Направления совершенствования деятельности свободных экономических зон и малых производств в Узбекистане

Поделиться
Исмаилова, Н. (2021). Направления совершенствования деятельности свободных экономических зон и малых производств в Узбекистане. Вопросы усиления позиций Узбекистана в международной торговле и оптимизации его интеграции в мировой рынок в условиях глобальной трансформации, 1(1), 12–17. извлечено от https://inlibrary.uz/index.php/world_economy/article/view/3878
Н Исмаилова

к.э.н., доцент

Crossref
Сrossref
Scopus
Scopus

Аннотация

Один из способов, которым экономики развитых стран являются основой их развития, заключается в том, что они сделали шаги в сторону развития, превратив отдельный регион или целую маленькую страну в свободную экономическую зону. Основная цель создания свободных экономических зон – ускорить привлечение иностранных инвестиций в экономику в краткосрочной перспективе и сделать страну членом развитого мирового сообщества

Похожие статьи


background image

12

1-ШЎБА

Тариф ва нотариф методларнинг

ҳуқуқий ва институционал негизини

янада такомиллаштириш чоралари

ЎЗБЕКИСТОНДА ЭРКИН ИҚТИСОДИЙ ВА КИЧИК САНОАТ

ЗОНАЛАРИ ФАОЛИЯТИНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШ

ЙЎНАЛИШЛАРИ

И.ф.н., доц Н.С.Исмаилова

Ривожлaнгaн мaмлaкaтлaрнинг иқтисодиёти тaрaққий

этишигa aсос бўлгaн усуллaрдaн бири – бу мaмлaкaтдa мaълум бир
ҳудудни ёки бутун бир кичик мaмлакaтлaр ўз иқтисодиётини
эркин иқтисодий зонагa aйлaнтирган ҳолда ривожлaниш сaри
қaдaм қўйгaнлaр. Эркин иқтисодий зоналaрни тaшкил этишдaн
aсосий мaқсaд – қисқa муддaтлaрдa иқтисодиётга хорижий
инвестициялaрни жaлб этишни тезлaштириш ҳамда мaмлaкaтни
ривожлaнгaн жaҳон ҳaмжaмияти aъзолaри қaторигa қўшишдaн
иборaт.

Ўзбекистон Республикaсидa эркин иқтисодий мaконлaрни

тaшкил этиш вa ривожлaнтиришгa оид меъёрий ҳужжaтлaрни
қaбул қилиш вa иқтисодиётгa жорий этиш хорижий
инвестициялaрнинг

иқтисодиётимизгa

кириб

келишигa

инвестициялaр ҳaжмининг йилдaн-йилгa ошиб боришигa ижобий
тaъсир кўрсaтмоқда. Хусусан, 2017-2021 йилларда Ўзбекистон
Республикасини ривожлантиришнинг бешта устувор йўналиши
бўйича Ҳаракатлар стратегиясида макроиқтисодий барқарорликни
мустаҳкамлаш, иқтисодиёт тармоқлари ва ҳудудларга хорижий,
аввало, тўғридан-тўғри хорижий инвестицияларни фаол жалб
қилиш, давлат мулки хусусийлаштирилган объектлар базасида
хусусий тадбиркорликни ривожлантириш учун қулай шарт-
шароитлар яратиш, вилоят, туман ва шаҳарларни комплекс
ижтимоий-иқтисодий ривожлантиришга доир кўплаб вазифалар
белгиланган.


background image

13

Мамлакатимизда эркин иқтисодий зоналар, технопарклар ва

кичик саноат зоналари фаолияти самарадорлигини ошириш,
янгиларини ташкил этиш борасида олиб борилаётган ишлар бунда
муҳим аҳамият касб этмоқда. Ўзбекистон Республикасида ушбу
соҳани тартибга солувчи 2 та Қонун, 8 та Президент Фармон ва
Қарорлари ҳамда 10 та Вазирлар Маҳкамаси Қарорлари қабул
қилинган. Хусусан, Ўзбекистон Республикаси Президентининг
2016 йил 26 октябрдаги “Эркин иқтисодий зоналар фаолиятини
фаоллаштириш ва кенгайтиришга доир қўшимча чора-тадбирлар
тўғрисида”ги

