Авторы

  • Алланазар Алланазаров
    Ургенчский филиал Ташкентской медицинской академии, Ургенч, Узбекистан
  • Хафиза Нуралиева
    Ташкентский фармацевтический институт, Ташкент, Узбекистан

DOI:

https://doi.org/10.47689/2181-1415-vol2-iss3/S-pp413-422

Ключевые слова:

генно-модифицированная соя иммунная система лабораторные животные уровень глубины иммунодефицита

Аннотация

Цель исследования - сравнить и оценить влияние ГМ-тени на ключевые показатели иммунной системы лабораторных животных на основе экспериментальных исследований. Было обнаружено, что у лабораторных животных, которые потребляли и не употребляли ГМ-сою, 77,8% параметров их иммунной системы имели существенные изменения, которые были разнонаправленными и определяли степень воздействия на иммунную систему. Полученные данные показали, что в иммунной системе имеется напряжение, значимых изменений в иммунной системе белых крыс без ГМ, потреблявших и не употреблявших сою без ГМ, не наблюдалось. В эксперименте иммунокомпетентными клетками с четко наблюдаемым эффектом GM-shadow с использованием метода оценки уровня глубины иммунодефицита были обнаружены: SD3 + -клетки (1,0: 0,96: 0,88); SD8 + -клетки (1.0: 1.12: 1.69); SD16 + -клетки (1,0: 0,91: 0,68); SD95 + -клетки (1,0: 0,95: 0,58); NFF (1,0: 0,91: 0,70). Было показано, что изменения этих параметров позволяют идентифицировать и оценивать степень иммунологического дисбаланса и глубину иммунодефицита, что указывает на недостаточность иммунной системы.


background image

Жамият ва инновациялар –

Общество и инновации –

Society and innovations

Journal home page:

https://inscience.uz/index.php/socinov/index

A comparative evaluation of the effect of gene-modified shadow
on the immune system of laboratory animals

Allanazar ALLANAZAROV

1

Khafiza NURALIEVA

2


Urgench branch of Tashkent Medical Academy
Tashkent pharmaceutical institute

ARTICLE INFO

ABSTRACT

Article history:

Received February 2021
Received in revised form
20 February 2021
Accepted 15 March 2021
Available online
15 April 2021

The aim of the study was to compare and evaluate the effect

of GM-shadow on key indicators of the immune system of
laboratory animals on the basis of experimental studies. It was
found that laboratory animals that consumed and did not
consume GM-soy had significant changes in 77.8% of their
immune system parameters, which were in different directions
and determined the degree of impact on the immune system. The
obtained data showed that there was a strain in the immune
system. No significant changes in the immune system of white
non-GM rats who consumed and did not consume soy without
GM were observed. In the experiment, immunocompetent cells
with clearly observed GM-shadow effect using the method of
assessing the level of immunodeficiency depth were found to be:
SD3 + -cells (1.0: 0.96: 0.88); SD8 + -cells (1.0: 1.12: 1.69);
SD16 + -cells (1.0: 0.91: 0.68); SD95 + -cells (1.0: 0.95: 0.58);
NFF (1.0: 0.91: 0.70). Changes in these parameters have been
shown to allow the identification and assessment of the degree
of immunological imbalance and immunodeficiency depth,
indicating a deficiency in the immune system.

2181-1415/© 2021 in Science LLC.
This is an open access article under the Attribution 4.0 International
(CC BY 4.0) license (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/deed.ru)

Keywords:

genetically modified
shadow,
immune system,
laboratory animals,
immunodeficiency
depth level.






1

Urgench branch of Tashkent Medical Academy, Urgench, Uzbekistan

2

Tashkent pharmaceutical institute, Tashkent, Uzbekistan

E-mail: adoktor-a-a@mail.ru.


background image

Жамият ва инновациялар – Общество и инновации – Society and innovations

Special Issue – 3 (2021) / ISSN 2181-1415

414

Ген-модификацияланган соянинг лаборатория ҳайвонлари
иммун тизими кўрсаткичларига таъсирини қиёсий баҳолаш

АННОТАЦИЯ

Калит сўзлар:

ген-модификацияланган
соя,
иммун тизими,
лаборатория ҳайвонлари,
иммунодефицит
чуқурлилик даражаси.

Тадқиқот мақсади тажрибавий тадқиқотлар асосида

лаборатория

ҳайвонлари

иммун

тизим

асосий

кўрсаткичларига ГМ-соя таъсирини қиёсий ўрганиш ва
баҳолаш бўлди. Аниқланишича, ГМ-соя истеъмол қилган ва
истеъмол қилмаган лаборатория ҳайвонлари иммун тизим
кўрсаткичларининг 77,8% ида ишонарли ўзгаришлар
аниқланди, улар турли йўналишларда бўлиб, иммун тизимга
таъсир даржасини белгилаб берди. Олинган кўрсаткичлар
иммун тизимида зўриқиш борлигини кўрсатди. ГМ-сиз соя
истеъмол қилган ва қилмаган оқ зотсиз каламушлар иммун
тизими

кўрсаткичларида

фарқ

қилувчи

ўзгаришлар

кузатилмади.

