Mualliflar

  • Алишер Исмаилов
    Toshkent irrigatsiya va qishloq xo'jaligini mexanizatsiyalash muhandislari instituti" milliy tadqiqot universiteti

Muallif biografiyasi

  • Алишер Исмаилов, Toshkent irrigatsiya va qishloq xo'jaligini mexanizatsiyalash muhandislari instituti" milliy tadqiqot universiteti
    Тошкент молия институти

DOI:

https://doi.org/10.71337/inlibrary.uz.autoabstract.48023

Kalit so‘zlar:

pul-kredit siyosati O'zbekiston Markaziy banki inflyatsiya

Annotasiya

Диссертация мавзусининг долзарблиги ва зарурати. Жаҳон иктисодиётида давом этаётган молиявий-иктисодий инкироз дунёнинг кўплаб мамлакатларида миллий валюталарнинг қадрсизланишига, муомалага йирик микдорда активлар билан таъминланмаган пулларнинг чикишига, тўлов баланслари ҳолатининг ёмонлашишига ва пировард натижада, миллий иктисодиётларнинг рецессия ҳолатига тушиб қолишига олиб келмокда. Маълумотларга кўра, Европа Марказий банкининг “микдорий юмшатиш” дастури доирасида бериладиган имтиёзли кредитларининг умумий микдори 1,1 трлн, еврога етди1. Бу эса, ўз навбатида, пул тизимининг баркарорлигини таъминлаш ва унинг иқтисодиётни ривожлантиришдаги ролини қайта кўриб чиқиш заруриятини юзага келтирмокда.
«Бугунги кунда дунёнинг турли минтакаларида шиддат билан содир бўлаётган жараёнлар ва биринчи навбатда, қарама-қаршиликларнинг кучайиб бораётгани, жахон бозорларидаги вазиятнинг тез ўзгараётгани, ҳали-бери давом этаётган жахон молиявий-иқтисодий инқирози ва унинг оқибатлари, дунёнинг кўплаб давлатларида инвестиция фаоллигининг сусайиши ва ўсиш суръатларининг пасайиши мамлакатимиз иқтисодиётига хам ўзининг салбий таъсирини ўтказмасдан колмайди, албатта»2. Бу эса, мамлакат пул тизимини янада мустаҳкамлаш, унинг назарий ва услубий асосларини такомиллаштириш заруриятини юзага келтиради. Чунки, миллий пул тизими мамлакат иқтисодиёти ўсиш суръатларининг барқарорлигини таъминлашда, унинг экспорт салохиятини оширишда муҳим ўрин тутади. Хусусан, миллий валютанинг қадрсизланиши импорт товарлари нархларининг кимматлашишига, аҳоли турмуш даражасининг пасайишига олиб келса, миллий валюта реал алмашув курсининг ошиши мамлакатдан экспорт килинаётган товарларнинг кимматлашишига олиб келади. Бу эса, мамлакатнинг экспорт салоҳиятига салбий таъсир кўрсатади.
Айни вақтда, республикамизда пул тизимининг назарий ва услубий асосларини такомиллаштиришда миллий иқтисодиётнинг пул маблаглари билан таъминланганлик даражаси, миллий валюта девальвация суръатини тартибга солиш, пул тизимининг элементларига аниклик киритиш, меъёрий-ҳуқуқий хужжатларда миллий пул тизимини ташкил килиш ва бошкариш принципларининг тўлаконли ифодасини таъминлаш мухим илмий-амалий ахамият касб этади.
Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2015 йил 6 майдаги ПҚ-2344-сон «Тижорат банкларининг молиявий баркарорлигини янада ошириш ва уларнинг ресурс базасини ривожлантириш чора-тадбирлари тўғрисида»ги Қарори ҳамда мазкур фаолиятга тегишли бошка меъёрий-ҳукукий хужжатларда белгиланган вазифаларни амалга оширишга ушбу диссертация тадкикоти муайян даражада хизмат килади.
Тадқиқотнинг мақсади миллий иқтисодиёт пул тизимини мустаҳкамлашнинг назарий-услубий асосларини такомиллаштиришга қаратилган илмий таклифлар ва амалий тавсиялар ишлаб чикишдан иборат.
Тадқиқотнинг илмий янгилиги қуйидагилардан иборат:
қайта молиялаш ставкаси ва мажбурий захира талабномаларининг базавий ставкасини инфляция даражасига мутаносиб равишда пасайтириш ҳамда тижорат банклари кредитларининг номинал фоиз ставкалари барқарорлигини таъминлаш йўли билан тижорат банкларининг кредит экспансиясини рағбатлантириш орқали монетизация даражасини оширишнинг максадга мувофиклиги асосланган;
пул массаси ўсиш суръатларининг барқарорлигини таъминловчи монетар сиёсат инструментларидан фойдаланиш амалиётини такомиллаштириш ва пул бозорини ривожлантириш асосида пуллар таклифини тартибга солиш механизмини такомиллаштириш йўллари ишлаб чиқилган;
миллий валюта - сўмнинг қадрсизланиш суръатини пасайтириш учун конверсион операциялар ҳажмини ошириш асослаб берилган;
пуллар таклифини таргетлаш шароитида, монетар сиёсат инструментларининг эластиклигини таъминлаган ҳолда, инфляция суръатини ўсишига йўл қўймаслик, миллий валюта номинал алмашув курсининг паст ва барқарор даражасини саклаб туриш ва унинг реал алмашув курсининг ошишига йўл қўймаслик йўли билан экспортни рағбатлантириш таклифи асосланган.
ХУЛОСАЛАР
1. Миллий пул тизими элементлари мажмуи (пул бирлиги; пул айланмаси таркиби; пул айланмасини ташкил қилиш ва тартибга солиш; миллий валюта паритета; миллий валюта курси; пул тизимини ташкил килиш ва тартибга солиш принциплари; пул тизимининг меъёрий-хукукий асослари)нинг илмий-назарий жиҳатдан асослаб берилиши келгусида мазкур тизим фаолиятини янада такомиллаштиришга қаратилган чора-тадбирлар ишлаб чиқишда муҳим аҳамият касб этади.
2. Миллий пул тизимини ташкил килиш ва тартибга солиш принциплари (номиналлик; муомалага чикарилган накд валютанинг таъминланганлиги; монополлик ва ноёблик; сўзсиз мажбурийлик; чекланмаган микдорда алмаштириш; хукукий тартибга солиш; пул тизимини марказлашган тарзда бошкариш; тўловларнинг даврий кетма-кетлиги; пул тизимида иштирок этувчи субъектларнинг молиявий ва мулкий жавобгарлиги; пуллик тўловларнинг узлуксизлигини таъминлаш; тўловларни тўловчининг розилигига асосан амалга ошириш принциплари) мажмуининг шакллантирилиши пул тизимининг услубий асосларини такомиллаштиришга олиб келади.
3. Олтинга алмашинмайдиган қоғоз ва кредит пуллари тизимига хос бўлган хусусиятларнинг аниқланиши пул тизими эволюциясининг моҳиятини тўлароқ очиб беришга хизмат килади.
4. “Узбекистан Республикасининг Марказий банки тўғрисида”ги Қонунда пул тизими элементларининг тўлик акс эттирилиши ҳамда Узбекистан Республикаси Фукаролик кодексининг 772-моддасига тижорат банкларининг ўз мижозлари жорий ҳисобрақамларидаги пул маблағларини уларнинг розилигисиз ишлатишларини таъкикловчи ўзгартириш киритиш пул тизимининг меъёрий-хукукий асосларини такомиллаштириш имконини яратади.
5. Тижорат банкларининг кредит экспансиясини рағбатлантириш орқали монетизация даражасини ошириш максадида Узбекистан Республикаси Марказий банкининг кайта молиялаш ставкаси ва мажбурий захира талабномаларининг базавий ставкасини инфляция даражасига монанд равишда пасайтириш ҳамда тижорат банклари кредитларининг номинал фоиз ставкалари барқарорлигини таъминлаш лозим.
6. Монетар сиёсат инструментларидан фойдаланиш амалиётини такомиллаштириш ҳамда миллий ссуда капиталлари бозорини шакллантириш ва ривожлантириш йўли билан пул массасининг ўсиш суръатлари барқарорлигини таъминлаш пуллар таклифини тартибга солиш механизмини такомиллаштириш имконини беради.
Қисқа муддатли кредитларнинг бозор баҳосини реал аниқлаш имконини берувчи миллий ссуда капиталлари бозорини шакллантириш ҳамда кредит ресурсларига бўлган талабнинг ошиб кетиши натижасида юзага келадиган кредитлар фоиз ставкаларининг кескин кўтарилиш хавфига барҳам берадиган махсус захира фондини шакллантириш миллий ссуда капиталлари бозорининг ривожланишига аҳамиятли таъсир кўрсатади.
7. Ўзбекистон Республикаси Марказий банкининг хорижий валюталар ва олтин билан амалга ошириладиган свои операциялари ҳажмини ошириш ва миллий валюта номинал алмашув курсини “валюта савати”га нисбатан аниқлашни жорий қилиш йўли билан миллий валюта-сўмнинг девальвация суръатини пасайтириш лозим.
Ўзбекистон Республикаси Марказий банки АҚШ Федерал захира тизими, Европа Марказий банки ва Япония Марказий банки билан валютавий своп операцияларини узлуксиз равишда амалга оширишни йўлга қўйиши лозим. Бунинг натижасида, биринчидан, жорий валюта бозорининг ликвидлилигини таъминлаш билан боғлиқ бўлган муаммолар бархам топади; иккинчидан, Марказий банкнинг расмий халқаро валюта захираларини бошкариш имконияти кенгаяди.
8. Пуллар таклифини таргетлаш шароитида, монетар сиёсат инструментларининг эластиклигини таъминлаган ҳолда, инфляцияни ўсишига йўл қўймаслик ва миллий валюта номинал алмашув курсининг паст ва баркарор даражасини саклаб туриш ва унинг реал алмашув курсининг ошишига йўл қўймаслик йўли билан экспортни рагбатлантириш лозим.
Монетар сиёсат инструментларининг эластиклигини таъминлаш мақсадида, биринчидан, монетар инструментларнинг ўзаро мутаносиблигини таъминлаш лозим; иккинчидан, монетар сиёсатнинг стратегик ва тактик максадларига аниқлик киритиш лозим; учинчидан, Марказий банкнинг иқтисодий ва сиёсий мустақиллик даражасини ошириш лозим.
9. Республикамиз амалиётида кредитли пластик карталар муомаласининг мавжуд эмаслигини хисобга олиб, дебетли пластик карталар эгаларининг тижорат банкларидаги жорий ҳисобрақамлари бўйича овердрафт шаклида кредитлашни жорий килиш ва ривожлантириш йўли билан пластик карталар орқали амалга ошириладиган тўловлар ҳажмини ошириш лозим.
Тижорат банклари фаолиятида овердрафт шаклида кредитлаш жараёнида юзага келадиган кредит риски даражаси ошиб кетишининг олдини олиш мақсадида, биринчидан, кредит олган мижозга ҳар ойнинг сўнгги иш кунида жорий ҳисобрақамнинг кредитли қолдикқа эта бўлишини таъминлаш мажбурияти юкланиши лозим; иккинчидан, иш хаки бўйича тўловларнинг кечикишига йўл кўймаслик зарур.
10. Ўзбекистон Республикаси тижорат банкларининг валюта операцияларини янада ривожлантириш максадида, биринчидан, тижорат банкларида очик валюта позициясини баҳолаш учун ҳар бир валюта операцияси тури бўйича алоҳида позицион ҳисобракам очиш лозим. Иккинчидан, банкларда махсус ҳисобрақам очиб, унда фойдадан ажратмалар ҳисобига маблағлар тўпланишини таъминлаш лозим. Сўнгра тўпланган маблағлар ва тақсимланмаган фойда ҳисобидан девальвация захирасини тижорат банкларининг регулятив капитали таркибидан чиқариш мақсадга мувофикдир.


background image

ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ БАНК-МОЛИЯ АКАДЕМИЯСИ,

ТОШКЕНТ ИРРИГАЦИЯ ВА МЕЛИОРАЦИЯ ИНСТИТУТИ ВА

ТОШКЕНТ МОЛИЯ ИНСТИТУТИ ҲУЗУРИДАГИ ФАН ДОКТОРИ

ИЛМИЙ ДАРАЖАСИНИ БЕРУВЧИ

16.07.2013.I.31.01 РАҚАМЛИ ИЛМИЙ КЕНГАШ

ТОШКЕНТ МОЛИЯ ИНСТИТУТИ

ИСМАИЛОВ АЛИШЕР АГЗАМОВИЧ

ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ПУЛ ТИЗИМИНИ

МУСТАҲКАМЛАШНИНГ НАЗАРИЙ-УСЛУБИЙ АСОСЛАРИНИ

ТАКОМИЛЛАШТИРИШ

08.00.07 – Молия. Бухгалтерия ҳисоби

(иқтисодиѐт фанлари)

ДОКТОРЛИК ДИССЕРТАЦИЯСИ АВТОРЕФЕРАТИ

Тошкент

2016

УЎК 336.74 (575.1)


background image

Докторлик диссертацияси автореферати мундарижаси

Оглавление автореферата докторской диссертации

Content of the abstract of doctoral dissertation

Исмаилов Алишер Агзамович
Ўзбекистон Республикаси пул тизимини мустаҳкамлашнинг
назарий-услубий асосларини такомиллаштириш.....................……….............3

Исмаилов Алишер Агзамович
Совершенствование теоретико-методологических основ
укрепления денежной системы Республики Узбекистан................................ 29

Ismailov Alisher Agzamovich
Improving of the theoretical and methodological foundations
for strengthening the monetary system of the Republic of
Uzbekistan...............................................................................................................55

Эълон қилинган ишлар рўйхати
Список опубликованных работ
List of published works………………..............................…….......………...….. 79

2

ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ БАНК-МОЛИЯ АКАДЕМИЯСИ,

ТОШКЕНТ ИРРИГАЦИЯ ВА МЕЛИОРАЦИЯ ИНСТИТУТИ ВА


background image

ТОШКЕНТ МОЛИЯ ИНСТИТУТИ ҲУЗУРИДАГИ ФАН ДОКТОРИ

ИЛМИЙ ДАРАЖАСИНИ БЕРУВЧИ

16.07.2013.I.31.01 РАҚАМЛИ ИЛМИЙ КЕНГАШ

ТОШКЕНТ МОЛИЯ ИНСТИТУТИ

ИСМАИЛОВ АЛИШЕР АГЗАМОВИЧ

ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ПУЛ ТИЗИМИНИ

МУСТАҲКАМЛАШНИНГ НАЗАРИЙ-УСЛУБИЙ АСОСЛАРИНИ

ТАКОМИЛЛАШТИРИШ

08.00.07 – Молия. Бухгалтерия ҳисоби (иқтисодиѐт

фанлари)

ДОКТОРЛИК ДИССЕРТАЦИЯСИ АВТОРЕФЕРАТИ

Тошкент

2016

3

Докторлик диссертацияси мавзуси Ўзбекистон Республикаси Вазирлар Маҳкамаси

ҳузуридаги Олий аттестация комиссиясида 30.09.2014/B2014.3-4.I136 рақам билан рўйхатга


background image

олинган.

Докторлик диссертацияси Тошкент молия институтида бажарилган.

Диссертация автореферати уч тилда (ўзбек, рус, инглиз) илмий кенгаш веб-саҳифаси

(www.bfa.uz) ва “ZiyoNet” Ахборот-таълим портали (www.ziyonet.uz) манзилларига жойлаштирилган.

Илмий
маслаҳатчи:

Расмий
оппонентлар:
Бобакулов Тулкин Ибодуллаевич

иқтисод фанлари доктори, профессор

Иминов Одилжон Каримович

иқтисод фанлари доктори, профессор

Мирзаев Фарход Исамович

иқтисод

фанлари доктори

Бурханов Актам Усманович

иқтисод

фанлари доктори

Етакчи ташкилот:

Тошкент давлат иқтисодиѐт университети

Диссертация ҳимояси Ўзбекистон Республикаси Банк-молия академияси, Тошкент

ирригация

ва

мелиорация

институти

ва

Тошкент

молия

институти

ҳузуридаги

16.07.2013.I.31.01 рақамли илмий кенгашнинг 2016 йил «___»_________ куни соат ____даги
мажлисида бўлиб ўтади. Манзил: 100000, Тошкент шаҳри, Мовароуннаҳр кўчаси, 16-уй. Тел.:
(99871) 237-53-25, факс: (99871) 237-54-01, e-mail: info@bfa.uz.

Докторлик диссертацияси билан Ўзбекистон Республикаси Банк-молия академиясининг

Ахборот-ресурс марказида танишиш мумкин (____рақами билан рўйхатга олинган). Манзил:
100000, Тошкент шаҳри, Мовароуннаҳр кўчаси, 16-уй. Тел.: (99871) 237-53-25, факс: (99871)
237-54-01, e-mail: info@bfa.uz.

Диссертация автореферати 2016 йил «____»_________ куни тарқатилди.
(2016 йил __________ даги № ___рақамли реестр баѐнномаси).

А.Ш. Бекмуродов

Фан доктори илмий даражасини берувчи

илмий кенгаш раиси, и.ф.д., профессор

У.В. Гафуров

Фан доктори илмий даражасини берувчи

илмий кенгаш котиби, и.ф.н., доцент

Ф.И. Мирзаев

Фан доктори илмий даражасини берувчи

илмий кенгаш ҳузуридаги илмий семинар

раиси, и.ф.д.

4

КИРИШ (Докторлик диссертацияси аннотацияси)

Диссертация

мавзусининг

долзарблиги

ва

зарурати.

Жаҳон


background image

иқтисодиѐтида давом этаѐтган молиявий-иқтисодий инқироз дунѐнинг кўплаб
мамлакатларида миллий валюталарнинг қадрсизланишига, муомалага йирик
миқдорда активлар билан таъминланмаган пулларнинг чиқишига, тўлов
баланслари ҳолатининг ѐмонлашишига ва пировард натижада, миллий
иқтисодиѐтларнинг рецессия ҳолатига тушиб қолишига олиб келмоқда.
Маълумотларга кўра, Европа Марказий банкининг “миқдорий юмшатиш”
дастури доирасида бериладиган имтиѐзли кредитларининг умумий миқдори 1,1
трлн. еврога етди

1

. Бу эса, ўз навбатида, пул тизимининг барқарорлигини

таъминлаш ва унинг иқтисодиѐтни ривожлантиришдаги ролини қайта кўриб
чиқиш заруриятини юзага келтирмоқда.

«Бугунги кунда дунѐнинг турли минтақаларида шиддат билан содир

бўлаѐтган жараѐнлар ва биринчи навбатда, қарама-қаршиликларнинг кучайиб
бораѐтгани, жаҳон бозорларидаги вазиятнинг тез ўзгараѐтгани, ҳали-бери давом
этаѐтган жаҳон молиявий-иқтисодий инқирози ва унинг оқибатлари, дунѐнинг
кўплаб

давлатларида

инвестиция

фаоллигининг

сусайиши

ва

ўсиш

суръатларининг пасайиши мамлакатимиз иқтисодиѐтига ҳам ўзининг салбий
таъсирини ўтказмасдан қолмайди, албатта»

2

. Бу эса, мамлакат пул тизимини

янада мустаҳкамлаш, унинг назарий ва услубий асосларини такомиллаштириш
заруриятини юзага келтиради. Чунки, миллий пул тизими мамлакат иқтисодиѐти
ўсиш суръатларининг барқарорлигини таъминлашда, унинг экспорт салоҳиятини
оширишда муҳим ўрин тутади. Хусусан, миллий валютанинг қадрсизланиши
импорт товарлари нархларининг қимматлашишига, аҳоли турмуш даражасининг
пасайишига олиб келса, миллий валюта реал алмашув курсининг ошиши
мамлакатдан экспорт қилинаѐтган товарларнинг қимматлашишига олиб келади.
Бу эса, мамлакатнинг экспорт салоҳиятига салбий таъсир кўрсатади.

Айни вақтда, республикамизда пул тизимининг назарий ва услубий

асосларини такомиллаштиришда миллий иқтисодиѐтнинг пул маблағлари билан
таъминланганлик даражаси, миллий валюта девальвация суръатини тартибга
солиш, пул тизимининг элементларига аниқлик киритиш, меъѐрий-ҳуқуқий
ҳужжатларда

миллий

пул

тизимини

ташкил

қилиш

ва

бошқариш

принципларининг тўлақонли ифодасини таъминлаш муҳим илмий-амалий
аҳамият касб этади.

Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2015 йил 6 майдаги ПҚ-2344-сон

«Тижорат банкларининг молиявий барқарорлигини янада ошириш ва уларнинг
ресурс базасини ривожлантириш чора-тадбирлари тўғрисида»ги Қарори ҳамда
мазкур фаолиятга тегишли бошқа меъѐрий-ҳуқуқий ҳужжатларда белгиланган
вазифаларни амалга оширишга ушбу диссертация тадқиқоти муайян даражада
хизмат қилади.

1

ЕЦБ становится мировым печатным станком. http//www.expert.ru/2015/12/3/europe.

2

Каримов И.А. 2015 йилда иқтисодиѐтимизда туб таркибий ўзгаришларни амалга ошириш, модернизация ва

диверсификация жараѐнларини изчил давом эттириш ҳисобидан хусусий мулк ва хусусий тадбиркорликка кенг
йўл очиб бериш – устувор вазифамиздир. – Тошкент: Ўзбекистон, 2015. – 25-б.

5

Тадқиқотнинг республика фан ва технологиялари ривожланишининг

устувор йўналишларига боғлиқлиги.

Мазкур тадқиқот республика фан ва


background image

технологиялар ривожланишининг I. «Демократик ва ҳуқуқий жамиятни
маънавий-ахлоқий ва маданий ривожлантириш, инновацион иқтисодиѐтни
шакллантириш» устувор йўналишининг ИТД-2 – «Демократик ислоҳотларни
янада

чуқурлаштириш,

фуқаролик

жамиятини

шакллантириш,

миллий

иқтисодиѐтни модернизациялаш ва эркинлаштиришнинг илмий асосларини
ишлаб чиқиш» лойиҳаси доирасида бажарилган.

Диссертациянинг мавзуси бўйича хорижий илмий-тадқиқотлар шарҳи.

Пул

тизимини

мустаҳкамлаш,

унинг

миллий

иқтисодиѐтни

барқарор

ривожланишини таъминлашдаги ролини ошириш бўйича илмий изланишлар
жаҳоннинг етакчи илмий марказлари ва олий таълим муассасалари, жумладан,
Economic Development Institute, World bank (АҚШ), International Monetary Fund,
(АҚШ), European Bank for Reconstruction and Development (Буюк Британия),
Институт экономической политики (Россия), Harvard University (АҚШ),
University of Chicago (АҚШ), Oxford University (Буюк Британия), Bank of Japan,
Monetary and Economic Studies (Япония), Hanyang University (Жанубий Корея),
Финансовый университет при правительстве Российской Федерации (Россия),
Ўзбекистон Республикаси Банк-молия академияси, Тошкент молия институти
томонидан амалга оширилмоқда.

Миллий пул тизимини мустаҳкамлаш, унинг иқтисодий ўсиш суръатлари

барқарорлигини таъминлашдаги ролини оширишга оид жаҳонда олиб борилган
тадқиқотлар натижасида қатор, жумладан, қуйидаги илмий натижалар олинган:
пул массасини таргетлаш йўли билан инфляция даражасини пасайтириш
мумкинлиги асосланган (University of Chicago, АҚШ); бюджет сиѐсати орқали
тижорат банклари кредитлари фоиз ставкаларини пасайтиришга эришиш ва
шунинг асосида фирма ва компанияларни кредитлаш ҳажмини ошириш таклифи
асосланган

(Oxford

University,

Буюк

Британия);

тижорат

банклари

кредитларининг ялпи ички маҳсулотга нисбатан даражаси 60 фоизга етганда,
кредитлар йиллик ўсиш суръатининг 30 фоиздан ошиши банк инқирозига олиб
келиши исботланган (International Monetary Fund, АҚШ); дефляция шароитида
«миқдорий юмшатиш»га асосланган пул-кредит сиѐсатини амалга ошириш
орқали

иқтисодий

ўсишни

рағбатлантиришнинг

мақсадга мувофиқлиги

аниқланган (Bank of Japan, Monetary and Economic Studies, Япония); Марказий
банкнинг очиқ бозор операциялари объектлари сонини ошириш, қайта молиялаш
инструментидан банкларнинг ликвидлигига таъсир этишни кучайтириш йўли
билан пул-кредит сиѐсати такомиллаштирилган (Hanyang University, Жанубий
Корея); хорижий валюталар таклифининг камайиши шароитида, расмий олтин
валюта захиралари миқдорининг кескин камайишига йўл қўймаслик мақсадида,
миллий валютани эркин сузиш режимига ўтказишнинг зарурлиги асосланган
(Институт экономической политики, Россия).

Дунѐ миқѐсида пул тизимини мустаҳкамлашнинг илмий-назарий, услубий

ва амалий асосларини такомиллаштириш бўйича қатор, жумладан, қуйидаги
устувор йўналишларда тадқиқотлар олиб борилмоқда: молиявий-иқтисодий
инқироз шароитида миллий пул тизими ҳолатининг кескин ѐмонлашишига йўл

6

қўймаслик; пул тизимининг мамлакат ялпи ички маҳсулоти барқарор ўсишини

таъминлашдаги ролини ошириш; пул-кредит сиѐсати индикаторларидан


background image

фойдаланиш

самарадорлигига

эришиш;

макроиқтисодий

ўсишни

рағбатлантиришга қаратилган пул-кредит-бюджет сиѐсатини амалга ошириш;
банк тизими ликвидлигини таъминлаш орқали тўлов тизимининг узлуксизлигига
эришиш; Марказий банк курс сиѐсатининг мамлакат экспорт салоҳиятини
рағбатлантиришдаги ўрни ва аҳамиятини ошириш.

Муаммонинг ўрганилганлик даражаси.

Ўзбекистон Республикаси

Президенти И.А.Каримовнинг асарлари

3

мамлакатда пул тизимини мустаҳкам

лашнинг илмий-методологик асослари бўлиб хизмат қилди.

Пул тизимининг миллий иқтисодиѐтни ривожлантиришдаги ролини

ошириш, шунингдек, миллий тўлов тизимининг узлуксизлигини таъминлаш
ҳамда иқтисодиѐтни пул-кредит воситалари орқали тартибга солиш амалиѐтини
такомиллаштириш масалалари хорижлик иқтисодчи олимлар – А.Навой,
А.Косой,

Г.Белоглазова, Д.Ван-Хуз, Ж.Кейнс, М.Абрамова, М.Фридмен,

О.Лаврушин, О.Афанасьева, О.Смирнова, Р.Миллер, С.Моисеев, У.Хесус,
Ф.Мишкинларнинг илмий ишларида тадқиқ қилинган ва тегишли илмий
хулосалар шакллантирилган

4

.

Масалан, С.Моисеев ўзининг илмий изланишларида пул тизимининг

долзарб масалаларидан бўлган миллий валютанинг барқарорлигини таъминлаш,
пуллар

таклифи

ва

инфляциянинг

мақсадли

кўрсаткичини

таргетлаш

масалаларини таҳлил қилган ва тегишли илмий хулосаларни шакллантирган.
Г.Белоглазова эса, пул тизимининг элементларига аниқлик киритиш мақсадида
пул бирлиги, баҳо масштаби, пул айланмаси, пул массаси ва эмиссия
механизмини пул тизими элементлари сифатида эътироф этган

5

.

Ж.Кейнснинг фикрича, пуллар ишлаб чиқаришнинг эндоген омилидир, улар

таклифининг ўсишини Марказий банкнинг очиқ бозор операциялари орқали
тартибга солиш мумкин

6

. У Марказий банкларнинг пуллар таклифини тартибга

3

Каримов И.А. Банк тизими, пул муомаласи, кредит, инвестиция ва молиявий баркарорлик тўғрисида. – Тошкент:

Ўзбекистон, 2005. - 528 б.; Каримов И.А. Она юртимиз бахту иқболи ва буюк келажаги йўлида хизмат қилиш – энг
олий саодатдир. – Тошкент: Ўзбекистон, 2015. – 304 б.; Каримов И.А. 2015 йилда иқтисодиѐтимизда туб таркибий
ўзгаришларни амалга ошириш, модернизация ва диверсификация жараѐнларини изчил давом эттириш ҳисобидан
хусусий мулк ва хусусий тадбиркорликка кенг йўл очиб бериш – устувор вазифамиздир. – Тошкент: Ўзбекистон,
2015. – 72 б.