ПФ-4853-сон

фармони

ҳамда

Ўзбекистон

Республикасининг 2020 йил 17 февралдаги “Махсус иқтисодий
зоналар тўғрисида”ги ЎРҚ-604-сонли қонунига мувофиқ ушбу
зоналар учун янада қулай шарт-шароитлар яратилди. Ўз
навбатида, мазкур фармон мамлакатимизда юқори технологияли
янги ишлаб чиқариш қувватларини ташкил этиш, ҳудудларни
рақобатдош ва экспортга йўналтирилган замонавий саноат
маҳсулотлари ишлаб чиқаришни ўзлаштиришга янада фаол жалб
қилиш, ишлаб чиқариш, муҳандислик-коммуникация, йўл-
транспорт, ижтимоий инфратузилма ва логистика хизматларини
жадал ривожлантиришни таъминлаш учун тўғридан-тўғри
хорижий инвестицияларни жалб этишни кенгайтириш борасида
янада қулай шарт-шароитлар яратишга асос бўлиб хизмат
қилмоқда.

Таъкидлаш жоизки, Бирлашган Миллатлар Ташкилотининг

Савдо ва тараққиёт бўйича конференцияси (ЮНКТАД) расмий
маълумотларига кўра, 2019 йилда дунёда жами – 5383 та эркин
иқтисодий зоналар (ЭИЗ) мавжуд. Жумладан, Хитойда – 2543 та,
Филлипинда – 528 та, Хиндистонда – 373 та, АҚШда – 262 та,
Россияда – 130 та ва Туркияда – 102 тани ташкил этади.
Ўзбекистон Республикасида ҳам эркин иқтисодий зоналар
фаолиятини изчил ривожлантириш борасида муҳим ишлар амалга
оширилмоқда. Ҳозирги кунда, мамлакатимизнинг 12 та ҳудудида
жами – 21 та эркин иқтисодий зона ташкил этилган бўлиб, уларда
тўғридан-тўғри хорижий инвестициялар иштирокидаги 670
лойиҳа мавжуд бўлиб, 191 лойиҳа амалга оширилган ва бунинг
натижасида 14 минг 539 янги иш ўрни ташкил этилган.


background image

14

Шунингдек,

Тошкент

вилоятининг

Ангрен

шаҳри,

Бўстонлиқ, Паркент, Қуйи Чирчиқ туманларида туризм, тиббиёт
ва балиқчилик йўналишида эркин иқтисодий зоналар ташкил
этилган. Жумладан, вилоятнинг шаҳар ва туманларида 19 та
фаолият юритмаётган корхоналар ва ишлаб чиқариш майдонлари
негизида 17 та кичик саноат зонаси фаолияти йўлга қўйилган.
Шунингдек, уларда 185 турдаги саноат маҳсулотлари ишлаб
чиқарилган. Лойиҳалар доирасида нафақат ички, балки ташқи
бозорда ҳам харидоргир бўлган енгил саноат, кимё, озиқ-овқат
маҳсулотлари, электр техникаси буюмлари, замонавий қурилиш
материаллари, мебель ва бошқа тайёр маҳсулотлар ишлаб
чиқарилмоқда. Корхоналар томонидан жами 194 млн. долларлик
маҳсулот экспорт қилишга эришилди.

Эркин иқтисодий ва кичик саноат зоналарида бизнес

субъектларини жойлаштириш, уларга имтиёз ва преференциялар
беришни ташкилий ва ҳуқуқий жиҳатдан тартибга солиш
масалалари ҳам бугунги кунда уларнинг фаолияти янада
ривожлантиришга қаратилган муҳим йўналишлардан биридир.
Уларга божхона тўловларидан 2017 йил – 88,3 млрд., 2018 йил –
884,4 млрд., 2019 йилда – 979,9 млрд. сўм божхона тўловларидан
имтиёзлар тақдим этилган.

