Barcha maqolalar
“Ўзтемирйўлйўловчи” аж маркетинг коммуникацияларининг самарадорлигини оширишда мақсадли бозорни сегментлаш
“САФРОБОЗ” ЙИҒМАСИ ТАРКИБИДАГИ ОКСИДОЛЧИН КИСЛОТАЛАР ЙИҒИНДИСИНИНГ МИҚДОРИНИ АНИҚЛАШ
амалиётида талаб катта, негаки уларни таъсири синтетик дори воситаларга нисбатан
юмшоқроқ ва таъсири давомийлироқ. Ўсиликлардан олинадиган дори воситаларини сафро
хайдовчи хусусиятини ошириш ва ёндош касалликларни даволаш мақсадида ҳар–ҳил
ўсимликлардан турли йиғмалар фойдаланилади.
“Лацидофил” в комплексном лечении дисбиоза у больных с патологией гепатобилиарного тракта
толстой кишки при дисбиозе, развившемся на фоне заболеваний печени и желчевыводящих путей.
“Кўз касалликлари” фанидан ўқув жараёнида шахсга йўналтирилган муаммоли таълимни қўллаш
Мақола тиббиёт олийгоҳларида шахсга йўналтирилган муаммоли таълимни қўллаш масалаларига бағишланган. Унда ўқув жараёнини яхши режалаштириш ҳамда педагогнинг юкори даражада тайёргарлик кўриш лозимлиги кўрсатилган.
“Камбарамаянам” достонининг филологик моҳияти
Ушбу мақола буюк ҳинд эпоси “Рамаяна” нинг аслияти билан Жанубий Ҳиндистонда Камбн томонидан яратилган “Рамаяна” ни филологик жиҳатдан чоғиштириш масалаларини ёритишга бағишланган. Маълумки, ҳинд диёри асори атиқаларга, ҳинд адабиёти эса дурдона асарларга бой. Ҳиндистон халқлари адабиёти ўзининг серқирралиги ва кўп тиллилиги билан дунё тамаддунида ўзига хос ўрин эгаллайди. Халқ оғзаки ижоди намуналаридан бўлмиш “Рамаяна” достони кейинчалик буюк шоир Валмики томонидан етук бир асар сифатида дунё юзини кўрди ва бу асар нафақат Ҳиндистонда мавжуд тилларга таржима қилинди, балки дунё тилларига ўгирилди. Ўрта асрга келиб тамил адабиётига ҳам таржима асарлар кириб кела бошлади, жумладан, тамил шоири Камбн томонидан “Рамаяна” нинг таржима қилиниши, уни янги сюжет ва эпизодлар билан бойитилган ҳолда мустақил асар сифатида яратилиши диққатга сазовордир. Мазкур мақола тамил адабиётининг ривожланиш босқичларига қисман тўхталган ҳолда иккита мустақил асар Валмики “Рамаяна” си ва Камбннинг “Рамаяна” сининг ўзига хос жиҳатлари ва тафовутлари натижаларини ўзида мужассам этади.
“Вессел дуэ ф” препаратини диабетик нефропатияда ва Пролефератив ретинопатия билан хасталанган беморларда кўз ички қон Қўйилишларни бартараф қилиш учун қўлланилиши
“Буйрак тюбажини” сурункали дисметаболик пиелонефрити бўлган болаларда қўллаш
“«Мелифлос» йиғмасидан таблетка ва қуруқ экстракт технологиясини ишлаб чиқиш ва биофармацевтик баҳолаш
Тадқиқот объектлари: «Мелифлос» йиғмаси ва унинг асосида олинган қуруқ экстракт ва таблетка дори тури.
Ишнинг мақсадн: пешоб хайдаш таъсирига эга бўлган икки компонентли ўсимлик йиғмаси асосида курук экстракт ва таблетка дори турларини ишлаб чиқиш ва стандартлаш.
Тадқиқот усуллари: технологик, физик-кимёвий, биофармацсвтик.
