Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Journal home page:
https://inscience.uz/index.php/socinov/index
Application of new fungisides in plant protection
B. SODIKOV
1
, U. KHAMIRAEV
2
, A. OMONLIKOV
3
Tashkent State Agrarian University
ARTICLE INFO
ABSTRACT
Article history:
Received October 2021
Received in revised form
15 November 2021
Accepted 20 December 2021
Available online
15 January 2022
This article outlines the results of the research conducted on
farms
“
Changimardon bogi
”
in Parkent district of Tashkent
region and
“
Behruz Baraka Fayz
”
in Tashkent district of Tashkent
region on the origin and spread of downy mildew disease of the
grapevine and phytophthora disease of potato plant, the
symptoms of the diseases and their damage, and the data on the
biological efficacy of new fungicide Pilarzox 25.5% s.c. applied
against these diseases.
As a result of our research: In the variant with Pilarzox
25.5% s.c. fungicide treatment at a rate of 1.2 l / ha against
downy mildew disease of grapevine, the spread of the disease
was 4.7%, the development of the disease was 0.7%, and the
biological efficiency was 91.0%.
The highest biological efficacy of potato plant against
phytophthora disease was observed in the variant with Pilarzox
25.5% s.c. fungicide treatment at a rate of 2.5 l / ha. At the same
time, the development of the disease was 2.4% in the leaves,
2.1% in the stems, and the biological efficiency was 89.5% in the
leaves and 89.2% in the stems.
2181-
1415/© 202
1 in Science LLC.
https://doi.org/10.47689/2181-1415-vol2-iss11/S-pp
This is an open access article under the Attribution 4.0 International
(CC BY 4.0) license (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/deed.ru)
Keywords:
grapevine,
potato,
disease,
downy mildew,
mildew,
phytophthora,
fungus,
Plasmopara viticola,
Phytophthora infestans,
vegetation period,
pathogen,
fungicide,
biological effectiveness.
Ўсимликларни ҳимоя қилишда
янги фунгицидларни қўллаш
АННОТАЦИЯ
Калит сўзлар:
ток,
картошка,
касаллик,
сохта ун
-
шудринг,
милдью,
Ушбу мақолада Тошкент вилоятининг Паркент тумани
-
даги “Чангимардон боғи” ва Тошкент туманидаги “Беҳруз
Барака Файз” фермер хўжаликларида олиб борилган
тадқиқотларимиз натижалари токнинг сохта ун
-
шудринг
(милдью) ҳамда картошканинг фитофтороз касалликлари
-
1
Associate Professor at Tashkent State Agrarian University. Tashkent, Uzbekistan.
2
Senior teacher at Tashkent State Agrarian University. Tashkent, Uzbekistan.
3
Doctoral student at Tashkent State Agrarian University.
Tashkent, Uzbekistan.
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Special Issue
–
01 (2022) / ISSN 2181-1415
335
фитофтороз,
замбуруғ,
Plasmopara viticola,
Phytophthora infestans,
вегетация даври,
патоген,
фунгицид,
биологик самарадорлик.
нинг келиб чиқиши, тарқалиши, касалликни қўзғатувчи
замбуруғнинг белгилари, касалликнинг зарари ҳамда улар
-
га қарши қўлланилган янги Пиларзокс 25.5% к.с., Пиларзокс
25.5% к.с. фунгицидларининг биологик самарадорлиги
тўғрисидаги тадқиқот натижаларининг маълумотлари
келтирилди.
Тадқиқотларимиз натижасида: Токнинг сохта ун
-
шудринг (милдью) касаллигига қарши Пиларзокс 25.5% к.с.
фунгицидини 1,2 л/га сарф меъёрда қўллаган вариантда
касалликнинг тарқалиши 4,7% ни, касалликнинг ривож
-
ланиши 0,7%, ни ҳамда биологик самарадорлик 91,0% ни
ташкил этди.
