Биология ва тиббиёт муаммолари, 2015, №3 (84) 25
УДК 616.34-007.272.084:615.03
БИТИШМА КАСАЛЛИГИНИ ПРОФИЛАКТИКА ҚИЛИШДА МЕЗОГЕЛНИНГ АҲАМИЯТИ
А.О. ИСМОИЛОВ, С.А. АБДУЛЛАЕВ, Б.Б. БОМИРОДОВ
Самарқанд Давлат медицина институти, Ўзбекистон Республикаси, Самарқанд
ПРЕИМУЩЕСТВО ПРИМЕНЕНИЯ МЕЗОГЕЛЯ ПРИ ПРОФИЛАКТИКИ ОСТРОЙ
СПАЕЧНОЙ КИШЕЧНОЙ НЕПРОХОДИМОСТИ
А.О. ИСМОИЛОВ, С.А. АБДУЛЛАЕВ, Б.Б. БОМИРОДОВ
Самаркандский Государственный медицинский институт, Республика Узбекистан, г. Самарканд
THE ADVANTAGE OF THE USE IN THE PREVENTION MEZOGEL ADHESIVE BOWEL
DISEASE
A.O. ISMOILOV, S.A. ABDULLAEV, B.B. BOMIRODOV
Samarkand State Medical Institute, Republic of Uzbekistan, Samarkand
Самарканд шахар тиббиёт бирлашмасида 2010-2015 йилларда 65 нафар бемор уткир битишма-
ли ичак тутилиши билан операция килинди, шулардан 41 (63%) нафар аёл, 24 (37%) эркак. Мехнатга
лаёкатли беморлар 46 (73.2%) нафар, бу эса муаммонинг ижтимоий ахамияти тугрисида далолат бе-
ради. УБИТ билан тушган беморларнинг касаллик анамнезидан 30 нафари (46,1%) аввал битта
операция утказган, 17 нафари (26,5%) иккитадан, 8 нафари (12,6%) учтадан ва 10 нафари (15,38%)
турттадан операция утказган. Барча беморлар 2 та группага ажратилди. 1- таккослаш грухида 23
нафар бемор булиб улар аънанавий усулда операция килинган. 2- асосий грухда 42 нафар бемор эса
такомиллашган мезогелийни куллаш билан операция килинган. Операциядан кейинги натижаларни
таккослаш ва асосий гурух беморлари уртасидаги фаркни солиштиганимизда таккослаш гурухида
операциядан кейинги асорат 32%ни ташкил килган булса, асосий гурухда 25%ни ташкил килди.
Назорат гурухида улим тафсилоти 15,1% ни асосий гурухда эса 7%да аникланди. Уткир битишмали
ичак тутилиши билан беморларни уз вактида ташхислаб, сифатли операция килинганда ва
битишмаларни профилактика комплексига мезогелнинг киритилиши, беморларда операциядан
кейинги асоратни 8% га ва улим суръатининг икки марта камайишига олиб келди.
Калит сўзлар:
мезогель, битишма касаллиги, корин парда, перитонит.
Samarkand City Medical Association from 2010 to 2015 operated on 65 patients diagnosed with acute
adhesive intestinal obstruction. 41 women (63%) and 24 men (37%). Among them, the able-bodied popula-
tion was 46 (73.2%) patients. This problem is a social value. Patients received acute adhesive ileus had a his-
tory of 30 patients (46.1%), once in 17 (26.5%) of 2-fold, 8 (12.6%) 3 times, 10 (15.38%) 4 times operations
in abdominal.: All patients were divided into two groups. The first (control) group consisted of 23 patients
who were operated in traditional manner. The study group of 42 patients operated on Refine methods and
prevention using mezogel. When comparing the results of postoperative patients in the study and control
group showed that postoperative complications in the control group and 32% in the basic 25%, and mortality
in the control group were 15.1% and a core group of 7%. Thus, timely diagnosis and surgical treatment and
prevention techniques Refine with mezogel adhesive disease reduced postoperative complications by 8%,
and mortality 2 times
Key words
:
mezogel, spike, peritoneum, peritonitis.
Муаммонинг долзарблиги.
Битишма
касаллиги абдоминал хирургиянинг огир ва хал
килинмаган
муаммоларидан
хисобланади.
Охирги 100йилдан купрок вакт ичида хирурглар
битишма касаллигини профилактика килишнинг
оптимал усулларини топиш учун илмий
изланишлар олиб бормокдалар. Битишма касал-
лиги ва унинг асорати тугрисида биринчи
маълумот ХIХ асрнинг охирларида пайдо булди.
