«NEVROLOGIYA»—2(82), 2020
82
ОБЗОР
stract. dis. ... d.m.n. 2006. 44 p.
9.
Simashkova N.V., Yakupova L.P., Bashina
V.M. Clinical and neurophysiological aspects of severe
forms of autism
in
children.
//
Journ.neuropath.
psychiat. 2006;106(7):12–9.
10.
Abrahams B.S., Geschwind D.H. Connecting genes
to brain in the autism spectrum disorders. Arch
Neurol 2010;67(4):395–9.
11.
Miller M.C. Older father, autistic child. HarvMent
Health Lett 2006;23(6):8.
Ҳ
озирги кунда нафақат бизнинг республикамизда,
балки бутун ер юзи мамлакатларида ҳам жуда дол-
зарб бўлиб келаётган, беморларни ногиронлик ҳолатигача
олиб бораётган ва ижтимоий-иқтисодий муаммоларни келиб
чиқишини кучайтираётган долзарб муаммолардан бири бу
Паркинсон касаллиги (ПК) ва паркинсонизм муаммосидир.
Бу касаллик узоқ йиллардан бери ўрганилиб келинишига
қарамасдан, этиопатогенези ҳанузгача тўлиқ ўрганилмаган,
шунинг учун ҳам касалликни тўлиқ даволай олмаяпмиз [3,6,
10,29].
ПК кўпроқ катта ёшдаги инсонларда учрасада, республи-
камизда бу касаллик кундан-кунга ёшариб бормоқда, оила-
вий учраш ҳолатлари ҳам кўп учрамоқда, касаллик тез авж
олиб бориб беморлар меҳнат қобилиятини йўқотмоқда, ноги-
ронлик ҳолатларини кучайтирмоқда [16-25].
Паркинсон касаллиги муаммоси узоқ йиллар давомида
қатор олимлар томонидан ўрганилиб келинмоқда. Касаллик-
нинг патогенези тўғрисида жуда кўплаб маълумотлар олин-
ди ва даволаш тўғрисида қатор дори воситалари ишлаб
чиқилди. Англиялик шифокор Сotzias томонидан ўринбосар
леводопатериянинг ишлаб чиқилиши бу соҳада кескин бура-
лиш яратди, касаликлнинг асосий белгилари камайишига ва
беморларнинг ҳаёт сифатининг яхшиланишига олиб келди.
Аммо, леводопатерапия нейродегенератив жараённи секин-
лаштира олмайди, балки ўзининг ҳам бир қатор асоратлари
борки, касалликни янада бошқа долзарб бўлган муаммола-
рини келтириб чиқараверади.
Паркинсонизм биламчи (идиопатик, Паркинсон касал-
лиги), иккиламчи ва учламчи бўлади. Иккиламчи паркинсо-
низм дори воситаларидан кейин, пўстлоқ ости тугунларининг
қон билан таъминлашни бузилиши натижасидаги васкуляр
паркинсонизм, токсик моддалардан заҳарланишдан кейин,
пўстлоқ ости энцефалитидан кейин, травмадан кейин келиб
чиқади, шунингдек марганецли паркинсонизм ҳам учрайди.
Учламчи паркинсонизм (паркинсонизм+) эса марказий асаб
тиимининг бошқа нейродегенератив касалликлари фонида
учрайди, мисол учун мультитизим атрофия, Альцгеймер ка-
саллиги ва бошқалар. Бутун паркинсонизмнинг 60-80% ни ПК
ташкил қилади [5, 35]. ПК учраши бўйича нейродегенератив
касалликлар ичида Альцгеймер касаллигидан кейин иккинчи
ўринда туради (В.Л. Голубев ва ҳаммуалл., 2005, Н.Н.Яхно
ва ҳаммуалл., 2006, J.C.Morris, 2006) [2, 27].
Касаллик генетик, шунингдек ёшга боғлиқ бўлганлиги
учун ҳам эпидемиологияси ҳам турли мамлакатларда тур-
личадир. Бутун ер юзи бўйича 5 млн. касаллик қайд этил-
ган ва ҳар йили янгидан 300 000 касаллик қайд қилинади.
