Жамият ва инновациялар –
Общество и инновации –
Society and innovations
Journal home page:
https://inscience.uz/index.php/socinov/index
Use of historical sources in improving the content of the subject
“Composition” in higher pedagogical education
Munisa HASANOVA
1
Tashkent State Pedagogical University named after Nizami
ARTICLE INFO
ABSTRACT
Article history:
Received April 2021
Received in revised form
20 April 2021
Accepted 15 May 2021
Available online
25 June 2021
The article presents analytical materials on the use of
historical sources in improving the content and methodology of
the academic subject “Composition” in higher pedagogical
education.
2181-1415/© 2021 in Science LLC.
This is an open access article under the Attribution 4.0 International
(CC BY 4.0) license (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/deed.ru)
Keywords:
composition,
fine art,
technology,
innovation,
history of fine art,
methodology,
artist,
interpretation,
analysis,
pedagogy.
Олий педагогик таълимда “Композиция” фани мазмунини
такомиллаштиришда тарихий манбалардан фойдаланиш
АННОТАЦИЯ
Калит сўзлар:
Композиция,
тасвирий санъат,
технология,
инновация,
тасвирий санъат тарихи,
методика,
рассом,
талқин,
тахлил,
педагогика.
Мақолада
олий
педагогик
таълим
тизимида
“Композиция” ўқув фани мазмуни ва методикасини
такомиллаштиришда тарихий манбалардан фойдаланишга
оид таҳлилий материаллар баён қилинган.
1
Lecturer, Tashkent State Pedagogical University named after Nizami. Tashkent, Uzbekistan.
E-mail: hasanovamunisa99@gmail.com.
Жамият ва инновациялар – Общество и инновации – Society and innovations
Special Issue – 5 (2021) / ISSN 2181-1415
113
Использование исторических источников в повышении
содержания предмета «Композиция» в высшем педагогическом
образовании
АННОТАЦИЯ
Ключевые слова:
композиция,
изобразительное
искусство,
технология,
инновация,
история изобразительного
искусства,
методология,
художник,
интерпретация,
анализ,
педагогика.
В статье изложены аналитические материалы по
использовании
исторических
источников
в
совершенствовании содержании и методики учебного
предмета «Композиция» в высшем педагогическом
образовании.
Муайян фан соҳасини ривожлантиришнинг муҳим шартларидан бири,
шубҳасиз, дидактиканинг тарихийлик ва замонавийлик принциплари синтези
асосида кечиши кафолатланган ижобий самара беради. Зеро, тасвирий санъат
таълимида “Композиция” фанини ўқитишда кўп асрлик хорижий ва маҳаллий
тажрибалар мавжуд бўлиб, мазкур фан мазмунини такомиллаштиришда
қўлланиладиган ҳар қандай инновацион технологияларни тарихий тажрибаларни
танқидий-таҳлилий ўрганиш натижаларига асосланиш талаб этилади. Айниқса,
Италия, Голландия, Германия, Франция, Россия каби Европа мамлакатларида
Леонардо да Винчи, Эжен Делакруа, Альбрехт Дьюрер, Леон Батиста Алберти, К. Ван
Мандер, Н. Пуссен, У. Хогарт, Юон, А.В. Бакушинский, В.А. Фаворский каби рассом ва
тадқиқотчилар томонидан илгари сурилган композиция ва унинг қонуниятлари,
тасвирий санъат соҳасида мутахассислар тайёрлашда бу қонуниятлардан
фойдаланиш технологиялари, қонуниятларга мувофиқ тарзда технология ва
методикаларни такомиллаштириб бориш босқичларига оид тарихий тажриба-
ларнинг таҳлиллари замонавий шароитда композицияни ўқитиш мазмунини
таокмиллаштиришнинг муҳим омилларидан бири ҳисобланади [1-5].