Олинган натижалар ва уларнинг янгнлиги: комплекс изланишлар асосида биринчи маротаба “Мелифлос” курук экстрактининг олиш усули турли омилларнинг таъсири ўрганилган. “Мелифлос” таблеткасининг мақсадга мувофиқ таркиби ва технологияси яратилган. Таклиф этилган дори прспаратларининг сифат кўрсаткичлари аникланган. Яратилган “Мелифлос” таблеткаси учун таъсир этувчи модданинг ажралиб чикиш тезлигини аниклаш мақсадида “Эриш” тести ишлаб чиқилган. Специфик фармакологик тестлардан фойдаланган ҳолда “Мелифлос” курук экстракти ва таблсткасининг диуретик таъсири аникланган. Таклиф этилган дори прспаратларининг яроқлилик муддати ва сакланиш шароити аникланган.
Амалий аҳамияти: маҳаллий хом ашедан диуретик таъсирга эга бўлган “Мелифлос” курук экстракт ва таблетка технологияси яратилган хамда ушбу препаратлар биологик самарадорлиги бўйича импорт прспаратларидан колишмаслиги аникланган.
Татбиқ этиш даражаси ва иқтисодий самарадорлиги: “Мелифлос” қуруқ экстракт ва таблсткасини тиббиётда қўллашга рухсат олиш учун ВФМ лойиҳалари ишлаб чиқилган ва УзР ССВ Дори воситалари ва тиббий техника сифатини назорат қилиш Бош бошқармасига тасдиқлашга такдим этилган. “Мелифлос” таблеткасига тажриба ишлаб-чикариш регламента тузилган ва тасдиқланган. Қурук экстракт ва таблстканинг технологиялари «DRUG-TECH» ХК ва «SAMO» КК базаларида синовдан ўтган.
Тадқикот натижалари Тошкент фармацевтика институтининг дори воситаларининг саноат технологияси кафсдраси ўкув жараснига тадбик этилди.
Қўлланиш сохаси: фармацевтика саноати, тиббиёт, ўкув жараёни.
“PROVIZORSKIY" GEPATOPROTEKTOR BALZAMINI O’TKIR ZAHARLILIGINI O`RGANISH
organizm uchun nojo`ya ta`sir ko`rsatmaydi.Shundan kelib ciqqan holda,”Provizorskiy”
gepatoprotektor balzamini farmakologik xususiyati ekspremental modellarda o`rganildi.
“Ortodontiya” fanidan qo’l ko’nikmalarini bosqichma-bosqich amalga oshirish
“HEYWITT” БЎЙИЧА ЎЗБЕК ПОПУЛЯЦИЯСИ ВАКИЛЛАРИНИНГ ЦЕФАЛОМЕТРИК КЎРСАТГИЧЛАРИ
“GEPA-LAYK” QURUQ EKSTRAKTI TARKIBIDAGI FLAVONOIDLAR MIQDORINI ANIQLASH
kasalliklardan biri hisoblanadi. O‘tkir va surunkali gepatitlar, toksik gepatozlar, alkogolli jigar
zararlanishlari, steatoz va sirroz kabi holatlar nafaqat rivojlanayotgan, balki rivojlangan davlatlar
sog‘liqni saqlash tizimi oldida turgan dolzarb muammolardan biri bo‘lib qolmoqda. Mahalliy xom
ashyo asosida jigar kasalliklariga qarshi dori vositasini olish uchun izlanishlar olib borildi.
“ETIKOKS” YALLIG’LANISHGA QARSHI TABLETKANING TARKIBINI TANLASHDA ASOSIY ME’ZONLAR
“Covid-19” infektsiyasini davolash uchun ishlatilgan dorilarning O’zbekiston boyicha farmakoepidemiologiyasi
“Cistanche mongolica” ekstraktining antidepresant xususiyati
Ushbu ilmiy maqolada supurgi oilasiga tegishli o‘simlik turkumiga mansub Cistanche mongolica o‘simligining toksik farmakologik xususiyatlari ko‘rsatilgan. Hozirgi vaqtda mahalliy o‘simliklardan samarali dorivor moddalarni topish juda muhim sanaladi [1;3;5]. Cistanche o‘simligidan olingan an’anaviy xitoy tabobatida keng qo‘llaniladi. Cistanche tubuloza xorijda osteoporoz, Alsgeymer kasalligi va erkaklar jinsiy disfunksiyalarini davolashda keng qo‘llaniladi. Cistanche Herba buyrak еtishmovchiligi, impotensiya, ayollar bepushtligi, patologik ajralmalar, og‘riqli hayz ko‘rishda, qariyalarda qabziyatni davolashda qo‘llaniladi [2;4]. O‘zbekistonda Farg‘ona viloyatida o‘sadigan Cistanche mongolica turlarining ayrim farmakologik xususiyatlari va o‘tkir zaharliligi o‘rganilib tahlil qilindi.