Тажрибада

иммунодефицит

чуқурлилик

даражасини баҳолаш усули ёрдамида ГМ-соя таъсири яққол
кузатилган иммунокомпетент ҳужайралар қуйидагилар
эканлиги

аниқланди:

СД3+-ҳужайралар

(1,0:0,96:0,88);

СД8+-ҳужайралар

(1,0:1,12:1,69);

СД16+-ҳужайралар

(1,0:0,91:0,68);

СД95+-ҳужайралар

(1,0:0,95:0,58);

НФФ

(1,0:0,91:0,70). Ушбу параметрлардаги ўзгаришлар иммун
тизимидаги дефицитни кўрсатиб берувчи иммунологик
дисбаланс ва иммунодефицит чуқурлилик даражасини
аниқлаш ва баҳолаш имконини бериши исботланди.

Сравнительная оценка влияния генно-модифицированной
сои на иммунную систему лабораторных животных

АННОТАЦИЯ

Ключевые слова:

генно-модифицированная
соя,
иммунная система,
лабораторные животные,
уровень глубины
иммунодефицита.

Цель исследования - сравнить и оценить влияние ГМ-сои на

ключевые показатели иммунной системы лабораторных
животных на основе экспериментальных исследований. Было
обнаружено, что у лабораторных животных, которые
потребляли и не употребляли ГМ-сою, 77,8% параметров их
иммунной системы имели существенные изменения, которые
были разнонаправленными и определяли степень воздействия
на иммунную систему. Полученные данные показали, что в
иммунной системе имеется напряжение, значимых изменений
в иммунной системе белых крыс без ГМ, потреблявших и не
употреблявших сою без ГМ, не наблюдалось. В эксперименте
иммунокомпетентными клетками с четко наблюдаемым
эффектом GM-shadow с использованием метода оценки уровня
глубины иммунодефицита были обнаружены: SD3 + -клетки
(1,0: 0,96: 0,88); SD8 + -клетки (1.0: 1.12: 1.69); SD16 + -клетки
(1,0: 0,91: 0,68); SD95 + -клетки (1,0: 0,95: 0,58); NFF (1,0: 0,91:
0,70). Было показано, что изменения этих параметров
позволяют

идентифицировать

и

оценивать

степень

иммунологического дисбаланса и глубину иммунодефицита,
что указывает на недостаточность иммунной системы.


background image

Жамият ва инновациялар – Общество и инновации – Society and innovations

Special Issue – 3 (2021) / ISSN 2181-1415

415

Маълумки, ГМО табиатда мавжуд бўлмаган ген инженерияси усули ёрдамида

олинган янги таркибли генотипик маҳсулотлардир. Генетик ўзгаришлар илмий ва
хўжалик мақсадларида амалга оширилади ва мақсадли равишда организм
генотипини ўзгартиради, табиий мутацион жараёнда эса бу тасодифан вужудга
келади [9, 10, 11, 13].

Ҳозирги вақтда агробиотехнологияларни қўллаш устидан мониторинг

бўйича Америка халқаро хизмати (International Service for the Acquisition of Agri-
biotech Applications – ISAAA) маълумотларига кўра, 2015 йил ноябр ойи ҳолатига
кўра, барча ГМ-маҳсулотларнинг 40,3% и АҚШда жойлашган. Улардан кейин
Бразилия (23,3%) ва Аргентина (13,4%) туради. Ҳиндистон ва Канадада 6,5% шунга
ўхшаш ҳудудлар эгалланган. Кейинги ўринларда Хитой ва Парагвай 2,1% кўрсаткич
билан туради [12].

Бугунги кунда соя, пахта, маккажўхори, рапс биотехнологик экинлар асосий

глобал истиқболни таъминламоқда. Кейинги ўринларда буғдой, шоли, беда, папая,
қовоқ, картошка, помидор, қанд лавлаги, қулупнай туради. ISAAA маълумотларига
кўра, 2014 йилда дунёда экиладиган 11 млн. гектар майдоннинг 82% ида ГМ-соя
экилган, пахтанинг 68% и, маккажўхорининг 30% и, рапснинг 25% и ГМ бўлган
[9, 12, 14].

Маданий соя (Glycine Mach) Шарқий Осиёдан, шимолий Хитойдан келиб

чиққан кўп йиллик ўсимликбўлиб, Шарқий Осиё халқлари учун озиқ-овқат
оқсилларининг манбаи бўлиб келган. Қуруқ соя уруғлари ўртача 40% протеин ва
20% ёғни ўз ичига олади [3, 4, 7].

Ҳозирги кунда дунёда инсон хавфсизлиги ва ГМ-экинларнинг тарқалиши

атроф муҳитнинг пестицидлар билан тупроққа ортиқча ишлов бериш, анъанавий
қишлоқ хўжалигидан чиқиб кетиш билан боғлиқ иқтисодий ва ижтимоий
оқибатлар билан бирга миллий иқтисодиётнинг йўналтирилганлиги билан боғлиқ
бўлган аниқ илмий далиллар мавжуд эмаслиги билан боғлиқ долзарб муаммолар
мавжуд. Ушбу илмий тадқиқотлар ГМО хавфи инсонлар ва атрофмуҳит учун
кўпайиб бораётганига ишора қилмоқда.Шу нуқтаи назардан, ушбу йўналишдаги
янги тадқиқотларни ўтказиш долзарблиги ва заруратини йўқотмаган.