Композиция фанининг назарий асосларини тадқиқ этган олимлар, амалиётчи
рассомлар унинг қонуниятларини такомиллаштиришда, биринчи навбатда, таълим
олувчиларда ўқув материаллари, ахборотларни идрок этишга бўлган сенсор
қобилиятлар, яъни маълумотни қабул қилиш, идрок этишнинг онглилигига
алоҳида эътибор қаратганлар. Демак, композицияга нисбатан амал қилинадиган бу
қонуният, барча ўқув фанлари қатори замонавий шароитда ҳам мазмунан,
шунингдек, методик ёндашув нуқтаи назаридан такомиллаштиришнинг асосий
педагогик талабларидан бири сифатида қаралиши лозим. Масалан, композиция
қонуниятларининг асосий компонентлари – объект (комозиция)ни тасвир
юзасидан тўғри жойлаштириш (компоновка), композиция (картина) қисмларининг
ўзаро мутаносиблиги ҳамда мувофиқлиги, рангшунослик ечимларига оид
қонуниятлар асрлар давомида амал қилиниб келинмоқда. Шу боисдан ҳам
замонавий шароитда композициянинг мазмунини такомиллаштиришда, аввало,
инновацион ёндашувлардан фойдаланишга устувор тарзда аҳамият қаратиш
мақсадга мувофиқ [6-11].
Жамият ва инновациялар – Общество и инновации – Society and innovations
Special Issue – 5 (2021) / ISSN 2181-1415
114
Тасвирий санъатда композициянинг ўзига хослиги унинг тур ва жанрларида
ҳам яққол намоён бўлади. Композиция эса тасвирий санъатнинг барча тур ва
жанрларининг ижодий чўққиси саналади. Масалан, портрет жанрида образнинг
асосий парметрлари сифатида инсоннинг физиологик ва анатомик параметрлари
муҳим рол ўйнайди. Бу омил Уйғониш даврининг буюк олими, муҳандиси,
ихтирочиси ва рассоми Леонардо да Винчининг ижодида яққол намоён бўлган.
Талабаларнинг образли тафаккурини ривожлантиришда махсус ишлаб чиқилган
машқлар тизимини тадқиқ этар экан. С.А. Дроздов композициянинг тарихий
тенденцияларини қуйидагича талқин қилади: “... Ренессанс даврида композиция
қонуниятларини англаш борасида унинг структурасида муайян ўзгаришлар содир
бўлди. Бунга илм ва айниқса, фалсафанинг ривожланиши кучли таъсир ўтказди.
Ўша даврнинг энг илғор ғоялари Леонардо да Винчининг илмий ишлари ва
санъатдаги асрларида яққол намоён бўлди. Унинг ижодий жараёни инсон образини
синчковлик билан, англаган ҳолда ўрганиш, айниқса, унинг физиологик ва
анатомик “қурилиши”ни ўрганишдан иборат бўлган”]. Манзара жанрида эса бошқа
жанрларда умумий тарзда қўлланиладиган перспектива ва планлилик
композициянинг асосий қонунияти сифатида устувор тарзда қўлланилади, яъни
объект, ундаги буюм, деталларнинг жойлашиши ҳаво ва чичиқли перспектива
қонуниятларига қатъий амал қилинган ҳолди тасвирланади [12-16].
Таъкидлаб ўтканимиздек, композиция қонуниятлари йиллар давомида
ишлаб чиқилган ҳамда тарихан канон сифатида эътироф этилиш жараёнида бир
қатор янги шаклларга эга бўлиб борди. Хусусан, бўлажак рассомлар томонидан
композиция қонуниятларини ўргатиш жараёнига самарали таъсир кўрсатувчи
метод ва ёндашувлар муттасил ўзгариб, такомиллашиб борган. Табиийки, инсоният
тарихидаги ривожланиш тенденциялари барча соҳаларда, жумладан, тасвирий
санъат, хусусан олий педагогик таълимда композицияни ўқитиш мазмунини
такомиллаштиришда инновацион ёндашувларни қўллаш тақозо этилади. Ўз
навбатида, янгилик, яъни инновациялар қўлланиладиган технологияларнинг
асосини ташкил этади.
Санъат тарихи оид тарихий материалларнинг таҳлилидан аён бўладики,
композиция қонуниятларини ишлаб чиқишда рассом Н.Пуссеннинг фаолияти
алоҳида аҳамият касб этган. Унинг “Тасвир предмети, композицияғояси ва стили”ни
ишлаб чиқишда, С.А. Дроздовнинг фикрича, санъатнинг тўртта элементларига
алоҳида эътибор қаратган, яъни санъат асарининг, бизнинг мисолимизда тасвирий
санъат композициясининг “...мазмун, унинг талқини, қурилиши ва стили ҳал
қилувчи рол ўнайди”.
