Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Journal home page:
https://inscience.uz/index.php/socinov/index
Forms of participation for multiple applicants and
defendants in administrative court proceedings
Guljakhon
MADRAKHIMOVA
1
Tashkent State University of Law
ARTICLE INFO
ABSTRACT
Article history:
Received March 2025
Received in revised form
15 April 2025
Accepted 25 April 2025
Available online
25 May 2025
This article analyzes the legal and procedural aspects of
participation by multiple plaintiffs and defendants in
administrative court proceedings. It focuses on the
development of the collective administrative complaint
institution, including its legal foundations, challenges, and
comparative experience from national and foreign legal
systems. The author provides an original definition of a
collective complaint and substantiates its importance in
protecting citizens’ rights and interests.
2181-
1415/©
2025 in Science LLC.
https://doi.org/10.47689/2181-1415-vol6-iss4/S-pp628-632
This is an open access article under the Attribution 4.0 International
(CC BY 4.0) license (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/deed.ru)
Keywords:
administrative proceedings,
plaintiff,
defendant,
collective complaint,
procedural status,
legal mechanism,
citizens’ rights
.
Маъмурий суд иш юритувида бир нечта аризачи ва
жавобгарнинг иштирок этиш шакллари
АННОТАЦИЯ
Калит сўзлар:
маъмурий суд иш
юритуви,
аризачи,
жавобгар,
жамоавий шикоят,
процессуал мақом,
ҳуқуқий механизм,
фуқаролар ҳуқуқлари.
Мазкур мақолада маъмурий суд иш юритувида бир
нечта аризачи ва жавобгарнинг иштирок этиши билан
боғлиқ ҳуқуқий ва процессуал масалалар
таҳлил қилинади.
Шунингдек, жамоавий маъмурий шикоят институтининг
шаклланиши, унинг ҳуқуқий асослари, миллий ва хорижий
тажриба асосида келиб чиқадиган муаммолар ва ечим
йўллари кўриб чиқилади. Муаллиф жамоавий шикоят
тушунчасига авторлик таърифи беради ва фуқаролар
манфаатларини ҳимоя қилишда мазкур институтнинг
аҳамиятини асослаб беради.
1
Independent Researcher, Tashkent State University of Law. E-mail: guljahon_20@mail.ru
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Special Issue
–
04 (2025) / ISSN 2181-1415
629
Формы участия нескольких истцов и ответчиков
в административном судопроизводстве
АННОТАЦИЯ
Ключевые слова:
административное
судопроизводство,
истец,
ответчик,
коллективная жалоба,
процессуальный статус,
правовой механизм,
права граждан
.
В статье рассматриваются правовые и процессуальные
особенности участия нескольких истцов и ответчиков в
административном судопроизводстве. Особое внимание
уделяется институту коллективной административной
жалобы, его нормативным основам, а также проблемам и
перспективам внедрения на основе национального и
международного опыта. Автор формулирует авторское
определение коллективной жалобы и обосновывает её
значимость в защите интересов граждан.
Маъмурий суд иш юритувида ишда иштирок этувчи шахсларнинг ҳуқуқий
мақомини аниқлашда ишда бир нечта аризачи ва жавобгарнинг иштирок
этишининг процессуал хусусиятларини таҳлил қилиш муҳим аҳамиятга эга.
Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2025 йил 30 январдаги
ПҚ–
33-
сон қарори билан тасдиқланган Ўзбекистон Республикаси маъмурий суд
ишларини юритиш тўғрисидаги қонунчиликни такомиллаштириш концепциясида
маъмурий судларга жамоавий аризалар (class action) бериш тартиби ва асосларини
белгилаш назарда тутилган.
Миллий қонунчиликда бир нечта аризачи ва жавобгарнинг иштирок
этишининг барча шакллари мавжуд деб айтиш мушкул.
МСИЮтКнинг 41
-
моддасига кўра, талаб бир нечта аризачи томонидан
биргаликда ёки бир нечта жавобгарга нисбатан тақдим этилиши мумкин.
Аризачилар ва жавобгарларнинг ҳар бири бошқа тарафга нисбатан суд процессида
мустақил қатнашади. Процессда биргаликда иштирок этувчилар ишни олиб
боришни шерик иштирокчилардан бирига топшириши мумкин. Мазкур нормадан
келиб чиқиб айтиш мумкинми, миллий қонунчилигимизда бир нечта аризачи ва
жавобгарнинг иштирок этишининг шерик иштирокчилик шакли мавжуд.
Жамоавий маъмурий шикоятлар фуқароларнинг ҳуқуқларини ҳимоя қилиш
усули сифатида асосан норматив
-
ҳуқуқий ҳужжатлар юзасидан низолашишда
қўлланилади
.
