“MILLIY IQTISODIYOTNI ISLOH QILISH VA BARQAROR RIVOJLANTIRISH ISTIQBOLLARI”
mavzusida xalqaro ilmiy-amaliy konferensiyasi
384
для расширения
возможностей финансирования малых и средних
предприятий, а также стартапов, необходимо активнее развивать
внутренний финансовый рынок и систему микрофинансирования.
Важным шагом станет создание специализированных инвестиционных
фондов и венчурных компаний, ориентированных на поддержку
инновационных проектов. Правительство также может внедрить
программу государственных гарантий по кредитам для малых и средних
предприятий, что позволит снизить риски для коммерческих банков и
увеличить доступ бизнеса к финансовым ресурсам.
Современные
тенденции
повышения
инвестиционной
привлекательности Узбекистана способствуют активному притоку
прямых иностранных инвестиций и устойчивому развитию экономики.
Эти реформы направлены на создание благоприятных условий для
бизнеса,
что в долгосрочной перспективе должно повысить
экономическую конкурентоспособность страны на международной арене.
Список
использованной
литературы
1.Birdsall N.Rising Inequality in the New Global Economy: 2005 WIDER Annual Lecture /
UNE-
WIDER Angle № 2/2
005
2.К.К.Нуманов. Повышение конкурентоспособности экономики Республики
Узбекистан в условиях глобализации. Т.Агроиктисодиет.2019.
3.
Современное состояние экономики Узбекистана и возможности повышение ее
конкурентоспособности в условиях глобализации.
SCIENCE AND EDUCATION IN
AGRICULTURE
№1 2024
January.
4.
Абдулазизова Ў. Проблемы формирования конкурентного рынка финансовых
услуг Узбекистана //Iqtisodiyot va taʼlim. –
2023.
–
Т. 24. –
№. 3. –
С. 12
-21.
ЎЗБЕКИСТОНДА ИНВЕСТИЦИЯЛАРНИ МОЛИЯЛАШТИРИШДА
ИСЛОМИЙ
КАПИТАЛ БОЗОРИНИ ШАКЛЛАНТИРИШ МАСАЛАЛАРИ
Сайдирасулов Лазиз
ТДИУ ҳузуридаги “Ўзбекистон иқтисодиётини
ривожлантиришнинг илмий асослари ва муаммолари”
илмий
-
тадқиқот маркази
докторанти
Ҳозиргача
юқори
ишончлилик
ва
барқарор
ривожланиш
кўрсаткичларини намоён этиб келаётган исломий молиялаштириш
тизимикўпчилик
ривожланган
ва
ривожланаётган
ноисломий
давлатларда самарали жорий қилиниб, унинг имкониятларидан самарали
фойдаланиш оммалашиб бормоқда. Бунга жаҳонда содир бўлган молиявий
инқирозлар шароитида исломий молия бозори (шу жумладан уни
таркибига
кирувчи
капитал
бозори)
орқали
молиялаштириш
инструментлари
ва
ҳизматлари
асосида
ишлаган
молия
-
банк
институтлари мазкур инқирозлардан кам йўқотишлар билан чиққани ҳам
“MILLIY IQTISODIYOTNI ISLOH QILISH VA BARQAROR RIVOJLANTIRISH ISTIQBOLLARI”
mavzusida xalqaro ilmiy-amaliy konferensiyasi
385
муҳим аргумент бўлди
[1]
. Зеро жаҳон молиявий бозорининг
исломий
капитал бозори сектори ҳозирда 10,7 фоиз ўсиш суръатларини кўрсатган,
шу жумладан исломий капитал бозори 26,9 фоизга ўсган бўлиб, жаҳон
исломий молия активлари индустрияси умумий ҳажмининг 30,9 фоизини
ташкил қилган, бунда исломий
Fin Tech
транзакциялари ҳажми 49 млрд.
АҚШ долларидан ортган бўлиб, 2025 йилда исломий
Fin Tech
транзакциялари ҳажми 128 млрд. АҚШ долларига етиши прогноз
қилинмоқда
[2-3].