ПКни бошланиши ўртача 55 ёшларга тўғри келади. Айни
вақтда касаллик дебюти 40 ёшгача (эрта бошланган паркин-
сонизм) ёки 20 ёшгача (ювенил паркинсонизм) кузатилиши
мумкин. Эркаклар ва аёллар ўртасида ПК 3:2 нисбатда уч-
райди. ПК асосан спорадик хусусиятга эга, лекин 5% ҳолатда
наслий мойиллик аниқланади. Аҳоли ўртача ёши ошиши би-
лан ПКни тарқалиши популяция ичида ошиб бориши таҳмин
қилинмоқда [7, 23, 35, 36].
Паркинсон касаллиги - асаб тизимининг нейродеге-
УДК : 616.858-008.6-07
ПАРКИНСОН КАСАЛЛИГИНИ ЭРТА АНИҚЛАШ
ПРЕДИКТОРЛАРИ
Халимова Х.М., Матмуродов Р.Ж., Абдукадиров Э.И., Ёкубов А.Ч.
Тошкент тиббиёт академияси, 1-сон Республика клиник шифохонаси
Калит сўзлар: Паркинсон касаллиги, предиктор, ҳид билиш.
нератив касаллиги ҳисобланиб, пўслоқ ости тугунлари
ҳисобланган паллидар тизим дофаминергик нейронларининг
жароҳатланиши билан намоён бўлади. Ҳозирги кунда олим-
ларнинг таъкидлашича, ПК келиб чиқишида марказий асаб
тизимидаги бутун нейротрансмиттер тизимлар, яъни дофа-
минергик, холинергик, серотонинергик, адренергик ва нора-
дренергик шунингдек глутаматергик тизимларнинг фаолияти
бузилар экан. Шу боисдан ҳам, касаллик нафақат ригидлик,
титроқ ва ҳаракатларнинг пасайиши кўринишдаги мотор бел-
гилар, балки ҳид билишни бузилиши, уйқу бузилишлари, ког-
нитив бузилишлар, шахсий-эмоционал бузилишлар-хавотир-
лик ва депрессия, вегетатив бузилишлар, руҳий бузилишлар,
сенсор бузилишлар ва сексуал бузилишлар каби номотор
белгилар билан ҳам намоён бўлади. Аксинча бу номотор бу-
зилишлар, касалликнинг асосий ҳаракатга боғлиқ бўлган мо-
тор бузилишлари пайдо бўлишидан бир неча йиллар олдин
кузатилиши мумкин экан, аммо бу белгиларнинг айнан шу
касалликка хос бўлган жиҳатларини ўрганиш ва чуқур таҳлил
қилиш лозимдир. бу ўзгаришлар ПК нинг предикторлари си-
фатида ҳам келиши мумкин [1, 23, 35, 36].
Биз биламизки, ПК патогенезида альфа-синуклеин мод-
дасининг ўрни ва аҳамияти жуда каттадир (H. Braak). Ушбу
модда нафақат пўстлок ости тугунлари соҳасидаги қора
моддада, биринчи навбатда гиппокамп соҳасида, шунинг-
дек бош мия пўстлоғи нейронларида, мия устунидаги ядро-
лар нейронларида, вегетатив асаб тизимининг периферик
қисмларида кузатилиши олимлар томонидан исботланган.
Шунинг учун ҳам, ПК билан оғриган беморларнинг аксарият
қисми қачондир ҳид билишнинг бузилганлигига, кейинчалик
титроқ ва бошқа ҳаракат бузилишларига шикоят қилади. Шу
нуқтаи назардан, касалликни кечишини босқичларга бўлиш
мумкин: 1- ва 2- премотор босқичлар, касалликнинг латент
даври- нейродегенератив жараён фақатгина адашган нерв
(n.vagus) дорсал ядроларида, ҳид билиш пиёзчаларида,
ҳаворанг доғда учрайди ва констипация, ҳид билиш, эмоци-
онал бузилишларни келтириб чиқаради. 3-ва 4-босқичларда
нейродегенератив жараён қора моддада, чакка мезокортек-
сда ва шва ядросида учрайди, бу эса касалликнинг асосий
ҳаракатга боғлиқ бўлган мотор бузилишларини келтириб
чиқаради. 5-ва 6-босқичларда жараён нейрокортексда бош-
ланади ва когнитив бузилишларнинг чуқурлашуви демен-
циягача, шунингдек руҳий бузишлар билан намоён бўлади.