Тасвирий
санъатда
композиция
қонуниятлари
16–19-асрларда
қатъийлашганлиги шу даврда ижод қилган рассомларнинг асарларида,
санъатшунослар, тарихчиларнинг тадқиқотларида қайд этилган. Таниқли рассом
ва
тадқиқотчи
Делакруа
композиция
қонуниятларини
образли
қилиб
кераклиларини бўрттириб кўрсатиш, кераксизларини эса яшириш кераклигини
таъкидлаб ўткан. Рассомнинг бундай хулосага келиши учун кўп филлик
изланишлар, ижодий экспериментлар зарур бўлган. “Картина яратиш, уни эскиз
вариантидан якунланган асар даражасига етказиш –бир вақтнинг ўзида ҳам илм,
ҳам санъатдир. Бу борада ҳақиқий маҳоратни кўрсатиш учун узоқ вақт мобайнида
орттирилган тажриба керак бўлади. Саъатнинг қонуниятлари шунчалик секин
Жамият ва инновациялар – Общество и инновации – Society and innovations
Special Issue – 5 (2021) / ISSN 2181-1415
115
ўзлаштириладики, маълум принципларни тизимлаштириш учун бутун бир умр
сарфланади”.
Санъат тарихига оид материалларнинг таҳлиллари яна шундан гувоҳлик
берадики, кўплаб таниқли рассомлар тасвирий санъат, айниқса, рангтасвир
композицияларини яратишда ўзларининг тажрибаларини, тадқиқотларини
кундаликлар, тасвирий санъатнинг айрим трактатлари ҳақидаги қарашлари билан
композиция қонуниятларини бойитишга салмоқли ҳисса қўшганлар. Шундай
рассом ва назариётчи сифатида Эжен Делакруанинг илмий-ижодий фаолияти
алоҳида эътиборга молик. Унинг тадқиқотчилик фаолиятининг тарихий аҳамияти
шундаки, у нафақат ўз қарашларини илмий асослашга интилган, балки унгача ижод
қилган машҳур рассомларнинг ишларини, композиция яратиш принципларини
ўрганган ҳамда таҳлил қилган [17-21]. Делакруанинг бу борадаги хизматларининг
илмий қиймати шундаки, у таниқли рассомлар томонидан яратилган
композицияларнинг ютуқлари билан бирга уларда йўл қўйилган камчиликларни
ҳам илмий асосда таҳлил қилиб берган. Бу камчиликларни бартараф этишга
интилиш ёш рассомлар тайёрлаш тизимининг муҳим жиҳатларидан бири бўлган.
Шу тариқа Делакруа мисолида композициянинг асосий қонуниятларидан бири,
тизим, яъни композиция яратишда қўлланиладиган қонуниятлар мажмуи билан
санъат атамалари муштарак, деган хулосага келинди. Демак, композиция (санъат
асари) яратишда, биринчи навбатда муайян тизимга амал қилиниши лозим.
Шунинг учун ҳам замонавий таълим амалиётида “Композиция” ўқув фани
мазмунини такомиллаштиришда тарихий манбаларнинг таҳлилларига, унда амал
қилинган тизимлилик масалаларига устувор тарзда эътибор қаратиш лозим.
Композицияни фан сифатида тизимли ҳамда мукаммал қонуниятлар асосида
ўқитиш 17-асрда Болоньяда ака-ука Каррачилар томонидан бадиий академия
ташкил этилиши билан ўзил кесил йўлга қўйилди. Бироқ, инсоният фаолияти билан
боғлиқ бўлган ҳар қандай соҳада бўлганидек, жамиятнинг янги талаблари асосида
композиция фани ҳам муттасил равишда рифожлантирилиб, такомиллаштирилиб
борилди. Бу жараён, биринчи навбатда, таълим жараёнида кузатилди. Шунинг учун
олий бадиий таълим тизимида “Композиция” фанини ўқитишнинг мазмунини ва
қўлланиладиган методикалар, педагогик ёндашувлар, хусусан, инновацион
технологиялар воситасида такомиллаштиришнинг илмий асосларини тадқиқ
қилишнинг методологик асослари сифатида мазкур диссертация мавзусига иод
педагогик тадқиқотларнинг таҳлилига устувор тарзда эътибор қаратилиши
муммони ечимининг энг ишончли йўлларидан биридир.
