Авторы

  • Olim Qarshiyev
    Termiz davlat muhandislik va agrotexnologiyalar universiteti Muhandislik va kompyuter grafikasi kafedrasi mudiri

DOI:

https://doi.org/10.71337/inlibrary.uz.cajei.126570

Ключевые слова:

Пахта тозалашб харакатб ифлосликларб тўрли юзаб барабарб пахта окимиб камраш бурчаги Maple дастури тенгламаларб графика

Аннотация

Пахта оқими тозалагичда биринчи қозиқчали барабандан тўрли юза бўйлаб ҳаракатланвди ва силжишини қозиқчали барабанга узатишда зарба таъсирида пахта бўлакчаларидан ифлосликларини ажратиш жараёни амалга ошади. Қозиқли барабанлар замонавий дастурлардан фойдаланиб графикларда тасвирланган.


background image

Page 27

CENTRAL ASIAN JOURNAL OF EDUCATION
AND INNOVATION

IF = 5.281

Volume 4, Issue 06, Part 2 Iyun 2025

www.in-academy.uz

ТОЗАЛАГИЧДА ПАХТА БЎЛАКЧАЛАРИНИ ҲАРАКАТИ

ТАҲЛИЛИ

Qarshiyev Olim Namozovich

Termiz davlat muhandislik va agrotexnologiyalar universiteti

Muhandislik va kompyuter grafikasi kafedrasi mudiri

https://doi.org/10.5281/zenodo.15684494

ARTICLE INFO

ABSTRACT

Qabul qilindi: 10-Iyun 2025 yil

Ma’qullandi: 14-Iyun 2025 yil
Nashr qilindi: 17-Iyun 2025 yil

Пахта оқими тозалагичда биринчи қозиқчали
барабандан тўрли юза бўйлаб ҳаракатланвди ва
силжишини қозиқчали барабанга узатишда зарба
таъсирида

пахта

бўлакчаларидан

ифлосликларини ажратиш жараёни амалга
ошади.

Қозиқли

барабанлар

замонавий

дастурлардан

фойдаланиб

графикларда

тасвирланган.

KEY WORDS

Пахта, тозалашб харакатб
ифлосликларб

тўрли

юзаб

барабарб пахта окимиб камраш
бурчаги,

Maple

дастури,

тенгламаларб графика

Пахта оқими тозалагичда биринчи қозиқчали барабандан тўрли юза бўйлаб

ҳаракатлангани ва силжишини қозиқчали барабанга узатишда зарба таъсирида пахта
бўлакчаларидан ифлосликларини ажратиш жараёни амалга ошади [1]. Биринчи
қозиқчали барабанни айланма ҳаракатидан сўнг оқим иккинчи барабанга ва кетма
кетликда охирги барабанга узатилади ва бу оралиқда турли хил ўлчамдаги қозиқчалар
билан тўрли юза орасидан ўтувчи пахта оқимидан майда ифлосликларни тозалаш
самарадорлиги бир хил фоизда оширишда оқимини тезлиги, зичлиги ўзгармайди [2, 3].
Барабанлардан оқим параметрлари тезлиги, зичлиги ва босимларни мос равишда υ,

ρ

, Р

билан белгилаймиз. Тўрли юзада оқимнинг қозиқчалар билан ўзаро таъсирланиши
натижасида оқимга маълум бир миқдордаги Р босим таъсир қилади. У ҳолда тўрли юза
бўйлаб харакатланаётган оқим ds=Rdα элементи учун қуйидаги Эйлер тенгламасини
ёзиш мумкин.

Nf

h

gh

d

dP

d

dv

v

Nf

h

gh

d

dP

d

dv

v

Nf

h

gh

d

dP

d

dv

v

Nf

h

gh

d

dP

d

dv

v

4

4

3

3

2

2

1

1

sin

sin

sin

sin

(1)

бу ерда α-қутб бурчаги, h

1

, h

2

,h

3

,h

4

– қозиқчалар узунлиги,

f

– тўрли юза ва пахта

оқими орасидаги ишқаланиш коэффициенти, N-тўрли юзада ҳосил бўладиган нормал
куч.

Юқорида келтирилган тенгламани бир неча ўзгартиришлардан сўнг, олинган


background image

Page 28

CENTRAL ASIAN JOURNAL OF EDUCATION
AND INNOVATION

IF = 5.281

Volume 4, Issue 06, Part 2 Iyun 2025

www.in-academy.uz

тнглама асосида қўшимча шартлар қабул қилинади

I) Тенгламада зичлик билан босим орасидаги чизиқли боғланиш ўринли бўлади.

