https://inlibrary.uz/index.php/stable_development/issue/feedГлобальное партнерство как условие и гарантия стабильного развития2023-09-20T18:59:26+08:00Open Journal Systems<p>Учинчи минг йиллик жаҳонда рақамли технологияларнинг ривожланиши, инновацион технологияларнинг жамият тараққиётининг барча соҳаларида кенг кўламда амал қилиши билан бошланди ва технократик тафаккурнинг имкониятларида намоён бўлмоқда. Бу эса, ўз навбатида дунёда тинчликни сақлаш, иқтисодий ижтимоий барқарорликка эришиш учун ягона тинчлик маконини яратиш учун глобал ҳамкорликни тақозо қилмоқда. Азиз муштари, сизга тақдим этилаётган ушбу илмий тўпламда интеллектуал элитанинг ҳозирги давр ижтимоий жараёнларига хусусан, узлуксиз таълим тизимини такомиллаштириш, гендер тенглигини таъминлашнинг ижтимоий сиёсий аҳамияти, жамиятни модернизациялаш жараёнида барқарорлик ва беқарорлик диалектикасига янги тафаккур нуқтаи назаридан ёндашувлар, танқидий мулоҳазалар баён этилган.</p>https://inlibrary.uz/index.php/stable_development/article/view/21965Наука и религия: возможна ли их комплементарность? 2023-07-12T16:02:12+08:00Вахит Акаевakaiev@mail.ru<p>Многие нынешние исследователи соотношение науки и религии рассматривают как формы общественного сознания, не имеющие общие позиции, находящиеся в контрарном состоянии, полагая, что они радикально несовместимы. А взаимосвязь их считают невозможной, ибо современное развитие науки, технологий, глобализационные процессы нс дают оснований для их совместимости. Они рассматриваются как контрарные, несовместимые формы общественного сознания, а в целом и феномены культуры.</p>2021-07-13T00:00:00+08:00Copyright (c) 2023 Вахит Акаевhttps://inlibrary.uz/index.php/stable_development/article/view/21966«Евразийские стандарты современной образовательной парадигмы»2023-07-12T16:02:36+08:00М Билалов info@nlibrary.uz<p>Международная научно-практическая конференция «Современные парадигмальные проблемы образования в евразийском пространстве», организованная Национальным университетом Узбекистана Мирзо Улугбека совместно с вузами-партнерами, проводится с целью обмена опытом организации образования и поиска общих оптимальных стратегий образовательной политики в странах евразийского геополитического пространства. Хочу поблагодарить ректора профессора Аваз Рахимовича Марахимова, других организаторов научного форума за приглашение и возможность выступить с пленарным докладом.</p>2021-07-13T00:00:00+08:00Copyright (c) 2023 М Билалов https://inlibrary.uz/index.php/stable_development/article/view/21968Этнокультурные коды Туркестана в контексте исследований Ч. Валиханова2023-07-12T17:41:03+08:00Турсун Габитов tursungabitov@mail.ru<p>Мировую известность Ч. Валиханову принесли его труды по культуре малоизвестных для европейской ориенталистики тюркских народов (уйгуры, кыргызы, сибирские тюрки и т.д.). Его фундаментальная культуроведческая работа «О состоянии Алты шара или шести восточных городов китайской провинции Нан-Лу (Малой Бухарин)» завоевала заслуженный авторитет среди востоковедов, и ее отдельные места были переведены на английский, немецкий, французский языки.Как известно, для европейцев Восточный Туркестан был менее известен, чем малочисленные индейские и африканские племена.</p>2021-07-13T00:00:00+08:00Copyright (c) 2023 Турсун Габитов https://inlibrary.uz/index.php/stable_development/article/view/21970Психологик маслаҳатда шахсга таьсир этиш технологиялари2023-07-12T17:44:12+08:00К Абдурахимовinfo@nlibrary.uz<p>Бугунги кунда педагоглар, психологлар ва тиббиёт ходимлари узларининг амалий фаолиятларида анъанавий психиатрия доирасида клиник атамалар билан таснифлаш кийин булган куплаб психологик муаммоларга дуч келмоадалар. Ушбу муаммолар кундалик хаётимиздаги шахснинг турмуш тарзи ва шароитларига мослаша олмаслик, ёшга оид инкирозлар, ижтимоий девиация, шахслараро муносабатлар дисгармонияси кабилар билан богликдир. Кенг доирадаги мазкур муаммолар клиник психология ва психотерапия сохасидан ажралиб чиккан нисбатан янги фан тармоги “Психологик консультация ва психокоррекция” нинг устувор йуналишлари хисобланади.</p>2021-07-14T00:00:00+08:00Copyright (c) 2023 К Абдурахимовhttps://inlibrary.uz/index.php/stable_development/article/view/21971Инсон тафаккури ўзгарувчанлигига таъсир қилувчи омиллар 2023-07-12T17:48:13+08:00Н Шермухамедова info@nlibrary.uzС Ахмедова info@nlibrary.uz<p>XX ва XXI асрлар чегарасида бутун дунёда юз берган оламшумул ижтимоий узгаришлар Уйгониш даврида вужудга келган цивилизация типидан инсоннинг кундалик хдётидан энг янги технологиялар, шу жумладан ахборот технологиялари кенг урин эгаллаши билан богликбулган янгича типдаги цивилизацияга утиш билан тавсифланади (бу ерда мухими шундаки, ахборот постиндустриал жамият коди булиб хизмат килади). </p>2021-07-14T00:00:00+08:00Copyright (c) 2023 Н Шермухамедова , С Ахмедова https://inlibrary.uz/index.php/stable_development/article/view/21973On the franco-uzbek cultural dialogue in the service of legal culture and education2023-07-12T18:51:41+08:00Альберт Фишлерinfo@nlibrary.uz<p>«The poor author was able to explain with security , using pen , intelligence and reflection...»<br />This strong revelation , expressed with humility by the Sultan and Scholar Ulugh Beg, sums with conviction the scientific effort of reflection based, above all, on the human intelligence of an exceptional man , whose work, taken up and translated into Latin in the West in 16th century by John Greaves (1602-1652), was transmitted to the so-called « Enlightenment» period by the French scholar and philosopher Helvetius (1715-1171).</p>2021-07-14T00:00:00+08:00Copyright (c) 2023 Альберт Фишлерhttps://inlibrary.uz/index.php/stable_development/article/view/21974Современные проблемы регулирования развития образования 2023-07-12T19:38:59+08:00Диляра Амирасланова info@nlibrary.uz<p>Ценные идеи о необходимости постоянного повышения знаний подчеркнуты в известной книге Восточного мира «Габуснамэ», переведенной на языки большинства народов мира. В этой книге говорится, что человеческое достоинство проявляется в уме и порядочности, а его величие - в просвещении и знании. Само знание характеризуется такими качествами, как мышление, память, воображение, представление и речь [3, с.35-36].</p>2021-07-14T00:00:00+08:00Copyright (c) 2023 Диляра Амирасланова https://inlibrary.uz/index.php/stable_development/article/view/21984Open scientific and artistic partnership and lifelong learning contributing to the sustained quality development of a smart society 2023-07-13T14:15:50+08:00Анттила Юхайллиinfo@nlibrary.uzЮссила Кариinfo@nlibrary.uzВейкко Торвиненinfo@nlibrary.uz<p>The big changes in contemporary society are strongly influenced by the rapid development of the versatile new technologies, which especially are based on extensive digitalization and urbanization, and often characterized as the 4lh industrial revolution or smart city development. This general trend has a major impact on all areas of society. Although the development is based on the technologies, however, people have the most important role to play in it as individuals and members of various organizations and societies. For instance, the development has big impacts on occupations and working conditions (Schwab and Samans, 2006). This development provides opportunities for the well-being of individuals, but there is also a risk of human mechanization, and in terms of privacy, the situation is challenging. Also, the old question of human-machine relations and the human possibilities of intelligent machines have become a topic of discussion. Although it is unlikely that the machines will become too human-like, a more current risk is that people become machine-like creatures that do not care about each other and cannot handle each other humanly. Artificial intelligence changes our perception of humanity. The intelligence should be developed to maintain the balance between human intelligence and machine intelligence. Understanding the importance of things that only a man is able to do is crucial (Hautamaki, 2018).</p>2021-07-13T00:00:00+08:00Copyright (c) 2023 Анттила Юхайлли, Юссила Кари, Вейкко Торвиненhttps://inlibrary.uz/index.php/stable_development/article/view/21988Янгиланаётган Ўзбекистонда узлуксиз таьлим ва тарбиянинг устувор йўналишлари 2023-07-13T15:35:32+08:00Асал Бабаева uzedu.babaeva@gmail.com<p>Ҳар қандай мамлакатнинг интеллектуал салоҳияти унда яшаётган халқнинг маънавий баркамоллигида намоён бўлади, маънавий баркамоллик эса таълим жараёнида шаклланади. Дунёнинг барча давлатларида жамият тараққиётининг муҳим омили сифатида баркамол шахе тарбиясига алоҳида эътибор қаратилган ва шу нуқтаи назардан мамлакатдаги сиёсий тизим, ижтимоий муносабатлар, миллий ва сиёсий менталитет таъсирида таълим моделлари шаклланган. Хусусан, АҚШ, Япония, Хитой, Корея, Нидерландия, Дания ва бошқа давлатларда таълим тизимининг барқарорлиги иқтисодий барқарорликнинг кафолоти хисобланган ва шу боис,қадимги илдизларга эта бўлган миллий таълим тизими анъаналаридан воз кечмаган ҳолда, даврнинг руҳига мослашиш, таълим тизимининг янги стандартларини яратишда халқаро тажрибага таянишга алоҳида эътибор қаратганлар.</p>2021-07-17T00:00:00+08:00Copyright (c) 2023 Асал Бабаева https://inlibrary.uz/index.php/stable_development/article/view/21989O'zbekiston oliy ta’lim tizimida o‘qitishning kredit modulli tizimini joriy etish 2023-07-13T15:51:02+08:00Азамат Джуманкуловinfo@nlibrary.uz<p>0‘zbekiston Respublikasi mustaqillikning ilk yillaridanoq ta’lim tizimini tubdan isloh etishga kirishdi. Mamlakat o'z oldiga qator vazifalami qo'ygan edi: Ijtimoiy-siyosiy hayotda demokratik huquqiy davlat va adolatli fuqarolik jamiyatini qurish, fuqarolar huquqiy madaniyatini oshirish, davlat boshqaruvida shaxs manfaatlarini har tamonlama ustunligini taminlash; iqtisodiy- madaniy hayotda Respublikani jahon mamlakatlari orasidagi mavqeini oshirib borish, mamlakat iqtisodiyotini yuksaltirish, jumladan, respublikani xom ashyo bazasidan raqobatbardosh mahsulot ishlab chiqaruvchi davlatga aylantirish, xalqimizni milliy g'urur tuyg'usini shakllantirish, madaniy- tarixiy meros va an’analarga hurmat uyg'otish, zamonaviy intellektual bilm egalari bo‘lgan malakali kadrlarni tayyorlash kabilar dolzarb vazifaga aylangan edi.</p>2021-07-17T00:00:00+08:00Copyright (c) 2023 Азамат Джуманкуловhttps://inlibrary.uz/index.php/stable_development/article/view/21990Талаба-ёшларда инновацион тафаккурни ривожлантириш 2023-07-13T15:52:22+08:00Гульнара Икрамова info@nlibrary.uz<p>Маълумки, бугунги кунда мамлакатимизда Олий таълим тизимини тубдан такомиллаштириш жараёнлари ўзинингянги сифат босвичига қадам қўймоқд а. Замонамизнинг энг талабчан эҳтиёжларига ҳамда мезонларига тўлиқ жавоб бера олувчи, жамиятимизнинг барча соҳалари учун рақобатбардош, дунёда эътироф қилинган энг янги назарий ва амалий билимларни эгаллаш, ватанпарвар ёш кадрларни етиштиришнинг имконияти ва салоҳиятига эга бўлган, халқаро рақобатга бемалол кириша оладиган олий таълим тизимини вужудга келтириш ва унинг самаралардан жамиятимиз тараққиётининг энг етакчи манбаи сифатида фойдаланиши давлатимиз сиёсатининг устувор стратегик йўналиши сифатида белгиланди.</p>2021-07-17T00:00:00+08:00Copyright (c) 2023 Гульнара Икрамова https://inlibrary.uz/index.php/stable_development/article/view/21992Таълим ва тарбия сифатини оширишда оила омили 2023-07-13T17:12:51+08:00А Эгамназаров info@nlibrary.uzН Мамадалиев info@nlibrary.uz<p>Мамлакатимизда амалга оширилаётган кенг кўламли ислоҳотларда, хусусан, Узбекистан Республикаси Президентининг “Маънавий-маърифий ишлар самарадорлигини ошириш бўйича қўшимча чора тадбирлар тўғрисида” 2019 йил 3 майдаги ПҚ-4307-сон қарорига мувофиқ ёшларни мустақил ҳаётга кафолатли тайёрлаш, тарбиянинг ҳомиладорлик давридан бошланиб, 18 ёшигача давом этадиган, тадрижийлик ва узлу ксизлигига асосланган метод икани ишлаб чиқиш ва ҳаётга татбиқ этиш, ёшларни шахе сифатида ўз-ўзини ривожлантиришга йўналтириш, дунёқараши кенг, фаол фуқаролар этиб тарбиялаш жамият ҳаётининг барча соҳаларида маънавий омиллар устиворлигини, жумладан таълим соҳасини ҳам таъминлашга даъват этилгандир. Эркин демократик ва фуқаролик жамияти, ҳуқуқий давлат қурилаётган ҳозирги шароитда оилага хос маданий хусусиятларни илмий тадқиқ этиш, шу асосда унинг такомиллашувига кўмаклашиш нафақат жамият, балки ҳар бир фуқаронинг ҳам муқаддас бурчидир.