Авторы

  • Ойдиной Очилова
    Осиё технологиялар университети доценти

DOI:

https://doi.org/10.71337/inlibrary.uz.scin.79260

Ключевые слова:

Туркистон тиббиёти ғарблик сайёхлар Ўрта Осиё

Аннотация

Ушбу мақолада инглиз тилидаги манбаларда туркистон тиббиётининг аҳволи, ўша даврда фаолият олиб борган табиблар ва уларнинг муолажа усуллари ҳақида маьлумотлар келтирилган.


background image

ILM-FAN VA INNOVATSIYA

ILMIY-AMALIY KONFERENSIYASI

in-academy.uz/index.php/si

19

ТУРКИСТОН ТИББИЁТИ ТАРИХИ

Очилова Ойдиной

Осиё технологиялар университети доценти

https://doi.org/10.5281/zenodo.15241043

Аннотация:

Ушбу мақолада

инглиз тилидаги манбаларда туркистон

тиббиётининг аҳволи, ўша даврда фаолият олиб борган табиблар ва уларнинг муолажа
усуллари ҳақида маьлумотлар келтирилган.

Калит сўзлар

: Туркистон тиббиёти, ғарблик сайёхлар, Ўрта Осиё, "Туҳфатул

мўминин”, Марказий Осиё шифокорлари, шифохона, Касаллик аломатлари, санатория,
дорилар ва гиёҳлар.

Аннотация:

В данной статье представлены сведения о состоянии Туркестанской

медицины, работавших в то время врачах и методах их лечения в англоязычных
источниках.

Ключевые слова:

Туркестанская медицина, западные туристы, Средняя Азия,

«Тухфатул моминин», среднеазиатские врачи, больница, симптомы заболевания,
санаторий, лекарства и лекарства.

Abstract:

This article presents information about the state of Turkestan medicine, the

doctors who worked at that time and their treatment methods in English-language sources.

Key words:

Turkestan medicine, Western tourists, Central Asia, "Tukhfatul Mominin",

Central Asian doctors, hospital, symptoms of the disease, sanatorium, medicines and drugs.


XIX - асрнинг иккинчи ярми - XX аср бошларида хорижий олимлар тадкикот

объектига айланган Марказий Осиё узининг тарли масалалари, жумладан тиббиёти
билан уларнинг эътиборини торта бошлади. Хусусан, XIX асрнинг иккинчи ярми - XX аср
бошларида Урта Осиёга ташриф буюрган ғарблик сайёхлар, сиёсий агентлар,
экспедициялар вакиллари ўз асар ва мемуарларида Ўрта Осиё, айниқса, Туркистондаги
тиббий вазият тўғрисида бир қанча фикрларни ёзиб қолдирганлар. Айниқса, Скайлер, X.
Лансделл, А. Микен, О. Олуфсен каби тадқиқотчилар асарларида минтақа тиббиёти
хақида ёзилган қизиқарли маълумотлар, АКШ Давлат департаменти архиви хужжатлари
бу давр тиббиётини ўрганишда мухим манба сифатида хизмат қилади.

Бу даврдаги тиббий холат тарихини тадқиқ қилиш жараёнида хилма-хилликларни

куриш мумкин булади. Айникса, махаллий ва руслар орқали кириб келган даволаш
усуллари, шунингдек, руслар билан бирга кириб келган касалликлар, даволаш
усулларидаги муаммолар ва ўхшашликлар маълум бўлади. Тиббиёт холати ёритилган
асарлардан бири Ю. Скайлер томонидан ёзилган бўлиб, унинг қайд этишича, махаллий
докторларнинг биринчи муолажаси беморнинг умумий ташқи кўринишини текшириш
ва унинг мизожи хақида сўраш бўлган. У тиббиётга оид энг кенг тарқалган китоб
сифатида "Туҳфатул мўминин”ни кўрсатган. Беморни текшириш ва даволаш жараёнини
ёзган муаллиф уни қуйидагича тасвирлайди: "...Шифокор беморнинг касаллик
аломатларини бемор мизожи билан умумлаштириб, халтача ёки белбоғидан қоғоз
идишларга солинган дорилар орасидан кераклисини олиб, беморга унинг миқдори ва
диетага оид одатий кўрсатмалар билан беради. Марказий Осиё шифокорлари


