Таълимни инновацион ривожлантиришнинг муҳимлиги ва унинг ижтимоий-фалсафий аҳамияти

CC BY f
531-533
36
52
Поделиться
Алибеков, Д. (2022). Таълимни инновацион ривожлантиришнинг муҳимлиги ва унинг ижтимоий-фалсафий аҳамияти. Современные инновационные исследования актуальные проблемы и развитие тенденции: решения и перспективы, 1(1), 531–533. извлечено от https://inlibrary.uz/index.php/zitdmrt/article/view/5237
Даврон Алибеков, Ўзбекистон Миллий университетининг Жиззах филиали

Психология кафедраси мудири, фалсафа доктори (PhD)

Crossref
Сrossref
Scopus
Scopus

Аннотация

Мазкур мақолада таълимни инновацион ривожлантиришнинг муҳимлиги, таълим тизимини ривожлантиришда инсон омили, таълим жараѐнлари ва ижтимоий ҳаѐт ўртасидаги қонуниятлар ҳамда таълим тизимини ривожлантиришнинг ижтимоий-фалсафий асослари ҳақида сўз юритилади

Похожие статьи


background image

531

4.

Begimqulov U.Sh. Pedagogik ta‘limda zamonaviy axborot texnologiyalarini joriy

etishning ilmiy-nazariy asoslari. – T.: Fan, 2007. – 159 b.

5.

Yusupova Sh., G‗oziyeva O. Ona tili o ‗qitishda interfaol usullar va kompyuter dasturi.

– T.: Bayoz, 2013. -134 b.

6.

Abduqodirov A., Xayitov A. Axborot texnologiyasiga oid atamalarning izohli lug‗ati. –

T.: TDPU, 2002. – 27 b.

7.

Elektron darslik va elektron o‗quv qo‗llanmalari elementlariga texnik, gigienik va

ergonometrik talablar. –Toshkent, 2015.

8.

Najmiddinova M. Ta‘limning sifat va samaradorligini oshirishda vizuallashtirishning

ahamiyati // Talim texnologiyalari. – Toshkent: 2006. -№ 1. – B. 18-21.


ТАЪЛИМНИ ИННОВАЦИОН РИВОЖЛАНТИРИШНИНГ МУҲИМЛИГИ ВА

УНИНГ ИЖТИМОИЙ-ФАЛСАФИЙ АҲАМИЯТИ

Алибеков Даврон Абдурақибович

Ўзбекистон Миллий университетининг Жиззах филиали

Психология кафедраси мудири, фалсафа доктори (PhD)

Аннотация:

Мазкур мақолада таълимни инновацион ривожлантиришнинг

муҳимлиги, таълим тизимини ривожлантиришда инсон омили, таълим жараѐнлари ва
ижтимоий ҳаѐт ўртасидаги қонуниятлар ҳамда таълим тизимини ривожлантиришнинг
ижтимоий-фалсафий асослари ҳақида сўз юритилади.

Калит сўзлар:

Таълим, ривожлантириш, инсон, давлат, жамият, объект, субъект,

ғоя, қонун, қонуният, тизим, жараѐн, ижтимоий, иқтисодий, маданий, маънавий,
субстанция, методология, принцип, мезон, омил, асос.

Таълим шахснинг ўзини ўзи ривожлантириш қобилиятини рўѐбга чиқариб, унинг

дунѐқараши, тафаккурини бойтади, инсон ҳаѐтига ижодкорлик руҳини бахш этади.
Таълим жамият ва унинг аъзолари маънавий эҳтиѐжларини қондириш билан боғлиқ
шароитлар, мажбуриятлар ва имкониятлар кўринишида намоѐн бўлади, ижтимоий
жараѐнлар ва муносабатларни мустахқамловчи, қўллаб-қувватловчи ҳамда
мувозанатини сақловчи омилдир. Таълим тизими жамиятда ижтимоий барқарорликни,
одамларнинг турмуш тарзини, инсон такомилини қамраб олган мураккаб тизимдир.