4

Навой А.В. Центральный банк в глобальном хозяйстве. Монография. – М.: ГОУ ВПО «РЭУ им. Г.В.Плеханова»,

2010. – 528 с.; Косой А.М. Платежный оборот: исследование и рекомендации. Монография. – М.: КНОРУС, 2012.
– 296 с.; Белоглазова Г.Н. Деньги, кредит, банки. Учебник. – М.: Высшее образование, 2008. – 620с.; Миллер Л.Р.,
Ван-Хуз Д.Д. Современные деньги и банковское дело. Пер. с англ. - Москва: ИНФРА-М, 2000.- 856 с.; Кейнс
Дж.М. Общая теория занятости, процента и денег. Пер. с англ. – М.: Гелиос АРВ, 1999. – 352 с.; Абрамова М.А.
Национальная денежная система: теория, методология исследования, концепция развития в условиях
модернизации современной экономики. – М.: ИНФРА-М, 2014. – 380 с.; Фридмен М. Основы монетаризма. Пер. с
англ. – М.: ТЕИС, 2002. – 175 с.; Деньги, кредит, банки. Учебник. Под ред. проф. О.И. Лаврушина. – М.: КНОРУС,
2009. – 560 с.; Афанасьева О.Н. О таргетировании инфляции и регулировании курса рубля//Банковское дело. –
Москва, 2014. - №4. – С. 10-14.; Смирнова О.В. Центральные банки в современном мире//Деньги и кредит. –
Москва, 2013. - №1. – С. 66-67.; Моисеев С.Р. Денежно-кредитная политика: теория и практика. – М.: Экономисть,
2008. – 652 с.; Хесус У.С. Деньги, банковский кредит и экономические циклы. Пер. с англ. – Челябинск: Социум,
2008. – 663 с.; Мишкин Ф.С. Экономическая теория денег, банковского дела и финансовых рынков. Пер. с англ. –
М.: И.Д. ООО «Вильямс», 2013. – 880 с.

5

Белоглазова Г.Н. Деньги, кредит, банки. Учебник. – М.: Высшее образование, 2008. – С. 113-128.

6

Кейнс

Дж. М. Общая теория занятости, процента и денег. Пер. с англ. – М.: Гелиос АРВ, 1999. – С. 184.

7

солиш имкониятларини юқори баҳолаб, пуллар таклифи ишлаб чиқаришни


background image

рағбатлантиришни таъминловчи омил вазифасини бажариши керак, деган ғояни
илгари сурди.

Пул тизимини мустаҳкамлашнинг айрим назарий, услубий ва амалий

жиҳатлари ўзбекистонлик иқтисодчи олимлардан А.Вахабов, А.Омонов,
Б.Душаев, О.Намозов, Р.Шомуродов, Т.Қоралиев, Т.Бобакуловларнинг илмий
изланишларида ўз ифодасини топган

7

.

О.Намозов пул тизимини мустаҳкамлашнинг зарурий шарти сифатида

инфляцион таргетлашни жорий қилишни таклиф этади. Б.Душаев эса, монетар
сиѐсат инструментларидан фойдаланиш амалиѐтини ривожлантириш йўли билан
пуллар таклифини тартибга солишни такомиллаштиришни таклиф қилади.

Ўзбекистонда пул тизимини мустаҳкамлашнинг назарий ва услубий

асосларини такомиллаштириш йўналишларини мустақил илмий изланиш
сифатида тадқиқ қилиш долзарб, илмий-амалий аҳамиятга эга ҳисобланади.

Диссертация мавзусининг диссертация бажарилган олий таълим

муассасасининг илмий-тадқиқот ишлари билан боғлиқлиги.

Диссертация

тадқиқоти Тошкент молия институти илмий-тадқиқот ишлари режасининг
«Иқтисодиѐтни модернизация қилиш шароитида молия, банк ва ҳисоб тизимини
мувофиқлаштиришнинг илмий асослари» мавзусидаги стратегик йўналиши
доирасида бажарилган.

Тадқиқотнинг мақсади

миллий иқтисодиѐт пул тизимини

мустаҳкамлашнинг назарий-услубий асосларини такомиллаштиришга
қаратилган илмий таклифлар ва амалий тавсиялар ишлаб чиқишдан иборат.

Тадқиқотнинг вазифалари:

пул тизими ва уни мустаҳкамлашнинг илмий-назарий асосларини тадқиқ

қилиш;

пул тизимининг назарий-услубий асосларини такомиллаштириш билан

боғлиқ муаммоларни тизимлаштириш ва уларни ҳал этиш йўлларини асослаш;
олтинга алмашинмайдиган қоғоз, кредит пуллари тизимининг ўзига хос
хусусиятларини очиб бериш;

хорижий давлатлар пул тизимининг назарий ва услубий асосларини

такомиллаштириш борасидаги илғор тажрибасидан Ўзбекистон амалиѐтида
фойдаланиш бўйича илмий тавсияларни ишлаб чиқиш;

Ўзбекистон Республикаси пул тизимининг замонавий ҳолатини таҳлил

қилиш ва унга хос бўлган тенденцияларни аниқлаш;

мамлакат пул тизимини мустаҳкамлашнинг назарий ва услубий асосларини

такомиллаштириш бўйича илмий таклифлар ва амалий тавсиялар ишлаб чиқиш;

7

Омонов А.А., Қоралиев Т.М. Пул, кредит ва банклар. Дарслик. – Тошкент: Iqtisod-Moliya, 2012. – 324 б.; Вахабов

А.В. Инқироз шароитида банк тизими барқарорлигини таъминлаш//Ўзбекистон иқтисодий ахборотномаси. –
Тошкент, 2009. - №4 – 24-б.; Душаев Б.М. Монетарная политика. – Ташкент: Iqtisod-Moliya, 2003. – 120 с.; Намозов
О.Ш. Монетарная политика в переходной экономике: концептуальные подходы и программные направления.
Автореф. дисс. на соис. уч. ст. д.э.н. – Ташкент, 2001. – 39 с.; Шомуродов Р.Т. Банк тизимида монетар воситаларни
такомиллаштириш йўллари. И.ф.н. илм. дар. ол. уч. тақд. эт. дисс. автореф. – Тошкент, 2004. – 19 б.; Бобакулов
Т.И. Ўзбекистон Республикасида миллий валюта курсининг барқарорлигини таъминлаш борасидаги муаммолар ва
уларни ҳал қилиш йўллари. И.ф.д. илм. дар. ол. уч. тақд. эт. дисс. автореф. – Тошкент: БМА, 2008. – 33 б.

8


background image

пул массасининг ўсиш суръати ва миллий валюта номинал алмашув курси

ўзгаришининг ўрта муддатга мўлжалланган прогнозларини ишлаб чиқиш.

Тадқиқотнинг объекти

сифатида Ўзбекистон Республикасининг пул тизими

олинган.

Тадқиқотнинг предмети

Ўзбекистон Республикасида пул айланмасини

ташкил қилиш ва тартибга солиш жараѐнида юзага келадиган молиявий
муносабатлар ташкил этади.

Тадқиқотнинг усуллари.

Диссертацияда эксперт баҳолаш, индукция ва

дедукция, иқтисодий-математик моделлаштириш, статистик, корреляцион ва
регрессион таҳлил усуллари қўлланган.

Тадқиқотнинг илмий янгилиги

қуйидагилардан иборат:

қайта молиялаш ставкаси ва мажбурий захира талабномаларининг базавий

ставкасини инфляция даражасига мутаносиб равишда пасайтириш ҳамда
тижорат банклари кредитларининг номинал фоиз ставкалари барқарорлигини
таъминлаш

йўли

билан

тижорат

банкларининг

кредит

экспансиясини

рағбатлантириш орқали монетизация даражасини оширишнинг мақсадга
мувофиқлиги асосланган;

пул массаси ўсиш суръатларининг барқарорлигини таъминловчи монетар

сиѐсат инструментларидан фойдаланиш амалиѐтини такомиллаштириш ва пул
бозорини

ривожлантириш

асосида пуллар таклифини тартибга солиш

механизмини такомиллаштириш йўллари ишлаб чиқилган;

миллий валюта – сўмнинг қадрсизланиш суръатини пасайтириш учун

конверсион операциялар ҳажмини ошириш асослаб берилган; пуллар таклифини
таргетлаш шароитида, монетар сиѐсат инструментларининг эластиклигини
таъминлаган ҳолда, инфляция суръатини ўсишига йўл қўймаслик, миллий
валюта номинал алмашув курсининг паст ва барқарор даражасини сақлаб туриш
ва унинг реал алмашув курсининг ошишига йўл қўймаслик йўли билан
экспортни рағбатлантириш таклифи асосланган.

Тадқиқотнинг амалий

натижаси

қуйидагилардан иборат:

мамлакат иқтисодиѐтини юқори иқтисодий ўсиш суръатларига асосланган

сценарийда Марказий банк қайта молиялаш ставкаси йиллик даражасини 6,0
фоизга тушириб, пул массаси ўртача йиллик ўсиш суръатини 29,3 фоиз
даражасида бўлишини таъминлаш натижасида монетизация даражасини 2017
йилнинг охирига бориб 31,0 фоизга етказиш мумкинлиги эконометрик таҳлиллар
орқали исботланган;

монетизация даражасини ошириш йўли билан миллий пул тизимининг

мамлакат иқтисодиѐтини барқарор ривожланишини таъминлашдаги ролини
ошириш мумкинлиги асослаб берилган;

миллий валютанинг девальвация суръатини пасайтириш юзасидан илмий

таклифлар ишлаб чиқилган;

пуллар таклифини таргетлашдан воз кечмаган ҳолда, миллий валюта

номинал ва реал алмашув курсларининг барқарорлигини таъминлаш йўли билан
мамлакат экспортини рағбатлантириш бўйича таклифлар асослаб берилган;

талаб қилиб олинадиган депозитларнинг барқарор қолдиғини Марказий

банкнинг мажбурий захира талабномасидан озод қилиш йўли билан мажбурий


background image

9

захира сиѐсатининг тижорат банклари ликвидлиги ва ресурс базасига нисбатан

юзага келган салбий таъсирига барҳам бериш таклифи ишлаб чиқилган; тижорат
банклари томонидан пластик карталар эгаларининг жорий ҳисобрақамларини
овердрафт шаклида кредитлашни жорий қилиш ва ривожлантириш йўли билан
пластик карталар орқали амалга ошириладиган тўловлар ҳажмини ошириш
мумкинлиги илмий жиҳатдан исботланган.

Тадқиқот натижаларининг

ишончлилиги.

Тадқиқот натижаларининг ишончлилиги уларни таниқли

иқтисодчи олимларнинг пул тизими ва уни мустаҳкамлаш хусусидаги
илмий-назарий қарашларини қиѐсий ва танқидий таҳлил қилиш, илғор хориж
тажрибасини ўрганиш ва умумлаштириш, эксперт баҳолаш натижаларига,
Ўзбекистон Республикаси Давлат статистика қўмитасининг статистик
маълумотларига, шунингдек, бошқа амалий маълумотлар таҳлилига
асосланганлиги билан белгиланади.

Тадқиқот натижаларининг илмий ва амалий аҳамияти.

Тадқиқот

натижаларининг илмий аҳамияти улардан Ўзбекистон Республикаси пул

тизимининг барқарорлик даражасини оширишга бағишланган махсус илмий

тадқиқотларни амалга оширишда фойдаланиш мумкинлиги билан изоҳланади.

Тадқиқот натижаларининг амалий аҳамияти ишлаб чиқилган илмий

таклифлар ва амалий тавсияларни республика пул тизимининг барқарорлик
даражасини янада оширишга қаратилган комплекс чора-тадбирлар мажмуини
ишлаб чиқишга хизмат қилиши билан белгиланади.

Тадқиқот

натижаларининг

жорий

қилиниши.

Пул

тизимини

мустаҳкамлашнинг назарий-услубий асосларини такомиллаштириш бўйича
ишлаб чиқилган таклифлар ва амалий тавсиялар Ўзбекистон Республикаси
Марказий банки томонидан амалиѐтга татбиқ этилган (Ўзбекистон Республикаси
Марказий банкининг 2015 йил 30 июндаги 10-16/998А-сон далолатномаси),
жумладан:

тижорат банкларининг кредит экспансиясини рағбатлантириш орқали

монетизация даражасини ошириш хусусидаги таклифнинг амалиѐтга татбиқи
натижасида тижорат банкларининг кредитлари 2014 йилда 2013 йилга нисбатан
31,2 фоизга кўпайгани ҳолда, монетизация даражаси 0,2 фоизли пунктга ошган;

иқтисодиѐтда

пул

таклифини

тартибга

солиш

механизмини

такомиллаштириш йўли билан пул массаси ўсиш суръатининг барқарорлигини
таъминлаш таклифининг амалиѐтга татбиқи натижасида Марказий банкнинг
депозит операциялари ҳажми 2014 йилда 2013 йилга нисбатан 215 млрд. сўмга
ошган;

конверсион операциялар ҳажмини ошириш йўли билан миллий валютанинг

девальвация суръатини пасайтириш хусусидаги тавсиянинг амалиѐтга татбиқи
натижасида миллий валютанинг АҚШ долларига нисбатан девальвация суръати
2014 йилда 2013 йилга нисбатан 1,0 фоизли пунктга пасайган ва 2015 йилнинг 1
январь ҳолатига, сўмнинг 1 АҚШ долларига нисбатан номинал алмашув курси
2420,40 сўмни ташкил этган;

пуллар

таклифини

таргетлаш

шароитида,

монетар

сиѐсат

инструментларининг эластиклигини таъминлаган ҳолда, инфляцияни ўсишига


background image

йўл қўймаслик, миллий валюта номинал алмашув курсининг паст ва барқарор

10

даражасини сақлаб туриш ва унинг реал алмашув курсининг ошишига йўл
қўймаслик

йўли

билан экспортни рағбатлантириш хусусидаги амалий

тавсиянинг амалиѐтга татбиқи натижасида 2014 йилда 2013 йилга нисбатан
инфляциянинг йиллик даражаси 0,7 фоизли пунктга пасайгани ҳолда, миллий
валюта

сўмнинг реал алмашув курсини Хитой юанига нисбатан 7,2 фоизга,

Буюк Британия фунт стерлингига нисбатан 4,0 фоизга, Жанубий Корея вонига
нисбатан 5,7 фоизга пасайишига эришилган.

Тадқиқот натижаларининг апробацияси.

Тадқиқот натижалари 14 та

илмий-амалий анжуманларда, жумладан, «Қишлоқ тараққиѐти ва аҳоли турмуш
даражасини оширишда банк-молия тизимининг ўрни» (Тошкент, 2009),
«Инқирозга қарши чоралар дастурини амалга ошириш ва инқироздан кейинги
барқарор ривожланишни таъминлашда банк-молия тизимининг ўрни» (Тошкент,
2010), «Миллий иқтисодиѐтни модернизациялаш шароитида инновацион
фаолиятни инвестициялаш» (Тошкент, 2010), «Кичик бизнес ва хусусий
тадбиркорлик

субъектларини

микромолиялаштириш

амалиѐтини

такомиллаштириш»

(Тошкент,

2011),

«Иқтисодиѐтни

модернизациялаш

шароитида молия бозорини ривожлантириш истиқболлари» (Тошкент, 2012),
«Бюджет-солиқ

ва

монетар

сиѐсатни

такомиллаштиришнинг

долзарб

масалалари» (Тошкент, 2012), «Молия-банк тизимининг юқори халқаро рейтинг
кўрсаткичларига эришишини таъминлашнинг долзарб вазифалари» (Тошкент,
2012), «Ўзбекистон Республикасида молиявий институтларнинг инвестицион
фаоллигини янада жадаллаштиришнинг долзарб масалалари» (Тошкент, 2013),
«Ўзбекистон Республикаси банк тизимининг молиявий барқарорлиги ва
ликвидлигини таъминлашнинг долзарб масалалари» (Тошкент, 2014), «Actual
issues of improving accounting and audit based on international standarts» (Seoul
(Republic Korea), 2015), «X International Conferense «Science and Education»
(Munich (Germany), 2015) мавзуларидаги республика ва халқаро илмий-амалий
конференцияларда маъруза кўринишида баѐн этилган ва маъқулланган.

Тадқиқот натижалари асосида шакллантирилган илмий-назарий хулосалар

ва таклифлардан «Пул, кредит ва банклар» ва «Монетар сиѐсат» фанларининг
ўқув дастурларини такомиллаштиришда ва ўқитишда фойдаланилмоқда.

Тадқиқот натижаларининг эълон қилиниши.

Диссертация мавзуси

бўйича жами 32 та илмий иш, шу жумладан, 1 та монография, Ўзбекистон
Республикаси Олий аттестация комиссиясининг докторлик диссертациялари
асосий илмий натижаларини чоп этиш тавсия этилган илмий нашрларда 17 та
мақола, жумладан, 12 таси республика ва 5 таси хорижий журналларда нашр
этилган.

Диссертациянинг тузилиши ва ҳажми.

Диссертация таркиби кириш,

бешта боб, хулоса, фойдаланилган адабиѐтлар рўйхати ва иловалардан иборат.
Диссертациянинг ҳажми 207 бетни ташкил этган.


background image

11

ДИССЕРТАЦИЯНИНГ АСОСИЙ МАЗМУНИ

Кириш

қисмида ўтказилган тадқиқотларнинг долзарблиги ва зарурати

асосланган, тадқиқотнинг мақсади ва вазифалари ҳамда объект ва предмети
тавсифланган, республика фан ва технологиялари ривожланишининг устувор
йўналишларига мослиги кўрсатилган, тадқиқотнинг илмий янгилиги ва амалий
натижалари баѐн қилинган, олинган натижаларнинг илмий ва амалий аҳамияти
очиб берилган, тадқиқот натижаларини амалиѐтга жорий қилиш, нашр этилган
ишлар ва диссертация тузилиши бўйича маълумотлар келтирилган.

Диссертациянинг

“Пул тизими, уни мустаҳкамлашнинг назарий ва

услубий асослари”

деб номланган биринчи бобида миллий пул тизими ва уни

мустаҳкамлаш хусусидаги илмий-назарий қарашлар қиѐсий ва танқидий таҳлил
қилинган, миллий пул тизимининг элементларига аниқлик киритилган ҳамда
олтинга алмашинмайдиган қоғоз ва кредит пулларига хос бўлган хусусиятлар
аниқланган.

Иқтисодий адабиѐтга пул тизимини ўзаро боғлиқ элементларнинг

йиғиндиси сифатида биринчи бўлиб А.Маршалл киритган

8

. Аммо у пул

тизимининг элементларига аниқлик киритмаган.

Иқтисодий адабиѐтларда, пул тизимининг элементлари масаласида бир

биридан кескин фарқланувчи ва кўпчилик ҳолларда бир-бирини инкор қилувчи
мунозарали ҳолатлар, хулосалар кўп учрайди. Масалан, М.Абрамова томонидан
шакллантирилган пул тизимининг элементлари таркибида нақд пулсиз ҳисоб
китобларни амалга ошириш тартиби, эмиссия механизми, пул массаси ва унинг
таркиби ҳамда касса интизоми ҳисобга олинган. Ҳолбуки, буларнинг барчаси пул
айланмасини ташкил этиш ва тартибга солиш масалаларига киради. Шу сабабли,
уларни алоҳида ажратиб кўрсатиш мақсадга мувофиқ эмас. Бундан ташқари,
валюта паритети пул тизими элементларининг таркибига

киритилмаган.

Н.Мэнкью пул тизимини пул-кредит тизими дея талқин этади ва

унинг

элементларига пул бирлиги, пулнинг функциялари, пулнинг турлари, пул
тизимини тартибга солувчи органлар, банклар ва пуллар таклифи ҳамда уни
тартибга солишни киритади

9

.

Кўриниб турибдики, Н.Мэнкью томонидан таклиф этилган вариантда пул

тизимининг қатор элементлари, жумладан, миллий валюта паритети ва курси,
пул айланмасини ташкил қилиш ва тартибга солиш каби муҳим элементлар ўз
ифодасини топмаган.

Г.Белоглазова томонидан таклиф этилган пул тизимининг элементлари,

фикримизча, пул тизимининг моҳиятини ўзида тўла акс эттирмайди

10

. Бунинг

сабаби шундаки, биринчидан, таклиф этилган вариантда пул массаси алоҳида
элемент сифатида кўрсатилган. Иккинчидан, миллий валюта паритети ва курси,


background image

пул тизимини ташкил қилиш принциплари ва меъѐрий-ҳуқуқий асослари миллий
пул тизимининг элементлари сифатида эътироф этилмаган.

8

Маршалл А. Принципы экономической науки. Т. III. – М.: ФиС, 1993. – С. 187.

9

Мэнкью Н.Г. Принципы макроэкономики. 4-е изд. Пер. с англ. – СПб.: Питер, 2009. - С. 282-298.

10

Белоглазова Г.Н. Деньги, кредит, банки. Учебник. – М.: Высшее образование, 2008. – С. 113-128.

12

Фикримизча, миллий пул тизими қуйидаги элементлардан ташкил топади

(1-расм).

ПУЛ ТИЗИМИНИНГ ЭЛЕМЕНТЛАРИ

Пул бирлиги

Пул

айланмасининг

таркиби

Нақд пул

айланмаси

Миллий валюта

паритети

Пул тизимини

ташкил қилиш

ва тартибга

солиш

принциплари

Пул айланмасини

ташкил қилиш ва

тартибга солиш

Нақдсиз пул

айланмаси

Миллий валюта

курси

Пул тизимининг

меъѐрий

ҳуқуқий

асослари

1-расм. Пул тизимининг элементлари ва улар ўртасидаги

алоқадорлик

11

.

1-расм маълумотларидан кўринадики, пул тизимининг элементлари ўзаро

боғлиқликда ҳаракатланади ва шу тариқа тизимнинг яхлитлиги таъминланади.
Пул тизимининг меъѐрий-ҳуқуқий асослари бирламчи аҳамиятга эга бўлган
элемент ҳисобланади ва унда пул айланмасини ташкил қилиш ва тартибга солиш


background image

принциплари тўлиқ акс этган бўлиши керак. Шундан кейин ушбу принциплар
пул айланмасини ташкил қилиш ва тартибга солиш учун асос бўлиб хизмат
қилади. Ўз навбатида, нақд ва нақдсиз пул айланмалари ўзига хос усуллар
орқали ташкил қилинади ва тартибга солинади.

11

Муаллиф томонидан тузилган.

13

Валюта курси ва паритети ўртасида узвий алоқадорлик мавжуд бўлиб,

валюта курси нақд ва нақдсиз пул айланмаларига бевосита ва билвосита таъсир
кўрсатади. Аммо пул тизимининг айрим элементлари ривожланишда давом этиб,
тизимнинг ўзига, иқтисодиѐтнинг ҳолатига, айрим даврий оралиқларда, бевосита
ва кучли таъсир кўрсатади. Масалан, пуллар таклифининг кескин ошиши
инфляция даражасининг ўсишига ва шу асосда, пул қийматининг пасайишига
олиб келади. Ёки миллий валюта реал алмашув курсининг ошиши мамлакат
экспорт салоҳиятининг пасайишига ва шу тариқа, хорижий валюталар
таклифининг камайишига олиб келиши мумкин.

ПУЛ ТИЗИМИ ШАКЛЛАРИ

Биметаллизм Монометаллизм

Қоғоз ва кредит пуллари тизими

Параллель
валюталар тизими

Икки ѐқлама
валюталар тизими

“Оқсоқланадиган

валюталар” тизими
Олтин - монета
стандарти

Олтин - қуйма
стандарти

Олтин-девиз стандарти

Қоғоз
пуллар

Вексель, банкнота, чек

2-расм. Пул тизимининг шакллари

12

2-расм маълумотларидан кўринадики, пул тизимининг тарихан шаклланган

уч эволюцион шакли мавжуд бўлиб, ҳар бир шаклнинг мустақил стандартлари
мавжуд.

Тадқиқотнинг ушбу бобида амалга оширилган таҳлилларнинг натижаларига

асосланган ҳолда, пул тизимини ташкил қилиш ва бошқариш принципларининг
янги, такомиллашган варианти таклиф этилди.

Фикримизча, пул тизимини ташкил қилиш ва тартибга солиш қуйидаги

принципларга таяниши лозим: номиналлик принципи; муомалага чиқарилган
нақд валютанинг таъминланганлик принципи; монополлик ва ноѐблик
принципи; сўзсиз мажбурийлик принципи; чекланмаган миқдорда алмаштириш


background image

принципи; ҳуқуқий тартибга солиш принципи; пул тизимини марказлашган
тарзда бошқариш принципи; тўловларнинг даврий кетма-кетлиги принципи; пул
тизимида иштирок этувчи субъектларнинг молиявий ва мулкий жавобгарлиги

12

Муаллиф томонидан тузилган.

14

принципи; пуллик тўловларнинг узлуксизлигини таъминлаш принципи;
тўловларни тўловчининг розилигига асосан амалга ошириш принципи.

“Миллий

пул тизимини мустаҳкамлашнинг назарий ва услубий асосларини
такомиллаштириш бўйича хориж тажрибаси ва ундан Ўзбекистон
амалиѐтида фойдаланиш имкониятлари”

деб номланган иккинчи бобда

хорижий давлатлар тажрибаси таҳлил қилинган, умумлаштирилган ва ундан
Ўзбекистон амалиѐтида фойдаланиш юзасидан илмий таклиф ва амалий
тавсиялар ишлаб чиқилган.

АҚШ тажрибаси кўрсатадики, Федерал захира тизими (ФЗТ) монетар

барқарорлигини таъминлаш имконини беради.

сиѐсатининг такомиллашганлиги инфляцияни жиловлаш, миллий валютанинг

3,5 3
2,5 2
1,5 1
2,5 1,6

3,2 1,6

2,3

2,22,4

2,1

1,5 1,6

0,5

0,25 0,25 0,25 0,25 0,25 0

2010й. 2011й. 2012й. 2013й. 2014й. ЯИМнинг ўсиш суръати Инфляция даражаси ФЗТ ҳисоб

ставкаси

3-расм. АҚШда ЯИМнинг ўсиш суръати, инфляциянинг йиллик

даражаси ва ФЗТнинг йиллик ҳисоб ставкаси

13

, фоизда

3-расм маълумотларидан кўринадики, 2010-2014 йилларда АҚШ ФЗТ ҳисоб

ставкаси ўзгармасдан қолган. Бу эса, мамлакат иқтисодиѐти ўсиш суръатларининг
паст эканлиги билан изоҳланади. Ушбу даврда ФЗТ ҳисоб ставкаси паст даражада
қолган бўлсада, инфляциянинг сезиларли даражада ўсиши кузатилмаган. Бу эса,
АҚШ ФЗТ монетар сиѐсатининг такомиллашганлиги, хусусан, очиқ бозор
операцияларининг ривожланганлиги билан изоҳланади.

Шунингдек, мазкур йилларда М2 пул агрегати миқдорининг ўсиш

тенденцияси кузатилган, аммо унинг ўсиш суръати юқори бўлмаган. Масалан,
М2 пул агрегатининг ўсиш суръати 2011 йилда 2010 йилга нисбатан 9,5 фоизни
ташкил этган бўлса, ушбу кўрсаткич 2014 йилда 2013 йилга нисбатан атиги 5,9
фоизни ташкил қилган.

АҚШ ҳукумати қимматли қоғозларнинг йирик эмитенти эканлиги ва пуллар

таклифини тартибга солиш такомиллашган механизмининг яратилганлиги пул

13

АҚШ ФЗТнинг йиллик ҳисоботлари маълумотлари асосида (www.federalreserve.gov) муаллиф томонидан

тузилган.


background image

15

массасининг барқарор ўсиш суръатларини таъминлаш имконини бермоқда. ФЗТ
инфляцион таргетлашни қўлламайди, балки пул массасининг ўсиш суръатларини
назорат қилади. ФЗТ мамлакатда баҳолар барқарорлигига эришиш мақсадида ҳар
йили келгуси йил учун пул массасининг ўсиш суръатини эълон қилади.

Японияда 2010-2014 йилларда пул бозори фоиз ставкаларининг жуда

пастлиги, яъни ноль даражада бўлганлиги кузатилди. Бу эса, қисқа муддатли
кредитларнинг жуда арзонлашганлигидан далолат беради ва тижорат банклари
кредитларига бўлган талабнинг ошишига хизмат қилади. Шунингдек, Японияда
2010-2014 йиллар мобайнида пуллар таклифининг кўпайганлиги, аввало, Япония
Марказий банки томонидан амалга оширилаѐтган экспансионистик пул-кредит
сиѐсатининг

натижаси

ҳисобланади.

