Жамият ва инновациялар –
Общество и инновации –
Society and innovations
Journal home page:
https://inscience.uz/index.php/socinov/index
Expression of the idea of freedom in the work of Gafur Gulam
Durdona RASULMUXAMEDOVA
1
Tashkent State Law University
ARTICLE INFO
ABSTRACT
Article history:
Received April 2021
Received in revised form
20 April 2021
Accepted 15 May 2021
Available online
15 June 2021
Academician Gafur Gulyam, a great representative of Uzbek
literature of the 20th century, had a unique talent. His work
“Mischievous” is a unique school. This article describes the daily
life of the Uzbek people at the beginning of the twentieth century,
the socio-economic life of the beginning of the First World War,
and also highlights the hardships of the life of ordinary people,
market events, the adventures of a naughty boy, all the details of
the life of people of that time. The article gives a vivid picture of
how children walk and experience different adventures on their
own. In other words, the writer was able to masterfully show that
the boy’s adventures are based on difficult living conditions.
2181-1415/© 2021 in Science LLC.
This is an open access article under the Attribution 4.0 International
(CC BY 4.0) license (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/deed.ru)
Keywords:
story,
speech of heroes,
market landscape,
socio-economic problems,
world of adventure,
spiritual freedom.
Ғафур Ғулом ижодида эркинлик ғоясининг ифодаланиши
АННОТАЦИЯ
Калит сўзлар:
қисса,
қаҳрамонлар нутқи,
бозор манзараси,
ижтимоий-иқтисодий
масалалар,
саргузаштлар олами,
руҳий эркинлик.
XX аср ўзбек адабиётининг йирик намояндаси, академик
Ғафур Ғулом бетакрор истеъдод соҳиби эди. Ғафур Ғулом
“Шум бола” асари билан ўзига хос мактаб яратди. Мазкур
мақолада XX аср бошларидаги ўзбек халқининг оддий ҳаёти,
биринчи жаҳон уруши бошланган кезлардаги ижтимоий-
иқтисодий ҳаёт кўриб чиқилган. Унда оддий халқ бошидан
кечирган турмуш қийинчиликлари, бозор ҳангомалари,
шум боланинг саргузаштлари, ўша давр кишилари
ҳаётининг барча икир-чикирлари ҳаққоний ёритилган.
Мақолада болаларнинг саёқ юриши ва ўз бошларидан ҳар
хил саргузаштлар ўтказишига ҳаётий тус берилган. Яъни
шум боланинг саргузаштлари замирида оғир турмуш
шароити ётганлигини адиб моҳирона кўрсата олган.
1
Candidate of Philology, Associate Professor, Tashkent State Law University. Tashkent, Uzbekistan.
E-mail: d.rasulmuxamedova@mail.ru
Жамият ва инновациялар – Общество и инновации – Society and innovations
Issue – 2 № 3 (2021) / ISSN 2181-1415
57
Выражение идеи свободы в творчестве Гафура Гуляма
АННОТАЦИЯ
Ключевые слова:
рассказ,
речь героев,
рыночный пейзаж,
социально-экономические
проблемы,
мир приключений,
духовная свобода.
Академик
Гафур
Гулям,
великий
представитель
узбекской литературы ХХ века, обладал уникальным
талантом.
Его
произведение
«Озорник»
является
уникальной школой. В данной статье описывается
повседневная жизнь узбекского народа в начале ХХ века,
социально-экономическая жизнь начала Первой мировой
войны, а также освещаются невзгоды жизни простых
людей, рыночные события, приключения непослушного
мальчика, все подробности жизни людей того времени.
Статья дает яркую картину того, как дети гуляют и
самостоятельно переживают разные приключения. Иными
словами, писателю удалось мастерски показать, что в
основе приключений мальчика - тяжелые бытовые условия.
XX аср ўзбек адабиётининг йирик намояндаси, академик Ғафур Ғулом
бетакрор истеъдод соҳиби эди. Ғафур Ғуломни туғма талант, туғма шоир десак, ҳеч
муболаға бўлмайди. Чунки Ғафур Ғулом энг оддий нарсалар ҳақида ёзганида ҳам
теран фалсафий фикр ва хулосаларни бера оларди. Унинг ҳажвия, ҳикоя ва
қиссалари эса аллома истеъдодининг яққол намуналаридир. Ғафур Ғулом бетакрор
шеърияти ва “Шум бола” асари билан ўзига хос мактаб яратди, кўплаб
қаламкашларни орқасидан эргаштирди, устоз санъаткор, деб тан олинди.