background image

ILM-FAN VA INNOVATSIYA

ILMIY-AMALIY KONFERENSIYASI

in-academy.uz/index.php/si

20

томонидан қўлланиладиган дорилар одатда жуда содда ва асосан ўсимлик моддалардан
олинган бўлиб, улар оз миқдорда хайвонот ва минерал моддалардан фойдаланадилар

1

.

Аннетте Микен маҳаллий шифокорлар орасида Бухорода таҳсил олганларнинг мавқеи
баланд бўлганлигини қайд этган

2

.

Аксарият асарларда тиббий хизмат асосан қон олувчилар, тиш шифокорлари,

тиббиёт ходимлари, муллалар ва ришта олувчилар томонидан кўрсатилгани, баъзи
тиббий хизматларнинг асосан очиқ хавода кўрсатилгани кайд этилади. Шунингдек,
ХIХасрнинг иккинчи ярмида минтақада даволаш муассасалари мавжуд бўлган. Чунончи,
X,. Лансделл ўз асарларида даволаш ва карантин хоналарининг бўлганлигини

3

,

кейинчалик рус маъмурияти ва махаллий сармоядорлар томонидан касалхоналар
қурилганлигини қайд этиб қолдирган. Жумладан, у Тошкентда ўзи борган шифохонани
тасвирлар экан, унинг шахар ташқарисидаги Салор канали якинида жойлашганини
келтириб ўтади. Касалхонанинг узунлиги 850, эни эса 550 ярд

4

бўлган. Касалхона бўйлаб

катта йўл кесиб ўтган ва унинг ғарбида касалхона ходимлари учун уйлар қурилган.
Йўлнинг шарқий кисмдаги ер майдони қишки ва ёзги бинолар учун тахминан бир хил
тақсимланган бўлиб, қалин қилиб тераклар ўтказилган. Бу мажмуа иккинчи даражали
рус шифохонаси мақомида бўлиб, 15 нафар зобит, 380 нафар аскар, 20 та аёлга
мўлжалланган, унда 300 та тайёр кроват ва яна 100 таси захирада бўлган. Қишки
дахалардаги уйлар пишиқ ғиштдан қурилиб, томи темир тунука билан ёпилган. Бир
уйда жаррохлик амалиётларини ўтказиш хонаси мавжуд бўлган.

Шунингдек, муаллиф асарда касалхонада даволанаётганлар таркиби ҳақида

қимматли маълумотларни ёзиб қолдирган. Хусусан, 1882 йил 17 сентябрь куни мазкур
касалхонага борган Ҳ.Лансделл у ерда 14 та зобит, 260 нафар аскар ва 31 нафар аёл бемор
бўлгани қайд этган. Жами 305 та даволанувчидан 35 нафари маҳбуслар бўлган. Бир йил
олдин худди шу санада касалхонада 358 нафар бемор бўлгани қайд этилади. Бундан
ташкари, у Тошкентда энг кенг тарқалган касалликлар - иситма ва ич кетиши бўлганини
кўрсатган. Бу шифохона асосан рус фуқароларига хизмат қилган. 1874 йилда Тошкент
шахрининг махаллий ахоли яшайдиган қисмида махаллий маблағлар хисобидан
диспансер ташкил қилинади. Бу муассаса махаллий ахолига бепул, русларга эса пуллик
хизмат кўрсатган.

