International scientific journal
“Interpretation and researches”
Volume 2 issue 2 (24) | ISSN: 2181-4163 | Impact Factor: 8.2
225
ИНВЕСТИЦИОН САЛОҲИЯТ ХАМДА УНИ ШАКЛЛАНТИРИШ
ОМИЛЛАРИ
Тиллаева Барно Рамизитдиновна
ТДТУ, доценти
Атаханова Шахноза Сайпуллаевна
ТДТУ, доценти
Аннотация: “
Инвестициявий салоҳият” тушунчасига турли хил назарий
ёндашувлар тахлил килинган, инвестициявий жозибадорлик, инвестиция
муҳити ва инвестициявий салоҳият мезонларининг ўзаро боғлиқлиги ва ўзига
хослиги кўрсатиб берилган. Инвестициявий салоҳият тузилиши таркибий
элементлари ва хўжалик тизимининг даражаси бўйича таҳлил қилинади.
Калит сўзлар:
инвестициявий салоҳият, инвестициявий салоҳият
тузилиши, инвестициявий жозибадорлик, инвестиция муҳити, инвестиция
жараёнининг омиллари.
Abstract:
Approaches to the concept "investment potential" are revealed,
specifics and interrelations of investment potential, investment appeal and investment
climate are shown. Investment potential is considered as the multidimensional
phenomenon. The structure of investment potential on substantial elements and levels
of economic system is analyzed.
Keywords:
investment potential, structure of investment potential, investment
appeal, investment climate, factors of investment process.
Кириш
: Ҳозирги вақтда Ўзбекистон олдида ўзининг масштаблари бўйича
иқтисодий ривожланишнинг юқори суръатларини таъминловчи кенг кўламли
вазифалар мавжуд. Жаҳон иқтисодиёти конъюктурасининг ўзгарувчанлиги
билан боғлиқ бўлган мураккаб шароитда, макроиқтисодий барқарорлик ва
мамлакат иқтисодиётининг рақобатбардошлигини ошириш каби стратегик
вазифалар қўйилди. Иқтисодиётни модернизациялаш, тузилмавий ўзгаришлар,
ишлаб чиқаришни техник ва технологик қайта қуроллантириш, аҳоли
фаровонлигини ошириш бўйича устувор йўналишлар инвестициявий
жараёнларни фаоллаштиришнинг янги манбалари ва имкониятларини излаб
топиш ҳамда унга мувофиқ иқтисодий ўсишнинг юқори кўрсаткичларига
эришишни талаб этади
Жаҳон конъюктурасининг узлуксизлиги ва тизимли ўзгариши, геосиёсий
ҳавф ва таҳдидларнинг ўсиб бориши, жаҳон иқтисодиётида рақобатнинг
46
Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2017 йил 7 февралдаги ПҚ-4947- сонли « Ўзбекистон
Республикасини янада ривожлантириш Стратегияси тўғрисида».ги Фармони. www.lex.uz.
International scientific journal
“Interpretation and researches”
Volume 2 issue 2 (24) | ISSN: 2181-4163 | Impact Factor: 8.2
226
ошиши, инвестиция фаолиятининг барқарор эмаслиги инвестиция сиёсатини,
унинг назарий-методологик асосларини тубдан қайта англашни, инвестициявий
салоҳият, унинг шаклланиш механизмлари, бозор элементларининг ўрни ва
ролининг танқидий баҳоси ва инвестиция жараёнларини давлат томонидан
тартибга солиниши каби иқтисодий мезонларни тубдан такомиллаштиришни
талаб этади.
Асосий кисм
: Хўжалик юритишнинг ҳар қандай босқичида инвестиция
жараёнларини бошқариш ушбу жараёнларнинг жорий ҳолатини таҳлил қилиш,
ҳозирда ва келажакда уларга таъсир этувчи омилларни аниқлаш, инвестиция
фаолиятининг турли жиҳатларига баҳо беришни назарда тутади. Инвестиция
жараёнининг мураккаблиги, кўп омиллилиги, босқичма-босқич амалга
оширилиши ва бошқа тавсифларга эга эканлигихўжалик тизимининг турли
босқичларида уни илмий таҳлил қилиш ва бошқаришни такомиллаштиришнинг
янги чора - тадбирларини ишлаб чиқиш бўйича кўпгина тушунча ва
мезонларнинг пайдо бўлишига олиб келган.
