Сурункали йирингли ўрта отитда антибактериал даволашни самарадорлиги

Annotasiya

Бизлар сурункалн йирингли урта отит билан огриган 46 та беморни ургандик. Хамма беморларни 2 гурухга булдик. Бнринчи гурух (23та) беморларга анъанавий даво утказилди. иккинчи гурух (23та) беморларга анъанавий даво билан бирга микробноценозни этиборга олиб. Отофа дори воситасини транстимпанал кулладик. Иккинчи гурух беморларда угказилган даво муолажаларидан кейин касалликни кечиши 3-4кунга кискарди. Сурункалн йирингли урта отитни даволашда Отофа дори воситасини транстимпанал куллашни тавсня киламиз.

Manba turi: Jurnallar
Yildan beri qamrab olingan yillar 1998
inLibrary
Google Scholar
ВАК
elibrary
doi
 
CC BY f
205-209
253

Кўчирилди

Кўчирилганлиги хақида маълумот йук.
Ulashish
Кунохунов, М., & Ҳакимов, А. (2013). Сурункали йирингли ўрта отитда антибактериал даволашни самарадорлиги. Stomatologiya, 1(1-2(51-52), 205–209. Retrieved from https://inlibrary.uz/index.php/stomatologiya/article/view/3370
Crossref
Сrossref
Scopus
Scopus

Annotasiya

Бизлар сурункалн йирингли урта отит билан огриган 46 та беморни ургандик. Хамма беморларни 2 гурухга булдик. Бнринчи гурух (23та) беморларга анъанавий даво утказилди. иккинчи гурух (23та) беморларга анъанавий даво билан бирга микробноценозни этиборга олиб. Отофа дори воситасини транстимпанал кулладик. Иккинчи гурух беморларда угказилган даво муолажаларидан кейин касалликни кечиши 3-4кунга кискарди. Сурункалн йирингли урта отитни даволашда Отофа дори воситасини транстимпанал куллашни тавсня киламиз.


background image

205

пазух является обоснованным и
способствует сокращению сроков
лечения в среднем на 5,3 дня.
Данный

способ

лечения

рекомендован для внедрения в
широкую клиническую практику.
ОТ не требует дорогостоящего
оборудования

и

может

использоваться

во

всех

ЛОР-

стационарах и в поликлиниках.

Литература

1. Григорьев P.M., Терповой

А.В., Ноговицын И.А. К вопросу об
анаэробной инфекции околоносовых
пазух // Рос. ринол. – 1997. – №4. –
С. 28-30.

2. Егоров

В.И.,

Михайлов

Ю.Х.

Системные механизмы острых и
хронических риносинуситов. – М.:
Наука, 2004. – 174 с.

3. Карташова О.JI.,

Боклин

А.К.,

Киргизова

С.Б.

Характеристика

биологических

свойств

возбудителей хронических

синуситов

// Рос. ринол. – 2005. – № 2. – С. 71.

4. Машкова

Т.А. Топографо-

анатомические

факторы

риска

развития

и

хронизации

воспалительных

заболеваний

лобных пазух: Автореф. дис. ... д-ра
мед. наук. – М., 2002. – 36 с.

5. Машкова

Т.А., Неровный А.И.,

Шагова

B.C.

Особенности

дренирования фронтальных синусов
при

различных

типах

лобно-

носового

сообщения

//

Вестн.

оториноларингол. – 2007. – №5. – С.
164-165.

6. Bachert C., Van Cauwenberge

P.B. Inflammatory mechanisims in
chronic

sinusitis

//

Acta

Otorhinolaryngol. Belg. – 2007. –
Vol.51, №4. – P. 209-217.

7. Weld E.R. Microbiology of

acute and chronic sinusitis in children
and adults // Amer. J. Med. Sci. – 2008.
– Vol. 316, №1. – P. 13-20.

Резюме

Предложенный

авторами

комплекс лечения с использованием
противоанаэробных антибиотиков с
длительным

дренированием

и

озонотерапией пазух способствует
сокращению сроков лечения в
среднем на 5,3 дня и рекомендуется
для

внедрения

в

широкую

клиническую практику.

SUMMARY

We examined 118 patients with

various forms of chronic purulent
rhinosinusitis for the study of the
properties of ozone in these patients.
Patients were divided into 2 groups.
Main group was scheduled ozone
therapy with conventional treatment
and control group - only standard
treatment. We proposed a set of
treatment with antianaerobic antibiotics
with prolong sinus drainage and ozone
therapy

which

helps

to

reduce

treatment time by an average of 5.3
days

and

recommended

for

implementation in a broad clinical
practice.