Шу билан бирга, норматив
-
ҳуқуқий ҳужжатлар ушбу шахсларнинг қайси
бири судда ушбу хатти
-
ҳаракатларга эътироз билдиришга уринганлигидан қатъи
назар, номаълум шахслар доирасига нисбатан қўлланилиши керак. Маъмурий
шикоят қаноатлантирилган тақдирда (аризачилар сонидан қатъи назар) ва суд
норматив
-
ҳуқуқий ҳужжатни амалдаги қонун ҳужжатларига зид деб топса, унинг
қоидалари
на аризачиларга, на маъмурий иш юритиш иштирокчилари бўлмаган
бошқа шахсларга нисбатан қўлланилиши мумкин эмас. Бундай аризалар рад
этилган тақдирда, норматив
-
ҳуқуқий ҳужжатнинг қоидалари нафақат аризачилар,
балки тегишли тоифадаги барча шахслар учун мажбурий бўлади.
Норматив
-
ҳуқуқий ҳужжатларни эътирозлаш тўғрисидаги ишлар дастлаб
оммавий характерга эга бўлганлиги сабабли, бундай ишлар бўйича маъмурий
аризачиларнинг сони амалда аҳамиятли эмас. Бундай процессуал иштирокчиликни
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Special Issue
–
04 (2025) / ISSN 2181-1415
630
тўлиқ асосли деган хулосага келишимизга имкон беради. Ушбу ҳолатлар жамоавий
маъмурий даъволарнинг муваффақияти бўйича жуда паст статистик маълумотлар
билан бирга фуқароларнинг ҳуқуқларини ҳимоя қилишнинг ушбу усулини ҳозирги
вақтда самарасиз, деб ҳисоблаш имконини беради.
Юқоридагилардан келиб чиққан ҳолда, жамоавий маъмурий шикоят
тушунчасига қуйидагича муаллифлик таърифи бериш мумкин:
“Жамоавий маъмурий шикоят
–
маъмурий ёки бошқа оммавий ҳуқуқий
муносабатларнинг иштирокчилари бўлган фуқаролар ва юридик шахслар номуаян
шахслар манфаатини кўзлаб, ягона низо предмети ва асос доирасида ягона
жавобгарга қаратилган судга қилинган шикоятдир.”
Жамоавий шикоят қилувчи шахсларнинг ҳуқуқ ва манфаатларини ҳимоя
қилишга
оид аризаси учун махсус шартлар назарда тутилган.
Биринчи навбатда, бир гуруҳ шахсларнинг қандай ҳуқуқлари суд томонидан
ҳимоя қилиниши;
Иккинчидан, субъектларни ҳуқуқлари бузилган шахсларнинг маълум бир
гуруҳига таснифлаш мезонлари, яъни биз гуруҳнинг хусусиятлари;
Учинчидан, шикоят аризаси берилган вақтда аризага қўшилган шахслар
тўғрисидаги маълумотлар кўрсатилиши керак. Жумладан, шикоят аризасига
қўшилганлигини, шунингдек, айрим шахсларнинг гуруҳга аъзолигини
тасдиқловчи ҳужжатлар илова қилиниши керак. Гуруҳ аъзоси бўлмаган шахслар
учун шикоят аризасининг мазмунига алоҳида талаблар қўйилади.
Шикоят аризасида жамоа номидан судда ишни юритиш ваколатига эга
бўлган шахс ҳам кўрсатилади. Ушбу шахс судда бир гуруҳ шахсларнинг
манфаатларини ишончномасиз ҳимоя қилади ва аризачининг барча ҳуқуқ ва
мажбуриятларини ўз зиммасига олади. Жамоанинг бошқа аъзолари вакилга
нисбатан чекланган ҳуқуқларга эга, процесснинг фаол иштирокчиси эмас, фақат
иш материаллари билан танишиш, суд мажлисида қатнашиш ва ҳоказо. Бироқ,
улар моддий манфаатдор бўлганлиги сабабли ишда иштирок этувчи шахслар
сифатида кўриб чиқилиши керак. Процессуал манфаатларга келсак, улар буни
мустақил равишда тўлиқ амалга ошира олмайдилар, чунки улар бир қатор
ҳуқуқларини
вакилга ўтказадилар. Шунинг учун гуруҳ аъзолари ишда иштирок
этувчи махсус шахслар сифатида кўриб чиқилиши керак.