Таълим ғоят серқирра ва кенг тармоқли ижтимоий организмдир. Таълим одамлар

ўртасида амал қиладиган ахлоқий, диний, сиѐсий, иктисодий, хуқуқий, маънавий ва
мафкуравий

муносабатларнинг ғоявий жиҳатдан таъминотини, замонавий руҳда талқин

этганда уларнинг жамиятда инновацион амалиѐтини рўѐбга чиқариш механизмларини
ўзида мужассам этади. Бу эса, таълим субъектлари ва маданий борлиқ ўртасидаги умумий
алоқадорликка доир қонуниятларга тўла мос келади. С.Лебедовнинг таъкидлашича,
―Таълимни фалсафий тушуниш инсон борлиғи ва тафаккур тарзини тасаввур этишнинг
жамият ўзгариши ва ривожланиши билан боғлиқ умумий қонуниятларига асосланган
билимларни йиғиндисидан иборатдир. Фалсафий жиҳатдан бундай умумийлаштиришнинг
мазмунида моддий ва маънавий дунѐни ташкил этувчи ҳар бир нарсани ўз даражаси
жиҳатдан

таҳлил

қилиш,

педагогик

жиҳатдан

эса,

таълим

жараѐнини

лойиҳалаштиришнинг босқичли ва истиқболли хусусиятларини таҳлил этиш ѐтади‖[1].

Таълим тизимини инновацион ривожлантиришни назарий ва амалий жиҳатларини

тушуниш, уни фалсафий жиҳатдан идрок этишда қуйидаги жаҳонда эътироф этигган
хусусиятларни эътиборга олиш муҳим аҳамиятга моликдир :

1. Тезкор ўзгариб бораѐтган, тараққиѐт кўлами кенгайиб бораѐтган замонавий

шароитда жамиятни жадал ислоҳотларга инсонларни ҳар томонлама тайѐрлаш;

2. Глобаллашув анъаналарининг тезкор кириб келиши, ахборотлашган жамият кенг

кўламли хусусиятлари жадал намоѐн бўлаѐтган бир даврда халқаро илмий ва


background image

532

маданиятлараро муносабатлар, маънавий ва маърифий бағрикенглик жараѐнларига
эҳтиѐжнинг ортиб бориши шароитида таълим жараѐнлари фаоллигини ошириш;

3. Ёш авлодни умуминсоний қадриятлар руҳида тарбиялаш, уларнинг қобилиялари,

интилишлари ва эҳтиѐжларини рўѐбга чиқариш мақсадида халқаро миқѐсда таълим
соҳасида интеграцияни ташкил этишга қаратилган қадриятларни вужудга келиш
жараѐнини тезлаштириш;

4. Жамиятда демократик анъаналарнинг тезлашуви, плюрализм, фикрлар хилма-

хиллиги, ижтимоий ва иқтисодий ислоҳотларнинг жадаллашуви, таълим тизимида
танловнинг юқорилиги шароитида ѐш авлод фуқаролик масъулияти ва ижтимоий
фаоллигини ошириш.

Таълимни фалсафий тушуниш униг ижтимоий табиатидан келиб чиқади. Фалсафий

фанлар тарихан таълим соҳасини янги ғоялар билан қуроллантиришда хизмат қилиб
келган. Мазкур ғоялар фалсафанинг таълим тизимида ўқув жараѐнининг ўзаги бўлган
билиш назарияси ва услублари билан боғлиқдир. Қ.Назаронинг фикрича, фалсафа ―илмий
билиш соҳасида у ѐки бу вазифани ҳал қилиш билан бизнинг олдимизга янги вазифалар
қўйиб, янгича ҳал қилишга ундайди, муайян масала ҳал қилиниши билан у янги тафаккур
жараѐнига таъсир қилади‖[2].

Жамият ҳақидаги ҳар қандай тасаввурлар таълим тизимининг ҳам мақсад ва

мазмунига тўлиқ мос келади, ундаги жараѐнларни ғоявий таъминотини ташкил этади,
чунки таълим жамият ижтимоий соҳасининг асосий субстанционал қисмларидан бири
ҳисобланади. Аввало, таълимнинг кўпгина моделлари, яъни эркин билим олиш
жараѐнларидан тортиб, шахсга йўналтирилган таълимгача бўлган оралиқдаги барча
даврларда фалсафий антропология муҳим роль ўйнаб келган. Бошқача қилиб айтганда,
таълимни ривожланиши билан боғлиқ ҳар қандай ғояларнинг амалий рўѐби фалсафий
тафаккур тарзининг ҳосиласи сифатида қаралиши лозим, пировардида соҳада таълим
амалиѐтида янгича тадқиқотлар, технологик ва услубий жараѐнлар вужудга келади.

Жамият ҳақида тўпланган билимларда фалсафанинг таълим тизими, маърифат ва

маънавиятни ривожланишидаги тўғрисида кўпгина фикрлар мавжуд. С.Гессеннинг
фикрича, ―фалсафа таълим тизимини назарий асосларини вужудга келтиришдаги ўрни
юксак бўлиб, у ҳақиқатда амалий фалсафа ҳисобланади‖[3]. Фалсафа ва таълимнинг ўзаро
алоқадорлиги педагогика соҳасининг ҳар фандай қисмида фалсафий билимлар мавжуд
бўлиб, унга ижтимоий мақом бахш этади.

