

нокариоз 

зарарланишлари  ва  ҳамроҳ  касалликлари  ривожланиши 
ўртасидаги яқин муносабатдир. Жуда муҳим фактга эътибор 
бериш  керакки  –  эндокрин  касалликлари  ва  бузилишлари 
репродуктив ёшдаги (45 – 40 йил) ёшларда кўпроқ (31% дан 
ортиқ)  аниқланди.  Шу  билан  бирга,  аёлларда  эркакларга 
нисбатан  2-3  баробар  кўп.  Қалқонсимон  ва  жинсий 
безларнинг  энг  кўп  кузатиладиган  зарарланиши:  тугунли 
бўқоқ 39% ҳолларда, аутоиммун тиреоидит – 46 %, кисталар 
– 6.1 %, тиреотоксикоз фақат 3% ҳолларда аниқланган.  

Биринчи 

гуруҳнинг 

нокариоз 

зарарланишига 

келсак, 

хусусан 

тизимли 

эмал 

гипоплазияси 

текширилаётган  беморларнинг  94,0%  ҳаётнинг  биринчи 
йилларида  оғир  болалик  инфекциялари,  дискинезия, 
аллергик  реакциялар,  рахит  ва  бошқалар  умумий  соматик 
касалликлар  билан  касалланганлик  тарихига  эга  эканлиги 
аниқланди.  

Гипервитаминоз  Д  синдроми  сўнгги  йилларда 

кўпроқ  яъни,  кўрикдан  ўтган  беморларнинг  ўртача  8-12% 
ида топилган. Бу бола ҳаётининг дастлабки икки йилида Д 
витамини  истеъмол  миқдорининг  оширилгани  билан 
боғлиқ. 

Шу 

сабабли, 

тишларнинг 

нокариоз 

зарарланишларининг  деярли  барча  нозологик  шаклларида 
ҳамроҳ  патологияларнинг  ролини  ҳисобга  олиш  мақсадга 
мувофиқ. 

Фойдаланилган адабиётлар 
 

1.

 

Абдазимов А.Д. Профилактика и лечение стоматологических заболеваний рабочих, подвергавшихся комбинированному 

воздействию полиметаллической пыли и токсических веществ: автореферат : дис. – Л. : автореф. дис. докт. мед. наук, 1990. 
2.

 

Бондарик Е. А., Шумакова Е. В., Третьякович А. Г. Болезни зубов некариозного происхождения. учеб.-метод. пособие – 

Минск : БГМУ, 2010. − 48 с. 
3.

 

Борисова  Э.Г.,  Лепехина  Л.И.,  Кумирова  О.А.  и  др.  Некариозные  поражения  тканей  зуба  //  Международный  журнал 

прикладных и фундаментальных исследований. – 2014. – № 3. – С. 149–150. 
4.

 

Гольдштейн Р. Эстетическая стоматология //Второе издание].–Канада. – 2003. 

5.

 

Грошиков М. И. Некариозные поражения тканей зуба //М.: Медицина. – 1985. – Т. 176. – С. 12. 

6.

 

Дмитриенко С.В., Чижикова Т.С., Соломатина Е.С. и др. Оптимизация методов диспансеризации студентов с патологией 

твердых тканей зубов и заболеваниями пародонта //Вестник Волгоградского государственного медицинского университета. 
– 2012. – № 1. – С. 73–75. 
7.

 

Кобелева  В.  И.  Распространенность  некоторых  некариозных  поражений  зубов  у  взрослого  городского  населения 

//Основные стоматологические заболевания. – 1981. – С. 70-72. 
8.

 

Коваленко И.П. Эффективность лечения гиперестезии твердых тканей зубов методом реминерализации // Современная 

стоматология. – 2013. – № 2. – С. 85–88. 
9.

 

Крихели  Н.  И.  Современные  методы  отбеливания  зубов  и  микроабразии  эмали  в  эстетической  стоматологии  //М.: 

Практическая медицина. – 2008. – С. 54-58. 
10.

 

Оскольский Г.И., Ушинский И.Д., Загородняя Е.Б. и др. Стоматологический статус населения Дальневосточного региона 

// Эндодонтия Today. – 2012. – № 3. – С. 10–14. 
11.

 

Петриченко  О.В.  Обоснование  применения  профилактических  средств  при  повышенной  чувствительности  зубов. 

Автореф. дис… канд. мед. наук. М., 2004. 
12.

 

Чижикова Т.С., Дмитриенко С.В., Соломатина Е.С. и др. Характеристика диспансерных групп студентов с основными 

стоматологическими заболеваниями // Вестник Волгоградского государственного медицинского университета. – 2012. – № 
3. – С. 64–66. 
13.

