124
Bir yoshda go‘shtga topshirish daromadliroq ekanligi aniqlangan. To‘g‘ri parvarishlangan
qo‘zilar tirik vazni 8 oylikkacha katta qo‘ylar tirik vaznining 70-80 foiziga yetadi. Shuningdek,
yosh qo‘ylar ozuqani tirik vazn bilan yaxshiroq qoplaydi. Belgilangan yoshgacha o‘sish
xarajatlari asosan cho‘ponlarning faqat 8 oylik ish haqidan iborat bo‘ladi [3].
Go‘shtning tez yetiluvchanligi yuqori sifatli qo‘y go‘shtini erta (8-10 oylik) yoshda berish
imkoniyatida namoyon bo‘ladi. Bunday tez yetiluvchanlikka ixtisoslashgan go‘sht
yo‘nalishidagi qo‘ylar va ularning duragaylari egadirlar.
Xulosa.
Go‘sht mahsuldorligini oshirish uchun kam mahsuldor sovliqlarni go‘sht
yo‘nalishidagi qo‘chqor zotlari bilan chatishtirib, olingan duragaylarni bir yoshida go‘shtga
topshirish tavsiya etiladi. Hayvonlarda mavjud bo‘lgan tabiiy tez yetiluvchanlik xususiyatidan
samarali foydalanish lozim. Bundan tashqari ikki zot o‘rtasida maqsadli chatishtirish ishlarini
olib borib, yuzaga keladigan geterozis xodisasidan unumli foydalanish mumkin.
Foydalanilgan adabiyotlar ro‘yxati
1. Bobokulov, N., Khatamov, A., Abduzoirova, D., Yusupov, A., Urimbetov, A., &
Olmasov, B. (2021). Meat productivity of sheep in Uzbekistan and its relationship with
different factors. In E3S Web of Conferences (Vol. 258, p. 04020). EDP Sciences.
2.
Ерохин А.И. и др. Интенсификatsiя производства и повышение качества мяса
овец. М. 2015 -304 стр.
3.
Есенгалиев К.Г. Рост и развитие мясо-шерстного молодняка разного
происхождения // Овцы, козы, шерстяное дело. – 2011. – №2. – С. 61-63.
4.
Рогов И.А., Забашта А.Г., Казюлин Г.П. Общая технология мяса и
мясопродуктов. М.: Колос, 2000. - 368 с.
5.
Хеммонд Дж. Рост и мясная продуктивность //Руководство по разведению
животных- М., 1963.-Т..-с.242-259.
УЎК: 636.0.82.933
ҚОРАҚАЛПОҚ СУР ҚОРАКЎЛ ҚЎЧҚОРЛАРИНИНГ ГЎШТ
МАҲСУЛДОРЛИГИГА ПАРАТИК ОМИЛЛАРНИНГ ТАЪСИРИ
А.А.Уримбетов-
қ.х.ф.д. (PhD),
Н.А.Бобокулов-
қ.х.ф.д., профессор
Қоракўлчилик ва чўл экологияси илмий-тадқиқот институти
Аннотация. Мақолада қўйларнинг гўшт маҳсулдорлиги, қорақалпоқ сур қоракўл
қўчқорларининг этиологик хусусиятлари ўрганилган. Қўчқорлар ва уларнинг
маҳсулдорликнинг шаклланиши ва намоён бўлишига ушбу хусусиятларнинг таъсирини
ўрганиш асосида уларнинг маҳсулдорлигини ошириш йўлларини аниқлаш зарур.
Калит сўзлар: гўшт маҳсулдорлиги, ҳаётчанлиги, қўйларнинг конституцияси,
ташқи муҳит таъсири, маҳсулдорлиги, чўл – яйлов чорвачилиги.
Annotation. The article examines the meat productivity of sheep of different etiologic
types, the study of the etiologic characteristics of the Karakalpak sur, Karakul rams; Based on
the study of the influence of these characteristics on the formation and manifestation of
productivity in rams and their offspring, it is necessary to determine the ways to increase their
productivity.
Key words: meat yield, liveability, constitution of sheep, external environmental effects,
productivity, desert-pasture cattle breeding.
Кириш.
Қоракўлчилик Республика чорвачилигида муҳим ўрин тутадиган
соҳалардан бири ҳисобланиб, унинг асосини ташкил этувчи қоракўл қўйлари қарийб 20,0
125
млн. гектар оғир экстремал шароити билан характерланадиган чўл яйловларидан
фойдаланишга мослашган.