Замонавий таълим тизимида фалсафий билимларни таълим жараѐнларининг

ривожланишига таъсири юзасидан билимлар шаклланган бўлсада, улар тизимлашмаган.
Бугунги кунда мазкур билимларни бир тизимга солиш, уларни методологик жиҳатдан
тартибга солиш, фалсафий тасаввурлар ва педагогик билимларни уйғунлаштириш
борасида амалий тадқиқотлар олиб борилиши мақсадга мувофиқ. Ҳозирги кунда таълим
тизимини фалсафий асосда тушуниш борасида турли хил илмий билимларнинг мавжуд
бўлиб, улар таълим услублари ва техноологияларини ривожлантиришга қаратилмоқда.

Шундай қилиб, маълум педагогик жараѐнларни ташкил этишда таълим

моделларининг фалсафий асослари бир бири билан уйғун асосда ишлаб чиқилмоқда.
Фалсафий билимлар таълимда илгари яратилган фалсафий ғоялар билан биргаликда
замонавий фалсафий концепциялар уйғунлиги асосида уйғунлаштирилмоқда. Шунинг
билан биргаликда таълим тизимини ривожлантиришда фалсафий билимлар ва ғоялар
ўзига хос фалсафий таълимотлар асосида жорий этилса нафақат замонавий таълим
назарияси, балки унинг амалиѐти ҳам кенг кўламли равишда бойиб боради.

Таълим тизимининг ривожланишида инсон омили асосий ўрин тутишини инобатга

олсак, синергетика методи хусусиятлари мавжуд бўлишини назардан қочирмаслик,
бифуркация ходисасини вужудга келишини инобатга олиш мухимдир. Файласуф олим
А.Саитқосимовнинг фикрича, ―Жамиятдаги мураккаб ижтимоий муаммоларни тадқиқ ва
таҳлил этиш, замонавий илмий концепцияларни яратишда синергетиканинг ўз-ўзини
ташкиллаштириш тамойили муҳим хусусият бўлиб ҳисобланади. Шунингдек,


background image

533

синергетика кишилик жамияти назариятлари ва ижтимоий тараққиѐт қонунлари
амалиѐтида инсонга яратувчанлик фаоллигини бахш этадиган ижтимоий-фалсафий
хусусиятларни ҳам ўзида мужассам этади‖[4].

Таълим соҳаси тушунчаси, унинг фалсафий мазмуни бўйича олиб борган таҳлиллар

асосида таълим тизими ва такомилининг қуйидаги ижтимоий-фалсафий мезонларини
илгари сурамиз:

- таълим соҳаси ижтимоий ҳаѐтнинг муҳим тармоғи бўлиб, таълим олувчи ва таълим

берувчи ўртасидаги муносабатларда намоѐн бўладиган инсон омили ва унинг жамиятдаги
ўрнини таъминлаш билан боғлиқ хусусиятларни намоѐн этади;

- таълимда иштирок этувчиларнинг манфаатларини уйғунлигини таъминлайди,

таълим ва тарбия жараѐнларида намоѐн бўладиган хусусиятларнинг бутун мажмуини
ташкил этади, индивиднинг ижтимоий мавқеини янада юксалтиради;

- инсон маънавий ва маърифий такомилини таъминлаш, баркамол авлодни

тарбиялаш, ижтимоий ишлар фаол шуғулланиши, умрни унумли ўтказиши, турмуш
мазмунининг бойишига хизмат қилади;

- таълим фуқароларнинг таълим ва тарбия олиш билан боғлиқ ижтимоий ва қонуний

эҳтиѐжларини қондириш билан боғлиқ шароитлар, мажбуриятлар ва имкониятлар
кўринишида намоѐн бўлади.

Фойдаланилган адабиѐтлар рўйхати

1. Лебедев С. Проблема истины в естествознании и социально-гуманитарных

науках.//Философия социальных и гуманитарных наук: Учебное пособие для вузов. -М.:
Академический проект, 2006. - С.11.

2. Қ.Назаров. Билиш фалсафаси. –Тошкент, Университет, 2005. –Б. 219.
3.

Гессен С. И. Основы педагогики. Введение в прикладную философию / Отв. ред. и

сост. П. В. Алексеев. - М.: "Школа - Пресс", 1995. - с. 448 .