Инвестициянинг
“инвестициявий
салоҳият»,
инвестициявий
жозибадорлик, инвестиция муҳити каби муҳим тавсифлари инвестиция
жараёнлари шаклланишининг омиллари ва шарт-шароитларига тегишлидир.
Улар доимий равишда фирмалар, минтақалар, соҳа ва бутун бир мамлакат
миқёсида махсус илмий таҳлил объектига, инвестиция сиёсати доирасида
давлатни тартибга солиш объектига айланиб боради. Шу билан бир қаторда, бу
борада давлат сиёсатини ишлаб чиқиш учун ўта муҳим тушунчалар ҳозиргача
аниқ бир таърифга эга эмас, улар кўп ҳолларда инвестициявий фаоллик,
иқтисодий салоҳият билан ўзаро тенглаштирилади
.
Бизнинг фикримизча,
назарий - методологик нуқтаи назардан ушбу тушунча ва ҳодисаларни уларга
таъсир этишнинг маҳсус воситалари ва усулларини аниқлаш ва тўғри
чегаралаш максадида тизимли ўрганиб чиқиш ҳам муҳим ҳисобланади.
1-жадвал
Инвестициявий салоҳият категориясига назарий ёндашувлар
Инвестицияви
й
салоҳият
талқинига
ёндашувлар
гуруҳи
Муаллиф
лар
Инвестициявий ёндашув
таърифларига мисоллар
Ресурсли
В.И.
Афонин
Л.
Инвестицион салохият – моддий-техникавий,
молиявий ва номоддий фаол маблағларни ўз
ичига олувчи инвестиция ресурслари йиғиндиси
47
Муаллиф томонидан илмий манбаларни тизимлаштирган холда тузилган
International scientific journal
“Interpretation and researches”
Volume 2 issue 2 (24) | ISSN: 2181-4163 | Impact Factor: 8.2
227
Валинуров
а,
О.Б.
Казакова
(саноат, фойдали қазилмалар қазиб чиқариш
объектларига эгалик қилиш ҳуқуқи, ижтимоий-
иқтисодий соҳада, бозор муносабатларидаги
ахборотни жамлаш, орттирилган тажриба ва
бошқалар.)”
кенгайтирилг
ан ресурсли
Р.Н.
Малышев
“Инвестициявий салоҳият соҳасининг асосий
макроиқтисодий кўрсаткичлари-асосий капиталга
қилинадиган
инвестицияларнинг
тузилмаси,асосий
капиталга
қилинадиган
инвестицияларнинг жисмоний ҳажми индекси,
давр бошида мавжуд асосий фондларнинг
тузилмадаги
улуши,
асосий
фондларнинг
эскириш коэффициенти, тўғридан-тўғри хорижий
инвестициялар
тузилмаси,
активлар
рентабеллиги ва бошқаларни ҳисобга олиш
зарур.”
Чегараланади
ган
Р.А.
Кармов
Инвестициявий салоҳият – бу энг аввало, тўплаш
учун
мўлжалланган
ва
фойдаланилганда
кутилаёган натижага эришиш имконини берувчи
ўз
ресурсларининг
жамланмасидир.
Инвестициявий салоҳият иқтисодий субъектнинг
бирор инвестициявий лойиҳани заём капиталдан
фойдаланмасдан мустақил амалга ошириш
имкони борлигини англатади”
Кенгайтирилг
ан
Козик
А.В.
“Минтақавий иқтисодий тизимнинг мавжуд
шароитларда максимал натижаларга эришиш
қобилияти”
Агрегатлашга
н
Н.А.Хаш
имова
“Инвестициявий салоҳият – бу жорий ва
истиқболдаги инвестиция ресурсларининг ўзаро
таъсир кўрсатувчи, ушбу инвестиция майдонида
фойдаланилганда реал ва эришилиши мумкин
бўлган
натижалар
жамланмасидир”.