</p>2021-07-14T00:00:00+08:00Copyright (c) 2023 А Эгамназаров , Н Мамадалиев https://inlibrary.uz/index.php/stable_development/article/view/21993Олий таълим бошқарувида академик мустақиллик принциплари ва амалиёт 2023-07-13T17:13:45+08:00Темурбек Исмаиловinfo@nlibrary.uz<p>Олий таълим соҳасидаги ислоҳотлар айнан ОТМларнинг янги сиёсий-иқтисодий ўзгаришларга мослашишини назарда тутмоқда. Бугунги кунда ривожланган давлатларнинг таълим тизимида авторитар ва маъмурий-бюрократик бошқарув моделидан воз кечган ҳолда корпоратив бошқарув усули кенг ёйилмоқда[1].Дунёнинг ривожланган мамлакатларида олиб борилаётган ислоҳотларда белгиланган мақсадларга авваламбор олий таълим муассасалари бошқарув тизимини ислоҳқилмасдан, аниқроғи, олий таълимда илғор бошқарув усуллари: корпоратив бошқарув, академик мустақиллик тамойилларини жорий этмасдан эришиб бўлмайди. Ривожланган мамлакатлар тажрибаси ва ҳозирги ОТМлар бошқаруви аҳволи таҳлили ушбу фикримизни тасдиқлайди.</p>2021-07-17T00:00:00+08:00Copyright (c) 2023 Темурбек Исмаиловhttps://inlibrary.uz/index.php/stable_development/article/view/21995Diniy ta’limni shakllantirishning dastlabki bosqichlari haqidagi ba’zi mulohazalar 2023-07-13T17:30:59+08:00Йилмаз Санкалоглу info@nlibrary.uz<p>Insonning rivojlanishi va hayot charxpalagi - bolalik, yoshlik va yetuklik kabi uch asosiy davrda namoyon boTadi. Mazkur charxpalakni tashkil etuvchi har bir bosqich o’ziga xos biologik, psixologik, ijtimoiy va diniy rivojlanishxususiyatlariga ega.[Onur, B. 1997:b.79] Ushbu rivojlanish bosqichlari bir-biridan butunlay mustaqil cmas. [Adam, H. 2014: b. 13] Psixologik, fiziologik va ijtimoiy hodisalar rivojlanishga katta ta'sir ko’rsatadi. Agar bu zarur vaqtdan oldin yoki keyin sodir boTsa, shaxsningrivojlanish davriga ta’siri kamroq bo’ladi. Hattoki. ular keyingi davrlarda yuzaga keladigan rivojlanishga salbiy ta’sir ko’rsatishi ham mumkin. Ushbu holat kritik davr tushunchasi bilan izohlanadi. Ayrim munasabatlar o‘z vaqtida o'zlashtirilmasa, keyingi davrlarda o'zlashtirish qiyinlashadi. [Koch, M. 2001: b.21 ] Shu nuqtai nazardan, bolalik shaxsning kclajak hayoti asoslarini shakllantirish jihatidan juda muhim davr hisoblanadi [Koylu, M. 2004: b. 137].</p>2021-07-17T00:00:00+08:00Copyright (c) 2023 Йилмаз Санкалоглу https://inlibrary.uz/index.php/stable_development/article/view/21996Талабаларда амалий кўникма ҳосил қилишда дарс жараёнини режалаштириш 2023-07-13T17:41:09+08:00Ойбек Мусурмонкулов info@nlibrary.uz<p>Олий таълим тизими жараёнида интерфаол методлар, инновацион технологиялар, педагогик ва ахборот технологияларини ўқув жараёнида қўллашга бўлган эътибор кундан- кунга кучайиб бормоқда. Бундай бўлишининг сабабларидан бири, шу вақтгача анъанавий таълимда талабаларни фақат тайёр билимларни ўрганишга ўргатилган бўлса, замонавий технологиялар уларни эгаллаётган билимларини ўзлари қидириб топишларига, мустақил ўрганиб, таҳлил қилишларига, ҳатто хулосаларни ҳам ўзлари келтириб чиқаришларига ўргатади. .</p>2021-07-14T00:00:00+08:00Copyright (c) 2023 Ойбек Мусурмонкулов https://inlibrary.uz/index.php/stable_development/article/view/21997Туркистон таълим тизимида таълим-тарбиянинг уйғунлиги 2023-07-13T17:41:43+08:00Юлдуз Намозова info@nlibrary.uz<p>Бугунги кунда ривожланган қудратли давлатлар ўз мамлакатларида таълим тизимини тўғри йўлга қўйганликларининг натижаси ўлароқ иқтисодий барқарорликка эришганлар. Таълим-тарбия эса, авваламбор, оилада, кейинчалик эса ўрта ва олий илм даргоҳларида олиниб шахс камолотга эришади. Бунинг натижаси ўлароқ замонавий билим ва кўникмаларга эга бўлган мутахассис тайёрланади. Юқори салоҳиятли кадрлар эса самарали хизмати билан мамлакат тараққиётига муносиб ҳисса қўшади. </p>2021-07-17T00:00:00+08:00Copyright (c) 2023 Юлдуз Намозова https://inlibrary.uz/index.php/stable_development/article/view/21998Проблемы достижения уровня мировых стандартов в процессе обучения предметов этики и эстетики 2023-07-13T17:45:58+08:00Л Мухамеджановаinfo@nlibrary.uz<p>Всем известно, что сегодня большинство развитых стран мира отдают предпочтение образованию. Сегодня сама жизнь требует от нас получения современных знаний, а также синтезирование накопленного мирового опыта. В наши дни мировое сообщество определяет содержание нового образования, разрабатываются и внедряются новейшие технологии обучения, постоянно совершенствуется образовательный процесс. Этому способствуют многие важные факторы: всевозрастающий объем знаний, умений и навыков. Кроме того, мировому образованию необходимо соответствовать новому уровню производства, науки, культуры. А значит, обновление системы образования является актуальной, неизбежной задачей.</p>2021-07-14T00:00:00+08:00Copyright (c) 2023 Л Мухамеджановаhttps://inlibrary.uz/index.php/stable_development/article/view/21999Инновацион фаолият - таълимнинг ривожланиш усули сифатида2023-07-13T17:47:19+08:00Нурали Суннатов info@nlibrary.uz<p>Таълим тизимининг бевосита инновация билан боғлиқ ҳолда такомиллашиви бугунги глобаллашув жараёнида яққол кўзга ташланмоқда. Узбекистонда ҳам таълим тизими инновацион мазмунга эта бўлган ҳолда ислоҳ қилинмоқда. Бундай ислоҳотлардан бири Узбекистон таълим тизимининг халқаро таълим маконидан муносиб ўринга эга бўлишига қаратилган самарали фаолиятда намоён бўлмоқда. Хусусан, Узбекистон Республикаси Президентининг Ҳаракатлар стратегияси тўғрисидаги Фармонида “Таълим ва ўқитиш сифатини баҳолашнинг халқаро стандартларини жорий этиш асосида олий таълим муассасалари фаолиятининг сифати ҳамда самарадорлигини ошириш, олий таълим муассасаларига қабул квоталарини босқичма-босқич кўпайтириш; илмий-тадқиқот ва инновация фаолиятини рағбатлантириш, илмий ва инновация ютуқларини амалиётга жорий этишнинг самарали механизмларини яратиш, олий ўқув юртлари ва илмий тадқиқот институтлари ҳузурида ихтисослаштирилган илмий-экспериментал лабораториялар, юқори технология марказлари ва технопаркларни ташкил этиш” алоҳида таъкидланган. Таълимни ривожлантириш ўз навбатида инновацион фаолиятнинг вужудга келишини талаб этмоқда.</p>2021-07-17T00:00:00+08:00Copyright (c) 2023 Нурали Суннатов https://inlibrary.uz/index.php/stable_development/article/view/22000Специфика дистанционного онлайн обучения в условиях информатизации системы образования2023-07-13T17:47:49+08:00Аида Тюкмаева info@nlibrary.uz<p>Глобальный скачок от традиционной индустрии к компьютеризованной, характеризуемой господством преимущества мгновенной передачи информации, способствовали тотальной реконструкции системы социальной коммуникации, предопределив дальнейший вектор развития человеческой цивилизации. Переход к постиндустриальной эпохе, сопровождаемой трансформацией всех уровней общественного производства обратил «информацию» в самостоятельный элемент инновационно производственного сектора, изменив нс только источники сс получения, но и способы её обработки и передачи. Известный американский социолог, профессор Гарвардского Университета Дениел Белл выделяет три технологические революции, предопределившие направление и развитие информационной эпохи: изобретение паровой машины в XVIII веке, научно-технологические достижения в области электричества и химии в XIX веке и создание компьютеров в XX веке. Совокупность перечисленных факторов, связанных с глубокими цифровыми модификациями, усилили рост сетевых технологий и возрастание процесса виртуализации социальных отношений.</p>2021-07-14T00:00:00+08:00Copyright (c) 2023 Аида Тюкмаева https://inlibrary.uz/index.php/stable_development/article/view/22002O‘z-o‘zini anglash - psixologik hodisa sifatida 2023-07-13T18:54:52+08:00Шохсанам Нигматоваinfo@nlibrary.uz<p>Tadqiqotlar nuqtaiz nazaridan qaraganda, o‘z-o‘zini anglash, o‘zigaxos xususiyatlar, jumladan xulq-atvor, xatti harakat va his-tuyg‘ulami anglashni o‘z ichiga oladi. Aslini olganda, bu psixologik holat bo‘lib, o‘z-o‘ziga c’tibor markazida bo‘ladi.</p>2021-07-17T00:00:00+08:00Copyright (c) 2023 Шохсанам Нигматоваhttps://inlibrary.uz/index.php/stable_development/article/view/22003Talabalar bilan ijtimoiy-psixologik muhitga kirishish 2023-07-13T18:55:40+08:00Назокат Рахимоваinfo@nlibrary.uz<p>Oliy o'quv yurtlaridagi taTim tarbiya jarayonlari samarali amalga oshirish uchun talaba- lar bilan o'qituvchilar o'rtasida uzluksiz ta’sir 0‘tkazish xukm surishi lozim. Bu ta’sir o'tkazish umumtaTim maktabi o'qituvchisi va o'quvchisi o'rtasidagi, yoki litsey va kollej o'qituvchisi va o'quvchilari o'rtasidagi munosabatlardan i'arq qiladi, bu bir tomondan ular o'rtasidagi yosh xususiyatlaoriga, ijtimoiy huquqiy mavqelariga bog'liq bo'lsa, auditoriyada «ustoz muallim» va «shogird-tinglovchi», tarzida, auditoriyadan tashqarida do'stona, aka-uka, xatto «ota-bola» munosabatlariga yaqin do'stona, dilkash bo'lishi maqsadga muvofiqdir. Lekin, shu vaqtgacha oliy maktab psixologiyasi, undagi talaba va professor-o'qituvchilar o'rtasidagi psixologik muxit chuqur taxlil qilib chiqilmagan.</p>2021-07-17T00:00:00+08:00Copyright (c) 2023 Назокат Рахимоваhttps://inlibrary.uz/index.php/stable_development/article/view/22004Экологик ҳуқуқий таьлим-тарбияни олиб беришда оила, мактаб ва маҳалла ҳамкорлигининг ўзига хос жиҳатлари 2023-07-13T19:17:17+08:00Айгуль Холмуминова info@nlibrary.uz<p>Бугунги кунда замой талаби асосида ёшларга экологик ҳуқуқий таълим-тарбия беришда янги инновация ва ахборот технологияларни қўллаш айниқса, оила, мактаб ва маҳалла ҳамкорлигининг мустаҳкамлаш келажакда экологик муаммоларни ижобий ҳал этилишига ёрдам беради.</p>2021-07-17T00:00:00+08:00Copyright (c) 2023 Айгуль Холмуминова https://inlibrary.uz/index.php/stable_development/article/view/22005Ўзбекистон Республикаси таьлим тизимида ахборот хавфсизлигини таьминлашнинг маьнавий-ахлоқий жиҳатлари 2023-07-13T19:19:22+08:00Олимжон Худойназаров info@nlibrary.uz<p>Замонавий жамиятда олий таълимнинг моҳияти - инсоннинг маънавий-ахлоқий фаолиятини қамраб олган маданиятнинг турли соҳалари мутаносиблиги сифатида намоён бўлади. Бу жараёнда билимли шахе феномени алоҳида аҳамият касб этади. Билимли шахе, бошқача айтганда -маънавий- аҳлоқий қадриятларга йўналтирилган, табиат инъом қилган ва ижтимоийлашув жараёнида қўлга киритган ҳаёти давомида рўёбга чиқадиган ва ривожланадиган шахе, маданиятда, биз уни қайси маъносида ишлатишимиздан қатъи назар, иштирок этадиган шахсдир.</p>2021-07-17T00:00:00+08:00Copyright (c) 2023 Олимжон Худойназаров https://inlibrary.uz/index.php/stable_development/article/view/22012Тележурналистикани тадқиқ қилишнинг ахборот- коммуникатив парадигмалари2023-07-14T12:40:49+08:00Замира Абдуллаева info@nlibrary.uz<p>Ҳозирда ахборот-коммуникатив жараён жадал суратларда тезлашиб, коммуникация воситалари такомиллашиб бормоқда. Ҳар бир алоқа воситасининг ахборот етказиб беришда ўз услуби ва имкониятлари мавжуд. Оммавий алоқа воситаси телевидение техника ёрдамида вербал ва визуал коммуникация унсурларидан фойдаланиб ахборотни кўп сонли аудиторияга узатади. Коммуникант (томошабин) ва коммуникатор (телевидение, яъни мазкур манба орқали маълумотларни узатиш истагида бўлган соҳа вакиллари) ўртасида коммуникатив алоқа ўрнатилади. Коммуникант ахборотни визуал ҳамда вербал коммуникация орқали қабул қилади. Г.Г.Почепцов коммуникацияга “вербал ахборотни новербалга ва аксинча новербални вербалга қайта кодлаштириш жараёни” [Почепцов, Г.Г. 2001: с.14.] деб таъриф берган. Телевидениенинг ижод аҳлиэса вербал ва новербал воситалар ила ахборотни визуаллаштирад и. В а уста мусаввир ўз асарида турли рангларни чаплаштириб ташламаганидек, адиб, кино ва телевидение аҳли ҳам сўзларни талабчанлик билан танлаши лозим. Телевидение қаламга олинадиган сўзни ҳам, талаффуз этиладиган сўзни ҳам инкор этмайди. Бу қудратли восита тасвир яратишга, тасвирни тўлдиришга, томошабин - тингловчи билан алоқа ўрнатишга, мавзунинг концепциясини очишга хизмат қилиши назарда тутилади.