Ахборот тизимларини веб-технологиялар асосида ишлаб чиқишда фреймворкларнинг ўрни

CC BY f
128-130
23
7
Поделиться
Абдуллаев, И., & Кобилов, С. (2022). Ахборот тизимларини веб-технологиялар асосида ишлаб чиқишда фреймворкларнинг ўрни. Современные инновационные исследования актуальные проблемы и развитие тенденции: решения и перспективы, 1(1), 128–130. извлечено от https://inlibrary.uz/index.php/zitdmrt/article/view/5228
Илхом Абдуллаев, Самарқанд давлат университети

магистранти

Сами Кобилов, Самарқанд давлат университети

Техника фанлари номзоди

Crossref
Сrossref
Scopus
Scopus

Аннотация

Маколада ахборот тизимларини ишлаб чицишда турли веб-фреймворклардан фойдаланиш имкониятлари мууокама цилинади. Фреймворкларнинг хусусиятлари таэршл этилади ва МУС архитектурасидаги узаро уамкорлик схемаси тавсифланади.


background image

128

3-SHO‘BA. INNOVATSION VA AXBOROT-KOMMUNIKATSIYA

TEXNOLOGIYALARINI JORIY ETISHNING DOLZARB MASALALARI.

АХБОРОТ ТИЗИМЛАРИНИ ВЕБ-ТЕХНОЛОГИЯЛАР АСОСИДА ИШЛАБ

ЧИҚИШДА ФРЕЙМВОРКЛАРНИНГ ЎРНИ

Абдуллаев Илҳом

Хужаѐрович

Самарқанд давлат университети магистранти,

Кобилов Сами Салиевич

Техника фанлари номзоди, Самарқанд давлат университети

Аннотация:

Мақолада ахборот тизимларини ишлаб чиқишда турли веб-

фреймворклардан фойдаланиш имкониятлари муҳокама қилинади. Фреймворкларнинг
хусусиятлари таҳлил этилади ва MVC архитектурасидаги ўзаро ҳамкорлик схемаси
тавсифланади.

Калит сўзлар:

ахборот тизими, веб илова, фреймворк, MVC, веб технология.

Фреймворк (framework) - дастурий таъминот тизимининг структурасини

белгилайдиган дастурий платформа, йирик дастурий таъминот лойиҳасининг турли
компонентларини ишлаб чиқиш ва интеграциялашувини осонлаштирадиган дастурий
таъминот. Бу ишда платформанинг битта веб-вариацияси муҳокама этилади ва
қўлланилади.

Веб-фреймворк ахборот тизимини ишлаб чиқишни соддалаштиришга ѐрдам

берадиган дастурий воситадир. У бошқа турдаги фреймворклар сингари лойиҳанинг
асосини ташкил қилади. Фреймворклар ахборот тизимларини веб-илова шаклида ишлаб
чиқишда кўп қўлланилмоқда. Ҳар йили ўнлаб янги фреймворклар пайдо бўлмоқда. Шу
ўринда савол туғиладики: лойиҳани ишлаб чиқиш учун қулай фреймворкни қандай
танлаш керак, битта фреймворк веб-илова учун етарли бўладими ѐки уларнинг бир
нечтасини бирлаштириш керакми? Қуйида шу каби саволларга жавоб беришга ҳаракат
қиламиз. Бунинг учун фреймворкларнинг хусусиятларини ажратамиз, афзалликларини
аниқлаймиз ва уларни қўллаш босқичларини намойиш этамиз.

Яхши фреймворкларнинг хусусиятларини қуйидагича ажратиш мумкин:

Тушуниш учун содда, изчил ва амалга ошириш осон;

Унда функцияни бажармайдиган ортиқча код бўлмаслиги керак;

Ўтмишдаги барча илғор функциялардан фойдаланиши, уларни келажакда

ривожлантириш имкониятига қобилиятига эга эканлиги;

Дастурчига қайта ишлатиши мумкин бўлган компонентларни яратишга

имконият бериши;

Бошқариш оқимини фреймворк бажаради, яъни фреймворк мурожаат қилувчи

эмас, балки ишлов бериш тартибини бошқувчи бўлиши;

Бошқа янги функцияларни киритиш учун муҳитни кенгайтириш мумкинлиги;

Ўзгартириш мумкин бўлмаган, фақат кенгайтирилган стандарт фреймворк коди

мавжудлиги.

Мавжуд фреймворкларнинг таҳлили улардан фойдаланишнинг қуйидаги

афзалликларини кўрсатади:

Дастурий таъминотни ишлаб чиқишга сарфланадиган вақт ва ресурсларни

сезиларли даражада камайтиради;

Фойдаланувчи кейинчалик кодни кенгайтириш орқали маълум бир дастур учун

ишлаб чиқиши мумкин бўлган умумий бўла оладиган тизимни тақдим этади. Бунда барча
қуйи даражадаги тафсилотлар аллақачон киритилган ҳолатда бўлади;

Ишлаб чиқувчига фреймворкнинг оддий, такрорланадиган функциялари билан

ишлашга эмас, балки лойиҳага хос код ѐзишга кўпроқ вақт ажратишга имкон беради;


background image

129

Фреймворкнинг кодлаш концепциясига риоя қилиш орқали кодни тоза ва

осонгина мослашувчан қилади;

Лойиҳани тезкор ишлаб чиқиш орқали дастурлаш вақтини қисқартиради ва

харажатларни камайтиради.