Томас Брейт 1872 йилда тухумдоннинг усма
шиши билан операциядан кейин беморда уткир
ичак тутилиши битишмалар фонида ривожла-
ниши билан биринчи операция килган.
Халкаро битишмаларни урганиш жамия-
тининг кузатувлари буйича корин бушлигидаги
операциядан кейинги битишмаларнинг хосил
булиши абдоминал хирургиянинг энг куп асо-
ратларидан хисобланади (2, 3, 6). Операциядан
кейинги битишмали асоратларини Rene Leriche
(1949) томонидан корин бушлиги жаррохлиги-
нинг «куркинчли камчиси» деб аталган эди. Ко-
рин бушлиги аъзоларида утказилган оператив
аралашувлардан сунг битишма жараёнининг ке-
либ чикиши 20-80% атрофида булмокда. Корин
парда шикастланиши ва битишмалар пайдо бу-
лишига олиб келувчи этиологик омиллар жуда
Битишма касаллигини профилактика қилишда мезогелнинг аҳамияти
26 Проблемы биологии и медицины, 2015, №3 (84)
хам хилма-хил. Этиологик омиллар сифатида
куйидагилар хисобланади: механик шикастла-
ниш, корин парданинг куриши, инфекциялар
(корин
бушлиги
аъзоларининг
тешили-
ши,суюклик йигилиши), ёт жисмлар шу жумла-
дан лигатуралар ва ичак парези, кориннинг ёпик
шикастланиши, тукималарнинг махаллий ише-
мияси, корин аъзоларининг яллигланиш касал-
ликлари, хамда локал нурланишлар. Опера-
циядан кейинги битишмаларнинг олдини олиш-
нинг ишончли усуллари, куп муаллифларнинг
таъкидлашича (1, 8, 10), хозиргача мавжуд эмас.
Хозир пайтда корин бушлигида битишма жара-
ёнини олдини олишга каратилган 4 гурух
тадбирлар мавжуд: 1) корин парда зарарланиши-
ни камайтириш; 2) операция зонасида яллигла-
ниш реакциясини камайтириш; 3) корин бушли-
гида фибрин ажралиши эхтимоллигини пасайти-
риш; 4) зарарланган мезотелиал юзаларни чега-
ралаш. Охирги йиллари (5, 6), корин бушлигида
утказилган операциялардан кейин аъзолар десе-
розлашган юзаларини чеклашга каратилган
тадкикотларга кизикиш купайган. Бир катор
ишларда (9, 4) юкори молекуляр декстранларни
корин ичига юбориш самарадорлиги урганилган.
Операция пайти ёки ундан кейин декстранларни
куллаш битишмалар пайдо булишини камайти-
ради, хамда 60 ва 70 молекуляр массадаги декс-
транлар таъсири паст молекуляр массадаги декс-
транларга нисбатан яхширок хисобланади.
Илмий ишнинг максади:
Битишмали ут-
кир ичак тутилишини хирургик даволаш ва про-
филактика килиш усулларини такомиллаш.
Илмий ишнинг материаллари ва тек-
шириш усуллари:
Илмий ишнинг материали
2010-2015 йилларда Самарканд шахар тиббиёт
бирлашмасининг жаррохлик булимларида би-
тишма касаллигига ва уткир битишмали ичак
тутилиши билан (УБИТ) 65та беморларнинг да-
воланищ
натижаларига
асосланган.
Беморларнинг жинси буйича таксимланишига
кура, уларнинг купчилилиги аёл жинсли булган-
41 (63%), эркаклар эса -24 (37%).
Беморларнинг
ёшига
караб
таксимланишига кура мехнатга лаёкатли ахоли
46 (73,2%)ни ташкил килган, бу эса муаммонинг
ижтимоий ахамияти тугрисида далолат беради.
Шахар ахолиси -43 (66,9%) тани, кишлок жой-
ларда яшовчилар эса -22 (33,1%) ташкил килди.
Стационарга тушган беморларда УБИТ
нинг диагностикаси махсус ишлаб чикилган ал-
горитм буйича касалликнинг умумклиник ман-
зарасига, лабаротория текширувлар, ултьрато-
вуш ва эндоскопик текширув усуллари маълу-
мотларига асосланди. Зарур курсатмалар бул-
ганда махсус текширув усуллари кулланилди.
Беморларни умум кабул килинган текширув
усулларидан ташкари, яъни шиклоятларини
аниклаштириш, анамнез йигиш, беморларни
оъбектив куздан кечириш, текширилаётган барча
гурух беморларида утказилди. Кон ва сийдикни
умум клиник текширувлари, биокимёвий текши-
рувлар, корин бушлиги аъзоларининг обзорли
рентгенологик текширувлари, ЭКГ килинди.