Ушбу тадқиқот мақсади тажрибавий тадқиқотлар асосида лаборатория

ҳайвонлари иммун тизим асосий кўрсаткичларига ГМ-соя таъсирини қиёсий
ўрганиш ва баҳолаш бўлди.

Материал ва усуллар. Янги технологиялар ёрдамида олинган ГМ

маҳсулотининг организмга таъсирини ўрганиш учун лаборатория ҳайвонларида
(оқ зотсизкаламушлар) тажирибавий тадқиқотлар ўтказилди. Ушбу мақсадлар учун
биз чет элда этиштирилган соя унидан (ГМ-маҳсулот) фойдаландик.

Вояга етган оқ зотсиз каламушларнинг оғирлиги 150–180 граммни ташкил

этди, улар нисбий намлик (50–60%), ҳарорат (19–22

0

C) ва ёруғлик режимида

(12 соат қоронғулик ва ёруғлик режимида) стандарт виварий шароитида пластик
қафасларда (ҳар бир катакда 5 тадан) сақланди.

Назорат гуруҳи ҳайвонлари (n=30) стандарт умумий виварий рациони ва

ичимлик суви – ab libitum (лотинча “ўз хоҳишига кўра”)билан боқилди, таққослаш
гуруҳи ҳайвонларига (n=30) ГМ бўлмаган соя уни озуқа қўшимчаси рационга
қўшилди, асосий гуруҳ ҳайвонлари (n=30) ГМ-соя озуқа қўшимчаси рационга
қўшилди.


background image

Жамият ва инновациялар – Общество и инновации – Society and innovations

Special Issue – 3 (2021) / ISSN 2181-1415

416

Лаборатория ҳайвонларини парвариш қилиш, сақлаш, озиқлантириш

Н.А. Нуралиев ва ҳаммуал. [2016] тавсиялари асосида амалга оширилди [5].
Тадқиқот давомида лаборатория ҳайвонлари билан ишлашда хавфсизлик
қоидаларива лаборатория ҳайвонлари билан ишлашнинг этик тамойилларига
қатъий риоя қилинди [6]. Ҳайвонларнинг доимий вазн ортиши уларнинг нормал
ҳолати ҳисобланди. Шу муносабат билан, биз динамикада тажрибалар учун
танланган биринчи авлод ҳайвонларининг ўртача вазнини беришни мақсадга
мувофиқ, деб ҳисобладик [1, 2].

Лаборатория ҳайвонлари иммун тизими кўрсаткичларидан лейкоцитлар

мутлоқ миқдори, лимфоцитлар умумий миқдори, СД3+–, СД4+–, СД8+–, СД20+–,
СД16+–, СД95+– ҳужайралармутлоқ ва нисбий миқдорлари, иммунорегулятор
индекс (ИРИ, СД4+/СД8+), нейтрофиллар фагоцитар фаоллиги (НФФ) нисбий
миқдори аниқланди ва баҳоланди. СД3+–, СД4+–, СД8+–, СД20+–, СД16+–, СД95+–
ҳужайралариммунофлюоресценция тестида аниқланди. Бунинг учун бўялган
ҳужайралар флюоресцентмикроскопда (объектив х90) иммерсион ёғ остида
текширилди.

Кузатиш

қоронғи

хонада

олиб

борилди,

антиген-мусбат

ҳужайраларни аниқлаш 200 та лимфоцитлар саналганда люминесценция бўлган
ҳужайралардан

манфий

назорат

препаратда

кузатилган

люминесцент

ҳужайраларни айириш йўли билан аниқланди.Худди шундай тарзда тайёрланган
препаратлар ҳам салбий назорат сифатида ишлатилди. Манфий назорат сифатида
моноклонал антителолар ўрнига Хенкс эритмаси ишлов берилди.

Лейкоцитлар мутлоқ миқдори, лимфоцитлар мутлоқ ва нисбий миқдори,

анъанавий усулларда олиб борилди. НФФ уларнинг микроорганизмларни ютиш
хусусиятига қараб аниқланди. Буни аниқлаш учун 0,05 мл қонга шу миқдорда

Staphylococcus aureus

нинг қиздириш йўли билан ўлдирилган бир кунлик

культураси суюлтирилмаси қўшилди. Аралашма термостатда (37ºС) 30 минутда
қолдирилди, шу давр мобайнида аралаштирилиб турилди, кейин суртма тайёрлаб
микроскоп остида кўрилди. Фагоцитловчи нейтрофил деб, бир ва ундан ортиқ
микроорганизмларни ютган нейтрофиллар ҳисобланди.

Тадқиқот материалларини статистик қайта ишлаш ўртача арифметик (М),

ўртача арифметик хатони (m) ҳисоблаш билан вариацион статистика усули билан
амалга оширилди. Ҳисоб-китоблар “Pentium 4” процессорлари асосида персонал
компьютерда тиббий тадқиқотлар учун дастурий таъминот тўпламидан
фойдаланган ҳолда амалга оширилди.

Тадқиқот натижалари ва муҳокамаси. Тажрибавий тадқиқотларга жалб

қилинган лаборатория ҳайвонлари учта гуруҳга бўлинди: 1-гуруҳ – умумий виварий
рационида бўлган оқ зотсиз каламушлар (назорат гуруҳи, n=30); 2-гуруҳ – умумий
виварий рационида бўлган, овқатига ГМ-сиз соя қўшилган оқ зотсиз каламушлар
(таққослаш гуруҳи, n=30); 3-гуруҳ – умумий виварий рационида бўлган, овқатига
ГМ-соя қўшилган оқ зотсиз каламушлар (асосий гуруҳ, n=30).