Жамоавий шахслар ва уларнинг вакили ўртасидаги муносабатлар нотариал
шаклда тузилган шартномага асосланади. Шартнома суд харажатларини қоплаш
тартибини белгилайди. Бундай шартномани ўзгартириш ва бекор қилиш фақат
жамоа ишини кўриб чиқадиган суд томонидан мумкин. Вакилнинг ваколатлари,
агар у касал бўлганлиги, узоқ вақт ишда бўлмаганлиги ёки ишни виждонан ва
жамоа манфаатларини кўзлаб олиб боришига асосли шубҳалари туфайли ишни
олиб боришга қодир эмаслиги аниқланса, жамоа аъзоларининг кўпчилигининг
илтимосига биноан тугатилиши мумкин. Вакилни алмаштириш жамоа
аъзоларининг кўпчилигининг илтимосига биноан суд томонидан амалга
оширилади, бу янги шахснинг номзодини кўрсатади.
Жамоавий шикоятларда аъзолардан бири шикоятга қўшилиш тўғрисидаги
аризасини қайтариб олишга ҳақли. Умумжамоавий шикоятга қарши чиққанлар
низонинг предметига нисбатан мустақил талаблар билан арз қилмайдиган учинчи
шахслар сифатида ишда иштирок этишлари мумкин. Худди шу шикоят бўйича ва
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Special Issue
–
04 (2025) / ISSN 2181-1415
631
ўша жавобгарга нисбатан жамоавий шикоят мавжуд бўлганда мустақил шикоят
қўзғатилганда, суд уни кўриб чиқишни жамоавий шикоят бўйича ҳал қилув қарори
қонуний
кучга киргунга қадар тўхтатиб туради.
Хорижий давлатларда суд жамоавий шикоятни белгиланган мезонларга мос
келишини аниқлаш учун дастлабки суд мажлисини ўтказади. Жавобгар бошқа
судларда худди шу мавзудаги ишлар мавжудлиги тўғрисида судга хабар беришга
мажбурдир. Қарорнинг хулоса қисмида гуруҳнинг ҳар бир аъзосига тегишли
хулосалар бўлиши керак.
Англо
-
саксон ҳуқуқий тизими мамлакатларида жамоавий шикоят институти
кенг тарқалган ва ривожланган. Бугунги кунда мазкур институт бошқа мамлакат
ҳуқуқ тизимига ҳам кириб келмоқда. Ушбу институт дастлаб фуқаролик ва
иқтисодий процессуал ҳуқуқий муносабатлар жорий қилиниб, кейинчалик
маъмурий суд иш юритувида тадбиқ этилди.
Россияда жамоавий шикоятларнинг хусусий, давлат ва ташкилий каби
турлари мавжуд бўлиб, 2019 йилда жорий этилган мазкур институт Европадан
фарқли равишда унинг радикал модели сифатида тавсифлаш мумкин. Бу
давлатнинг ижтимоий мажбуриятлари нафақат моддий, балки процессуал ҳуқуқ
соҳасида ҳам эътироф этилган совет давридаги давлатнинг умумий патерналистик
ёндашуви билан боғлиқ.
Жамоавий шикоят институти ушбу турдаги фуқаролик жараёнининг
парадигмаси учун идеалдир. Эндиликда нафақат прокурор ёки давлат органи,
балки фуқаролик
процессида фаол иштирок этаётган исталган аризачи ҳам
аҳолининг ижтимоий ҳимояга муҳтож қатламларини ҳимоя қилиш учун судга
даъво билан мурожаат қилиши мумкин бўлади. Демак, жамоавий шикоят
институтини ижтимоий давлатнинг кафолати деб ҳисоблаш мумкин.
Жамоавий шикоят қилиш ҳуқуқларни ҳимоя қилишнинг энг самарали
воситасига айланиши мумкин бўлган бир нечта мисолларни келтириш мумкин.
Биринчидан, аҳолига хизмат кўрсатувчи монополистик ташкилотларнинг
ноқонуний харакатлари мисол бўла олади. Бундай вазиятда жамоавий шикоят
прокурорнинг бир гуруҳ шахсларни ҳимоя қилиш ҳақидаги шикояти ва шериклик
институтидан кўра самаралироқ бўлади.
Иккинчидан, англо
-
саксон мамлакатларида жамоавий шикоят қилиниши
эҳтимоли юқори бўлган соҳалар мавжуд. Жумладан, қурилиш, атроф
-
муҳит ва
автомобил саноати. Таъкидлаш лозимки, мамлакатимизда қурилиш қоидалари ва
стандартларини бузиш жуда кенг тарқалган ҳодисадир. Улар турар
-
жой бинолари
ва йўллар, сув таъминоти тизимлари, канализация, коммуникациялар ва жамоат
инфратузилмасининг бошқа таркибий қисмларини қуришда рухсат этилади.