Жаҳон халқларининг адабий хазинасидан ўрин олган “Шум бола” қиссаси
Ғафур Ғулом ижодида алоҳида ўрин тутади. Ғафур Ғуломнинг “Шум бола” қиссаси
бир қарашда содда, фақат кулгили саргузаштлардан иборат ҳажвий асарга ўхшайди.
Аслида ҳам шундайми? Бир етимнинг ҳаётини, аянчли қисматини тасвирловчи бу
қиссани ўқиб ҳам куласиз, ҳам изтироб чекасиз. “Шум бола”даги воқеалар
XX асрнинг 10-йилларида, биринчи жаҳон уруши бошланган кезлари, бор-йўғи
беш-олти ой ичида кечади. Биринчи жаҳон уруши арафасидаги Тошкент, шаҳарнинг
ижтимоий-иқтисодий ва маданий кўриниши, аҳолининг машғулоти, онги ва
дунёқараши, бой ва камбағал қатламнинг ўзаро муносабатлари акс эттирилади.
Қиссада оддий халқ ҳаётидаги ғаройиб лавҳалар китобхон эътиборини бир
лаҳзадаёқ ўзига тортиб олади. Шум боланинг шумликлари, бозор ҳангомалари, ҳар
хил томошалар, киссавурлар базми, кўча-кўйда тентираб юрган жинниларнинг
кулгили қилиқлари – буларнинг барчаси ўқувчига бирдек ёқади, ўзгача кайфият
бахш этади, бироқ бу сиртдан қараганда шундай. Аслида, шунчаки ҳангома, олди-
қочди саргузаштлардан иборат бўлган ўша тасвирларда жуда муҳим ижтимоий
маъно яширинган. Қиссада ўша давр халқ ҳаётининг барча икир-чикирлари
ҳаққоний ёритилган. Адиб бош қаҳрамон – шум бола панасида туриб, бу фоний
дунёнинг телба-тескари ишларини беписанд кузатиб боради, гўё. “Шум бола”даги
воқеалар асосан бозорларда, кўча-кўйларда, қир-адирларда, руҳоний, эшону бойлар
хонадонида ўтади; одамлар бою камбағал, савдогару косиб, домла, эшон, деҳқон,
ўзбегу қозоқ – барчаси ўзларининг кундалик тирикчилик ташвишлари билан банд.
“Расталар обод. Қаймоқ бозорининг бурилишида, маҳкаманинг бошида, Илҳом
самоварчининг каттакон чойхонаси бўлиб, унда граммафон чалинади. Турли
Жамият ва инновациялар – Общество и инновации – Society and innovations
Issue – 2 № 3 (2021) / ISSN 2181-1415
58
пластинкалар орқали Тўйчи ҳофиз, Ҳамроқул қори, Ҳожи Абдул-Азиз ва Фарғона
яллачи хотинлари кетма-кет мақомлар, яллалар, ашулалар айтади. Чойхонада жой
етишмайди” [1. С. 5]. Шум бола тилидан айтилаётган бу тасвирлар ўша даврдаги
халқнинг турмушини очиқ-ойдин кўрсатишга ёрдам берган. Биргина бозор
манзарасини олайлик. Ўзбек бозорини Ғафур Ғуломчалик “кифтини келтириб”
тасвирлай олган қаламкаш топилмаса керак. Шовқин-сурон, “оби худойи” деб
текинга сув тарқатаётган савобталаблар, “Ё Оллоҳ дўст, ё Оллоҳ”, деб зикр
тушаётган қаландарлар – ҳаммаси худди кино тасвири каби кўз ўнгингиздан ўтади.
Кўмир саройи олдидаги майдончада “от ўйин” томоша қилаётган шум болани
эсланг. Қўйнидан анор чиқариб, иккига бўлиб ейди. Шунда… боядан бери
тантанавор ғартиллаётган карнайнинг ҳам, нола чекаётган сурнайнинг ҳам овози
ўзидан-ўзи сусайиб, виқирлаб чиқа бошлайди. Нордон анор еяётган болани кўриб
оғзи сув очиб кетган сурнайчининг сўлаги тўлиб қолган сурнайининг уни ўчади.
Кўса сурнайчи “ғийқ” этиб сурнай чалишни тўхтатади-да, болага ўшқиради: “Ҳой
қиззаталоқ бола, чиқ даврадан, анорингни бошқа жойга бориб е!” Бунақа манзарани
“ичидан тўқиб” чиқариб бўлмайди. Уни тасвирлаш учун ўз кўзи билан кўриш, ҳатто
ўз бошидан ўтказиш лозим. Аммо “ўз бошидан ўтказиш” ҳам камлик қилади. Халқ
ҳаётининг икир-чикирларигача бу қадар ёрқин тасвирлаш учун истеъдод керак.