Олинган натижаларни қиёсий таҳлил қилиш қулай бўлиши учун аввало

ГМ-маҳсулот билан боқилмаган, интакт оқ зотсиз каламушлар (назорат гуруҳи)
иммун тизими асосий иммунокомпетент ҳужайралари миқдорий кўрсаткичларига
таъриф беришни лозим топдик (1-жадвал).


background image

Жамият ва инновациялар – Общество и инновации – Society and innovations

Special Issue – 3 (2021) / ISSN 2181-1415

417

1-жадвал

Назорат гуруҳидаги (интакт) оқ зотсиз каламушлар иммун тизими асосий

параметрлари кўрсаткичлари, n=30

Кўрсаткичлар

Олинган натижалар

% да

1 мкл қонда

Лейкоцитлар, 10

9

6620±52

Лимфоцитлар

55,6±0,9

3681±60

СД3+– ҳужайралар

46,8±0,7

1723±26

СД4+– ҳужайралар

45,2±0,8

1663±29

СД8+– ҳужайралар

5,2±0,3

191±11

ИРИ (СД4+/СД8+), бирлик

8,7±0,2

8,7±0,2

СД20+– ҳужайралар

15,8±0,8

582±29

СД16+– ҳужайралар

13,6±1,0

501±37

СД95+– ҳужайралар

25,2±1,1

928±40

НФФ, %

51,4±1,7


Тажрибаларга жалб қилинган интакт оқ зотсиз каламушлар иммун тизими

ҳужайраларининг нисбий ва мутлоқ миқдорларини ўрганиш шуни кўрсатдики,
барча кўрсаткичлар соғлом одамлар кўрсаткичларига яқин бўлди. Ушбу
параметрларни меъёр кўрсаткичлари сифатида қабул қилиш ва ГМ-маҳсулот
истеъмол қилган лаборатория ҳайвонлари маълумотлари билан солиштириб,
таҳлил қилиш ҳамда ГМ-маҳсулотнинг тажриба ҳайвонлари иммун тизимига
таъсирини қиёсий ўрганиш бўйича хулосалар қилиш имконини беради.

Тадқиқотнинг кейинги босқичида назорат гуруҳи лаборатория ҳайвонлари

иммун тизими кўрсаткичлари ва ГМ-соя истеъмол қилган тажриба ҳайвонлари
параметрлари солиштирилди. ГМ-соя истеъмол қилган (асосий гуруҳ) ва истеъмол
қилмаган (назорат гуруҳи) лаборатория ҳайвонлари иммун тизим параметрлари
миқдорий кўрсаткичларини қиёсий ўрганиш шуни кўрсатдики, ўрганилган 9 та
параметрнинг 7 тасида (77,8%) ишонарли ўзгаришлар аниқланди, улар турли
йўналишларда бўлиб, иммун тизимга таъсир даржасини белгилаб берди. Асосан
Т-лимфоцитлар тизимида ишонарли ўзгаришлар кузатилиб, В-лимфоцитлар
миқдорий кўрсаткичларида ўзгаришлар кузатилмади. Табиий киллерлар (СД16+–
ҳужайралар),

ҳужайралар

апоптозга

тайёрлиги

маркёрларини

тутувчи

лимфоцитлар (СД95+– ҳужайралар) миқдориларининг ҳам ишонарли пасайганини
кўрсатди. Бу олинган кўрсаткичларга қараб иккиламчи иммунодефицит
ривожланганлиги тўғрисида фикр юритиб бўлмаса ҳам, иммун тизимида зўриқиш
борлиги яққол кўриниб турибди.

Ўрганилган асосий ва назорат гуруҳлари тажриба ҳайвонлари иммун тизими

нисбий кўрсаткичлари таҳлил қилинганда мутлоқ сонлар ўзгаришларига
ўхшашлик намоён бўлди. Рақамлар ўзгаришлари тенденцияси ва гуруҳлар
орасидаги тафовутлар миқдорий ўзгаришлар параметрларига мос бўлди. Олинган
натижалар шуни кўрсатдики (2-жадвал).

Фикримизча, лаборатория ҳайвонларида визуал ҳеч қандай патологик ҳолат

белгилари намоён бўлмаган бўлса ҳам, иммун тизимидаги ўзига хос ўзгаришлар
патология олди ҳолати вужудга келганини кўрсатмоқда. Т-лимфоцитлар


background image

Жамият ва инновациялар – Общество и инновации – Society and innovations

Special Issue – 3 (2021) / ISSN 2181-1415

418

тизимидаги бундай ўзгаришларни тажрибада ГМ-маҳсулотнинг организмга
тиббий-биологик хавфи таъсирини баҳолаш учун баҳоловчи мезон сифатида тавсия
этилади.Шу ўринда НФФ даги ўзгаришларни ҳам келтириб ўтмоқчимиз. Асосий
гуруҳда ушбу кўрсаткичнинг 1,42 мартага ишонарли камайганини кузатдик
(Р<0,05).