Риштанинг организмдаги ҳолати хам тадқиқотларда деярли бир хилда

келтирилган. Масалан, Ю. Скайлернинг қайд этишича, унинг ривожланишига
инфузория”

5

сабаб бўлиши эҳтимоли бўлиб, ёмон сув истеъмол қилинганда организмга

кириб, тахминан бир йил ўтгач, оқ қурт кўринишида танада ўса бошлайди ва кўпрок
оёклардан бирида кўриниш беради

6

. Олуфсен эса, танада жойлашган тухум секин-аста

1

Turkistan: Notes of a journey in Russian Turkistan, Kokand, Bukhara and Kuldja. - New York. Scriber

Armstrong & Co., 1876. - Б. 149.

2

In Russian Turkestan: A Garden of Asia and Its People. - London, 1903. - Б. 167.

3

Henry Lansdell. Russian Central Asia including Kuldja, Bukhara, Khiva and Merv. Vol. 2. - London, 1885.

- Б. 145.

4

Ярд инглиз ўлчов бирлиги булиб, 1 ярд 91,44 см.га тенг.

5

Бир хужайрали жонзот.

6

Eugine Shuyler. Turkistan: Notes of a Journey in Russian Turkistan, Kokand, Bukhara and Kuldja. Vol.l. - New

York: Scriber Armstrong & Co., 1876. - P. 147.


background image

ILM-FAN VA INNOVATSIYA

ILMIY-AMALIY KONFERENSIYASI

in-academy.uz/index.php/si

21

ривожлана бошлаб, тери остида боши цилиндр шаклида, танаси эса узун ипга ухшаб
куринишини ёзиб қолдирган

7

. Касаллик аломатлари сифатида тананинг айрим

жойларида, айнидса оёкдарда, кичишиш бошланиши (бошда булса, касаллик жуда
хавфли), касалланган жойда кизил доглар пайдо булиши, унинг боши жойлашган жой
кавариб, каттик огрик бериши ва натижада иситма кутарилиши курсатилган. Бу
касалликни самарали даволаш Бухорода бошка худудларга Караганда бироз яхши
булгани, бу касалликка чалинган беморлар асосан сартарошга мурожаат килиши,
сартарош эса каварган жойни кесиб, куртнинг бошини кичик бир нарса билан эзиб, ипни
суғургандай тортиб олганнинг кузатилгани инглиз тилидаги манбаларда келтирилган

8

.

Бу жараёнга гувоҳ булган X,. Лансделл ришта олиш амалиётини тасвирлаб, унга кўра ўнг
қул бармоқлари билан риштани суғурилиб, чап кўл бармоқлари ёрдамида зарарланган
жойни босиб турилганлиги, бу амалиёт 1-5 дақиқа давом этганлигини қайд этган

9

. Ушбу

амалиёт муваффакиятли амалга оширилса, кўпинча бу сартарошларнинг малакаси
туфайли амалга оширилган деб бахрланган ва бемор касалликдан фориғ бўлган, аммо
қуртнинг бир қисми узилиб, ичкарида қолиб кетса, ўта оғрикли яллиғланиш пайдо
бўлиб, қўшимча операциялар ўтказишни талаб қилган. Манбаларда баъзи
инсонларнинг танасида хаттоки 10 тадан 20 тагача ришталар бўлганлиги хақида
маълумотлар учрайди

10

.

XIX - XX аср бошларида инглиз тилида ёзилган асарларда келтирилишича,

минтақада кенг тарқалган ва даволанган касалликлардан яни бири кўз касалликлари
бўлган. Кўз касалликларининг кўп учраганлигига сабаб сифатида чўл зоналарида лёсс
чанглар кўрсатилади

11

. X,. Лансделл қуёш ва чангнинг таъсири кўз касалликлари келиб

чиқишига сабаб бўлганини қайд этган

12

.

Олуфсен кўз касаллик келиб чиқиш сабаблари сифатида ҳар икки йилда бир бор

сувчечак эпидемиясининг тарқалиши, аҳолининг гигиенага риоя қилмаслиги, кам
ювинишлари каби омилларни келтирган

13

. Аммо, минтақа тарихига оид манбаларда

Бухорода ҳар икки йилда касаллик тарқалиши ҳақида ҳеч кандай маълумотлар
келтирилмайди. Шунингдек, аҳолининг асосий қисми мусулмон эканлигини ва
кундалик ибодатни адо қилиш учун кунига бир неча марта ювинганликлари инобатга

7

Olufsen О. The Emir of Bukhara and his Country // Nielsen &Lydichf. (Axel Simmelkler). Copenhagen. 1911.