СУРУНКАЛИ ЙИРИНГЛИ ЎРТА ОТИТДА АНТИБАКТЕРИАЛ

ДАВОЛАШНИ САМАРАДОРЛИГИ

М.С. Кунохунов, А.М. Хакимов

Ташкент тиббиёт академияси


background image

206

Сурункали йирингли ўрта отит

(СЙЎО)

ЛОР

аъзолари

патологиялари орасида катталарда
хам болаларда хам кенг таркалган.
Қулоқ касалликлари структурасида
ўрта

қулоқнинг

сурункали

касалликлари 36,4% га тўғри келади
(Енит

И.П.,

1999)

ЛОР-

патологиялари

орасида

қулоқ

касалликлари

иккинчи

ўринни

эгаллайди (Пальчун В.Т. ва бошқ.,
1998). Замонавий отохирургия ва
медикаментоз

терапия

муваффақиятларига

қарамасдан

СЙЎО

тарқалганлиги

етарли

даражада юқори бўлиб қолмоқда
(Миронов А.А., 1998). Бунда юқори
хавфли

мия

ичи

асоратлари

леталлиги 30% ва ундан юқори
кўрсаткичларда

сақланяпти

(Маткулиев К.Х., 2006; Омонов
Ш.Э., 2000й). Шунинг учун даволаш
тактикасини танлаш масалалари ва
сурункали йирингли ўрта отит
билан беморларни олиб бориш
хусусиятлари

ҳалигача

долзарб

бўлиб қолмоқда. Касаллик асосан уч
клиник белгилар билан кечади:
ноғора пардада доимий тешик ҳосил
бўлиши, қулоқдан узлуксиз ёки
вақти-вақти

билан

қулоқдан

йирингли

ажралма

оқиши

ва

эшитиш

қобилиятини

турли

даражада пасайиши кузатилади

.

1988-1990

йилларда Ўзбекистон

Республикасининг

бир

неча

вилоятларида 20000 ортиқ аҳолини
профилактик кўрик ўтказилганда
улардан 6,5-7,0% да ноғора парда
тешилганлиги ва вақти-вақти билан
қулоқдан йиринг оқиши ҳоллари
аниқланган.

Лекин

кейинги

йилларда

бундай

касалликлар

сезиларли даражада камайган. Ўрта
қулоқ

яллиғланиш

касалликларининг муҳим этиологик
омили

бўлиб

патоген

микроорганизмларнинг

ҳар

хил

турлари,

айниқса

анъанавий

антимикроб

воситаларига

резистентлик

ҳосил

қилганлари

ҳисобланади.

Ўрта

қулоқ

касалликларини даволашда эшитиш
фаолиятини инобатга олиш муҳим
касб этади. Эшитиш фаолиятини
пасайиш даражасига қараб даволаш
усулини

танлаш

ўрта

қулоқ

яллиғланиш касалликларида жуда
керак.

Ишни максади

СЙЎО да стандарт даво билан

бирга,

ўрта

қулоқ

микробиоценозини инобатга олган
ҳолда умумий ва транстимпанал
антибактериал

даволаш

тадбир

чораларини

такомиллаштириш.

Эшитув

найи

утказувчанлигини

аниклаш ва тиклаш, бурун ва бурун
ёндош

бушликларини

мунтазам

сонация килиш. Отофа препаратини
урта

кулокни

адреналинизация

килиб,транстимпанал куллаш.

Материал

ва

текширув

усуллари

Илмий иш 2010-2012 йиллар

давомида

Тошкент

тиббиёт

академияси

2-клиникаси

ЛОР-

бўлимлари базасида бажарилди. Биз
18 ёшдан 57 ёшгача бўлган 46та
беморни ўргандик.

Беморларни ёш ва жинс буйича

таксимланиши куйидаги жадвалда 1
келтирилди.


background image

207

Жадвал 1

Беморларнинг ёш ва жинс

буйича характеристикаси, абс. (%)
Ёш

Аёллар Эркаклар Жами

18-25

2 (4,34)

3 (6,52)

5

26-35

5 (10,8)

6 (13,04)

11

36-45

6 (13,04)

8 (17,39)

14

46-57

4 (8,69)

5 (10,8)

9

Жами

21

(45,65)

25 (54,35)

46


46 та СЙУО билан огриган

беморлар олинди. Шулардан 25таси
эркаклар, 21таси аёллар. 18та бемор
икки томонлама СЙЎО билан
огриган, 28та бемор бир томонлама.