“Инвестициявий салоҳиятни шакллантиришнинг
48
Инвестирование: ОЎЮ учун дарслик / Л.С. Валинурова, О.Б. Казакова. – М.:Волтерс Клувер.- 2010. – 448 б
49
Малышев Р.Н. Инвестиционный потенциал государства в экономике современной России. / Иқтисод фанлари
номзоди илмий даражасини оли учун Автореферат Тамбов- 2007.
50
Кармов Р.А. Инвестиционный потенциал и социально-экономические условия его реализации в
трансформируемой экономике. / Иқтисод фанлари номзоди илмий даражасини оли учун Автореферат. М. -,
2007.
51
Козик А.В. Инвестиционный потенциал предприятий: пути и факторы его укрепления и эффективного
использования. / Иқтисод фанлари номзоди илмий даражасини олиш учун Автореферат Орел-2000
International scientific journal
“Interpretation and researches”
Volume 2 issue 2 (24) | ISSN: 2181-4163 | Impact Factor: 8.2
228
агрегат тузилмаси инвестиция жараёнларини
таҳлил қилиш самарадорлигининг методологик
асосларини мос методологик ёндашувлар асосида
яратиш имконини беради.
Инвестициявий салоҳиятни назарий методологик ёндашувларини бешта
шартли гуруҳларга ажратиб тахлил килинди. (1-жадвал). Тахлил натижасида
инвестицион салохиятни ресурсли, кенгайтирилган ресурсли, чегараланган,
кенгайтирилган ва агрегат ёндашувларига изохлар берилди.
Ресурсли усул кенг тарқалган бўлиб, у турли ресурсларни акс эттиради ва
улардан бевосита инвестициявий фаолиятда фойдаланиш мумкин. Бироқ, бу
ёндашув доирасида айнан қайси ресурслар инвестициявий салоҳият сифатида
кўрилиши зарур эканлиги ҳақидаги турли фикрлар сақланиб қолмоқда. Бизнинг
нуқтаи назардан, инвестициявий фаолиятнинг кенгайтирилган ресурсли
талқини унинг таркибига кирувчи «иқтисодий салоҳият» тушунчасидан ташкил
топган кўпгина элементларни ўз ичига олади. Инвестициявий салоҳият
мамлакат, ҳудуд, соҳа иктисодий салоҳиятининг органик қисми сифатида
умумий жиҳатлар ва ўзига хос хусусиятларига эга.
Адабиётлар тахлили шуни кўрсатдики, умумий иқтисодий салоҳият
тушунчасининг икки талқиндаги таърифи бор. Тор маънода иқтисодий
салоҳият – таҳлил қилинаётган объектларнинг турли хил ресурслари, кенг
маънода эса – иқтисодиёт объектларининг хўжалик фаолиятида ишлаб
чиқаришга бўлган умумий қобилиятидир.
Инвестициявий салоҳиятнинг кенгайтирилган ресурсли талқинини
фақатгина назарий ишларда учратмайсиз. Улар «Ўзбекистон –бизнес ҳамкор
(ўзгаришлар
салоҳияти,
инвестиция
иқлими)»
ва
«Ўзбекистонда
инвестициялар» каби нашрларда ҳам ўз аксини топган
.
Замонавий назариялар ва илмий мактабларни чуқур ўрганиш ва
умумлаштириш шуни кўрсатадики, хорижий ва маҳаллий адабиётларда
инвестициявий салоҳиятни тушуниш кўп ҳолларда мавжуд ресурс базаси
нуктаи-назардан келиб чиқади.
Бироқ, ҳар қандай салоҳият шундай аниқланади ва унга табиий, саноат,
меҳнат ва бошқа ресурсларни ўз ичига олган кўплаб хусусий салоҳиятларнинг
киритилиши ушбу тушунчаларни аралаштириб, инвестиция ва иқтисодий
салоҳият ўртасидаги тафовутни тубдан йўқ қилади.