Япония

иқтисодиѐти

экспортга

йўналтирилган иқтисодиѐт бўлганлиги сабабли, иеннинг бошқа халқаро резерв
валюталарга нисбатан алмашув курсларининг тебраниши экспортга нисбатан
кучли таъсирни юзага келтиради.

Япония Марказий банки, АҚШ ФЗТ каби “миқдорий юмшатиш”

(Quantitative easing) сиѐсатини олиб бормоқда. Бу эса, Япония иқтисодиѐтини
узоқ йиллар мобайнида дефляция ҳолатида бўлиб келганлиги билан изоҳланади.
Аммо, Японияда давлат қарзи ва давлат бюджети тақчиллиги даражасининг
юқори

эканлиги Марказий банк томонидан олиб борилаѐтган пул-кредит

сиѐсатига таъсир кўрсатмоқда. Бунинг сабаби шундаки, Япония Марказий банки
ҳукумат

томонидан

чиқарилган

қимматли

қоғозларга

қилинадиган

инвестициялар ҳажмини оширишга мажбур бўлмоқда. 2014 йилнинг тўртинчи
чорагига келиб, Японияда давлат қарзи ЯИМга нисбатан 240 фоизни ташкил
этди

14

.

Тадқиқот натижаларига кўра, 2010-2014 йилларда Хитой ташқи савдо

балансининг ижобий сальдоси таъминланган ва сальдо суммаси 2014 йилда 2010
йилга нисбатан юқори ўсиш суръатига эга бўлган. Хитой экспортни
рағбатлантириш мақсадида миллий валюта номинал алмашув курсини паст
даражада сақлаб турмоқда. 2010-2013 йилларда юаннинг АҚШ долларига
нисбатан номинал алмашув курси барқарор бўлгани ҳолда, 2014 йилда 2010
йилга нисбатан 7,6 фоизли пунктга пасайган

15

.

АҚШнинг пуллар таклифини таргетлаш орқали очиқ бозор сиѐсати

доирасида пул массаси ўсиш суръатлари барқарорлигини таъминлаш ва
инфляция суръатларининг ўсишига йўл қўймаслик борасидаги тажрибаси
Ўзбекистон амалиѐти учун муҳим аҳамият касб этади.

Япония Марказий банкининг умумий талабни рағбатлантиришга қаратилган

экспансионистик пул-кредит сиѐсати доирасида пул тизимини тартибга солиш
тажрибасини ўрганиш республикамиз учун муҳим аҳамиятга моликдир.

ЕМБнинг инфляцион таргетлаш тажрибасини ўрганиш Ўзбекистон

амалиѐти учун муҳим ҳисобланиб, ушбу ҳолат ЕМБ евроҳудудда баҳолар
барқарорлигини таъминлаш мақсадида инфляцион таргетлашдан муваффақиятли
фойдаланмоқда.

14

Внешний долг Японии. http//www. Fx-commodities.ru.

15

China: Economic indicators. www.imf.org ва www.pbc.gov.cn. сайтлари маълумотлари асосида муаллиф томонидан


background image

ҳисобланди.

16

ЕМБ валютанинг эркин сузиш режимидагина инфляцион таргетлашни

муваффақиятли қўллаш мумкинлигини исботлади. Ҳолбуки, 2001-2004 йиллар
мобайнида Россия Марказий банки томонидан пул-кредит сиѐсатининг
индикатори сифатида инфляциянинг мақсадли кўрсаткичидан фойдаланилганда,
индикатор сифатида танлаб олинган кўрсаткичнинг белгиланган даражасини
таъминлашга муваффақ бўлинмаган. Бунинг асосий сабаби, фикримизча,
2001-2004 йиллар мобайнида Россия рублига нисбатан бошқариладиган сузиш
режимининг қўлланилганлигидир.

Хитойнинг пуллар таклифининг барқарорлигига эришиш, миллий валюта

номинал алмашув курсининг барқарорлигини таъминлаш йўли билан экспортни
рағбатлантириш борасидаги тажрибаси республикамиз учун муҳим аҳамият касб
этади.

“Ўзбекистон Республикаси пул тизимининг замонавий ҳолати ва

ривожланиш тенденциялари”

деб номланган учинчи бобда мамлакат пул

тизими назарий ва услубий асосларининг амалдаги ҳолати таҳлил қилинган ва
мавжуд тенденциялар аниқланган, миллий пул тизимининг шаклланиш ва
ривожланиш босқичлари асослаб берилган. Шунингдек, пул тизимининг миллий
иқтисодиѐтнинг ўсишига таъсири баҳоланган.

Ўзбекистон Республикасининг замонавий пул тизими миллий валюта – сўм

муомалага киритилгандан кейин тўлақонли шаклланди. Республика пул тизими
меъѐрий-ҳуқуқий асосларининг яратилганлиги уни ривожлантириш учун
мустаҳкам таянч асос ҳисобланади.

“Ўзбекистон Республикасининг Марказий банки тўғрисида”ги қонуннинг

бешинчи бўлимида пул тизими ва унинг элементларидан фойдаланиш
механизмининг ҳуқуқий асослари ўз ифодасини топган. Қонуннинг бешинчи
бўлими 32-моддасида Ўзбекистон Республикасининг миллий пул тизими пул
бирлиги, пул муомаласини ташкил этиш ва уни тартибга солишдан иборат
эканлиги эътироф этилган

16

.

“Банклар ва банк фаолияти тўғрисида”ги қонунда миллий тўлов тизимининг

таянч асоси бўлган тижорат банклари фаолиятининг ҳуқуқий асослари ўз
ифодасини топган. Шу жиҳатдан олганда, мазкур қонун ҳам мамлакат пул
тизимининг меъѐрий-ҳуқуқий асосларидан бири бўлиб ҳисобланади.

Қуйидаги 1-жадвал маълумотларидан кўринадики, 2008-2014 йилларда

республикамизда инфляция даражасини жиловлашга муваффақ бўлинган.
Бунинг устига, инфляция даражаси 2014 йилда 2008 йилга нисбатан сезиларли
даражада пасайган. Бу эса, пул тизимининг барқарорлигини таъминлаш нуқтаи

назаридан ижобий ҳолат ҳисобланади. Шунингдек, ушбу даврда монетизация
даражасининг ўсиш тенденциясини кузатилганлиги пул тизими барқарорлигига
ижобий таъсир кўрсатган.


background image

16

Ўзбекистон Республикасининг “Ўзбекистон Республикасининг Марказий банки тўғрисида”ги Қонуни. 1995

йил 21 декабрь. Ўзбекистон банк тизимини ислоҳ қилиш ва эркинлаштириш бўйича қонунчилик ҳужжатлари
тўплами. – Тошкент: Ўзбекистон, 2003. – 7-29-бетлар.

17

1-жадвал

Ўзбекистон Республикасида макроиқтисодий монетар

индикаторлар динамикас

и

17

Йиллар 2014 йилда

Индикаторлар

2008

2009

2010

2011

2012

2013

2014

2008

йилга

нисбата

н

ўзгариши

Инфляциянинг
йиллик даражаси, %

7,8

7,4

7,3

7,6

7,0

6,8

6,1

- 1,7 ф.п.

Монетизация даражаси, %

18,8

20,0

21,0

21,7

22,3

23,2

23,4

4,6 ф.п.

М2 пул агрегати, трлн.
сўм

6,9

9,6

12,9

16,9

21,5

27,6

33,9

4,9 марта

Марказий банк қайта
молиялаш
ставкасининг йиллик
даражаси, %

14,0

14,0

14,0

12,0

12,0

12,0

10,0

- 4,0 ф.п.

Тижорат
банкларининг
сўмдаги
депозитларига
нисбатан
белгиланган
ўртача мажбурий
захира ставкаси, %

15,7

15,0

12,5

12,5

12,5

12,5

12,5

- 3,2 ф.п.

* Изоҳ: 2009 йилнинг сентябрь ойидан бошлаб Марказий банкнинг мажбурий захира ставкаси

тижорат банклари депозитларининг муддатига боғлиқ равишда табақалаштирилди.

Таҳлил қилинган давр мобайнида пул массасининг ўсиш суръати юқори

бўлган. 2014 йилда пул массаси 2008 йилга нисбатан юқори суръатда, яъни 4,9
мартага ўсган. Шунингдек, 2008-2014 йилларда Марказий банк қайта молиялаш
ставкасининг пасайиш тенденцияси кузатилган.

2008-2010 йилларда Ўзбекистон Республикаси Марказий банкининг

тижорат банкларининг депозитларига нисбатан белгиланган мажбурий захира
ставкаларининг пасайиш тенденциясига эга бўлганлиги кузатилган. Бу эса,
тижорат

банкларининг

депозит

базасини

мустаҳкамлаш

ва

уларнинг

ликвидлигини ошириш нуқтаи-назаридан ижобий ҳолат ҳисобланади.


background image

Республикамизда пул тизимини тартибга солишда Марказий банкнинг

юзага келган ортиқча ликвидликни олиб қўйиш имконини беради.

депозит операциялари муҳим ўрин тутади. Мазкур операциялар банк тизимида

9 8 7 6 5 4 3 2 1

1,21,7

3,0

4,3

5,9

7,1

7,8

0

2008й. 2009й. 2010й. 2011й. 2012й. 2013й. 2014й.

4-расм. Ўзбекистон Республикаси Марказий банкининг депозит

операциялари ҳажми

18

, трлн. сўм

17

Жадвал www.cbu.uz. сайти маълумотлари асосида муаллиф томонидан шакллантирилди.

18

“Пул-кредит сиѐсати. www.cbu.uz”. сайти маълумотлари асосида муаллиф томонидан тузилган.

18

4-расм маълумотларидан кўринадики, 2008-2014 йилларда Марказий

банкнинг депозит операциялари ҳажмининг ўсиш тенденцияси кузатилган. Бу
эса, пул тизимининг барқарорлигини таъминлаш нуқтаи-назаридан ижобий
ҳолат ҳисобланади. Чунки, банк тизимида ликвидликнинг тўпланиши пуллар
таклифининг кўпайиш хавфини юзага келтиради.

Шунингдек, тадқиқотнинг ушбу бобида Ўзбекистон Республикаси пул

тизимининг шаклланиш ва ривожланиш босқичлари асослаб берилди:

Биринчи

босқич (1994-1996 йиллар).

Мазкур босқичда, биринчидан, миллий валюта

муомалага киритилди; иккинчидан, “Ўзбекистон Республикасининг Марказий
банки тўғрисида”ги, “Банклар ва банк фаолияти тўғрисида”ги қонунлар қабул
қилинди; учинчидан, пул айланмасининг таянч асосини ташкил қиладиган ва
банк тизимининг иккинчи поғонаси бўлган тижорат банклари тизими пайдо
бўлди; тўртинчидан, Мустақил давлатлар ҳамдўстлигига аъзо бўлган
мамлакатлар ичида биринчи бўлиб, Ўзбекистонда банклараро электрон тўлов
тизими яратилди.

Иккинчи босқич (1997-1999 йиллар).

Ушбу босқичда мамлакат пул

тизимининг институционал асосларини такомиллаштиришга қаратилган жиддий
чора-тадбирлар амалга оширилди. Хусусан, Ўзбекистон Республикаси Ташқи
иқтисодий фаолият Миллий банки, Асакабанк, Саноатқурилишбанк каби
банклар томонидан микропроцессорли пластик карточкалар орқали иш ҳақини
тўлаш амалиѐти йўлга қўйилди. 1997-1999 йилларда республикамиз бўйича 30
мингдан зиѐд пластик карточка муомалага чиқарилиб, 512 та савдо ва хизмат
кўрсатиш объектлари терминаллар билан таъминланди

19

.

Шунингдек, 1998 йилдан бошлаб тижорат банклари амалиѐтига “Банк –

Мижоз” дастурининг жорий қилиниши миллий тўлов тизимини ривожлантириш


background image

нуқтаи-назаридан муҳим аҳамият касб этди.

Мазкур босқичда Ўзбекистон Республикаси Президентининг “Хусусий

тижорат банкларини ташкил қилишни рағбатлантириш чора-тадбирлари
тўғрисида”ги фармонининг қабул қилиниши банк тизимини ривожлантириш
орқали пул айланмасини бошқаришда муҳим воқелик бўлди.

Учинчи босқич (2000-2006 йиллар).

Мазкур босқичда пул тизимини

мустаҳкамлашга қаратилган жиддий чора-тадбирлар амалга оширилди. Хусусан,
2000 йил 21 мартда Ўзбекистон Республикаси Президентининг ПФ-2564-сонли
“Банк тизимини янада эркинлаштириш ва ислоҳ қилиш борасидаги чора
тадбирлар тўғрисида”ги фармони қабул қилинди.

Ушбу босқичдаги энг аҳамиятли янгилик, фикримизча, 2003 йил 8 октябрда

Ўзбекистон

ҳукумати

томонидан

Халқаро

валюта

фонди Келишувлар

моддасининг VIII-моддаси бўйича мажбуриятларни қабул қилинганлигидир.
Ушбу мажбуриятлар 2003 йил 15 октябрдан бошлаб кучга кирди. Натижада
республикамизда, тўлов балансининг жорий операциялар бўлими бўйича
валютавий чекловлар бекор қилинди.

Шунингдек, мазкур босқичда Ўзбекистон Республикасининг “Валютани

тартибга солиш тўғрисида”ги қонуни янги таҳрирда қабул қилинди (2003 йил

19

Ўзбекистон Республикаси пул тизими. Ф.М. Муллажонов таҳрири остида. – Тошкент: Ўзбекистон, 2011. – 37-б.

19

11 декабрь). Бунинг устига, Ўзбекистон Республикаси Вазирлар Маҳкамасининг

2003 йил 4 февралдаги 63-сонли “Пул-кредит кўрсаткичларини тартибга солиш
механизмини

такомиллаштириш

чора-тадбирлари

тўғрисида”ги

қарорига

мувофиқ, Марказий банк зиммасига М2 пул агрегатининг ўсиш суръатларини
назорат қилиш мажбурияти юкланди

20

.

Тўртинчи босқич (2007-2010 йиллар).

Мазкур босқичда 2007 йилнинг 1

январидан бошлаб, тижорат банклари устав капиталининг минимал миқдорига
қўйилган талабларни ошириш сиѐсатини амалга ошириш бошланди, нақд
пулларга бўлган талабни қисқартириш, банкларнинг ликвидлиги ва тўловга
қобиллигини оширишга қаратилган меъѐрий ҳужжатлар қабул қилинди.

Бундан ташқари, Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2009 йил 28

июлдаги ПҚ-1166-сонли “Тижорат банкларининг инвестиция лойиҳаларини
молиялаштиришга

йўналтирилган

узоқ

муддатли

кредитлари

улушини

кўпайтиришни

рағбатлантириш

борасидаги

қўшимча

чора-тадбирлар

тўғрисида”ги

Қарорига мувофиқ, республикамиз банк амалиѐтида биринчи

марта Ўзбекистон

Республикаси Марказий банкининг мажбурий захира

ставкалари тижорат банклари

депозитларининг муддатига боғлиқ равишда

табақалаштирилди.

Мамлакат пул тизимини шакллантириш ва ривожлантиришнинг бешинчи

босқичи Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2010 йил 26 ноябрдаги
ПҚ-1438-сонли “2011-2015 йилларда республика молия-банк тизимини янада
ислоҳ қилиш ва барқарорлигини ошириш ҳамда юқори халқаро рейтинг
кўрсаткичларига эришишнинг устувор йўналишлари тўғрисида”ги Қарорининг
қабул қилиниши билан бошланди ва ҳозирга қадар давом этмоқда.


background image

Эътироф этиш жоизки, республикамизда пластик карталарга асосланган

назаридан ижобий ҳолат ҳисобланади.

тўловлар ҳажмининг ошиб бораѐтгани пул тизимини мустаҳкамлаш нуқтаи

2013 й.
2014 й. 2012й.
2011й. 2010й.
2009й. 2008й.

2253
1174

5700

10192

12658
16307

22758

0 5000 10000 15000 20000 25000

5-расм. Жисмоний шахсларнинг миллий валютадаги банк карталари

орқали амалга оширилган транзакциялар суммаcи

21

, (млрд сўм)

20

Ўзбекистон Республикаси Вазирлар Маҳкамасининг 2003 йил 4 февралдаги 63-сонли “Пул-кредит

кўрсаткичларини тартибга солиш механизмини такомиллаштириш чора-тадбирлари тўғрисида”ги Қарори//
Ўзбекистон Республикаси қонун ҳужжатлари тўплами. – Тошкент, 2003. – №3. – 29-б.

21

Расм “Тўлов тизими. www.cbu.uz”. сайти маълумотлари асосида муаллиф томонидан ишлаб чиқилди.

20

5-расм маълумотларидан кўринадики, 2008-2014 йилларда республикамизда

жисмоний шахсларнинг миллий валютадаги пластик карталар орқали амалга
оширган транзакциялари суммасининг ўсиш тенденцияси кузатилган. Айниқса,
2013-2014

йилларда

пластик

карталар

воситасида

амалга

оширилган

тўловларнинг ўсиш суръати юқори бўлган. Агар 2013 йилда пластик карталар
орқали амалга оширилган транзакциялар суммаси ўсиши 2012 йилга нисбатан
28,8 фоизни ташкил қилган бўлса, мазкур ўсиш суръати 2014 йилда 2013 йилга
нисбатан 39,6 фоизни ташкил этди.

2-жадвал

Ўзбекистон Республикасида Марказий банкнинг қайта молиялаш ставкаси

ва тижорат банкларининг сўмда берилган кредитларининг ўртача йиллик

фоиз ставкаси

22

, фоизда

Кўрсаткичлар

Йиллар

2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014

Марказий банк қайта
молиялаш ставкасининг

14,0

14,0

14,0

12,0

12,0

12,0

10,0


background image

йиллик даражаси

Тижорат банкларининг сўмда
берилган кредитларининг
ўртача йиллик фоиз ставкаси

16,6

15,9

13,4

12,5

13,5

13,0

12,5

2-жадвал

маълумотларидан

кўринадики,

Марказий банкнинг қайта

молиялаш ставкаси билан тижорат банклари томонидан сўмда берилган
кредитлар фоиз ставкалари ўртасида бевосита алоқадорлик мавжуд эмас.
Ҳолбуки, Марказий банк қайта молиялаш ставкасининг ўзгариши натижасида
тижорат банклари кредитлари фоиз ставкасининг мутаносиб равишда ўзгариши
муҳим

ҳисобланиб, мазкур алоқадорлик қайта молиялаш сиѐсатининг

самарадорлигини ифодалайди ва тижорат банклари кредитлари баҳосига таъсир
этиш йўли билан пуллар таклифини ўзгартириш имконини беради.

“Ўзбекистон Республикаси пул тизимини мустаҳкамлашнинг назарий

ва услубий асосларини такомиллаштириш”

деб номланган тўртинчи бобда

пул

тизимини

мустаҳкамлашнинг

назарий

ва

услубий

асосларини

такомиллаштириш билан боғлиқ бўлган муаммолар аниқланган ва уларни ҳал
этишга қаратилган илмий таклифлар ва амалий тавсиялар ишлаб чиқилган.

Тадқиқот натижаларига асосланган ҳолда, миллий пул тизимининг меъѐрий

ҳуқуқий асосларини такомиллашмаганлиги, Марказий банк мажбурий захира

ставкаларининг юқори эканлиги, қайта молиялаш ставкаси эластиклик

даражасининг нисбатан паст эканлиги, пуллар таклифини тартибга солиш

механизмининг такомиллашмаганлиги каби долзарб муаммолар аниқланди.

Қайд этилган муаммоларни ҳал этишга қаратилган қуйидаги илмий

таклифлар ва амалий тавсиялар ишлаб чиқилди:

1. Пуллар таклифини тартибга солиш механизмини такомиллаштириш

мақсадида пул-кредит сиѐсати инструментларидан фойдаланиш амалиѐтини
такомиллаштириш ҳамда миллий ссуда капиталлари бозорини шакллантириш ва
ривожлантириш

йўли

билан

пул

массасининг

ўсиш

суръатларининг

барқарорлигини таъминлаш керак.

22

Жадвал “www.cbu.uz” сайти маълумотлари асосида муаллиф томонидан ишлаб чиқилди.

21

Пул-кредит сиѐсати инструментларидан фойдаланиш амалиѐтини

такомиллаштириш

Марказий банкнинг очиқ бозор

операциялари ҳажмини унинг

облигациялари ва ҳукуматнинг

қимматли қоғозлари эмиссияси

ҳисобидан ошириш

Марказий банкнинг мажбурий

захира сиѐсати ва қайта

молиялаш сиѐсати ўртасидаги

мутаносибликни таъминлаш

Марказий банкнинг депозит

операциялари ҳажмини

ошириш

Кредит ресурсларига бўлган

талабнинг ошиб кетиши

натижасида юзага келадиган

кредитлар фоиз

ставкаларининг кескин

кўтарилиш хавфига барҳам


background image

берадиган махсус захира

фондини шакллантириш

Марказий банк РЕПО

аукционлари орқали фоиз

ставкаларининг ўзгаришини

назорат қилиш

Фаолиятининг узлуксизлиги таъминланган ва етарли даражада ликвидли бўлган

миллий ссуда капиталлари бозорини шакллантириш

6-расм. Пуллар таклифини тартибга солиш механизмини

такомиллаштириш йўллари

23

2. Тижорат банкларининг кредит экспансиясини рағбатлантириш орқали

монетизация

даражасини ошириш мақсадида Ўзбекистон Республикаси

Марказий

банкининг

қайта

молиялаш ставкаси ва мажбурий захира

талабномаларининг базавий ставкасини инфляция даражасига монанд равишда
пасайтириш ҳамда тижорат банклари кредитларининг номинал фоиз ставкалари
барқарорлигини таъминлаш лозим.

3. Ўзбекистон Республикаси Марказий банкининг хорижий валюталар ва

олтин билан амалга ошириладиган своп операциялари ҳажмини ошириш ва
миллий валюта номинал алмашув курсини АҚШ доллари, евро ва Япония
иенидан ташкил топадиган “валюта савати”га нисбатан аниқлашни жорий қилиш
йўли билан миллий валюта–сўмнинг девальвация суръатини пасайтириш зарур.

4.

Пуллар

таклифини

таргетлаш

шароитида,

монетар

сиѐсат

инструментларининг эластиклигини таъминлаган ҳолда, инфляциянинг ўсишига
йўл қўймаслик, миллий валюта номинал алмашув курсининг паст ва барқарор
даражасини сақлаб туриш ва унинг реал алмашув курсининг ошишига йўл
қўймаслик йўли билан экспортни рағбатлантириш лозим.

5. Дебетли пластик карталар эгаларини овердрафт бўйича кредитлашни

жорий қилиш ва ривожлантириш орқали пластик карталар билан амалга
ошириладиган тўловлар ҳажмини ошириш лозим.

Шунингдек, мазкур бобда миллий пул тизимини мустаҳкамлашга

қаратилган чора-тадбирлар мажмуи ишлаб чиқилган (7-расм).

23

Муаллиф томонидан

ишлаб чиқилган.

22

МИЛЛИЙ ПУЛ ТИЗИМИНИ МУСТАҲКАМЛАШ ЙЎНАЛИШЛАРИ

Пул тизимининг
ҳуқуқий

асосларини
такомиллаштириш
Монетизация
даражасини ошириш

Пуллар таклифини
тартибга солиш
механизмини
такомиллаштириш

Пластик
карталар
муомаласини
ривожлантириш

Фуқарол

ик

кодексиг

а

ўзгартир

ишлар

киритиш

Маркази

й банк

тўғрисид

аги

қонунга

ўзгартир

ишлар

киритиш

Банклар

нинг

кредит

экспанси

ясини

рағбатла

нтириш

Бюджет

харажатл

арини

ошириш

Дебитор

қарздорл

икни

инкассац

ия

қилиш

Банкларг

а

марказла

шган

кредитла

р бериш

Репо

операция

ларини

йўлга

қўйиш

Мажбури

й захира

сиѐсатин

и

ўзгартир

иш

Маркази

й

банкнинг

депозит

операция

лари

ҳажмини

ошириш

Кредитли

карталар

ни

эмиссия

қилиш

Овердра

фт


background image

шаклида кредитла

ш

Молия бозорларини ривожлантириш

Банк тизими ликвидлигини

назорат қилишни кучайтириш

Тўлов тизимига таянч

принципларни тўлиқ жорий

қилиш

7-расм. Ўзбекистон Республикаси пул тизимини мустаҳкамлаш тадбирлари

мажмуи

24

Ушбу йўналишларнинг амалиѐтга татбиқи мамлакат пул тизимини сифат

жиҳатдан янги ривожланиш босқичига олиб чиқади.

“Ўзбекистон

пул

тизимини

мустаҳкамлаш

истиқболлари”

деб

номланган бешинчи бобда асосий макроиқтисодий кўрсаткичларни ҳисобга
олган ҳолда, пул массасининг оптимал ўсиш суръатларини аниқлаш бўйича
таҳлил амалга оширилган ва таҳлил натижаларига асосланган ҳолда, пул
массасининг ўсиш суръатлари ва миллий валюта номинал алмашув курси
ўзгаришининг 2015-2017 йилларга мўлжалланган прогноз кўрсаткичлари ишлаб
чиқилган.

Миллий валюта курсини ўзгаришини прогноз қилишда Халқаро валюта

фондининг валюта курсларини ўрта ва узоқ муддатли даврий оралиқларда
прогноз қилиш методикасидан фойдаланилди

25

.

Фикримизча, мазкур методика харид қобилияти паритети назариясига

асосланган бўлиб, Ўзбекистон иқтисодиѐти учун нисбатан мақбул ҳисобланади.
Бунинг сабаби шундаки, республикамизда миллий валютанинг номинал алмашув
курси бошқа кўрсаткичларга қараганда ички баҳолар билан узвий боғланган.

24

Тадқиқот жараѐнида олинган илмий натижалар асосида муаллиф томонидан

тузилган.

25

Manual: Financial programming and policies, IMF Institute, 2007.

23

Шунингдек, таянч кўрсаткичлардан яна бири сифатида миллий валюта реал

алмашув курсидан фойдаланилди. Чунки мазкур кўрсаткичнинг ўзгариши
кўплаб иқтисодий жараѐнларга бевосита ва кучли таъсир кўрсатади. Жумладан,
реал

алмашув

курсининг

ўзгариши

мамлакатдан экспорт қилинаѐтган

товарларнинг рақобатбардошлигига бевосита таъсир кўрсатади.

Миллий валюта реал алмашув курсини аниқлашда қуйидаги формуладан

фойдаланилди:

E P

*

RER

=

(1)

P

*

бу ерда:

E

- миллий валюта номинал алмашув курси;

P

- ички баҳолар даражаси;

*

P

- ташқи баҳолар даражаси.


background image

Ушбу формуладан келиб чиқиб, Марказий банк ички баҳоларнинг мақсадли

кўрсаткичлари шароитида миллий валютанинг реал алмашув курсига таъсир
этиш орқали девальвациянинг мақсадли кўрсаткичига эришиши мумкин. Бунда
харид қобилияти паритети (ХҚП) миллий валюта алмашув курси ва инфляцияни
баҳолаш учун асос бўлиб ҳисобланади.

Эконометрик моделлаштиришда биз фойдаланган МакКаллум қоидасини

қуйидаги кўринишда ифода этиш мумкин:

( )

Δ

m

t

= Δ

X

Δ

V

t

+

λ

Δ

X

Δ

X

t

(2)

бу ерда:

Δ

m

t

- пул массасининг йиллик фоизли ўзгариши;

Δ

X

-

номинал ЯИМнинг йиллик мақсадли ўсиши;

Δ

V

-

пуллар айланиш тезлигининг ўртача ўзгариши;

λ

- ҳақиқатдаги ЯИМни унинг мақсадли миқдоридан эҳтимолий тебраниш

даражаси;

Δ

X

t

- номинал ЯИМнинг йиллик ўзгариш суръатлари.

Δ

X

кўрсаткичи дефлятор ва реал ЯИМнинг ўсиши бўйича мақсадли

кўрсаткичлар уйғунлигини ифода этади.

Мазкур қоидага мувофиқ, инфляция ва номинал ЯИМнинг мақсадли

кўрсаткичларидан келиб чиққан ҳолда, Марказий банк пул массасининг оптимал
ўсиш суръатини белгилаш мумкин.

