Жамият ва инновациялар –
Общество и инновации –
Society and innovations
Journal home page:
https://inscience.uz/index.php/socinov/index
A study of auxiliary verbs in korean linguistics
Gulshoda YUNUSOVA
1
Tashkent State University of Oriental Studies
ARTICLE INFO
ABSTRACT
Article history:
Received August 2021
Received in revised form
20 August 2021
Accepted 15 September 2021
Available online
11 October 2021
This article discusses research on auxiliary verbs in Korean. It also
provides an analysis of the terms used in relation to auxiliary verbs in the
research.
2181-1415/© 2021 in Science LLC.
This is an open access article under the Attribution 4.0 International
(CC BY 4.0) license (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/deed.ru)
Keywords:
main verb, auxiliary verb, terms,
compound verb, conjunction,
action verb, case verb subject
verb, archaic term.
Корейс тилшунослигида кўмакчи феълларга оид тадқиқотлар
АННОТАЦИЯ
Калит сўзлар:
етакчи феъл, кўмакчи феъл,
атамалар, қўшма феъл,
боғлама, ҳаракат феъли, ҳолат
феълиб тобе феъл,
архаиклашган термин.
Ушбу мақолада корейс тилида кўмакчи феълларга оид
тадқиқотлар ёритилган. Шунингдек, олиб борилган тадқиқотларда
кўмакчи феълларга нисбатан қўлланилган атамалар таҳлили ҳам
келтирилган.
Исследование
вспомогательных
глаголов
в
корейской
лингвистике
АННОТАЦИЯ
Ключевые слова:
основной глагол,
вспомогательный глагол,
термины, составной глагол,
союз, глагол действия,
падежный глагол подлежащий
глагол, архаический термин.
В этой статье обсуждаются исследования вспомогательных
глаголов в корейском языке. Также проводится анализ терминов,
используемых в исследовании по отношению к вспомогательным
глаголам.
1
PhD, Senior Lecturer, Korean philology department, Tashkent State University of Oriental Studies, Tashkent,
Uzbekistan
Жамият ва инновациялар – Общество и инновации – Society and innovations
Special Issue – 9 (2021) / ISSN 2181-1415
381
Феъллар ҳаракат маъносини билдирувчи сўзлардир. Ҳар қандай тилнинг грамматик
тузилишида ҳаракат тушунчаси жуда кенг ҳисобланиб, ухламоқ, ётмоқ, турмоқ каби
ҳолатларни, қўрқмоқ, чўчимоқ, завқланмоқ каби психик ўзгаришларни, гулламоқ, ўсмоқ каби
биологик жараён ва ҳодисаларни ўз ичига олади [8:39]. Феълларнинг умумий жиҳати
сифатида кишининг объектив воқелик билан боғлиқлигида кўриш мумкин, яъни
ҳаракатнинг номланиши субъект ва объект соҳаларига асосланиб берилади.
А.А. Шахматовнинг фикрича, «Феъл сўз туркуми сифатида субстанция ҳақидаги тасаввурга
қараб, ҳаракат ҳақидаги фикрни ифодалайди»[9:395]. Р. Расулов, феълнинг гап
конструкциясининг тузилишини белгилаши, унинг потенциал семантик имконияти бўлиб,
феълни бошқа сўз туркумларидан ажратувчи энг муҳим хусусияти деб таъкидлайди [6:15].
Феълни сўз туркумлари орасида гапнинг ташкил топишидаги аҳамияти ҳақида ҳам бир қанча
илмий тадқиқотларда мавжуд.
Замонавий корейс тилида феъл вазифалари, лексик, семантик ва бошқа хусусиятларига
кўра ниҳоятда хилма-хил бўлиб, айнан шу хусусиятларига асосан таснифланади. Феъллар
бажарадиган вазифаларига кўра етакчи ва ёрдамчи феълларга ажратилади. Ўзбек тилида
ёрдамчи феъллар ўз вазифасига кўра уч турга бўлинади: 1) қўшма феъл ҳосил қилувчи
ёрдамчи феъллар; 2) феълнинг аналитик шаклини ҳосил қилувчи ёрдамчи феъллар (булар
одатда кўмакчи феъллар деб юритилади); 3) боғлама вазифасини бажарувчи кўмакчи
феъллар[8:39].