Баъзи муаллифлар, масалан, Р.А. Кармов, инвестициявий салоҳият
тушунчасини асоссиз равишда хўжалик юритувчи субъектларнинг ички
52
Хашимова Н.А. Совершенствование научно-методологических основ развития инвестиционного потенциала в
республике Узбекистан/ Иқтисод фанлари номзоди илмий даражасини оли учун Автореферат. Тошкент-2017
International scientific journal
“Interpretation and researches”
Volume 2 issue 2 (24) | ISSN: 2181-4163 | Impact Factor: 8.2
229
ресурсларигача торайтириб юборадилар
. Амалда, ғарбий ва маҳаллий
корхоналар, ўзларининг инвестицияларни молиялаштириш манбалари билан
бир қаторда, ташқи манбаларни жалб қиладилар, уларни корхона, тармоқ ёки
минтақанинг инвестиция имкониятларини таҳлил қилишда хисобга
олмасликлари мақсадга мувофиқ бўлмайди. Улар турли йўллар билан
тавсифланади. Масалан, А.И. Ладошкин фирманинг инвестиция майдонини
моделлаштира туриб, ўзининг молиялаштириш манбаларини (амортизация,
тақсимланмаган даромад), заём (банк кредити, бошқа ташкилотлардан олинган
қарз, қимматли қоғозларни чиқариш, бюджет маблағлари) ва лизингни алоҳида
кўрсатиб ўтади
. Аввал ўтказилган тадқиқотлар
маълумотларини таҳлил қилиш шуни кўрсатдики, маҳаллий корхоналарда
инвестиция жараёни аксарият ҳолларда ўз молиявий манбалари ёрдамида
таъминланмаган.
Фойдадан ички инвестиция манбаи сифатида фойдаланиш қобилияти
асосан бизнес рентабеллигининг учта омилига, солиқ юкининг катталиги,
ҳамда соф фойданинг жамғариш мақсади ва истеъмол қилинадиган қисмларга
бўлиш нисбати билан боғлиқ.
Ҳориж амалиётида инвестицияларнинг ўз-ўзини молиялаштириш
жараёнлари катта улушни эгаллайди, аммо ташқи манбалар инвестиция
жараёнига жиддий таъсир кўрсатиб келмоқда. Шу сабабли, инвестициявий
салоҳиятни ички ва ташқи компонентлари бирлигида кўриб чиқиш муҳимдир,
кўп муаллифлар айнан шундай қиладилар. Масалан, А.В. Козик инвестициявий
салоҳиятга "ички ва ташқи инвестицияларнинг мумкин бўлган максимал
ҳажми"деб таъриф беради
Биз инвестициявий салоҳиятнинг кенгайтирилган талқинига айнан
инвестициявий салоҳият моҳиятини етарлича конкрет акс эттирмайдиган ва
бошқа ҳар қандай салоҳиятлар, масалан, умуман иқтисодий салоҳиятга
нисбатан қўллаш мумкин бўлган таърифлар билан бир қаторда инвестициявий
салоҳият, инвестициявий жозибадорлик, инвестиция муҳити, инвестициявий
фаоллик тушунчалари ўртасидаги узаро фарқланиши кийин булган
таърифларни
ҳам
келтирдик.
Баъзи
муаллифларда
объектларнинг
инвестициявий салоҳияти ва инвестициявий жозибадорлигини бир хил деб
қараш кузатилмоқда. Баъзи амалиёт юритувчи ташкилотлар, масалан рейтинг
агентликлари, тушунчанинг ушбу таърифига амал қиладилар. Инвестициявий
53
Кармов Р.А. Инвестиционный потенциал и социально-экономические условия его реализации в
трансформируемой экономике. / Иқтисод фанлари номзоди илмий даражасини оли учун Автореферат. М. -,
2007.
54
Ладошкин А.И. Инвестиционная политика фирмы в переходной экономике.-Самара:СамГТУ.-1997._-164 б.