Касалликнинг премотор босқичи узоқроқ давом этади, ҳатто
10-25 йилгача ҳам бўлиши мумкин. Ҳозирги кунда премотор
симптомларга сенсор бузилишлар (ҳид билишни бузилиши,
рангли кўришни бузилиши, оғриқ синдроми), асаб-руҳий бу-
зилишлар (кўзнинг тез ҳаракатлари билан хулқ-атовр бу-
зилишлари, депрессия), вегетатив бузилишлар (юрак-қон-
томир, ошқозон-ичак, сийдик-ажратиш, терморегуляция,
сўлак ажралиши, қорачиқ иннервацияси бузилишлари, тери-
трофик бузилишлар) киради [12, 13, ].
Ҳид билишнинг бузилиши бундан 30 йил олдин
аниқланган. Олимларнинг фикрича ПК билан оғриган 90%
беморларда ҳид билиш бузилади, аносмиядан гиперос-
миягача намоён бўлади. G. Webster Ross узоқ йиллар ҳид
83
«NEVROLOGIYA»—2(82), 2020
ОБЗОР
билишни бузилиши бўлган беморларни кузатиб, 7% да ПК
келиб чиққанлигини аниқлаган. Кейинчалик олимлар ҳид бу-
зилиши кузатилган беморларда когнитив бузилишлар кучай-
ишини исботлашган. Кўрув бузилишлар ПК хос бўлган ва кўп
учрайдиан бузилишлардир биридир. Уларга ранг ажратиш-
ни бузилишлари, қорачиқ рефлексларининг ва кўз олмалари
ҳаракатининг бузилишлари, масофавий қабул қилишнинг бу-
зилишлари, шахсни таниб олишнинг бузилишлари ва кўрув
галлюцинациялари киради [11,20,24,28].
Вегетатив бузилишлар ПК да 70-100% гача учрайди. Асо-
сий клиник намоёндаларидан бири бу қабзият ҳисобланади
ва ушбу ҳолат 80% беморларда учрайди. Эркакларда эрек-
тил функциянинг бузилиши ПК келиб чиқишни 4 марта оши-
риш мумкин экан. Олимлар ПК да хиднинг дифференциация-
си ва идентификацияси бузилишларини исботлаб бердилар.
Шунинг учун ҳам хид билиши бузилган беморларда скрининг
текширув ўтказилганда 10-15% беморларда ПК кузатила
бошланган. Ҳид билишни олимлар махсус бўлган Сниффин
Стикс тести орқали баҳолашган. Бунда порог, идентикация
ва дискриминация элементлари таҳлил қилинган. Порог 67-
71%, идентификация 70-79% ва дискриминация 54-60% бе-
морларда учраган. Шуни алоҳида таъкидлаб ўтиш лозимки,
олимлар ҳид билишни бузилишларини паркинсонизм син-
дромда премотор белги бўлмаслигини, аксинча паркинсо-
низм асорати бўлиши мумкинлигини исботлаб беришди.
Муаллифларнинг фикрича ҳид билишни бузилишла-
ри ПК клиник шаклларига ҳам боғлиқ экан, титроқ шаклда
камроқ намоён бўлиб, акинетик-ригид ва аралаш шакллари-
да кўпрон намоён бўлиши мумкин экан [12].
Паркинсон касаллигига ҳос бўлган, ва касалликнинг
премотор симптоми сифатида намоён бўладиган бузилиш-
лардан яна бири бу –уйқу ва тетикликнинг бузилишидир.