Картошканинг фитофтороз касаллигига қарши энг
юқори биологик самарадорлик Пиларзокс 25.5% к.с. фунги
-
циди билан 2,5 л/га меъёрда ишлов берилган вариантда
кузатилди. Бунда касалликнинг ривожланиши баргда 2,4%,
пояда 2,1% ни ҳамда биологик самарадорлик баргда
89,5% ни ҳамда пояда 89,2% ни ташкил этди.
Применение новых фунгицидов в защите растений
АННОТАЦИЯ
Ключевые слова:
виноград,
картофель,
болезнь,
ложная мучнистая роса,
мучнистая роса,
фитофтора,
гриб,
Plasmopara viticola,
Phytophthora infestans,
вегетационный период,
возбудитель,
фунгицид,
биологическая
эффективность.
В данной статье, изложены результаты исследований,
проведенных
в
хозяйствах
«Чангимардон
боги»
Паркентского района Ташкентской области
и «Бехруз
Барака Файз» Ташкентского района Ташкентской области.
Изучается, различные формы по возникновению, и
распространению ложной мучнистой росы винограда и
фитофтороза картофеля. Проанализированы возможные
решения по факту онтогенеза растения, его симптомы
болезней, и их повреждения, а также данные о
биологической эффективности нового фунгицида Pilarzox
25,5% подкожно применяются против этих заболеваний.
В результате наших исследований: В варианте с Pilarzox
25,5% п.к. обработка фунгицидом из расчета 1,2 л/га против
ложной мучнистой росы винограда, распространение
болезни 4,7%, развитие болезни 0,7%, биологическая
эффективность 91,0%.
Наибольшая биологическая эффективность растений
картофеля против фитофтороза отмечена в варианте с
Пиларзоксом 25,5% подкожно. обработка фунгицидами из
расчета 2,5 л/га. При этом развитие болезни в листьях
составило 2,4%, в стеблях –
2,1%, а биологическая
эффективность –
в листьях –
89,5%, в стеблях –
89,2%.
КИРИШ
Дунё бўйича аҳоли сонининг йилдан
-
йилга ортиши натижасида озиқ
-
овқатга
бўлган талаб ортиб бормоқда. Аҳолининг асосий озиқ
-
овқат маҳсулотлари эса
қишлоқ хўжалиги экинларидан олинадиган маҳсулотлар ҳисобланади. Дунё аҳоли
-
сини сифатли ҳамда экологик тоза озиқ
-
овқат билан таъминлаш қишлоқ хўжалиги
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Special Issue
–
01 (2022) / ISSN 2181-1415
336
соҳаси ходимларининг олдида турган энг муҳим вазифа ҳисобланади. Ушбу
вазифани бажариш учун қишлоқ хўжалиги соҳаси ходимлари ерга ишлов бериши,
ўсимликларни тўғри парвариш қилиши, ўсимликка зарар етказадиган ҳамда
ҳосилдорлигининг пасайишига сабаб бўладиган зарарли организмларга қарши
самарали кураш чораларини ишлаб чиқиши талаб этилади.
Сўнгги йилларда зарарли организмлар таъсирида қишлоқ хўжалиги экин
-
ларидан олинадиган ҳосилнинг миқдори ва сифати камайиб бормоқда. Бунга сабаб,
патоген микроорганизмларнинг иқлим шароитга мослашиши ҳамда уларга қарши
самарали кураш чораларининг ўз вақтида олиб борилмаслигидир. Патоген
микроорганизмларга қарши замонавий кураш чораларини ишлаб чиқиш ва
амалиётга татбиқ этиш қишлоқ хўжалиги экинларидан юқори ва сифатли ҳосил
олишга имкон беради.
АДАБИЁТЛАР ШАРҲИ
Токзорларда сохта ун
-
шудринг (милдью) касаллиги узумнинг энг хавфли
касалликларидан бири ҳисобланади. Касаллик ўсимликнинг барча яшил аъзо
-
ларини зарарлайди. Зарарланган ток баргларининг устида сарғиш
-
қўнғир, кўп
қиррали доғлар пайдо бўлади. Юқори намликда баргнинг остки томонида,
қўзғатувчи замбуруғнинг спорангиофора ва спорангийларидан иборат бўлган
майин, оқ
моғор қатлами ҳосил бўлади. Зарарланган ток барглари
,
кўпинча
,
тўкилиб кетади.