</p>2021-07-17T00:00:00+08:00Copyright (c) 2023 Замира Абдуллаева https://inlibrary.uz/index.php/stable_development/article/view/22014Талаба-ёшларнинг инновацион тафаккурини юксалтиришда таълим тизимининг ўрни ва аҳамияти2023-07-14T12:48:10+08:00Х Абдурахмонов info@nlibrary.uz<p>Жаҳон миқёсидаги глобаллашув тизимида иқтисодий ресурсларнинг энг муҳим манбалари сифатида билим ва инновациялардан фойдаланиш асосида ижтимоий ишлаб чиқариш самарадорлиги ўсиши янги парадигмаси шаклланмоқда. Узбекистон ҳам жаҳон иқтисодий тизимига кирган ҳолда, давом этаётган жараёнлардан четда қолиши мумкин эмас, шунинг учун тегишли иқтисодиётни яратиш бўйича инновацион стратегияни ишлаб чиқиш XXI асрнинг биринчи ярмида унинг ривожланишининг асосий йўналиши ҳисобланади. Бундай шароитда мамлакатнинг инновацион ривожланиш стратегиясини шакллантиришнинг фалсафий асосига айланадиган яхлит қарашлар тизимини ишлаб чиқишни тақозо этади. Бундай яхлит тизим, бизнинг фикримизча, дунёқараш позициясига асосланиши керак, унинг ичида инсон ҳар қандай ривожланишнинг асосий манбаи сифатида тан олинади ва шу билан бирга ҳар доим эришилган ижтимоий муносабатларнинг натижаси ҳисобланади.</p>2021-07-17T00:00:00+08:00Copyright (c) 2023 Х Абдурахмонов https://inlibrary.uz/index.php/stable_development/article/view/22015Бухоро вилояти оилавий маиший маросимлари 2023-07-14T12:50:46+08:00Юлдуз Джанибековаinfo@nlibrary.uz<p>Ҳар қандай жамиятнинг тараққиётида миллат менталитети, руҳияти ривожланишида анъаналар, маросимлар алоҳида ўрин тутади. Аслида шу омиллар миллат мавжудлигининг асосий меъзонлари, белгилари ҳисобланади. юртимизнинг келажаги бўлган ёш аволдни миллий анъаналар руҳида тарбиялаш муҳим масалалардан биридир.</p>2021-07-17T00:00:00+08:00Copyright (c) 2023 Юлдуз Джанибековаhttps://inlibrary.uz/index.php/stable_development/article/view/22019Ёшларнинг миллий ғурур руҳида тарбиялашда оиланинг ўрни 2023-07-14T14:41:56+08:00Санжар Джуманиязовinfo@nlibrary.uzБекзод Матякубовinfo@nlibrary.uz<p>Узбек халқи ўзининг неча минг йиллик тарихига эга. Ҳар қандай миллат ўз тарихи давомида ўзининг аждодлари қандай инсон бўлганини, уларнинг яшаш тарзини билмоги ва шу билан бирга тарихий меросини ҳам авайлаб асрамоги керак.</p>2021-07-17T00:00:00+08:00Copyright (c) 2023 Санжар Джуманиязов, Бекзод Матякубовhttps://inlibrary.uz/index.php/stable_development/article/view/22020Ислом динида гендер тенглиги муаммолари 2023-07-14T14:42:53+08:00Дилфуза Джуманиязоваinfo@nlibrary.uz<p>Сир эмас, бугунги бизнинг жамиятимизда эр-хотин ёки гендер муносабатларини мустаҳкамлаш долзарб масалалардан биридир.«Ажрашишлар сони кўпайган, фарзандларнинг «тирик етим» қолиш ҳолатлари ҳамон оз эмас. Хонадонлар файзи, фарзандлар тарбиясига масъул, оила чароғбони бўлган аёллар бозор иқтисоди сабаб кўчага чиқиб, тижорат билан шуғуллана бошладилар. Бири муҳтожликдан шунга мажбур бўлса, бошқа бири ўткинчи ҳой-ҳаваслар, қаноатсизлик боне бу йўлга кираётгани аниқ. Бу борада эркакларнинг аҳамиятсизлиги ҳам катта сабаблардан биридир». Қандай фаолият тури билан шуғулланиш ҳар бир кишининг ҳуқуқидир. Тўғри, аёллар тижоратда иштирок этса буни қоралашга бизда асос йўқ. Лекин, бугун аёлларнинг хорижга кетиб ишлаши кўпаймоқда. Аёлнинг, онанинг, рафиқанинг оиладан узоқлашиши, фарзандлар тарбияси ва маънавиятига, оилавий муносабатларга, фарзандлар тарбиясига акс таъсир этаётганлиги ташвишли ҳолатдир. Шу ўринда яна бир таъсири кучли, аммо оқибати жуда ёмон бўлган бошқа бир сабабни ҳам юзага келтирмоқда. У ҳам бўлса Аллоҳ таолога итоатсизлик, илмсизликдир. Эр ҳам, хотин ҳам ўзининг шаръий вазифаларини билмаслиги, адо этмаслиги билан боғлиқ. Оқибатда фарзандлар тарбияси чала-ярим, қусурли бўлиб қолишига, уларнинг бемеҳр, оқибатсиз бўлиб улғаяшига сабаб бўлмоқда.</p>2021-07-17T00:00:00+08:00Copyright (c) 2023 Дилфуза Джуманиязоваhttps://inlibrary.uz/index.php/stable_development/article/view/22021Кейс менеджмент в социальной работе с семьей 2023-07-14T15:16:40+08:00Мунира Махмудова info@nlibrary.uz<p>Одним из основных направлений государственной политики по защите прав ребенка согласно статье-43, Закона Республики Узбекистан «О гарантиях прав ребёнка», является содействие физическому, интеллектуальному, духовному и нравственному развитию детей. [ 1] В воспитании гармонично развитого ребёнка семья играет решающую роль. Это говорит о том, что в значительной степени именно от института семьи зависит и наше будущее, так как оно в руках подрастающего поколения.</p>2021-07-17T00:00:00+08:00Copyright (c) 2023 Мунира Махмудова https://inlibrary.uz/index.php/stable_development/article/view/22023Влияние Фараби на творчество Алишера Навои2023-07-14T15:18:19+08:00Бахтиер Джалилов info@nlibrary.uz<p>Алишер Навои в известной степени был знаком с античной философией, с уважением отзывался о мыслителях прошлого, окружал своих героев - справедливых правителей - мудрыми наставниками. Навои в своем творчестве испытал огромное влияние философского наследия Абу Насыра Фараби, которого называл «Вторым учителем». Данная статья посвящена раскрытию некоторых 1раней влияния Фараби на философское мировоззрение Алишера Навои.</p>2021-07-17T00:00:00+08:00Copyright (c) 2023 Бахтиер Джалилов https://inlibrary.uz/index.php/stable_development/article/view/22024Некоторых топологических свойствах пространств Дугунджи 2023-07-14T17:20:03+08:00Э Жумаев info@nlibrary.uz<p>Понятие компакта Дугунджи, введенное А.Пелчинским [1], оказалось весьма плодотворным и привело к созданию важных новых методов в общей топологии. Отвечая на вопрос Пелчинского, Р. Хэйдон показал [2], что всякий компакт Дугунджи диадичен [3] те. непрерывный образ обобщенного канторова дисконтиниума DT. С другой стороны компакты Дугунджи - это в точности компакты класса AE(G) . Теория АЕ(фТ) компактов была распространена А.Н. Дранишниковым [4] па абсолютные экстензоры в размерности и. Так же в этой работе определены некомпактные аналогии пространства Дугунджи и пространства Милютина. Изучены их топологические свойства и геометрические свойство с применением некоторых ковариантных функторов. Терминология и обозначение, нс разъясняемые ниже, такие же, как в книгах [1,3,5].</p>2021-07-17T00:00:00+08:00Copyright (c) 2023 Э Жумаев https://inlibrary.uz/index.php/stable_development/article/view/22025Ислом дини ахлоқ - одоб қоидалари ва гендер тенглик тамойили уйғунлиги 2023-07-14T17:21:07+08:00Дилдора Миракбарова info@nlibrary.uz<p>Ҳар бир жамиятда ўз даври талабларига хос ва мос бўлган комил инсонни тарбиялаш энг долзарб вазифа бўлган. Бундай шахсни тарбиялаб, вояга етказишда аёлларимиз, оналаримизнинг ўрни беқиёсдир. Аёллар ҳақида гаи кетганда кўз олдимизга мунис, ожиза бир хилқат келади. Лекин ҳаёт синовларидан бардош билан ўтишда улардаги маънавий куч - кувватга кучли жинс вакиллари ҳам тан беришади. Бугунги кунда аёллар нафақат оила, уй - рўзғор ишлари билан бандлар, шу билан бир қаторда жамият ҳаётининг муайян соҳасида ўз фаолиятларини олиб бормокдалар, илмий янгиликлар яратиб, жамият тараққиётига ўз ҳиссаларини қўшиб келмоқдалар.</p>2021-07-17T00:00:00+08:00Copyright (c) 2023 Дилдора Миракбарова https://inlibrary.uz/index.php/stable_development/article/view/22026Шарқона тарбияни шакллантришда гендерли ёндашув 2023-07-14T17:48:59+08:00Зулфия Холматова info@nlibrary.uz<p>Узбекистонда жамиятнинг барча соҳаларида аёл ва эркаклар тенгҳуқуқлигини таъминлашни мақсад қилувчи 2020-2030 йилларда Гендер тенгликка эришиш стратегияси қабул қилинади. Стратегиядан кўзланган асосий мақсад - барча аёллар ва қизлар, эркаклар ва болалар учун уларнинг ирқи, ижтимоий келиб чиқиши, эътиқоди, ижтимоий мавқеидан қатъи назар ижтимоий, иқтисодий, сиёсий ҳаётдаги фундаментал инсон ҳуқуқларининг таъминланишига эришиш ҳисобланади. «Мамлакатда барча соҳаларда аёл ва эркакларнинг тенг ҳуқуқ ва имкониятларидан фойдаланишига ҳаракат қилинмоқда. Яқинда бўлиб ўтган сайловлар мисолида ҳам буни кўриш мумкин. Ҳозирда Узбекистон соғлиқни сақлаш ва таълим соҳасида гендер тенглигига эришди. Бошқа йўналишларда ҳам шу натижага эришиш учун мазкур стратегия ёрдам беради»</p>2021-07-17T00:00:00+08:00Copyright (c) 2023 Зулфия Холматова https://inlibrary.uz/index.php/stable_development/article/view/22027Етук мутахассис кадрларни шаклланишида оиладаги ижтимоий-маънавий муҳитнинг ўрни 2023-07-14T17:49:50+08:00Махбуба Холёрова info@nlibrary.uzДилдорахон Маликова info@nlibrary.uz<p>Узбек халқи ўзининг неча минг йиллик тарихига эга. Ҳар қандай миллат ўз тарихи давомида ўзининг аждодлари қандай инсон бўлганини, уларнинг яшаш тарзини билмоги, баркамол инсон бўлиб шаклланишига таъсир этган омиллар ва шу билан бирга тарихий меросини ҳам авайлаб асрамоги керак. Бу борада энг асосий омил оила муҳити бўлиб, у тарбия тизимидаги шундай бўғинки, бутуй жамиятнинг, миллатнинг бугунги ва келажак ҳаёти уни қандай ташкил этилишига, ундаги мавжуд ижтимоий-маънавий муҳитга боғлиқ. Ёшларни миллий ғурур руҳида тарбиялашда оила ва маҳалланинг ўрни алоҳида аҳамиятга эга. Умуман, хар қандай инсоннинг асосий ҳусусиятлари, аввало, оила муҳитида шаклланади. Оила қуриш дегани фақат икки инсон ўртасидаги шахсий муносабат эмас, балки жамиятнинг асосини, айтиш мумкинки, энг муҳим бўғинини белгилайдиган долзарб вазифалардан бири ҳисобланади.</p>2021-07-17T00:00:00+08:00Copyright (c) 2023 Махбуба Холёрова , Дилдорахон Маликова https://inlibrary.uz/index.php/stable_development/article/view/22028Иқтисодиёт фалсафаси тарихида: рақамли иқтисодиёт таракиёти 2023-07-14T17:51:47+08:00Зухра Балташева info@nlibrary.uzЭльвира Аденбаева info@nlibrary.uz<p>Тарих фалсафаси тарихий билимларнинг имконияти, моҳияти ва чегаралари ва хусусан тарихшунослик ҳақидаги саволларни ўз ичига олади.</p>2021-07-17T00:00:00+08:00Copyright (c) 2023 Зухра Балташева , Эльвира Аденбаева https://inlibrary.uz/index.php/stable_development/article/view/22029Ўзбек мифологиясида соғломлаштириш масалалари ва миллий анъаналардаги ўрни 2023-07-14T17:53:34+08:00Гавхар Каракаева info@nlibrary.uz<p>Ҳар қандай миллатнинг миллий анъаналари озуқланадиган, куч оладиган афсоналари, достонлари, халқ оғзаки ижоди бўладики, уларсиз миллий анъаналар ва миллий маънавият ўзининг мазмунини ва гўзаллигини тўлалигича намоён қила олмайди. Бугунги кунда дунё маданий меросининг бой ва ажралмас қисми ҳисобланадиган Миер, Юнон, Хинд, Хитой, Рим мифологичен нафақат ўша миллатларнинг, балки бутун инсониятнинг маънавий бойлиги ҳисобланади. Узбек халқи ҳам кўп минг йиллик тарихга эга бўлган асотирлари, афсоналари ва достонлари, халқ оғзаки ижоди, буларнинг барчасини ўзида мужассамлаштирган, ўз мифологиясига эга..</p>2021-07-17T00:00:00+08:00Copyright (c) 2023 Гавхар Каракаева https://inlibrary.uz/index.php/stable_development/article/view/22030Иммануил Кант фалсафасида ахлоқий-эстетик категориялар тадқиқи 2023-07-14T17:54:49+08:00Феруза Бозарова info@nlibrary.uz<p>XVIII аср олмон мумтоз эстетикасининг асосчиларидан ҳисобланган Иммануил Кант (Kant / 1724-1804) ўз ижодий изланишларининг маҳсули сифатида ‘Тўзаллик ва улугворлик туйгулари устидан кузатишлар” (1764), “Соф ақлнинг танқиди” (1781), “Амалий ақлнинг танқиди” (1788), “Мулоҳаза қобилиятининг танқиди” (1796) каби йирик асарларни ёзиб қолдирган.</p>2021-07-17T00:00:00+08:00Copyright (c) 2023 Феруза Бозарова https://inlibrary.uz/index.php/stable_development/article/view/22031Arxeologik va yozma manbalarda o‘rta osiyo mudofaa inshootlarining aks ettirilishi2023-07-14T18:55:36+08:00Максадбек Гаффаровinfo@nlibrary.uz<p>Arxeologik izlanishlar natijalariga ko'ra, 0‘rta Osiyoning janubiy mintaqasi boTgan Janubiy Turkmanistonda mil.avv. 1V-HI ming yilliklardayoq oddiy mudofaa inshootlari paydo boTa boshlagan. Mudofaa dcvorlar mudofaa nuqtai nazaridan oddiy boTib, ko'proq paxsadan qilingan to'siqdck ko'rinsada, ular aholining xavfsizligini ta'minlash uchun aniq maqsadida qurilganiligini qayd etish joiz.</p>2021-07-17T00:00:00+08:00Copyright (c) 2023 Максадбек Гаффаровhttps://inlibrary.uz/index.php/stable_development/article/view/22032Ислом тарихидан: Миср2023-07-14T18:56:32+08:00Гузаль Кадыроваinfo@nlibrary.uz<p>XXI асрда дунёнинг турли ҳудудларида “ислом омили’нинг давлатлар ички ва ташқи сиёсатидаги таъсир доираси ортиб бораётганлиги очиқ намоён бўлди. Бу таъсир “совуқ уруш”нинг якунланиши, икки қутбли тизимнинг йўқ бўлиши, жаҳонда бир қутбли ривожланиш жараёнининг бошланиши, турли давлатлар манфаатларининг бузилиши, янги мустақил давлатлар нинг пайдо бўлиши ҳамда уларнинг умумжаҳон сиёсати ва иқтисодиётида фаол субъект сифатидаги иштироки натижасида рўй берган глобал геосиёсий ўзгаришлар билан узвий боғлиқдир. Исломнинг жамият ва сиёсатдаги ролининг глобаллашуви нафақат мусулмон давлатлари ва ҳудудлари, балки мусулмон бўлмаган, ғарб давлатларини ҳам қамраб олди.