Уйқу пайтидаги хулқ-атвор бузилишлари, яъни парасомни-
ялар охирги пайтда ПК учун асосий предиктор сифатида
қаралмоқда. [17,18, 38].
Иванова Л.Г. ва ҳаммуаллифлар маълумотлари бўйича
ва Дикевич Е.П., Фастовец С.В. маълумотлари бўйича кўзнинг
тез ҳаракатланиши билан уйқу бузилишидаги худк-атвор бу-
зилишлари ПК кечиши учун асосий предиктор ҳисобланади.
[17]. Бундай уйқу тури бузилган беморларда аффектив бузи-
лишларнинг чуқурлашиб бориши намоён бўлади. Ушбу жара-
ён нейродегенератив жараённинг нафақат пўстлоқ ости ту-
гунларида, балки бир неча йиллар олдин бош миянинг бошқа
қисмларида ҳам диффуз тарқалган бўлиши мумкинлигини
исботлайди ва касалликнинг эрта аниқлаш предикторлари
тўғрисида янги гипотезалар туғилишига олиб келади.
ПК учун ҳос бўлган ва касалликнинг бошланғич белгила-
ри сифатида қаралиши мумкин бўлган белгилардан бири бу
шахсий-эомоционал бузилишлардир. Буларга ҳаракатнинг
пасайиши, эмоционал реакциялар пайдо бўлиши, эгаизм, де-
прессив ҳолатга мойиллик киради.
Олимлар узоқ йиллар давомида ПК га чалинган бемор-
ларда хулқ-атвор бузилишларни ўрганган. Охирги йилларда
олиб борилган тадқиқот ишларига кўра леводопатерапия ПК
билан оғриган беморларда характер ўзгаришларига олиб ке-
лиши мумкин. Шу борада бизнинг узоқ йиллардан бери олиб
бораётган тадқиқот натижаларимиз шуни кўрсатмоқдаки, ин-
соннинг характер ўзгариши леводопатерапиянинг асорати
эмас, балки биринчи навбатда характер ўзгара бошлайди,
эзмалик симптомининг белгилари кўрина бошлайди, 7-8 йил
ўтгач ксалликнинг асосий мотор белгилари кузатила бош-
лайди. Аммо ушбу характер ўзгаришларни айнан шу ПК учун
хослиги ўрганиш касалликнинг прекдикторлари тўғрисида
янги гипотезалар пайдо бўлишига олиб келади. Қанчалик ка-
салликни эра аниқлаб прогноз қилсак, қанчалик нейронларни
дегенерация жараёнидан сақлаб қолсак, шунчалик кеч лево-
допатерапиянинг бошланишига олиб келади.
Кейинги вақтларда Паркинсон касаллиги кечишида эн-
дотелиал тизим (NO-тизим) параметрлари тўғрисида кўплаб
маълумотлар олинмоқда. Ушбу тизим кўрсаткичлари Паркин-
сон касаллигининг эрта босқичларидаёқ ўзгариб, касаллик-
нинг илк белгиларини ривожланишига туртки бўлиши мумкин
экан
[1,4,9,13,14].
Ўзбекистонда Паркинсон касаллиги ва паркинсонизм
синдроми, унинг молекуляр-генетик ва биохимик жиҳатлари,
нейропсихологик
хусусиятлари,
касалликнинг
келиб
чиқишида NO-тизим параметрлари ва нейронлар учун мах-
сус бўлган оқсилларнинг ўрни ва аҳамияти тўғрисида Ха-
лимова Х.М. раҳбарлигида бир қатор илмий ишлар олиб
борилди.