СЙУО

билан

огриган

беморларга

бактериологик

текширувлар (касаллик кузгатувчи

микроорганизм

штаммларини

аниклаш),

Рентгенологик,

инструментал ва эшитув найини
утказувчанлик

даражалари

текширилди. Беморларни ёшидан
катъий

назар

ўрта

кулок

яллигланиши

бирламчи

пайдо

бўлиши,унинг прогрессирланиши ва
давосига

эътибор

килинди,

ишлатилган

препаратлар

дозировкалари,

даволаш

курси

давомийлиги,

касаллик

динамикаси,асоратлари

ва

утказилган жаррохлик амалиётлари
(агар улар бор булса) канча вактда
рецидив кузатилганлиги аникланди.
Сурункали йирингли ўрта отитли
беморларда ЛОР-аъзолари ёндош
патологиялари.

Жадвал 2

Нозологик шакл

Учраш частотаси, абс. (%)

Синуитлар

28 (60,87)

Ўткир йирингли ўрта отит

15 (32,6)

Cальпингоотит

8 (17,4)

Бурун тусигини кийшиклиги

5 (10,87)

Вазомотор ринит

5 (10,87)

Аденоид вегетацияси

2 (4,35)

Натижа

СЙЎО билан огриган барча

беморларда

бактериологик

текширилганда:

30,4%

беморда

Stаph. aureus,23.65% беморда Staph.
epidermidus, Ps. aeruginosa 19,35%,
Staph.

hemolyticus

ва

бошка

кузгатувчилар аникланди. СЙУО
билан огриган барча беморларда
эшитув

найи

утказувчанлигини

текширганимизда: I даража – 5

(10,87% ), II даража – 16 (34,78%), III
даража -13 (28,26%). IV даража – 7
(15,21%). V даража – 5 (10,87%)
пасайганлиги аникланди. Асосий
аникланган

микроорганизм

штаммлари

антибиотик

препаратларига

сезувчанлиги

аникланганда:

цефалоспорин

3

авлоди,

фторхинолон,

аминогликозид ва рифамицин гурух
препаратларига

сезгирлиги


background image

208

аникланди. СЙУО билан огриган 46
беморгабурун ва бурун ёндош
бушликларини мунтазам сонация
килиниб,эшитув

найи

утказувчанлиги тикланиб,кузгатувчи
микроорганизимга

сезувчанлиги

юкори

булган

антибактериал

препарат

умумий

ва

Отофа

препаратини

транстимпанал

куллаганимизда

25та

беморда

кулокдан йиринг окиши 7 кунда.15та
беморда9кунда тухташи кзатилди.
Колган 6 та беморда йиринг окиши
тухтамади.Утказилган

даво

муолажаларидан кейин беморларда
касалликни

кайталаниш

давомийлиги узайди.

Хулоса

1.

СЙУО

касаллигини

уткирлашувига БЁБ касалликлари ва
эшитув найини утказувчанлигини
бузилиши катта таъсир килиб, бу
сабабларни бартараф килиш оркали
асосий касалликни тузалиш вакти
кискаришига ва кайталаниш вакти
узайишига эришилди. .

2.

Асосий

аникланган

микроорганизм

штаммлари

цефалоспорин

3

авлоди,

фторхинолон, аминогликозид ва
рифамицин гурух препаратларига
сезгирлиги аникланди.

3. СЙЎОларни консерватив

давосида Отофа дори воситасини
транстимпанал куллаш касалликни
даволаш эффективлигини оширди.

Адабиётлар

1.

Абдулмуслимов

К.Д.

Клиническая

оценка

некоторых

современных вариантов закрытых
методов

лечения

хронического

гнойного среднего отита: Автореф.

дис. ... канд. мед. наук. –
Новокузнецк, 1988. – 24 с.

2. Амосов В.И., Плужников

М.С.,

Мурзин

Б.А.

и

др.

Рентгеновская КТ в оценке строения
височных костей // Биомедицинские
и

биосоциальные

проблемы

интегративной антропологии. – М.,
1998. – С. 11-12.