55
Узбекистан в цифрах. 2019й. Стат.тўплам./ Давлат статистика қўмитаси. - Т., 2019
56
Козик А.В. Инвестиционный потенциал предприятий: пути и факторы его укрепления и эффективного
использования. / Иқтисод фанлари номзоди илмий даражасини оли учун Автореферат Орел-2000.
International scientific journal
“Interpretation and researches”
Volume 2 issue 2 (24) | ISSN: 2181-4163 | Impact Factor: 8.2
230
салоҳиятни шакллантиришда унинг таркибий қисмларини фарқлаш заруратига
дуч келадилар. Бу тизимни қуйи тизимлар ва элементларга ажратиш каби
одатий жараён эмас, чунки тизимли ёндашувдаги қуйи тизимлар ва
элементларнинг ҳар доим бир хил жамланмасини англатади. Н.А.Хашимова
таклиф этган инвестициявий салоҳият категориясини аниқлашга агрегат
ёндашув инвестициявий салоҳиятни шакллантиришни бошқариш бўйича
ҳамкорликда олиб бориладиган ишларнинг самарали бўлиши учун бир нечта
ҳар хил усулларни ягона бирликка боғлашни назарда тутади.
Агрегатлар турли хусусиятларига кўра фарқланади: ҳудудий ва тармоқ,
инвестиция объектлари ва субъектлари даражаси, инвестицияларнинг моҳияти
ва йўналиши, инвестициялаш манбалари ва шакллари, инвестиция субъектлари
ва объектларининг мулкчилик шакллари, инвестиция бозорларининг
хусусиятлари, инвестициялашнинг якуний мақсадлари ва бошқалар. Барча
агрегатлар бир-бири билан боғлиқ ва улар нафақат ўзаро таъсир кўрсатади, балки
бир-бирига сингиб кетади. Замонавий иқтисодиёт фанида инвестициявий
салоҳиятнинг таркиби ва тузилишини аниқлашга ягона ёндашув мавжуд эмас.
Баъзи муаллифлар "ресурслар" ва "салоҳият" тушунчаларининг ўзаро
боғлиқлиги ҳақида фикр юритар эканлар, ҳақли равишда "ресурслар" жорий
жараённинг тавсифи сифатида фойдаланилиши мумкинлигини, салоҳият
эсастратегик таҳлил даражаси эканлигини таъкидлайдилар. Бундан ташқари,
мен бир қатор мезонлар асосида унинг тузилишини очиб бериш имконияти ва
эҳтиёжидан келиб чиқадиган "инвестициявий салоҳият" тушунчасининг кўп
қиррали эканлигига эътибор қаратишни истардим. Икки энг муҳим жиҳат:
инвестициявий салоҳиятнинг таркибий элементлари ва иқтисодий тизим
даражаларига кўра тузилишига тўхталиб ўтамиз.
Фикримизча, таркибий элементларига кўра, инвестициявий салоҳиятнинг
энг муҳим таркибий қисмлари қуйидагилар: молиявий салоҳият (жалб қилиш
мумкин бўлган пулли инвестиция оқимлари); моддий - ресурс салоҳияти
(бозорда мавжудлиги ёки асосий капитал сифатида ишлатилиши мумкин
бўлган моддий объектларнинг ўз ишлаб чиқариши); инновациявий салоҳият
(янги техника ва технологияларни ўзида мужассам этадиган янги илмий-
техникавий ғоялар ва намуналар); инсон салоҳияти (асосий ишлаб чиқариш
фондлари билан боғлиқ янги объектлар ҳамда инвестиция лойиҳаларини ишлаб
чиқиш ва амалга ошириш билан шуғулланувчи корхона ва муассасаларнинг
ходимлари).