Муаллифларнинг фикрига кўра ПК да клиник сип-
томларнинг намоён бўлиши беморлар қонидаги эритроцит-
лар таркибидаги NO-тизим функционал фаоллиги ҳолати ва
кунлик сийдик таркибида дофамин экспрецияси камайиши
билан боғлиқ экан. NO-тизимдаги чуқурроқ дисбаланс кўпроқ
касалликнинг аралаш шаклида юқори босқичларида намоён
бўлар экан. NO-тизим параметрларининг функционал фаол-
лик даражаси ПКда когнитив бузилишлар ривожланишида
муҳим аҳамиятга эга бўлиб, кучли бўлмаган когнитив бузи-
лишларга эга бўлган беморларга қараганда, чуқур когнитив
дефектга эга бўлган беморларда NO-(NO
2
ва NO
3
), НАДФН-
НР, ONOO- ошиши ва еNOS фаоллигини камайиши яққол
намоён бўлар экан. Нейронларга боғлиқ бўлган оқсиллар
ичида S100 оқсили ПКга шубҳа қилинганда касаллик эрта
босқичларида махсус бўлмаган диагностик маркер бўлиши
мумкинлиги исботланган. Ушбу оқсил миқдорининг ўзгариши
нафақат касалликнинг мотор бўлган бузилишлари, балки ка-
салликнинг предикторлари сифатида фикр юритилаётган но-
мотор бузилишлар билан тўғри корреляцион боғлиқликка эга
экан [16,17,18,19,20,21,22,23,24,25,35].
Хулосалар.
ПКга эрта диагноз қўйиш учун ҳаракатга
боғлиқ бўлмаган, жумладан ҳид билиш ва уйқу бузилишлар-
ни, хулқ-атвор ва руҳий бузилишларни, аффектив ва веге-
татив бузилишларни чуқур таҳлил қилиш лозим. Ушбу бузи-
лишларни касалликнинг предикторлари сифатида ўрганилса
ва
биомаркерлар билан корреляцион анализ ўтказилса ку-
тилаётган натижаларга эришиш мумкин. ПК қанчалик эрта
аниқланиб нейропротекция эрта бошланса, шунчалик касал-
ликнинг авж олиб боришини олди олинади. Бу эса бемор-
ларнинг яшаш сифати яхшиланиб, ногиронлик ҳолатининг
камайишига олиб келинади, шунингдек ижтимоий-иқтисодий
муаммолар бартараф этилади.
Адабиётлар
1.Ванин А. Ф. Оксид азота в биомедицинских иссле-
дованиях //Вестник РАМН. -2000. -№4. - С.3-5.
2. Захаров В.В., Ярославцева Н.В., Яхно Н.Н. Ког-
нитивные нарушения при болезни Паркинсона. Неврол.
журн. 2003; 8 (2): 11–6.
3. Иванова Л.Г., Дикевич Е.П., Фастовец С.В. Преди-
кторы аффективных нарушений при болезни паркинсона
// Современная медицина: актуальные вопросы: сб. ст. по
матер. XXXVII междунар. науч.-практ. конф. № 11(36). –
Новосибирск: СибАК, 2014.
4.Ивашкин В.Т., Драпкина О.М. Оксид азота в регу-
ляции функциональной активности физиологических си-
стем // Рос.журн. гастроэнтерол., гепатол., колопрактол.-
2000.-№4.-С.16-21.
5.Иллариошкин С.Н. Паркинсонизм с ранним нача-
лом.//Атмосфера. Нервные болезни.-2006.-№3.-с. 14-20
6.Левин О.С., Клинико-нейропсихологические и ней-
ровизуализационные аспекты дифференциальной диа-
гностики паркинсонизма. Дис…..д-ра мед наук. М. 2003.
7. Маджидова Ё.Н., Халимова Х.М., Раимова М.М.,
Матмуродов Р.Ж., Фахаргалиева С.Р., Жмырко Е.В. Моле-
кулярно-генетические и некоторые биохимические аспек-
ты болезни Паркинсона. // Международный Неврологиче-
ский журнал. – Украина, 2011. – №1(39). – С. 91-94.
8.Малышев И.Ю., Монастырская Е.А., Смирин Б.В.,
Манухина Е.Б. Гипоксия и оксид азота // Вестн.РАМН.-
2000.-№9.-С.44-48.