Ушбу тенденциялар сабабли, исломий молия (шу жумладан исломий
молиявий бозор ва унинг капитал бозори) кўпчилик ноисломий
давлатларда самарали жорий қилинган бўлиб, мазкур мамлакатларда
турли (инвестиция, инфратузилмавий, ижтимоий ва кичик бизнес каби
турлардаги) лойиҳаларни
самарали молиялаштиришни таъминловчи
исломий капитал бозорини шакллантириб ривожлантириш борасидаги
илғор тажрибасидан Янги Ўзбекистоннинг иқтисодий тараққиёти
шароитида
[4]
(“Ўзбекистон
-
2030” стратегияси контекстида) самарали
фойдаланиш зарурати вужудга келган.
Дунёда исломий молия бозори (шу жумладан унинг капитал бозори)
ва унга боғлиқ молиялаштириш тизимини (секоторини, сегментини)
ноисломий давлатлар молиявий бозори ривожланишида унга ёндош
(муқобил) бозор тизими сифатида самарали жорий қилишнинг назарий
-
методологик асослари ва амалий механизмларини такомиллаштириш
негизида бундай мамлакатларда иқтисодиётни ривожлантириш, исломий
эътиқодга эга аҳолиси қатлами ва бизнес субъектлари молиявий
фаолиятига қулай шароитлар яратиш бўйича тадқиқотларга аолоҳида
эътибор қаратилмоқда. Бинобарин, исломий капитал бозорини самарали
жорий қилиш асосида исломий молиялаштириш ва инвестициялар
кўламини янада ошириш йўли билан мамлакатда аҳоли турмуш
даражасини яхшилаш, инфляцияни жиловлаш, иш ўринларини ошириш,
иқтисодий
ўсиш
суръатларини
ошириш,
инсон
капиталини
ривожлантириш, инновацияларни амалиётга кенг жорий қилиш,
иқтисодиётда рақобат муҳитини кучайтириш имкониятларини беради.
Мамлакатимизда “Ўзбекистон
-
2030” стратегияси
[4]
доирасида кенг
қамровли ислоҳотлар изчил амалга оширилмоқда, мамлакатда қулай
бизнес ва инвестиция муҳитлари яратилмоқда. Бунда мамлакат
ижтимоий
-
иқтисодий ривожланишининг ўрта ва узоқ муддатли
истиқболларида аниқ мақсадалар ва вазифалар белгиланган бўлиб,
уларни амалга оширилишида
Ислом тараққиёт банки гуруҳи, Араб
мувофиқлаштириш гуруҳи жамғармалари, Саудия Арабистони, Бирлашган
Араб Амирликлари ва бошқа исломий давлатлар ва уларнинг
компаниялари фаол иштирок этмоқда. Лекин, Ўзбекистонда исломий
молия
-
банк тизими шаклланмаганлиги сабабли, нуфузли халқаро
ташкилотлар экспертлари
[6; 7-8]
ва анъанавий банклар ҳам Ўзбекистонда
“MILLIY IQTISODIYOTNI ISLOH QILISH VA BARQAROR RIVOJLANTIRISH ISTIQBOLLARI”
mavzusida xalqaro ilmiy-amaliy konferensiyasi
386
исломий молияни, шу жумладан исломий капитал бозорини
шакллантириш ва яшил сукуқ чиқаришни
[6]
, самарали жорий қилиш
асосида миллий молия
-
кредит соҳасида ҳалол ва шаффоф рақобат юзага
келиши, натижада мамлакатга исломий капитал бозори орқали ҳар йили
10 млрд. АҚШ долларигача инвестициялар жалб қилишга
[7]
ва улар
диверсификациясига олиб келиши ҳақида ўз фикрларини билдирганлар.
Шу муносабат билан, Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2020 йил
29 декабрь куни Олий Мажлисга мурожаатномасида ва 2023 йилдаги
тадбиркорлар билан очиқ мулоқотида Ўзбекистонда исломий молияни
(шу жумладан исломий молиявий бозор ва унинг капитал бозорини)
шакллантириш ва тегишли ҳуқуқий базани яратиш зарурлиги ва бунга
Ислом тараққиёт банки ҳамда бошқа халқаро молия ташкилотлари
экспертлари ва етук иқтисодчи олимларни жалб этилиши, улар томонидан
тегишли тадқиқотлар ўтказилиши таъкидланган эди.