Касалликни
Peronosporales
тартибига мансуб оомицет
Plasmopara viticola
тубан замбуруғи қўзғатади. Замбуруғ облигат паразит, гифалари ҳужайралар
орасида, ҳужайралар ичига диаметри 4
-
10 мкм келадиган гаусторийлари билан
киради ва озуқа моддаларни сўриб озиқланади. Ёзи нам ва илиқ мамлакатларда
касаллик кучли ривожланганда ва кураш чоралари қўлланилмаганда узум ҳосили
бутунлай йўқотилиши мумкин [13].
Картошка инсон озиқланиши учун зарур бўлган крахмалга бой қишлоқ
хўжалиги экини ҳисобланади. Фитофтороз касаллиги картошканинг энг асосий
касалликларидан бири ҳисобланиб, картошка етиштирадиган мамлакатларда энг
хавфли касалликларидан бири бўлиб қолмоқда. Касалликнинг бир нечта номи бор
:
фитофтора, фитофтороз, картошка касаллиги, картошка ўлати, картошка моғори,
картошка чириши. Англия ва Америкада у мавсум даврида кеч пайдо бўлиши
сабабли кечки чириш деб аталади [6; 7].
1845
–
1847-
йилларда касаллик билан Буюк Британия, Белгия, Франция,
Германиянинг ғарби ва Россиянинг шимолий
-
ғарбида барча далалар зарарланди ва
бу халқ учун фожиага айланди. Ушбу йилларда кузатилган фитофтороз –
“картошка
ўлати” нинг эпифитотияси аҳолиси деярли фақат картошка билан кун кечирадиган
Ирландия мамлакатида кучли очарчиликка сабаб бўлган. А. де Барининг
тадқиқотлари
фитофторознинг
сабабларини
ва
касаллик
ривожлиниши
хусусиятларини ҳамда касаллик қўзғатувчи
Ph. infestans
замбуруғини аниқлашга
имкон берди [
11;12].
Касалликни
Phytophthora infestans
замбуруғи қўзғатади [2; 4; 11; 12]. Зарар
-
ланган баргларда ўлаётган тўқиманинг тўқ
-
қўнғир доғлари пайдо бўлади. Поялари
ва баргларнинг бандларида касаллик алоҳида ёки бутунлай қоплаб олган жигар
-
ранг узунчоқ йўл
-
йўл кўринишида бўлади. Қуруқ об
-
ҳавода шикастланган тўқима
-
лар қуриб қолади, нам ҳавода эса чирийди. Зарарланган туганакларнинг пўстида
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Special Issue
–
01 (2022) / ISSN 2181-1415
337
доғлар бироз ботиқ, пўстлоқнинг рангига боғлиқ равишда қўнғир ёки бошқа
рангларда бўлади. Картошка пояларининг эрта зарарланишида туганаклар ҳосили
камаяди. Сақлаш даврида шикастланган туганаклар чирийди [2; 4].
Касаллик жуда хавфли бўлиб унинг таъсирида картошканинг ҳосилдорлиги
70% гача камайиши мумкин [
12].
ТАДҚИҚОТ ЎТКАЗИЛГАН ЖОЙ ВА УСУЛЛАРИ
Қишлоқ
хўжалиги экинларининг касалликларига қарши кураш чоралари
тажрибаларимизни 2021
-
йилда Тошкент вилоятининг,
Тошкент туманидаги,
“Беҳруз Барака Файз” фермер хўжалиги ҳамда Тошкент вилоятининг Паркент
туманидаги “Чангимардон боғи” фермер хўжалиги далаларида олиб бордик.
Тошкент туманидаги, “Беҳруз Барака Файз” фермер хўжалиги
далаларида
картошканинг фитофтороз касаллигига қарши ҳамда Паркент туманидаги
“Чангимардон боғи” фермер хўжалиги далаларида токнинг сохта ун
-
шудринг
(милдью) касаллигига қарши янги фунгицидларни синовдан ўтказдик.
1.