 

Шустова Е. Н. Значение функции щитовидной железы в развитии некоторых некариозных поражений зубов : дис. – Л. : 

автореф. дис.. канд. мед. наук, 1989. 

14.

 

Do L. G., Spencer A. J. Decline in the prevalence of dental fluorosis among South Australian children //Community dentistry and 

oral epidemiology. – 2007. – Т. 35. – №. 4. – С. 282-291.

 

 

Библиографические ссылки

Абдазимов А.Д. Профилактика и лечение стоматологических заболеваний рабочих, подвергавшихся комбинированному воздействию полиметаллической пыли и токсических веществ: автореферат: дне. - Л.: автореф. дне. докг. мед. наук, 1990.

БондарикЕ. А, Шумакова Е. В., Третьякович А Г. Болезни зубов некариозного происхождения, учеб -метод пособие -Минск : БГМУ, 2010. - 48 с.

Борисова Э.Г., Лепехина Л.И., Кумирова О.А. и др. Некариозные поражения тканей зуба // Международный журнал прикладных и фундаментальных исследований. - 2014. - № 3. - С. 149-150.

Гольдштейн Р. Эстетическая стоматология //Второе издание].-Канада. - 2003.

Грошиков М. И. Некариозные поражения тканей зуба /ZM.: Медицина. - 1985. - Т. 176. - С. 12.

Дмитриенко С.В., Чижикова Т.С., Соломатина Е.С. и др. Оптимизация методов диспансеризации студентов с патологией твердых тканей зубов и заболеваниями пародонта //Вестник Волгоградского государственного медицинского университета. - 2012.-№ 1.-С. 73-75.

Кобелева В. И. Распространенность некоторых некариозных поражений зубов у взрослого городского населения //Основные стоматологические заболевания. - 1981. - С. 70-72.

Коваленко И.П. Эффективность лечения гиперестезии твердых тканей зубов методом реминерализации // Современная стоматология. - 2013. - № 2. - С. 85-88.

Крихели Н. И. Современные методы отбеливания зубов и микроабразии эмали в эстетической стоматологии //М.: Практическая медицина. - 2008. - С. 54-58.

Оскольский Г.И., Ушинский И.Д.. Загородная Е.Б. и др. Стоматологический статус населения Дальневосточного региона // Эндодонтия Today. - 2012. - № 3. — С. 10-14.

Петриченко О.В. Обоснование применения профилактических средств при повышенной чувствительности зубов. Автореф. дне... канд. мед. наук М, 2004.

Чижикова Т.С., Дмитриенко С.В., Соломатина Е.С. и др. Характеристика диспансерных групп студентов с основными стоматологическими заболеваниями // Вестник Волгоградского государственного медицинского университета. - 2012. - № З.-С. 64-66.

Шустова Е. Н. Значение функции щитовидной железы в развитии некоторых некариозных поражений зубов : дне. - Л. : автореф. дне., канд. мед. наук 1989.

Do L. G., Spencer A J. Decline in the prevalence of dental fluorosis among South Australian children //Community dentistry and oral epidemiology. - 2007. - T. 35. - №. 4. - C. 282-291.

inLibrary — это научная электронная библиотека inConference - научно-практические конференции inScience - Журнал Общество и инновации UACD - Антикоррупционный дайджест Узбекистана UZDA - Ассоциации стоматологов Узбекистана АСТ - Архитектура, строительство, транспорт Open Journal System - Престиж вашего журнала в международных базах данных inDesigner - Разработка сайта - создание сайтов под ключ в веб студии Iqtisodiy taraqqiyot va tahlil - ilmiy elektron jurnali yuridik va jismoniy shaxslarning in-Academy - Innovative Academy RSC MENC LEGIS - Адвокатское бюро SPORT-SCIENCE - Актуальные проблемы спортивной науки GLOTEC - Внедрение цифровых технологий в организации MuviPoisk - Смотрите фильмы онлайн, большая коллекция, новинки кинопроката Megatorg - Доска объявлений Megatorg.net: сайт бесплатных частных объявлений Skinormil - Космецевтика активного действия Pils - Мультибрендовый онлайн шоп METAMED - Фармацевтическая компания с полным спектром услуг Dexaflu - от симптомов гриппа и простуды SMARTY - Увеличение продаж вашей компании ELECARS - Электромобили в Ташкенте, Узбекистане CHINA MOTORS - Купи автомобиль своей мечты! PROKAT24 - Прокат и аренда строительных инструментов