2-жадвал

ГМ-соя истеъмол қилган (асосий гуруҳ) ва истеъмол қилмаган (назорат гуруҳи) оқ

зотсиз каламушлар иммун тизим параметрларининг солиштирма нисбий

кўрсаткичлари

Кўрсаткичлар

Назорат гуруҳи, %

Асосий гуруҳ, %

Лимфоцитлар

55,6±0,9

51,2±1,1* ↓

СД3+– ҳужайралар

46,8±0,7

41,1±1,0* ↓

СД4+– ҳужайралар

45,2±0,8

40,4±1,1* ↓

СД8+– ҳужайралар

5,2±0,3

8,8±0,7* ↑

ИРИ, (СД4+/СД8+), бирлик

8,7±0,2

4,6±0,1* ↓

СД20+– ҳужайралар

15,8±0,8

17,1±1,3 ↔

СД16+– ҳужайралар

13,6±1,0

9,2±1,4*↓

СД95+– ҳужайралар

25,2±1,1

14,5±1,3*↓

НФФ

51,4±1,7

36,2±1,9* ↓


Эслатма: * – назорат ва асосий гуруҳ кўрсаткичлари орасидаги ишонарли

фарқ; ↑, ↓, – ўзгаришлар йўналишлари; ↔ – ишонарли фарқ йўқ.


Шундай қилиб, ГМ-соя истеъмол қилган (асосий гуруҳ) ва истеъмол қилмаган

(назорат гуруҳи) оқ зотсиз каламушлар иммун тизим параметрларининг
солиштирма таҳлили шуни кўрсатдики, иммунокомпетент ҳужайралар функционал
ҳолатини баҳолаш имконини берадиган нисбий кўрсаткичлар ўзгариш
тенденцияси шу ҳужайраларнинг миқдорий кўрсаткичлари ўзгаришлари билан
амалий жиҳатдан бир хил бўлди. СД3+–, СД4+–, СД16+–, СД95+– ҳужайралар
дефицити ва

СД8+–

ҳужайраларнинг

нисбатан

ошиши

иммун

тизим

кўрсаткичларида дисбаланс борлигини кўрсатди. Бу ҳолатни иммунорегулятор
индекси параметри ва НФФ нинг ишонарли равишда пасайиши ҳам тасдиқлади.
СД20+–

ҳужайраларнинг

(В-лимфоцитлар)

кузатув

даври

мобайнида

қиёсланадиган гуруҳлар орасида ўзгаришсиз қолиши ушбу жараённинг уларга
таъсири йўқлигидан далолатдир.

Иммун тизимига ГМ-маҳсулотнинг ёки соя ўсимлигидан тайёрланган

маҳсулотнинг таъсирини аниқлаш мақсадида асосий ва назорат гуруҳидан ташқари
таққослаш гуруҳи ҳам қилинди. Бу гуруҳ лаборатория ҳайвонларига рационига
ГМ-сиз соя қўшилди. ГМ-сиз соя истеъмол қилган (таққослаш гуруҳи) ва истеъмол
қилмаган (назорат гуруҳи) оқ зотсиз каламушлар иммун тизими миқдорий
кўрсаткичларини қиёсий ўрганиш шуни кўрсатдики, овқат рационига ГМ-сиз соя
қўшилиши (таққослаш гуруҳи) иммун тизимида амалий жиҳатдан назорат
гуруҳидан фарқ қилувчи ўзгаришларни кўрсатмади. Кузатув даврида иммун


background image

Жамият ва инновациялар – Общество и инновации – Society and innovations

Special Issue – 3 (2021) / ISSN 2181-1415

419

тизимининг асосий кўрсаткичлари миқдорий параметрлари ишонарли ўзгармаган
ушбу тизимда зўриқиш йўқлигидан, организмда бўлса патология олди ва патологик
ҳолатларлар кузатилмаётганининг бир белгиси бўлиб ҳисобланади.

Худди шундай таҳлил иммун тизими кўрсаткичларининг нисбий

параметрлари билан ҳам ўтказилди. Натижалар 3-жадвалда келтирилган.

Аниқланишича, ўрганилган 9 та кўрсаткичнинг 2 тасида (22,2%) ишонарли

фарқлар кузатилган. Булар ИРИ ва НФФ бўйича кузатилди. Юқоридагига ўхшаш
ҳолат нисбий параметрларда ҳам учради.

Солиштирилаётган кўрсаткичлар бўйича фақатгина НФФ да сезиларли

ўзгаришлар аниқланди. Кузатувлардан маълум бўлишича, таққослаш гуруҳининг
баъзи индивидуал кўрсаткичлари юқори бўлгани учун ўртача параметр назорат
гуруҳи ўртача кўрсаткичларидан юқорироқ бўлган. Бу лаборатория ҳайвонларида
патологик ҳолат борлигини билдирувчи, визуал намоён бўлувчи клиник
кўринишлар билан тасдиқланмади,демак, НФФ нисбатан ошиши патологияга
боғлиқ бўлмаган носпецифик ҳолат сифатида баҳоланди.

Барча тажриба гуруҳлари бўйича олинган натижалар бир бири билан

солиштирилиб, келтирилган рақамларга таъриф берилгач, гуруҳлар бўйича баён
этилган маълумотларни қиёсий таҳлил этиш зарурати туғилди.