9. Манухина Е.Б., Дауни Х.Ф., Маллет Р.Т., Малышев
«NEVROLOGIYA»—2(82), 2020
84
ОБЗОР
И.Ю. Защитные и повреждающие эффекты периодиче-
ской гипоксии: роль оксида азота // Вестн.РАМН.-2007.-
№2.-С.25-33.
10. Матмуродов Р.Ж. Факторы влияющие на качество
жизни у больных с экстрапирамидными расстройствами
//
Национальный журнал Неврологии. – Баку, 2016. – №1.
(9). – С. 47-52.
11. Н. С. Алексеева, С. Н. Иллариошкин, Т. А. Поно-
марева, Е. Ю. Федотова, И. А. Иванова-Смоленская. На-
рушения обоняния при болезни Паркинсона. Неврологи-
ческий журнал №1, 2012. С.10-14.
12. Пономарев В.В.,
Антонов И.П., Пономарева Е.Н.
Паркинсонизм (Клиника, диагностика, лечение). Методи-
ческие рекомендации. Минск.2001г.
13.Пономарева Т.А., Алексеева Н.С., Федин П.А.,
Кравченко М.А., Варакин Ю.Я., Иванова-Смоленская
И.А., Иллариошкин С.Н. Идентификация лиц в латент-
ной стадии болезни Паркинсона (исследование ПАРКИН-
ЛАР): первые результаты и оптимизация алгоритма. Жур-
нал неврологии и психиатрии им. С.С. Корсакова. 2015;
Вып. 6; 4-11.
14.Раевский К.С., Башкатова В.Г., Ванин А.Ф. Роль
оксида азота в глутаматэргической патологии мозга //
Вестн. РАМН.-2000.-№4.-С.11-15
15.Стёпкина Д.А., Захаров В.В. Факторы риска про-
грессирования когнитивных нарушений при болезни Пар-
кинсона. // Тезисы научно-практической конференции с
международным участием «Когнитивные нарушения при
старении», Киев, 2007.- С.67.
16. Халимова Х.М., Арипов А.Н., Матмуродов Р.Ж.,
Рашидова Н.С. Экстрапирамидал касалликларни эрта
аниқлашда S100B оқсилининг ўрни ва аҳамияти
//
Невро-
логия. – Тошкент, 2015. – №4. (64). – Б. 11-14. (14.00.00,
№4).
17. Халимова Х.М., Матмуродов Р.Ж. Нарушения сна
при болезни Паркинсона в зависимости от формы забо-
левания и степени когнитивных расстройств // Медицин-
ские новости. – Беларуссия, 2016. – №4 . – С. 71-73.
18.Халимова Х.М., Матмуродов Р.Ж., Раимова М.М.
Нейромотор дискинезияли беморларда уйқу бузилишла-
ри ва уларни даволаш усуллари // Инфекция, иммунитет
и фармакология. – Тошкент, 2014. –№5. – Б. 88-92.
19.Халимова Х.М., Матмуродов Р.Ж., Рашидова
Н.С., Раимова М.М. Асаб тизими касалликларини эрта
аниқлаш ва уларни оқибатларини ўрганишда нейронлар-
га махсус бўлган оқсилларнинг аҳамияти
// Ўзбекистон
тиббиёт журнали
. – Тошкент, 2014. – №3. – Б. 82-85.
20. Халимова Х.М., Матмуродов Р.Ж. Экстрапирами-
дал касалликларда ҳаракатга боғлиқ бўлмаган немотор
бузилишларни коррекция қилиш // Инфекция, иммунитет
и фармакология. – Тошкент, 2016. – №1. – Б. 378-382.
21. Халимова Х.М., Матмуродов Р.Ж. Экстрапирами-
дал касалликларда ҳаракатга боғлиқ бўлмаган немотор
бузилишларни коррекция қилиш // Инфекция, иммунитет
и фармакология. – Тошкент, 2016. – №1. – Б. 378-382.
22. Халимова Х.М., Матмуродов Р.Ж. Экстрапирами-
дал касалликларда S100B оқсил миқдорининг ҳаракатга
боғлиқ бўлмаган белгилар билан ўзаро боғлиқлиги // На-
зарий ва клиник тиббиёт журнали. – Тошкент, 2016. – №
2. – Б. 91-94.