Деярли барча фреймворкларнинг архитектураси иловани кейинчалик бўлинган

ҳолда ишлаб чиқиш учун қатламларга бўлиниши асосида қурилган. Ушбу тамойилни
қандай амалга оширилишини тушуниш учун MVC (Model-View-Controller) модели
мавжуд. MVC моделининг умумий структураси қуйидаги расмда келтирилган.

1-расм.

Model-View-Controller модели

Trygve Reenskaug 1970-йил Xerox Palo Alto тадқиқотлар марказида SmallTalk-

79 дастурлаш тилида MVCни намойиш қилди. 1980-йилларда Jim Altthoff ва бошқалар
SmallTalk-80 класс кутубхонаси учун MVCнинг биринчи версиясини ишлаб чиқишди.
Кейинроқ ―The Journal of Object Technology‖да MVC умумий концепцияси сифатида катта
мақола чоп этилди [1].

MVC андозаси (инглиз тилида pattern, рус тилида шаблон) кейинчалик ривожланди.

Шунингдек, MVCни турли хил контекстларга мослаштирадиган hierarchical model-view-
controller (HMVC), model-view-adapter (MVA), model-view-presenter (MVP), model-view-
viewmodel (MVVM) ва бошқа турдаги вариантлари пайдо бўлди [2].

MVCни веб-иловаларда қўллаш NeXTнинг Objective-C дастурлаш тилида ѐзилган

ва MVC тамойилларини амалиѐтда тадбиқ этган WebObjects кириб келгандан сўнг
оммалашиб кетади. WebObjects Javaга ўтказилгандан сўнг, MVC Java дастурчилари
орасида ҳам кенг тарқалди. MVC кўпгина дастурлаш тилларида World Wide Web
иловалари дизайни сифатида кенг қабул қилинди. Турли хил веб-фреймворклар шу
андозадан фойдаланган ҳолда яратилди.

Model - иловадаги маълумотларни бошқаришга мўлжалланган. У Viewдан келган

сўровга, ҳамда ўзини янгилаш учун controllerдаги кўрсатмага жавоб бериш вазифасини
бажаради.

View - илова ичида объектларни намойиш этиш амалини ижро этади. Аниқроғи, у

фойдаланувчига кўринадиган компонентлар мажмуидир. Унми оддийгина шаблон деб ҳам
атайдилар.

Controller - model ва viewдаги ўзгаришларни янгилайди. У киритишни бажаради,

тегишли ўзгаришни амалга оширади. Мисол учун, controller – view орқали киритилган
маълумотни қабул қилади ва кейин model ѐрдамида маълумотни қайта ишлаб, яна viewга
қайтаради.

Angular

фреймворк директивалар билан тавсифланган қўшимча махсус

атрибутларни ўз ичига олган HTML билан ишлайди ва саҳифа майдонининг кириш ѐки
чиқишини оддий JavaScript ўзгарувчилари бўлган моделга боғлайди. Ушбу
ўзгарувчиларнинг қийматлари қўлда ўрнатилади, статик ѐки динамик JSON
маълумотларидан олинади. Backbone.js фреймворкда эса калит бўйича моделлар ва
мослаштирилган ҳодисалар, санаб ўтилган объектларга эга усулларга бой тўпламлар ва
декларатив ҳодисалар билан ишлаш асосида веб-иловаларга тузилма ташкил қилади.


background image

130

MVC моделини амалга оширишдаги фарқлардан ташқари, фреймворклар

фойдаланувчи

интерфейсларини

яратиш

учун

компонентларнинг

бойлиги,

фунционаллиги, босқичма-босқич амалга ошириш имконияти, архитектуранинг қулайлиги
ва бошқа хусусиятлари билан ҳам фарқланади. Масалан, агар биз Google Material UX
ѐрдамида оддий бир саҳифали веб-сайт яратмоқчи бўлсак, Angular фреймворк танлашимиз
аниқдир. Мавжуд лойиҳага фреймворкни босқичма-босқич киритиш зарурати туғилса,
Vue.js-га эътибор беришимиз мақсадга мувофиқдир. Агар лойиҳа узоқ муддатли қўллаш
ва ривожлантириш талаб қиладиган мураккаб веб-илова бўлса, Emberни ишлатиш яхши
ечимдир. Бундан ташқари, бир вақтнинг ўзида бир нечта фреймворклардан фойдаланиш
ҳам мақбул десак хато қилмаймиз. Масалан, интерфейсларни яратишда кучли восита
сифатида React фреймворкидан фойдаланиш мумкин. Мураккаб масалаларни ечишга
мўлжалланган ва сунъий интеллект қўлланиладиган веб-иловаларни ишлаб чиқишда
Django [3], Flasк аби фреймворклар қулай ҳисобланади.