Дунё бўйича қоракўл қўйларининг қайд этилган қимматли хусусиятлари уларнинг
дунёнинг 40 дан ортиқ давлатларга тарқалиши ва урчитилишига сабаб бўлган. Бу
мамлакатлар ичида Ўзбекистон, Қозоғистон, Туркманистон, Тожикистон,Россия,
Молдова Жанубий Африка Республикаси, Намибия, Афғонистон қоракўлчилик
ривожланган давлатлар қаторига киради.
Ушбу
давлатларда
қоракўл
қўйларининг
ирсиятини
такомиллаштириш,
генофондини кенгайтириш, маҳсулдорлик ва ирсий хусусиятларини яхшилаш каби
йўналишларда кенг қамровли илмий – тадқиқот ишлари бажарилган, турли ранг,
рангбаранглик, гул типларидаги қўйларнинг қимматли генотиплари яратилган [3].
Турли сақлаш шароитида ҳайвонлар маҳсулдорлигини ўрганиш бўйича
тадқиқотларда уларни парваришлаш ва бўрдоқилаш даврида майда гуруҳли сақлашнинг
энг мақсадга мувофиқлигини аниқлаганлар. Бундай шароитда улар кам безовталанган,
озуқадан бир текис фойдаланган, узоқроқ дам олган, рационнинг энергиясидан самарали
фойдаланган ва юқори ўсиш кўрсаткичларига эга бўлган. Юқори гўшт маҳсулдорлигига
эришишда қўйларнинг этологик типларини инобатга олиш қўзи гўшти етиштиришни
оптимизациялашни даврийлаштиришни таъминлашга имкон яратилиши мумкинлиги
таъкидланади. Бунда муаллифлар томонидан олдин тез етилувчи назорат гуруҳидаги
қўзилардан, кейин тажриба гуруҳдаги қўзиларидан фойдаланиш тавсия этилади.
Тадқиқот мақсади
. Қорақалпоқ сур қоракўл қўйларининг биологик хусусиятлари,
ушбу хусусиятларнинг қўчқорларда ва уларнинг авлодларида маҳсулдорлик
кўрсаткичларининг шаклланиши ҳамда намоён бўлишига таъсирини ўрганиш асосида
улар маҳсулдорлигини ошириш йўлларини аниқлаш.
Тадқиқот усули.
Қўйларнинг гўшт маҳсулдорлиги “Изучение мясной
продуктивности овец” услубий тавсияларига асосан [1], жун ва сут маҳсулдорлиги
маҳсулот миқдорини ўлчаш йўли билан аниқланган. Рақамли маълумотларга вариацион
статистика усулларида “Руководство для биометрии для зоотехников” (Н.А.Плохинский
(1969)) қўлланмаси бўйича математик ишлов берилган [2].
Тадқиқот натижалари.
Гўшт чорвачилик соҳасининг самарадорлигини оширишда
муҳим ўрин тутувчи маҳсулот ҳисобланади. Чорвачиликнинг турли соҳаларидаги каби
қоракўлчиликда ҳам маълум контингентдаги қўйлар гуруҳлари ҳисобига гўшт ишлаб
чиқаришни кўпайтиришга алоҳида эътибор қаратилади. Қоракўлчиликда гўшт ишлаб
чиқариш асосан қари совлиқлар ва қўчқорлар, катта ёшли ва туғилган йилида ўстиришга
қолдирилган тери сифатива наслчиликка яроқсиз ҳисобланган қўчқорчалар ҳисобига
амалга оширилади. Қўйларнинг гўшт маҳсулдорлигини ошириш уларнинг ушбу
салоҳиятидан унумли фойдаланишга боғлиқ. Ушбу маҳсулдорликни ошириш кўпгина
факторларга, жумладан озуқа шароитига, қўйларнинг конституциясига, соғломлигига,
ёшига, жинсига боғлиқ.
Шу билан бир қаторда гўшт маҳсулдорлигини оширишда қўйларнинг биологик
хусусиятларини инобатга олиш ҳам муҳим аҳамият касб этадики, бу йўналишда олиб
борилган тадқиқотлар даражаси етарли эмас.
