МОРФОЛОГИЧЕСКИЕ ИЗМЕНЕНИЯ ТКАНИ СЕЛЕЗЁНКИ ЛАБОРАТОРНЫХ КРЫС НА ТРЕТИЙ ДЕНЬ ПОСЛЕ ЧЕРЕПНО-МОЗГОВОЙ ТРАВМЫ

CC BY f
84-87
77
9
Поделиться
Файзиев X. (2022). МОРФОЛОГИЧЕСКИЕ ИЗМЕНЕНИЯ ТКАНИ СЕЛЕЗЁНКИ ЛАБОРАТОРНЫХ КРЫС НА ТРЕТИЙ ДЕНЬ ПОСЛЕ ЧЕРЕПНО-МОЗГОВОЙ ТРАВМЫ. Журнал вестник врача, 1(4), 84–87. https://doi.org/10.38095/2181-466X-20211014-83-86
Crossref
Сrossref
Scopus
Scopus

Аннотация

Лабораторные исследования проводились на 26 белых беспородных крысах 3-месячного возраста. Данное исследование проводилось через три дня после получения черепно-мозговой травмы. Животных фиксировали на приспособлении сделанном вручную в виде транспортного средства на колёсах. Закреплённые животные разгонялись на транспортном средстве и ударялись о деревянную преграду лобной частью головы. Скорость транспортного средства составляла 6,7 км в час. В результате данного эксперимента на месте погибло две крысы. У 3-месячных крыс в ходе эксперимента было выявлено то, что каких-либо макроскопические изменения снаружи opi

Похожие статьи


background image

Доктор ахборотномаси № 4 (101)—2021

83

DOI: 10.38095/2181-466X-20211014-83-86 УДК 611.334-611.018.72

ЙЎЛ ТРАНСПОРТ ҲОДИСАСИНИ ТАЖРИБАСИ НАТИЖАСИДА ПАЙДО

БЎЛГАН КАЛАМУШЛАРНИНГ БОШ МИЯ ЖАРОҲАТИДАН 3 КУНДАН СЎНГ

ТАЛОҚДА КЕЧГАН МОРФОЛОГИК ЎЗГАРИШЛАР

Х. Б. Файзиев

Бухоро давлат тиббиѐт институти, Бухоро, Ўзбекистон

Таянч сўзлар:

талоқ, каламуш, травма, оқ пулпа, қизил пулпа.

Ключевые слова:

селезѐнка, крыса, травма, красная пульпа, белая пульпа.

Key words:

spleen, rat, trauma, red pulp, white pulp.

Тадқиқотлар 26 та уч ойлик оқ зотсиз каламушларда олиб борилди. Каламушлар қўлда ясалган ғилди-

ракли ўзи юрар транспорт ускунасида фиксация қилинди, ҳаракатланадиган транспорт воситасида тажрибада-
ги каламушлар тахтадан ясалган тўсиқга келиб улар бошининг пешона қисми билан урилди, натижада бош
мия жароҳати чақирилди. Транспорт воситасини тезлиги соатига 6,7 км ташкил қилди. Йўл транспорт ҳодиса-
сининг тажриба жараѐнида 24та каламуш тирик қолди, иккита каламуш нобуд бўлди. Уч ойлик оқ зотсиз кала-
мушлар талоқнинг умумий, яъни макроскопик кўринишида деярли ўзгариш бўлмади, аммо талоқнинг оқ ва
қизил пулпасида морфологик ўзгаришлар қайд этилди.

МОРФОЛОГИЧЕСКИЕ ИЗМЕНЕНИЯ ТКАНИ СЕЛЕЗЁНКИ ЛАБОРАТОРНЫХ КРЫС НА ТРЕТИЙ

ДЕНЬ ПОСЛЕ ЧЕРЕПНО-МОЗГОВОЙ ТРАВМЫ

Х. Б. Файзиев

Бухарский государственный медицинский институт, Бухара, Узбекистан

Лабораторные исследования проводились на 26 белых беспородных крысах 3-месячного возраста.