ХХ аср бошларида корейс тилшунослари орасида кўмакчи феъллар бир қатор илмий
ишларнинг тадқиқот объектига айланган. Чхве Хён Бэнинг кўмакчи феъллар борасида
전통문법
[cheontong munbeop] [12:460] анъанавий грамматикага асосланиб ёзилган илмий
намуналари корейс тилшунослигида муҳим ўрин эгаллаган. 60-йилларга келиб кўмакчи
феъллар устида олиб борилган тадқиқотлар
생성문법
[saengseong munbeop] янги грамматика
назариялари асосида амалга оширилган. Бундан ташқари,
방법론
[bangbeopron] тадқиқот
методологияси ҳам мавжуд бўлиб, у синтактик ва семантик тадқиқотлардан иборат бўлган.
Шунингдек, кейинги даврларда кўмакчи феълларнинг
사적인
연구
[sajeogin yeongu] тарихий
методга асосланган тадқиқотлари ҳам олиб борилган.
Сонсе Модол[12:20-21] нинг таъкидлашича, айрим корейс тилшунослари томонидан
кўмакчи феъллар алоҳида сўз туркуми сифатида ўрганилган. Улар қаторига Ю Гил Жун, Чхве
Кванг Ок, Ким Гю Сик, Ли Гю Банг, Ан Хвак, Ли Ван Инг, Чонг Гук Чхе ва Пак Синг Бин[13] лар
киради. Шунингдек, ушбу тадқиқотларда кўмакчи феъллар кўпгина ҳолларда алоҳида объект
сифатида олинмай, қўшимчалар категориясига киритилган ва мазкур тадқиқотларда
кўмакчи феълларга нисбатан
조용사
[joyongsa] (кўмакчи сифатлар) ва
조동사
[jodongsa]
(ёрдамчи ҳаракат феъллар) терминлари қўлланилган. Ю Гил Жун, Ким Гю Шик, Ан Хвак, Ли
Гю Банг, Чонг Гук Чхелар кўмакчи феъл термини учун
조동사
[jodongsa] (ёрдамчи ҳаракат
феъллар) терминини қўллаган бўлсалар, Чхве Кванг Ок, Ли Ван Инг, Пак Синг Бинлар
조용사
[joyongsa] (кўмакчи сифатлар) терминини қўллашни маъқул деб ҳисоблаганлар[14].
Сонсе Модол ўз тадқиқотида корейс тилшуносларидан олдин ХIХ аср охирида хорижда
корейс тили кўмакчи феъллари илк бор тадқиқ қилингани, Ф.К. Ридел[10] ва Ҳ.Г. Андервуд[11]
томонидан кўмакчи феъл (des verbes auxiliaires) «феъл маъносига қўшимча маъно берувчи
қўшимча феъл» деб аталгани, Ф. К. Ридел кўмакчи феъл сифатида
가다
[gada],
오다
[oda],
보다
Жамият ва инновациялар – Общество и инновации – Society and innovations
Special Issue – 9 (2021) / ISSN 2181-1415
382
[poda],
주다
[chuda],
지다
[chida], Андервуд эса,
가다
[gada],
오다
[oda],
보다
[poda],
지다
[chida],
주다
[chuda], -
게
되다
[ge doeda],
하다
[hada], -
나
보다
[na poda], -
ㄴ가
보다
[n ga poda], -
ㄹ
까
싶다
[l kka sipda], -
고
싶다
[go sipda] кўмакчи феълларини ўргангани ҳақида маълумот беради. У
корейс тилшунослигида айнан Чхве Хён Бе давридан кўмакчи феъллар билан боғлиқ
тадқиқотлар бошлангани, унинг тадқиқоти кейинги авлод учун асос бўлиб хизмат қилганини
алоҳида таъкидлайди.