“Ғафур Ғулом сўз саньати устида қунт билан ишлаганлардан бири. У ўз
асарларида жозибадор манзара яратиш мақсадида сўзнинг ҳиссий кучини ошириб,
кишида ҳис-ҳаяжон уйғотиб ҳайратда қолдирадиган реал ҳаётий ва жонли лавҳалар
тасвирида намоён этади” [2, С. 15]. Ғафур Ғуломнинг ‘‘Шум бола” асаридаги
қуйидаги мисоллар адибнинг сўз устаси эканлигини, унинг янги, оригинал
ифодаларни яратишдаги маҳоратини яна бир карра исботлайди: Тирик бўлса бирор
гўрдан чиқиб қолар, ўлган бўлса, худо раҳмат қилсин. Оғзим, жағим, тишим жодидек,
истаган хашакни қирқиб чиқаришга ярайди. Биттанг бу ерда қол, биттанг ота мерос,
бошинг тошдан бўлгур сигирим бор, шуни олиб чиқиб, экиндан бўшаган ернинг
уватларида етаклаб юриб боқиб келасан. Омон сигир гўшти тилга келганлигидаи
қўрқиб кетиб, қопни ташлаб юборди...
Адибнинг ‘‘Шум бола” асарида ҳаётнинг турли жабҳаларига тааллуқли бўлган
сўз ва атамалар ижодкор услубига хос тарзда ўз бадиий ифодасини топган. Бу эса,
албатта, сўз санъаткорининг дунёқараши билан боғлиқдир. Ундаги кузатувчанлик,
ҳаётсеварлик, турли соҳаларга бўлган қизиқувчанлик, айниқса, ижтимоий ва
табиий соҳаларга нисбатан бўлган чуқур мулоҳазакорлик асарда яққол сезилиб
туради. ‘‘Шум бола”да оддий халқнинг кундалик турмуши, майда косибликдан
тортиб, бозор муомаласи, савдо-сотиқ билан боғлиқ ўзаро муносабатлар,
шунингдек, турли тоифадаги инсонлар ҳаётида рўй берган воқеалар, ижтимоий-
иқтисодий масалалар чуқур жой олган.
Асарда маълум жой хусусиятларини акс эттириш учун қаҳрамонлар нутқи
орқали диалектизм, касб-ҳунарга оид атамалар, жаргонлар ва шунга ўхшаш лексик
воситалардан ҳам кенг фойдаланилган. Ижодкор бадиийликни ошириш, ўқувчини
реал тасвирий ҳолатга ишонтира билиш мақсадида эмоционал бўёқдор ҳамда
эскирган сўзларни фаол қўллаган. “Шум бола”да шундай жумлалар бор: “Бола-
чақалари бўлмаганидан уйлари бизникига ўхшаш тўс-тўполон эмас – йиғинчоқли”.
Ушбу жумлада йиғинчоқли сўзи – тартибли, саронжом-саришта, ихчам маъносида
қўлланган феъл формасидир. Бу феъл формаси ҳозир ҳам баъзи шеваларда
сақланиб қолган [3. С. 35].
Жамият ва инновациялар – Общество и инновации – Society and innovations
Issue – 2 № 3 (2021) / ISSN 2181-1415
59
Асарнинг бош қаҳрамони, асл исми пинҳон тутилган шум бола ҳеч қанақа
қолипларга тушмайди. Унинг исми йўқ – оддийгина шум бола... Аслида, шумлигига
қарамасдан у жуда тоза, болаларча оқкўнгил, қаерда яхшилигу, қаерда ёвузлик,
қаерда тўғрилигу, қаерда ёлғон борлигини катталардан яхшироқ билади. Ғафур
Ғулом ўз шахсий кечинмаларини шум болага юклар экан, айни пайтда, у шум болани
ўша давр болаларининг кўпчилигига хос бўлган характерли хусусиятлар эгаси
қилиб кўрсатади. Демак, қаҳрамон – умумлашма образ, аниқ бир шахсдан кўра,
даврнинг типик вакилидир.