</p>2021-07-17T00:00:00+08:00Copyright (c) 2023 Гузаль Кадыроваhttps://inlibrary.uz/index.php/stable_development/article/view/22036Ўзбек тили тараққиётида даврий нашрларнинг ўрни 2023-07-17T13:50:37+08:00Надир Хамраевinfo@nlibrary.uz<p>Инсоният ҳаётида матбуот доим муҳим ўрин тутиб келган. Ривожланиш босқичидан ўтаётган ҳар қандай жамиятда ҳар қандай ижтимоий-сиёсий ҳаракат матбуотсиз, газета ва журналларсиз тасаввур қилиб бўлмайди. Даврий нашрлар ўзининг ҳар битта соҳага таъсир ўтказа олиш хусусияти билан аҳамиятли: «Маълумки, матбуот ижтимоий ҳаётни акс эттириш кўринишларидан бири, реал воқеликни билиш, тадқиқ этиш ҳамда унга таъсир кўрсатишнинг муҳим воситасидир». [1] Таъсир қилиш мобайнида у ўша соҳанинг камчилик-ютуқларини, келажак ва ўтмишини рўй-рост айта олмиши керак. Она тили ҳар бир давлатнинг энг муҳим бойлиги, ғурури, фахри ҳисобланади. Унга қандай, муносабатда бўлинса бу ўша халққа қилинган муносабат бўлади. бекорга халқ орасида «Тилга ихтиёрсиз элга- эътиборсиз» дейилмаган. Шу боисдан ҳам азалдан олимларимиз ва тил учун қайғурадиган ҳар қандай инсон фикрларини мақола шаклига келтирган ва рўзномалар орқали халққа етказган.</p>2021-07-17T00:00:00+08:00Copyright (c) 2023 Надир Хамраевhttps://inlibrary.uz/index.php/stable_development/article/view/22037Эффективность внешней академической мобильности как фактор обеспечения трудоустройства выпускников Казахстанских вузов2023-07-17T13:52:01+08:00А Нурмагамбетов info@nlibrary.uzЛ Иватова info@nlibrary.uzЛ Хасенова info@nlibrary.uz<p>Современный этап цивилизационного развития, переход к постиндустриальному, информационному обществу требует от системы высшего образования, как социокультурного института, обновления содержания его функций, приведения образовательных программ в соответствии с потребностями современного уровня производства и общества.</p>2021-07-17T00:00:00+08:00Copyright (c) 2023 А Нурмагамбетов , Л Иватова , Л Хасенова https://inlibrary.uz/index.php/stable_development/article/view/22038Tarix va komil inson tarbiyasi 2023-07-17T14:00:28+08:00Насир Жорабоевinfo@nlibrary.uzБехруз Сайфуллаевinfo@nlibrary.uz<p>Tarix laiakkur mahsuli. Tarixulug' murabbiy. 0‘tmishimizdayuzbergan har bir hodisa maTum ma’naviy ruhiy, ijtimoiy-siyosiy muhit ta’sirida yuz bergan. Unga nazar solganda, asrlar silsilasini varaqlaganda alohida tiyraklik va zukkolik bi 1 an qarash kcrakki, voqcalar zamiridagi mantiq, falsafa, ruhiyat, siyosat qo'yingki, har bir davrning o'ziga xos shukuhiyu tashvishlari, sevinch-u iztiroblari ko'zga yaxlitligicha yaqqol tashlansin. Bular kishini fikrlashga, o'tmishni idrok qilib, kelajakni aql yo'rig'i bilan belgilashga yordam beradi. Zero, tarixning tafakkur mahsuli va ulug' murabbiyligi, oliy qadriyat ekanligi ana shu bilan bclgilanadi. Bu qadriyat, ayniqsa, mustaqillik davrida yana ham oliymaqom mavqc va ahamiyat kasb etmoqda.</p>2021-07-17T00:00:00+08:00Copyright (c) 2023 Насир Жорабоев, Бехруз Сайфуллаевhttps://inlibrary.uz/index.php/stable_development/article/view/22039Барқарор тараққиётни таъминлашда Турк рунологиясидаги ғояларнинг аҳамияти 2023-07-17T14:14:22+08:00Насриддин Назаров info@nlibrary.uz<p>Ижтимоий-тарихий жараёнларда барқарор тараққиётни таъминлаш ҳар бир даврнинг ўзига хос муаммоларини ечишда зарурий аҳамият касб этган. Ушбу жиҳат ёзма манбаларда ўзининг ифодасини топган бўлиб, тарихий тараққиётда маънавий-маданий жараёнлар ўзаро яхлитликка асосланган ривожланишни мустаҳкамлашга йўналтирилган мақсадлар ва ғоялар ҳосиласидан иборат эканлигини тасдиқлайди. Айниқса, VII асрнинг охири ва VIII асрнинг бошларида қадимги туркий мутафаккир Иўллиғ тегин Култегин, Билга ҳоқон, Қутлуг Элтериш ҳоқонлар шарафига қўйилган ёзма ёдгорликларнинг муаллифи, теран тафаккур соҳиби туркий маънавият ва маърифатнинг тамал тошини қўйган мутафаккир сифатида турк ҳоқонлиги даврида ўзига хос ўрин тутганлиги Урхун тошбитикларидаги маълумотлардан аён. Ёзувларда қадимги туркларнинг маданий турмуш даражаси, адабий имкониятлари, тарихий воқеъалар инъикоси, тафаккур кенгликлари ифодаланганлиги билан диққатни жалб этади. Қадимги турклар сиёсий бирлигининг етакчилари Билга ҳоқон ёдгорлиги ва унинг укаси Култегин ёдгорлиги ва шунингдек, маслаҳатчи Тонюқуққа аталган ёзувларда даврнинг тарихий воқеалари силсиласини ўзида ифодалаб, турк баҳодирлари жасоратли фаолиятларининг акс этганлиги туркий халқлар тарихи ва маданиятининг тошбитикларда ифодаланган дастлабки боби эканлиги билан характерлидир. Шунингдек, ушбу ёзувларда ўзаро бирлик ва ҳамжиҳатнинг акс этганлиги ғояси бугунги кунда ҳам барқарор тараққиётни таъминлаш учуй тарғиб этишни тақозо этади.</p>2021-07-17T00:00:00+08:00Copyright (c) 2023 Насриддин Назаров https://inlibrary.uz/index.php/stable_development/article/view/22040Ўрта Осиё аҳолисида ҳарбий санбат билими ғоялари вужҳдга келишининг ижтимоий-иқтисодий омиллари 2023-07-17T14:15:49+08:00Сардорбек Нурметов info@nlibrary.uz<p>Урта Осиёнинг қадимги дунёсида турмуш тарзини олиб борган аҳолининг турли тарихий давр ва унинг турли босқичларида ҳарбий санъатнинг вужудга келиши, шаклланиши ва ривожланиш тарихини ўрганиш тарих фани олдида турган долзарб вазифалардан биридир. Айниқса Ватанимиз мустақилликка эришганидан кейин миллий армиянинг ташкил этилиши ва унинг янги жамият пойдеворини қуриш ва уни мустаҳкамлаш каби вазифаларни бажаришда аждодларимизнинг ҳарбий санъат соҳасида эришган ютуқларига назар ташлаш муҳим аҳамият касб этади.</p>2021-07-17T00:00:00+08:00Copyright (c) 2023 Сардорбек Нурметов https://inlibrary.uz/index.php/stable_development/article/view/22041Ижтимоий-фалсафий меросда миллийлик масаласи 2023-07-17T16:03:59+08:00Отабек Артыковinfo@nlibrary.uz<p>Ижтимоий-тарихий жараёнларнинг субъекти сифатида жаҳон ҳаёти саҳнасига чиққан ҳар бир миллат, элатаждодларининггнесологиктажрибаларидан, Т.Маҳмудов ёзганидек, “Кечаги ва эртанги кун ўртасида кўприк бўлишга қодир ғоя”, маънавий, маданий бойликлардан, интеллектуал меросдан фойдаланишга эҳтиёж сезади.</p>2021-07-17T00:00:00+08:00Copyright (c) 2023 Отабек Артыковhttps://inlibrary.uz/index.php/stable_development/article/view/22042Марказий осиёлик мутафаккирлар маънавий меросида ахлоқий қадриятлар талқини 2023-07-17T16:04:52+08:00Д Пулатова info@nlibrary.uz<p>Бугунги кунда мамлакатимизнинг барча соҳаларида, хусусан илм-фан, маданият, таълим соҳасидаги ислоҳотлар, кенг кўламли демократик ўзгаришлар орқали янгиланаётган Узбекистан, ўз олдига Учинчи Ренессанс - ижтимоий-иқтисодий, маънавий-маданий юксалиш пойдеворини яратишни мақсад қилиб қўйди. Узбекистон Республикаси Президента Ш.М. Мирзиёев Уқитувчи ва мураббийлар кунига бағишланган тантанали маросимдаги нутқида Учинчи Ренессанснинг мазмун-моҳиятига эътибор қаратиб: “Тарихга назар солсак, Буюк ипак йўлининг чорраҳасида жойлашган она заминимиз азалдан юксак цивилизация ва маданият ўчоқларидан бири бўлганини кўрамиз. Халқимизнинг бой илмий-маданий мероси, тошга муҳрланган қадимий ёзувлар, бебаҳо меъморий обидалар, нодир қўлёзмалар, турли осори атиқалар давлатчилик тарихимизнинг уч минг йиллик теран илдизларидан далолат беради” [1], - деб таъкидлади. Шунингдек бой маънавий меросимизни тадқиқ этиш методологииясини ишлаб чиқиш ҳамда унинг мазмун моҳиятини халқимизга, айниқса ёшларга тушунарли тилда етказиб бериш масалаларига алоҳида эътибор қаратди.</p>2021-07-17T00:00:00+08:00Copyright (c) 2023 Д Пулатова https://inlibrary.uz/index.php/stable_development/article/view/22044Мифологик тафаккур ривожининг ижтимоий асослари 2023-07-17T17:35:52+08:00Мухриддин Усманов info@nlibrary.uz<p>Фан тараққиёти замонавий мифологизация, уни тадқиқ қилишнинг янги усуллари, шаклларини кашф қилиш заруратини намоён қилмоқда. Шу сабабли бизнинг фикримизча замонавий мифология ва унинг аҳамияти тўғрисида мулоҳаза юритиш аҳамияти жиҳатдан ўринли. Мазкур тушунчани ижтимиоий жараёнлар маҳсули сифатида тадбиқ қилган ҳолда фикр юритар эканмиз, ўз навбатида у қатор ижтимоий ва психологик омилларга, жумладан, шахсининг ўзига хослигига ҳам боғлиқ. Мазкур жараён айниқса, иккиламчи мифологизация, яъни бадиий асарларни экранлаштиришда яққол кўзга ташланади. Мифологизация жараёни тафаккур тарзи билан бевосита боғланган бўлади.</p>2021-07-17T00:00:00+08:00Copyright (c) 2023 Мухриддин Усманов https://inlibrary.uz/index.php/stable_development/article/view/22045Абу Наср Форобий меросида мантиқ илми 2023-07-17T17:44:51+08:00Джалолиддин Юсубов info@nlibrary.uz<p>Абу Наср Форобий қомусий олим сифатида турли фанлар соҳасида ижод қилган дунёқараши кенг мутафаккирлардан бўлган. У фалсафа, маданият, дин, ахлоқ каби масалалар қатори мантиқ илми ҳақида ҳам баракали ишларни амалга оширган. .</p>2021-07-17T00:00:00+08:00Copyright (c) 2023 Джалолиддин Юсубов https://inlibrary.uz/index.php/stable_development/article/view/22047Baudrillard’s views on consumer society and its present implications 2023-07-17T18:13:44+08:00Жавлон Кодировinfo@nlibrary.uzНигина Шермухамедоваinfo@nlibrary.uz<p>The contemporary culture and society is marked by plurality, diversion, intense fragmentation, and indirection. It can be discovered that it is mass media that create demands and seduction of objects and ultimately make the contemporary society a powerful consumer society. Media have shaken the very foundation of postmodern culture, giving a new direction to reality. The relationship between the real and simulacra has undergone a sea change in the contemporary society. Now the very concept of a true copy is thrown into the wind. Models and simulacra have become reality. In the postmodern media and consumer society, everything becomes an image, a sign, a spectacle, a trans aesthetic, and trans-political. The present paper makes an investigation on the four points — (1) postmodern society is the society of communication established by mass media (2) postmodern society is a consumer society and (3) the culture of postmodern society is based on simulation, simulacra, or hyper-reality, and (4) postmodern society is nearing the fractal order. It also seeks to describe various postmodern trends in present Uzbekistan, the efficacy of the reforms in the social sphere and the need to be more conscious of the various side effects of the formation of westerntype consumer society.</p>2021-07-17T00:00:00+08:00Copyright (c) 2023 Жавлон Кодиров, Нигина Шермухамедоваhttps://inlibrary.uz/index.php/stable_development/article/view/22048National identity in the conditions of globalization 2023-07-17T18:14:57+08:00Г Андиржановаinfo@nlibrary.uz<p>In attempts to describe his national identity, a person takes into account political and economic factors, but also relics on the symbols of the society in which he lives. The symbols of society include: history, state, religion, mentality, citizenship, language and much more.</p>2021-07-17T00:00:00+08:00Copyright (c) 2023 Г Андиржановаhttps://inlibrary.uz/index.php/stable_development/article/view/22049O‘rta asr musulmon xalqlari falsafasida naturfalsafiy g‘oyalarning ilgari surilishi va asoslanishi 2023-07-17T18:16:00+08:00Розигуль Умароваinfo@nlibrary.uz<p>0‘rta asr musulmon falsafasini Abu Rayxon Beruniy asarlari orqali 0‘rganish borliq, uning mavjudlik usul va shakllari to‘g‘risidagi taTimotini o'rganish borliq to'g'risidagi tasavvurlarimiz cvolyusiyasini aniqlashtirishda muhim hisoblanadi. Darhaqiqat, Bcruniyning tabiiy-ilmiy va falsafly qarashlari o'zaro uyg'un holda rivojlangan boTib, o'ziga xos naturfalsafiy ko'rinishga egaligi mavjud adabiyotlarda yetarli darajada toTa ochib berilmaganligi sababli, uni maxsus tadqiq etish talab etiladi. Bcruniyning falsafly qarashlari, xususan borliq haqidagi ilmiy ta’limoti ko'plab chct cl va rcspublikamiz manbaashunos olimlari tomonidan jiddiy o'rganilib kelinayotganligiga qaramay, uni maxsus tadqiq etish, falsafly umumlashtirish, xulosalash va baho berish ishlari hali yakunlamnaganligini ham ta'kidlash lozim. Bu holat mutafakkirning borliq to‘g‘risidagi ta’limotini yangicha yondashish asosida tadqiq etishning o‘ta dolzarb muammo ekanligini ko'rsatmoqda.