ρ

=

ρ

0

(1+

μ

(P-P

0

)) (2)

бу ерда

ρ

0

, Р

0

– пахта хомашёсини тозалаш зонасига киришидан олдинги

ҳолатидаги зичлиги ва босими;

μ

– тажриба асосида аниқланадиган коэффициент

бўлиб, бу коэффициент пахтанинг ҳажмий сиқилиш модули k га нисбатан тескари
катталик ҳисобланади. (2) тенглама оқимининг барча зоналарида ўринли деб қабул
қилинади.

II) Стационар оқимда пахта хомашёси массаси вақт бирлигида ўзгармас бўлиб, бу

массани сақланиш қонуниятини аниқлайди.

Q

0

=

ρ

0

v

0

z

0

L =

ρvz

L (3)

бу ерда z

0

– пахта хомашёсининг қалинлиги;

ρ, v, z

– пахта ашёсининг тозалаш

зонасининг хар бир ёйидаги зичлиги, тезлиги ва қалинлиги; L

1

– вал узунлиги.

Ҳисоблаш жараёнида пахта хомашёсининг қалинлиги z ни ўзгармас деб қабул

қиламиз, чунки турли хил ўлчамдаги қозиқчали барабанда оқиб ўтувчи пахтани сатҳи
бир тексликда тақсимланади. z=z

0

деб қабул қилиб, (3) тенгламадан фойдаланиб,

зичлик ва босимни тезлик

v

орқали ифодалаймиз.

1

1

,

0

0

0

0

v

v

P

P

v

v

(4)

Пахта оқимининг тезлигига ва хар бир қозиқчанинг узунлигига ва қамраш

бурчагига боғлиқлик тенгламаси аниқланди. Maple дастуридан фойдаланиб
графикларда таҳлил қилинган (1-расм).

1- расм. Пахта оқимидан ифлосликларни ажратишда қамраш бурчагига ва

қозиқчаларнинг турли хил узунликдаги

мм

h

50

1

,

мм

h

30

2

,

мм

h

25

3

мм

h

15

4

қийматларидаги графиги.



background image

Page 29

CENTRAL ASIAN JOURNAL OF EDUCATION
AND INNOVATION

IF = 5.281

Volume 4, Issue 06, Part 2 Iyun 2025

www.in-academy.uz


А.Т.Севостьянов томонидан тавсия этилган моделга кўра ҳар бир секцияда

ифлосликлар ажралиши натижасида ундаги массанинг камайиши дифференциал
тенгламаси dm орқали қуйидаги қонуният билан аниқланади [4].

P

dP

m

dm

(5)

Бу ерда λ – тажрибавий коэффициент.
(5) тенгламани

ρ

(α)=

ρ

0

шартида интеграллаймиз. Ушбу тажрибавий коэффициент

λ турли хил ўлчамдаги қозиқчали барабан билан тўрли юзаси ишчи зонаси бир
қатламда бўлганлиги сабабли пахтадан ажралиб чиқадиган ифлосликлар билан боғлиқ
коэффициентдир.





0

0

m

m

(6)

бу ерда

m

0

– тозалаш зонасидаги ифлосликлардан тозаланмаган пахта массаси.

(6) формуладан биринчи ва иккинчи қозиқчали барабан учун қўллаймиз. Яъни,

камаётган массани (6) орқали α

0

<α<α

1

интервал учун.

0

1

1

)

(

1

m

m

ифода пахта оқимининг тозалаш самарадорлиги деб қабул

қиламиз.

Ушбу айирма Δm

1

=m

0

-m

1

1

) нинг нисбати

)

(

1

1

1

0

1

m

m

дастлабки қозиқчали барабандаги (α

0

<α<α

1

) оралиқдаги пахта оқимидан

ажралган ифлосликнинг нисбий миқдори бўлади. Шу кетма-кетликда иккинчи, учинчи
ва сакизинчи қозиқчали барабандан ўтишида пахта оқимидан майда ва йирик
ифлосликларни тозалаш самарадорлиги (6) тенгламага кўра

)

(

)

(

1

2

2

1

1

0

2

m

m



)

(

)

(

1

)

(

1

3

3

2

2

1

1

0

3

m

m





)

(

)

(

1

)

(

1

)

(

1

4

4

3

3

2

2

1

1

0

4

m

m

(6) тенгламадан фойдаланиб самарадорлик коэффициенти ишқаланиш

қоэффициентига ва ҳар бир қозиқчали барабанлардан оқиб ўтувчи пахтанинг
массасига боғлиқлик графикларини Maple-6 дастуридан фойдаланиб таҳлил қилинган
(2-расм).