3-жадвал

ГМ-сиз соя истеъмол қилган (таққослаш гуруҳи) ва истеъмол қилмаган (назорат

гуруҳи) оқ зотсиз каламушлар иммун тизимининг қиёсий кўрсаткичлари, нисбий

сонларда (%)

Кўрсаткичлар

Назорат гуруҳи,

n=30

Таққослаш гуруҳи,

n=30

Лимфоцитлар

55,6±0,9

54,2±1,2 ↔

СД3+– ҳужайралар

46,8±0,7

45,1±1,0 ↔

СД4+– ҳужайралар

45,2±0,8

44,4±1,0 ↔

СД8+– ҳужайралар

5,2±0,3

5,8±0,5 ↔

Иммунорегулятор индекс,
(СД4+/СД8+), бирлик

8,7±0,2

7,7±0,1* ↓

СД20+– ҳужайралар

15,8±0,8

15,9±1,1 ↔

СД16+– ҳужайралар

13,6±1,0

12,4±1,3 ↔

СД95+– ҳужайралар

25,2±1,1

23,9±1,3 ↔

НФФ

51,4±1,7

46,8±1,7* ↓


Эслатма: * – назорат ва асосий гуруҳ кўрсаткичлари орасидаги ишонарли

фарқ; ↑, ↓, – ўзгаришлар йўналишлари; ↔ – ишонарли фарқ йўқ.


Иммунокомпетент ҳужайраларнинг миқдорий ва нисбий кўрсаткичлари

4-жадвалда келтирилган. Ушбу жадвалларда келтирилган рақамлардан гуруҳлар
орасидаги тафовут кўриниб турибди, асосий гуруҳ лаборатория ҳайвонлари
иммунологик кўрсаткичларидаги дисбаланс бошқа гуруҳларга нисбатан яққолроқ
намоён бўлди.


background image

Жамият ва инновациялар – Общество и инновации – Society and innovations

Special Issue – 3 (2021) / ISSN 2181-1415

420

Гуруҳлар орасидаги фарқ рақамларни бир бирига нисбатан қиёслаб

ўрганганда аниқ кўринади, шунингдек кўрсаткичлардаги ўзгаришлар ҳолатига,
иммунодефицит чуқурлилик даражасига баҳо бериш мумкин.

Иммунокомпетент ҳужайраларнинг функционал фаолиятига улар нисбий

параметрлари орқали баҳо бериш қулай бўлганлиги сабабли нисбий
кўрсаткичларни солиштирма ўрганишни лозим топдик.Олинган натижалар
қуйидагича кўриниш олди:лимфоцитлар умумий миқдори – 1,0:0,97:0,92; СД3+-
ҳужайралар – 1,0:0,96:0,88;СД4+– ҳужайралар – 1,0:0, 98:0, 89; СД8+–ҳужайралар –
1,0:1,12:1,69;СД20+-ҳужайралар - 1,0:1,01:1,08;СД16+– ҳужайралар – 1,0:0,91:0,68;
СД95+– ҳужайралар – 1,0:0,95:0,58; НФФ – 1,0:0,91:0,70.

4-жадвал

ГМ-ли ва ГМ-сиз соя истеъмол қилган оқ зотсиз каламушлар иммун тизим

параметрларининг нисбий (%) кўрсаткичлари

Кўрсаткичлар

Тажриба гуруҳлари

назорат,
n=30

таққослаш,
n=30

асосий,
n=30

Лимфоцитлар

55,6±0,9

54,2±1,2 ↔ 51,2±1,1* ↓

СД3+– ҳужайралар

46,8±0,7

45,1±1,0 ↔ 41,1±1,0* ↓

СД4+– ҳужайралар

45,2±0,8

44,4±1,0 ↔ 40,4±1,1* ↓

СД8+– ҳужайралар

5,2±0,3

5,8±0,5 ↔

8,8±0,7* ↑

Иммунорегулятор индекс,
(СД4+/СД8+), бирлик

8,7±0,2

7,7±0,1* ↓

4,6±0,1* ↓

СД20+– ҳужайралар

15,8±0,8

15,9±1,1 ↔ 17,1±1,3* ↑

СД16+– ҳужайралар

13,6±1,0

12,4±1,3 ↔ 9,2±1,4* ↓

СД95+– ҳужайралар

25,2±1,1

23,9±1,3 ↔ 14,5±1,3* ↓

НФФ

51,4±1,7

46,8±1,7* ↓ 36,2±1,9* ↓


Эслатма: * – назорат ва асосий гуруҳ кўрсаткичлари орасидаги ишонарли

фарқ; ↑, ↓, – ўзгаришлар йўналишлари; ↔ – ишонарли фарқ йўқ.


Тажрибада иммунодефицит чуқурлилик даражасини баҳолаш усули

ёрдамида ГМ-соя таъсири яққол кузатилган иммунокомпетент ҳужайралар
қуйидагилар эканлиги аниқланди: СД3+– ҳужайралар (1,0:0,96:0,88); СД8+–
ҳужайралар (1,0:1,12:1,69); СД16+– ҳужайралар (1,0:0,91:0,68); СД95+– ҳужайралар
(1,0:0,95:0,58); НФФ (1,0:0,91:0,70).