Данное исследование проводилось через три дня после получения черепно-мозговой травмы. Животных
фиксировали на приспособлении сделанном вручную в виде транспортного средства на колѐсах.
Закреплѐнные животные разгонялись на транспортном средстве и ударялись о деревянную преграду лобной
частью головы. Скорость транспортного средства составляла 6,7 км в час. В результате данного эксперимента
на месте погибло две крысы. У 3-месячных крыс в ходе эксперимента было выявлено то, что каких-либо
макроскопические изменения снаружи органа отсутствовали, но имелись некоторые изменения тканевых
структур белой и красной пульпы селезѐнки.

MORPHOLOGICAL CHANGES IN THE SPLEEN TISSUE OF LABORATORY RATS ON THE THIRD

DAY AFTER A TRAUMATIC BRAIN INJURY

X. B. Fayziev

Bukhara state medical institute, Bukhara, Uzbekistan

Laboratory studies were conducted on 26 white mongrel rats of 3 months of age. This study was conducted

three days after receiving a traumatic brain injury. The animals were fixed on a device made by hand in the form of a
vehicle on wheels, the fixed animals were accelerated on the vehicle and hit the wooden barrier with the frontal part of
the head. The speed of the vehicle was 6.7 km per hour. As a result of this experiment, two rats died on the spot. In 3-
month-old rats, during the experiment, it was revealed that there were no macroscopic changes outside the organ, but
there were some changes in the tissue structures of the white and red pulp of the spleen.

Долзарблиги.

Жаҳон миқиѐсида нейротравма ҳолатларни ўсиши, ошиб бораѐтган но-

гиронлик ва ўлим кўрсатгичларнинг ортиши доимий бу муаммонинг тиббий ва ижтимоий
жиҳатларини ўрганишини талаб қилади. Ҳозирги кунда аҳолига нейротравматология хизма-
ти кўрсатиш бўйича ташкилий чора-тадбирларни янада такомиллаштириш билан бу муам-
мони эпидемиологик жиҳатдан ўрганишни муҳим аҳамият касб этади [2,7]. Ўлимнинг
юқори кўрсатгичлари, шунингдек бош мия жароҳатлари оқибатида келиб чиқадиган қур-
бонларни ногиронлиги, ҳамда жабрланувчиларнинг хасталиги, ҳар йили турли жароҳатлар
сонини ўсиши, айниқса нейротравмалар масаласи, ўз навбатида нейротравматизм муаммо-
ларининг аянчли узоқ муддатли прогнозлари уларни устувор тоифага олиб чиқмоқда. [3,9].

Шуни ҳам таъкидлаш керакки, шикастланишлар таркибида травматик мия жароҳати

30-40% ни ташкил этади ва аҳолининг доимий ва вақтинчалик ногиронлик сабаблари ораси-
да биринчи ўринни эгаллайди, шунингдек фаол ѐшдаги одамларнинг ўлим сабаблари ораси-
да юрак-қон томир ва онкологик касалликлардан ҳам олдинда туради [6, 11].

Х. Б. Файзиев


background image

Доктор ахборотномаси № 4 (101)—2021

84

Жамиятга умумий иқтисодий ва ижтимоий-тиббий зарар бўйича биринчи ўринда трав-

матик мия шикастланиши тўғри келса, ривожланган мамлакатларда эса аҳолининг ўлим са-
баблари бўйича шикастланишлар юрак-қон томир ва онкологик касалликлардан кейинги
ўринда тўради [4,8].