Курсатмалар булганда махсус текширувлар кенг
кулланилди (УТТ, ЭФГДС, ирригоскопия ва
бошк.). УБИТ билан тушган беморларнинг
касаллик анамнезидан 30таси (46,1%) аввал
битта операция утказган, 17таси (26,5%)
иккитадан, 8 таси (12,6%) учтадан ва 10 таси
(15,38%) турттадан операция утказган. Охирги
операциядан УБИТ нинг хозирги хуружигача
утган вакт: 1йилгача -22 (33,9%), 3 йилдан 10
йилгача -10 (16,2%), 11 ва ундан куп йил -6
(10,1%) беморда аникланди. УБИТ нинг эрта
диагностикаси 57та (87,9%) беморда аникланган
(тушгандан сунг 3 соат ичида), 8та (12,1%)
касалликнинг
клиник
манзарасининг
билинмаслиги ва атипиклиги (6-8 соатдан сунг)
аникланган. Барча беморлар иккита текширув
гурухига булиндилар.
Биринчи назорат гурухига умум кабул
килинган традицион усулда даволанган 25 та
(38,46%) бемор, иккинчи асосий гурухга 40 та
(61,54%) такомиллашган усулда даволанган
беморлар киритилди. Асосий гуруҳ беморларда
комплекс даволаш тадбирлари қуйидагича
ташкил қилинди. Операциянинг охирида қорин
бўшлиғига битишмаларга қарши аралашма
қуйилиб, қорин ҳамма аъзолари, киссалар
ҳўлланилди,
қуйилган
суюқлик
ичак
сиртмоқларининг эркин сузиш сатхида бўлиши
таъминланди.
Клиникамизда
олдиндан
махсус
аралашмалар 0,8% метилурацил + 0,25%
новокаин 100мл+гекодез 400мл, гидрокортизон
125мг+фибринолизин
2000 ЕД
таркибида
битишмаларнинг
профилактикаси
учун
қўлланилиб келган. Биз амалиётга охирги
йилларда анъанавий ишлатилган ана шу
аралашмага мезогель эритмасини 300мл қўшдик.
Унинг бажарилиш техникаси қуйидагича:
операциянинг асосий этаплари бажарилганидан
кейин ваоперациядан кейинги 2-3кун ичида
қорин бўшлиғига полихлорвинил най оркали биз
ўзимиз такомиллаштирган битишмага қарши ана
шу аралашмани юбориб турдик. Операциядан
кейинги 4-5 кунлари қорин бўшлиғига аралашма
қуйиш тўхтатилди ва найча қорин бўшлиғидан
олиб ташланди.
А.О. Исмоилов, С.А. Абдуллаев, Б.Б. Бомиродов
Биология ва тиббиёт муаммолари, 2015, №3 (84) 27
Жадвал 1.
Беморларни жинси ва ёши буйича таксимланиши
беморлар ёши
эркаклар сони
%
аёллар сони
жами
%
17 ёшдан 29 ёшга-
ча (усмир)
6
25%
10
16
24,5%
30 ёшдан 60 ёшга-
ча (етук)
10
42%
20
30
48,7%
60 ёшдан 80 ёшга-
ча(кари)
8
33%
11
19
26,8%
Жами:
24
100
41
65
100,0
Расм 1. Асосий гурухдаги беморларнинг утказилган операция турларига караб булиниши
Диаграммада
келтирилган
маълумотлардан кўриниб турибдики, 68,67%
ҳолатларда адгезиолиз яъни битишмаларни
кесиш ва уларни ажратиш, ичаклардаги буралиб
қолган ва деформацияларни бартараф қилиш
бажарилган.
Ингичка ичакни резекция қилиб, “учма-
уч” ёки “ёнма-ён” энтеро-энтеро анастамоз
қўйиш
20,48%
ҳолатда
бажарилган.
Перитонитнинг
тарқалган
ҳолатларида
кузатилган 10.85 % беморларда илеостома
чиқарилган.
ЎБИТ билан стационарга кеч келган
перитонитнинг ривожланган босқичи билан 13та
беморда хирургик операцияни бажариш алохида
ўзига хос вазиятда бажарилди.
Операциядан
кейинги
натижаларни
таккослаш
ва
асосий
гурух
беморлари
уртасидаги
фаркни
солиштиганимизда
таккослаш гурухида операциядан кейинги асорат
32%ни ташкил килган булса, асосий гурухда
25%ни ташкил килди. Назорат гурухида улим
тафсилоти 15,1%ни асосий гурухда эса 7%да
аникланди.