Шуни англаш зарурки, биз "инвестициявий салоҳият" ва "иқтисодий
салоҳият" тушунчаларини кенгроқ категория сифатида ажратамиз. Иқтисодий
57
Хашимова Н.А. Совершенствование научно-методологических основ развития инвестиционного потенциала
в республике Узбекистан/ Иқтисод фанлари номзоди илмий даражасини оли учун Автореферат. Тошкент-2017
International scientific journal
“Interpretation and researches”
Volume 2 issue 2 (24) | ISSN: 2181-4163 | Impact Factor: 8.2
231
салоҳият, кенг маънода инвестициявий жозибадорлик омили ҳисобланади,
чунки асосий капитал инвесторлари унинг келгусида ишлаши ва қайтиши учун
барча шарт-шароитларни, шу жумладан меҳнат ресурсларининг зарур миқдори
ва сифатини таъминлашни ўйлаб, ишлаб чиқишга мажбурдир.
Расмий статистика маълумотларига кўра, маҳаллий инвестициявий
салоҳият тузилмасида яққол номутаносибликлар мавжуд, бу эса инновация
таркибига зарар етказади. Номоддий активларга сарфланадиган инвестициялар
(патентлар, ихтиролар, ноу-хау), илмий-тадқиқот, тажриба-конструкторлик ва
технологияга оид ишларга сарфланадиган ҳаражатлар молиявий бўлмаган
активларга киритилган барча инвестицияларнинг 1 фоизини ҳам ташкил
этмайди.
Миллий хўжалик даражасида инвестициявий салоҳият молиявий таркиби
жиҳатидан бўлгани каби, моддий - ресурс, инновацион ва интеллектуал
таркибига кўра ҳам халқаро молиявий бозорларда, инвестиция товарлари
бозорида, интеллектуал ва илмий-техникавий маҳсулотлар бозорида, халқаро
меҳнат бозорларидаги фаолияти туфайли кенгайиб бормоқда. Жаҳон
иқтисодиётининг глобаллашуви, Ўзбекистоннинг ЖСТга киришга интилиши
шароитида, инвестициявий салоҳиятнинг халқаро таркиби ҳисобидан
кенгайиши янги имкониятларни очиб беради ва унинг шаклланиш механизмида
муҳим вазифа бўлиб қолади.
Хулоса
Амалий ва назарий жиҳатдан инвестициявий салоҳиятни юксалтириш
муҳим бўлгани каби, ундан тўлиқ фойдаланиш, реал инвестицияларга
айлантириш ҳам муҳимдир. Буни миллий хўжалик даражасида уни ялпи
инвестицияларнинг ялпи жамғармаларга нисбати акс эттириши мумкин.
Статистика маълумотлари шуни кўрсатадики, 2023 йил давомида Ўзбекистонга
жами 240 трлн сўм инвестициялар жалб қилинган, шулардан 8 млрд доллари
тўғридан-тўғри кириб келган. “Инвестиция – иқтисодиёт драйвери саналади.
Мамлакат сиёсатининг ажралмас қисми бугунги кунда инвестицияларга боғлиқ
бўлиб қолди.
Бизнинг фикримизча, корхона ва тармоқлар даражасида, ички
инвестициявий салоҳиятга унинг молиявий қисмидан фойдаланилишига кўра
инвестициялар ҳажмининг амортизация фонди ресурслари ва соф фойда
манбалари билан таққослаш орқали баҳо бериш мумкин. Ташқи салоҳиятни, у
кўплаб тармоқ ва корхоналар учун имконият саналгани сабабли, ушбу соҳага
ёки муайян бир корхонага аниқ жалб қилиниши ҳажми бўйича баҳолаш
мақсадга мувофиқ бўлади.
Ўтказилган таҳлиллар шуни кўрсатдики, инвестицияларни таъминловчи
жараёнлар, муносабатлар ва омиллар хилма-хиллиги тегишли илмий тоифалар
International scientific journal
“Interpretation and researches”
Volume 2 issue 2 (24) | ISSN: 2181-4163 | Impact Factor: 8.2
232
ва тушунчалар хилма-хиллигини талаб этади. Улар ўзларининг категорияга оид
маъноси билан тўлдирилиши ва тизимла қабул қилиниши лозим.