Бунда базавий моделга айрим аниқликлар киритилган, пуллар айланиш

тезлигининг ўртача ўзгариши номинал ЯИМнинг ўртача ўзгариши билан пул
массасининг фоизли ўзгариши ўртасидаги фарқ сифатида акс эттирилган. Ушбу
модель пул массаси ва номинал ЯИМнинг ўтган даврлардаги ўзгаришини пул
массасининг жорий даврдаги ўсишига таъсирини аниқлаш ва пул массасининг
ўрта

муддатли

даврий

оралиқларда

ўзгаришини

прогноз

қилишда

фойдаланилади.

Ушбу модель қуйидаги кўринишга эга:

n

1

1 1

λ

(3)

( )

( )

Δ

m

= Δ

GDP

Δ

Δ

Δ

Δ

t

GDP m GDP GDP

t
i

=

1

t t t t

n

24

Оддий математик тузатишлардан кейин мазкур модель қуйидаги

кўринишга келади:

(4)


background image

бу ерда:

- номинал ЯИМ ўсишининг мақсадли кўрсаткичи;

- пул массасининг t даврдаги фоизли ўзгариши;

- номинал ЯИМнинг ўтган даврдаги фоизли ўзгариши;

-

номинал пул массасининг ўтган даврдаги фоизли ўзгариши. Таҳлил жараѐнида
номинал пул массаси ва номинал ЯИМнинг 2000-2014 йиллардаги ўсиш
суръатларининг чораклик кўрсаткичлари олинган

26

. Ушбу модель асосида

ҳақиқатдаги ЯИМни унинг мақсадли ўсиш кўрсаткичидан фарқланиши (λ)
аниқланади.

Миллий валюта реал алмашув курсини ҳисоблашда валютанинг номинал

алмашув курси, ички ва ташқи баҳолар индекслари битта базага келтирилди.
Бизнинг ҳисоб-китобларимизда база сифатида 2000 йилнинг тўртинчи чораги
олинган ва барча уч кўрсаткич индексация қилинган.

E

ind

E

t

E

t

( *100)/

=

+

1

d

(5)

P

ind

=

(

P

+

1

+

100)/100*

P

t t

f

P

ind

=

(

P

+

1

+

100)/100*

P

t t

(6) (7)

Миллий валюта номинал алмашув курсининг ўсишини ҳисоб-китоб қилиш

учун ички баҳолар даражаси истеъмол баҳолари индекси ва ЯИМ дефляторининг
ўртача ўсиш суръати сифатида қабул қилинди. Чунки, ҳар иккала индекс ўзи
алоҳида қўлланилганда Ўзбекистондаги баҳолар даражаси ўзгаришини реал акс
эттира олмайди. Бунда ташқи баҳолар даражаси Халқаро тикланиш ва тараққиѐт
банкининг базасидан олинди.

Миллий валюта курсининг ҳисоб-китоблари иқтисодиѐтни

ривожлантиришнинг уч вариантида амалга оширилди:

1-вариант ички баҳоларнинг, шу жумладан, ЯИМ дефляторининг юқори

ўсиш суръатларига асосланган. Шунингдек, ушбу вариантда миллий валютанинг
юқори девальвация суръатлари ва ЯИМ дефляторининг энг юқори даражаси
олинган.

2-вариант истеъмол баҳолари индекси ва ЯИМ дефляторининг ўртача

ўсишига асосланган. Мазкур вариант валюта сиѐсати кўрсаткичларини прогноз
қилишда базавий ҳисобланади.

3-вариант консерватив вариант бўлиб, истеъмол баҳолари индекси ва ЯИМ

дефляторининг сезиларсиз даражадаги ўсиши ҳамда жаҳон баҳоларининг
барқарорлигига асосланган.

Натижада, ушбу бобда Ўзбекистон иқтисодиѐтини ривожлантиришнинг уч

сценарий вариантида пул массаси ўсиш суръати ва миллий валюта номинал
алмашув курси ўзгаришининг 2015-2017 йилларга мўлжалланган прогноз
кўрсаткичлари ишлаб чиқилди.

26

Ўзбекистон Республикаси Иқтисодиѐт вазирлигининг маълумотлари.

25


background image

3-жадвал

Пул массаси ва миллий валюта номинал алмашув курси ўзгаришининг

2015-2017 йилларга мўлжалланган прогноз кўрсаткичлари

27

Кўрсаткичлар 2012 2013 2014 Вар,

Прогноз

2015

2016

2017

Пул массаси
ўсиш
суръатлари, %

30,5

28,7

23,9

1
2
3

23,2
26,4
28,1

23,6
26,6
29,0

24,1
27,5
30,9

Миллий валюта
номинал алмашув
курсининг
ўзгариши
(девальвация), %

10,5

11,0

10,0

1
2
3

10,5

9,1
8,0

10,1

8,6
7,8

9,5
8,2
7,4

Иқтисодий

ўсишнинг

жорий

модели

сақлаб

қолинган

ҳолатда

ривожланишнинг 1-сценарийсида пул массасининг ўртача йиллик ўсиш суръати
23,6% атрофида бўлади. Бу эса, ЯИМ дефляторининг пасайишига, кредитлаш
ҳажмининг мавжуд ўсиш тенденциясини сақлаб қолинишига асосланган.

Пул массасининг паст суръатларда ўсиб бориши иқтисодиѐтни пул

маблағлари билан таъминланганлик даражасини секинлик билан, яъни йилига
ўртача 1,1 фоизли пунктга ўсишига олиб келади ва 2017 йилнинг охирига бориб,
монетизация даражаси 28 фоизга етади. Миллий валютанинг девальвация
суръати йилига 10 фоизни ташкил этади.

Ривожланишнинг 2-сценарийсида Марказий банкнинг қайта молиялаш

ставкасини пасайтириш билан бир вақтнинг ўзида ЯИМ дефлятори даражасини
пасайтириш ҳам кўзда тутилган. Прогноз ҳисоб-китоблари шуни кўрсатдики,
ЯИМ дефлятори даражасининг пасайиши, ЯИМнинг юқори ўсиш суръатлари,
инфляциянинг пул массаси ўсишига нисбатан эластиклигининг пасайиши
натижасида пул массасининг йиллик ўсиш суръати 26,8 фоизни ташкил этади.
Бунинг натижасида, монетизация даражаси йилига ўртача 1,9 фоизли пунктга
ошиб, 2017 йилнинг сўнггида 30 фоиздан ошади. Бу даражадаги ошиш
иқтисодиѐт субъектларининг пул маблағларига бўлган талаблари қондирилиш
даражасининг ошишига ва шунинг асосида иқтисодиѐтдаги тўловсизлик
ҳажмининг қисқаришига олиб келади. Ушбу сценарийга кўра, миллий
валютанинг йиллик девальвация суръати 8,6 фоизни ташкил этади.

Ривожланишнинг 3-сценарийсига кўра, пул массаси ўртача йиллик ўсиш

суръати 29,3 фоизни ташкил этади. Бу эса, 2017 йилнинг охирига бориб
монетизация даражасининг 31,0 фоизга етишига имкон яратади. Ўз навбатида,
монетизация даражасининг юқори суръатларда ошиши хўжалик юритувчи
субъектлар ўртасидаги дебитор ва кредитор қарздорлик ҳажмини сезиларли
даражада қисқартириш имконини беради.

Ўзбекистон Республикаси Марказий банки қайта молиялаш ставкасининг

йиллик даражаси прогноз қилинаѐтган даврда 6,0 фоизга тушади ва миллий


background image

валютанинг АҚШ долларига нисбатан йиллик девальвация суръати эса 7,7 фоиз
атрофида бўлади (1-2 фоизли пунктга фарқланиши мумкин).

27

Муаллиф томонидан амалга оширилган эконометрик таҳлил натижаларига асосан тузилган.

26

ХУЛОСАЛАР

1. Миллий пул тизими элементлари мажмуи (пул бирлиги; пул айланмаси

таркиби; пул айланмасини ташкил қилиш ва тартибга солиш; миллий валюта
паритети; миллий валюта курси; пул тизимини ташкил қилиш ва тартибга солиш
принциплари; пул тизимининг меъѐрий-ҳуқуқий асослари)нинг илмий-назарий
жиҳатдан асослаб берилиши келгусида мазкур тизим фаолиятини янада
такомиллаштиришга қаратилган чора-тадбирлар ишлаб чиқишда муҳим аҳамият
касб этади.

2. Миллий пул тизимини ташкил қилиш ва тартибга солиш принциплари

(номиналлик; муомалага чиқарилган нақд валютанинг таъминланганлиги;
монополлик

ва

ноѐблик;

сўзсиз

мажбурийлик;

чекланмаган миқдорда

алмаштириш; ҳуқуқий тартибга солиш; пул тизимини марказлашган тарзда
бошқариш; тўловларнинг даврий кетма-кетлиги; пул тизимида иштирок этувчи
субъектларнинг молиявий ва мулкий жавобгарлиги; пуллик тўловларнинг
узлуксизлигини таъминлаш; тўловларни тўловчининг розилигига асосан амалга
ошириш принциплари) мажмуининг шакллантирилиши пул тизимининг услубий
асосларини такомиллаштиришга олиб келади.

3. Олтинга алмашинмайдиган қоғоз ва кредит пуллари тизимига хос бўлган

хусусиятларнинг аниқланиши пул тизими эволюциясининг моҳиятини тўлароқ
очиб беришга хизмат қилади.

4. “Ўзбекистон Республикасининг Марказий банки тўғрисида”ги Қонунда

пул тизими элементларининг тўлиқ акс эттирилиши ҳамда Ўзбекистон
Республикаси Фуқаролик кодексининг 772-моддасига тижорат банкларининг ўз
мижозлари жорий ҳисобрақамларидаги пул маблағларини уларнинг розилигисиз
ишлатишларини таъқиқловчи ўзгартириш киритиш пул тизимининг меъѐрий
ҳуқуқий асосларини такомиллаштириш имконини яратади.

5. Тижорат банкларининг кредит экспансиясини рағбатлантириш орқали

монетизация

даражасини ошириш мақсадида Ўзбекистон Республикаси

Марказий

банкининг

қайта

молиялаш ставкаси ва мажбурий захира

талабномаларининг базавий ставкасини инфляция даражасига монанд равишда
пасайтириш ҳамда тижорат банклари кредитларининг номинал фоиз ставкалари
барқарорлигини таъминлаш лозим.

6.

Монетар

сиѐсат

инструментларидан

фойдаланиш

амалиѐтини

такомиллаштириш ҳамда миллий ссуда капиталлари бозорини шакллантириш ва
ривожлантириш йўли билан пул массасининг ўсиш суръатлари барқарорлигини
таъминлаш пуллар таклифини тартибга солиш механизмини такомиллаштириш
имконини беради.

Қисқа муддатли кредитларнинг бозор баҳосини реал аниқлаш имконини

берувчи миллий ссуда капиталлари бозорини шакллантириш ҳамда кредит
ресурсларига бўлган талабнинг ошиб кетиши натижасида юзага келадиган


background image

кредитлар фоиз ставкаларининг кескин кўтарилиш хавфига барҳам берадиган
махсус захира фондини шакллантириш миллий ссуда капиталлари бозорининг
ривожланишига аҳамиятли таъсир кўрсатади.

27

7. Ўзбекистон Республикаси Марказий банкининг хорижий валюталар ва

олтин билан амалга ошириладиган своп операциялари ҳажмини ошириш ва
миллий валюта номинал алмашув курсини “валюта савати”га нисбатан
аниқлашни жорий қилиш йўли билан миллий валюта-сўмнинг девальвация
суръатини пасайтириш лозим.

Ўзбекистон Республикаси Марказий банки АҚШ Федерал захира тизими,

Европа Марказий банки ва Япония Марказий банки билан валютавий своп
операцияларини узлуксиз равишда амалга оширишни йўлга қўйиши лозим.
Бунинг натижасида, биринчидан, жорий валюта бозорининг ликвидлилигини
таъминлаш билан боғлиқ бўлган муаммолар барҳам топади; иккинчидан,
Марказий банкнинг расмий халқаро валюта захираларини бошқариш имконияти
кенгаяди.

8.

Пуллар

таклифини

таргетлаш

шароитида,

монетар

сиѐсат

инструментларининг эластиклигини таъминлаган ҳолда, инфляцияни ўсишига
йўл қўймаслик ва миллий валюта номинал алмашув курсининг паст ва барқарор
даражасини сақлаб туриш ва унинг реал алмашув курсининг ошишига йўл
қўймаслик йўли билан экспортни рағбатлантириш лозим.

Монетар сиѐсат инструментларининг эластиклигини таъминлаш мақсадида,

биринчидан, монетар инструментларнинг ўзаро мутаносиблигини таъминлаш
лозим; иккинчидан, монетар сиѐсатнинг стратегик ва тактик мақсадларига
аниқлик киритиш лозим; учинчидан, Марказий банкнинг иқтисодий ва сиѐсий
мустақиллик даражасини ошириш лозим.

9. Республикамиз амалиѐтида кредитли пластик карталар муомаласининг

мавжуд эмаслигини ҳисобга олиб, дебетли пластик карталар эгаларининг
тижорат банкларидаги жорий ҳисобрақамлари бўйича овердрафт шаклида
кредитлашни жорий қилиш ва ривожлантириш йўли билан пластик карталар
орқали амалга ошириладиган тўловлар ҳажмини ошириш лозим.

Тижорат банклари фаолиятида овердрафт шаклида кредитлаш жараѐнида

юзага келадиган кредит риски даражаси ошиб кетишининг олдини олиш
мақсадида, биринчидан, кредит олган мижозга ҳар ойнинг сўнгги иш кунида
жорий

ҳисобрақамнинг

кредитли

қолдиққа

эга

бўлишини таъминлаш

мажбурияти юкланиши лозим; иккинчидан, иш ҳақи бўйича тўловларнинг
кечикишига йўл қўймаслик зарур.

10.

Ўзбекистон

Республикаси

тижорат

банкларининг

валюта

операцияларини янада ривожлантириш мақсадида, биринчидан, тижорат
банкларида очиқ валюта позициясини баҳолаш учун ҳар бир валюта операцияси
тури бўйича алоҳида позицион ҳисобрақам очиш лозим. Иккинчидан, банкларда
махсус ҳисобрақам очиб, унда фойдадан ажратмалар ҳисобига маблағлар
тўпланишини таъминлаш лозим. Сўнгра тўпланган маблағлар ва тақсимланмаган
фойда ҳисобидан девальвация захирасини тижорат банкларининг регулятив


background image

капитали таркибидан чиқариш мақсадга мувофиқдир.

28

НАУЧНЫЙ СОВЕТ ПО ПРИСУЖДЕНИЮ УЧЕНОЙ СТЕПЕНИ

ДОКТОРА НАУК №16.07.2013.I.31.01 ПРИ БАНКОВСКО-ФИНАНСОВОЙ

АКАДЕМИИ РЕСПУБЛИКИ УЗБЕКИСТАН, ТАШКЕНТСКОМ

ИНСТИТУТЕ ИРРИГАЦИИ И МЕЛИОРАЦИИ И ТАШКЕНТСКОМ

ФИНАНСОВОМ ИНСТИТУТЕ

ТАШКЕНТСКИЙ ФИНАНСОВЫЙ ИНСТИТУТ

ИСМАИЛОВ АЛИШЕР АГЗАМОВИЧ

СОВЕРШЕНСТВОВАНИЕ ТЕОРЕТИКО-МЕТОДОЛОГИЧЕСКИХ

ОСНОВ УКРЕПЛЕНИЯ ДЕНЕЖНОЙ СИСТЕМЫ

РЕСПУБЛИКИ УЗБЕКИСТАН

08.00.07 – Финансы. Бухгалтерский учет

(экономические науки)

АВТОРЕФЕРАТ ДОКТОРСКОЙ ДИССЕРТАЦИИ


background image

Ташкент

2016

29

Тема докторской диссертации зарегистрирована под номером 30.09.2014/B2014.3-4.I136 в

Высшей аттестационной комиссии при Кабинете Министров Республики Узбекистан

Докторская диссертация выполнена в Ташкентском финансовом институте.

Автореферат диссертации на трѐх языках (узбекский русский, английский) размещен на веб

странице научного совета (www.bfa.uz) и информационно – образовательном портале “ZiyoNet”
(www.ziyonet.uz).

Научный консультант: Бобакулов Тулкин Ибодуллаевич

доктор

экономических наук, профессор

Официальные оппоненты: Иминов Одилжон Каримович

доктор экономических наук, профессор

Мирзаев Фарход Исамович

доктор экономических наук

Бурханов Актам Усманович

доктор экономических наук

Ведущая организация:

Ташкентский государственный экономический университет

Защита диссертации состоится «___»____________ 2016 года в ____ часов на заседании

научного совета №16.07.2013.I.31.01 по защите диссертаций на соискание ученой степени
доктора экономических наук при Банковско - финансовой академии Республики Узбекистан,
Ташкентском институте ирригации и мелиорации и Ташкентском финансовом институте по
адресу: 100000, г.Ташкент, ул. Мовароуннахр, 16. Тел.: (+99871) 237-53-25, факс: (+99871)
237-50-01, e-mail: info@bfa.uz.

С докторской диссертацией можно ознакомиться в Информационно - ресурсном центре

Банковско - финансовой академии Республики Узбекистан (зарегистрировано под номером
___). Адрес: 100000, г. Ташкент, ул. Мовароуннахр, 16. Тел.: (+99871) 237-53-25, факс: (+99871)
237-54-01, e-mail: info@bfa.uz.

Автореферат диссертации разослан «___»_______ 2016 года

(протокол реестра ____ от «____»_________ 2016 года).


background image

А.Ш.Бекмурадов

Председатель научного совета по присуждению

ученой степени доктора наук, д.э.н., профессор

У.В. Гафуров

Учѐный секретарь научного совета по

присуждению ученой степени доктора наук,

к.э.н., доцент

Ф.И.Мирзаев

Председатель научного семинара при научном

совете по присуждению ученой степени доктора

наук, д.э.н.

30

ВВЕДЕНИЕ (аннотация докторской диссертации)

Актуальность и востребованность темы диссертации.

Финансово

экономический кризис, продолжающийся в мировой экономике, привел к
обесцениванию национальных валют, появлению денег в огромном размере,
необеспеченных активами, ухудшению состояния платѐжных балансов и, в
конечном счете, к тому, что национальная экономика оказывается в состоянии
рецессии во многих странах мира. По официальным данным, общий объем
льготных кредитов Европейского Центрального банка, предоставляемых в
рамках программы «количественного смягчения», достиг 1,1 трлн. евро

28

. Это, в

свою

очередь,

обуславливает необходимость обеспечения стабильности

денежной системы и пересмотра ее роли в развитии экономики.

Происходящие

со

стремительной

скоростью

в

современном

геопространстве

процессы,

прежде

всего,

растущее

противостояние,

труднопредсказуемость и неопределѐнность мирового рынка, продолжающийся
глобальный

финансово-экономический

кризис

и

его

последствия,

сокращающаяся инвестиционная активность и падение темпов роста в
большинстве стран мира, разумеется, не могут не повлиять на экономику нашей
страны, требуют от нас трезвой оценки ситуации и максимального вовлечения
всех имеющихся резервов и возможностей

29

. Это обуславливает необходимость

укрепления денежной системы страны, совершенствования еѐ теоретических и
методологических основ, потому что национальная денежная система занимает
важное место в обеспечении стабильности темпов роста экономики страны,
повышения еѐ экспортного потенциала. Так, обесценивание национальной
валюты приведет к удорожанию импорта, понижению уровня жизни населения, а
повышение реального обменного курса национальной валюты приведет к
удорожанию экспортируемых товаров, что отрицательно влияет на экспортный
потенциал страны.

В то же время, в республике уровень обеспечения национальной экономики

денежными средствами, регулирование темпа девальвации национальной
валюты, внесение ясности в элементы денежной системы, наиболее полное


background image

отражение принципов организации и управления национальной денежной
системой на основе нормативно-правовых документов имеет важное научно
практическое значение в совершенствовании теоретических и методологических
основ денежной системы.

Данное диссертационное исследование в определенной степени служит

выполнению задач, предусмотренных в Постановлении Президента Республики
Узбекистан ПП-2344 от 6 мая 2015 года «О мерах по дальнейшему повышению
финансовой устойчивости коммерческих банков и развитию их ресурсной базы»,
а также в других нормативно-правовых документах, принятых в данной сфере.

28

ЕЦБ становится мировым печатным станком. http//www.expert.ru/2015/12/3/europe.

29

Каримов И.А. Создание в 2015 году широких возможностей для развития частной собственности и частного

предпринимательства путѐм осуществления коренных структурных преобразований в экономике страны,
последовательного продолжения процессов модернизации и диверсификации - наша приоритетная задача. –
Ташкент: Узбекистан, 2015. - С. 57.

31

Соответствие исследования с приоритетными направлениями развития

науки и технологий республики.

Данное исследование выполнено в рамках

проекта ППИ-2 – «Разработка научных основ дальнейшего углубления
демократических реформ, формирование гражданского общества, модернизации
и либерализации национальной экономики» в соответствии с приоритетным
направлением развития науки и технологий республики I. «Духовно
нравственное культурное развитие демократического и правового общества,
формирование инновационной экономики».

Обзор зарубежных научных исследований по теме диссертации.

Научные

исследования, направленные на укрепление денежной системы, повышение еѐ
роли в обеспечении стабильного развития национальной

экономики,

осуществляются в ведущих научных центрах и высших

образовательных

учреждениях мира, в том числе: Economic Development Institute, World bank
(США), International Monetary Fund, (США), European Bank for Reconstruction and
Development (Великобритания), Институт экономической политики (Россия),
Harvard University (США), University of Chicago (США),

Oxford University

(Великобритания), Bank of Japan, Monetary and Economic

Studies (Япония),

Hanyang

University

(Южная

Корея),

Финансовом университете

при

правительстве Российской Федерации (Россия), Банковско-финансовой академии
Республики Узбекистан, Ташкентским финансовом институте.

В результате исследований, проведенных в мире по укреплению денежной

системы, повышению еѐ роли в обеспечении стабильности экономического
роста, был получен ряд научных результатов, в том числе: обоснована
возможность снижения темпа инфляции путем таргетирования денежной массы
(University of Chicago, США); аргументированы предложения о повышении
объема кредитования фирм и компаний на основе снижения процентных ставок
кредитов коммерческих банков через бюджетную политику (Oxford University,
Великобритания); доказано наступление банковского кризиса в результате
годового темпа роста кредитов свыше 30% при достижении уровня кредитов
коммерческих банков по отношению к ВВП в 60% (International Monetary Fund,


background image

США); обоснована целесообразность стимулирования экономического роста
путем

проведения

денежно-кредитной

политики,

основанной

на

«количественном смягчении» в условиях дефляции (Bank of Japan, Monetary and
Economic Studies, Япония); усовершенствована денежно-кредитная политика
путем увеличения объектов операций открытого рынка Центрального банка,
усилением воздействия инструментов рефинансирования на ликвидность банков
(Hanyang University, Южная Корея); обоснована необходимость перевода
национальной валюты на режим свободного плавания с целью предотвращения
резкого уменьшения объема золотовалютных резервов в условиях уменьшения
предложений иностранных валют (Институт экономической политики, Россия).

В мировом масштабе проводятся исследования по совершенствованию

научно-теоретических, методологических и практических основ укрепления
денежной системы, в том числе: недопущение резкого ухудшения состояния
национальной денежной системы в условиях мирового финансово

экономического кризиса; повышение роли денежной системы в обеспечении

32

стабильного роста валового внутреннего продукта страны; достижение
эффективности использования индикаторов денежно-кредитной политики;
осуществление

денежно-кредитно-бюджетных политик, направленных на

стимулирование макроэкономического роста; достижение бесперебойности
платежной системы путем обеспечения ликвидности банковской системы;
повышения роли и значения курсовой политики Центрального банка в
стимулировании экспортного потенциала страны.

Степень изученности проблемы.

Труды

30

Президента Республики

Узбекистан Каримова И.А. послужили научно-методологической основой при
исследовании теоретико-методологических основ укрепления денежной системы
в стране.

Вопросы повышения роли денежной системы в развитии национальной

экономики, в частности, обеспечения бесперебойности национальной платежной
системы и совершенствования практики регулирования экономики денежно
кредитными средствами были исследованы, и соответствующие выводы были
сформулированы в научных трудах таких зарубежных ученых-экономистов, как:
Навой А., Косой А., Белоглазова Г., Ван-Хуз Д, Кейнс Дж., Абрамова М.,
Фридмен М., Лаврушин О., Афанасьева О., Смирнова О., Миллер Р, Моисеев С,
Хесус У, Мишкин Ф

31

.

Например, Моисеев С. в своих научных трудах анализировал такие

актуальные вопросы денежной системы, как обеспечение стабильности
национальной валюты, таргетирование предложения денег и целевой показатель
инфляции и сформулировал соответствующие выводы. А Белоглазова Г., с целью
внесения ясности в элементы денежной системы, утверждает, что денежная
единица, масштаб цен, денежный оборот, денежная масса и механизм эмиссии
являются элементами денежной системы

32

.

По мнению Кейнса Дж., деньги являются эндогенным фактором

производства, рост предложения которых Центральный банк может


background image

30

Каримов И.А. О банковской системе, денежном обращении, кредите, инвестициях и финансовой стабильности.

– Ташкент: Узбекистан, 2005. - 528 с.; Каримов И.А. Высшее счастье – служить во имя счастья и великого
будущего родной страны . – Ташкент: Узбекистан, 2015. – 304 р.; Каримов И.А. Создание в 2015 году широких
возможностей для развития частной собственности и частного предпринимательства путѐм осуществления
коренных структурных преобразований в экономике страны, последовательного продолжения процессов
модернизации и диверсификации-наша приоритетная задача. –Ташкент: Узбекистан, 2015. – 72 с.

31

Навой А.В. Центральный банк в глобальном хозяйстве. Монография. – М.: ГОУ ВПО «РЭУ им. Г.В.Плеханова»,

2010. – 528 с.; Косой А.М. Платежный оборот: исследование и рекомендации. Монография. – М.: КНОРУС, 2012. –
296 с.; Белоглазова Г.Н. Деньги, кредит, банки. Учебник. – М.: Высшее образование, 2008. – 620 с.; Миллер Л.Р.,
Ван-Хуз Д.Д. Современные деньги и банковское дело. Пер. с англ. - Москва: ИНФРА-М, 2000.- 856 с.; Кейнс Дж.
М. Общая теория занятости, процента и денег. Пер. с англ. – М.: Гелиос АРВ, 1999. – 352 с.; Абрамова М.А.
Национальная денежная система: теория, методология исследования, концепция развития в

условиях

модернизации современной экономики. – М.: ИНФРА-М, 2014. – 380 с.; Фридмен М. Основы монетаризма. Пер. с
англ. – М.: ТЕИС, 2002. – 175с.; Деньги, кредит, банки. Учебник. Под ред. проф. О.И. Лаврушина. – М.: КНОРУС,
2009. – 560 с.; Афанасьева О.Н. О таргетировании инфляции и регулировании курса рубля//Банковское дело. –
Москва, 2014. - №4. – С. 10-14.; Смирнова О.В. Центральные банки в современном мире//Деньги и кредит. –
Москва, 2013. - №1. – С. 66-67.; Моисеев С.Р. Денежно-кредитная политика: теория и практика. – М.: Экономисть,
2008. – 652 с.; Хесус У.С. Деньги, банковский кредит и экономические циклы. Пер. с англ. – Челябинск: Социум,
2008. – 663 с.; Мишкин Ф.С. Экономическая теория денег, банковского дела и финансовых рынков. Пер. с англ. –
М.: И.Д. ООО «Вильямс», 2013. – 880 с.

32

Белоглазова Г.Н. Деньги, кредит, банки. Учебник. – М.: Высшее образование, 2008. – С. 113-128.

33

регулировать через операции на открытом рынке

33

. Он, высоко оценивая

возможности Центральных банков регулировать предложение денег, выдвинул
идею о том, что предложение денег должно выполнять задачу стимулирования
производства.

Отдельные теоретические, методологические и практические аспекты

укрепления денежной системы нашли свои отражения в научных трудах
узбекских ученых-экономистов - Вахабова А., Омонова А., Душаева Б.,
Намозова О., Шомуродова Р., Коралиева Т., Бобакулова Т

34

.

Намозов О. в качестве обязательного условия укрепления денежной

системы предлагает внедрение инфляционного таргетирования. А Душаев Б.
предлагает совершенствовать регулирование предложения денег путем развития
практики использования инструментов монетарной политики.

В

Узбекистане

исследование

направлений

совершенствования

теоретических и методологических основ укрепления денежной системы в
качестве самостоятельного научного исследования является актуальным и имеет
научно-практическое значение.