Шундай қилиб, тажрибавий тадқиқотлар натижасида ГМ-маҳсулотнинг

иммун тизим фаолиятига, иммунокомпетент ҳужайралар миқдорий ва сифатий
кўрсаткичларига таъсирини ўрганиш мақсадида иммунологик параметрлардан
СД3+–, СД8+–, СД16+–, СД95+– ҳужайралар ва нейтрофиллар фагоцитар
фаоллигининг нисбий (%) кўрсаткичларини аниқлаш етарли, деб ҳисоблаймиз.
Ушбу параметрлардаги ўзгаришлар иммун тизимидаги дефицитни кўрсатиб
берувчи иммунологик дисбаланс ва иммунодефицит чуқурлилик даражасини
аниқлаш ва баҳолаш имконини бериши исботланди.


background image

Жамият ва инновациялар – Общество и инновации – Society and innovations

Special Issue – 3 (2021) / ISSN 2181-1415

421

ХУЛОСАЛАР
1.

ГМ-соя истеъмол қилган (асосий гуруҳ) ва истеъмол қилмаган (назорат

гуруҳи) лаборатория ҳайвонлари иммун тизим миқдорий кўрсаткичларининг
9 тадан 7 тасида (77,8%) ишонарли ўзгаришлар аниқланди, улар турли
йўналишларда бўлиб, иммун тизимга таъсир даржасини белгилаб берди. Нисбий
кўрсаткичлар ўзгариш тенденцияси миқдорий ўзгаришлар билан бир хил бўлди.
СД3+–, СД4+–, СД16+–, СД95+– ҳужайралар дефицити ва СД8+– ҳужайралар
нисбатан ошиши иммун тизимида дисбаланс борлигини кўрсатди. Бу ҳолатни ИРИ
ва НФФ нинг ишонарли равишда пасайиши ҳам тасдиқлади. Бу олинган
кўрсаткичлар иммун тизимида зўриқиш борлиги кўрсатди.

2.

ГМ-сиз соя истеъмол қилган (таққослаш гуруҳи) ва истеъмол қилмаган

(назорат гуруҳи) оқ зотсиз каламушлар иммун тизими миқдорий кўрсаткичларида
амалий жиҳатдан фарқ қилувчи ўзгаришлар кузатилмади. Бу ҳолат ушбу тизимда
зўриқиш йўқлигидан, организмда бўлса патология олди ва патологик ҳолатлар
кузатилмаётганининг бир белгиси бўлиб ҳисобланади. НФФ нисбатан ошиши
патологияга боғлиқ бўлмаган носпецифик ҳолат сифатида баҳоланди.

3.

Тажрибада иммунодефицит чуқурлилик даражасини баҳолаш усули

ёрдамида ГМ-соя таъсири яққол кузатилган иммунокомпетент ҳужайралар
қуйидагилар эканлиги аниқланди: СД3+– ҳужайралар (1,0:0,96:0,88); СД8+–
ҳужайралар (1,0:1,12:1,69); СД16+– ҳужайралар (1,0:0,91:0,68); СД95+– ҳужайралар
(1,0:0,95:0,58); НФФ (1,0:0,91:0,70).

4.

Тажрибавий тадқиқотлар натижасида ГМ-маҳсулотнинг иммун тизим

фаолиятига, иммунокомпетент ҳужайралар миқдорий ва сифатий кўрсаткичларига
таъсирини ўрганиш мақсадида СД3+–, СД8+–, СД16+–, СД95+– ҳужайралар ва НФФ
нисбий (%) кўрсаткичларини аниқлаш етарли, деб ҳисоблаймиз. Ушбу
параметрлардаги ўзгаришлар иммун тизимидаги дефицитни кўрсатиб берувчи
иммунологик дисбаланс ва иммунодефицит чуқурлилик даражасини аниқлаш ва
баҳолаш имконини бериши исботланди.


ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РЎЙХАТИ:
1.

Анатомия крысы (Лабораторные животные) / Под. ред. Ноздрачева А.Д. –

СПб: Изд-во «Лань», 2001. – С. 464.

2.

Апатенко В.М. Иммунодефицит у животных // Ветеринария. – 1992. –

№5. – С. 29–33.

3.

Дроник Г.В., Черная И.В. Содержание средних молекул в сыворотке крови

крыс при употреблении традиционной и трансгенной сои // Вестник современных
исследований. – Москва, 2017. – № 6-1. – С. 7–8.

4.

Закирова Г.Ш.,

Папуниди К.Х.,

Кадиков И.Р.

Влияния

рационов

с

содержанием генетически модифицированной сои на организм животных //
Ветеринарный врач. – Москва, 2019. – № 4. – С. 37–43.

5.

Нуралиев Н.А., Бектимиров А.М-Т., Алимова М.Т., Сувонов К.Ж. Правила и

методы работы с лабораторными животными при экспериментальных
микробиологических и иммунологических исследованиях // Методическое
пособие. – Ташкент, 2016. – С. 33.


background image

Жамият ва инновациялар – Общество и инновации – Society and innovations

Special Issue – 3 (2021) / ISSN 2181-1415

422

6.

Нуралиев Н.А., Сувонов К.Ж., Хамракулова М.А. Лаборатория ҳайвонлари

билан ишлашнинг этик тамойиллари // ЎзР ССВ ИТАБ томонидан 8.06.2016 йилда
0438-рақам билан рўйхатга олинган ахборот хати. – Тошкент, 2016. – Б. 7.

7.