Б. 442.;

8

Olufsen 0. The Emir of Bukhara and his Country // Nielsen &Lydichf. (Axel Simmelkler). - Copenhagen, 1911. - Б.

442.

9

Henry Lansdell. Russian Central Asia including Kuldja, Bukhara, Khiva and Merv. Vol. 2. - London, 1885.

- Б. 146.

10

Eugine Shuyler. Turkistan: Notes of a Journey in Russian Turkistan, Kokand, Bukhara and Kuldja. Vol.I.

- New York: Scriber Armstrong & Co., 1876. - P.147.; Ole Olufsen. The Emir of Bukhara and his Country
// Nielsen &Lydichf. (Axel Simmelkler). - Copenhagen, 1911. - Б.442; Henry Lansdell. Russian Central
Asia including Kuldja, Bukhara, Khiva and Merv. Vol. 2. - London, 1885. - Б.147.; Annette M.B. Meakin.
In Russian Turkestan: A Garden of Asia and Its People. - London, 1903. - Б.166.

11

Ole Olufsen. The Emir of Bukhara and his Country // Nielsen &Lydichf. (Axel Simmelkler).

- Copenhagen, 1911. - Б, 444.

12

Henry Lansdell. Russian Central Asia including Kuldja, Bukhara, Khiva and Merv. Vol. I. - London, 1885.-

B.4S0.

13

Olufsen 0. The Emir of Bukhara and his Country // Nielsen &Lydichf. (Axel Simmelkler). - Copenhagen.

1911. - Б. 444.


background image

ILM-FAN VA INNOVATSIYA

ILMIY-AMALIY KONFERENSIYASI

in-academy.uz/index.php/si

22

олинса, бу иккала сабаб ҳам асоссиз эканлиги маълум булади. Аммо, яна бир сабаб
сифатида аҳолининг тургун сувлардан фойдаланиши кўрсатилган бўлиб, бу ҳақиқатга
мос келади. Чунки, турғун сувларни қайнатмасдан истеъмол қилиш ришта ва бошқа
касалликларнинг тарқалишига сабаб бўлган. Бундан ташқари, ёзнинг жуда иссик
келиши, ҳавонинг қуруқлиги, ёруғликнинг жуда баландлиги ва тузли чанглар ҳам сабаб
сифатида кўрсатилади. Яъни, ёз мавсуми кўз касалликларининг ривожланишидаги
асосий омиллардан бири бўлган. Шунингдек, шахарлардаги тор кўчаларда ҳаво
айланиш тизимининг ёмонлашиши, кўзга соя берувчи бош кийимларнинг
кийилмаслиги, аёлларда эса кўчада юзнинг паранжи билан ёпиб юрилиши натижасида
иссиқлик ошиб, кўзга янада ёмон таъсир қилиши кўз касалликларининг кўпайишига
олиб келган. Кўзларни даволашда турли хил усуллардан фойдаланилган. Айниқса,
махаллий аҳоли кўзларига сурма суриб, кук чой шамаси ёки илиқ сут билан ювган ҳамда
махаллий фармацевтлар берган кўзга томизиладиган дорилар ва гиёҳлар
қайнатмасидан фойдаланган. Ўлкага рус шифокорларнинг келиши ва тиббий
хизматнинг йўлга қўйиши натижасида кўз касалликлари камайишига эришилди

14

.

References:

Используемая литература:

Foydalanilgan adabiyotlar:

1.

Eugine Shuyler. Turkistan: Notes of a Journey in Russian Turkistan, Kokand, Bukhara and

Kuldja. Vol.l. - New York: Scriber Armstrong & Co., 1876. - P. 147.
2.