Эркин

иқтисодий

зоналар

ҳудудларида

амалда

қўлланилаётган солиқ ва божхона режимларига тўхталадиган
бўлсак, иштирокчиларга алоҳида божхона имтиёзларини назарда
тутувчи тизим жорий этилган. Жумладан, республикада ишлаб
чиқарилмайдиган ва лойиҳаларни амалга ошириш доирасида
Ўзбекистон Республикаси Вазирлар Маҳкамаси томонидан
тасдиқланадиган рўйхат бўйича четдан олиб келинадиган
қурилиш материаллари учун божхона тўловлари (божхона
расмийлаштируви йиғимларидан ташқари) тўлашдан озод
этилади.

Тақдим этилган имтиёзлар киритилган инвестиция ҳажмига

боғлиқ равишда 3 йилдан 10 йил муддатгача берилади, шу
жумладан эквивалентда:
– 300 минг АҚШ долларидан 3 млн. АҚШ долларигача инвестиция
киритилганда – 3 йил муддатга;


background image

15

– 3 млн. АҚШ долларидан 5 млн. АҚШ долларигача инвестиция
киритилганда – 5 йил муддатга;
– 5 млн. АҚШ долларидан 10 млн. АҚШ долларигача инвестиция
киритилганда – 7 йил муддатга;
– 10 млн. АҚШ доллари ва ундан ортиқ инвестиция киритилганда

10 йил муддатга, кейинги 5 йил мобайнида фойда солиғи ва ягона
солиқ тўлови ставкалари амалдаги ставкалардан 50 фоиз паст
миқдорда қўлланилган ҳолда амалга оширилади.

Шуни алоҳида таъкидлаш жоизки, Президентимиз ташаббуси

билан эркин иқтисодий зоналарда инвестиция лойиҳаларини
амалга оширишни жадаллаштириш, хориждан юқори технологик
ускуналар харид қилиш учун Ўзбекистон тикланиш ва тараққиёт
жамғармаси маблағи ҳисобидан
100 миллион доллар миқдорида чет эл валютасидаги кредит
линияси очилган. Кичик саноат зоналарида дирекциялар ташкил
этилган. Кредит олиш ва банк хизматларидан фойдаланишда
муаммо бўлмаслиги учун ҳар бир зонага муайян тижорат банки
бириктирилган. Бозор талаблари ва импорт номенклатурасини
ўрганиш асосида тадбиркорлар учун таклифлар, истиқболли
лойиҳалар рўйхати шакллантирилган. Кичик саноат зонасида
ишлайдиган субъектлар 2 йил барча солиқлардан озод этилган.

Президент

Шавкат

Мирзиёевнинг

Парламентга

Мурожаатномасида ҳудудлар саноат салоҳиятини янада ошириш
борасида белгилаб берилган устувор йўналиш ва вазифалар
ижросини таъминлаш ҳамда пировард натижаларга эришишнинг
самарали чора-тадбирларини амалга ошириш бўйича жорий йилда
84 та туман ва шаҳарда саноат салоҳиятини янада ошириш учун
100 та технопарк, кичик саноат зоналари, ҳудудий кластер ва
логистика марказлари ташкил этилади. Янги ташкил этиладиган
кичик саноат зоналарида қиймати 2,5 трлн. сўмдан зиёд 500 дан
ортиқ

янги

инвестиция

лойиҳаларини

жойлаштириш

режалаштирилган бўлиб, уларнинг ишга туширилиши натижасида
кичик саноат зоналарида ишлаб чиқариладиган маҳсулот ҳажмини
республика жами саноат маҳсулоти ҳажми улушида


background image

16

0,7 фоиздан 1,0 фоизга, экспорт ҳажмини 45,0 млн. АҚШ
долларига етказишга эришилади.