23. Халимова Х.М, Раимова М.М., Матмуродов Р.Ж.,
Жмырко Е.В., Бурнашева А.Р., Мухамедов Р.С. Молеку-
лярно-генетические исследования полиморфизмов генов
GSTM1 и GSTT1 при болезни Паркинсона у лиц узбек-
ской национальности. // Инфекция, Иммунитет, Фармако-
логия. –Ташкент, 2011. – №3. – С. 139-149.
24.Халимова Х.М., Раимова М.М., Матмуродов Р.Ж.
Значение биохимических факторов в развитии когнитив-
ных нарушений при болезни Паркинсона. // Неврология.
– Ташкент, 2010. – №2. – С. 26-29.
25. Халимова Х.М., Раимова М.М., Матмуродов Р.Ж.
Нейродегенеративные заболевания и оксид азота. //
Ўзбекистан тиббиёт журнали. – Ташкент, 2010. – №6. –
С. 64-68.
26.Чухловин Б.А. Патогенетические аспекты ког-
нитивных нарушений при болезни Паркинсона /
Е.В.Шестакова, В.И.Гузева, Б.А.Чухловин //Труды Мари-
инской больницы.
27.Яхно Н.Н. Когнитивные расстройства в невроло-
гической клинике. Неврол. Журн. 2006; Прил. № 1: 4-12
28.Aarsland D., Andersen K., Larsen J.R.,et.al. Risk of
dementia in Parkinson s disease: a community-based, pros-
pektive study. Neurology 2001: 56: 730-736.
29.Braak H., Del Tredici K., Rub U. et.al. Stading of brain
pathlogy related to sporadic Parkinson s disease. Neurobiol
Aging. 2003: 197-211.
30.
Boesveldt S., Verbaan D., Knol D., Visser M.,
van Rooden S., van Hilten J., Berendse H.W. A comparative
study of odor identification and odor discrimination deficits in
Parkinson disease. Mov Disord 2008; 14: 23: 1984-1990.
31.Haugarvoll K., aarsland D., Wenlzel-Larsen T. et al.
The influence of cerebrovascular risk factors on incident de-
mentia in patients with Parkinson s disease. Acta. Neurol.
Seand. 2005: 112: 386-389.
32. Hicks AA, Petursson H, Jonsson T, Stefansson H,
Johannsdottir HS, Sainz J, Frigge ML, Kong A, Gulcher JR,
Stefansson K, et al.: A suscep- tibility gene for late-onset idio-
pathic Parkinson’s disease. Ann Neurol 2002, 52(5):549-555.
33.Huges T.A., Ross H.F., Musa S. et al. A 10 year study
of the incidence of and factors predieling dementia in Parkin-
son s disease. Neurology 2000: 54: 1596-1602.
34.Janvin C., Larsen J.R., Aarsland D., Hugdahl K. Sub-
lipes ol mild cognitive impairment in Parkinson s disease Pro-
gression to dementia. Mov. Disord. 2006 1,21(9): 1343-1349
35. Khalimova KH.M., Raimova M.M., Matmuradov R.J.
et al. Polymorphism of detoxification genes and predisposi-
tion to the development of Parkinson’s disease in uzbek in-
dividuals. // European Medical Health and Pharmaceutical
Journal. – Prague, 2011. – Vol.2. – Р. 38-43.
36. Law A., Gauther S.,Quirion R. Say NO to Alzheimers
disease the putative link between nitric oxide and dementia of
Alzheimers type ? // Brain. Res.Rev.-2001.-Vol.35.-P.73-96.
37. Levy G., Sehupl N., Tang et al. Combined effect of
age and severity on the risk of dementia in Parkinson s dis-
ease. Ann. Neurol. 2002:51: 722-729.
38. Sommer U., Hummel T., Cormann K. et al. Detection
of presymptomatic Parkinson’s disease: Combining smell
tests, transcranial sonography, and SPECT // Mov. Disord.
- 2004. - Vol. 10.