Айтилганлар Янги Ўзбекистон тараққиёти шароитида амалга
ошириладиган турли лойиҳаларни самарали молиялаштириш учун
исломий молияни жорий қилиш ва унинг таркибида исломий капитал
бозорини шакллантириш муҳим аҳамиятга эга долзарб муаммолигини
тасдиқламоқда. Бу эса, ўз навбатида, жаҳондаги ноисломий давлатларда
лойиҳаларни исломий капитал бозори орқали молиялаштиришни мавжуд
мазҳаблар (Шариат мактаблари –
Суннийларга мансуб Ҳанафий (Имом
Аъзам), Шофеъий, Моликий, Ҳанбалий мактаблар ҳамда Шияларга
мансуб
Жаъфарий мактаби) қоидалари бўйича амалга ошириш амалиётининг
самарадорлик даражасини таҳлилий баҳолаш асосида Янги Ўзбекистон
тараққиёти шароити учун мақбул бўлувчи исломий капитал бозори
моделини танлаш ва жорий қилиш, бундай модель асосида
мамлактимиздаги турли лойиҳаларни исломий молиялаштириш
имкониятларидан самарали фойдаланишни таъминлаш муаммоси
ечимига қаратилган тизимли тадқиқотлар ўтказишнинг долзарблигини
белгиламоқда.
Исломий давлатларда барқарор ривожланаётган исломий молия
-
банк
тизими ва уни ноисломий давлатларда самарали жорий этилиши
тажрибаси, бундай тизимнинг исломий капитал бозори орқали турли
лойиҳаларни исломий молиялаштиришнинг фундаментал ва методологик
базиси, механизмларини таҳлили асосида мавжуд мазҳаблар (Шариат
мактаблари –
Суннийларга мансуб Ҳанафий (Имом Аъзам), Шофеъий,
Моликий, Ҳанбалий мактаблар ҳамда Шияларга мансуб Жаъфарий
мактаби) 1
-
расмда келтирилган шаклда уларга мансуб давлатлар бўйича
таснифланиши мумкин.
“MILLIY IQTISODIYOTNI ISLOH QILISH VA BARQAROR RIVOJLANTIRISH ISTIQBOLLARI”
mavzusida xalqaro ilmiy-amaliy konferensiyasi
387
1-
2-
расм. Шариат мактабларини давлатлар бўйича таснифланиши
Республикада амалга оширилаётган самарали макроиқтисодий
сиёсат доирасида Янги Ўзбекистон тараққиёти шароитида исломий
молияга, айниқса унинг таркибидаги капитал бозори орқали
молиялаштириш имкониятларидан самарали фойдаланиш асосида турли
лойиҳаларни молиялаштиришга қизиқиш сезиларли даражада кучайгани
сабабли, ушбу соҳада илмий изланишлар олиб бориш ҳамда амалий ишлар
фаолллашган. Лекин, Янги Ўзбекистон бизнеси ва аҳолиси молиявий
фаолияти
ва
бизнес
лойиҳалари
ривожланишида
исломий
молиялаштиришнинг пайдо бўлишига ҳуқуқий
-
меъёрий базанинг
йўқлиги
ва унга асосланган исломий молия
-
банк (шу жумладан исломий
капитал
бозори), солиқ ва бошқарув инфратузилмасининг мавжуд
эмаслиги, айниқса бизнес ва аҳоли орасида исломий молиялаштиришга
алоқадор молиявий саводхонликнинг пастлиги халақит бермоқда. Ушбу
муаммолар билан бир қаторга миллий молиявий бозорнинг
ривожланмаганлиги муаммосини
ҳам қўшиш лозим. Ҳусусан, миллий
молиявий бозор ҳолатининг таҳлилидан қуйидагиларни кўриш мумкин:
ҳозирда молиявий бозор майда қисмларга бўлинган ҳолда бир нечта
регуляторлар томонидан алоҳида тартибга солинади, натижада ушбу
бозор ҳанузгача ривожланмасдан Янги Ўзбекистон иқтисодиётининг
молиявий ресурсларга ва инвестицияларга бўлган талабини етарлича
қондирмай келмоқда. Шу сабабли, иқтисодиётнинг молиявий чуқурлиги
2019-
2023 йилларда 18,3 фоиздан 21,2 фоизгача, капитал бозорининг
ЯИМга нисбатан капитализация даражаси 2017
-
2023 йилларда 8 фоиздан
22 фоизгача, капитал бозори иштирокчиларининг инвестициялари
суммасидан транзакцион ҳаражатлари 8 фоиздан 10 фоизгача бўлган. Зеро
Шариат мазҳаблари (мактаблари)
Суннавий мактаблар
Шиавий мактаб
Ҳанафий
мактаби
Шофеъий
мактаби
Ханбалий
мактаби
Моликий
мактаби
Жаъфарий
мактаби
Туркия
Покистон
Ҳиндистон
Бангладеш
Ўзбекистон
Россия
Ироқ ва б.