</p>2021-07-17T00:00:00+08:00Copyright (c) 2023 Розигуль Умароваhttps://inlibrary.uz/index.php/stable_development/article/view/22050Ўрта осиё сув хўжалиги тизимига европа қонунларининг кириб келиши (Туркистон генерал-губернаторлиги мисолида) 2023-07-17T18:17:11+08:00Одил Зарипов info@nlibrary.uz<p>XIX аср охири - XX аср бошларида Туркистоннинг иқтисодий ҳаёти қишлоқ хўжалигига хусусан, суғорма деҳқончиликка асосланганди. Ўрта Осиё ҳудудлари Россия империяси томонидан забт этилгач, маҳаллий хўжаликнинг ўзига хослигини ҳисобга олиб, рус ҳукумати янги эгалланган Туркистон ўлкасининг ички айниқса иқтисодий ҳаётига бевосита аралашмаслик йўлини тутди. Мустамлакачилик сиёсатининг илк даврларида қабул қилинган бундай қарор Россия вазирлар қўмитасининг Туркистон ўлкасини бошқариш бўйича чиқарган кўрсатмалари, подшоҳ томонидан тасдиқланган 1867 йил 11 июлдаги низомда акс этди. Қабул қилинган ушбу низом қуйидаги тамойилларга асосланди: а) сиёсий хусусиятга эга бўлмаган барча масалаларда ички бошқарувни маҳаллий аҳоли томонидан сайланган шахсларга бериш; б) шариатнинг маҳаллий ёзма қонунларини, қирғизлар учуй рус қонуни билан аниқлаштирилмаган ҳуқуқий муносабатлари учун одатни сақлаб қолиш; в) маҳаллий бошқарув тизимида, унинг қонун ва одатларида давлат манфаатларига зид бўлган ҳолатларни бартараф этиш.</p>2021-07-18T00:00:00+08:00Copyright (c) 2023 Одил Зарипов https://inlibrary.uz/index.php/stable_development/article/view/22052Шахснинг ҳуқуқий ижтимоийлашуви ҳуқуқий таълимни ривожлантириш истиқболи сифатида 2023-07-17T19:29:56+08:00Иброхим Атамирзаев info@nlibrary.uz<p>Узбекистонда демократии: ҳуқуқий давлат, фуқаролик жамияти қурилишининг муҳим шартларидан бири шахснинг асосий ҳуқуқ ва эркинликлари ҳимоясини ва жамиятдаги ҳар бир инсон ҳуқуқлари таъминланишининг амалий кафолатлари тизимини яратишдир.</p>2021-07-18T00:00:00+08:00Copyright (c) 2023 Иброхим Атамирзаев https://inlibrary.uz/index.php/stable_development/article/view/22053Глобальные процессы как движущие факторы развития 2023-07-17T19:35:54+08:00Азиза Туракулова info@nlibrary.uz<p>В настоящее время понятие «глобализация» используется для определения процессов и изменений, происходящих в сферах экономики, политики, социальной среды, культуры, раскрывающих интересы мирового сообщества. При этом важно отметить масштабность значения социальных связей и отношений, нередко рассматриваемых даже на самых ранних этапах развития человечества [7].</p>2021-07-18T00:00:00+08:00Copyright (c) 2023 Азиза Туракулова https://inlibrary.uz/index.php/stable_development/article/view/22054Ўзбекистон транспорт тизими учуй малакали кадрлар тайёрлашнинг замонавий тенденциялари 2023-07-17T19:36:39+08:00Рашид Баратов info@nlibrary.uz<p>Мамлакатимиз иқтисодиётининг тараққиётида муҳим бўғинлардан бири ҳисобланган транспорт тизими истиқлол йилларида мисли кўрилмаган бунёдкорлик ишлари билан жадал ривожланиб келмоқда. Узбекистон Республикаси Президента Шавкат Мирзиёев 2017 йил 14 январда Вазирлар Маҳкамасининг 2016 йил якунлари ҳамда 2017 йилнинг устувор вазифаларига бағишланган кенгайтирилган йиғилишида сўзлаган нутқида “Бугун замон ўзгармоқда, унинг талаби, олдимизга қўяётган вазифалари тобора ортиб бормоқда. Мана шундай мураккаб шароитда “Сен - менга тегма, мен - сенга тегмайман” деган кайфият билан ишлашнинг даври ўтди Халқимизнинг ишончини қозониш, унинг орзу умидларини рўёбга чиқариш учун фақат тинимсиз меҳнат, изланиш ва ташаббус кўрсатиб яшаш керак ’’[Мирзиёев, 2017 йил, 14 январь;] деб таъкидлаб ўтдилар.</p>2021-07-18T00:00:00+08:00Copyright (c) 2023 Рашид Баратов https://inlibrary.uz/index.php/stable_development/article/view/22055Ижтимоий ҳаёт барқарорлигини таьминлашда раҳбар кадрлар фаолияти ўрни 2023-07-17T19:37:40+08:00Хайриддин Бердиев info@nlibrary.uzТулкин Куйлиевinfo@nlibrary.uz<p>Бу тунги кунда жаҳон мамлакатларида ижтимоий ҳаёт барқарорлигини таъминланишида геосиёсий, геоиқтисодий ресурслар ўртасида номувофиқликлар юзага келмоқда. Шиддат билан ривожланаётган ахборот технологиялари деб ном олган XXI асрга келиб жаҳон ҳамжамиятида ижтимоий ҳаётнинг барча тармоқларида, хусусан, бошқарув соҳасида ҳам янги сифат ўзгаришларини келтириб чиқарди. Ижтимоий ҳаётнинг тез суръатларда ўсиши, ҳар бир мамлакат миқёсида замонавий бошқарувчилик қобилиятига эга кадрлар масаласини самарали механизмини таъминлайдиган стратегия ишлаб чиқилишини талаб этмоқда. Аввало, давлат ишонган раҳбар кадр ҳозирги даврга мос фаолият юритишни ташкил этиши зарур. Шу маънода раҳбар кадр бошқарувда халқаро замонавий қўлланилаётган стратегияларни таҳлил қила олиши, бошқарувни янада аниқроқ англаши, ўз фаолияти самарадорлиги ошириш юзасидан узоқ муддатли истиқболларни белгилаб олиш тадқиқотнинг илмий ва амалий заруратини белгилайди.</p>2021-07-18T00:00:00+08:00Copyright (c) 2023 Хайриддин Бердиев , Тулкин Куйлиевhttps://inlibrary.uz/index.php/stable_development/article/view/22057Ўзбекистоннинг ёшларга оид давлат сиёсатида дунёвийлик тамойилини ривожлантириш масаласи 2023-07-18T13:06:32+08:00Исмаил Саифназаров info@nlibrary.uzХушвакт Дониёров info@nlibrary.uz<p>Ҳар бир мамлакат олдида турган муҳим вазифалардан бири ёшларга оид давлат сиёсати миллий моделини ишлаб чиқишдир. Маълумки, ёшлар жамиятнинг энг фаол қатлами ҳисобланиб, улар ижтимоий ҳаётдаги ўзгаришларга сабаб бўладиган, бунёдкорлик гояларини ҳаётга татбиқ этувчи асосий омил ва салоҳиятли куч ҳисобланади. Ёшларни ижтимоий, маънавий ва моддий жиҳатдан қўллаб-қувватлаш, уларнинг ҳуқуқларини тўлақонли рўёбга чиқариш, жамиятда ўз ўрнини эгаллашлари учун қулай шароитлар яратиш орқали ёшларни Ватан тақдирини ҳал этувчи катта кучга айлантириш мумкин. Бу борадаги муаммоларни ҳал этиш нафақат мамлакатнинг ижтимоий- иқтисодий ривожланиши, балки бутун мамлакат хавфсизлигининг кафолати ҳам ҳисобланади.</p>2021-07-18T00:00:00+08:00Copyright (c) 2023 Исмаил Саифназаров , Хушвакт Дониёров https://inlibrary.uz/index.php/stable_development/article/view/22058Толерантлик - фуқаролик жамиятини ривожлантириш идеологемаси сифатида 2023-07-18T13:19:41+08:00Дилмурод Эрназаров info@nlibrary.uzНигора Рахимбабаева info@nlibrary.uz<p>Толерантлик ҳақидаги замонавий фалсафий гоялар асосан Х-асрнинг 20-йилларида тоқатсизлик ва зўравонлик, диний тўқнашувларга қарши чиққан файласуфлар томонидан янада ривожлантирилди. Толерантлик умумбашарий қадрият ва динлар, халқлар ва ижтимоий гуруҳлар ўртасидаги тинчлик ҳамда тотувликнинг асосий таркибий қисми сифатида тан олинди. Толерантлик нафақат назарий тушунча, балки маълум бир маданият элементи ҳамдир. Шу билан бирга, маданият жамият аъзоларининг ҳаётий фаолиятини белгилайдиган билимлар, қадриятлар ва меъёрлар тўплами сифатида тушунилади. Фуқароларнинг онгида шаклланадиган толерантлик тушунчаси - толерантлик маданияти орқали ривожланади, амалиётда намоён бўлади.</p>2021-07-18T00:00:00+08:00Copyright (c) 2023 Дилмурод Эрназаров , Нигора Рахимбабаева https://inlibrary.uz/index.php/stable_development/article/view/22059Электорал ҳулқ-атвор сиёсий ҳулқ-атвор шакли сифатида 2023-07-18T13:20:24+08:00Мукаддас Иномжоноваinfo@nlibrary.uz<p>Таъкидлаш жоизки, сайловлар бугунги кунда замонавий демократик давлатлардаги сиёсий жараёнларнинг ажралмас таркибий қисми саналади. Сайловлар даврида барча фуқаролар сиёсий жараёнларга фаол иштирокчи сифатида жалб этилади. Чунки сайловлар фуқароларга давлат ҳокимиятини шакллантиришда иштирок этиш имконини беради. Бунда сайловларнинг демократик асосда ташкил этилиши муҳим аҳамият касб этади.</p>2021-07-18T00:00:00+08:00Copyright (c) 2023 Мукаддас Иномжоноваhttps://inlibrary.uz/index.php/stable_development/article/view/22060Ижтимоий шериклик муно сабатларинине ривожланиши - тараққиётнинг муҳим шарти сифатида 2023-07-18T13:21:26+08:00Гулбахор Исанова info@nlibrary.uz<p>Ижтимоий шериклик тўғрисидаги ёндашувлар замонавий жамиятларнинг эволюцион тараққиёти ва фуқаролик жамиятига оид концепциялар билан узвий боғлиқдир. Ушбу икки назариянинг бир-бири билан ўзаро боғлиқлигига эътибор қаратиш ўзаро алоқадор тамойиллардан келиб чиқиб, ижтимоий жараёнлар тараққиётини мувофиқлаштириш имконини беради. Тарихий манбаларда “ижтимоий шериклик” деганда, ишлаб чиқариш жараёни қатнашчилари: иш берувчилар - тадбиркор, мулкдорлар ва ёлланма ишчилар манфаатларининг уйғунлашувига улар орасида борадиган ҳамкорлик алоқалари орқали эришиш борасидаги институционал муносабатлар тушунилар эди [1:12].</p>2021-07-18T00:00:00+08:00Copyright (c) 2023 Гулбахор Исанова https://inlibrary.uz/index.php/stable_development/article/view/22071Ёшлар маънавий онггини шаклланишида маҳалланинг ўрни 2023-07-18T16:48:02+08:00Абдусаид Каримов info@nlibrary.uz<p>Ҳар қандай миллатнинг маънавияти, маданиятини шакллантириш ва юксалтиришда, ҳеч шубҳасиз, маҳалланинг ўрни ва таъсири беқиёсдир.</p>2021-07-19T00:00:00+08:00Copyright (c) 2023 Абдусаид Каримов https://inlibrary.uz/index.php/stable_development/article/view/22072Ахборот - психологик хавфсизлигини таьминлашнинг айрим масалалари 2023-07-18T16:49:03+08:00Р Кузичев info@nlibrary.uz<p>Бугун ҳаётимизда бир-биридан муҳим шундай ижгимоий-сиёсий жараёнлар юз бермокдаки, уларга шу кун нуқтаи назардан келиб чиқиб баҳо бериш, ҳар қачонгидан-да, масъулиятли ёндашувни талаб этмоқда.</p>2021-07-18T00:00:00+08:00Copyright (c) 2023 Р Кузичев https://inlibrary.uz/index.php/stable_development/article/view/22074Биоэтика - ахлоқ назарияси ривожланишининг янги босқичи сифатида2023-07-18T17:10:46+08:00Гулноза Мамажонова info@nlibrary.uz<p>Бугунги кунда фалсафанинг баҳс-мунозарага сабаб бўлаётган масалаларини чуқур тадқиқ этаётган соҳа сифатида биз биоэтикани келтиришимиз мумкин. Мазкур фан соҳаси ўзининг узоқ ўтмишига эта бўлмаса да, унинг муаммолари доираси қадимдан мавжуд бўлган. Врач ва бемор муносабатларининг ахлоқий жиҳатлари, эвтаназия ва ўлим, инсон аъзоларини трансплантация қилиш, ҳомила тушириш (аборт), клонлаш, ирсий инженерия муаммоларини фалсафий талқин қилиш нафақат жахон фалсафаси балки миллий фалсафий тафаккурга хос бўлган хусусиятдир. Чунки мазкур муаммога қизиқиш шуни кўрсатдики, XX асрнинг иккинчи ярмига келиб фалсафа ва фан оралигида биоэтика муаммосини ўрганиш бўйича муайян маънодаги объектив билимлар тизими шаклланди. Шу нуқтаи-назардан ҳозирги кунда мазкур масала ахлоқ фалсафасининг илмий тадқиқотлар соҳасига киритилган бўлиб, у жуда кўп мутахассислар томонидан тадқиқ қилинмоқда. Шунингдек, XX асрнинг охирларида тиббий адабиётларда биоэтика муаммоларига бағишланган кўпгина илмий рисолалар чоп этилди.</p>2021-07-19T00:00:00+08:00Copyright (c) 2023 Гулноза Мамажонова https://inlibrary.uz/index.php/stable_development/article/view/22075Ижтимоий ҳаёт барқарорлигида маьнавий-маьрифий тарбиянинг ўрни 2023-07-18T17:11:51+08:00Турсунмурод Маматкобилов info@nlibrary.uz<p>Бугунги давр ривожланган давлатлар қаторига қўшилиш, мамлакатимизда бозор ислоҳотларини чуқурлаштириш, жамиятни ижтимоий-иқтисодий ривожлантириш, аҳолини ижтимоий ҳимоялаш, ижтимоий хизматларнинг кенг тизимини яратиш, меҳнат бозорини ривожлантириш ва аҳоли турмуш д аражасини кўтариш имконини беру вчи ҳуқуқий асосларини мукаммаллаштириш зарурлиги билан изоҳланади. Утган қарийб 30 йиллик истиқлол даврида инсон, унинг ҳаёти, орзуси, дарду ташвишларини кун тартибига қўйишни ва бу борадаги ишлар кўлами самарадорлигини оширишни ҳаётнинг ўзи тақозо этмоқда. AMMO ҳал этилиши зарур бўлган муаммолар жамиятни асосий бўғинини ташкил этувчи оилаларнинг кундалик ташвишлари билан ҳам боғлиқ эканлигини замоннинг ўзи намоён этмоқда.