This article provides a component analysis of some units borrowed from Iranian languages in Agahi's historical works.
Sadıqova C., ƏləsgərovaT. “Əs-sihahül-əcəmiyyə” nin qrammatika hissəsi Azərbaycan dilçiliyinin tarixini öyrənən ilkin mənbələrdən biri kimi //Orta əsr əlyazmaları və Azərbaycan mədəniyyəti tarixi problemləri. Elmi-nəzəri konfransın materialları. Bakı:1989. –S. 104.
Абдураҳмонов Ғ. Рустамов А. Навоий тилининг грамматик хусусиятлари. Тошкент: Фан, 1984. ‒ Б. 77.
Бегматов Э. Ҳозирги ўзбек адабий тилининг лексик қатламлари. Тошкент, 1985. – Б.103-115.
Дўсимов З. Хоразм топонимари. – Тошкент: Фан, 1985. – Б. 17-19.
Пардаева И.М. Алишер Навоий тарихий асарлари бадиияти. Филол. фанлари бўйича фал. д-ри дисс...автореф... ‒ Самарқанд, 2018. ‒ Б. 17.
Персидско-русский словарь. Том II. – М.: Русский язык, 1983. ‒ С. 197.
Рустамов А. Сўз хусусида сўз. ‒ Тошкент: Ёш гвардия, 1987. ‒ Б. 66. Персидско-русский словарь. Том II. – М.: Русский язык, 1983. ‒ С. 197.
Усмонов С. Ўзбек тилининг луғат составида тожикча-форсча ва арабча сўзлар // Навоийга армуғон. – Тошкент: Фан, 1968. – Б.109.
غیاث اللغات. تألیف غیاث الدین مححمد بن جلال الدین بن شرف الدین رامپوری. جلد نخست. الف س. با حواشی و اضافات بکوشش محمد دبیر سیاقی. تهران، چاپ گیلان. ص. ٣٠٩