Henry Lansdell. Russian Central Asia including Kuldja, Bukhara, Khiva and Merv. Vol. 2. -

London, 1885. - Б. 145.
3.

Eugine Shuyler. Turkistan: Notes of a Journey in Russian Turkistan, Kokand, Bukhara and

Kuldja. Vol.I. - New York: Scriber Armstrong & Co., 1876. - P.147.; Ole Olufsen. The Emir of
Bukhara and his Country // Nielsen &Lydichf. (Axel Simmelkler). - Copenhagen, 1911. - Б.442;
Henry Lansdell. Russian Central Asia including Kuldja, Bukhara, Khiva and Merv. Vol. 2. -
London, 1885. - Б.147.; Annette M.B. Meakin. In Russian Turkestan: A Garden of Asia and Its
People. - London, 1903. - Б.166.
4.

Ole Olufsen. The Emir of Bukhara and his Country // Nielsen &Lydichf. (Axel

Simmelkler).- Copenhagen, 1911. - Б, 444.
5.

In Russian Turkestan: A Garden of Asia and Its People. - London, 1903. - Б. 167.

6.

Turkistan: Notes of a journey in Russian Turkistan, Kokand, Bukhara and Kuldja. - New

York. Scriber Armstrong & Co., 1876. - Б. 149.
7.

Asilbek, Khojayorov. "History of Sufism in Nasaf Oasis." Intersections of Faith and Culture:

American Journal of Religious and Cultural Studies (2993-2599) 1.6 (2023): 15-19.
8.

Ходжаёров, Асилбек Отабек угли. "СОМОНИЙЛАР ДАВРИДА НАСАФ ШАҲРИНИНГ

ИЖТИМОИЙ, ИҚТИСОДИЙ ВА МАЪНАВИЙ ҲАЁТИ." ВЗГЛЯД В ПРОШЛОЕ 6.1 (2023).
9.

Хўжаёров, Асилбек Отабек ўғли. "ҚАШҚАДАРЁ ВОҲАСИ АЛЛОМАЛАРИ ИЛМИЙ

МЕРОСИНИНГ АҲАМИЯТИ." INTERNATIONAL CONFERENCES. Vol. 1. No. 21. 2022.

14

Olufsen 0. The Emir of Bukhara and his Country // Nielsen &Lydichf. (Axel Simmelkler). - Copenhagen,

1911. - Б. 445.


background image

ILM-FAN VA INNOVATSIYA

ILMIY-AMALIY KONFERENSIYASI

in-academy.uz/index.php/si

23

10.

Хўжаёров, Асилбек. "ЎРТА АСРЛАРДА НАСАФ ВОҲАСИ ИЛМИЙ–АДАБИЙ ҲАЁТИ."

Общественные науки в современном мире: теоретические и практические исследования
2.7 (2023): 41-43.
11.

Бўриев, Очил, Шерзод Искандаров, and Асилбек Хўжаёров. "Абу Райҳон

Берунийнинг “Ҳиндистон” асари ноёб этнографик манба сифатида." Academic research in
educational sciences 3 (2022): 399-411.
12.

Khojayorov, A. (2023). The scientific–literary environment of the Nasaf oasis in the

middle ages. Educational Research in Universal Sciences, 2(3), 885-888.
13.

Khojayorov, A. (2024). JURISPRUDENCE OF MUHAMMAD BAZDAWI (IX–XII CENTURIES).

Collection of scientific papers «SCIENTIA», (February 23 2024; Amsterdam, Netherlands), 188-
191.
14.

Хўжаёров, А. О. (2024). МИРЗО УЛУҒБЕКНИНГ АСТРОНОМИЯ ИЛМИ РИВОЖИГА

ҚЎШГАН ҲИССАСИ. Science and innovation, 3(Special Issue 3), 332-336.
15.

Бўриев, О., & Хўжаёров, А. О. (2024). ТЕМУРИЙЛАР ДАВРИ РЕНЕССАНСИ–УЙҒОНИШ

ДАВРИНИНГ ЎЗИГА ХОС ЖИҲАТЛАРИ. Science and innovation, 3(Special Issue 3), 115-123.