4.

Саитқосимов А. Фуқаролик жамиятини барпо этишда ижтимоий соҳани

инновацион ривожлантириш қонуниятлари. –Тошкент, Тафаккур, 2019-Б. 135.

5. Alibekov, D. (2020). Socio-philosophical basis of educational system development. ISJ

Theoretical & Applied Science, 10 (90), 24-26. Soi: http://s-o-i.org/1.1/TAS-10-90-6 Doi:

https://dx.doi.org/10.15863/TAS.2020.10.90.6

6. Alibekov, D. (2021). СОЦИАЛЬНО-ФИЛОСОФСКИЕ ОСНОВЫ РАЗВИТИЯ

СИСТЕМЫ ОБРАЗОВАНИЯ.

Журнал музыки и искусства

,

2

(2).

ANALYSIS OF PAUSES AND INTERUPTIONS AS ELEMENTS OF LINGUISTIC

PRODUCTION IN SIMULTANEOUS INTERPRETATION

Abdurakhmanova Zilola

2

nd

year master student, Uzbek State University of World

Languages, assistant in foreign languages department in Jizzakh branch

of The National University of Uzbekistan named after Mirzo Ulugbek

Abstract:

The heterogeneous character of studies on this subject has already been

mentioned and can be noticed even on an examination of the definitions and classifications of the
occurrences. Some experts divide pauses into individual and functional pauses, others describe
them as silent and filled pauses. Another quite vague question concerns the relationship between
pauses and hesitations. In order to cast light on these issues, studies on the subject will be
presented following the different approaches. It has to be stressed that in many of them non-
fluencies are not the object of the study but only a useful tool to investigate psychological and
cognitive mechanisms in communication and/or SI.

Key words:

taxonomy, SI-specific, silent pauses, initial pause, juncture pause, clause-

internal pause, interruptions, false start, vowel and consonant lengthening‗s.

Библиографические ссылки

Лебедев С. Проблема истины в естествознании и социально-гуманитарных науках.//Философия социальных и гуманитарных наук: Учебное пособие для вузов. -М.: Академический проект, 2006. - С. 11.

K-Назаров. Билиш фалсафаси. -Тошкент, Университет, 2005. -Б. 219.

Гессен С. И. Основы педагогики. Введение в прикладную философию / Отв. ред. и сост. П. В. Алексеев. - М.: "Школа - Пресс", 1995. - с. 448 .

Саиткосимов А. Фукаролик жамиятини барпо этишда ижтимоий сохани инновацион ривожлантириш конуниятлари. -Тошкент, Тафаккур, 2019-Б. 135.

Alibekov, D. (2020). Socio-philosophical basis of educational system development. ISJ Theoretical & Applied Science, 10 (90), 24-26. Soi: http://s-o-i.Org/l.l/TAS-10-90-6 Doi: https://dx.doi.Org/l 0.15863/TAS.2020.10.90.6

Alibekov, D. (2021). СОЦИАЛЬНО-ФИЛОСОФСКИЕ ОСНОВЫ РАЗВИТИЯ СИСТЕМЫ ОБРАЗОВАНИЯ. Журнал музыки и искусства, 2(2).

inLibrary — это научная электронная библиотека inConference - научно-практические конференции inScience - Журнал Общество и инновации UACD - Антикоррупционный дайджест Узбекистана UZDA - Ассоциации стоматологов Узбекистана АСТ - Архитектура, строительство, транспорт Open Journal System - Престиж вашего журнала в международных базах данных inDesigner - Разработка сайта - создание сайтов под ключ в веб студии Iqtisodiy taraqqiyot va tahlil - ilmiy elektron jurnali yuridik va jismoniy shaxslarning in-Academy - Innovative Academy RSC MENC LEGIS - Адвокатское бюро SPORT-SCIENCE - Актуальные проблемы спортивной науки GLOTEC - Внедрение цифровых технологий в организации MuviPoisk - Смотрите фильмы онлайн, большая коллекция, новинки кинопроката Megatorg - Доска объявлений Megatorg.net: сайт бесплатных частных объявлений Skinormil - Космецевтика активного действия Pils - Мультибрендовый онлайн шоп METAMED - Фармацевтическая компания с полным спектром услуг Dexaflu - от симптомов гриппа и простуды SMARTY - Увеличение продаж вашей компании ELECARS - Электромобили в Ташкенте, Узбекистане CHINA MOTORS - Купи автомобиль своей мечты! PROKAT24 - Прокат и аренда строительных инструментов