3. Арефьева Н.А., Пискунов Г.З.

Основы

рациональной

фармакотерапии

в

оториноларингологии // Проблемные
лекции по оториноларингологии;
Под ред. Г.З.Пискунова. – М., 2003.
– С. 3-19.

4. Астащенко С.В. Повышение

эффективности тимпанопластики с
использованием

ультратонких

аллохрящевых

трансплантатов:

Автореф. дис. ... канд. мед. наук. –
СПб, 2005. – 25 с.

Резюмеси.

Бизлар сурункали йирингли

ўрта отит билан огриган 46 та
беморни

ургандик.

Хамма

беморларни 2 гурухга булдик.
Биринчи гурух (23та) беморларга
анъанавий даво утказилди, иккинчи
гурух (23та) беморларга анъанавий
даво билан бирга микробиоценозни
этиборга

олиб,

Отофа

дори

воситасини

транстимпанал

кулладик.

Иккинчи

гурух

беморларда

утказилган

даво

муолажаларидан кейин касалликни
кечиши

3-4кунга

кискарди.

Сурункали йирингли ўрта отитни
даволашда Отофа дори воситасини
транстимпанал куллашни тавсия
киламиз.

SUMMARY


background image

209

We were examined 46 patients

with chronic suppurative otitis media.
The patients were divided into two
groups. Patients of the first group (23
patients) underwent standard treatment.
In the second group (23 patients) in
addition to conventional therapy and

under the control of microbiocaenosis
transtympanaly Otofa was prescribed.
On patients of the second group we
observed a reduction of treatment time
of 3-4 days. We recommend use of the
drug

Otofa to patients with chronic

suppurative otitis media.


Юбилеи

КАРИМ ДЖАББАРОВИЧ

ДЖАББАРОВ

(70-летию со дня рождения)

Родился 20 февраля 1943 года в

Хорезмской

области

в

семье

колхозника. После окончания школы
в течение года работал старшим
пастухом. В 1960-1966 – студент
лечебного факультета Ташкентского
медицинского

института.

После

института

работал

ЛОР-врачом

центральной районной больницы
Янгиарыкского района Хорезмской
области. С 1967 г. – клинический
ординатор,

затем-аспирант

ТашГосМИ, с 1971 – ассистент, с
1985 – доцент кафедры ЛОР-
болезней ТашГосМИ, зам. декана

лечебного факультета (1988-1990
гг.).

Защитил

диссертацию

на

соискание ученой степени кандидата
медицинских наук на тему: «К
клинике и лечению заболеваний
ЛОР-органов у лиц старше 50 лет»
(ТашГосМИ,

1972),

докторскую

диссертацию – в г. Ленинграде в
Военно-медицинской академии на
тему:

«Патогенетическое

обоснование

лечения

и

профилактики

воспалительных

заболеваний

ЛОР-органов

у

беременных» (1992). С 1990 по 1993
гг.

главный

специалист-

оториноларинголог и руководитель
Центра

реабилитации

слуха

Минздрава Республики Узбекистан.

С

1993

по

1995

гг.

заведующий областным отделом
здравоохранения

Хорезмской

области. За эти годы под его
руководством в области достигнуты
значительные успехи в снижении
материнской и детской смертности,
а также в деле оздоровления женщин
и детей, а в районах организована
амбулаторная

хирургическая

помощь и открыты отделения
экстрагенитальных заболеваний для
женщин репродуктивного возраста.

Bibliografik manbalar

Абдулмуслимов К.Д. Клиническая оценка некоторых современных вариантов закрытых методов лечения хронического гнойного среднего отита: Автореф.дис. ... канд. мед. наук. -Новокузнецк. 1988. - 24 с.

Амосов В.И.. Плужников М.С., Мурзин Б.А. и др. Рентгеновская КТ в оценке строения височных костей // Биомедицинские и биосоциальные проблемы интегративной антропологии. - М., 1998.-С. 11-12.

Арефьева Н А., Пискунов Г.З. Основы рациональной фармакотерапии в оториноларингологии Проблемные лекции по оториноларингологии: Под ред. Г.З.Пискунова. - М., 2003. -С. 3-19.

Астащенко С.В. Повышение эффективности тимпанопластики с использованием ультратонких аллохряшевых трансплантатов: Автореф. дне. ... канд. мед. наук. -СПб. 2005.-25 с.