Шунингдек, эркин иқтисодий ва кичик саноат зоналарини

зарур инфратузилма билан таъминлашга 1,6 трлн. сўм
йўналтирилиши, бундан ташқари ҳудудларда 130 минг км
узунликдаги паст кучланишли электр тармоқлари ва 40 мингдан
ортиқ трансформаторни босқичма-босқич янгилаш ҳамда 5
мингдан ортиқ таъмирталаб кўприкни тиклаш бўйича Ҳукумат
дастурлари қабул қилиниши, бу ишлар учун 400 млрд. сўм маблағ
ажратилаётганлиги ҳудудлар саноат салоҳиятини оширишга
хизмат қилади.
Бу айниқса, инвесторларга инвестиция киритиш учун иқтисодий
ва кичик саноат зоналарига бериладиган солиқ ва бож имтиёзлари
билан бир қаторда муҳандислик коммуникация тармоқлари билан
таъминланганлик даражаси, ҳудудда транспорт инфратузилмаси
ва логистика марказларининг мавжудлиги жуда муҳим аҳамиятга
эга ҳисобланади. Шу нуқтаи назардан, иқтисодий ва кичик саноат
зоналари иштирокчилари учун тақдим этиладиган имтиёзларда бу
жиҳатларни инобатга олиш лозим.

Давлатимиз раҳбари ташаббуси билан 3,0 трлн. сўмлик

маблағга

эга

бўладиган

ҳудудлар

инфратузилмасини

ривожлантириш жамғармасининг тузилиши, айниқса жамғарма
маблағлари

маҳаллий

кенгашлар

таклифларига

асосан

инфратузилма

лойиҳаларини

қўшма

молиялаштиришга

йўналтирилиши ҳар бир қишлоқ ёки маҳалла кесимида ўз
йўналиши ва “ўсиш нуқталари”дан келиб чиқиб ривожлантиришда
жуда катта имконият яратиши ҳамда маҳаллий кенгашларга
билдирилган катта ишончдир.

Таъкидлаш жоизки, жорий 2021 йилда 23 млрд. АҚШ доллари

қийматидаги инвестицияларни ўзлаштириш зарурлиги, бунинг
натижасида 226 та йирик саноат ва инфратузилма объектлари ишга
туширилиши белгиланганлиги бу борада самарали парламент ва
жамоатчилик назоратини амалга оширишни тақозо этади.
Мамлакатимиз 50 дан ортиқ саноат маҳсулотларини ишлаб
чиқаришда барча имкониятлар ва нисбий устунликларга эгалиги,
нефтгаз-кимё, металлургия, машинасозлик, электротехника,


background image

17

фармацевтика, қурилиш материаллари, тўқимачилик, чарм-
пойабзал, озиқ-овқат ҳамда “яшил иқтисодиёт” билан боғлиқ
саноат тармоқлари иқтисодиётимиз “драйверлари”га айланиши
учун барча етарли шароитлар мавжудлигининг Президентимиз
томонидан Мурожаатномада қайд этилганлиги салоҳиятли
сармоядор ва тадбиркорлар учун жуда ҳам фойдали ва ишончли
маълумот, айтиш мумкинки “маркетинг тадқиқоти” бўлиб хизмат
қилади.

Хулоса ўрнида айтиш жоизки, мамлакатимизда олиб

борилаётган кенг қамровли ислоҳотларнинг асосий негизи
иқтисодий тараққиёт, ишсизлик дарасини қисқартириш,
пировардида эса аҳолининг ижтимоий турмуш тарзини
яхшилашга қаратилган. Шу боис, ҳозирда самарали фаолият
кўрсатаётган саноат кластерлари фаолияти ҳамда шу тизимнинг
афзалликларидан келиб чиқиб истиқболли саноат кластерлари
рўйхати шакллантирилиши ҳамда уларни жадал ривожлантириш
учун алоҳида дастур ишлаб чиқилиши белгиланганлиги хусусий
сектор ташаббуслари ва янги лойиҳаларини қўллаб-қувватлашга
хизмат қилади, шу боисдан ушбу соҳаларнинг ташкилий-ҳуқуқий
асосларни мустаҳкамлаш зарур.