Хулоса:
Уткир битишмали ичак тутилиши
билан беморларни уз вактида ташхислаб,
сифатли операция килинганда ва битишмаларни
профилактика
комплексига
мезогелнинг
киритилиши, беморларда операциядан кейинги
асоратни 8% га ва улим суръатининг икки марта
камайишига олиб келди.
Адабиётлар:
1.
Андреев Г.Н. //Спаечная кишечная непрохо-
димость и абдоминальная спаечная болезнь. //
Ж. Скорая медицинская помощь. Санкт-
Петербург, 2004.-№3.-С.66-67.
2.
Аталиев А.Е., Арифжанова З.Ш., Мадаминов
P.M. и др. //Ранняя спаечная кишечная непрохо-
димость. // Ж. Хирургия Узбекистана. - 2002. -
№3. - с.13.
3.
Абдуллаев С.А.Бомиродов Б.Б.Новые техно-
логии
в
профилактики
спаечной
болез-
ни.Вестник врача,Самарканд 2014,№ 3.с.25.
4.
Балаценко Д.Н.О влиянии операционной
травмы брюшины на образовании внутрибрю-
шинных спаек и сращений .// Ж. Вопросы клин.
хир. и клинико-лабораторных исследований. –Л.,
2005. – с. 78-95.
5.
Баранов Г.А., Карбовский М.Ю.//Отдаленные
результаты оперативного лечения спаечной ки-
шечной непроходимости.// Хирургия. 2006. №7.
ст. 56-60.
Битишма касаллигини профилактика қилишда мезогелнинг аҳамияти
28 Проблемы биологии и медицины, 2015, №3 (84)
6.
Бушмелев В.А., Шараев П.Н. Прогноз тече-
ния раневого процесса после аппендэктомия с
помощью оксипролинового теста // Ж. Хирургия
.-2006.-№8.-с.22-25.
7.
Важенин А.В., Маханьков Д.О., Сидельников
С.Ю. //Результаты лечение больных с опухоле-
вой толстокишечной непроходимостью.// Хирур-
гия. 2007. №4. ст. 49-53.
8.
Curro G., Iapichino G., Barberio F. et al. Gall-
stone ileus: report of a case successfully treated by
laparoscopically-assisted enterolithotomyJansen R.
Prevention and treatment of postsurgions. // Med . J.
Aust. -2005.-Vol. 152, N6. –P.305-306.
9.
Kirchmayr W., Muhlmann G., Zitt M. et al/ Gall-
stone ileus: rare and still controversial. ANZ J Surg
2005;74:4: 234-238.
10.
Lucas P. A., Warejcka D. J., Zhang L.M. et al.
Effect of rat mesenchymal stem cells on develop-
ment of abdominal adhesions after surgery.// J.Surg.
Res. 2006,N2 (62) .-P.229-232.
ПРЕИМУЩЕСТВО ПРИМЕНЕНИЯ
МЕЗОГЕЛЯ ПРИ ПРОФИЛАКТИКИ
ОСТРОЙ СПАЕЧНОЙ КИШЕЧНОЙ
НЕПРОХОДИМОСТИ
А.О. ИСМОИЛОВ, С.А. АБДУЛЛАЕВ,
Б.Б. БОМИРОДОВ
Самаркандский Государственный медицинский
институт, Республика Узбекистан, г. Самарканд
В Самаркандском городском медицинской
объединение с 2010 по 2015 год оперированы 65
больных с диагнозом острый спаечный кишеч-
ный непроходимостью. Женщин 41 (63%), а
мужчин 24 (37%). Среди них трудоспособного
население составляло 46 (73.2%) больных. Эта
проблема составляет социального значение.
Больных поступивших острой спаечной кишеч-
ной непроходимости в анамнезе имели у 30
больных (46.1%) один раз, у 17 (26.5%) 2 раза, у
8 (12.6%) 3 раза, у 10 (15.38%) 4 раза операции в
органах брюшной полости.
Все больные распределены на две группы.
В первую (контрольную) группу вошли 23 боль-
ных которые были оперированы по традицион-
ным способом. В основную группу 42 больных
оперированы по усовершенствованной методики
и профилактики применением мезогеля. При
сравнение
послеоперационных
результатов
больных в основной и контрольной группе отме-
чено что, послеоперационные осложнение в кон-
трольной группе 32% а в основной 25%, а пока-
затели смертности были в контрольный группы
15.1%, а основной группы 7%
Таким образом, своевременная диагности-
ка и оперативное лечение по усовершенствован-
ной методики и профилактики с применением
мезогеля спаечный болезни сократилось после-
операционные осложнение на 8%, а смертность
2 раза.
Ключевые слова:
мезогель, спаячная
болезнь, брюшина, перитонит.