“Baş” компонентли фразеологизмлар семантикаси
Мазкур мақолада турк фразеологизмлари ҳақида сўз юритилиб, унинг айнан “baş” компоненти иштирокидаги фразеологизмлар турига урғу берилган. Кўзланган асосий мақсад “baş” компоненти иштирокидаги соматик фразеологизмларнинг семантикасини ўрганиш, уларнинг оғзаки ва ёзма нутқда қўлланилишини таҳлил қилиш. Мазкур мақсадни амалга ошириш учун фразеологизмлар борасидаги илмий адабиётлар билан танишиш; турк тилидаги соматик фразеологизмларга оид илмий ишларни ўрганиш; мавзуга доир манбаларни топиш ва материалларни тўплаш; “Baş” компонентли соматик фразеологизмларни семантик таҳлил қилиш; таҳлил натижалари юзасидан хулосалар бериш каби вазифалар белгиланган. Мақолада лексик-семантик ва концептуал таҳлил методларидан фойдаланилган. Мавзунинг ўрганилганлик даражаси ёритилган қисмда бир қатор эътиборга молик илмий ишлар шарҳланган. Мақолада тил жамият аъзолари ўртасида алоқа вазифаси бўлиб, инсоннинг фикрини оғзаки ҳамда ёзма равишда баён қила олиш, ўз ички кечинмаларини ифодалаш воситаси бўлиб хизмат қилиши, ҳар бир инсон ўз фикрларини баён этар экан, уни янада жозибалироқ ва мазмунлироқ бўлиши учун бир қатор усуллардан фойдаланиши ҳақида сўз боради ва бундай усуллар қаторида иборалардан фойдаланиш усули самарали эканлиги таъкидланади. Фразеологизмлар тилнинг ёзма ва оғзаки нутқини бойитишга, фикрни тўлдириб янада тушунарлироқ тарзда баён этилишига хизмат қилади деб уқтирилади. Ишни турк тилидаги “baş” компоненти иштирокидаги фрезологизмлар 217 та ибора мавжудлиги қайд этилган бўлиб, улар маъноси, тузилиши ва таркибига кўра бир-биридан фарқланиши ҳақида фикр билдирилган. Турк оғзаки ва ёзма нутқида энг кўп қўлланиладиган ибораларнинг таҳлили берилган. Таҳлил натижасида “baş” компоненти иштирокидаги фразеологизмларни турли ҳолатларда қўллашимиз мумкинлиги аниқланган. Булар ичида энг кўпи муаммоли вазиятларда ишлатилувчи иборалар деб қаралган, тадқиқот давомида бу тур иборалар сони 65 та деб кўрсатилган. Шу билан бирга жисмоний ҳолат (29 та), ўзаро ҳурмат (17 та), асабийлашиш давомида (14 та) ҳамда етакчилик қилиш (14 та) жараёнларида ҳам “baş” компонентли иборалардан фаол фойдаланилади, деган хулоса берилган.
“ALLERGIYA VA YALLIG’LANISHDA QO’LLASH UCHUN QURUQ EKSTRAKT OLISHDA O’SIMLIKLARNI TANLASH”
Ҳомиланинг она қорнида ўсиш давридаги гипотрофиясида она ва ҳомила қонида, йўлдош тўқималарида липид таркибининг ўзгариши
она қорнида ўсиш даври гипотрофияси ривожланишида она - йулдош -ҳомила тизими липид
алмашинувида сезиларли ўзгаришлар бўлиши аниқланди, айниқса ЭЁК, триглицеридлар, β-
липопротеидлар, фосфолипидлар таркиби, шунингдек, ҳомиладорлар ва янги туғилган чақалоқлар қон
зардобида бир хил типдаги ўзгаришлар аниқланди. Ҳомила ривожланишининг орқада қолишида ЭЁК
триглицеридлар нисбати ҳажмининг камайиши липолитик жараёнлар фаоллигига таъсир кўрсатиб,
гиперлипедимияга олиб келди
- 1-25 / 14511
- Keyingi