Жароҳатлар ичида бош мия жароҳати ўз-ўзидан кўп қиррали касаллик бўлиб, юқори

ўлим ва жабрланганларнинг катта қисми ногиронлик билан якунланиши билан ҳарактерла-
нади. Ўз навбатида марказий асаб тизимидаги бирламчи зарарланишлар иккиламчи зарарла-
ниш ва нейроинфламмациянинг ривожланишига олиб келади, бу эса пировардида нейроде-
генерация даражасини, неврологик касалликлар ривожланишини белгилайди [10,12]. Трав-
матик мия жароҳати фонида тананинг иммун тизимида ўз навбатида бронхо-ўпка асоратла-
ри ва тананинг аутосенсибилизация, хусусан, мия тузилмалари антигенлари учун аутоанти-
таначаларни пайдо бўлиши, барча Т-лимфоцит ва В-лимфоцитлар таъсир доирасини бузи-
лишига олиб келади [1, 5]. Келиб чиқиши турли хил омилларининг организмига таъсири
талоқнинг гипофунксияси ѐки гиперфунксияси билан намоѐн бўлиши мумкин. Сусайти-
рувчи таъсир (масалан, стресс, ионлаштирувчи нурланиш, тананинг оғир патологик шароит-
лар ва ташқаридан таъсир бошқа экологик омиллар таъсири) иммунологик ваколатли
ҳужайралари тарқалиши ва йўналтириш натижасида, делимфатизация жараѐни ортиб,
апоптоз ҳолатлари ҳамда макрофаглар фаолияти камайиши билан намоѐн бўлади. [6,7,8].

Ҳар-хил ташқи омиллар, масалан кимѐвий ѐки биологик омиллар таъсирида ҳужайра-

лар пролиферацияси ва дифференсиацияси, органнинг гиперемияси, герминатив марказлари
бўлган лимфатик фолликулалар сонининг кўпайиши ѐки уларнинг бирлашиши кўзатилади.
Бу аломатлар ўз навбатида қандайдир биологик ѐки кимѐвий омиллар таъсирида содир
бўлиши мумкин бўлган, оғирлаштирувчи аутоиммун стрессни олдини олиш учун бир имко-
ният беради. Ушбу бўлаѐтган изланишлар талоқда кечадиган механизмларни янада чуқур-
роқ тушуниш имконини беради ва бу тўқимадаги жараѐнларнинг кўп томонлама ва мульти-
поляр кечишининг фарқлаш амаллари энг муҳим кўрсаткичларидан бўлиб ҳисобланади
[1,6].

Бугунги кунга келиб, травматик мия жароҳатининг талоқ тузилишига таъсири бўйича

батафсил тадқиқотлар деярли ўтказилмаган. Айни пайтда, тадқиқотлар экзоген омиллар
таъсири ва травматик мия жароҳати олгандан кейин содир бўлган иммун жавоби меха-
низмларини тушунишга ѐрдам беради ва кечаѐтган жараѐнларда талоқдаги морфофункцио-
нал параметрларини ўзгаришларида травматик мия жароҳати таъсирини янада чуқурроқ ан-
глашга ѐрдам беради.

Материаллар ва усуллар.

Тажриба 3-ойлик 26 та оқ зотсиз каламушларда ўтказилди.

Каламушлар ҳар иккала жинс вакилларидан ташкил топган бўлиб, уларнинг ўртача вазни
110-130 граммни ташкил этди. Ҳайвонлар қўлда ясалган қурилмада, яъни ғилдиракларли
транспорт воситасига қўзғалмас қилиб ўрнатилди, сўнг лаборатория каламушлари транс-
порт воситасида тезлаштирилди (тезлик – 6,7 км/соатига) ва бошнинг пешона қисми билан
ѐғоч тўсиққа урилди. Бу тажриба натижасида 2 та оқ каламуш жойида нобуд бўлди. Жа-
роҳатланишдан олдин барча каламушлар Моррис сув лабиринтида, когнитив хотирани
сақлаш ва сувда омон қолиш кўникмаларига эга бўлиш учун 4 кун мобайнида треннингдан
ўтказилди, бу синовлар вақт ва ҳудудда ҳаракатланиш кўрсаткичлар билан баҳоланди. Трав-
матик мия жароҳатини олгач, каламушлар яна вақт ва ҳудудда ҳаракатланиш кўрсаткичла-
рини аниқлаш мақсадида қайта синовдан ўтказилди, натижада барча тажрибадаги ҳайвон-
лар сўнгги кўрсаткичлар натижаларига кўра, жароҳатнинг даражасига қараб - учта кичик
гуруҳга бўлинди. (Енгил, ўрта ва оғир даражадаги жароҳатларга). Бу мақолада фақат енгил
даражадаги травматик мия жароҳати олган ҳайвонларни натижалари акс эттирилди. Жа-
роҳатдан кейин каламушларда даражасига қараб турли кўринишдаги аломатлар кўзатилди
(дабдираш, бурнидан қон келиши, оғзидан қон келиши, қисқа муддатли хушидан кетишлар
ва ҳ.к.) Жароҳатдан тирик қолган 24 та лаборатория каламушлари бир неча кун давомида
тиббиѐт институти вивариумининг қониқарли шароитида сақланди. Барча 24 лаборатория