Связь темы диссертации с научно-исследовательскими работами

высшего образовательного учреждения, где выполнена диссертация.

Диссертационное исследование выполнено в рамках плана стратегического
направления

научно-исследовательских работ Ташкентского финансового

института «Научные основы координации финансов, банков и учетной системы
в условиях модернизации экономики».

Целью исследования

является разработка научных предложений и

практических рекомендаций, направленных на совершенствование теоретико
методологических основ укрепления денежной системы в национальной
экономике.

Задачи исследования:


background image

исследовать научно-теоретические основы денежной системы и еѐ

укрепление;

систематизировать проблемы, связанные с совершенствованием теоретико

методологических основ укрепления денежной системы;

раскрыть особенности системы бумажных, кредитных денег, не

обмениваемых на золото;

разработать научные рекомендации по использованию передового опыта

зарубежных

стран

в

области

совершенствования

теоретических

и

методологических основ укрепления денежной системы;

33

Кейнс Дж. М. Общая теория занятости, процента и денег. Пер. с англ. – М.: Гелиос АРВ, 1999. – С. 184.

34

Омонов А.А., Коралиев Т.М. Деньги, кредит и банки. Учебник. – Ташкент: Iqtisod-Moliya, 2012. – 324 с.; Вахабов
А.В. Обеспечение стабильности банковской системы в условиях кризиса//Экономический вестник Узбекистана. –
Ташкент, 2009. - №4 – 24-с.; Душаев Б.М. Монетарная политика. – Ташкент: Iqtisod-Moliya, 2003. – 120 с.; Намозов
О.Ш. Монетарная политика в переходной экономике: концептуальные подходы и программные направления.
Автореф. дисс. на соис. уч. ст. д.э.н. – Ташкент, 2001. – 39с.; Шомуродов Р.Т. Пути совершенствования
монетарных средств в банковской системе. Автореф. дисс. на соис. уч. ст. к.э.н.. – Ташкент, 2004. – 19 с.;
Бобакулов Т.И. Проблемы обеспечения стабильности курса национальной валюты и пути их решений. Автореф.
дисс. на соис. уч. ст. д.э.н.. – Ташкент: БФА, 2008. – 33с.

34

проанализировать современное состояние денежной системы Республики

Узбекистан и выявить имеющиеся тенденции;

разработать научные предложения и практические рекомендации по

совершенствованию теоретических и методологических основ укрепления
денежной системы;

разработать среднесрочные прогнозные показатели изменения темпа роста

денежной массы и номинального обменного курса национальной валюты.

Объектом исследования

является денежная система Республики Узбекистан.

Предмет исследования

составляют финансовые отношения, возникающие

в процессе организации и регулирования денежного оборота в Республике
Узбекистан.

Методы исследования.

В диссертации были использованы такие

исследовательские и аналитические методы, как метод экспертной оценки,
индукция

и

дедукция,

экономико-математическое

моделирование,

корреляционный и регрессионный анализ.

Научная новизна исследования

заключается в следующем:

обоснованы целесообразность повышения уровня монетизации через

стимулирование кредитной экспансии коммерческих банков путем снижения
ставки рефинансирования и базовой ставки обязательных резервов в
соответствии с уровнем инфляции и обеспечения стабильности номинальной
процентной ставки кредитов коммерческих банков;

разработаны пути совершенствования механизма регулирования

предложения денег, способствующих стабильности роста денежной массы
посредством совершенствования практики использования инструментов
монетарной политики и развития денежного рынка;

обосновано повышение объема конверсионных операций для понижения


background image

уровня обесценивания национальной валюты - сума;

обоснованы предложения по недопущению роста инфляции путем

обеспечения

эластичности

инструментов

монетарной

политики,

стимулированию экспорта путем сохранения низкого и стабильного обменного
курса национальной валюты и недопущению повышения еѐ реального
обменного курса в условиях таргетирования предложения денег.

Практические результаты исследования

заключаются в следующем: на

основе эконометрических анализов была доказана возможность доведения
уровня монетизации на конец 2017 года до 31,0% в результате снижения ставки
рефинансирования Центрального банка до 6%, тем самым обеспечивая
среднегодовой темп роста денежной массы на уровне 29,3% согласно сценарию
высокого экономического роста экономики страны; обоснованы возможности
повышения роли национальной денежной системы в обеспечении стабильного
развития экономики страны путем повышения уровня монетизации;

разработаны научные предложения по снижению темпа девальвации

национальной валюты;

35

обоснованы предложения по стимулированию экспорта страны путем

обеспечения стабильности номинального и реального обменных курсов
национальной валюты, не отказываясь от таргетирования предложения денег;

разработаны

предложения

по

устранению

отрицательного влияния

политики обязательных резервов Центрального банка на ликвидность и
ресурсную базу банков путем освобождения от обязательного резервного
требования стабильного остатка депозитов до востребования;

научно

доказана

возможность

повышения

объема

платежей,

осуществляемых с помощью пластиковых карт, путем внедрения и развития
кредитования в форме овердрафта текущих счетов владельцев пластиковых карт
со стороны коммерческих банков.

Достоверность результатов исследования.

Достоверность результатов

исследования определяется тем, что они основаны на результатах сравнительного
и

критического анализа научно-теоретических взглядов известных ученых

экономистов о денежной системе и еѐ укреплении, экспертной оценке, изучении
и обобщении передового зарубежного опыта, на результатах экспертной оценки,
на статистических данных Государственного комитета статистики Республики
Узбекистан и анализе других практических материалов.

Научная и практическая значимость результатов исследования.

Научная

значимость

результатов

исследования

определяется

возможностью

использования результатов исследования в осуществлении специальных
научных исследований, посвященных повышению уровня стабильности
денежной системы Республики Узбекистан.

Практическая значимость работы заключается в использовании результатов

исследования при разработке комплекса мер, направленных на дальнейшее
повышение уровня стабильности денежной системы Республики Узбекистан.

Внедрение результатов исследования.

Разработанные научные предложения и


background image

практические рекомендации по совершенствованию теоретико методологических
основ укрепления денежной системы внедрены в практику Центральным банком

Республики Узбекистан (акт внедрения Центрального банка Республики

Узбекистан №10-16/998А от 30 июня 2015 года), в частности:

в результате внедрения в практику предложения о повышении уровня

монетизации путем стимулирования кредитной экспансии коммерческих банков,
кредиты коммерческих банков в 2014 году увеличились на 31,2% по сравнению с
2013 годом, а уровень монетизации повысился на 0,2 процентного пункта;

в результате внедрения в практику предложения об обеспечении

стабильности темпов роста денежной массы путем совершенствования
механизма регулирования предложения денег, объем депозитных операций
Центрального банка в 2014 году увеличился по сравнению с 2013 годом на 215
млрд. сума;

в результате внедрения в практику рекомендации о снижении темпа

девальвации национальной валюты путем повышения объема конверсионных
операций, темп девальвации национальной валюты по отношению к доллару
США в 2014 году по сравнению с 2013 годом снизился на 1,0 процентного

36

пункта и, на 1 января 2015 года, номинальный обменный курс сума по
отношению к доллару США составил 2420,40 сума;

в результате внедрения в практику практической рекомендации о

необходимости недопущения роста инфляции, путем обеспечения эластичности
инструментов

монетарной

политики,

стимулирования

экспорта

путем

сохранения низкого и стабильного обменного курса национальной валюты,
недопущения повышения еѐ реального обменного курса, уровень инфляции в
2014 году по сравнению с 2013 годом снизился на 0,7 процентного пункта, а
реальный обменный курс национальной валюты – сума - понизился по
отношению к китайскому юаню на 7,2%, к британскому фунт стерлингу – на

4,0%, к вону Южной Кореи – на 5,7%.

Апробация результатов исследования.

Результаты исследования изложены

в виде лекций и прошли апробацию на 14 международных и республиканских
научно-практических конференциях, в том числе, «Роль банковско-финансовой
системы в развитии сѐл и повышение уровня жизни населения» (Ташкент, 2009),
«Место банковско-финансовой системы в реализации антикризисных мер и в
обеспечении стабильного развития в посткризисный период (Ташкент, 2010),
«Инвестирование инновационной деятельности в условиях модернизации
национальной экономики» (Ташкент, 2010), «Совершенствование практики
микрофинансирования

субъектов

малого

бизнеса

и

частного

предпринимательства (Ташкент, 2011), «Перспективы развития финансового
рынка в условиях

модернизации экономики» (Ташкент, 2012), «Актуальные

проблемы

совершенствования бюджетно-налоговой и монетарной политики»

(Ташкент,

2012), «Актуальные задачи обеспечения достижения высоких

международных

рейтинговых показателей» (Ташкент, 2012), «Актуальные

вопросы дальнейшего

ускорения инвестиционной активности финансовых


background image

институтов в Республике Узбекистан» (Ташкент, 2013), «Актуальные вопросы
обеспечения финансовой

устойчивости и ликвидности банковской системы

Республики

Узбекистан»

(Ташкент,

2014),

«Актуальные

вопросы

совершенствования бухгалтерского учета и аудита на основе международных
стандартов (Сеул, Республика Корея), 2015), «Х Международная конференция по
науке и образованию» (Мюнхен, Германия, 2015).

Сформулированные на основе результатов исследования научно

теоретические выводы и предложения используются при совершенствовании
учебных программ и преподавании дисциплин: «Деньги, кредит и банки»,
«Монетарная политика»

Опубликованность результатов исследования.

По теме диссертации были

опубликованы всего 32 научных работ. Из них 1 монография, 17 научных статей,
в том числе 12 в республиканских и 5 в зарубежных журналах, рекомендованных
Высшей аттестационной комиссией Республики Узбекистан для публикации
основных научных результатов докторских диссертаций.

Структура и объѐм диссертации.

Структура диссертации состоит из

введения,

пяти

глав,

заключения, списка использованной литературы,

приложений. Объем диссертации составляет 207 страниц.

37

ОСНОВНОЕ СОДЕРЖАНИЕ ДИССЕРТАЦИИ

Во

введении

научного исследования обоснованы актуальность и

необходимость проведенных исследований, определены цель и задачи, объект и
предмет исследования, указано соответствие исследования приоритетным
направлениям развития науки и технологий, изложена научная новизна и
практические результаты, раскрыта научная и практическая значимость
полученных результатов, приведена информация о внедрении в практику
результатов исследования, об опубликованных работах и структуре диссертации.

В

первой

главе

диссертации,

называемой

«

Денежная

система,

теоретические и методологические основы еѐ укрепления»,

осуществлен

сравнительный и критический анализ научно-теоретических взглядов о
денежной системе и еѐ укреплении, внесена ясность в элементы национальной
денежной системы, а также выявлены особенности системы бумажных и
кредитных денег, не обмениваемых на золото.

В экономической литературе понятие денежной системы как совокупности

взаимосвязанных элементов было впервые внесено А.Маршаллом

35

. Но он не

конкретизировал некоторые элементы денежной системы.

В экономической литературе встречаются крайне различные и порой

противоположные друг другу спорные взгляды и выводы. Например, Абрамова
М. в структуру элементов денежной системы включает порядок осуществления
безналичных расчетов, механизм эмиссии, денежную массу и

кассовую

дисциплину. Но, ведь все эти вышеназванные аспекты являются вопросами
организации и регулирования денежного оборота, поэтому нецелесообразно их
отдельно выделять. Кроме того, валютный паритет не

включен в состав


background image

элементов денежной системы. Мэнкью Н. денежную систему

трактует как

денежно-кредитную систему и в состав элементов включает денежную единицу,
функции денег, виды денег, органы, регулирующие денежную систему, банки,
предложение денег и их регулирование

36

.

Очевидно, в предложенном Мэнкью Н. варианте отсутствуют ряд

элементов, в частности такие важные элементы, как паритет и курс
национальной валюты, организация и регулирование денежного оборота.

На наш взгляд, вариант, предложенный Белоглазовой Г., полностью не

отражает сущность денежной системы

37

. Это объясняется тем, что, во-первых, в

данном варианте денежная масса отражена как самостоятельный элемент. Во
вторых, паритет и курс национальной валюты, принципы организации денежной
системы, нормативно-правовые основы не учтены в качестве элементов
денежной системы.

На наш взгляд, национальная денежная система состоит из следующих

элементов (рис.1.).

35

Маршалл А. Принципы экономической науки. Т. III. – М.: ФиС, 1993. – С. 187.

36

Мэнкью Н.Г. Принципы макроэкономики. 4-е изд. Пер. с англ. – СПб.: Питер, 2009. - С. 282-298.

37

Белоглазова Г.Н. Деньги, кредит, банки. Учебник. – М.: Высшее образование, 2008. – С. 113-128.

38

ЭЛЕМЕНТЫ ДЕНЕЖНОЙ

СИСТЕМЫ

Денежная единица

Структура

денежного оборота

Наличный

денежный

оборот

Паритет

национальной

валюты

Принципы

организации и

регулирования

денежной

системы

Организация и

регулирование

денежного оборота

Безналичный

денежный

оборот

Курс

национальной

валюты

Нормативно

правовые


background image

основы

денежной

системы

Рис.1. Элементы денежной системы и взаимосвязь между ними

38

.

Как видно из данных, приведенных в рис.1, элементы денежной системы

находятся во взаимодействии и таким образом обеспечивается целостность
системы. Нормативно-правовые основы денежной системы имеют первичную
значимость и в них принципы организации и регулирования денежной системы
должны найти своѐ полное отражение. После этого данные принципы служат
основой для организации и регулирования денежного оборота. В свою очередь,
наличные и безналичные денежные обороты организуются и регулируются на
основе своеобразных методов.

Между валютным курсом и паритетом имеется тесная взаимосвязь,

валютный курс непосредственно и косвенно влияет на наличные и безналичные
денежные обороты. Но отдельные элементы денежной системы, продолжая
развиваться

в

определенных

временных

интервалах,

оказывают

непосредственное и сильное влияние на саму систему и состояние экономики.

38

Составлен автором.

39

Например, резкое увеличение предложения денег приведет к повышению уровня

инфляции и, соответственно, снижению стоимости денег. Или повышение
реального обменного курса национальной валюты может привести к понижению
экспортного потенциала страны и тем самым, уменьшению предложений
иностранной валюты.

ФОРМЫ ДЕНЕЖНОЙ СИСТЕМЫ

Биметаллизм Монометаллизм Система бумажных и кредитных денег

Система
параллельных валют

Система двойной валюты

Система
«хромающей
валюты»
Золотомонетный

стандарт

Золотослитковый
стандарт

Золотодевизный
стандарт

Рис.2. Формы

денежной системы

39

Бумажные деньги

Вексель, банкнота, чек


background image

Как видно из данных, приведенных в рис.2, существует три исторически

сформировавшиеся эволюционные формы денежной системы, и каждая форма
имеет собственные стандарты.

Опираясь на результаты проведенных анализов в этой главе исследования,

нами предложен новый, усовершенствованный вариант принципов организации
и регулирования денежной системы.

На наш взгляд, организация и регулирование денежной системы должны

опираться на следующие принципы: принцип номинальности; принцип
обеспеченности наличной валюты, выпущенной в обращение; принцип
монопольности и редкости; принцип строгой обязательности; принцип обмена в
неограниченном

количестве;

принцип

правого регулирования; принцип

централизованного управления денежной системой; принцип периодической
очередности платежей; принцип финансовой и имущественной ответственности
участников

денежной

системы;

принцип

обеспечения бесперебойности

денежных платежей; принцип осуществления платежей с согласия плательщика.

Во второй главе, называемой «

Зарубежный опыт совершенствования

теоретических и методологических основ укрепления национальной
денежной системы и возможности его использования в практике

39

Составлен автором.

40

Узбекистана»,

проанализирован опыт зарубежных стран и разработаны научные

предложения и практические рекомендации по использованию данного опыта в
практике Узбекистана.

Как показывает опыт США, совершенность монетарной политики

инфляции и стабильность национальной валюты.

Федеральной резервной системы (ФРС) позволяет обеспечить сдерживание

3,5

3

2,5

2

1,5

1

2,5

1,6

3,2

1,6

2,3

2,1

2,2

1,5

2,4

1,6

0,5

0,25 0,25 0,25 0,25 0,25 0

2010г. 2011г. 2012г. 2013г. 2014г. Темп роста ВВП Уровень инфляции Учетная ставка ФРС

Рис.3. Темп роста ВВП, годовой уровень инфляции и годовая учетная

ставка ФРС в США

40

, в процентах

Как видно из данных, приведенных в рис.3, в 2010-2014 годах учетная

ставка ФРС осталась неизменной. Этот факт объясняется низким уровнем роста
экономики США. Хотя в 2010-2014 годах учетная ставка ФРС осталась на
низком уровне, существенный рост уровня инфляции не наблюдался. А этот факт
объясняется совершенностью монетарной политики, в частности, развитостью


background image

операций открытого рынка ФРС.

Также, в тех годах наблюдалась тенденция роста денежного агрегата М2, но

темп роста был невысоким. Например, если в 2011 году темп роста денежного
агрегата М2 по сравнению с 2010 годом составил 9,5%, то данный показатель в
2014 году по сравнению с 2013 годом составил всего 5,9%.

Тот факт, что правительство США является крупным эмитентом ценных

бумаг и наличие совершенного механизма регулирования предложения денег,
позволяет обеспечить стабильные темпы роста денежной массы. ФРС не
применяет инфляционное таргетирование, а контролирует темпы роста
денежной массы. ФРС, с целью достижения стабильности цен в стране, каждый
год объявляет темп роста денежной массы на следующий год.

В Японии, в 2010-2014 годах, наблюдался очень низкий уровень

процентных ставок денежного рынка, то есть имели место нулевые ставки. А это
свидетельствует о снижении стоимости краткосрочных кредитов и способствует
повышению спроса на кредиты коммерческих банков. Также, в Японии, в 2010-
2014 годах произошло увеличение предложения денег, что является прежде
всего, результатом экспансионистской денежно-кредитной политики

40

Составлен

автором на основе данных годовых отчетов ФРС США (www.federalreserve.gov).

41

Центрального

банка

Японии.

Экономика

Японии

является

экспортоориентированной, поэтому колебания курса иены по отношению к
другим международным резервным валютам порождает отрицательное влияние
на экспорт.

Центральный банк Японии, как и ФРС США, проводит политику

«количественного

смягчения»

(Quantitative

easing),

что

объясняется

нахождением экономики Японии в состоянии дефляции в течение долгого
периода. Однако, большой размер государственного долга и дефицита
государственного

бюджета

влияет

на

денежно-кредитную

политику

Центрального банка Японии. Это объясняется тем, что Центральный банк
вынужден увеличить объем инвестиций в ценные бумаги правительства. В
четвертом квартале 2014 года государственный долг Японии по отношению к
ВВП составил 240%

41

.

Результаты исследования показали, что в 2010-2014 годах в Китае было

обеспечено положительное сальдо внешнеторгового баланса и сумма сальдо в
2014 году имела высокий уровень роста по сравнению с 2010 годом. Китай с
целью стимулирования экспорта поддерживает низкий номинальный обменный
курс национальной валюты. В 2010-2013 годах курс юаня по отношению к
доллару США был стабильным и в 2014 году по сравнению с 2010 годом он
снизился на 7,6 процентных пунктов

42

.

Для Узбекистана важное практическое значение имеет опыт США в области

обеспечения стабильности темпов роста денежной массы и сдерживания
повышения темпов инфляции в рамках политики открытого рынка через
таргетирование предложения денег.

Опыт Центрального банка Японии в области регулирования денежной

системы

в

рамках

экспансионистской

денежно-кредитной

политики,


background image

направленной на стимулирование совокупного спроса, имеет важное значение
для нашей республики.

Изучение опыта инфляционного таргетирования ЕЦБ для Узбекистана

имеет важное значение, поскольку ЕЦБ успешно применяет инфляционное
таргетирование с целью обеспечения стабильности цен в еврозоне.

ЕЦБ доказал, что только в условиях режима свободного плавания можно

успешно применить инфляционное таргетирование. Это подтверждается тем, что
в течение 2001-2004 годов Центральный банк России в качестве индикатора
денежно-кредитной политики использовал целевой показатель инфляции,
однако, он не смог обеспечить заданный параметр инфляции. Основной
причиной этого, на наш взгляд, являлся факт того, что в течение данного периода
по отношению к российскому рублю применялся режим управляемого плавания.

Для нашей республики имеет важное значение опыт Китая в области

достижения стабильности предложения денег, стимулирования экспорта путем
обеспечения стабильности номинального обменного курса национальной
валюты.

41

Внешний долг Японии. http//www.Fx-commodities.ru.

42

Рассчитан автором на основе China: Economic indicators (www.imf.org; www.pbc.gov.cn).

42

В третьей главе диссертации, которая называется

“Современное состояние

денежной системы Республики Узбекистан и тенденции развития”,

проанализировано современное состояние теоретических и методологических
основ денежной системы страны, выявлены имеющиеся тенденции и обоснованы
этапы становления и развития национальной денежной системы. Кроме того, в
данной главе оценено влияние денежной системы на рост национальной
экономики.

Современная денежная система Республики Узбекистан полноценно

сформировалась после введения в обращение национальной валюты – сума.
Создание нормативно-правовых основ денежной системы республики является
ключевой основой еѐ развития.

В пятом разделе Закона «О Центральном банке Республики Узбекистан»

нашли своѐ отражение правовые основы денежной системы и механизм
использования еѐ элементов. 32-я статья пятого раздела Закона гласит, что
национальная денежная система Республики Узбекистан состоит из денежной
единицы, организации и регулирования денежного обращения

43

.

В Законе Республики Узбекистан «О банках и банковской деятельности»

нашли своѐ отражение правовые основы деятельности коммерческих банков,
которые для национальной платежной системы являются ключевой основой. С
этой позиции данный Закон также является нормативно-правовой основой для
денежной системы страны.

Таблица 1

Динамика макроэкономических монетарных индикаторов в Республике

Узбекистан

44

Годы Изменение


background image

Индикаторы

2008 2009 2010 2011

2012

2013 2014

в 2014

году по

сравнени

ю с 2008

годом

Годовой уровень
инфляции, %

7,8

7,4

7,3

7,6

7,0

6,8

6,1

- 1,7 п.п.

Уровень монетизации, %

18,8

20,0

21,0

21,7

22,3

23,2

23,4

4,6 п.п.

Денежный агрегат
М2, трлн. сум

6,9

9,6

12,9

16,9

21,5

27,6

33,9

4,9 раза

Годовой уровень
ставки
рефинансирования
Центрального банка, %

14,0

14,0

14,0

12,0

12,0

12,0

10,0

- 4,0 п.п.

Средняя ставка
обязательных
резервов,
установленная по
суммовым депозитам
коммерческих банков,
%

15,7

15,0

12,5

12,5

12,5

12,5

12,5

- 3,2 п.п.

* примечание: начиная с сентября 2009 года ставки обязательных резервов Центрального банка

дифференцированы в зависимости от срока депозитов коммерческих банков.

43

Закон Республики Узбекистан «О Центральном банке Республики Узбекистан» от 21 декабря 1995 года. Статья

32, раздел 5.

44

Таблица разработана автором на основе данных сайта www.cbu.uz..

43

Как видно из данных таблицы 1, в 2008-2014 годах в республике удалось

сдерживать рост инфляции. К тому же, уровень инфляции в 2014 году
существенно снизился по сравнению с 2008 годом. А этот факт считается
положительным явлением с точки зрения обеспечения стабильности денежной
системы. Также, в 2008-2014 годах наблюдалось повышение уровня
монетизации, что положительно влияет на стабильность денежной системы.

В 2008-2010 годах наблюдалась тенденция снижения ставок обязательных

резервов

Центрального

банка,

установленных

по

сумовым депозитам

коммерческих банков. Это считается положительным явлением с точки зрения
укрепления

депозитной базы коммерческих банков и повышения их

ликвидности.

В республике, при регулировании денежной системы, важное место

позволяют изымать излишнюю ликвидность банковской системы.

занимают депозитные операции Центрального банка. Данные операции

9 8 7 6 5 4 3 2 1

1,2


background image

1,7

3,0

4,3

5,9

7,1

7,8

0

2008г. 2009г. 2010г. 2011г. 2012г. 2013г. 2014г.

Рис.4. Объем депозитных операций Центрального банка Республики

Узбекистан,

45

, трлн. сум

Из данных рис. 4 очевидно, что в 2008-2014 годах наблюдалась тенденция

роста объема депозитных операций Центрального банка. А этот факт считается
положительным явлением с точки зрения обеспечения стабильности денежной
системы. Потому что концентрация ликвидности в банках порождает риск
увеличения предложения денег.

Также, в этой главе обоснованы этапы становления и развития денежной

системы Республики Узбекистан.

Первый этап (1994-1996 годы).

На данном этапе, во-первых, национальная

валюта была введена в обращение; во-вторых, были приняты законы «О
Центральном банке Республики Узбекистан», «О банках и банковской
деятельности»,

в-третьих,

появилась

система

коммерческих

банков,

составляющих ключевую основу денежного оборота и формирующих второй

45

Составлен автором на основе данных сайта Денежно-кредитная политика. www.cbu.uz”.

44

уровень банковской системы, в-четвертых, впервые среди стран Содружества
независимых государств была создана межбанковская электронная платежная
система.

Второй этап (1997-1999 годы).

На данном этапе были осуществлены

серьѐзные меры, направленные на совершенствование институциональных основ
денежной системы страны. В частности, была введена в практику оплата
заработной платы через микропроцессорные пластиковые карты Национальным
банком

внешнеэкономической

деятельности

Республики

Узбекистан,

Асакабанком, Промстройбанком. В 1997-1999 годах по всей республике было
выпущено в обращение свыше 30 тысяч пластиковых карт, обеспечены


background image

терминалами 512 объектов торговли и сферы услуг

46

.

Также, внедрение с 1998 года в практику коммерческих банков программы

«Банк-Клиент» имело важное значение с точки зрения развития национальной
платежной системы.

На данном этапе принятие Указа Президента Республики Узбекистан «О

мерах стимулировании организация частных коммерческих банков» являлось
важным событием в управлении денежным оборотом на основе развития
банковской системы.

Третий этап (2000-2006 годы).

На третьем этапе были проведены

серьѐзные меры, направленные на укрепление денежной системы. В частности,
21 марта 2000 года был принят Указ Президента Республики Узбекистан ПФ 2564
«О мерах по дальнейшей либерализации и реформированию банковской
системы».

Самым значимым новшеством на данном этапе, на наш взгляд, является

принятие Правительством Узбекистана 8 октября 2003 года обязательств VIII

статьи Статьи Соглашения Международного валютного фонда. Данные

обязательства вступили в силу 15 октября 2003 года. В результате этого были

отменены валютные ограничения по текущим операциям платежного баланса.

Также, на данном этапе был принят Закон Республики Узбекистан «О

валютном регулировании» в новой редакции (11 декабря 2003 года). К тому же,
согласно Постановлению Кабинета Министров Республики Узбекистан № 63 от
4 февраля 2003 года «О мерах совершенствования механизма регулирования
денежно-кредитных показателей», на Центральный банк были возложены
обязательства контроля над темпами роста денежной массы

47

.

Четвертый этап (2007-2010 годы).

На данном этапе, начиная с 1 января

2007 года, началась реализация политики повышения требований к
минимальному размеру уставного капитала коммерческих банков, были приняты
нормативные документы, направленные на сокращение спроса на наличные
деньги, повышение ликвидности и платежеспособности банков.

46

Денежная система Республики Узбекистан. Под. редакцией Ф.М. Муллажанова. – Ташкент: Узбекистан, 2011.

– с. 37.

47

Постановление Кабинета Министров Республики Узбекистан №63 от 4 февраля 2003 года «О мерах

совершенствования механизма регулирования денежно-кредитных показателей»// Собрание законодательства
Республики Узбекистан. – Ташкент, 2003. - №3.

45

Кроме того, в соответствии с Постановлением Президента Республики

Узбекистан ПП-1166 от 28 июля 2009 года «О дополнительных мерах по
стимулированию

доли

долгосрочных

кредитов

коммерческих

банков,

направляемых на финансирование инвестиционных проектов», впервые в
республике

были

дифференцированы

ставки

обязательных

резервов

Центрального банка Республики Узбекистан в зависимости от срока депозитов
коммерческих банков.

Пятый этап

становления и развития денежной системы страны начался с

принятия Постановления Президента Республики Узбекистан ПП-1438 от 26


background image

ноября 2010 года «О приоритетных направлениях дальнейшего реформирования
и повышения устойчивости финансово-банковской системы Республики в 2011-
2015 годах и достижения высоких международных рейтинговых показателей» и
продолжается по настоящее время.