Токнинг сохта ун
-
шудринг
(милдью) касаллигига қарши Пиларзокс 25.5%
к.с. фунгициди билан 0,7 –
1,2 л/га сарф меъёрларида ҳамда андоза сифатида
Лацерта Макс 32,5% к.э. фунгициди билан 0,5 л/га сарф меъёрда ўсув даврида
пуркаш орқали тажриба олиб бордик.
2.
Картошканинг фитофтороз касаллигига қарши Пиларзокс 25.5% к.с.
фунгициди билан 0,45 –
0,75 л/га сарф меъёрларида ҳамда андоза сифатида
Ридомил Стар н.кук. фунгициди билан 2,5 кг/га сарф меъёрда ўсув даврида пуркаш
орқали тажриба олиб бордик.
Касалликларнинг тарқалиши
қуйидаги
формула асосида аниқланди:
P =
,
бу ерда
Р
–
касалликнинг тарқалиши,
%;
n
–
намунадаги касал ўсимликлар сони, дона;
N
–
намунадаги ўсимликларнинг умумий сони, дона [8; 14; 15; 19; 20].
Касалликларнинг ривожланишини қуйидаги формула билан ҳисобладик
:
бу ерда, R –
касалликнинг ривожланиши %; Ʃ(a • b) –
касаллик билан
зарарланган ўсимлик аъзоларнинг баллардаги ифодасига кўпайтмасининг йиғин
-
диси; N –
кузатилган ўсимлик аъзоларининг умумий сони; K –
шкаладаги энг юқори
балл [14; 15; 16; 17; 19; 20].
Касаллик индекси қуйидаги эмпирик формула бўйича аниқланди:
К
и
= T• P/100
бу ерда К
и
–
касаллик индекси;
T
–
касаллик тарқалиши, %;
N
n
100
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Special Issue
–
01 (2022) / ISSN 2181-1415
338
P
–
касаллик ривожланиши, %.
Фунгицидларнинг биологик самарадорлигини қуйидаги формула
орқали
аниқладик.
, бу ерда
C
–
препаратларнинг биологик самарадорлиги, %;
Ab
–
назорат вариантида касаллик ривожланиши, %;
Ba
–
тажриба вариантида касаллик ривожланиши, % [1; 3; 9; 11; 12; 18; 19; 20; 21].
ТАДҚИҚОТ НАТИЖАЛАРИ
Дастлабки тажрибаларимизни Тошкент вилоятининг Паркент туманидаги
“Чангимардон боғи” фермер хўжалиги далаларида токнинг сохта ун
-
шудринг
(милдью) касаллигига қарши олиб бордик. Касаллик тарқалган узумзорларга
фунгицидларни пуркаш 2021
-
йилнинг 3
-, 20-
май ва 8
-
июнь кунларида гектарига
600 литр ишчи эритма сарфида олиб борилди. Бунда ҳаво ҳарорати 24
о
С ҳамда
шамол тезлиги 1
-
2 м/сек. бўлиши ҳисобга олинди.
Тадқиқотларимиз натижасида назорат вариантида касалликнинг тарқалиши
12,8% ни, касалликнинг тарқалиши 7,8% ни ҳамда касаллик индекси 0,998% ни
ташкил этди.
1-
расм. Токда сохта ун
-
шудринг (милдью) касаллигининг тарқалиши ва
ривожланиши.
(Дала тажрибаси. Тошкент вилоятининг Паркент туманидаги
“Чангимардон боғи” ф/х, 2021 г.)
100
)
(
−
=
Ab
Bа
Ab
C
Пиларзокс
25.5% к.с.0,7
л/га
Пиларзокс
25.5% к.с.1,2
л/га
Лацерта
Макс 32,5%
к.э. 0,5 л/га
(андоза)
Назорат
5,3
4,7
4,5
12,8
0,9
0,7
0,6
7,8
Касалликнинг тарқалиши, %
Касалликнинг ривожланиши, %
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Special Issue
–
01 (2022) / ISSN 2181-1415
339
2-
расм. Фунгицидларнинг токнинг сохта ун
-
шудринг (милдью) касаллигига қарши
биологик самарадорлиги. (Дала тажрибаси. Тошкент вилоятининг Паркент
туманидаги “Чангимардон боғи” ф/х, 2021 г.)