</p>2021-07-18T00:00:00+08:00Copyright (c) 2023 Турсунмурод Маматкобилов https://inlibrary.uz/index.php/stable_development/article/view/22079Аҳоли ўртасида сўз ва фикр эркинлигини таъминлашда ўзаро мулоқотнинг ўрни 2023-07-18T18:12:53+08:00Улугбек Махкамов info@nlibrary.uz<p>Мамлакатда амалга оширилаётган демократик жараёнларнинг сифати ва самарасини ҳамда инсоннинг ҳуқуқлари, эркинликлари ва манфаатларини химоя қилиш мақсадида одамлар ҳаётининг муносиб даражасини таъминлаш учуй давлат органларининг роли ва масъулиятини кучайтириш, аҳоли билан очиқ мулоқотни ташкил этиш ва уларнинг мурожаатлари билан ишлашнинг янги самарали механизмлари ва усулларини ишлаб чиқиш, фуқароларнинг ижтимоий муаммоларини ўз вақтида ҳал этиш бўйича чора тадбирлар ишлаб чиқилмоқда ҳамда ижросини таъминлашга ҳаракат қилинмоқда</p>2021-07-19T00:00:00+08:00Copyright (c) 2023 Улугбек Махкамов https://inlibrary.uz/index.php/stable_development/article/view/22080Фуқаролик жамиятида ижтимоий шерикчиликнинг ривожланиш механизмлари 2023-07-18T18:13:30+08:00Энахон Нишанбаева info@nlibrary.uz<p>Фукаролик жамиятининг умумий тан олинган тамойилларидан бири ижтимоий шсрикчилик ҳисобланади. Дарҳақиқат, тадқиқотимиз объекта сифатида олинган ижтимоий шерикчилик муаммосининг концентуал тахдили шуни курсатадики, хорижий мамлакат олимлари томонидан ижтимоий шсрикчиликнинг шаклланишини назарий-мстодологик тушунишнинг гснсзиси ва детерминацияси жуда чукур ишланган. Бирок ҳанузгача ижтимоий шерикчиликнинг мазмун-моҳиятини ягона тушунчаси мавжуд эмас.</p>2021-07-19T00:00:00+08:00Copyright (c) 2023 Энахон Нишанбаева https://inlibrary.uz/index.php/stable_development/article/view/22081Фуқаролик жамиятини шакллантириш жараёнида ёшлар ҳуқуқий тарбияси ва ҳуқуқий таълимини ривожлантириш масалалари(хориж тажрибаси мисолида) 2023-07-18T18:29:50+08:00Иброхим Атамирзаев info@nlibrary.uzХумоюн Нуриддинов info@nlibrary.uzХусниддин Турдалиев info@nlibrary.uz<p>Ҳозирги даврда ўсиб келаётган авлоднинг муаммоларини ўрганиш, тахлил қилиш ва шу асосда уларнинг ечимини топиш эҳтиёжи тобора ортиб бормоқда.Ёшлар жамият ҳаётининг муҳим субъекта эканлиги боне, уларнинг ижтимоий сифатларини жамиятнинг шакл шамойилига қараб тавсифлаш мумкин. Бу ўринда ёшлар таркибида ўқувчи ва талабалар алоҳида кўзга ташланади, уларнинг ижтимоий ҳолати ёки эгаллаётган касблари билан тавсифланади. Ёшларга дойр сиёсат йўналиши бир қанча ривожланган давлатларда XX аернинг 60-70 йилларида мустақил соҳа сифатида шаклланди.</p>2021-07-19T00:00:00+08:00Copyright (c) 2023 Иброхим Атамирзаев , Хумоюн Нуриддинов , Хусниддин Турдалиев https://inlibrary.uz/index.php/stable_development/article/view/22083Ўзбекистон вa UNICEF ташкилотининг ҳамкорлик алоқалари ва инсонпарварлик ғоялари 2023-07-18T18:31:39+08:00Гузаль Очилова info@nlibrary.uzБахром Очиловinfo@nlibrary.uz<p>Узбекистон тинчлик ва тараққиёт сари дунёдаги ривожланган мамлакатлар ва халқаро ташкилотлар билан кенг ҳамкорлик алоқаларини олиб бормоқда. Мамлакатимизда 1994 йилдан буён БМТ нинг болалар ЮНИСЕФ халқаро жамгармасининг Узбекистондаги ваколатхонаси фаолият кўрсатмоқда. Ҳозирги даврда дунёда инсон ҳуқуқларини халқаро даражада ҳимоя қилиш масалалари асосан БМТ Устави, Инсон ҳуқуқлари умумжаҳон декларацияси, Инсон ҳуқуқлари тўғрисидаги халқаро пактлар каби қарийб 80 та ҳужжатда ўз аксини топтан бўлса, Узбекистан инсон ҳуқуқлари соҳасига доир 60 дан зиёд кўптомонлама халқаро шартномаларга қўшилган [1. 36-бет].</p>2021-07-19T00:00:00+08:00Copyright (c) 2023 Гузаль Очилова , Бахром Очиловhttps://inlibrary.uz/index.php/stable_development/article/view/22084Укрепление регионального и международного сотрудничества в целях обеспечения безопасности, стабильности в Центрально-Азиатском регионе 2023-07-18T19:01:58+08:00Шукритдин Пахрутдинов info@nlibrary.uzКомил Авазов info@nlibrary.uz<p>Вступлением человечества в новую стадию развития цивилизации, которое обострило проблемы его выживания. Это связано с рядом глобальных проблем, порожденных современностью или унаследованных от прошлого. По своему характеру глобальные проблемы современности различны: от угрозы ядерной войны, экологической катастрофы и до различных эпидемии. От растущего раскола мира на «богатые» и «бедные» страны до перспективы истощения традиционных и необходимости поиска новых источников энергии.</p>2021-07-19T00:00:00+08:00Copyright (c) 2023 Шукритдин Пахрутдинов https://inlibrary.uz/index.php/stable_development/article/view/22085Казахстан в Болонском процессе: опыт имплементации 2023-07-18T19:02:36+08:00Л Хасенова info@nlibrary.uz<p>Казахстан, как полноправный участник Европейского пространства высшего образования взял на себя обязательства по реализации параметров Болонского процесса. Одним из важных обязательных параметров показателей Болонского процесса является академическая мобильность.</p>2021-07-19T00:00:00+08:00Copyright (c) 2023 Л Хасенова https://inlibrary.uz/index.php/stable_development/article/view/22086Пандемия мира глобализации2023-07-18T19:21:56+08:00А Абасов info@nlibrary.uz<p>Два процесса современности: глобализация и пандемия - оказывают наиболее серьезное и противоречивое влияние на человечество. Глобализация - это основной геополитический фактор, оказывающий решающее влияние на ход мировых процессов в целом и на изменение политических, экономических и культурных сценариев развития отдельных стран. Это процесс, властно влияющий на характер современных моделей жизни обществ и государств мира.</p>2021-07-19T00:00:00+08:00Copyright (c) 2023 А Абасов https://inlibrary.uz/index.php/stable_development/article/view/22087Глобализация и национализм 2023-07-18T19:24:05+08:00Светлана Адыгезалова asveta53@mail.ru<p>В советское время ценностные идеалы, лишенные национально-конфессиональных и личностных коллизий, выражали коллективистский, наднациональный характер, а потому легко воспринимались обыденным сознанием.</p>2023-07-19T00:00:00+08:00Copyright (c) 2023 Светлана Адыгезалова https://inlibrary.uz/index.php/stable_development/article/view/22088Философия математики и история математики в глобальном информационном обществе 2023-07-18T19:25:00+08:00Гулнора Джавлиева info@nlibrary.uz<p>Это великое событие в истории человечества произошло примерно десять тысяч лет тому назад, когда ледяной покров в Европе и Азии начал таять и уступать место лесам и пустыням. Постепенно прекращались кочевые странствия в поисках пищи. Рыболовы и охотники больше вытеснялись первобытными земледельцами. Такие земледельцы, оставаясь на одном месте, пока почва сохраняла плодородие, строили жилища, рассчитанные на более долгие сроки. Стали возникать деревни для защиты от непогоды от врагов-хищников. Немало таких неолитических поселений раскопано. По их остаткам видно, как постепенно развивались такие простейшие ремесла, как гончарное, ткацкое и плотничье. Существовали житницы, так что население могло, производя излишки, запасать продукты на зиму и на случай неурожая.</p>2021-07-19T00:00:00+08:00Copyright (c) 2023 Гулнора Джавлиева https://inlibrary.uz/index.php/stable_development/article/view/22092Математического развития детей дошкольного возраста в системе “Школа XXI века”2023-07-19T14:03:13+08:00М Джумаев info@nlibrary.uzМаъсуда Эшонкулова info@nlibrary.uz<p>Наша главная задача обеспечить формирования высокой общей и профессиональной культуры учителя, его готовности к педагогическому творчеству. Об этом свидетельствует практика преподавания в высшей школе, освещенная в научно методической литературе не хватает разноуровневое, мобильности, гибкости, непрерывности, преемственности, вариативности.До сих нор остается неразрешенной проблема установления оптимального соотношения учебных форм работы, по-прежнему просматривается диспропорция между лекционными, семинарскими, лабораторнопрактическими занятиями и практикой в школе. Вербализм является доминирующим принципом всей подготовки. По-прежнему не преодолен разрыв между теоретической и практической подготовкой студентов. Многие курсы, которые ведутся по специальным дисциплинам, читаются в отрыве от школьной практики. Вопросы по математике: аксиоматический метод; математические доказательства; элементы, множества, отношения, отображения, числа; комбинаторика; конечные и бесконечные множества; основные идеи математического анализа; математика случайного; элементы теории вероятностей; роль математики в гуманитарных науках.</p>2021-07-19T00:00:00+08:00Copyright (c) 2023 М Джумаев , Маъсуда Эшонкулова https://inlibrary.uz/index.php/stable_development/article/view/22095Теория об идеальном государстве Абу Наср Аль-Фараби 2023-07-19T14:32:27+08:00Айюб Керимов info@nlibrary.uz<p>Великие мыслители Востока внесли большой вклад в дальнейшее развитие человечества как с научной, так и с философской точки зрения. Я хотел бы подчеркнуть следующее из этих великих личностей: Мухаммад аль-Хорезми, Абу Райхан Беруин, Абу Али ибн Сина, Абуль-Хасан ибн Бахманьяр, Низами Гянджави, Мирзо Улугбек и многие другие. Так, с именем Хорезми связано первое употребление понятий алгоритм и нуль, десятичной системы, Мирзо Улугбек построил в Самарканде обсерваторию и создал там звездные таблицы, отличавшиеся особой точностью. Труд ибн Сины, известного также как Авиценна, «Канон врачебной науки» около пяти веков изучался студентами-медиками в самых известных европейских вузах. Среди этих мыслителей в развитии мировой философской мысли особое место занимают взгляды основоположника арабоязычного перипатетизма, Абу Насра аль-Фараби, который считается основоположникохм гуманистической традиции, морально нравственных воззрений средневекового Востока, последователем и продолжателем идей величайших древнегреческих мыслителей. Ученым, еще при жизни заслужившим на Востоке почетное прозвище «Муаллимус Сони», что означает «Второй Учитель», которое определило его место вслед за знаменитым Аристотелем.</p>2021-07-19T00:00:00+08:00Copyright (c) 2023 Айюб Керимов https://inlibrary.uz/index.php/stable_development/article/view/22107Некоторые вопросы формирования информационной культуры личности 2023-07-19T17:01:32+08:00Азим Тургунов info@nlibrary.uz<p>Глубинные процессы обновления общества, происходящие в настоящее время в Узбекистане, ставят новые проблемы и задачи перед обществом и государством. Среди которых одно из важных местотводиться проблеме обеспечения информационно-психологической безопасности, так как значительное увеличение информационного потока,девальвация нравственных ценностей в обществе вызвали негативные процессы манипулирования информацией, и усилило угрозы информационнопсихологической безопасности населения и особенно молодёжи.</p>2021-07-19T00:00:00+08:00Copyright (c) 2023 Азим Тургунов https://inlibrary.uz/index.php/stable_development/article/view/22108Теоретические основы концепции познания в учениях Аль-Фараби 2023-07-19T17:27:27+08:00Фахриддин Юлдашев info@nlibrary.uz<p>Наследие Востока и прежде всего великое научное наследие Абу Насра Фараби считается одним из решающих факторов в становлении полноценно-развитого облика личности. В настоящее время человек своими рациональными действиями создаёт величайшие материальные и духовные благосостояния и проносит их сквозь тяжелые и трудные испытания эпохи. При этом актуальновесомыми являются произведения Фараби, раскрывающие сущность ума в политико-нравственном и моральном воспитании молодого поколения. Поэтому не будет преувеличением утверждать, что выдвинутые в трудах Фараби теории и рационалистические идеи актуальны и созвучны с духовнонравственным обновлением нашего общества, новшествами в сфере образования и воспитания в республике Узбекистан.<br />Образ нашего великого предка-мыслителя и философа Абу Насра Фараби, его ум и интеллект, как и его взгляды на искусство созидания, концепции ума и познания личности играют основную роль в качестве исторического обоснования нового гражданского общества в Узбекистане.</p>2021-07-19T00:00:00+08:00Copyright (c) 2023 Фахриддин Юлдашев https://inlibrary.uz/index.php/stable_development/article/view/22109The role of education for sustainable development 2023-07-19T17:40:13+08:00Ибрагим Оздемирinfo@nlibrary.uz<p>In September 2015, Governments adopted the 2030 Agenda for Sustainable Development which includes a comprehensive, far-reaching and people- centered set of universal and transformative goals and targets. Governments envisage a world in which every country enjoys sustained, inclusive and sustainable economic growth and decent work for all. Doing so a new world is dreamed for all:</p>2021-07-19T00:00:00+08:00Copyright (c) 2023 Ибрагим Оздемирhttps://inlibrary.uz/index.php/stable_development/article/view/22110The digital era 2023-07-19T17:41:05+08:00Мир Фарадж Абасовinfo@nlibrary.uz<p>Earlier 20 century, sociologist Pitirim Sorokin suggested a theory of socio-cultural dynamics as follows: development of social systems and their transition from one state into another occurred under the influence of values prevailing in society. Note that social and cultural values are generating one or another type of society (even civilization) while evolution of values leads society to a turning point of development where these values compulsorily disintegrate or go to a new level of functioning. Cited as example may be the collapse of the USSR and radical transformation of the Chinese economy.