Қайд этилганлар нуқтаи назардан тадқиқотларда турли биологик хусусиятдаги
қўчқорчаларнинг гўшт маҳсулдорлиги ўрганилди (1-жадвал). Гўштга тайёрлаш давомида
яйловда озиқлантириш даврида қўчқорчалар охирги 2 ой давомида даврларга қараб 1
бошга 0,3-0,5 кг ҳисобидан қўшимча озиқлантирилди.
126
1-жадвал
Қорақалпоқ сур қўйларидан олинган қўчқорчаларнинг гўшт маҳсулдорлиги
Кўрсаткичлар
Назорат гуруҳидаги
қўйлардан олинган
қўчқорчалар
Тажриба гуруҳидаги
қўйлардан олинган
қўчқорчалар
Қўчқорчалар сони, бош
3
3
Сўйим олди тирик вазни, кг
40,4±0,49
38,9±0,42
24 соатдан кейинги тирик вазн, кг
38,6±0,35
37,1±0,35
Нимта оғирлиги, кг
18,2±0,24
17,5±0,21
Ички ёғлар оғирлиги, кг
0,98±0,11
0,41±0,05
Сўйим оғирлиги, кг
19,18±0,36
17,91±0,31
Сўйим чиқими, %
49,7
48,3
Жадвал маълумотлари гўшт маҳсулдорлиги бўйича биологик кўрсаткичлари бўйича
маълум даражадаги фарқланишларни кўрсатади. Бунда барча кўрсаткичлар бўйича
назорат гуруҳидаги устунлик қилиши аниқланиб, бундай устунлик тирик вазн бўйича 1,5
ва 2,6 килограммни, нимта оғирлиги бўйича 0,7 ва 1,1 килограммни, ички ёғлар оғирлиги
бўйича 0,47 ва 0,65 қилограммни, сўйим оғирлиги бўйича эса 1,27 ва 1,75 килограммни
ташкил этгани қайд этилди. Ушбу устунликлар ҳисобига назорат гуруҳдаги
қўчқорчаларда сўйим чиқимининг мутаносиб равишда 1,4 ва 1,6 фоиз юқори
кўрсаткичлари кузатилди.
Хулоса.
Турли биологик кўрсаткичга эга қўчқорчалар гўшт маҳсулдорлигини
ўрганиш йўналишида олиб борилган тадқиқот натижалари бўйича хулоса қилиш
мумкинки, назорат гуруҳидаги қўйларни авлодлари кўрсаткичларининг юқори бўлиши
билан бирга, айрим ҳолатларда бўйича тажриба гуруҳидаги қўйлари авлодалари
кўрсаткичларидан юқорироқ бўлиши кузатилди.
Гўшт маҳсулдорлиги бўйича назорат гуруҳига мансуб қўйларда, уларнинг юқори
озуқа реакциясига боғлиқ ҳолда, сезиларли даражада устунлик тадқиқотларнинг
иқтисодий таҳлилида ҳам ўз аксини топишини кўриш мумкин.
Ёш қўчқорларнинг гўшт маҳсулдорлиги бўйича тадқиқот натижаларининг
иқтисодий таҳлили назорат гуруҳи маълум даражадаги устунлигини кўрсатади. Ушбу
ҳолатда ушбу устунлик рентабеллик даражаси бўйича қоракўл терилари миқёсида 2,6 ва
6,5 фоизни, гўшт маҳсулдорлиги миқёсида 1,8 ва 3,7 фоизни ташкил этгани аниқланди.
Фойдаланилган адабиётлар рўйхати
1. ВениаминовА. А.“Изучение мясной продуктивности овец”. 1972.
2. Плохинский Н.А. Руководство по биометрии для зоотехников. Москва. 1969. -
С.256.
3. Уримбетов А. А. Шимолий – ғарбий қизилқум шароитида қорақалпоқ сур
қоракўл қўйларининг этологик хусусиятлари. Фалсафа доктори диссертацияси (PhD)
автореферати. Самарқанд. 2020. 43 бет.
4. Kh K. A. Growth and Development of Young Karakul Sheep of Different Ethological
Types //Texas Journal of Agriculture and Biological Sciences. – 2023. – Т. 12. – С. 22-25.
5. Xatamov A. Meat productivity of sheep in Uzbekistan and its relationship with
different factors //Scienceweb academic papers collection. – 2021.