Миср
Сурия
Индонезия
Малайзия
Флиппин
Таиланд
ва б.
Саудия
Арабистони
Қатар
Уммон
Иордания
БАА ва б.
Ливия
Жазоир
Марокаш
Нигерия
Мавритан
Тунис
ва б.
Эрон
Озарбайжон
ва б.
“MILLIY IQTISODIYOTNI ISLOH QILISH VA BARQAROR RIVOJLANTIRISH ISTIQBOLLARI”
mavzusida xalqaro ilmiy-amaliy konferensiyasi
388
миллий капитал бозорида сукук
ва “яшил” сукук
сегментини
шакллантириш учун имкониятлар мавжуд. Айтилган муаммонинг ечими
сифатида
Янги
Ўзбекистон
тараққиёти
шароитида
исломий
молиялаштириш имкониятларидан самарали фойдаланиш учун исломий
молия
-
банк тизимини (сегменти, секторини) қамровчи яхлит миллий
молиявий бозорни шакллантириш ва уни комплекс тартибга солиш
макрорегулятори концепциясини
амалга ошириш мақсадга мувофиқ.
Фойдаланилган адабиётлар
1.
Ahmed, H., Asutay, M., & Wilson, R. (2013). Reflecting on Islamic banking and financial
crisis: Risks, reputation and stability. Islamic Banking and Financial Crisis: Reputation, Stability
and Risks. Edinburgh University Press.
2.
IFSB
–
Исломий молиявий индустриянинг барқарорлиги тўғрисидаги ҳисобот
(IFSI) 2021 [https://www.ifsb.org/download.php?id=6106&lang=English& pg=/index.php];
3.
https://www.refinitiv.com/en/resources/special-report/islamic-finance-development-
report;
https://alhudacibe.com/pressrelease142.php#
4.
Ўзбекистон Республикаси Президентининг “Ўзбекистон
-
2030” стратегиясини
тасдиқлаш тўғрисида” 2023 йил 11 сентябрдаги №ПФ
-158-
сон фармони;
5.
Ислом тараққиёт банкининг Ўзбекистондаги вакили Х.Хасанов фикри
https://www.spot.uz/ru/2019/04/15/idb/
6.
Imamnazarov, J. (2020). Landscaping analysis of Islamic finance instruments in
Uzbekistan. UNDP.
7.
Хасанов Х.Ш. Ўзбекистон Республикасида исломий
молиялаштириш // Исломий
молия асослари (китобнинг 5
-
қисми, 13 боби). –Т.: O‘zbekiston, 2019, 11 б (401
-411).
O‘ZBEKISTONDA KORPORATIV SEKTORNI MOLIYALASHTIRISHNI
RIVOJLANTIRISH
Sobirov Jurabek
Mustaqil tadqiqotchi, “Freedom Finance”
MChJ bosh direktori
O‘zbekistonning iqtisodiy rivojlanishi uchun moliyaviy resurslarni j
alb
qilish va kapital bozorini kengaytirish dolzarb masalalardan biri bo‘lib
qolmoqda. So‘nggi yillarda mamlakatda
iqtisodiy islohotlar jarayoni jadal tus
oldi, bu esa iqtisodiyotning turli sohalarida chuqur o‘zgarishlarga sabab bo‘ldi.
Shuningdek, iqtisodiyotning korporativ sektori uchun moliyaviy resurslarni
samarali jalb qilish masalasi yanada dolzarblashdi. Xususan, obligatsiyalar
bozori bu jarayonda muhim vosita sifatida ko‘rilmoqda, chunki u korporativ
kompaniyalar uchun uzoq muddatli kapitalni jalb q
ilish va o‘sish strategiyalarini
amalga oshirish imkonini beradi.
O‘zbekistonning hozirgi iqtisodiy muhitida korpor
ativ sektorning moliyaviy
ehtiyojlari o‘sib bormoqda. Ko‘plab yirik korxonalar yangi loyihalar va ishlab
chiqarish quvvatlarini kengaytirish uchun moliyaviy manbalar izlashda davom
etmoqda. Ayni paytda, moliyalashtirishning asosiy manbasi bank kreditlari