XX асрнинг 30-60-йилларида Чхве Хён Бе илк маротаба корейс тилидаги кўмакчи
феълларни фундаментал жиҳатдан тартибга келтириб, кўмакчи феълларга нисбатан
도움풀이씨
[doumpurishi] «кўмакчи кесим» терминини қўллайди. Мазкур таснифга кўмакчи
феъллар сифатида қаралмайдиган бирликлар киритилган бўлса-да, бу тадқиқот ўша даврда
кўмакчи феъллар ўрганилишида муҳим манба ҳисобланган. Чхве Хён Бэдан кейин олиб
борилган тадқиқотлар натижасида Чанг Ха Ил, Ю Же Хонлар ўз тадқиқотларида кўмакчи
феълларга
도움풀이씨
[doumpurishi] терминини, Ким Мин Су
의존동사
[uijondongsa], Чонг Ин
Синг эса
도움움직씨
[doumpurishi] терминини қўллайдилар. Мазкур давр вакиллари кўмакчи
феълларни алоҳида мустақил сўз туркуми эмас, балки уларни феълнинг бир тури деб
ҳисоблаганлар, кўмакчи феълларнинг лексик жиҳатдан етакчи феълларга ёрдам бериши ва
гапда кесимнинг таркибий қисми бўлишини асосий қоида сифатида келтирганлар.
Кўмакчи феълларни ажратиш, уларни гапдаги семантик-функционал хусусиятларини
ўрганишдан аввал кўмакчи феъл учун қўлланилиб келаётган терминларга алоҳида тўхташ
зарур. Корейс тилидаги кўмакчи феълларга оид тадқиқотларда ушбу тушунчага нисбатан
турли терминлар қўлланиб келинаётгани яққол кўзга ташланади [5: 156-164.]. Илмий
тадқиқот устида иш олиб бориш давомида тадқиқот объекти учун тўғри терминни танлаб,
тадқиқотнинг муайян йўналиши аниқлаб олиниши зарур масалалардан биридир. Шундай
экан, корейс тилида кўмакчи феъл борасида амалга оширилган бир қанча тадқиқотлар
ўрганилиб, шу пайтга қадар қуйидаги терминлар қўлланилган:
Корейс тилшунослигида кўмакчи феълларга нисбатан
조동사
[chodongsa],
의존용언
[uijonyong-eon],
의존동사
[uijondongsa],
의존형용사
[uijonhyeongyongsa],
매인풀이씨
[maeinpurishi],
도움풀이씨
[toumpurishi],
도움움직씨
[toum-umjikshi],
양상동사
[yangsangdongsa],
보조서술사
[pojoseosulsa],
보조용언
[pojo yong-eon] ва
보조동사
[pojodongsa][15] каби терминлар қўлланилган.
조동사
(
助動詞
) [chodongsa] кўмакчи феъл термини
보조동사
[pojodongsa]нинг шаклан
қисқартирилган кўриниши бўлиб, бир хил маънога эга. Аммо
조동사
(
助動詞
) [chodongsa]
фақат ҳаракат кўмакчи феъллари учун қўлланади. Шу ўринда корейс тилида кўмакчи ҳаракат
феълларидан ташқари ҳолатни феъллари ҳам мавжудлигини айтиб ўтиш лозим.
의존용언
(
依存用言
) [uijonyong-eon] термини таркибидаги
의존
(
依存
) [uijon] сўзи
«тобе», «қарам» маъноларини ифодалайди. Кўмакчи феълнинг ўзи мустақил қўллана
олмаслиги ва доим етакчи феълга тобе бўлганлиги сабабли, унга нисбатан «тобе феъл»
термини қўлланилган.