Оригинальная статья


background image

Доктор ахборотномаси № 4 (101)—2021

85

каламушлари тажрибадан кейин дарҳол боши танадан олиниши орқали жойида декапитация
қилинди. Қорин бўшлиғи очилгандан сўнг, талоқ ўрганиш учун олиб қўйилди.

Лаборатория ҳайвонлари устида олиб борилган барча тажрибалар 1964 йилги ҳалқаро

тиббиѐт Ассоциациясининг Хелсинки Декларациясига мувофиқ амалга оширилди. Олиб
ташланган талоқ ва унинг қисмлари Буэна эритмасига ўрнатилиб, парафинга жойлаштирил-
ди. Кейинчалик гематоксилин-эозин эритмаларида ўлчамлари 6-7 мкм бўлган кесимларда
тайѐрланиб бўялди. Морфометрик тадқиқотлар «NLCD NOVEL-307B» (Ҳитой) микроско-
пида олиб борилди

Тадқиқот натижалари.

Талоқ тўқималари бош мия жароҳатидан 3 кундан кейин сўнг

текширилганда лимфатик фолликулалар каталлиги бўйича- асосан ўртача катталикда (75-
80%), бир-бири билан кўшилиб қолган лимфатик тугунчалар оз миқдорда (10-15%) бўлган-
лиги, тартибсиз шаклли лимфа тугунларининг оз миқдордаги сони (7-10%) ҳам аниқланди.
Гиперплазия белгилари аниқланмади, реактив марказларнинг тузилиши нисбатан бир хил
бўлиб, деярли ўзгаришлар топилмади. Реактив зона таркибида ҳеч қандай киритмалар ва
ҳудуд чегараларини кенгайиш ѐхуд қисқариш ҳолатлари деярли аниқланмади. Фолликул-

1 расм. 3 ойлик каламуш. Деформацияланган лимфатик тугунча.

ЛТ. 2- ПАЛМ. 3- Периартериал зона. 4- герминатив маркази.

5- мантия зонаси. 6 – маргинал зонаси. 7- қонталаш зонаси.

2 расм. 3 ойлик каламуш. Деформацияланмаган лимфатик тугунча.

ЛТ. 2- ПАЛМ. 3- Периартериал зона. 4- герминатив маркази.

5- мантия зонаси. 6 – маргинал зонаси. 7- қон талаш зонаси.

Х. Б. Файзиев


background image

Доктор ахборотномаси № 4 (101)—2021

86

ларнинг реактив ва маргинал зоналарининг жойлари ўзгармаган ва лимфоид тўқиманинг
яққол деформацияси жойлари аниқланмади.

Фолликулаларнинг марказий артериялари деворлари ўзгармаган, склероз ѐки гиалиноз

белгилари аниқланмади. Айрим жойларда фақат баъзи фолликуллар четида нуқталик қонаш
жойлари мавжуд (1 расм). Қизил пулпа текширилганда ҳеч қандай деформациясиз, склероз,
гиалиноз ѐки некроз соҳалари трабекулаларда ҳам аниқланмади. Фақат қизил пулпанинг
периферик қисмида кўпроқ нуқтали қонталаш жойлари мавжуд. Перитрабекуляр ва периар-
териал зоналарида қўшимча тўқималар ва бошқа ўзгаришлар кўзатилмайди. Талоқ трабеку-
лалар одатий конфигурацияга эга, тўқималарда деярли ўзгаришлар аниқланмади. Қон томир
тизимида томирларнинг қон билан тўлиши ҳар-хил бўлиб, қон томирларининг тўлиши қи-
зил зонанинг интерфолликуляр жойларининг баъзи жойларда кичик нуқтали геморрагик,
шунингдек, геморрагик қон талаш айрим жойлари аниқланди (2 расм).