Необходимо признать, что повышение объема платежей, осуществленных

явлением с точки зрения укрепления денежной системы.

при помощи пластиковых карт, в республике считается положительным

2013г.
2014г. 2012г.
2011г. 2010г.
2009г. 2008г.

2253
1174

5700

10192

12658
16307

22758

0 5000 10000 15000 20000 25000

Рис.5. Сумма транзакций физических лиц, осуществленных посредством

банковских карт в национальной валюте

48

, (млрд сум)

Как видно из данных, приведенных в рис.5, в 2008-2014 годах, в республике

наблюдалась

тенденция

роста

сумм

транзакций

физических

лиц,

осуществленных пластиковыми картами в национальной валюте.

Особенно в 2013-2014 годах темп роста платежей при помощи пластиковых

карт был очень высоким. Если в 2013 году темп роста сумм

транзакций,

осуществленных пластиковыми картами, по сравнению с 2012 годом составил
28,8%, то темп данного роста в 2014 году по сравнению с 2013 годом составил
39,6%.

48

Рисунок разработан автором на основе данных сайта «Платежная система. www.cbu.uz».

46

Таблица 2

Ставка рефинансирования Центрального банка Республики Узбекистан и

среднегодовая процентная ставка кредитов коммерческих банков в

национальной валюте

49

, в процентах


background image

Показатели

Годы

2008

2009

2010

2011

2012

2013

2014

Ставка
рефинансирования
Центрального банка

14,0

14,0

14,0

12,0

12,0

12,0

10,0

Среднегодовая
процентная ставка
кредитов
коммерческих банков

16,6

15,9

13,4

12,5

13,5

13,0

12,5

Как видно из данных, приведенных в таблице 2, между ставкой

рефинансирования Центрального банка и процентными ставками кредитов
коммерческих банков в национальной валюте не существует непосредственной
связи. Это объясняется тем, что пропорциональное изменение процентной
ставки кредитов коммерческих банков в результате изменения ставки
рефинансирования Центрального банка считается важным аспектом и данная
взаимосвязь

отражает

эффективность

политики

рефинансирования

Центрального банка и позволяет изменить предложение денег путем воздействия
на цены кредитов коммерческих банков.

В четвертой главе диссертации, называемой «

Совершенствование

теоретических и методологических основ укрепления денежной системы
Республики

Узбекистан»,

выявлены

проблемы,

связанные

с

совершенствованием теоретических и методологических основ укрепления
денежной системы Республики Узбекистан, а также разработаны научные
предложения и практические рекомендации, направленные на решение этих
проблем.

Основываясь на результатах исследования, нами были выявлены такие

актуальные проблемы, как: несовершенность нормативно-правовых основ
национальной денежной системы, высокий уровень ставок обязательных
резервов Центрального банка, относительно низкий уровень эластичности
ставки

рефинансирования,

несовершенность

механизма

регулирования

предложения денег.

Кроме того, нами были разработаны следующие научные предложения и

практические рекомендации, направленные на решение данных проблем: 1. С
целью совершенствования механизма регулирования предложения денег,
необходимо усовершенствовать практику использования инструментов
денежно-кредитной политики и обеспечить стабильность темпов роста денежной
массы путем формирования и развития национального рынка ссудных
капиталов.

49

Таблица разработана автором на основе данных сайта «www.cbu.uz».

47

Совершенствование практики использования инструментов денежно-кредитной


background image

политики

такомиллаштириш

Увеличить объем операций на

открытых рынках Центрального

банка за счет его облигаций и

эмиссии ценных бумаг

правительства

Обеспечить сбалансированность

между политикой обязательных

резервов и рефинансирования

Центрального банка

Увеличить объем депозитных

операций Центрального банка.

Создать специальный

резервный фонд, позволяющий

устранить опасность резкого

повышения процентных ставок

кредитов в результате

повышения спроса на

кредитные ресурсы

Центральный банк должен
контролировать изменение

процентных ставок через

аукционы РЕПО.

Формирование бесперебойности обеспеченного и достаточно ликвидного

национального рынка ссудных капиталов

Рис. 6. Пути совершенствования механизма регулирования предложения

денег

50

2. Необходимо повысить уровень монетизации через стимулирование

кредитной

экспансии

коммерческих

банков

путем

снижения

ставки

рефинансирования и базовой ставки обязательных резервов в соответствии с
уровнем инфляции и обеспечением стабильности номинальной процентной
ставки кредитов коммерческих банков.

3. Необходимо снизить уровень девальвации национальной валюты – сума

путем увеличения объема операций своп Центрального банка, совершаемых с
иностранными валютами и золотом и внедрить определение номинального
обменного курса национальной валюты по отношению к «валютной корзине».

4. Целесообразно недопустить рост инфляции, обеспечивая эластичность

инструментов монетарной политики, стимулировать экспорт путем сохранения
низкого и стабильного обменного курса национальной валюты и недопущения
повышения еѐ реального обменного курса в условиях таргетирования
предложения денег.

5. Рекомендуется увеличить объем платежей, совершаемых пластиковыми

картами путем внедрения и развития кредитования по овердрафту владельцев
дебетовых пластиковых карт.

Также, в этой главе был разработан комплекс мер, направленных на

укрепление национальной денежной системы (рис.7).

50

Составлен автором.

48


background image

НАПРАВЛЕНИЯ УКРЕПЛЕНИЯ НАЦИОНАЛЬНОЙ ДЕНЕЖНОЙ СИСТЕМЫ

Совершенствование
нормативно

правовых основ
денежной системы
Повышение уровня
монетизации

Совершенствование
механизма
регулирования
предложения денег

Развитие
обращения
пластиковых карт

Внесени

е

изменен

ий в

Граждан

ский

кодекс

Внесени

е

изменен

ий в

Закон

«О

Централ

ьном

банке»

Стимул

ировани

е

кредитн

ой

экспанс

ии

банков

Увеличе

ние

бюджетн

ых

расходов

Инкасси

рование

дебитор

ской

задолже

нности

Предост

авление

банкам

централ

изованн

ые

кредиты

Возобно

вление

операци

й РЕПО

Изменен

ие

политик

е

обязател

ьных

резервов

Увелич

ение

объѐма

депозит

ных

операц

ий

Центра

льного

банка

Эмиссия

кредитн

ых карт

Кредито

вание по

овердра

фту

Развитие финансового рынка

Усиление контроля над

ликвидностью банковской

системы

Полное внедрение ключевых

принципов в платѐжную систему

Рис. 7. Совокупность мер укрепления денежной системы Республики

Узбекистан

51

Внедрение данных направлений в практике поднимает денежную систему

страны на новый качественный уровень.

В пятой главе, называемой

«Перспективы укрепления денежной системы

Узбекистана»,

проанализированы оптимальные темпы роста денежной массы с

учетом основных макроэкономических показателей и, на основе анализа,
разработаны прогнозные показатели изменения темпов роста денежной массы и
номинального обменного курса национальной валюты на 2015-2017 гг.

При прогнозировании изменения курса национальной валюты была

использована методика Международного валютного фонда по прогнозированию
валютных курсов на среднесрочный и долгосрочный периоды

52

.

На наш взгляд, данная методика основывается на теории паритета

покупательной

способности

и

считается

приемлемой

для

экономики

Узбекистана. Это объясняется тем, что в республике номинальный обменный
курс, по сравнению с другими показателями, более тесно связан с внутренними
ценами.

51

Составлен автором на основе результатов, полученных в процессе исследования.

52

Manual: Financial programming and policies, IMF Institute, 2007.

49

Также, в качестве еще одного ключевого показателя нами был использован

реальный обменный курс национальной валюты, потому что изменение данного
показателя оказывает непосредственное и сильное влияние на многие
экономические процессы. В том числе, изменение реального обменного курса
валюты непосредственно влияет на конкурентоспособность экспортируемых


background image

товаров.

Для определения реального обменного курса национальной валюты была

использована следующая формула:

E P

RER

=

*

(1)

P

*

где:

E

- номинальный обменный курс национальной валюты;

P

- уровень внутренних цен;

*

P

- уровень внешних цен.

Исходя из этой формулы, Центральный банк в условиях целевого

показателя внутренних цен может достичь целевой уровень девальвации,
воздействуя на реальный обменный курс национальной валюты. В данном
случае, паритет покупательной способности (ППС) является основой для оценки
обменного курса национальной валюты и инфляции.

В эконометрическом моделировании мы использовали правила

МакКаллума, которые можно отразить в следующем виде

( )

Δ

m

t

= Δ

X

Δ

V

t

+

λ

Δ

X

Δ

X

t

(2)

здесь:

Δ

m

t

- годовое процентное изменение денежной массы;

Δ

X

- годовой целевой рост номинального ВВП;

Δ

V

-

среднее изменение скорости обращения денег;

λ

- уровень вероятного колебания фактического ВВП от его целевой

величины;

Δ

X

t

- темпы годового изменения номинального ВВП.

Показатель

Δ

X

сочетает в себе симбиоз дефлятора и целевого показателя

роста реального ВВП.

В соответствии с данным правилом, исходя из инфляции и целевого

показателя

номинального

ВВП,

Центральный

банк может установить

оптимальный темп роста денежной массы.

В данном случае, в базовую модель была внесена определенная ясность,

согласно которой среднее изменение скорости обращения денег отражено как
разница между средним изменением номинального ВВП и процентным
изменением денежной массы. Данная модель используется для определения
влияния изменения денежной массы и номинального ВВП в предыдущих
периодах на темп роста денежной массы в текущем периоде и для
прогнозирования изменения денежной массы в среднесрочном периоде.


background image

50

Данная модель имеет следующий вид:

n

1

1 1

λ

( )

( )

Δ

m

= Δ

GDP

Δ

Δ

Δ

Δ

t

GDP m GDP GDP

t
i

=

1

(3)

t t t t

n

После простых математичесих корректировок, данная модель имеет

следующий вид:

(4)

где:

- целевой показатель роста номинального ВВП;

- процентное изменение денежной массы в t периоде;

- процентное изменение номинального ВВП в предыдущем периоде;

- процентное изменение денежной массы в предыдущем периоде. В

процессе анализа были использованы квартальные показатели номинальной
денежной массы и номинального ВВП за 2000-2014 годы

53

. На основе данной

модели было определено отклонение фактического ВВП от его целевого
показателя роста (λ).

При исчислении реального обменного курса национальной валюты

приведены в единую базу номинальный обменный курс национальный валюты,
индексы внутренних и внешних цен. В наших расчетах в качестве базы
представлены данные за четвертый квартал 2000 года и все три показателя были
индексированы.

E

ind

E

t

E

t

( *100)/

=

+

1

d

(5)

P

ind

=

(

P

+

1

+

100)/100*

P

t t

f

P

ind

=

(

P

+

1

+

100)/100*

P

t t

(6) (7)

Для расчета роста номинального обменного курса национальной валюты

уровень внутренних цен был принят как средний темп роста индекса
потребительских цен и дефлятора ВВП. Потому что эти индексы в отдельности
не могут отражать реальное изменение уровня цен в Узбекистане. Здесь уровень
внешних цен был получен из базы данных Международного банка
реконструкции и развития.


background image

Расчеты курса национальной валюты были осуществлены в трех вариантах

развития экономики:

1-вариант основан на высоких темпах роста внутренних цен, в том числе

дефлятора ВВП. Также, в данном варианте были учтены высокий уровень
девальвации национальной валюты и самый высокий уровень дефлятора ВВП.

2-вариант основан на среднем росте индекса потребительских цен и

дефлятора ВВП. Данный вариант считается базовым при прогнозировании
показателей валютного курса.

53

Данные Министерства экономики Республики Узбекистан.

51

3-вариант является консервативным вариантом и основывается на

незначительном росте индекса потребительских цен и дефлятора ВВП и
стабильности мировых цен.

В итоге, в данной главе были разработаны прогнозные показатели

изменения темпов роста денежной массы и номинального обменного курса
национальной валюты на 2015-2017 годы в трех сценариях развития экономики
Узбекистана.

Таблица 3

Прогнозные показатели изменения денежной массы и номинального

обменного курса национальной валюты на 2015-2017 годы

54

Показатели 2012 2013 2014 Вар,

Прогноз

2015

2016

2017

Темпы роста
денежной массы, %

30,5

28,7

23,9

1
2
3

23,2
26,4
28,1

23,6
26,6
29,0

24,1
27,5
30,9

Изменение
номинального
обменного курса
национальной
валюты
(девальвация), %

10,5

11,0

10,0

1
2
3

10,5

9,1
8,0

10,1

8,6
7,8

9,5
8,2
7,4

В 1-сценарии, при сохранении текущей модели экономического развития,

среднегодовой темп роста составит 23,6%. Это основывается на снижении
дефлятора ВВП, сохранении тенденции роста объема кредитования.

Низкий рост денежной массы приведет к низкому росту, то есть к 1,1

процентному годовому росту обеспеченности экономики денежными средствами
и к концу 2017 года уровень монетизации достигнет 28%. Годовой уровень
девальвации национальной валюты составит 10%.

Во 2-сценарии развития предусмотрено одновременное снижение ставки

рефинансирования Центрального банка и дефлятора ВВП. Прогнозные расчеты
показывают, что в результате снижения дефлятора ВВП, высоких темпов роста


background image

ВВП, снижение эластичности инфляции по отношению к росту денежной массы
годовой темп роста денежной массы составит 26,8%. В результате этого, уровень
монетизации каждый год повышается на 1,9 процентного пункта и к концу 2017
году превысит 30%. Такое повышение уровня монетизации приведет к
повышению уровня удовлетворенности субъектов экономики денежными
средствами и, в результате, сокращению размера неплатежей в экономике. По
данному сценарию годовой уровень девальвации национальной валюты составит
8,6%.

В 3-сценарии развития среднегодовой темп роста денежной массы составит

29,3%. А это, в свою очередь, позволит повысить уровень монетизации к концу
2017 года до 31,0%. В свою очередь, повышение уровня монетизации с
высокими темпами позволит сократить объем дебиторских и кредиторских
задолженностей между хозяйствующими субъектами.

54

Составлен автором на основе результатов эконометрического анализа, осуществленного автором.

52

В прогнозируемом периоде годовой уровень ставки рефинансирования

Центрального банка Республики Узбекистан снижается до 6,0% и годовой
уровень девальвации национальной валюты составляет 7,7% (возможно
отклонение на 1-2 процентного пункта).

ЗАКЛЮЧЕНИЕ

1. Научно-теоретическое обоснование перечня элементов денежной

системы (денежная единица; структура денежного оборота; организация и
регулирование денежного оборота; паритет национальной валюты; курс
национальной валюты; принципы организации и регулирования денежной
системы; нормативно-правовые основы денежной системы) имеет важное
значение в будущем при разработке мер, направленных на дальнейшее
совершенствование деятельности данной системы.

2. Формирование совокупности принципов организации и регулирования

национальной

денежной

системы

(принцип

номинальности;

принцип

обеспеченности наличной валюты, выпущенной в обращение; принцип
монопольности и редкости; принцип строгой обязательности; принцип обмена в
неограниченном

количестве;

принцип

правого регулирования; принцип

централизованного управления денежной системой; принцип периодической
очередности платежей; принцип финансовой и имущественной ответственности
участников

денежной

системы;

принцип

обеспечения бесперебойности

денежных платежей; принцип осуществления платежей с согласия плательщика)
приведет к совершенствованию методологических основ укрепления денежной
системы

3. Выявление особенностей системы бумажных и кредитных денег, не

обмениваемых на золото, служит более полному раскрытию сущности эволюции
денежных систем.

4. Полное отражение элементов денежной системы в «Законе о

Центральном банке Республики Узбекистан» и внесение изменений в 772-статью


background image

Гражданского кодекса, запрещающую использование коммерческими банками
средств клиентов на текущих счетах клиентов без их согласия, позволяет
усовершенствовать нормативно-правовые основы денежной системы.

5. Необходимо повысить уровень монетизации через стимулирование

кредитной

экспансии

коммерческих

банков

путем

снижения

ставки

рефинансирования и базовой ставки обязательных резервов в соответствии с
уровнем инфляции и обеспечения стабильности номинальной процентной ставки
кредитов коммерческих банков.

6. Обеспечение стабильности темпов роста денежной массы путем

совершенствования

практики

использования

инструментов

монетарной

политики, а также формирование и развитие национального рынка ссудных
капиталов позволяет совершенствовать механизм регулирования предложения
денег.

Формирование национального рынка ссудных капиталов, позволяющего

реально определить рыночную цену краткосрочных кредитов и создание
специального резервного фонда, позволяющего устранить опасность резкого

53

повышения процентных ставок кредитов в результате увеличения спроса на
кредитные ресурсы, существенно влияет на развитие национального рынка
ссудных капиталов.

7. Необходимо снизить уровень девальвации национальной валюты – сума

путем увеличения объема своп операций Центрального банка Республики
Узбекистан, совершаемых с иностранными валютами и золотом и внедрения
определения номинального обменного курса национальной валюты по
отношению к «валютной корзине».

Центральный

банк

Республики

Узбекистан

должен

наладить

осуществление операций валютных свопов с Федеральной резервной системой
США, Европейским Центральным банком и Центральным банком Японии на
постоянной основе. В результате этого, во-первых, будут решены проблемы,
связанные с обеспечением ликвидности текущего валютного рынка; во-вторых,
будут расширены возможности Центрального банка в области управления
международными валютными резервами.

8. Необходимо недопустить рост инфляции, обеспечивая эластичность

инструментов монетарной политики, стимулировать экспорт путем сохранения
низкого и стабильного обменного курса национальной валюты и недопустить
повышение еѐ реального обменного курса в условиях таргетирования
предложения денег.

С целью обеспечения эластичности инструментов монетарной политики, во

первых, необходимо обеспечить взаимную сбалансированность монетарных
инструментов; во-вторых, надо внести ясность стратегическим и тактическим
целям монетарной политики; в-третьих, необходимо повысить уровень
политической и экономической независимости Центрального банка.

9. Учитывая отсутствие кредитовых пластиковых карт в республике,

необходимо внедрить и развивать кредитование по овердрафту текущих счетов
владельцев дебетовых пластиковых карт, открытых в коммерческих банках.


background image

С

целью

предотвращения

повышения

уровня

кредитных

рисков,

возникающих в процессе овердрафтного кредитования, во-первых, необходимо
возложить обязательства на клиента по обеспечению кредитового остатка
текущего счета в последний рабочий день каждого месяца, во-вторых, не
допустить задержки при выплате заработной платы.

10. С целью дальнейшего развития валютных операций коммерческих

банков Республики Узбекистан, необходимо, во-первых, для оценки валютной
позиции банка нужно открывать отдельные позиционные счета по каждому виду
валютных операций. Во-вторых, рекомендуется открыть в банках специальный
счет, где накапливается сумма за счет отчислений из прибыли. Затем, за счет
средств этого фонда и за счет нераспределенной прибыли осуществляется вывод
резерва на девальвацию из структуры регулятивного капитала коммерческих
банков.

54

ACADEMIC COUNCIL №16.07.2013.I.31.01 FOR THE AWARD OF

DOCTORAL DEGREE AT THE BANKING AND FINANCE ACADEMY OF

THE REPUBLIC OF UZBEKISTAN, TASHKENT INSTITUTE OF

IRRIGATION AND MELIORATION AND TASHKENT FINANCIAL

INSTITUTE

TASHKENT FINANCIAL INSTITUTE

ISMAILOV ALISHER AGZAMOVICH

IMPROVING OF THE THEORETICAL AND METHODOLOGICAL

FOUNDATIONS FOR STRENGTHENING THE MONETARY SYSTEM OF

THE REPUBLIC OF UZBEKISTAN

08.00.07 – Finance. Accounting.

(economic sciences)


background image

АВSТRACT OF DOCTORAL DISSERTATION

Тashkent – 2016

55

The topic of the doctoral dissertation is registered under the № 30.09.2014/B2014.3-4.I136

in Higher Attestation Commission under the Cabinet of Ministers of the Republic of
Uzbekistan

The doctoral dissertation is carried out at the Tashkent Financial Insitute.
The abstract of the thesis is available in three languages (Uzbek, Russian, English) on the web-site

www.bfa.uz and informational educational portal «Ziyonet» at www.ziyonet.uz

Scientific consultant: Bobakulov Tulkin Ibodullaevich

doctor of economics, professor

Official opponents: Iminov Odiljon Karimovich

doctor of economics, professor

Mirzaev Farkhod Isamovich

doctor of economics

Burkhonov Aktam Usmanovich

doctor of economics, professor

Leading organization:

Tashkent State University of Economics

Defense of the dissertation will take place on __________ «____», 2016 at ____ pm on a meeting

of the scientific council 16.07.2013.I.31.01 on defending the dissertation for the degree of doctor of
economics under the Banking and Finance Academy of the Republic of Uzbekistan, Tashkent Institute of
Irrigation and Melioration and Tashkent Financial Institute. Address: 100000, Тashkent, Моvaraunnahr
street, 16. Теl.: (+99871) 237-53-25, fax: (+99871) 237-50-03, e-mail: info@bfa.uz.

The doctoral dissertation can be reviewed at the Information Resource Centre of the Banking and


background image

Finance Academy of the Republic of Uzbekistan (registered under the number _____). Address: 100000,
Тashkent, Моvaraunnahr street, 16. Теl.: (+99871) 237-53-25, fax: (+99871) 237-54-01, e-mail:
info@bfa.uz.

The abstract of the dissertation is sent out on «___»_______ 2016.

(protocol of the registry ____ from «____»_________ 2016)

А.Sh. Bekmuradov

Chairman of the Scientific Council for awarding

scientific degree of Doctor of Science, Doctor of

Economics, Professor

U.V. Gafurov

Scientific secretary of the Scientific Council for

awarding scientific degree of Doctor of Science,

PhD, Assistant professor

Н.

F.I. Mirzaev

Chairperson of the Scientific seminar at the

Scientific Council for awarding scientific degree

of Doctor of Science, Doctor of Economics

INTRODUCTION (abstract of the doctoral dissertation)

The urgency and relevance of the theme of dissertation.

The financial and

economic crisis ongoing in the global economy, has led to the depreciation of the
national currencies, the occurrence of money in a huge amount of unsecured assets,
deterioration of the balance of payments and, finally, brought the national economy
into a recession in many countries. According to the data, an overall volume of the
privileged loans of the European Central Bank, allocated in the framework of the
“Quantitative easing” programme, accounted for 1,1 trillion euro

55

. This, in turn,

proves the need for the monetary system stability and reconsidering its role in the
development of the economy.

The processes, ongoing with rapid rates in the modern geopolitical area,

especially an increasing opposition, difficulty to predict and the uncertainty of the
global market, the ongoing global financial and economic crisis and its impact, lower
investment activity and falling growth rates in most countries of the world, of course,
are sure to affect the economy of our country, require a proper assessment of the
situation and the maximum involvement of all available reserves and opportunities
from us

56

. And this fact, in turn, leads to the need to strengthen the monetary system of

the country, improving its theoretical and methodological foundations because the
national monetary system has an important role in ensuring the stable growth of the
economy and raising its export potential. Thus, the depreciation of the national
currency will lead to the increase of the cost of imports, lowering the living standard
of the population, and an increase in the real exchange rate of the national currency is
to raise the cost of exports which will lead to the negative impact on the export
potential of the country.

At the same time, the level of national economy provision with funds, the

regulation of the rate of the national currency devaluation, clarifying the elements of
the monetary system, the most complete reflection of the principles of organization
and management of national monetary system on regulatory documents have an


background image

important scientific and practical significance in improving the theoretical and
methodological foundations of the monetary system in our republic.

This doctoral research, to a certain extent, conduced the execution of the tasks

determined by the Resolution of the President of the Republic of Uzbekistan PP-2344
«On measures for further raising the financial stability of commercial banks and
development its resource baase” dated May 6,2015 as well as other regulatory
documents adopted in this field.

Relevant research priority areas of science and developing technology of the

republic.

The doctoral research has been carried out in the framework of the project

PPI-2 “Developing scientific foundations for further deepening of economic reforms,
formation of the civil society, modernization and liberalization of the national
economy” in compliance with prior directions of developing science and technologies
in the republic I. «Moral and cultural development of democratic and legal society,
formation of the innovative economy”.

55

ECB is becoming the world global printing press./ www.expert.ru/2015/12/3/europe.

56

Karimov I.A. Our main goal, despite the difficulties, to go forward decidedly, consistently continuing ongoing reforms,

structural transformations in economy, creating even more opportunities for development of private property,
entrepreneurship and small business. Таshkent, Uzbekistan, 2015. - p. 57.

57

A review of international research on the topic of dissertation.

Researches

aimed at strengthening the monetary system, raising its role in providing stability of
the national economy development, are carried out in leading scientific centres and
higher educational institutions of the world, such as: Economic Development Institute,
World bank (USA),

International Monetary Fund, (USA), European Bank for

Reconstruction and Development (Great Britain), Economic Policy Institute (Russia),
Harvard University (USA), University of Chicago (USA), Oxford University (Great
Britain), Bank of Japan, Monetary and Economic Studies (Japan), Hanyang University
(South Korea), Finance University under the government of Russian Federation,
(Russia), the Banking and Finance Academy of the Republic of Uzbekistan, Tashkent
Financial Institute.

In the result of researches carried out throughout the world on strengthening the

monetary system, raising its role in providing a sustainable economic growth, a number
of results have been attained, in particular: opportunities to reduce an inflation rate via
money supply targeting have been justified (University of Chicago, USA); proposals
on raising the volumes of lending companies and firms on the basis of lowering
interest rates of commercial banks’ loans by means of the budgetary policy have been
proved (Oxford University, Great Britain); possibility of bank crisis occurance in the
result of annual

credit growth more than 30% at achieving the credit level of

commercial banks of 60% in

relation to GDP has been justified (International

Monetary Fund, USA); efficiency of stimulating an economic growth via conducting
monetary policy aimed at “qualitative easing” in conditions of deflation has been
proved (Bank of Japan, Monetary and Economic Studies, Japan); monetary policy has
been improved by means of raising the number of objects of open market operations
of the Central bank as well as strengthening the impact of refinancing instruments on
the bank liquidity (Hanyang University, South

Korea); necessity of transferring


background image

national currency to the floating mode with the aim of preventing a sharp decrease of
the volume of gold and currency reserves in conditions of decreasing forex offers
Economic Policy Institute (Russia).

Researches on improving scientific-theoretical, methodological and practical

bases of strengthening monetary systems are being implemented throughout the world.
In particular, they concern such aspects as preventing a sharp worsening of the
condition of

the national monetary system in conditions of world financial and

economic crisis; raising the role of the monetary system in providing a stable growth
of the gross domestic product of the country; achieving efficiency of using indicators
of the monetary policy; carrying out monetary and fiscal policy aimed at encouraging
a macroeconomic growth; achieving continuity of the payment system by means of
providing liquidity of the banking system; raising the role and significance of the
exchange rate policy of the Central Bank in encouraging an export potential of the
country.

The degree of study of the problem.

Books

57

of I.A. Karimov, the President of

the Republic of Uzbekistan, served as scientific and methodological foundation while

57

Каrimov I.A. On banking system, money circulation, credit, investments and financial stability. –Тashkent:

Uzbekistan, 2005. - 528 p.; Karimov I.A.

“The highest happiness is to serve to the happiness and great future of native

country ”

– Тashkent: Uzbekistan, 2015. – 304 p.; Karimov I.A. Our main goal, despite the difficulties, to go forward

decidedly,

consistently continuing ongoing reforms, structural transformations in economy, creating even more

opportunities for development of private property, entrepreneurship and small business. Таshkent, Uzbekistan, 2015. – 72
p.

58

researching theoretical and methodological bases of strengthening the monetary
system in the country.

Issues of raising the role of the monetary system in developing the national

economy, in particular, providing continuity of the national payment system and
improving the practice of regulating the economy by monetary means have been
researched and relevant conclusions have been formulated in scientific papers of such
scientists-economists as А.Navoy, А.Kosoy, G. Beloglazova, D. Van-Huz, J. Keynes,
М.Аbramova, М.Fridmann, О.Lavrushin, О.Afanasyeva, О.Smirnova, Р.Miller,
S.Moiseev, Jesús Huerta de Soto, F. Mishkin

58

.

For instance, S. Moiseev in his scientific papers analyzed such topical issues of

monetary system as providing stability of the national currency, targeting of money
supply and targeted indicator of inflation and developed relevant conclusions.
G.Beloglazova, with the aim of clarifying monetary system elements, states that a
monetary unit, a scale of prices, money circulation, money supply and mechanism of
issues are the elements of the monetary system

59

.