Навбатдаги тажрибаларимизни Тошкент вилоятининг Тошкент туманидаги
“Беҳруз
Барака Файз” фермер хўжалиги далаларида картошканинг фитофтороз
касаллигига қарши олиб бордик. Фитофтороз тарқалган картошка майдонларига
фунгицидларни пуркаш 2021
-
йилнинг 11
-, 26-
ва 10
-
июнь кунларида, гектарига
300 литр ишчи эритма сарфида олиб борилди. Бунда ҳаво ҳарорати 26
о
С ҳамда
шамол тезлиги 1
-
2 м/сек. бўлиши ҳисобга олинди.
Тадқиқотларимиз натижасида назорат вариантида касалликнинг тарқалиши
баргда 12,5% ни, пояда 10,4% ни ҳамда касаллик индекси 2,9% ва 2,0% ни ташкил
этди.
Тажриба вариантида энг
юқори биологик самарадорлик Пиларзокс 25.5% к.с.
фунгициди билан 0,75 л/га меъёрда ишлов берилган вариантда кузатилди. Бунда
касалликнинг ривожланиши баргда 2,4%, пояда 2,1% ни ҳамда биологик
самарадорлик баргда 89,5% ни ҳамда пояда 89,2% ни ташкил этди. Ушбу фунгицид
билан 0,45 л/га меъёрда ишлов берилган вариантда эса биологик самарадорлик
баргларда 85,5 % ни ҳамда пояда 86,75 ни ташкил этди. Андоза сифатида Ридомил
Стар н.кук. фунгициди қўлланилган вариантда бироз пастроқ биологик самара
-
дорлик, жумладан, баргларда 85,1% ҳамда пояда 86,2% кузатилди (1
-
жадвал).
0
10
20
30
40
50
60
70
80
90
100
Пиларзокс
25.5%
к.с.0,7 л/га
Пиларзокс
25.5%
к.с.1,2 л/га
Лацерта
Макс
32,5% к.э.
0,5 л/га
(андоза)
Назорат
0,9
0,7
0,6
7,8
88,5
91,0
92,3
0
Касалликнинг ривожланиши, %
Биологик самарадорлик, %
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Special Issue
–
01 (2022) / ISSN 2181-1415
340
1-
жадвал
Фунгицидларнинг картошкада фитофтороз касаллигига қарши биологик
самарадорлиги. (Дала тажрибаси. Тошкент вилоятининг Тошкент туманидаги
“Беҳруз Барака Файз” ф/х, 2021 г.).
№
Тажриба
вариантлари
Ўсимлик
-
нинг
зарарлан
-
ган аъзоси
Касаллик
-
нинг тарқа
-
лиши, %
Касаллик
-
нинг
ривожла
-
ниши, %
Касаллик
индекси
Биологик
самарадорлик,
%
1.
Пиларзокс
25.5% к.с. 0,45 л/га
Барг
12,3
3,3
0,4
85,5
Поя
11,2
2,6
0,3
86,7
2.
Пиларзокс
25.5% к.с. 0,75 л/га
Барг
13,4
2,4
0,3
89,5
Поя
12,3
2,1
0,3
89,2
3.
Ридомил Стар н.кук.
2,5 кг/га (андоза)
Барг
11,8
3,4
0,4
85,1
Поя
10,1
2,7
0,3
86,2
4.
Назорат
Барг
12,5
22,8
2,9
–
Поя
10,4
19,5
2,0
–
МУҲОКАМА
Адабий маълумотларни таҳлил қилганимизда токнинг сохта ун
-
шудринг
(милдью) касаллигига қарши Марказий Америкада Javier, José & Gómez Zeledón,
Javier (2015) ларнинг тадқиқотларида Металаксил
-
М препарати энг юқори
биологик самарадорлик қайд этганлигига гувоҳ
бўлдик
[16]. Бизнинг шароитда ҳам
таркибида Металаксил
-
М бўлган Манколаксил 72% н.кук. фунгициди токнинг сохта
ун
-
шудринг (милдью) касаллигига қарши қўллаш учун тавсия этилган. Лекин биз
тажрибаларимизда янги фунгицидларни синовдан ўтказдик ва ишлаб чиқаришга
тавсия этдик.