Библиографические ссылки

Eugine Shuyler. Turkistan: Notes of a Journey in Russian Turkistan, Kokand, Bukhara and Kuldja. Vol.l. - New York: Scriber Armstrong & Co., 1876. - P. 147.

Henry Lansdell. Russian Central Asia including Kuldja, Bukhara, Khiva and Merv. Vol. 2. - London, 1885. - Б. 145.

Eugine Shuyler. Turkistan: Notes of a Journey in Russian Turkistan, Kokand, Bukhara and Kuldja. Vol.I. - New York: Scriber Armstrong & Co., 1876. - P.147.; Ole Olufsen. The Emir of Bukhara and his Country // Nielsen &Lydichf. (Axel Simmelkler). - Copenhagen, 1911. - Б.442; Henry Lansdell. Russian Central Asia including Kuldja, Bukhara, Khiva and Merv. Vol. 2. - London, 1885. - Б.147.; Annette M.B. Meakin. In Russian Turkestan: A Garden of Asia and Its People. - London, 1903. - Б.166.

Ole Olufsen. The Emir of Bukhara and his Country // Nielsen &Lydichf. (Axel Simmelkler).- Copenhagen, 1911. - Б, 444.

In Russian Turkestan: A Garden of Asia and Its People. - London, 1903. - Б. 167.

Turkistan: Notes of a journey in Russian Turkistan, Kokand, Bukhara and Kuldja. - New York. Scriber Armstrong & Co., 1876. - Б. 149.

Asilbek, Khojayorov. "History of Sufism in Nasaf Oasis." Intersections of Faith and Culture: American Journal of Religious and Cultural Studies (2993-2599) 1.6 (2023): 15-19.

Ходжаёров, Асилбек Отабек угли. "СОМОНИЙЛАР ДАВРИДА НАСАФ ШАҲРИНИНГ ИЖТИМОИЙ, ИҚТИСОДИЙ ВА МАЪНАВИЙ ҲАЁТИ." ВЗГЛЯД В ПРОШЛОЕ 6.1 (2023).

Хўжаёров, Асилбек Отабек ўғли. "ҚАШҚАДАРЁ ВОҲАСИ АЛЛОМАЛАРИ ИЛМИЙ МЕРОСИНИНГ АҲАМИЯТИ." INTERNATIONAL CONFERENCES. Vol. 1. No. 21. 2022.

Хўжаёров, Асилбек. "ЎРТА АСРЛАРДА НАСАФ ВОҲАСИ ИЛМИЙ–АДАБИЙ ҲАЁТИ." Общественные науки в современном мире: теоретические и практические исследования 2.7 (2023): 41-43.

Бўриев, Очил, Шерзод Искандаров, and Асилбек Хўжаёров. "Абу Райҳон Берунийнинг “Ҳиндистон” асари ноёб этнографик манба сифатида." Academic research in educational sciences 3 (2022): 399-411.

Khojayorov, A. (2023). The scientific–literary environment of the Nasaf oasis in the middle ages. Educational Research in Universal Sciences, 2(3), 885-888.

Khojayorov, A. (2024). JURISPRUDENCE OF MUHAMMAD BAZDAWI (IX–XII CENTURIES). Collection of scientific papers «SCIENTIA», (February 23 2024; Amsterdam, Netherlands), 188-191.

Хўжаёров, А. О. (2024). МИРЗО УЛУҒБЕКНИНГ АСТРОНОМИЯ ИЛМИ РИВОЖИГА ҚЎШГАН ҲИССАСИ. Science and innovation, 3(Special Issue 3), 332-336.

Бўриев, О., & Хўжаёров, А. О. (2024). ТЕМУРИЙЛАР ДАВРИ РЕНЕССАНСИ–УЙҒОНИШ ДАВРИНИНГ ЎЗИГА ХОС ЖИҲАТЛАРИ. Science and innovation, 3(Special Issue 3), 115-123.