Шум боланинг тақдири ўта фожиали, аммо у битмас-туганмас ҳаётий кучга
тўла; ҳамма муваффақиятсизликларга кучли оптимизм ва маккорона зийракликни,
ҳар хил умидсизликларга кулгили, ҳар қандай кучли душманларга уларнинг заиф
ва ғалати томонларини топиш қобилиятини қарши қўяди. Ҳеч қачон иши
юришмайдиган бу бошпанасиз бола пировардида бахтсиз шароитни ҳам, забардаст
бойларни ҳам, айёр савдогарларни ҳам енгиб чиқади. У ўта шўх, бебош, ўзбошимча,
айёр, қитмир, тўполончи, ҳам нодон, ҳам топқир, ҳам анқов, ҳам қув, ҳар қандай
мураккаб вазиятлардан омон чиқиб кетадиган шаддод шахс сифатида кўз
олдимизда гавдаланади. Салкам ярим йиллик саргузашти давомида унинг
кирмаган кўчаси, қилмаган иши қолмайди; қайси ишга қўл урмасин, қайси кўчага
кирмасин охири вой бўлиб чиқади. 14-15 ёшли йигитча ҳаётда ўз йўли ва ўрнини,
қилар ишини тополмай сарсон-саргардон. Унинг дарбадар, бетайин ҳаёти, ғаройиб
саргузаштлари орқали адиб одамларни, миллат зурриёдини ўз ҳолига ташлаб
қўйган тузумга қарши исён кўтарган. Энг муҳими, бу қиссада болаларнинг саёқ
юриши ва ўз бошларидан ҳар хил саргузаштлар ўтказишига ҳаётий тус берилган.
Яъни бундай зўраки саргузаштлар замирида оғир турмуш шароити ётганлигини
адиб моҳирона кўрсата олган.
Ғафур Ғуломнинг қаҳрамони саргузаштга чиқади. Муаллиф ўз бадиий
ниятини саргузашт давомида англатиб боради. Руҳият биринчи планга олиб
чиқилиб, ақл иккинчи даражали қуролга айланади. Агар шум бола ақл эгаси
сифатида гавдалантирилганда эди, бу каби эркинликларга эга бўлмасди ва асар ҳам
ҳозиргидек мавқе қозонолмасди. Муаллиф буни англаган ҳолда ўз қаҳрамонига
катта руҳий эркинлик беради. Бадиий асарда руҳий эркинликни таъминлаш эса
бадиийликнинг муҳим асоси саналади. Шум бола ўтиш даврини бошдан
кечираётган, ривожланаётган ўсмир. Бу даврда ўсмирнинг “мен”и қайтадан
шаклланади. Унинг атрофидагилари, айниқса, ўз-ўзига муносабати, қизиқишлари,
қадриятлари йўналиши кескин ўзгаради. Бу босқичларни босиб ўтиш учун шахсга
камида беш-олти йил керак бўлади. Шум бола эса, олти ой ичида бу босқичлардан
ўтиб, ўз-ўзини англашга етиб боради. Ёзувчи ўша даврда шаҳарда ишсизлик авж
олиши туфайли нафақат болалар, балки катталар ҳам қийналганини таъкидлайди.
Китобхон шум болаларни, “эртадан кеч кўча-куйда сандироқлаб юрадиган увин-
тўда бекорчилар”ни кўргач, уларнинг уйни ташлаб чиқиб кетиб, ўз бошларидан
катта саргузаштлар ўтказишига сира шубҳа қилмайди. Қиссанинг дастлабки
нусхасида шум боланинг уч-тўрт дўсти тилга олинса-да, улардан фақат Омонгина
кейинги, қайта ишланган нусхага киритилган. Шум бола иккиси зоҳиран кулгили,
ботинан ғуссали бўлган ҳангомаларни бошдан ўтказишади.
Жамият ва инновациялар – Общество и инновации – Society and innovations
Issue – 2 № 3 (2021) / ISSN 2181-1415
60
Адиб бир неча ўринда латифанамо воқеалар орқали тузумнинг, жамиятнинг
қитиғига тегадиган, ўз даври учун жуда жиддий ва қалтис гапларни айтади. Қисса
бошида Тошкентда жиннилар кўпайиб кетгани ҳақида сўз боради, жинниларга доир
бир неча латифалар келтирилади. Хўш, Ғафур Ғуломдек улкан адиб жиннилар
ҳақидаги латифани асарга нега киритди? Мақсад жиннилар устидан кулишми?
Асло! Ўша латифалардан бирини эслайлик. Бир жинни кўчада кетмон дастаси билан
ўтган-кетганни қувлаб, уриб-сўкиб: “Ҳамманг бир томонга юр, тарқалиб юрма!