Фитофтороз касаллиги картошка етиштириладиган кўпгина давлатларда,
жумладан, Россияда кенг тарқалган картошка касаллиги ҳисобланади ҳамда
картошка ҳосилдорлигига катта зарар етказади.
Россияда картошканинг
фитофтороз касаллигига қарши
М.А.
Кузнецова ва бошқаларнинг (2019) тадқиқот
-
ларида Орвего (аметоктрадин + диметоморф, 0,8 л/га), Инфинито + Сигнум (д.в.
флуопиколид + пропамокарб гидрохлорид + боскалид +пираклостробин, 1,6 л/га
+ 0,3 л/га, Полирам + Сигнум (д.в. метирам + боскалид + пираклостробин,
2,5 кг/га+ 0,3 л/га), Полирам (д.в. метирам 2,5 кг/га) препаратлари энг юқори
биологик самарадорликни қайд этганлигини кўриш мумкин
[5].
Бизнинг тадқиқот
-
ларимизда таркибида Цимоксанил 170 г/л + Циазафомид 85 г/л бўлган янги
Пиларзокс 25.5% к.с. фунгициди ҳам картошканинг фитофтороз касаллигининг
ривожланишини тўхтатишда юқори самара бериши исботланди.
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Special Issue
–
01 (2022) / ISSN 2181-1415
341
ХУЛОСА
Токнинг сохта ун
-
шудринг (милдью) касаллигига қарши кураш бўйича олиб
борган дала тажрибамиз натижасида шуни айтишимиз мумкинки, ушбу касалликка
қарши Лацерта Макс 32,5% к.э. фунгициди билан 0,5 л/га ёки Пиларзокс 25.5% к.с.
фунгициди билан 0,75 л/га меъёрда ишлов бериш ушбу касалликнинг ривожлани
-
шини юқори даражада тўхтатади.
Картошкада фитофтороз касаллигининг дастлабки белгилари намоён
бўлганда Пиларзокс 25.5% к.с. фунгициди билан 0,75 л/га меъёрда дастлабки
ишловни бериш ҳамда 15 кун ўтгач
,
иккинчи, 30 кундан сўнг учинчи ишловни
амалга ошириш, касалликнинг ривожланишини тўхтатади. Ушбу фунгицидни
картошканинг фитофтороз
касаллигига қарши қўллаб
,
картошкадан юқори ҳосил
олишга эришиш мумкин.
ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РЎЙХАТИ
:
1.
Авазов
С
.,
Содиков
Б
. White rot diseases of sunflower and measures against
them //
Общество
и
инновации
.
–
2020.
–
Т
. 1.
–
№. 2. –
С
. 23
–
28.
2.
Воробьева
Ю.В. Генетика фитофторовых грибов. Сообщение II. Межвидовая
гибридизация фитофторовых грибов и ее роль в формообразовательных процессах
в природе // Генетика.
–
1983.
–
Т. 19 I
-II.
–
С. 1786–
1789.
3.
Дементьева
М.И. Фитопатология. –
М: Агропромиздат
, 1985.
–
С.
397.
4.
Журомский
Г.К. Расовый состав Phytophothora infestans (Mont.) de Bary –
возбудителя фитофтороза картофеля в условиях Беларуси // Ахова раслын. –
1999.
№ 5. –
С
. 30
–
31.
5.
Кузнецова
М.А., Рогожин
А.Н., Демидова
В.Н., Сметанина
Т.И. Эффективная
защита картофеля от болезней различной этиологии в условиях Московской
области.
Аграрная наука. 2019;
3: 49-53.
6.
Наумова
Н.А. Фитофтороз картофеля // –
М.: Изд
-
во
«Колос»
, 1965.
–
С. 188.
7.
Попкова
К.В. Общая фитопатология: учебник для вузов // –
2-
е изд.,
перераб. и доп. –
М.: Дрофа, 2005. –
С. 445.