Сўнгги пайтларда шаҳар ва саноат инфратузилмасининг эскириши натижасида
техноген ҳалокат
ҳолатлари тез
-
тез рўй бермоқда. Буларнинг барчаси жамоавий
шикоятлар учун потенциал соҳалардир. Жамоавий шикоятни қўллаш ушбу
соҳаларда сифат жиҳатидан яхшиланишга, рақобатбардошликни оширишга ва
мамлакатнинг жадал иқтисодий ривожланишига олиб келиши мумкин. Мисол
учун, Россияда юзага келган бир иқтисодий суд амалиётига эътибор қаратиш
мумкин. Россияда қонунчиликдаги ўзгаришлар кучга кирганидан кейин биринчи
ойда дастлабки жамоавий шикоятлар қўзғатилди. Йигирма тўққиз кишидан
иборат гуруҳ томонидан косметика ишлаб чиқарувчисига нисбатан соғлиғига
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Special Issue
–
04 (2025) / ISSN 2181-1415
632
етказилган зарарни 3 миллион рубл миқдорида қоплаш тўғрисида даъво
қўзғатган. Ушбу фактлар Россияда жамоавий шикоят талаб юқорилигини
кўрсатади.
Умуман олганда жамоавий шикоят ўзига хос хусусиятларга эга бўлиб, шу
жиҳатдан мазкур институтни бир нечта аризачи ва жавобгарнинг иштирок
этишнинг бошқа шаклларидан фарқлаш мумкин бўлади. Шу нуқтаи назардан,
жамоавий маъмурий шикоятнинг қуйидаги ўзига хос хусусиятларини ажратиб
кўрсатиш мумкин:
1)
шикоят қилувчи шахслар доирасининг ноаниқлиги;
2)
низо предмети ва асосларининг бир хиллиги
3)
умумий жавобгар мавжудлиги;
4)
жамоанинг барча аъзолари ўз ҳуқуқларини ҳимоя қилишнинг бир хил
усулидан фойдаланиши.
ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РЎЙХАТИ
:
1.
Ўзбекистон
Республикаси
Маъмурий
суд
иш
юритиш
тўғрисидаги
кодекси
.
–
Тошкент
:
Адлия
вазирлиги
нашриёти
, 2018.
2.
Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2025 йил 30 январдаги
ПҚ–
33-
сон “Маъмурий суд ишларини юритиш тўғрисидаги қонунчиликни
такомиллаштириш концепцияси тўғрисида”ги қарори.
3.
Долганичев
В.В. Особенности групповых исков в административном
судопроизводстве: анализ законодательства РФ // Российская юстиция. –
2021.
–
№4. –
С. 28–
32.
4.
Аболонин О.Ю. Коллективные административные иски: российская
модель и зарубежная практика // Вестник экономического правосудия РФ. –
2020.
–
№5. –
С. 45–
52.
5.
Кодекс административного судопроизводства Российской Федерации от 8
марта 2015 г. № 21
-
ФЗ (с изм. и доп.).
6.
Kudryavtseva E.V., Vtorushin I.O. Class Action Lawsuits in Administrative
Justice: Comparative Analysis // Journal of Law and Public Administration.
–
2021.
–
Vol.
5(2).
–
P. 35
–
42.
7.
Сабирова
З
.
М
.
Ҳуқуқни
муҳофаза
қилиш
усули
сифатида
жамоавий
шикоят
институти
//
Юридик
фанлар
ахборотномаси
.
–
2023.
–
№2. –
Б
. 60
–
65.
8.
Bazyliuk S., Tretyakova E. The Role of
Class Action in the Protection of Citizens’
Rights in Administrative Proceedings // European Proceedings of Social and Behavioural
Sciences.
–
2022.
–
Vol. 118.
–
P. 149
–
156.
9.
Г
.
Мадраҳимова
Маъмурий
суд
ишларини
юритишда
процессуал
ҳуқуқлардан
инсофли
фойдаланиш
масаласи
//
Шарқ
тарихи
,
сиёсати
ва
ҳуқуқи
журнали
, DOI: https://doi.org/10.37547/supsci-ojhpl-04-07-07., 2024 ISSN 2181-2780
10.
Г
.
Мадраҳимова
Maʼmuriy sud ishlarini yuritishda ishda ishtirok etuvchi
shaxslarning huquqiy tavsifi // Berdaq nomidagi Qoraqalpoq davlat universitetining
Axborotnomasi
–
2025. Nukus., 1(68)-son.
–
308-311. ISSN 2010-9075
11.
Назаров Х.Ж. Маъмурий суд иш юритишда фуқароларнинг ҳуқуқ ва
манфаатларини ҳимоя қилиш кафолатлари. –
Тошкент: ТДЮУ нашриёти, 2022.
12.
OECD. Collective Redress: Contributing to Effective Access to Justice.
–
Paris:
OECD Publishing, 2020.
–
124 p.