</p>2021-07-19T00:00:00+08:00Copyright (c) 2023 Мир Фарадж Абасовhttps://inlibrary.uz/index.php/stable_development/article/view/22111Ижтимоий шерикчилик муносабатларида жамоатчилик назоратининг роли 2023-07-19T18:18:10+08:00Акбар Утамурадов info@nlibrary.uzМалохат Зоирова info@nlibrary.uz<p>Демократии ислоҳотларни янада чукурлаштириш, давлат ва жамият ўртасида таъсирчан ҳамда самарали мулокотни йўлга қўйиш, давлат органлари фаолияти устидан жамоатчилик назоратини амалга оширишнинг мустаҳкам механизмларини ривожлантириш, улар фаолиятининг очиқлиги ва шаффофлигини, фукаролик жамияти институтлари билан самарали ҳамкорликни таъминлаш мақсадида “Ижтимоий шериклик” ва “Жамоатчилик назорати туғрисида”ги Узбекистон Республикаси қонунлари ҳамда уларни такомиллаштиришга оид кўшимча чора -тадбирлар туғрисида қатор Фармон, қарорлар кабул қилинди.</p>2021-07-19T00:00:00+08:00Copyright (c) 2023 Акбар Утамурадов , Малохат Зоирова https://inlibrary.uz/index.php/stable_development/article/view/22112Жиноий жазо тизимида алтернатив сифатида пробация ва синов институтларини жорий этиш: хорижий тажриба ва амалиёт2023-07-19T18:18:55+08:00Иззат Палванов info@nlibrary.uz<p>XIX асрнинг 40-йилларида. Шартли ҳукм биринчи марта Бирмингемдаги инглиз судяларидан бири томонидан қўлланилган. Кейин бу институт Англияда 1887 йилдаги “Биринчи маккумларни синаш тўғрисида” ги қонун билан мустаҳкамланган ва ниҳоят 1907 йил “Жиноятчиларни синаш тўғрисида” ги конунга айланди. Континентал Европада шартли ҳукм килиш 1888 йилда Белгиянинг жиноят қонунида, 1891 йилда эса Францияда тартибга солинган [1]. Турли давлатлар конун ҳужжатларида шартли ҳукм қилиш институтининг ҳуқуқий табиати ва мазмуни турлича талкин қилинган, аммо шунга қарамай, статистика унинг кснг таркалишини ва ҳозирги пайтда қўлланилиш доирасининг сезиларли даражада ўсганлигини кўрсатмокда [2].</p>2021-07-19T00:00:00+08:00Copyright (c) 2023 Иззат Палванов https://inlibrary.uz/index.php/stable_development/article/view/22113Inson kapitalining ko‘rinishlari va ularning falsafiy-metodologik xususiyatlari 2023-07-19T18:54:53+08:00Л Курбановаinfo@nlibrary.uzШ Усмановаinfo@nlibrary.uzЭ Абдуллаевinfo@nlibrary.uz<p>Inson kapitali - ishlab chiqarishni, texnologiyani, ilmiy tadqiqotlami, xizmat ko'rsatishni va boshqa har qanday ijtimoiy faoliyat turini eng yangi bilimlar, eng yangi usullar va yo‘l-yo‘riqlar bilan olib boruvchi hamda o'z mehnat faoliyatining tamaliga innovatsiyani qo'ygan mehnatkashlar anniyasidir.</p>2021-07-19T00:00:00+08:00Copyright (c) 2023 Л Курбанова, Ш Усманова, Э Абдуллаевhttps://inlibrary.uz/index.php/stable_development/article/view/22114Ёшлар онгига миллий гоя фанини сингдиришда инновацион технологиялардан фойдаланишнинг ўрни 2023-07-19T18:55:55+08:00Тўхтасин Татъметов info@nlibrary.uz<p>Бугунги кунда келажак авлодни маънавий-ахлокий баркамол қилиб тарбиялаш ўта муҳим вазифалардандир. Чунки мамлакатда амалга оширилаётган ислоҳатлар фуқролардан ўзликни чуқур англашни ва маъсулиятли бўлишни тақозо этади. Шу боисдан узлюксиз таълим тизимида ёшларни маънавий руҳиятига мос замонавий усуллардан фойдаланган ҳолда дарс жараёнини олиб бориш ва турли хил инновацион технологиялар асосида ўқитиш тизимини давомий равишда йўлга кўйиш бориш мақсадга мувофиқдир. Зеро, бу “Миллий ғоя” фанларини ўқитиш самарадорлигига эришишнинг муҳим шартидир.</p>2021-07-20T00:00:00+08:00Copyright (c) 2023 Тўхтасин Татъметов https://inlibrary.uz/index.php/stable_development/article/view/22115Экологик пар тияларнинг ижтимоий-сиёсий жараёнлардаги ролини оширишнинг ташкилий механизмлари 2023-07-19T19:13:39+08:00Уктамжон Тилавов info@nlibrary.uz<p>Янги аср ва мингйиллик. бошланиши билан глобал экологик барқарор тараққиётда бир- бири билан узвий боғлиқ икки глобал тенденция устуворлашмоқда.</p>2021-07-20T00:00:00+08:00Copyright (c) 2023 Уктамжон Тилавов https://inlibrary.uz/index.php/stable_development/article/view/22116Ахборот-психологик хавфсизликни таьминлаш юзасидан хитой тажрибаси 2023-07-19T19:28:49+08:00Одил Тураев info@nlibrary.uz<p>Ахборот технологиялари тизими бир томондан шахе, хўжалик юритувчи субъектлар, ташкилотлар, давлатларнинг ахборот маконида ва иқтисодий сохада интеграциялашувида хал килувчи роль ўйнаса, иккинчи томондан улар махсулотнинг ракобатбардошлигини белгилаб берувчи асосий омил сифатида қаралади. Ахборот маконининиг жадал суратларда ўсиши ва унинг иқтисодий қийматининг ортиб бориши, ноанъанавий ахборот тахдидларининг кўпайиши ахборот-психологик хавфсизлик тизимини шаклланишига объектив эхтиёж яратади. Бу тизим XX асрда ахборот таргиботига қарши туриш вазифасини бажарган бўлса, XXI асрнинг дастлабки ўн йиллигида ахборот урушларидан химоя тизимини хам камраб олди. Бугунги кунга кслиб эса ахборот-психологик урушларга қарши турувчи тизим сифатида шаклланди. Шундай бўлишига қарамасдан, шахе ахборот-психологик хавфсизлик тушунчаси ва тизимига нисбатан турли хил ёндашувларнинг мавжудлиги шахе ахборот-психологик хавфсизлик тизимининг концептуал моделини яратишга эхтиёж тугдиради.</p>2021-07-20T00:00:00+08:00Copyright (c) 2023 Одил Тураев https://inlibrary.uz/index.php/stable_development/article/view/22117Фуқаролик жамиятини шакллантириш шароитида тарихий ва маънавий ҳаёт 2023-07-19T19:29:39+08:00Санобар Тураева info@nlibrary.uz<p>Мамлакатимизнинг мустақил тараққиёт йўлига чиқиши ҳаётимизнинг барча яъни ижтимоий-иқтисодий, сиёсий, ҳуқуқий ва маънавий соҳаларида улкан ўзгаришларни амалга оширишга замин бўлди.</p>2021-07-20T00:00:00+08:00Copyright (c) 2023 Санобар Тураева https://inlibrary.uz/index.php/stable_development/article/view/22118Глобаллашув ва барқарор ривожланишда малакали давлат хизмати кадрларининг ўрни 2023-07-19T19:36:53+08:00Джамшид Юсубов info@nlibrary.uzНаврузбек Хаккуловinfo@nlibrary.uzАхмад Самиев info@nlibrary.uz<p>Х,озирги замонда юз бераётган ижтимоий-иқтисодий ва сиёсий ўзгаришлар давлат хизматчиси фаолияти асосларини сифат жихатдан ўзгартиришни талаб қилади. Маълумки, давлат бошқаруви самарадорлигини оширишга хизмат қила оладиган малакали, тажрибали, билимли мутахассислар бир неча ўн йиллар ичида шаклланади. Уларнинг иқтидори давр талаблари асосида шаклланиши ва ривожланиши учуй катта куч ва меҳнат талаб килинади. Давлат сиёсатида ушбу масаланинг мухимлигини инобатга олмаслик ижтимоий тарақкиётнинг турғун бўлиб қолишига ёки аксарият холларда интеллектуал ресурс бошқа давлатларнинг ихтиёрига жалб килинишига сабаб бўлади. Шу боне кейинги йилларда юзага келаётган муаммолар ҳамда унинг ечимига багишланган катор фундаментал илмий ишлар олиб борилиб, диссертациялар химоя қилинди.</p>2021-07-20T00:00:00+08:00Copyright (c) 2023 Джамшид Юсубов , Наврузбек Хаккулов, Ахмад Самиев https://inlibrary.uz/index.php/stable_development/article/view/22119Дунёнинг эзотерик манзарасида тил ва коммуникация мутаносиблиги 2023-07-20T13:04:04+08:00Мустафа Хидиров info@nlibrary.uz<p>Дунёнинг эзотерик манзараси инсон маънавий борлиги ва маданиятнинг ўзига хос бир бўлаги сифатида турли эзотерик қарашларнинг пайдо бўлишига замни яратди. Уз навбатида, маданий омил бу каби эзотерик таълимотларни институтционаллаштиришда муҳим урин тутади. Зеро, ҳар кандай ижтимоий институт маълум бир функцияларни бажариши баробарида, унинг мавжудлиги мазкур функцияларга жамият томонидан бўлган эҳтиёжнинг даражаси билан боғлиқ. Яна бир мухим жихат, эзотеризмга бўлган кизиқишнинг кучайиши сабабларини ўрганганда, аввало, маълум бир эзотерик билимлар гуруҳининг ижтимоий структурадаги амалга ошираётган вазифаларини аниқлаб олишдир. Бунинг учуй биз тизимли сидашув асосида социологик, психологик, маданиятшунослик хамда диншунослик йўналишидаги ишланмалардан фойдаланамиз. Чунки шу сохалар дунёнинг эзотерик манзарасини ижтимоий ходисалар воситасида такомиллаштириб боради. Хусусан, лингвистика асосида дунёнинг эзотерик моҳияти тушунарли ва тизимли мазмунга эга бўлади.</p>2021-07-20T00:00:00+08:00Copyright (c) 2023 Мустафа Хидиров https://inlibrary.uz/index.php/stable_development/article/view/22120Тил - маданиятлараро мулоқот тизими сифатида 2023-07-20T13:04:47+08:00Равшанбек Худайберганов info@nlibrary.uz<p>XXI асрда маданиятлараро мулоқот тизими, маданиятлараро мулоқот ҳар қандай инсон ҳаётининг ажралмас қисмидир. Бу ҳамкорликнинг иқтисодий, сиёсий ва маданий жиҳатлари глобаллашувининг давом этаётган жараёнларидан келиб чиқади. Шу муносабат билан, маданиятлараро алоқанинг ўзига хос хусусиятлари ва омилларини ўрганиш илмий тадқиқотларнинг истиқболли ва долзарб йўналиши хисобланади. Аввало, бу универсал ривожланиш ва ҳамкорликни ривожлантириш учуй турли маданият вакиллари ўртасида самарали мулокотни таъминлаш учун зарурдир.</p>2021-07-20T00:00:00+08:00Copyright (c) 2023 Равшанбек Худайберганов https://inlibrary.uz/index.php/stable_development/article/view/22121Тафаккур эркинлиги ва ахлоқий маданиятли шахс тарбияси 2023-07-20T13:05:34+08:00Максуда Хаджиеваinfo@nlibrary.uz<p>Ахлоқий маданиятли шахе, фуқаролар тафаккурини мустақиллик талабларига ҳамда ҳозирги ахборот технологиялари ҳаётнинг барча соҳаларига шиддат билан кириб келаётган, бутун дунёда глобаллашув тамойиллари кучайиб бораётган давр чақириқларига мослаштирмасдан туриб, ислоҳотларни юқори суръатларда ва муваффақиятли давом эттириш қийин.</p>2021-07-20T00:00:00+08:00Copyright (c) 2023 Максуда Хаджиеваhttps://inlibrary.uz/index.php/stable_development/article/view/22122Глобаллашув даврида раҳбар маьнавий савиясини юксалтириш зарурати 2023-07-20T13:06:27+08:00Гулбону Кувватова info@nlibrary.uzЛобар Ботирова info@nlibrary.uz<p>Ҳозирги кунда мамлакатимизда демократии қуқуқий давлат ва фуқаролик жамияти барпо этишга доир амалга оширилаётган ислоҳотларнинг натижалари фуқароларнинг бу жараёнларда фаол иштирок этишлари баробарида давлат бошқаруви тизимидаги раҳбар кадрларнинг хам бошқарувчилик салохияти билан узвий боғлиқ эканлиги давлат сиёсатининг устувор йўналишларини бслгилаб бсрди. Шунингдек, мамлакатдаги сиёсийэлитанингжамият ва давлат тузил мал аридаги фаолиятининг қандай характер касб этиши ҳам кўп жиҳатдан кадрлар сиёсатини ишлаб чиқилиши, шунингдек, унинг нечоғлик халқчиллик тамойилларига таянганлиги билан боғлик холда ривожланади. Бунинг сабаби кабул қилинадиган қарорлар ва Олий Мажлис томонидан қабул қилинган конунлар миллионлаб инсонлар тақдирига бевосита таъсир этиб, халкнинг бунёдкорлик сифатларининг юксалишига шарт лшароитлар яратиши ёки турли беқарорликларни келтириб чиқариши мумкин.</p>2021-07-20T00:00:00+08:00Copyright (c) 2023 Гулбону Кувватова , Лобар Ботирова https://inlibrary.uz/index.php/stable_development/article/view/22125Маданий интеграция - умуминсонийликни ривожлантириш омили 2023-07-20T13:48:10+08:00Озода Нишонова info@nlibrary.uz<p>Бугун хар бир ижтимоий, сиёсий, иқтисодий ва халқаро ўзгариш, ислоҳотлар умуминсоний маданиятга нима беради, деган савол нуқтаи назаридан баҳоланмоқда. Глобал тараққиёт миллий маданиятларни инкор этмайди, балки уларни янада ривожлантиришни, имкониятлардан фойдаланиб жаҳон ҳамжамиятини мустаҳкамлашни назарда тутади. Жахон халклари интеграция ва глобализация йўлидан бораётган экан, ушбу жараёнларни позитив воқеликка айлантириш учуй миллий маданиятлар олдидаги муаммоларни хам хал этиш талаб қилипади.</p>2021-07-20T00:00:00+08:00Copyright (c) 2023 Озода Нишонова https://inlibrary.uz/index.php/stable_development/article/view/22126Тележурналистикани тадқиқ қилишнинг ахборот-коммуникатив парадигмалари 2023-07-20T13:59:15+08:00Замира Абдуллаева info@nlibrary.uz<p>Ҳозирда ахборот-коммуникатив жараён жадал суратларда тезлашиб, коммуникация воситалари такомиллашиб бормоқда. Ҳар бир алоқа воситасининг ахборот етказиб беришда ўз услуби ва имкониятлари мавжуд. Оммавий алоқа воситаси телевидение техника ёрдамида вербал ва визуал коммуникация унсурларидан фойдаланиб ахборотни кўп сонли аудиторияга узатади. Коммуникант (томошабин) ва коммуникатор (телевидение, яъни мазкур манба орқали маълумотларни узатиш истагида бўлган соҳа вакиллари) ўртасида коммуникатив алоқа ўрнатилади. Коммуникант ахборотни визуал ҳамда вербал коммуникация орқали қабул қилади. Г.