의존용언
(
依存用言
) [uijonyong-eon] терминидан фарқли
의존동사
(
依
存動詞
) [uijondongsa] ҳаракат феъли хусусиятидаги кўмакчи феълларга нисбатан,
의존형용사
Жамият ва инновациялар – Общество и инновации – Society and innovations
Special Issue – 9 (2021) / ISSN 2181-1415
383
(
依存用言
) [uijonhyeongyongsa] эса ҳолатни ифодаловчи феъл хусусиятидаги кўмакчи
феълларга нисбатан қўлланади. Юқорида санаб ўтилган
의존용언
(
依存用言
) [uijonyong-eon],
의존동사
(
依存動詞
) [uijondongsa] ва
의존형용사
(
依存用言
) [uijonhyeongyongsa] терминлари
«тобе» ёки «қарам» феъл сифатида қаралишига қўшилиш қийин, чунки кўмакчи феъл «тобе»
бўлишидан ташқари, етакчи феълга қўшимча маъно бериш хусусиятига ҳам эга ва шунингдек
етакчи феъл ўз навбатида айрим аниқ маънони ифодалаши учун айнан кўмакчи феълга
эҳтиёж сезади.
도움풀이씨
[toumpurishi] термини
도움
[toum] «ёрдамчи», «кўмакчи» маъноларини
билдиради. Бунда
풀이씨
[purishi] термини
용언
(
用言
) [yong-eon] билан бир хил маънони
англатади. Бу икки тушунча орасидаги фарқ уларнинг қўлланилишида бўлиб, биринчиси
풀이씨
[purishi] архаиклашган термин ҳисобланса, иккинчиси
용언
(
用言
) [yong-eon]
замонавий корейс тилида кенг қўлланилаётган термин ҳисобланади.
풀이씨
[purishi] термини
архаик сўз ҳисобланади.
Бир қатор тадқиқотларда қўлланилган
매인풀이씨
[maeinpurishi] термини
의존용언
[uijonyong-eon]га яқин туради. Юқорида айтиб ўтилганидек, сўзнинг биринчи қисми «тобе»,
«қарам» маъноларида қўлланилади. Бундан ташқари қўшма сўзнинг иккинчи қисми архаик
풀이씨
[purishi] сўзидан олинганлиги бу терминни тадқиқот учун танланмаганлик сабабини
изоҳлайди.
도움움직씨
[toum-umjikshi] термини
보조동사
[pojodongsa] «кўмакчи ҳаракат феъли»
тушунчасига яқин бўлиб, бунда
움직씨
[umjikshi] сўзи худди
동사
[dongsa] каби фақат ҳаракат
феълини ўз ичига қамраб олади. Бу терминда ҳам фақат ҳаракат феъли назарда тутилган.
양상동사
(
樣相動詞
) [yangsangdongsa] термини «аспект феъл» маъносини ифодалайди.
Кўмакчи феълларнинг асосий функцияларидан бири ҳаракат жараёнини ифодалаш
бўлганлиги сабабли, бу термин бир неча тадқиқотларда қўлланилган.
Баъзи илмий ишларда кўмакчи феъллар учун
보조서술사
[pojoseosulsa] «кўмакчи
кесим», «кўмакчи предикат» маъносини билдирувчи термин қўлланилади. Замонавий корейс
тилида кўмакчи феъллар учун ҳозиргача кенг миқёсда қўлланилиб келинаётган
보조동사
[pojoyong-dongsa] ва
보조용언
[pojo yong-eon] терминлари мавжуд бўлишига қарамай, биз
илмий тадқиқот учун айнан
보조용언
[pojo yong-eon] терминини қўллашни тўғри деб билдик.
Иккала термин ҳам структур жиҳатдан қўшма сўз шаклида бўлиб, уларда
보조
(
補助
) [16:1016]
[pojo] сўзи «ёрдамчи», «кўмакчи» маъноларини, иккинчи элемент
용언
[yong-eon] ва
동사
[dongsa] сўзлари «феъл» ни ифодалайди. Бир қарашда иккала термин ҳам бир тушунчани
ифодалаётгандек кўринса-да, улар орасида муайян фарқ мавжуд. Замонавий корейс тилида
용언
(
用言
) [yong-eon] тушунчаси феълларнинг барча турларига нисбатан қўлланади. Изоҳли
луғатларда бу тушунчанинг гапда кесим вазифасида қўлланувчи бирликларга нисбатан
ишлатилиши кўрсатилган. Яъни, у гапда кесим вазифасида келувчи ҳаракат феъллари, ҳолат
феъллари, ҳамда от-кесим ясовчи
이다
[ida] боғламасига нисбатан қўлланилади.