From the point of view of J. Keynes, money appears an endogenous factor of

production, which supply growth can be regulated by the Central Bank through open
market operations

60

. Highly estimating opportunities of Central Banks to regulate

money supply, proposed the idea that money supply must perform the task of
encouraging production.

Some theoretical, methodological and practical aspects of strengthening monetary


background image

system have been reflected in scientific papers of Uzbek scientists-economists such as:
А.Vakhabov, А.Оmonov, B.Dushaev, О.Namozov, R. Shomurodov, Т.Коraliev,
Т.Bobakulov

61

.

О.Namozov proposes to introduce inflationary targeting as a compulsory

condition of strengthening the monetary system. B. Dushaev proposes to improve

58

Navoi А.V. Central bank in the global economy. Моnograph. – М.: REU named after G.Plekhanov», 2010. – 528 p.;

Kosoy А.М. Payment circulation: research and recommendations. Моnograph. – М.: КNORUS, 2012. – 296 p.;
Beloglazova G.N. Money, credit, banks. Textbook. – М.: Higher education, 2008. – 620 p.; Miller L.R.., Van-Huz D.D.
Modern money and banking. Translation from English. - Мoscow: ИNFRA-М, 2000.- 856p.; Keynes J. General theory of
employment, interest and money. Translation from English. – М.: Gelios АРВ, 1999. – 352 p.; Аbramova М.А. National
monetary system: theory, methodology, researches, concept of development in conditions of modern economy
modernization. – М.: INFRA-М, 2014. – 380p.; Friedman М. Foundations of monetarism. Translation form English. – М.:
TEIS, 2002. – 175p.; Money, credit, banks. Textbook under edition of professor O. Lavrushin. – М.: KNORUS, 2009. –
560 p.; Afanasyeva О.N. On inflation targeting and regulating the rouble rate/ Banking. – Moscow, 2014. - №4. – p.
10-14.; Smirnov О.V. Central banks in modern world//Money and credit. – Моscow, 2013. - №1. – p. 66-67.; Moiseev
С.R. Monetary policy: theory and practice. – М.: Economist, 2008. – 652 p.; Jesús Huerta de Soto Money, bank loan and
economic cycles. Translation from English. – Chelyabinsk, Sotsium, 2008. – 663p.; Мishkin F.S. economic theory of
money, banking and financial markets. Translation from English. – М.: Printing house «Williams», 2013. – 880p.

59

Beloglazova G.N. Money, credit, banks. Textbooks. – М.: Higher education, 2008. – p. 113-128.

60

Keynes J. General

theory of employment, interest and money. Translation from English. – М.: Gelios АРВ, 1999. – 184 p.

61

Оmonov А.А.,

Koraliev Т.М. Money, credit and banks. Textbook. – Тashkent: Iqtisod-Moliya, 2012. – 324 p.; Vakhabov А.V. Providing
stability of the banking system in conditions of crisis// Uzbekistan economic bulletin. – Тashkent, 2009. - №4 – 24-p.;
Dushaev B.М. Monetary policy. – Тashkent: Iqtisod-Moliya, 2003. – 120 p.; Namozov О.Sh. Monetary policy in
transitive economy: concept approaches and programme directions. Dissertation claiming for the scientific degree of the
doctor of economics. Copyright.- Tashkent – Ташкент, 2001. – 39 p.; Shomurodov R.T. Ways to improve monetary
instruments in the banking system. Dissertation claiming for the scientific degree of the candidate of economics.
Copyright.- Tashkent, 2004. – 19p.; Bobakulov T.I. Problems of providing stability of the national currency of the
Republic of Uzbekistan and ways of their solution. Dissertation claiming for the scientific degree of the doctor of
economics. Copyright.- Tashkent, BFA, 2008. – 33p.

59

money supply regulation by developing the practice of using monetary policy
instruments.

In Uzbekistan, the research aimed at improving theoretical and methodological

foundations of strengthening the monetary system as an independent scientific
research relevant and has scientific and practical significance.

The thesis research relation to the plans of the research works.

The

dissertation has been carried out in the framework of strategic direction of research
“Scientific foundations of coordinating finance, banks and account system in
conditions of economy” of Tashkent Financial Institute.

The aim of the research

is to develop scientific proposals and practical

recommendations aimed at improving of theoretical and methodological foundations
of strengthening the monetary system in the national economy.

The tasks of the research:

research scientific theoretical foundations of the monetary system and its

strengthening;

systematize the problems related to improving the theoretical and methodological

strengthening of the monetary system;

reveal peculiarities of the system of paper and credit money which cannot be

exchanged into gold;

develop scientific recommendations aimed at using an advanced experience of


background image

foreign countries in the field of improving theoretical, methodological foundations for
strengthening monetary system;

аnalyze current condition of the monetary system of the Republic of Uzbekistan

and to reveal existing trends;

develop scientific proposals and practical recommendations aimed at improving

theoretical and methodological bases of strengthening the monetary system; develop
mid-term forecast indicators of changing rates of money supply growth and nominal
exchange rate of the national currency.

The object of the research work

is the monetary system of the Republic of

Uzbekistan

The

s

ubject of the research work

is financial relations arisen in the process of

organization and regulation of the money circulation in the Republic of Uzbekistan.

The methods of the research work

. Such research and analytical methods as the

method of expert appraisal, induction, deduction, economic - mathematical modeling,
correlation and regression analysis have been widely used in the research.

Scientific

novelty of the research work

is the following:

efficiency of raising the level of monetization through stimulating credit

expansion of commercial banks by reducing the refinancing rate and the base rate of
the reserves requirements in line with inflation and to ensure the stability of the
nominal interest rate of commercial banks’ loans has been justified;

the ways to improve the mechanism of regulating the money supply, contributing

to the stability of money supply growth by improving practice of the application of
monetary policy instruments and of money market development have been developed;

increase of the volume of conversion operations for reducing the rate of the

national currency – Uzbek soum devaluation has been proved;

60

proposals to prevent inflation growth, providing the elasticity of monetary policy

instruments to stimulate exports by maintaining low and stable exchange rate of the
national currency and preventing the increase of its real exchange rate in terms of
targeting the money supply have been grounded.

Practical results of the research are the following

:

opportunity of bringing the monetization level to 31,0% by the end of 2017 in the

result of lowering a refinancing rate of the Central Bank to 6% providing an average
annual rate of money supply growth at the level of 29,3% according to the scenario of
the high economic growth of the country has been justified on the basis of econometric
analysis;

opportunities of raisinig the role of the national monetary system in providing a

stable development of the country via raising the monetization level have been proved;
scientific proposals on reducing the rate of the national currency devaluation have
been developed;

proposals on stimulating the export of the country by providing stability of the

nominal and real exchange rates of the national currency without rejecting money
supply targeting have been justified;

proposals on eliminating negative influence of the policy of reserve requirements

of the Central Bank on liquidity and resource base of the banks from the obligatory


background image

reserve requirement of the stable residuals on demand deposits have been developed;

opportunity to raise the volume of payments implemented vial plastic cards by

introducing and developing lending in the form of overdrafts of current accounts of
plastic cards’ holders by commercial banks has been scientifically grounded.

Reliability of the results of the research.

The reliability of the scientific results

of the dissertation is justified by the fact that they are based on the results of
comparative and

critical analysis of scientific-theoretical opinions of famous

scientists-economists on the monetary system and its strengthening, expert appraisal,
study and generalizing of the advanced foreign experience, expert assessment as well
as the statistical data of the State Statistics Committee of the Republic of Uzbekistan
and other practical materials.

T

he scientific and practical significance of the research results.

The scientific

significance of the research results represents the possibility to conduct specialized
researches dedicated to raising the level of stability of the monetary system of the
Republic of Uzbekistan.

The practical significance of the research results is that these results can be used

in developing the complex of measures aimed at further increase of the stability of the
monetary system of the Republic of Uzbekistan.

Implementation of the research results.

Developed scientific proposals and

practical recommendations on improving theoretical and methodological foundations
of the monetary system of the Republic of Uzbekistan have been introduced in
practice by the

Central Bank of the Republic of Uzbekistan (Certificate of

implementation of the Central Bank of the Republic of Uzbekistan №10-16/998А
dated June 30, 2015), in particular:

in the result of applying in practice the proposal on raising the monetization level

by encouraging credit expansion of commercial banks, commercial banks’ loans in
2014 increased by 31,2% in comparison with 2013, and the monetization level rose by
0,2 per cent points.;

61

in the result of applying in practice the proposal on providing stability of growth

rates of the money supply by improving the mechanism of money supply regulation,
the volume of deposit operations of the Central Bank in 2014 increased by 215 billion
UZS in comparison with 2013;

in the result of applying in practice the recommendation on reducing the

devaluation rate of the national currency by raising the volume of conversion
operations, in 2014 the devaluation rate of the national currency in relation to USD
reduced by 1% comparing to 2013. As for January 1, 2015 the nominal exchange rate
of UZS in relation to USD amounted to 2420,40 Uzbek soums;

in the result of applying in practice the practical recommendation on the necessity

of

preventing the inflation growth, providing elasticity of monetary policy

instruments, stimulating export by maintaining a low and stable exchange rate, in 2014
the inflation rate decreased by 0,7% in comparison with 2013, and the real exchange
rate of the national currency – Uzbek soum – decreased by 7,2% in relation to Chinese
Yuan, by 4,0% - in relation to the UK pound sterling, and by 5,7% in relation to South
Korea currency (KWN).


background image

Approbation of the research results.

Research results are presented in the form

of

the lecture and have passed through the approbation in 14 international and

republican scientific and practical conferences, «The role of banking and financial
system in developing rural areas and raising living standards of the population»
(Tashkent, 2009), «The role of the banking and financial systems in realization of
anticrisis measures and

providing a stable development in post-crisis period”

(Tashkent, 2010), «Investing of innovative activity in conditions of the national
economy modernization» (Tashkent, 2010), «Improving the practice of microfinancing
small businesses and private

entrepreneurship” (Tashkent, 2011), «Prospects of

developing financial market in conditions of economy modernization» (Tashkent,
2012), «Urgent issues of improving fiscal policy and monetary policy» (Tashkent,
2012), «Urgent tasks of providing achieving of high international rating indicators »
(Таshkent, 2012), «Urgent issues of further acceleration of investment activity of
financial institutions in the Republic of Uzbekistan» (Tashkent, 2013), «Urgent issues
of providing financial stability and liquidity of the banking system of the Republic of
Uzbekistan» (Tashkent, 2014), «Urgent issues of improving the issues of improving
accounting and audit on the basis of international standards (Seoul, Republic of
Korea), 2015), «Х International conference on

science and education (Munich,

Germany, 2015).

Theoretical conclusions and recommendations developed on the basis of the

research results are used in improving academic curricula and delivering the modules
«Money, credit and banks», «Моnetary policy».

Publication of the research results.

Research results have been revealed in 32

scientific papers which include 1 monograph, 17 scientific articles which include 12
published in domestic journals and 5 in foreign journals recommended by the Higher
Attestation Commission of the Republic of Uzbekistan for publishing the main results
of doctoral dissertations.

The structure and volume of the thesis.

The dissertation consists of

introduction, five chapters, conclusion, a list of references and annexes. The
dissertation consists of 207 pages.

62

MAIN CONTENT OF THE DISSERTATION

Introduction

represents urgency and necessity of the research, formulates the

aim and objectives of the research, determines its object and subjects. In addition, the
introduction states connectedness with the main prior directions of developing science
and technologies, represents scientific novelty and practical results, scientific and
practical significance, information about implementation of the results of works as
well as scientific papers published in the framework of the research and information
about structure of the dissertation.

First chapter entitled

«Monetary system, theoretical and methodological

foundations of its strengthening»

is devoted to comparative and critical analysis of

scientific theoretical opinions on the monetary system and its strengthening, clarifying
the elements of the national monetary system, revealing peculiarities of the system of
paper money which are not exchanged into gold.

In economic literature, definition of the monetary system determined as a set of


background image

interrelated elements was first introduced by A. Marshall

62

. But he didn’t clarify the

elements of the monetary system.

In the economic literature there are considerably various and sometimes

neglecting each other controversial views and conclusions. For example, according to
M.Abramova’s opinion, the structure elements of the monetary system includes the
procedure for non-cash payments, issuance mechanism, the money supply and cash
discipline. However, all above-mentioned aspects are the matters of the organization
and regulation of money circulation. Therefore, it is inappropriate to define them
separately. Furthermore, the exchange parity is not included in the elements of the
monetary system. N. Menkyu treats monetary system as a monetary-credit system, and
includes elements of the monetary unit, the functions of money, kinds of money,
governing authorities of the monetary system, banks, money supply and regulation

63

.

As we can see, the opinion, proposed by N.Menkyu, neglects the number of

elements, in particular, such important elements, as the national currency parity,
organization and regulation of money circulation.

In our opinion, the definition, proposed by G.Beloglazova, doesn’t fully reflect

the essence of the monetary system

64

. This is because, firstly, in this definition the

money supply is reflected as a separate component. Secondly, parity and national
currency, the principles of the organization of the monetary system, regulatory
frameworks are not considered as elements of the monetary system.

In our opinion, the national monetary system consists of the following elements

(Figure 1).

62

Маrshall А.Principles of economics. Т. III. – М.: FIS, 1993. – p. 187.

63

Mankiw N. Principles of macroeconomics. 4-th edition. Translation from English. – StP, 2009. - p. 282-298.

64

Beloglazova G. N. Money, credit, banks. Textbook. – М.: Higher education, 2008. – p. 113-128.

63

ELEMENTS OF MONETARY SYSTEM

Monetary unit

Money circulation

structure

Cash money

circulation

National currency

parity


background image

Principles of

organization and

regulation of

monetary system

Organization and

regulation of money

circulation

Non-cash

money

circulation

National currency

rate

Normative-legal

foundations of the

monetary system

Figure 1. Elements of monetary system and interconnection between them

65

.

As we can see from the data illustrated by Figure1, monetary system elements are

interconnected, thus this fact ensures the system integrity. Normative-legal bases of the
monetary system have a primary importance and they should reflect the principles of
organization and regulation of the monetary system. In addition, these principles form
the basis for the organization and regulation of money turnover. In turn, cash and non
cash turnover is organized and handled on the basis of the peculiar methods. There is a
close relationship between the exchange rate parity because the exchange rate directly
and indirectly makes an impact the cash and non-cash turnover. However, some
elements of the monetary system continue developing, and at regular intervals, have a
direct and strong impact on the system itself and the condition of the economy. For
example, a sharp increase in the money supply can result in higher inflation and, on
this basis, and reducing the cost of money or a real exchange rate of

65

Developed by the author.

64

national currency can cause a decrease in the country’s export potential and thus
reduce the supply of foreign currency.

FORMS OF MONETARY SYSTEM

Bimetallism Monometallism System of paper and credit money

The system of parallel
currencies

The system of double
currencies

The system of
“limping currencies”
Gold coin standard


background image

Gold bullion
standard

Gold exchange standard

Paper money

Bill,
banknote, cheque

Figure 2. Forms of monetary system

66

As we can see from the data stated in Figure 2 there are three historically

developed evolution forms of the monetary system and each form has its own
standards.

Taking into consideration the results of the analysis in this chapter of the study,

we have proposed a new, improved version of the principles of organization and
regulation of the monetary system.

In our opinion, the organization and regulation of the monetary system should be

based on the following principles: the principle of nominality; the principle of security
of currency in circulation; the principle of monopolistic and rarity; the principle of
strict obligation; the principle of exchange in unlimited quantities; the principle of
legal regulation; the principle of centralized management of the monetary system; the
principle of priority of the periodic payments; the principle of financial and property
accountability of the monetary system participants; the principle of the continuity of
cash payments; the principle of making payments at the payer’s agreement.

The second chapter called

“Foreign experience of improving theoretical and

methodological foundations for strengthening the national monetary system and
opportunities of its application in practice of Uzbekistan”

is devoted to the analysis

of the experience of foreign countries, development of scientific proposals and
practical recommendations on using this experience in practice of Uzbekistan.

66

Developed by the author.

65

As the USA experience shows, perfection of monetary policy of the Federal

Reserve System (FRS) allows providing curbing the inflation and stability of the

3,5

national currency.

3
2,5
2,5

2,3
3,2

2,2

2,4

2

1,5

1

1,6

1,6

2,1

1,5

1,6


background image

0,5

0,25 0,25 0,25 0,25 0,25 0

2010 2011 2012 2013 2014 Rates of the GDP growth Inflation rate Discount rate of the

FRS

Figure 3. Rates of GDP growth, annual inflation rate and annual discount rate of

the FRS in the USA

67

, in %.

As we can see from the data presented in Figure 3, in 2010-2014 the FRS’s

discount rate remained constant. This happened due to low growth in the US economy.
Though in 2010-2014 the FRS’s discount rate remained at a low level, there was no
significant increase in the inflation rate. This is due to the perfection of monetary
policy, in particular, the development of open market operations of the FRS.

Moreover, in the United States, in 2010-2014 there was a tendency of growth of

the monetary aggregate M2, but the growth rate was low. For example, in 2011 the
growth rate of the monetary aggregate M2 amounted to 9,5% compared to 2010. In
2014, the growth rate of the monetary aggregate amounted to only 5,9% compared
with 2013.

The fact that the US Government is considered to be the largest issuer of

securities and the availability of a perfect mechanism for regulating the money supply
ensures a stable growth of money supply. The FRS does not apply inflation targeting,
and controls the rate of monetary growth. Every year, the FRS, in order to achieve
price stability in the country announces the money supply growth rate over the next
year.

In Japan, in 2010-2014 there was observed a very low level of interest rates of the

money market, that is, zero rates. This testifies the decrease in the cost of short-term
loans and enables to increase the demand for commercial bank loans. In addition, in
Japan, in 2010-2014 there was an increase in the money supply, which is primarily the

66

67

Developed by the author on the basis of the annual reports of the FRS of the USA (www.federalreserve.gov).

result of expansionary monetary policy of the Central Bank of Japan. Japan economy
is export-oriented, so the fluctuation of the yen in relation to other international reserve
currency causes a negative impact on exports.

The Central Bank of Japan like the US Federal Reserve System pursues a policy

of “quantitative easing”. This is explained by the fact that Japan economy has been
experiencing deflation for many years. However, the large amount of the external debt
of the government, a high level of state budget deficit make an impact on the monetary
policy of the Central Bank of Japan. This factor is justified that the Central Bank has to
increase the volume of investments in the securities of the Government. In the fourth
quarter of 2014 Japan’s public external debt to GDP ratio reached the indicator of
240%

68

.

Results of the research have shown, in 2010-2014 China provided a positive trade

balance and the amount of surplus in 2014 had a high level of growth compared with
2010. With the aim of stimulating export, China maintains a low nominal exchange
rate of the national currency. In 2010-2013, the yuan against the USD has been stable
and in 2014 it decreased by 7,6 percentage points compared to 2010

69

.


background image

The experience of the USA in the field of stability in money growth and curbing

the inflation growth in the framework of open market policy by targeting the money
supply has a great practical importance for Uzbekistan.

The experience of the Central Bank of Japan in the field of regulation of the

monetary system in the framework of an expansionary monetary policy aimed at
stimulating aggregate demand is important for our republic.

Studying the experience of inflation targeting of the European Central Bank

(ECB) is important for Uzbekistan. This is due to the fact that the ECB has been
successfully using inflation targeting with the aim of providing price stability in
Eurozone.

The ECB has proved that only under the conditions of a free-floating mode, it is

possible to apply inflation targeting successfully. After all, during 2001-2004, the
Russian Central Bank used a targeted inflation indicator as the monetary policy
indicator, however, it couldn’t provide a predetermined parameter of inflation. The
main reason, in our opinion, is that the mode of managed float has been applied during
the given period in relation to the Russian ruble.

China’s experience in achieving a stable money supply, export promotion by

ensuring the stability of the nominal exchange rate of the national currency for our
country plays an important role.

The third chapter of the dissertation entitled

“Modern condition of the

monetary system of the Republic of Uzbekistan”

is devoted to the analysis of the

modern conditions of theoretical and methodological foundations of the monetary
system of the country and existing trends, reveals the stages of formation and
development of the national monetary unit. Moreover, it provides analysis of the
impact of the monetary system on the national economy.

Modern monetary system of the Republic of Uzbekistan has been completely

established after the introduction of the national currency - the soum (UZS). Creating a

68

External debt of Japan. http//www.Fx-commodities.ru.

69

Calculated by the author on the basis of: China: Economic indicators (www.imf.org; www.pbc.gov.cn).

67

legal and regulatory framework of the monetary system of the republic is a key
foundation of its development.

The fifth section of the Law “On the Central Bank of the Republic of Uzbekistan”

reflects the legal bases of the monetary system and the mechanism of the use of its
elements. Article 32 of the fifth section of the Law states that the national monetary
system of the Republic of Uzbekistan consists of a monetary unit, organization and
regulation of monetary circulation

70

.

The Law of the Republic of Uzbekistan “On banks and banking activity”

indicates legal bases of activity of commercial banks, which are a key foundation for
the national payment system. From this point of view, the Law also constitutes to the
legal basis for the monetary system of the country.

Таble 1

Dynamics of macroeconomic monetary indicators in the Republic of Uzbekistan

71

Years change in


background image

Indicators

2008 2009 2010 2011

2012

2013

2014

2014

compared

to 2008

Annual inflation rate, %

7,8

7,4

7,3

7,6

7,0

6,8

6,1

- 1,7 p.p.

Monetization level, %

18,8

20,0

21,0

21,7

22,3

23,2

23,4

4,6 p.p.

Money aggregate
М2, trl. UZS

6,9

9,6

12,9

16,9

21,5

27,6

33,9

4,9 times

Annual level of
refinancing rate of
the Central Bank,
%

14,0

14,0

14,0

12,0

12,0

12,0

10,0

- 4,0 p.p.

Average rate of
reserve
requirements, fixed
on soum deposits of
commercial banks, %

15,7

15,0

12,5

12,5

12,5

12,5

12,5

- 3,2 p.p.

* note: since September 2009 the rates of reserve requirements of the Central Bank have been

differentiated depending on the term of deposits of commercial banks.

As we can see from the data from Table 1, in 2008-2014 the republic succeeded

in curbing the inflation growth. In addition, the inflation level in 2014 significantly
decreased in comparison with 2008. This fact is considered to be a positive from the
point of view of providing stability of the monetary system. Moreover, in 2008-2014
there was a trend of raising the monetization level that positively impacts on the
monetary system stability.

In 2008-2010 there was a tendency for interest rate reduction of reserve

requirements of the Central Bank, fixed for soum deposits of commercial banks. This
is considered a positive development in terms of strengthening the deposit base of
commercial banks and raising their liquidity.

In the republic while regulating the monetary system, deposit operations of the

Central Bank are considered to be very important. These operations allow withdrawing
excess liquidity of the banking system.

70

Law of the Republic of Uzbekistan «Оn Central Bank of the Republic of Uzbekistan» dated December 21, 1995.

Article 32, section 5.

71

Table has been compiled by the author on the basis of the data of the site www.cbu.uz.

68

9 8 7 6 5 4 3
2 1
1,2


background image

1,7

3,0

4,3

5,9

7,1

7,8

0

2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014

Figure 4. Volume of deposit operations of the Central Bank of the Republic of

Uzbekistan

72

, trl. UZS

The data in Figure 4 shows that during 2008-2014 there was an upward trend of

deposit operations of the Central Bank. This is considered to be a positive
development from the standpoint of the stability of the monetary system because the
concentration of liquidity in banks causes the risk of increasing the money supply

In addition, this chapter justifies the stages of formation and development of the

monetary system of the Republic of Uzbekistan.

First stage (1994-1996).

At this stage, first, the national currency was put into

circulation; second, the Laws “On the Central Bank of the Republic of Uzbekistan”
and “On banks and banking activity” were adopted, third, the system of commercial
banks that constitute a key foundation for money turnover and the second level of the
banking system appeared, fourth, interbank electronic payment system was created
first among the countries of the Commonwealth of Independent States (CIS).

Second stage (1997-1999).

At this stage, serious measures aimed at improving the

institutional framework for the country’s monetary system have been implemented. In
particular, the practice of paying wages through a microprocessor cards was
introduced by the National Bank for Foreign Economic Activity of Uzbekistan, Asaka
Bank, and Industrial Construction Bank. During 1997-1999 over 30 thousand plastic
cards were put into operation throughout the republic, 512 objects of trade and services
were provided with

73

.

In addition, the introduction in the practice of commercial banks the programme

“Client-Bank” since 1998 was important in terms of development of the national
payment system.

At this stage, the adoption of the Decree of the President of the Republic of

Uzbekistan “On measures to stimulate the organization of private commercial banks”


background image

72

Developed by the author on the basis of the database of the site “Monetary policy www.cbu.uz”.

69

73

Monetary system of the Republic of Uzbekistan. Editted by F.М. Mulajanov. – Тashkent: Уzbekistan, 2011. – 37-p.

is an important development in the management of money in circulation on the basis
of the banking system.

Third stage (2000-2006).

During the third stage radical measures aimed at

strengthening the financial system have been implemented. In particular, on March 21,
2000 there was adopted the Decree of the President of the Republic of Uzbekistan
PF-2564 “On measures for further liberalization and reform of the banking system”.

The most significant innovation at this stage, in our opinion, has been the

adoption of the obligations of Article VIII of Agreement of the International Monetary
Fund by the Government of Uzbekistan on October 8, 2003. These commitments were
enacted on October 15, 2003. As a result, foreign exchange restrictions on current
transactions of the balance of payments have been abolished.

Moreover, the Law “On currency regulation” in the new edition (dated December

11, 2003) was adopted. In addition, according to the Decree of the Cabinet of
Ministers of the Republic of Uzbekistan №63 dated February 4, 2003 “On measures of
improving the mechanism of regulation of monetary indicators”, the Central Bank was
imposed the obligation of control over the growth rates of the money supply

74

.

Fourth stage (2007-2010

). At this stage, since January 1, 2007, the policy of

raising the requirements for the minimum authorized capital of commercial banks has
been launched, regulations aimed at reducing the demand for cash and raising liquidity
and solvency of banks have been adopted.

In addition, in accordance with the Decree of the President of the Republic of

Uzbekistan PP-1166 dated July 28, 2009 “On additional measures to stimulate the
share of long-term loans of commercial banks directed to financing of investment
projects” for the first time in the country, rates of reserve requirements of the Central
deposits of commercial banks

.

Bank of the Republic of Uzbekistan have been differentiated depending on the term

2013
2014 2012 2011
2010 2009 2008

2253
1174

5700

10192
12658

16307
22758


background image

0 5000 10000 15000 20000 25000

Figure 5. Amount of transactions of individuals performed with bank cards in the

national currency

75

, (billion soums)

74

Resolution of the Cabinet of Ministers of the Republic of Uzbekistan №63 “On measures to improve the mechanism of

regulating monetary relations” dated February 4, 2003// Collection of the legal acts of the Republic of Uzbekistan. –
Тashkent, 2003. - №3.

75

Figure has been developed by the author on the basis of the data of the site «Payment system. www.cbu.uz».

70

Fifth stage

of formation and development of the monetary system of the country

has started with the adoption of Resolution of the President of the Republic of
Uzbekistan №-1438 dated from November 26, 2010 “On prior directions of further
reformation and raising stability of the financial and banking system in 2011-2015 and
obtaining high international rating indicators” and is going on up to present time.

It is necessary to recognize that raising the volume of payments based on the

plastic cards, is considered a positive event in the republic from the point of view of
strengthening the monetary system.

As we can see from the data presented in Figure 5, in 2008-2014 in the republic

there was a tendency of the growth of the amounts of transactions of individuals
performed by the plastic cards in the national currency.

Especially, in 2013-2014 the growth rate of payments with plastic cards was very

high. If in 2013 the rate of the growth of amounts of transactions carried out with the
plastic cards was 28,8%, the rate of the growth in 2014 amounted to 39,6% compared
with 2013.

Table 2

Refinancing rate of the Central Bank of the Republic of Uzbekistan and average

annual interest rate of commercial banks’ loans in the national currency

76

, in %

Indicators

Years

2008

2009 2010 2011

2012

2013 2014

Refinancing rate of the Central Bank

14,0

14,0

14,0

12,0

12,0

12,0

10,0

Average annual interest rate
of commercial banks’ loans

16,6

15,9

13,4

12,5

13,5

13,0

12,5

As it is obvious from the data illustrated in Table 2 there is no direct connection

between the refinancing rate of the Central Bank and the interest rates of commercial


background image

banks loans in the national currency. In this connection, a proportional change of the
interest rate of loans of commercial banks in the result of the change in refinancing
rate of the Central Bank is considered to be an important factor and this interrelation
reflects the effect of the refinancing policy conducted by the Central Bank and enables
to change money supply through making an impact on the cost of loans of commercial
banks.