04

.

0

f

06

.

0

f


background image

Page 30

CENTRAL ASIAN JOURNAL OF EDUCATION
AND INNOVATION

IF = 5.281

Volume 4, Issue 06, Part 2 Iyun 2025

www.in-academy.uz

1

.

0

1

,

8

.

0

2

,

3

.

0

3

,

4

.

0

4

,

5

.

0

5

,

6

.

0

6

,

7

.

0

7

,

8

.

0

8

2- расм. Cамарадорлик коэффициенти

нинг ишқаланиш коэффициенти

f

нинг

иккита қийматида

Т

сонига нисбатан ўзгариш графиклари.

Самарадорлик коэффициенти

нинг ишқаланиш коэффициенти

f

ва

0

0

c

v

T

нисбатнинг хар хил қийматларида тозалаш ёйи бўйича тақсимланиш қонуниятининг
графиклари келтирилган. Ҳисобларда R=0,3

м

,

v

=10

м/с

5

.

0

5

қийматлар қабул

қилинган. 2-расмда самарадорлик коэффициенти

нинг ишқаланиш коэффициенти

f

нинг қийматларида

0

0

c

v

T

сонига нисбатан ўзгариш графиклари келтирилган

.

Графиклар тахлилидан

0

0

c

v

T

сонининг кичик қийматларида пахта хомашёсидан

ифлосликларнинг ажралиш жараёнига асосан тозалаш ёйидаги ҳар бир турли хил
узунликдаги қозиқчали барабанлардан ўтувчи пахта

оқимининг тозалашда самарали

амалга ошиши,

0

0

c

v

T

сонининг ошиши билан тозалаш жараёни ёйининг хамма

нуқталарида давом этиши ва уларнинг интенсивлиги камайиш мумкинлиги
кузатилмоқда.

Ҳар бир қозиқчали барабанлардан ўтувчи пахта

оқимини ишқаланиш

коэффициентининг ҳар бир зонада ошиши тозалаш самарадорлигини ошишига олиб
келади.

Абабиётлар:

1.

Первичная обработка хлопка-сырца. Учебное пособие. Под общей редакцией

Э.З.Зикреева. Ташкент, «Мехнат», 1999, С.84-86.
2.

Росулов Р.Х., Каршиев О.Н. Пахтани майда ифлосликлардан тозалашда қозиқлар

ўлчамининг тозалаш самарадорлигига таъсирини назарий изланишлари. Proceedings of
International Conference on Scientific Research in Natural and Social Sciences Hosted online
from Toronto, Canada. Date: 5 th June, 2023 ISSN: 2835-5326 Website:
econferenceseries.com. рр. 51-54.
3.

Росулов Р.Х., Каршиев О.Н. Хар бир қозиқчаларнинг пахта оқимига таъсир қилувчи


background image

Page 31

CENTRAL ASIAN JOURNAL OF EDUCATION
AND INNOVATION

IF = 5.281

Volume 4, Issue 06, Part 2 Iyun 2025

www.in-academy.uz

кучлар таҳлили Ta'limda raqamli texnologiyalarni tadbiq etishning zamonaviy
tendensiyalari va rivojlanish omillari мавзусидаги республика илмий-амалий
конференцияси. 21-тўплам, август, 2023й. http://www.pedagoglar.uz 164-169-бетлар.
4.

Севостьянов А.Г. Методы и средства исследования механико-технологических

процессов текстильной промышленности. М., 2007г. - 648с

Библиографические ссылки

Первичная обработка хлопка-сырца. Учебное пособие. Под общей редакцией Э.З.Зикреева. Ташкент, «Мехнат», 1999, С.84-86.

Росулов Р.Х., Каршиев О.Н. Пахтани майда ифлосликлардан тозалашда қозиқлар ўлчамининг тозалаш самарадорлигига таъсирини назарий изланишлари. Proceedings of International Conference on Scientific Research in Natural and Social Sciences Hosted online from Toronto, Canada. Date: 5 th June, 2023 ISSN: 2835-5326 Website: econferenceseries.com. рр. 51-54.

Росулов Р.Х., Каршиев О.Н. Хар бир қозиқчаларнинг пахта оқимига таъсир қилувчи кучлар таҳлили Ta'limda raqamli texnologiyalarni tadbiq etishning zamonaviy tendensiyalari va rivojlanish omillari мавзусидаги республика илмий-амалий конференцияси. 21-тўплам, август, 2023й. http://www.pedagoglar.uz 164-169-бетлар.

Севостьянов А.Г. Методы и средства исследования механико-технологических процессов текстильной промышленности. М., 2007г. - 648с