Инвестициявий салоҳият, энг аввало, кўп ўлчовли тизим сифатида
шаклланадиган инвестиция жараёнининг ресурс имкониятларини англатади.
Ички салоҳиятдан фойдаланиш ва ташқи салоҳиятни жалб қилиш
муайянобъектларнинг инвестициявий жозибадорлиги ҳамда мамлакат, минтақа
ва тармоқдаги инвестиция муҳитига боғлиқ.
Фойдаланилган адабиётлар (манбалар) рўйхати:
1.
Афонин В.И. Инновационный менеджмент и экономическая оценка
реальных инвестиций: ўқув қўлланма/ И.В. Афонин.-М.: Гардарики, 2006.- 301
б
2.
Безлепкина Н.В. Механизмы взаимодействия факторов инвестиционного
процесса. //Проблемы современной экономики: Халқаро илмий амалий
анжуман материаллари.-Уральск,2012., 173-175бб;
3.
Инвестиционный климат и его составляющие [Электрон ресурс] //
«Эксперт РА» Рейтинг агентлиги сайти [1997-2012 «ЭКСПЕРТ РА» Рейтинг
агентлиги]. Кириш тартиби:
4.
Подшиваленко Г.П. Иностранные инвестиции. Москва, Кнорус, 2010.
118 б;
5.
Тиллаева Б.Р. Саноат корхоналари инвестицион салохиятини ошириш
механизмини такомиллаштириш / Иқтисод фанлари фалсафа доктори илмий
даражасини олиш учун Автореферат. Тошкент-2021.
6.
Шарп У. Ф., Александер Г. Дж., Бэйли Дж. В.Инвестиции. Москва,
ИНФРА-М, 2009. 46-49бб;
7.
Akhmedov, O., & Begmullaev, O. (2020). The ways ensuring energy balance
in Uzbekistan. In E3S Web of Conferences (Vol. 216, p. 01137). EDP Sciences.
8.
Xusainov R.R. Improving corporate governance in Uzbekistan is the key to
the successful functioning of the JSC. A young scientist. International Scientific
Journal No. 1.3, Moscow: 2017 (51-54 b) ISSN 2072-0297.
9.
Otabek, A., & Otabek, B. (2023, January). Alternative energy and its place in
ensuring the energy balance of the Republic of Uzbekistan. In AIP Conference
Proceedings (Vol. 2552, No. 1). AIP Publishing.
10.
Nabiyeva S.A. Sanoat korxonalarini rivojlantirishda investitsiya faoliyatni
amalga oshirishning zamonaviy usullari. Iqtisodiy taraqqiyot va tahlil, 2023-yil,
oktabr
11.
Бегмуллаев, О. И., & Ирисалиев, А. О. (2024). ОРГАНИЗАЦИОННО-
ЭКОНОМИЧЕСКИЙ МЕХАНИЗМ ПОВЫШЕНИЯ ЭФФЕКТИВНОСТИ
International scientific journal
“Interpretation and researches”
Volume 2 issue 2 (24) | ISSN: 2181-4163 | Impact Factor: 8.2
233
ДЕЯТЕЛЬНОСТИ ПРЕДПРИЯТИЙ ЭНЕРГЕТИЧЕСКОЙ ОТРАСЛИ И ЕЕ
ОСНОВНЫЕ ЭЛЕМЕНТЫ. SCHOLAR, 2(3), 129-134.
12.
Набиева
С.А.
Управление
инновационными
проектами
в
производственной деятельности предприятия. Научно-аналитический журнал
«Наука и практика» РЭУ им. Г. В. Плеханова. Т. 14. № 2 (46) 2022
13.
Soatov, F. Y., Begmullayev, O. I., & Irisaliyev, A. O. O'zbekistonda issiqlik
energetikasi korxonalari rivojlanishining tashkiliy-iqtisodiy xususiyatlari. (2024).
Educational
research
in
universal
sciences,
Journal
3(1),
84–92.
https://doi.org/10.5281/zenodo.10619867