The fourth chapter of the dissertation called

«Improving theoretical and

methodological foundations of strengthening of the monetary system of the
Republic of Uzbekistan»

reveals the problems connected with improving theoretical

and methodological foundations of strengthening the monetary system of the Republic
of Uzbekistan and presents scientific proposals and practical recommendations aimed
at solving these problems.

Taking into consideration the results of the study, we have found out such topical

problems as imperfection of legal and regulatory framework of the national monetary
system, high rates of reserve requirements of the Central Bank, relatively low level of
elasticity of the refinancing rate, imperfection of the mechanism for regulating the

76

Table has been developed by the author on the basis of the data of the site «www.cbu.uz».

71

money supply, the lack of lending for overdraft of current account of plastic cards
holders in commercial banks.

We have developed the following scientific proposals and practical

recommendations aimed at solution of these problems:

1. With the aim of improving the mechanism of regulating money supply, it is

necessary to improve the practice of using the tools of monetary policy and to ensure
the stability of money supply growth through formation and development of the
national market of loan capital.

Improving the practice of using instruments of the monetary policy

Raise the volume of open market

operations of the Central Bank

due to the issue of bonds and

government securities;

Provide balancing between the

policy of reserve requirements and

refinancing of the Central bank;

Raise the volume of deposit

operations of the Central

bank.

Establish specialized reserve fund

enabling to eliminate the danger

of the sharp increase of the

interest rates of loans in the result

of raising the demand for loan

resources,

Central bank is to control changes

of exchange rates through REPO

auctions.


background image

Develop continuity of secured and liquid national market of loan capitals

Figure 6. Ways to improve the mechanism of regulating money supply

mechanism

77

2. It is necessary to raise the level of monetization through stimulating credit

expansion of commercial banks by reducing the refinancing rate and the basic rate of
the reserve requirements according to the inflation and to ensure stability of the
nominal interest rate of commercial banks’ loans.

3. It is necessary to reduce the level of devaluation of the national currency -

soum by increasing the volume of swap operations of the Central Bank executed in
foreign currencies and gold, and the introduction of the definition of the nominal
exchange rate of the national currency in relation to “currency basket”.

4. It is advisable to prevent the inflation growth providing the elasticity of

monetary policy instruments to stimulate exports by maintaining low and stable
exchange rate of the national currency and as well as to prevent its increase in the real
exchange rate in terms of money supply targeting.

77

Developed by the author.

72

5. It is recommended to raise the volume of payments by plastic cards by means

of introducing and developing lending on overdraft of debit plastic cards’ holders.
Moreover, this chapter presents a developed complex of measures aimed at
strengthening of the national monetary system (figure 7).

WAYS OF STRENGHENING MONETARY

SYSTEM

Improving legal bases

of monetary system
Raising
monetization level

Improving the
mechanism of
regulating money

supply
Developing plastic
cards’ circulation

Introduc

ing

changes

in the

Civil

Code

Introdu

cing

changes

in the

Law

“On

the

Centr

al

Bank”

Encoura

ging the

credit

expansio

n of

banks

Raising

the

budget

expendi

tures

Encash

ment

of the

accoun

ts

receiva

ble

Extendin

g

centraliz

ed loans

to banks

Introduc

ing

REPO

operatio

ns

Changes

of the

policy of

reserve

requirem

ents

Raising

the

volume

of

deposit

operatio

ns of

the

Centr

al

bank

Plastic

cards’

issue

Lendi

ng on

overd

raft

Financial market development

Strengthening the supervision over

the liquidity of the banking system

Complete introduction of key

principles in the payment system


background image

Figure 7. Complex of measures on strengthening the monetary system of the

Republic of Uzbekistan

78

The introduction of these directions in practice enables raising the national

monetary system to a new stage of development

The fifth chapter entitled

«Perspectives of strengthening of the monetary

system of Uzbekistan»

is devoted to the analysis of the optimal growth of money

supply, taking into account the main macroeconomic indicators and, on the basis of the
analysis, forecast indicators of change in money supply growth and nominal exchange
rate of the national currency for the period of 2015-2017 have been developed.

While forecasting the changes in the rate of the national currency we have used

the technique applied by the International Monetary Fund on forecasting of exchange
rates for medium-term and long-term perspective

79

.

In our opinion, this technique is based on the theory of purchasing power parity

and is considered to be appropriate for the economy of Uzbekistan. This is justified by

78

Developed by the author on the basis of the results obtained in the process of research.

79

Manual: Financial programming and policies, IMF Institute, 2007.

73

the fact that in our republic, the nominal exchange rate in comparison with other
indicators is more closely connected with domestic prices.

In addition, we have used a real exchange rate of the national currency as one of

the key indicator because change of this indicator makes a significant impact on many
economic processes. In particular, the change of the real exchange rate directly impacts
on the competitiveness of exported goods.

The following formula has been used to determine a real exchange rate of the

national currency:

E P

*

RER

=

(1)

P

*

here:

E

- nominal exchange rate of teh national currency;

P

- level of domestic prices;

*

P

- level of external prices.

Proceeding from this formula, the Central Bank in conditions of targeted indicator

of domestic prices can achieve a targeted devaluation level making an impact on the
real exchange rate of the national currency. In this case purchasing power parity (PPP)
is the base to estimate the exchange rate of the national currency and inflation.

In econometric modeling we have used the rules of McCallum, which can be

reflected in the following way:

( )

Δ

m

t

= Δ

X

Δ

V

t

+

λ

Δ

X

Δ

X

t

(2)


background image

here:

Δ

m

t

- annual percentage change in money supply;

Δ

X

- annual targeted growth of the nominal GDP;

Δ

V

- average change of the money circulation speed;

λ

- level of probable fluctuations of the real GDP from its targeted figure;

Δ

X

t

- rates of annual change of the nominal GDP.

The indicator

Δ

X

contains a symbiosis of deflator and the target growth of real the

GDP.

In accordance with this rule, proceeding from the inflation rate and targeted figure

of nominal GDP, the Central Bank can set the optimal rate of money supply growth.
Here the basic model is clarified and completed, and the average change in the
velocity of money is reflected as the difference between the average change in nominal
GDP and the percentage change in the money supply. This model is used to determine
the impact of changes in the money supply and nominal GDP in previous periods on
the money supply growth rate in the current period and for predicting changes in the
money supply in the medium term.

This model is represented as it follows:

n

1

1 1

λ

( )

( )

Δ

m

= Δ

GDP

Δ

Δ

Δ

Δ

t

GDP m GDP GDP

t
i

=

1

(3)

t t t t

n

After the simple mathematical correction the model is represented in the

following way:

74

(4)

here:

- targeted indicator of the nominal GDP growth;

- percentage change of the money supply t in the period of time;

- percentage change of the nominal GDP in the previous

period;

- percentage change of the money supply in the previous

period.

In the process of analysis we have used quarter indicators of the nominal money

supply and nominal GDP 2000-2014

80

. On the basis of this model we have determined

the deviation of the real GDP from its targeted indicator growth (λ).

While calculating real exchange rate of the national currency, the indices of

domestic and external prices are united in the single base. In our calculations we have


background image

used the base for the fourth quarter of 2000 and all three indicators have been indexed.

E

ind

E

t

E

t

( *100)/

=

+

1

d

(5)

P

ind

=

(

P

+

1

+

100)/100*

P

t t
f

P

ind

=

(

P

+

1

+

100)/100*

P

t

t

(6) (7)

With the aim of calculating the growth of the nominal exchange rate of the

national currency, the level of domestic prices has been considered as the average
growth rate of the consumer price index and the GDP deflator because these indices
separately cannot reflect the real change in the price level in Uzbekistan. Here, the
level of external prices was obtained from the database of the International Bank for
Reconstruction and Development.

Calculations of the exchange rate of the national currency have been carried out

by three variants of the economy development:

1- variant is based on the high rate of domestic price increase, including the GDP

deflator. Also, this variant takes into account the high level of devaluation of the
national currency and the highest rate of the GDP deflator.

2 - variant is based on the average growth of the consumer price index and the

GDP deflator. This option is considered to be the basic one in forecasting the
indicators of the exchange rate.

3 - variant is the conservative option and is based on the slight increase in the

consumer price index and the GDP deflator and the stability of world prices. As a
result, this chapter represents developed forecast indicators of changes of the money
supply growth and nominal exchange rate of the national currency for 2015-2017
according to three scenarios of the development of the economy of Uzbekistan.

80

Data of the Ministry of Economy of the Republic of Uzbekistan.

75

Таble 3

Forecast indicators of the money supply change and nominal exchange rate of

the national currency for 2015-2017

81

Indicators 2012 2013 2014 Varia

Forecast

nt, №

2015

2016

2017

Rates of money
supply growth, %

30,5

28,7

23,9

1
2
3

23,2
26,4
28,1

23,6
26,6
29,0

24,1
27,5
30,9


background image

Change of the
nominal exchange
rate of the
national currency
(devaluation), %

10,5

11,0

10,0

1
2
3

10,5

9,1
8,0

10,1

8,6
7,8

9,5
8,2
7,4

According to 1-scenario, at maintaining a current model of economic

development, an average annual growth rate will account for 23,6%. It is based on the
GDP deflator reduction and maintaining the upward trend in the lending volume. Low
money supply growth will cause a low rate, i.e. 1,1% annual growth of providing
economy with monetary resources and by the end of 2017 the monetization level will
reach 28%. Annual devaluation rate of the national currency will amount to 10%.

According to 2-scenario, simultaneous reduction of the refinancing rate of the

Central Bank and GDP deflator are expected. Forecast calculations show, that in the
result of the GDP deflator reduction, high rates of the GDP growth, decrease of the
inflation elasticity in relation to the money supply growth, an annual rate of the money
supply growth will make 26,8%. As a result, the monetization level will increase by
1,9% every year and by the end of 2017 this figure will exceed 30%. This increase of
monetization level will lead to raising the level of satisfaction of subjects of the
economy for monetary resources and reduction of the amount of non-payments in the
economy. According to this scenario, an annual devaluation level of the national
currency will account for 8,6%.

According to 3-scenario of the development, average annual growth rate of

money supply will amount to 29,3%. This, in turn, will enable to raise monetization
level to 31,0% up to the end of 2017. As a result, raising the monetization level with
high rates enables to reduce the volume of the accounts receivable and accounts
payable between economic entities.

In forecasted period, annual level of the refinancing rate of the Central Bank will

reduce to 6,0% and annual devaluation level of the national currency will account for
7,7% (1-2 percent points deviation is possible).

CONCLUSION

1. Scientific and theoretical approval of the list of elements of the monetary

system (monetary unit, structure of cash turnover, organization and regulation of
money turnover, national currency parity, national currency rate, the principles of
organization and regulation of the monetary system, legal and regulatory framework of

81

Developed by the author on the basis of the results of econometric analysis carried out by the author.

76

the monetary system) is particularly important in the future while developing measures
aimed at further improvement of this system development.

2. Formation of a set of principles for the organization and regulation of the

national monetary system (the principle of nominality; the principle of security of
currency in circulation; the principle of monopolistic and rarity; the principle of strict


background image

obligation; the principle of exchange in unlimited quantities; the principle of legal
regulation; the principle of centralized management of the monetary system; the
principle of priority of the periodic payments; the principle of financial and property
accountability of the monetary system participants; the principle of the continuity of
cash payments; the principle of making payments at the payer’s agreement) will lead
to improving methodological bases of strengthening monetary system.

3. Finding out the peculiarities of the system of paper and credit money which are

not exchanged into gold serves to complete revealing of the essence of the monetary
systems’ evolution.

4. Full reflection of the elements of the monetary system in the Law “On the

Central Bank of the Republic of Uzbekistan” and changes to article 772 of the Civil
Code, which prohibits the use by commercial banks of clients’ monetary funds on their
current accounts without their consent, allows improving the legal and regulatory
framework of the monetary system.

5. It is necessary to raise the level of monetization through stimulating credit

expansion of commercial banks by reducing the refinancing rate and the basic rate of
the reserve requirements in line with inflation and to ensure the stability of the nominal
interest rate of commercial banks’ loans.

6. Providing stability of the growth rates of money supply via improving the

practice of using the tools of monetary policy, as well as formation and development
of the national market of loan capitals allows improving the mechanism of regulating
the money supply.

Formation of the national loan capitals market, enabling to determine the real

market price of short-term loans and the creation of a special reserve fund, which
allows eliminating the risk of a sharp rise in interest rates of loans as a result of
increased demand for credit resources, makes a significant impact on the development
of the national market of loan capital.

7. It is necessary to reduce the level of devaluation of the national currency -

soum - by increasing the volume of swap operations of the Central Bank of the
Republic of Uzbekistan, made with foreign currencies and gold, and the introduction
of the definition of the nominal exchange rate of the national currency in relation to
the “currency basket”.

The Central Bank of the Republic of Uzbekistan should establish the

implementation of foreign exchange swaps operations with the US Federal Reserve
System, European Central Bank and the Central Bank of Japan on a regular basis. As a
result, first, it will enable to solve the problems associated with providing current
liquidity of the currency market; second, it will contribute to expanding the Central
Bank’s possibilities in the field of international reserves management.

8. It is necessary to prevent inflation growth, providing the elasticity of monetary

policy instruments to stimulate exports by maintaining low and stable exchange rate of

77

the national currency and prevent its increase in the real exchange rate in terms of
money supply targeting.

With the aim of ensuring flexibility of monetary policy instruments, first of all, it

is necessary to provide mutual balance of monetary instruments; second, it is necessary


background image

to clarify the strategic and tactical objectives of monetary policy; third, it is
recommended to raise the level of political and economic independence of the Central
Bank.

9. Taking into consideration the absence of credit cards in the country, it is

necessary to introduce and develop the credit overdraft of current accounts of debit
cards holders opened in commercial banks.

In order to avoid increasing credit risks arising in the process of overdraft

lending, first, it is necessary to impose the obligation on the customer to ensure the
credit balance of the current account on the last working day of each month; second, to
avoid delays in paying wages.

10. In order to promote a further development of foreign exchange transactions of

commercial banks of Uzbekistan, first of all, to assess the bank’s foreign exchange
position it is necessary to open individual position accounts for each type of currency
transactions; secondly, it is necessary to open a special bank account, where the
amount of deductions from profits will be accumulated. Then, at the expense of the
fund and retained earnings it will be possible to outlet the reserve for devaluation due
to the regulatory capital of commercial banks.

78

ЭЪЛОН ҚИЛИНГАН ИШЛАР РЎЙХАТИ

СПИСОК ОПУБЛИКОВАННЫХ РАБОТ

LIST OF PUBLISHED WORKS


background image

I бўлим (I часть; I part)

1. Исмаилов А.А. Миллий пул тизимини мустаҳкамлаш: назарий, услубий

ва амалий асослари. Монография. – Тошкент: Fan va texnologiya, 2015. – 140 б. 2.
Исмаилов А.А. Жаҳон молиявий-иқтисодий инқирози шароитида пул тизимини
тартибга солиш//Бозор, пул ва кредит. – Тошкент, 2010. – №3 – 59-61- б. (08.00.00;
1.07.2011 №5).

3. Исмаилов А.А. Монетар инструментлар орқали пуллар таклифини

тартибга солишнинг долзарб масалалари//Бозор, пул ва кредит. – Тошкент, 2011.
- №4. – 17-18-б. (08.00.00; 1.07.2011 №5).

4.

Исмаилов

А.А.

Пул-кредит

тизимининг

ривожланиш

тенденциялари//Иқтисодиѐт ва таълим. – Тошкент, 2011. – №4. – 114-116-б.
(08.00.00; 1.07.2011 № 11).

5. Исмаилов А.А. Нақд пулга бўлган талабни қисқартиришнинг айрим

долзарб масалалари//Молия. - Тошкент, 2012. – №4. – 16-20-б. (08.00.00;
1.06.2012 № 10).

6. Исмаилов А.А. Пул массасини тартибга солиш бўйича хориж тажрибаси

ва ундан Ўзбекистон амалиѐтида фойдаланиш имкониятлари//Иқтисодиѐт ва
таълим . – Тошкент, 2012. – №5. – 89-92-б. (08.00.00; 1.06.2012 № 11).

7.

Исмаилов

А.А.

Пул

тизимини

ривожлантиришнинг

долзарб

масалалари//Бозор, пул кредит. – Тошкент. 2012. – №6. – 44 – 46-б. (08.00.00;
1.08.2012 ).

8.

Исмаилов

А.А.

Необходимость

количественного

измерения

денег//Ўзбекистон

Республикаси

Фанлар

академияси

Қорақалпоғистон

бўлимининг Аҳборотномаси. – Нукус, 2013. – №1. – 65 – 68-б. (08.00.00; №14).

9. Исмаилов А.А. Пул тизимининг назарий асослари//Бозор, пул ва кредит. –

Тошкент. 2013. №1. – 50 - 53-б. (08.00.00; 1.06.2012 № 9).

10. Исмаилов А.А. Халқаро резерв валюталар барқарорлигини

таъминлашнинг долзарб масалалари//Халқаро муносабатлар. – Тошкент, 2013. –
№2. – 35 - 40-б. (08.00.00; № 6).

11. Исмаилов А.А. Пул тизимининг моҳиятига нисбатан методологик

ѐндашувлар//Бизнес Эксперт. – Тошкент, 2014. – №7. – 24-26 б. (08.00.00; № 2).
12. Исмаилов А.А. Нақд пулсиз тўловлар, пул ва кредитни тартибга солишни
такомиллаштириш: замонавий тенденциялар//Бозор, пул кредит. – Тошкент. 2015.
– №6. – 37 - 40-б. (08.00.00; № 8)

13. Ismailov A.A. Ways to strengthen the monetary system in Uzbekistan //Journal of

Management Value & Ethics. – India, 2016. ISSN: 2249–9512. Volume 6, № 1

(Jan-March). - P. 115-121. (Global Impact Factor №5. 0,565). (08.00.07. №6).

14. Ismailov A.A. Determination of the impact of optimal rate of growth of the

money supply with the main macroeconomic indicators//International Journal of
Economics, Commerce and Management. – United Kingdom, 2016. ISSN: 23480386.
Volume 4, Issue 1. – Р. 444-454. (Global Impact Factor № 5. 0,656).

79

II бўлим (II часть; II part)


background image

15. Холмахмадов З.А., Исмаилов А.А. Марказий банкнинг валюта курси

сиѐсати ва унинг мамлакатни экспорт салоҳиятини оширишдаги ўрни//Халқаро
муносабатлар. – Тошкент, 2014.– №4. – 54-60-б.

16. Исмаилов А.А. Нақд пул муомаласини тартибга солишни

такомиллаштиришнинг долзарб масалалари//Қишлоқ тараққиѐти ва аҳоли

турмуш даражасини оширишда банк-молия тизимининг ўрни. Халқаро илмий

амалий конференция материаллари. – Тошкент: Молия, 2009. – 178 - 180-б.

17. Исмаилов А.А. Пути сокращения внебанковского оборота наличных

денег//Инқирозга қарши чоралар дастурини амалга ошириш ва инқироздан
кейинги барқарор ривожланишни таъминлашда банк-молия тизимининг ўрни.
Республика илмий-амалий конференция материаллари. – Тошкент: Молия, 2010.
– 109 - 111-б.

18. Исмаилов А.А. Баҳо масштаби ва унинг замонавий талқини//Миллий

иқтисодиѐтни

модернизациялаш

шароитида

инновацион

фаолиятни

инвестициялаш. Халқаро илмий-амалий конференция материаллари. – Тошкент:
Молия, 2010. – 136 - 137-б.

19. Исмаилов А.А. Пластик карточкаларга асосланган тўлов тизимини

такомиллаштиришнинг

долзарб

масалалари//Кичик

бизнес

ва

хусусий

тадбиркорлик

субъектларини

микромолиялаштириш

амалиѐтини

такомиллаштириш. Республика илмий-амалий конференция материаллари. –
Тошкент: Молия, 2011. – 139 - 142-б.

20. Исмаилов А.А. Ключевые вопросы развития денежной системы

Республики Узбекистан//Ўзбекистон Республикасида молиявий институтларнинг
инвестицион фаоллигини янада жадаллаштиришнинг долзарб масалалари
//Республика илмий – амалий конференция материаллари. – Тошкент: Молия,
2013. – 210 - 212-б.

21. Исмаилов А.А. Ўзбекистон пул тизимининг меъѐрий-ҳуқуқий асослари

ва унинг ўзига хос хусусиятлари//Иқтисодиѐтни модернизациялаш шароитида
молия бозорини ривожлантириш истиқболлари//Республика илмий-амалий
конференция материаллари. – Тошкент: Молия, 2012. – 345 - 348-б.

22. Исмаилов А.А. Ўзбекистонда тўлов айланмасининг замонавий ҳолати ва

ривожлантириш

тенденцияси//Бюджет-солиқ

ва

монетар

сиѐсатни

такомиллаштиришнинг

долзарб

масалалари.

Халқаро

илмий-амалий

конференция материаллари. – Тошкент: Молия, 2012. – 93 - 94-б.

23. Исмаилов А.А. Миллий пул тизимининг молия-банк тизимининг

барқарорлигини

таъминлашдаги

ролини

оширишнинг

долзарб

масалалари//Молия-банк тизимини юқори халқаро рейтинг кўрсаткичларига
эришишини таъминлашнинг долзарб вазифалари. Республика илмий–амалий
конференция материаллари. – Тошкент: Молия, 2012. – 67 - 69-б.

24. Исмаилов А.А. Инқироздан кейинги ривожланиш даврида Ўзбекистон

Республикаси пул тизими//Иқтисодиѐтни модернизациялаш шароитида молия –
кредит муассасаларининг инвестицион фаоллигини ошириш. Республика илмий–
амалий конференция материаллари. – Тошкент: ТДИУ, 2013. – 64-65-б.

80

Bibliografik manbalar

Исмаилов А.А. Миллий пул тизимини мустахкамлаш: назарий, услубий ва амалий асослари. Монография. - Тошкент: Fan va texnologiya, 2015. - 140 б. 2. Исмаилов А.А. Жаҳон молиявий-иқтисодий инқирози шароитида пул тизимини тартибга солиш//Бозор, пул ва кредит. - Тошкент, 2010. -№3 - 59-61- б. (08.00.00; 1.07.2011 №5).

Исмаилов А.А. Монетар инструментлар орқали пуллар таклифини тартибга солишнинг долзарб масалалари//Бозор, пул ва кредит. - Тошкент, 2011. -№4,- 17-18-6. (08.00.00; 1.07.2011 №5).

Исмаилов А.А. Пул-кредит тизимининг ривожланиш тенденциялари//Иктисодиёт ва таълим. - Тошкент, 2011. - №4. - 114-116-6. (08.00.00; 1.07.2011 № 11).

Исмаилов А.А. Накд пулга бўлган талабни кискартиришнинг айрим долзарб масалалари//Молия. - Тошкент, 2012. -№4. - 16-20-6. (08.00.00; 1.06.2012 № 10).

Исмаилов А.А. Пул массасини тартибга солиш бўйича хориж тажрибаси ва ундан Ўзбекистон амалиётида фойдаланиш имкониятлари//Иқтисодиёт ва таълим .-Тошкент, 2012. -№5. - 89-92-6. (08.00.00; 1.06.2012 № 11).

Исмаилов А.А. Пул тизимини ривожлантиришнинг долзарб масалалари//Бозор, пул кредит. - Тошкент. 2012. - №6. - 44 - 46-6. (08.00.00; 1.08.2012).

Исмаилов А.А. Необходимость количественного измерения денег//Ўзбекистон Республикаси Фанлар академияси Қорақалпоғистон бўлимининг Аҳборотномаси. - Нукус, 2013. - №1. - 65 - 68-6. (08.00.00; №14).

Исмаилов А.А. Пул тизимининг назарий асослари//Бозор, пул ва кредит. -Тошкент. 2013. №1. - 50 - 53-6. (08.00.00; 1.06.2012 № 9).

Исмаилов А.А. Халқаро резерв валюталар баркарорлигини таъминлашнинг долзарб масалалари//Халкаро муносабатлар. - Тошкент, 2013.— №2. - 35 - 40-6. (08.00.00; № 6).

Исмаилов А.А. Пул тизимининг моҳиятига нисбатан методологик ёндашувлар//Бизнес Эксперт. - Тошкент, 2014. - №7. - 24-26 б. (08.00.00; № 2).

Исмаилов А.А. Накд пулсиз тўловлар, пул ва кредитни тартибга солишни такомиллаштириш: замонавий тенденциялар//Бозор, пул кредит. - Тошкент. 2015. - №6. - 37 - 40-6. (08.00.00; № 8)

Ismailov А.А. Ways to strengthen the monetary system in Uzbekistan //Journal of Management Value & Ethics. - India, 2016. ISSN: 2249-9512. Volume 6, № 1 (Jan-March). - P. 115-121. (Global Impact Factor №5. 0,565). (08.00.07. №6).

Ismailov A. A. Determination of the impact of optimal rate of growth of the money supply with the main macroeconomic indicators/ZInternational Journal of Economics, Commerce and Management. - United Kingdom, 2016. ISSN: 23480386. Volume 4, Issue 1. - P. 444-454. (Global Impact Factor № 5. 0,656).

Холмахмадов З.А., Исмаилов А.А. Марказий банкнинг валюта курси сиёсати ва унинг мамлакатни экспорт салоҳиятини оширишдаги ўрни//Халкаро муносабатлар. - Тошкент, 2014 - №4. - 54-60-6.

Исмаилов А.А. Накд пул муомаласини тартибга солишни такомиллаштиришнинг долзарб масалалари//Қишлок таракқиёти ва аҳоли турмуш даражасини оширишда банк-молия тизимининг ўрни. Халқаро илмий амалий конференция материаллари. - Тошкент: Молия, 2009. - 178 - 180-6.

Исмаилов А.А. Пути сокращения внебанковского оборота наличных денег//Инкирозга қарши чоралар дастурини амалга ошириш ва инқироздан кейинги барқарор ривожланишни таъминлашда банк-молия тизимининг ўрни. Республика илмий-амалий конференция материаллари. - Тошкент: Молия, 2010. -109-111-6.

Исмаилов А.А. Бахо масштаби ва унинг замонавий талқини//Миллий иқтисодиётни модернизациялаш шароитида инновацион фаолиятни инвестициялаш. Халқаро илмий-амалий конференция материаллари. - Тошкент: Молия, 2010,- 136- 137-6.

Исмаилов А.А. Пластик карточкаларга асосланган тўлов тизимини такомиллаштиришнинг долзарб масалалари//Кичик бизнес ва хусусий тадбиркорлик субъектларини микромолиялаштириш амалиётини такомиллаштириш. Республика илмий-амалий конференция материаллари. -Тошкент: Молия, 2011. - 139 - 142-6.

Исмаилов А.А. Ключевые вопросы развития денежной системы Республики Узбекистан//Ўзбекистон Республикасида молиявий институтларнинг инвестицион фаоллигини янада жадаллаштиришнинг долзарб масалалари //Республика илмий - амалий конференция материаллари. - Тошкент: Молия, 2013.-210-212-6.

Исмаилов А.А. Ўзбекистон пул тизимининг меъёрий-хукукий асослари ва унинг ўзига хос хусусиятлари//Иқтисодиётни модернизациялаш шароитида молия бозорини ривожлантириш истиқболлари//Республика илмий-амалий конференция материаллари. - Тошкент: Молия, 2012. - 345 - 348-6.

Исмаилов А.А. Ўзбекистонда тўлов айланмасининг замонавий холати ва ривожлантириш тенденцияси//Бюджет-солик ва монетар сиёсатни такомиллаштиришнинг долзарб масалалари. Халқаро илмий-амалий конференция материаллари. - Тошкент: Молия, 2012. - 93 - 94-6.

Исмаилов А.А. Миллий пул тизимининг молия-банк тизимининг баркарорлигини таъминлашдаги ролини оширишнинг долзарб масалалари//Молия-банк тизимини юқори халкаро рейтинг кўрсаткичларига эришишини таъминлашнинг долзарб вазифалари. Республика илмий-амалий конференция материаллари. - Тошкент: Молия, 2012. - 67 - 69-6.

Исмаилов А.А. Инқироздан кейинги ривожланиш даврида Ўзбекистон Республикаси пул тизими//Иқтисодиётни модернизациялаш шароитида молия -кредит муассасаларининг инвестицион фаоллигини ошириш. Республика илмий-амалий конференция материаллари. - Тошкент: ТДИУ, 2013. - 64-65-6.