Павловская Н.Е.,

Лушников А.В.,

Полехина Н.Н.,

Солохина И.Ю.,

Гнеушева И.А. Влияние генетически модифицированной сои на массу тела и
репродуктивную активность белых лабораторных мышей // Вестник науки и
образования. – Москва, 2018. – № 2. – С. 1–12.

8.

Собирова Д.Р., Нуралиев Н.А., Гинатуллина Е.Н. Результаты эксперимен-

тальных исследований по изучению и оценке мутагенной активности генно-
модифицированного продукта // Проблемы биологии и медицины. – Самарканд,
2017. – № 1. – С. 180–184.

9.

Собирова Д.Р., Нуралиев Н.А., Усманов Р.Д. Оценка медико-биологической

безопасности

генно-модифицированного

продукта

//

Методические

рекомендации. – Ташкент, 2018. – С. 16.

10.

Тутельян В.А. Обеспечение безопасности генно-инженерно-модифициро-

ванных организмов для производства пищевых продуктов // Вестник Российской
Академии Наук. – Москва, 2017. – Том 87. – № 4. – С. 342–347.

11.

Тышко Н.В.

Контроль

за

генно-инженерно-модифицированными

организмами растительного происхождения в пищевой продукции: научное
обоснование и методическое обеспечение // Вопросы питания. – Москва, 2017. –
Том 86. – №5. – С.29-33.

12.

Global Status of Commercialized Biotech / GM Crops in 2014, Pocket K No.16,

ISAAA, p. 5.

13.

Nuraliev N.A., Sobirova D.R., Baltaeva K.A., Ginnatullina E.N. Effect of genetically

modified product on reproduction function, biochemical and hematology indexes in
experimental study // European Science Review. – Austria, Vienna, 2017. – No. 1. – P. 94–95.

14.

Willems S. Fraiture M.A., Deforce D., De Keersmaecker S.C., De Loose M.,

Ruttink T., Herman P., Van Nieuwerburgh F., Roosens N. Statistical framework for
detection of genetically modified organisms based on Next Generation Sequencing // Food
Chemistry. – 2016. – Vol. 192. – P. 788–798.

Библиографические ссылки

Анатомия крысы (Лабораторные животные) / Под. ред. Ноздрачева А.Д. -СПб: Изд-во «Лань», 2001. - 464 с.

Апатенко В.М. Иммунодефицит у животных // Ветеринария. - 1992. - №5. - С.29-33.

Дроник Г.В., Черная И.В. Содержание средних молекул в сыворотке крови крыс при употреблении традиционной и трансгенной сои // Вестник современных исследований. - Москва, 2017. - №6-1. - С.7-8.

Закирова Г.Ш., Папуниди К.Х., Кадиков И.Р. Влияния рационов с содержанием генетически модифицированной сои на организм животных // Ветеринарный врач. - Москва, 2019. - №4. - С.37-43.

Нуралиев Н.А., Бектимиров А.М-Т., Алимова М.Т., Сувонов К.Ж. Правила и методы работы с лабораторными животными при экспериментальных микробиологических и иммунологических исследованиях // Методическое пособие. - Ташкент, 2016. - 33 с.

Нуралиев Н.А., Сувонов К.Ж., Хамракулова М.А. Лаборатория ҳайвонлари билан ишлашнинг этик тамойиллари // ЎзР ССВ ИТАБ томонидан 8.06.2016 йилда 0438-рақам билан рўйхатга олинган ахборот хати. - Тошкент, 2016. - 7 б.

Павловская Н.Е., Лушников А.В., Полехина Н.Н., Солохина И.Ю., Гнеушева И.А. Влияние генетически модифицированной сои на массу тела и репродуктивную активность белых лабораторных мышей // Вестник науки и образования. - Москва, 2018. - №2. - С.1-12.

Собирова Д.Р., Нуралиев Н.А., Гинатуллина Е.Н. Результаты экспериментальных исследований по изучению и оценке мутагенной активности генно-модифицированного продукта // Проблемы биологии и медицины. - Самарканд, 2017. - №1. - С.180-184.

Собирова Д.Р., Нуралиев Н.А., Усманов Р.Д. Оценка медико-биологической безопасности генно-модифицированного продукта // Методические рекомендации. – Ташкент, 2018. – 16 с.

Тутельян В.А. Обеспечение безопасности генно-инженерно-модифицированных организмов для производства пищевых продуктов // Вестник Российской Академии Наук. - Москва, 2017. - Том 87. - №4. - С.342-347.

Тышко Н.В. Контроль за генно-инженерно-модифицированными организмами растительного происхождения в пищевой продукции: научное обоснование и методическое обеспечение // Вопросы питания. - Москва, 2017. - Том 86. - №5. - С.29-33.

Global Status of Commercialized Biotech / GM Crops in 2014, Pocket K No.16, ISAAA, p. 5.

Nuraliev N.A., Sobirova D.R., Baltaeva K.A., Ginnatullina E.N. Effect of genetically modified product on reproduction function, biochemical and hematology indexes in experimental study // European Science Review. - Austria, Vienna, 2017. - N1. - P.94-95.

Willems S. Fraiture M.A., Deforce D., De Keersmaecker S.C., De Loose M., Ruttink T., Herman P., Van Nieuwerburgh F., Roosens N. Statistical framework for detection of genetically modified organisms based on Next Generation Sequencing // Food Chemistry. - 2016. - Vol. 192. - P.788-798.