Г.Почепцов коммуникацияга “вербал ахборотни новербалга ва аксинча новербални вербалга қайта кодлаштириш жараёни” [Почепцов, Г.Г.2001: с.14.] деб таъриф берган.</p>2021-07-20T00:00:00+08:00Copyright (c) 2023 Замира Абдуллаева https://inlibrary.uz/index.php/stable_development/article/view/22127Медиакоммуникациялар - мулоқотга глобал миқёсда киришиш воситаси сифатида 2023-07-20T14:00:13+08:00Ирода Бердиева info@nlibrary.uz<p>Бугунги кунда юртимизда медия ва медикоммуникациялар соҳасини янада ривожланти риш, уларни фуқароларнинг ижтимоий фаоллигига таъсирини янада оширишга оид чора- тадбирлар тизимли равишда амалга оширилмоқда. Айниқса, Узбекистон Республикаси Президента Ш.Мирзиёевнинг “2017-2021 йилларга мўлжалланган Узбекистонни янада ривожлантириш бўйича Ҳаракатлар стратетияси” тўғрисидаги Фармонида белгиланганидек, ижтимоий соҳани ривожлантиришда медиакоммуникация воситалари муҳим аҳамият касб этади.</p>2021-07-20T00:00:00+08:00Copyright (c) 2023 Ирода Бердиева https://inlibrary.uz/index.php/stable_development/article/view/22128Глобалашган жамиятда экологик ахлоқни шакллантиришга концептуал ёндашувнинг назарий-методологик асослари 2023-07-20T14:21:36+08:00З Абдуазимова info@nlibrary.uz<p>XX асрнинг кейинги ўн йилликларида жамиятнинг ижтимоий, маънавий ва ахлокий сиёсий ривожланиш тенденциялари ҳозирги даврда илмий техника инқилобининг оқибатлари “табиат ва жамият, инсоният мажмуаси муносабатлари йўналишларини белгилаб боришида экологик тафаккур билан ижтимоий экологик борлиқ ўртасидаги диалектик бирликни, экологик фаолликни ва маъсулиятнинг янги сифат даражаларини вужудга келтирмоқда. Тарихий тараққиётнинг объектив ривожланиш қонуниятларидан келиб чиққан глобал муаммолар, инсонинг ахлокий муносабатининг омили сифатида кўзга ташланмоқда. “Экологик силсилалар (тарихий ходисалар) инсонинг маркакзида бўлганлиги учуй эмас. Балки инсон тарихий ходиса сифатида марказий ўрини эгалаганлигидан келиб чиқади”. [Отв. ред. Н.И.Лапин. С.324.]</p>2021-07-20T00:00:00+08:00Copyright (c) 2023 З Абдуазимова https://inlibrary.uz/index.php/stable_development/article/view/22129Ёшларни тадбиркорлик фаолиятига йўналтиришнинг ижтимоий-фал сафий аҳамияти 2023-07-20T14:21:48+08:00Баходиржон Ганиевinfo@nlibrary.uz<p>Мамлакатимиз ёшларида тадбиркорликка бўлган интилишини қўллаб-қувватлаш учун мамлакатда кенг кўламли меёрий-ҳуқуқий ва ташкилий ишлар амалга ошириб келинмоқда. Узбекистан Республикаси Президента Ш.М.Мирзиёевнинг таклифига биноан Узбекистонда ёшлар иттифоқи ташкил этилди</p>2021-07-20T00:00:00+08:00Copyright (c) 2023 Баходиржон Ганиевhttps://inlibrary.uz/index.php/stable_development/article/view/22130Ёшлар - радиоканалларнинг фаол аудиторияси вакилллари сифатида 2023-07-20T14:22:18+08:00Дилшода Хамдамоваinfo@nlibrary.uz<p>Ёшлар - ҳар бир мамлакатнинг энг фаол ва шижоатли, янги гоя ва ташаббусларга эга, куч-гайратли, соглом ва баркамол авлодлари саналади. Шундай экан, эртанги келажак давомчилари бўлган ёшларни ҳар томонлама қўллаб-қувватлаш, уларнинг маънан ва соглом бўлиб вояга етишлари, таълим олишлари, ўз иқтидор ва истеъдодларини намоён этишлари учун старли шарт шароитларни яратиш масаласи ҳар доим муҳим ва долзарб бўлган.</p>2021-07-20T00:00:00+08:00Copyright (c) 2023 Дилшода Хамдамоваhttps://inlibrary.uz/index.php/stable_development/article/view/22131Медианинг “учинчи тўлқини” даврида: ахборотлашган жамиятда коммуникацияларининг ўзига хос жихатлари 2023-07-20T15:00:39+08:00Гулноза Нажмиддиноваinfo@nlibrary.uz<p>Ахборот ва билим жамияти, оммавий ахборот воситаларининг мазкур ижтимоий тузилмадаги мавқеи, оммавий онг, оммавий маданият каби ҳодисалар шаклланишида тутган ўрни ҳақидаги дастлабки мулоҳаза ҳамда гипотетик прогнозлар ўтган асрнинг 60 йилларида шаклланди. Буига, маълум маънода, аудиовизуал ахборот-коммуникация воситалари, хусусан, телевидениенинг жадал тараққий топиши сабаб бўлди. Жамиятдаги коммуникация жараёнлари, аудиовизуал ахборот воситаларининг инсон онгига таъсири масалаларини ўрганиб чиққан М.Маклюэн, Д.Белл, Э.Тоффлер, Й.Масуда, Дж.Нейсбит каби футурологлар бу борада билдирган фаразлар айниқса аҳамиятлидир. Хусусан, Маршалл Маклюэн ўзининг “Гуттенберг галактикаси” асарида электрон ахборот воситалари дунёни тараққиётнинг илк даврларидек - аудиовизуал тарзда англашни шакллантириб, жамиятнинг ‘Тлобал қишлоқ” кўринишидаги электрон ижтимоий тузилмага трансформациясини таъминлаши ҳақида ёзади. Унингтадрижий ижтимоий тараққиёт борасидаги мулоҳазаларида ёзув ва босма сўз ихтиросидан олдинги ва кейинги коммуникация жараёнлари эволюцияси характеры очиб берилган.</p>2021-07-20T00:00:00+08:00Copyright (c) 2023 Гулноза Нажмиддиноваhttps://inlibrary.uz/index.php/stable_development/article/view/22132Янги медиа - web 2.00 маҳсули: илмий ёндашувлар, тенденциялар ва медиасаводхонлик масалалари 2023-07-20T15:01:17+08:00Равшанжон Омонов info@nlibrary.uzДилмуроджон Усмонов info@nlibrary.uz<p>Маълумки, бугунги кунда инсонлар дунёда содир бўлаётган ўзгаришлар ва янгиликлар тўғрисида ОАВ орқали хабардор бўлишмоқда. Ҳозирда аксарият мутахассислар томонидан оммавий ахборот воситалари шартли равишда икки таснифга - “Янги медиа” ва “Анъанавий медиа”га ажратилмоқда.</p>2021-07-20T00:00:00+08:00Copyright (c) 2023 Равшанжон Омонов , Дилмуроджон Усмонов https://inlibrary.uz/index.php/stable_development/article/view/22133Virtualreallik doirasidagiyondashuvlar plyuralizmining falsafiy metodologik tahlili 2023-07-20T15:40:01+08:00Хуррам Хайдаровinfo@nlibrary.uzАкида Хайдароваinfo@nlibrary.uz<p>Inglizcha “virtual (ly)” so‘zi fanda, xususan, fizikada ma’lum sharoitlarda va ma’lum vaqt davomida paydo bo‘ladigan zarralarni belgilashda, astronomiyada olam paydo bo‘lishidan oldingi holatini tahlilqilishdaqo‘llanilaboshlandi.Keyinroqvirtuallikkontseps yasi sun’iy realliktizimlarini loyihalashnio‘rganuvchi tadqiqotchilari orasida qo‘llana boshladi: A. Suterland, F. Hapgood, M. Kruger.</p>2021-07-20T00:00:00+08:00Copyright (c) 2023 Хуррам Хайдаров, Акида Хайдароваhttps://inlibrary.uz/index.php/stable_development/article/view/22134Ўзбекистон - Марказий Осиё ва жахон цивилизациясининг ажралмас қисми2023-07-20T15:57:39+08:00Шахноза Юнусова info@nlibrary.uz<p>Мамлакатимизда амалга оширилаётган ислоҳатлар ижтимоий ҳаёт борасидаги янгиланишлар, XXI асрга ривожланиш концепцияси билан қадам қўйдик. Ватан тарихини ҳар томонлама чуқур тадқиқ этиш, бирламчи манбаларга таяниб, бугунги шиддатли даврда ўз миллий қадриятларимизни тарихимиз босиб отган тарихий даврдаги цивилизациявий жараёнларга қошган буюк хиссамизни жахон хамжамиятига намоён қилиш ва бу билан хозирги Учинчи Ренессанс пойдеворини қўйишни мақсад қилиб қойганмиз.</p>2021-07-20T00:00:00+08:00Copyright (c) 2023 Шахноза Юнусова https://inlibrary.uz/index.php/stable_development/article/view/24089Педагогика магистрининг фаншунослик компетентлиги 2023-09-20T17:12:42+08:00Икром Чориев info@nlibrary.uz<p>Глобаллашув бугунги кунда жаҳон миқёсида ахборот оқимининг тезлашуви, фанларнинг интеграциялашуви, фанларнингтуташ бандидаянги фанлар таркиб топиши, жамият маънавий қудратини ошишида фан ва диннинг яқинлашуви бўлажак педагогика, магистрларидан фаншунослик компетентликни талаб этади.</p>2021-09-20T00:00:00+08:00Copyright (c) 2023 Икром Чориев https://inlibrary.uz/index.php/stable_development/article/view/24090Болаларда ижодий тафаккурни ривожлантиришда оммавий ахборот во сита л аринине роли 2023-09-20T17:13:41+08:00Нозима Валиева info@nlibrary.uz<p>Дунёда медиатехнологияларнинг шиддатли ривожланиши натижасида техноэтика илмий-амалий тадқиқотларнинг асосий тармоқларидан бирига айланиб бормоқда. Ахборот технологиялари инсониятнинг ҳаёт тарзи, таълим ва меҳнат жараёнлари, оилавий муносабатлари ҳамда давлатнинг фуқаролик жамияти билан ўзаро алоқасида жиддий ўзгаришларга сабаб бўлмоқда. Жамият ахборотлашувининг жадаллашуви ижобий жиҳатлар билан бир қаторда, ўқувчи-ёшларнинг зарарли ахборотлар таъсиридан ҳимоя қилишни тақозо этмоқда. Айниқса, ахборот хуружларининг турли кўринишларидан ўсиб келаётган авлодни ҳимоя қилиш, ўқувчи-ёшларда ахборот истеъмоли маданиятини ривожлантириш долзарб аҳамият касб этмоқда.</p>2021-09-20T00:00:00+08:00Copyright (c) 2023 Нозима Валиева https://inlibrary.uz/index.php/stable_development/article/view/24091Самарқанд миллий меъморчилик саънатининг ўзига ҳос жиҳатлари (имом мотурдий мақбараси мисолида) 2023-09-20T17:36:11+08:00Бунёд Ялгашев info@nlibrary.uz<p>Дунёдаги ҳар қайси ҳалқ учуй асрлар синовига бардош берадиган бебаҳо маданий мерос қолдириш осой иш эмас. Узбек халқи инсониятнинг тафаккур хазинасига салмоқли, бетакрор ҳисса қўшган миллатлардан биридир. Буига аждодларимиз бизга қолдириб кетган бебаҳо асори атиқалар, масжиду мадрасалар мисолдир.</p>2021-09-20T00:00:00+08:00Copyright (c) 2023 Бунёд Ялгашев https://inlibrary.uz/index.php/stable_development/article/view/24092Алишер Навоий асарларидаги ижтимоий-фалсафий ғоялар таҳлили 2023-09-20T17:48:01+08:00Даврон Худжаевinfo@nlibrary.uz<p>Навоий асарларининг мазмун-моҳиятини англаб етишда китобхон бир қатор мураккабликка дуч келади. Чунки, айрим байт, ҳикоят, тимсолларнинг асосий маъносини тўғри тушуниш чуқур тафаккур, уларнинг фалсафий моҳиятини билишни талаб этади.</p>2021-09-20T00:00:00+08:00Copyright (c) 2023 Даврон Худжаевhttps://inlibrary.uz/index.php/stable_development/article/view/24094Коронавирус пандемияси шароитида масофавий таълим: муаммо ва ечимлар 2023-09-20T18:11:46+08:00Юсуф Хамдамовinfo@nlibrary.uz<p>2019 йилнинг декабрь ойи охирида Хитойнинг Хубэ провинцияси маркази бўлган Ухань шаҳрида илк бор коронавирус инфекцияси (COVID-19) қайд этилди. Шундан сўнг мамлакатнинг кўплаб провинцияларида, бошқа давлат ҳамда қитъаларда ушбу касаллик кенг ёйилди.</p>2021-09-20T00:00:00+08:00Copyright (c) 2023 Юсуф Хамдамовhttps://inlibrary.uz/index.php/stable_development/article/view/24095Yaqin sharq mamlakatlari tashqi siyosatining asosiy yctnalishlariva uning o‘ziga xos xususiyatlari 2023-09-20T18:12:00+08:00Гузаль Кадироваinfo@nlibrary.uz<p>Yaqin Sharq allaqachon ilm-fan va tarixda yaxshi tanilgan tushuncha. O‘rta asrlarda va zamonaviy davrda Evropaga yaqin bo‘lgan Sharq hozirgi davr bilan taqqoslaganda bir xil mintaqani bildiradi. Shu bilan birga, o‘zgaruvchan atrof muhit, mintaqadagi va dunyodagi vaziyat, shuningdek, ilm fan rivoji mintaqa chegaralari va hatto uning belgilanishi bilan bog‘liq kelishmovchiliklarni oldindan belgilab qo‘ydi.</p>2021-09-20T00:00:00+08:00Copyright (c) 2023 Гузаль Кадироваhttps://inlibrary.uz/index.php/stable_development/article/view/24096Давлат хизматчисининг компетентлик модели ва уни шакллантириш 2023-09-20T18:39:18+08:00Абдухолик Ташанов info@nlibrary.uz<p>Бугун Ўзбекистонда давлат хизмати тизимини ислоҳ қилиш, жамоатчилик онгида давлат хизмати му носабатлари ва уларнинг давлат ва жамият ҳаётида тутган ўрни ҳақида янги тасаввурлар шаклланиб бормокда.</p>2021-09-20T00:00:00+08:00Copyright (c) 2023 Абдухолик Ташанов https://inlibrary.uz/index.php/stable_development/article/view/24098Фуқаролик жамияти институтлари ривожида ижтимоий шерикликнинг ўрни2023-09-20T18:39:50+08:00Муяссар Топилдиева info@nlibrary.uz<p>Мамлакатимиз бугунги кунда жахон хамжамиятида муносиб ўрин эгаллашида фуқароларнинг хуқуқ ва эркинликларини таъминловчи кафолатларни кенгайтиришга қаратилган хуқуқий давлат ва фуқаролик жамиятини ривожлантиришга оид ислохотларннг ахамияти катта.Фуқаролик жамияти фуқароларнинг давлат ва жамият бошқарувида тегишли фуқаролик институтлари орқали фаол иштирок этиши таъминланган ижтимоий макондир.</p>2021-09-20T00:00:00+08:00Copyright (c) 2023 Муяссар Топилдиева https://inlibrary.uz/index.php/stable_development/article/view/24100Fuqarolik jamiyatini shakllantirishdaijtimoiy innovatsiyalarning o‘rni va ahamiyati 2023-09-20T18:59:26+08:00Эльёржон Гаппаровinfo@nlibrary.uz<p>Innovatsiylami ishlab chiqish va ularni ijtimoiy hayotga tadbiq etish bugungi kunga kelib tarqqiyotning bosh me’zoniga aylanmoqda. Jahonning taraqqiy etgan mamlakatlarida bu jarayon alohida soha sifatida faoliyat yuritmoqda.</p>2021-09-20T00:00:00+08:00Copyright (c) 2023 Эльёржон Гаппаров