동사
(
動詞
)
Жамият ва инновациялар – Общество и инновации – Society and innovations
Special Issue – 9 (2021) / ISSN 2181-1415
384
[dongsa] тушунчаси тилшунослар томонидан тор ва кенг маънода: тор маънода фақат ҳаракат
феъллари, кенг маънода
용언
[yong-eon] шаклида қўлланилади. Корейс тилшунослигида
동사
[dongsa] тушунчасининг қўлланилиш доираси бўйича ягона қараш мавжуд эмас. Айрим
тилшунослар умумий феъл маъносида
동사
[dongsa], ҳаракат ва ҳолат феълларига нисбатан
동작동사
[16:637] [dongjakdongsa] ва
상태동사
[sangtaedongsa] терминларини қўллашса,
бошқалари
동사
[dongsa]ни фақат ҳаракат феълларига,
형용사
[hyeongyongsa] терминини
ҳолат феълларига нисбатан эса қўллашади.
Кўринадики, корейс тилшунослиги тадқиқида давр муҳитига кўра кўмакчи феъллар
турлича талқин этилган ва бу кўмакчи феълларга нисбатан қўлланилган терминларда ҳам ўз
аксини топган. Кўмакчи феълларни қўшимчалар сифатида ўрганишдан ҳозирги кунгача
тадқиқлар хилма хиллиги кузатилади. Бу эса кўмакчи феълларнинг бошқа феълли
бирикмалардан фарқли жиҳатлари, уларнинг семантик-функционал хусусиятларини
мукаммал ўрганишни талаб этади.
ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РЎЙХАТИ:
1.
Баскаков Н.А. Историко-типологическая характеристика структуры тюркских
языков.
2.
Ван Тонг, Ким Хак Су. Русско-корейский словарь. Университет Коре. - Сеул: Чжурю,
1987. - С.185. Словосочетание и предложение. – М.: Наука, 1975. - 288 с.
3.
Курдюмов В.А. Предикативность как лингвистическая категория и сложное
отношение // Сборник статей. - М.: ВАЭФП, 1994. №28. С. 69-74.
4.
Ким Н.Д. Грамматическая и функционально-семантическая природа главных членов
предложения в корейском языке: Дисc.... канд.филол.н. - Т.: ТашГИВ, 2006. - 140 с.
5.
Поливанов Е.Д. К вопросу о родственных отношениях корейского и «алтайских»
языков // Статьи по общему языкознанию. Избранные работы. – М.: Наука, 1968. С. 156-164.
6.
Расулов. Р. Ўзбек тили назарий грамматикаси муаммолари. Монография. - Тошкент,
2019. – Б.15.
7.
Ҳожиев А. Феъл. –Т.: Фан, 1973. –Б.4.
8.
Ҳожиев А. Тилшунослик терминларининг изоҳли луғати. – Т.: Ўзбекистон миллий
энциклопедияси, 2002. - Б.39.
9.
Шахматов А.А. Историческая морфология русского языка. – М.: Юрайт, 2019. – 395 с.
10.
Ridel F.C. Grammaire Coreenne.(1881).
김민수
,
하동호
,
고영근
(
공편
). 2-19.
재록
.
서울
.
1986.
11.
Underwood H.G.
한영문법
(1890).
김민수
,
하동호
,
고영근
(
공편
). 2-11.
재록
.
서울
. 1986.
12.
남기심
,
고
영
근
.
표준
국어
문법론
.
서울
,
탑출판사
, 2004. - 460
р
.
13.
손세모돌
.
국어
보조용언
연구
.
서울
:
한국문화사
, 1996. - Р.20-21.
14.
유길준
.
대한문전
.
서울
. (1909).
김민수
,
하동호
,
고영근
(
공편
). 1-06.
재록
.
서울
.
15.
서정수
.
국어
문법
.
서울
:
한양대학교
출판원
, 1996.
16.
이회승
.
국어
사전
.
서울
:
민증서림
, 2002. – P. 1016.