Таҳлил қилинган фреймворклар, веб-технологиялар асосида тиббиѐт муассасаси

ахборот тизимини ишлаб чиқиш учун Django фреймворки танланди. Ахборот тизимининг
маълумотлар базаси PostgreSQLда лойиҳаланди, маълумотларни қайта ишлаш учун
функциялар ишлаб чиқилди. Ахборот тизимини ишлаб чиқишда Django фреймворкининг
қулайликларидан самарали фойдаланилди.

Фойдаланилган адабиѐтлар

1. Krasner G. E. et al. A description of the model-view-controller user interface paradigm in the
smalltalk-80 system //Journal of object oriented programming. – 1988. – Т. 1. – №. 3. – С. 26-
49.
2.

https://vincent-nguyen8931.medium.com/mvc-vs-mvvm-mvp-hmvc-and-mva-4afec3a2cab3

3.

https://www.djangoproject.com/


QISHLOQ XO‗JALIK MAXSULOTLARI SAMARALI LOGISTIKASINI

TASHKIL ETISH ALGORITMI TAHLILI

Abduqayumov Shohruh

O‘zbekiston Milliy universitetining Jizzax filiali magistranti

Annotatsiya:

Mazkur tezisda bugungi kunda qishloq xo‘jalik mahsulotlarini eksport

qilish, ulardan qulay yo‘l bilan foydalanish va samarali logistikasi algortimlari ustida so‘z
yuritiladi.

Kalit soʻzlar:

qishloq xo‘jalik mahsulotlari, algoritmlari, samarali logistika, eksport

tizimlari, o‘zagroeksport, ishlab chiqarish konsepsiyasi.

Qishloq xo‗jalik mahsulotlarini export qilishning samarali tizimini tashkil qilish

Qishloq xo‗jaligi mahsulotlarini export qilayotganda bir qator muammolar kelib chiqadi,

minglab fermerlar, dehqon va fermer xo‘jaliklari yetishtiradigan qishloq xo‘jalik mahsulotlarini
kam hajmda yetishtirish. Shuning uchun mahsulotlarni harid qilish muammosi.

O‗zagroeksport tominidan eksport shartnomalarini tuzish uchun tavsiya etilgan narxlar

ancha shartli. Qishloq xo‘jalik mahsulotlari narxlarini aniq aniqlash va tuzatish qiyin. Ular
doimiy o‘zgaruvchan omillarga bog‘liq, jumladan:

yetkazib berishning mavsumiyligi;

boshqa mamlakatlardan ushbu turdagi qishloq xo‘jaligi mahsulotlarini iste‘mol

qiluvchi hududni to‘ldirishdan;

yetkazib berilayotgan hududdan bir xil sabzavotlar Moskvada turli narxlarda

bo‘lishi mumkin, yoki, ehtimol

Umuman olganda, ―O‘zagroeksport‖ tomonidan taklif qilingan narxlar talab va taklifning tijorat
emas, balki eksportni rivojini oshirish uchun vosita bo‘lishi mumkin emas.

Библиографические ссылки

Krasner G. E. et al. A description of the modcl-view-controllcr user interface paradigm in the smalltalk-80 system //Journal of object oriented programming. - 1988. - T. 1. -№. 3. - C. 26-49.

https://vinccnt-nguvcn8931.mcdium.com/mvc-vs-mvvm-mvp-hmvc-and-mva-4afcc3a2cab3

https://www.diangoproicct.com/

inLibrary — это научная электронная библиотека inConference - научно-практические конференции inScience - Журнал Общество и инновации UACD - Антикоррупционный дайджест Узбекистана UZDA - Ассоциации стоматологов Узбекистана АСТ - Архитектура, строительство, транспорт Open Journal System - Престиж вашего журнала в международных базах данных inDesigner - Разработка сайта - создание сайтов под ключ в веб студии Iqtisodiy taraqqiyot va tahlil - ilmiy elektron jurnali yuridik va jismoniy shaxslarning in-Academy - Innovative Academy RSC MENC LEGIS - Адвокатское бюро SPORT-SCIENCE - Актуальные проблемы спортивной науки GLOTEC - Внедрение цифровых технологий в организации MuviPoisk - Смотрите фильмы онлайн, большая коллекция, новинки кинопроката Megatorg - Доска объявлений Megatorg.net: сайт бесплатных частных объявлений Skinormil - Космецевтика активного действия Pils - Мультибрендовый онлайн шоп METAMED - Фармацевтическая компания с полным спектром услуг Dexaflu - от симптомов гриппа и простуды SMARTY - Увеличение продаж вашей компании ELECARS - Электромобили в Ташкенте, Узбекистане CHINA MOTORS - Купи автомобиль своей мечты! PROKAT24 - Прокат и аренда строительных инструментов