Хулосалар.

Тадқиқотлар шуни кўрсатдики, ҳайвонларнинг травматик мия шикастла-

ниши ҳолатларида, яъни каламушларнинг енгил даражадаги жароҳат олгандан 3 кундан
кейин талоқ тузилишининг айрим ўзгаришига, яъни оқ ва қизил пулпада ифодаланган кичик
нуқтали геморрагиялар мавжудлигига олиб келади. Оқ пулпанинг лимфатик фолликуллар,
герминал марказлар, ПАЛМ, мантия ва маргинал зоналар ўлчами ва қизил пулпанинг
тўқималарида деярли назорат гурухидаги кўрсаткичлардан фарқли улароқ ўзгаришлар қайд
этилмади.





Фойдаланилган адабиѐтлар:

1. Калинина Н. М. Травма: воспаление и иммунитет / Н. М. Калинина, А. Е. Сосюкин, Д. А. Вологжанин //

Цитокины и воспаление. -2005. - Т.4, № 1.-С.28-35.

2. Коновалов А. Н., Лихтерман Л. Б., Потапов А. А. Клиническое руководство по черепно-мозговой травме. -

М.: Антидор, 2002. - Т.1. - 550 с.

3. Рыбакина Е.Г., Шанин С.Н., Фомичева Е.Е., Филатенкова Т.А., Дмитриенко Е.В. Клеточно-молекулярные

механизмы изменения защитных функций организма при черепно-мозговой травме и попытка лечения //
Медицинский академический журнал, 2014. Т. 14, №4. С. 55- 62.

4. Саламов В.Б., Тешаев Ш.Ж., Бафоев У.В. Моделирование черепно-мозговой травмы. // Проблемы биоло-

гии и медицины 2021, № 2 (127). С. 214-219

5. Тешаев Ш.Ж., Турдиев М.Р., Сохибова З.Р. Морфометрические параметры гистологических структур селе-

зѐнки белых крыс в постнатальном онтогенезе // Проблемы биологии и медицины 2019, №4.2 (115). С. 187-
189

6. Тешаев Ш.Ж., Харибова Е.А., Хасанова Д.А. Функциональные особенности морфологии лимфоидных бля-

шек тонкой кишки в норме и при воздействии АСД-фракции 2 на фоне хронической лучевой болезни. //
Морфология - 2020 г.,157 (2-3), 210-211

7. Файзиев Х.Б., Тешаев Ш.Ж. Черепно-мозговая травма и иммунитет. // Тиббиетда янги кун – 2020 г., 3 (2),

С. 577-579

8. Файзиев Х.Б., Хусейнова Г.Х. Макроскопическая топография селезѐнки белых беспородных крыс после

тяжѐлой черепно-мозговой травмы, вызванной опытом дорожно-транспортным происшествием.// Пробле-
мы биологии и медицины 2020, № 6 (124). С. 185-189

9. Хусейнова Г.Х., Файзиев Х.Б. Макроскопические параметры почек у 3 месячных крыс после черепно-

мозговой травмы..// Проблемы биологии и медицины 2021, № 2 (127). С. 221-223

10. Khaydarov F.G., Khasanova D.A. Study of Behavioral and Morphological Disorders in Animals with Modeled

Pathology of Mild Traumatic Brain Injury//American Journal of Medicine and Medical Sciences.- 2020.-№10 (10)
9, 803-807

11. Fayziev X.B., Khamidova N.K., Teshaev Sh. J., Davlatov S.S. Morphological aspects of the spleen of white mon-

grel rats after severe traumatic brain injury caused experimentally in the form of a road accident.// International
Journal of Pharmaceutical Research | Apr - Jun 2021 | Vol 13 | Issue 2. С. 998-1000

12. Fayziev X.B. Changes in the immune systems in brain injuries. // New day in Medicine 2021, № 2 (34/1).- С.77-

83

Оригинальная статья

Библиографические ссылки

Калинина H. М. Травма: воспаление и иммунитет / Н. М. Калинина, А. Е. Сосюкин, Д. А. Вологжанин // Цитокины и воспаление. -2005. - Т.4, № 1.-С.28-35.