8.
Сагдиев
М.Т., Аманова
М. и Омонликов
А.У., 2019. Аннотация Влияние
регулятора роста на урожайность перца сладкого.
Евразийский союз ученых,
61,
–
С
. 50
–
52.
9.
Содиков
Б.С. Химическая защита Helianthus Annuus
L. от Botrytis cinerea Pers.
// Бюллетень науки и практики. –
Москва, 2018. –
№ 4. –
С. 219–222. Режим доступа:
http://www.bulletennauki.com/sodikov.
10.
Содиков
Б.С., Хужаев
О.Т. Химическая защита подсолнечника от
альтернариоза. // Журнал Актуальные проблемы
современной науки. –
Москва,
2019.
–
№ 4. –
С. 188–
199.
11.
Содиқов
Б., Рахмонов
У., Хамираев Ў. Phytopthora infestans замбуруғининг
фитотоксик ва патогенлик хусусиятларини ўрганиш. “Agro kimyo himoya va
o’simliklar karantini” журнали. 2021
.
–
№ 2. –
Б. 69–
71.
12.
Хамираев
У.К., Содиков
Б.С. Защита картофеля от фитофтороза. Журнал
Актуальные проблемы современной науки. –
Москва, 2021. –
№ 1. –
С. 91–
97.
13.
Хасанов Б.А., Гулмуродов Р.А. ва бошқалар. Мевали ва ёнғоқ мевали
дарахтлар, цитрус, резавор мевали буталар ҳамда ток касалликлари ва уларга
қарши кураш. Тошкент: “
Office-Print
”, 2010, 316 б. + 63 бет рангли тасвир. Ўқув
қўлланма.
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Special Issue
–
01 (2022) / ISSN 2181-1415
342
14.
Чумаков
А.Е., Минкевич
И.И., Власов
Ю.И., Гаврилова
Е.А. 1974. Основные
методы фитопатологических исследований. Под ред. А.Е. Чумакова. Васхнил
,
ВИЗР
.
М.: «Колос», 1974
.
–
С.
192.
15.
Allayarov, Abdurakhman & Zuparov, Mirakbar & Khakimov, Albert &
Omonlikov, Alisher. (2021). Application of the biopreparation ‘Orgamika F’ against
fusarium disease of cabbage and other cole vegetables. E3S Web of Conferences. 284.
03011. 10.1051/e3sconf/202128403011.
16.
Javier, José & Gómez Zeledón, Javier. (2015). Plasmopara viticola, the downy
mildew of grapevine: phenotypic and molecular characterization of single sporangium
strains infecting hosts with different resistance levels.
17.
Khakimov, Albert & Omonlikov, Alisher & Utaganov, Samad. (2020). Current
status and prospects of the use of biofungicides against plant diseases. 13. 119
–
126.
10.30574/gscbps.2020.13.3.0403.
18.
Khakimov, Albert & Salakhutdinov I & Omonlikov, Alisher & Utaganov, Samad.
(2022). Traditional and current-prospective methods of agricultural plant diseases
detection: A review. IOP Conference Series: Earth and Environmental Science. 951.
012002. 10.1088/1755-1315/951/1/012002.
19.
Sattarovich S.B. et al. Fungal diseases of sunflower and measures against them //
PalArch
’
s Journal of Archaeology of Egypt/Egyptology.
–
2020.
–
Т
. 17.
–
№. 6. –
С
. 3268-3279.
20.
Sodiqov B.S. Chemical protection of sunflower from downy mildew. // Sidoarjo
university (indonesia), universiti utara malaysia (malaysia), Global research network
(usa) publishing. http://ojs.umsida.ac.id/index.php/icecrs. Generating Knowladge
Through Research, 2019.
–
Vol 1.
–
No 1 (2019).
–
Р. 63–
65.
21.
Sodiqov B.S. Kholmurodov E.A. White rot disease of the sunflower plant and its
control // Journal of agrochemical protection and plant quarantine.
–
Tashkent.
–
2018.
–
№
5.
–
С
. 54
–
55.