Тартиб керак, интизом керак... Нимага одамлар бир томонга юрмасдан, ҳар қаёққа
тарқалиб юради? Николай пошшо замонида тартиб-интизом керак, бир томонга
юрсин-да”, дейди. Бошқа жинни унга шундай жавоб қилади: “Ер ахир тарозига
ўхшаган нарса бўлади, ҳамма бир томонга юрса, ер баркашдай бир ёққа оғиб,
ҳаммамиз Қурдум дарёга ғарқ бўлиб кетамиз-ку”. Китобхон жиннилар тилидан
айтилган бу латифанамо гапларда жиддий, ўта қалтис маъно борлигига – гап
Николай пошшо замони эмас, балки барчани бир йўлдан бир томонга зўрлаб
юргизиш сиёсати кетаётган шўролар даври устида бораётганини сезади.
Ғафур Ғуломнинг “Шум бола” қиссасини ўқиганимизда ёки шу асар асосида
саҳналаштирилган бадиий фильмни томоша қилганимизда ҳар сафар бош
қаҳрамоннинг топқирлиги, зукколиги, шўх-шаддодлигини кўриб завқланамиз.
Гарчи ёлғончилиги, шумликлари одоб-ахлоқ қоидаларига зид бўлса-да, асар
давомида унга хайрихоҳ бўламиз. Сабаби, асарда шум бола ўзидан-да шумроқ ҳаёт
билан юзма-юз келади, таъбир жоиз бўлса, беллашувга киришади. Ёзувчининг
асосий мақсади қаҳрамон xатти-ҳаракатини, унинг болаларча содда, равон, ҳамма
учун тушунарли бўлган нутқини, ҳозиржавоблик хислатларини кўрсатиш бўлса,
ундан ташқари воқеа-ҳодиса тафсилотларини ўқувчи кўз олдида реал
тасвирлашдан иборат эди. Ва бизнингча, муаллиф бунинг уддасидан чиқа олган.
ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РЎЙХАТИ:
1.
Ғафур Ғулом. Шум бола. – Тошкент: Шарқ, 2012.
2.
Ш. Шоабдураҳмонов. Моҳир сўз саньаткори. Ўзбек тили ва адабиёти. – 1973.
– № 4. – Б.15.
3.
З. Ҳамидов. Ғафур Ғулом прозаси лексикаси. – Тошкент, – 2003.
4.
Khashimova D. et al. The role of electronic literature in the formation of speech
skills and abilities of learners and students in teaching Russian language with the Uzbek
language of learning (on the example of electronic multimedia textbook in Russian
language) // Journal of Language and Linguistic Studies. – 2021. – Т. 17. – №. 1.
5.
Гулямова Г. Изучение гипонимии и синонимии юридических терминов в
условиях дистанционного обучения // Review of law sciences. – 2020. – №. 2.
6.
Рамазанов Нодир. Право и литература: правовой дискурс в литературе и
перспективы трактовки правовых текстов художественными методами // Review of
law sciences. 2020. №Спецвыпуск. URL: https://cyberleninka.ru/article/n/pravo-i-
literatura-pravovoy-diskurs-v-literature-i-perspektivy-traktovki-pravovyh-tekstov-
hudozhestvennymi-metodami (дата обращения: 03.06.2021).
7.
Зиямухамедова Ш.Т. Структурный анализ информационно коммуникаци-
онных терминов в узбекском языке // International Journal of Innovative Technologies
in Social Science. – 2019. – №. 4 (16).
8.
Niyazova U.P., Talipova D. The Progressive Development of Uzbekistan on
Influence of Pedagogical Staff // International Journal of Psychosocial Rehabilitation. –
2020. – Т. 2. – С. 328–332.
Жамият ва инновациялар – Общество и инновации – Society and innovations
Issue – 2 № 3 (2021) / ISSN 2181-1415
61
9.
Rasulmuhamedova D. Amir Temur as an outstanding personality // Inter Conf. –
2021. – С. 666–673.
10.
Po‘lotjonovna N.B. Lyric Hero Spiritual World And Creative Worldwide //
Psychology and Education Journal. – 2021. – Т. 58. – №. 1. – С. 2431–2435.
11.
Ramazanovna P.U. The formation and development of academic written by law
students // Наука, образование и культура. – 2020. – №. 2 (46).
12.
Матенов Р.Б. Особенности обучения студентов вариантности синтакси-
ческих единиц // Academic research in educational sciences. – 2021. – Т. 2. – №. 1.
13.
Фаттахова А.Р. Авторское «Я» в творчестве алисы ганиевой // Academic
research in educational sciences. – 2021. – Т. 2. – №. 3.
14.
Чориев О. Сочетание права и литературы в понимании сущности
криминала юридическими кадрами // Review of law sciences. – 2020. – Т. 3. – №.
Спецвыпуск.