Коновалов Л. Н., Лихтерман Л. Б., Потапов А. А. Клиническое руководство по черепно-мозговой травме. -М.: Антидор, 2002. -Т.1.- 550 с.

Рыбакина Е.Г., Шанин С.Н., Фомичева Е.Е., Филатснкова Т.А., Дмитриенко Е.В. Клеточно-молекулярные механизмы изменения защитных функций организма при черепно-мозговой травме и попытка лечения // Медицинский академический журнал. 2014. Т. 14. №4. С. 55- 62.

Саламов В.Б., Тсшасв Ш.Ж., Бафоев У.В. Моделирование черепно-мозговой травмы. // Проблемы биологии и медицины 2021, № 2 (127). С. 214-219

Тешаев Ш.Ж., Турдиев М.Р.. Сохибова З.Р. Морфометрические параметры гистологических структур селезенки белых крыс в постнатальном онтогенезе// Проблемы биологии и медицины 2019, №4.2 (115). С. 187-189

Тешаев Ш.Ж.. Харибова Е.А.. Хасанова Д.А. Функциональные особенности морфологии лимфоидных бляшек тонкой кишки в норме и при воздействии АСД-фракции 2 на фоне хронической лучевой болезни. // Морфология - 2020 г., 157 (2-3), 210-211

Файзиев Х.Б., Тешаев Ш.Ж. Черепно-мозговая травма и иммунитет. // Тиббиетда янги кун - 2020 г., 3 (2), С. 577-579

Файзиев Х.Б., Хусейнова Г.Х. Макроскопическая топография селезёнки белых беспородных крыс после тяжёлой черепно-мозговой травмы, вызванной опытом дорожно-транспортным происшествием.// Проблемы биологии и медицины 2020, № 6 (124). С. 185-189

Хусейнова Г.Х., Файзиев Х.Б. Макроскопические параметры почек у 3 месячных крыс после черепномозговой травмы..// Проблемы биологии и медицины 2021. № 2 (127). С. 221-223

Khaydarov F.G., Khasanova D./. Study of Behavioral and Morphological Disorders in Animals with Modeled Pathology of Mild Traumatic Brain Injury/ZAmerican Journal of Medicine and Medical Sciences.- 2020.-№10 (10) 9,803-807

Fayziev X.B., Khamidova N.K., Teshaev Sh. J., Davlatov S.S. Morphological aspects of the spleen of white mongrel rats after severe traumatic brain injury caused experimentally in the form of a road accident.// International Journal of Pharmaceutical Research | Apr - Jun 2021 | Vol 13 | Issue 2. C. 998-1000

Fayziev X.B. Changes in the immune systems in brain injuries. // New day in Medicine 2021, № 2 (34/1).- C.77-83

inLibrary — это научная электронная библиотека inConference - научно-практические конференции inScience - Журнал Общество и инновации UACD - Антикоррупционный дайджест Узбекистана UZDA - Ассоциации стоматологов Узбекистана АСТ - Архитектура, строительство, транспорт Open Journal System - Престиж вашего журнала в международных базах данных inDesigner - Разработка сайта - создание сайтов под ключ в веб студии Iqtisodiy taraqqiyot va tahlil - ilmiy elektron jurnali yuridik va jismoniy shaxslarning in-Academy - Innovative Academy RSC MENC LEGIS - Адвокатское бюро SPORT-SCIENCE - Актуальные проблемы спортивной науки GLOTEC - Внедрение цифровых технологий в организации MuviPoisk - Смотрите фильмы онлайн, большая коллекция, новинки кинопроката Megatorg - Доска объявлений Megatorg.net: сайт бесплатных частных объявлений Skinormil - Космецевтика активного действия Pils - Мультибрендовый онлайн шоп METAMED - Фармацевтическая компания с полным спектром услуг Dexaflu - от симптомов гриппа и простуды SMARTY - Увеличение продаж вашей компании ELECARS - Электромобили в Ташкенте, Узбекистане CHINA MOTORS - Купи автомобиль своей мечты! PROKAT24 - Прокат и аренда строительных инструментов