Фойдаланилган адабиётлар:

1.

Зайниддинов, Р. Пути повышения инвестиционной

привлекательности

регионов

в

активации

привлечения

иностранных инвестиций в экономику. ОИ 2020, 1, 174-189.
https://doi.org/10.47689/2181-1415-vol1-iss1/s-pp174-189
2.

У.Дадабаев, Файзуллаев Х., "Ўзбекистоннинг пандемия

шароитида кишлоқ хўжалик маҳсулотлари экспортини ошириш"
In science журнали, Жамият ва инновациялар, Special Issue – 2
(2021) / ISSN 2181-1415, https://inscience.uz/index.php/socinov/index
3.

Umidjon

Abdusamat

Ugli

Dadabaev,

Abduvali

Abdurakhimovich Isadjanov, Zokir Rustamovich Sodikov, Shuhrat
Ziyavitdinovich Mukhitdinov, Nilufar Sherkulovna Batirova. “Ways to
increase the export potential of agricultural products of Uzbekistan in a
pandemic”. International Journal of Modern Agriculture ISSN: 2305-
7246,

http://www.modern-journals.com/index.php/ijma/article/view/1048/888

Библиографические ссылки

Зайниддинов, Р. Пути повышения инвестиционной привлекательности регионов в активации привлечения иностранных инвестиций в экономику. ОИ 2020, 1, 174-189. https://doi.org/10.47689/2181-1415-vol1-iss1/s-pp174-189

У.Дадабаев, Файзуллаев Х., "Ўзбекистоннинг пандемия шароитида кишлоқ хўжалик маҳсулотлари экспортини ошириш" In science журнали, Жамият ва инновациялар, Special Issue – 2 (2021) / ISSN 2181-1415, https://inscience.uz/index.php/socinov/index

Umidjon Abdusamat Ugli Dadabaev, Abduvali Abdurakhimovich Isadjanov, Zokir Rustamovich Sodikov, Shuhrat Ziyavitdinovich Mukhitdinov, Nilufar Sherkulovna Batirova. “Ways to increase the export potential of agricultural products of Uzbekistan in a pandemic”. International Journal of Modern Agriculture ISSN: 2305-7246,http://www.modern-journals.com/index.php/ijma/article/view/1048/888

inLibrary — это научная электронная библиотека inConference - научно-практические конференции inScience - Журнал Общество и инновации UACD - Антикоррупционный дайджест Узбекистана UZDA - Ассоциации стоматологов Узбекистана АСТ - Архитектура, строительство, транспорт Open Journal System - Престиж вашего журнала в международных базах данных inDesigner - Разработка сайта - создание сайтов под ключ в веб студии Iqtisodiy taraqqiyot va tahlil - ilmiy elektron jurnali yuridik va jismoniy shaxslarning in-Academy - Innovative Academy RSC MENC LEGIS - Адвокатское бюро SPORT-SCIENCE - Актуальные проблемы спортивной науки GLOTEC - Внедрение цифровых технологий в организации MuviPoisk - Смотрите фильмы онлайн, большая коллекция, новинки кинопроката Megatorg - Доска объявлений Megatorg.net: сайт бесплатных частных объявлений Skinormil - Космецевтика активного действия Pils - Мультибрендовый онлайн шоп METAMED - Фармацевтическая компания с полным спектром услуг Dexaflu - от симптомов гриппа и простуды SMARTY - Увеличение продаж вашей компании ELECARS - Электромобили в Ташкенте, Узбекистане CHINA MOTORS - Купи автомобиль своей мечты! PROKAT24 - Прокат и аренда строительных инструментов