Диссертация мавзусига оид илмий тадқиқотларнинг таҳлиллари бу борада
россиялик олимлар нуфузли тадқиқотларни амалга оширганлигини кўрсатди. Бу
борада, айниқса, рассом ва тадқиқотчилар А.В. Бакушинский ҳамда В.А. Фаворский-
ларнинг илмий-ижодий фаолиятини алоҳида қайд этиш лозим. Бу мутахассис-
ларнинг копозиция борасидаги илмий хулосалари назарий жиҳатдан пухта
асосланганлигини шу омил билан тавсифлаш мумкинки, уларнинг ҳар иккиси
тадқиқотчи, рассом ижодкор ва устоз муаллим сифатида ўзларининг композиция,
илмий ижод борасидаги илмий қарашларини бевосита ижодий жараён, таълимий
тажрибалар натижалари бўйича асослаганлар. Айниқса, В.А. Фаворский композиция
масалаларига комплекс тарзда ёндашиш принципларини китоб графикаси
воситасида ҳар томонлама асослаб берди [22–26]. Унинг фикрича, композиция
Жамият ва инновациялар – Общество и инновации – Society and innovations
Special Issue – 5 (2021) / ISSN 2181-1415
116
қонуниятларини таҳлил қилиш учун китоб графикасининг қулайлиги шундаги,
синтетик мазмундаги мазкур санъат турида санъатнинг турли соҳалари, масалан,
адабиёт вақтни тасвирловчи ва тавсифловчи, китоб графикаси эса макон санъати
сифатида гавдаланади, яъни унинг фикрича, “Китоб ҳам олам,борлиқ, ҳам буюм ва
унда ҳайкалтарошлик, архитектура, график ҳамда рангтасвирга хос жиҳатлар
синтетик тарзда қўлланилади.
Композиция масалалари педагогика соҳасида амалга оширилган тадқиқотлар
тизимида ҳам кенг миқёсда тадқиқ этилган. Хусусан, С.А. Дроздов педагогика олий
таълим муассасаларинингбадиий-графика факультетида композициядан махсус
машқлар тизимини ишлаб чиқар экан, кутилган натижаларга эришиш учун нафақат
муаммонинг педагогик ва психологик масалаларига, балки тарихий, фалсафий
масалаларга ҳам алоҳида эътибор қаратиш лозимлигига ишора қилади. Жумладан,
фалсафий аспект сифатида рассомнинг ижод қилиш жараёнининг босқичларида
унинг образли тафаккурини ривожлантиришни кўрсатган бўлса, тарихий аспект
сифатида “Композиция” ни фан сифатида ўқитиш тарихини хорижий тажрибалар
билан қиёсий талқинда тақдим этган.
Композиция қонуниятлари ҳақидаги тарихий манбаларнинг бадиий
педагогика нуқтаи назаридан илмий қиймати шундаки, мазкур манбаларда
композициянинг асосий дидактик вазифаларидан бири сифатида композиция
тасвирий
санъат
асосларини
ўрганувчиларда
образли
тафаккурни
ривожлантиришга алоҳида эътибор қаратилган. Зеро, композицион мушоҳада
тафаккурни ривожлантиради. Тафаккурнинг барча турлари, айниқса, интеллектуал
ва бадиий тафаккур мукаммал композицион ечимга эган бўлган тасвирий санъат
асари яратишнинг муҳим шартларидан биридир [27-30].
Хулоса тариқасида эътироф этиш жоизки, тасвирий санъатда композиция
яратиш қонуниятлари асрлар давомида шакллантирилган тартиблар тизими
бўлиб, замонавий шароитда мазкур йўналишни мазмунан такомиллаштиришда уни
ўқув фани сифатида ўқитишга инновацион технологияларни татбиқ этиш, тарихий
манбалардан фойдаланишда миллий тажриба ва анъаналарга асосланиш каби
омилларга алоҳида эътибор қаратиш талаб этилади.
ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РЎЙХАТИ:
1.
Бакушинский А.В. Художественное творчество и воспитание. Опыт
исследования на материале пространственных искусств. – М.: 1925. – С. 240.
2.
Дроздов С.А. Специальные упражнения по композиции как средство образного
мышления студентов-заочников 1-2 курсов художественно-графических факультетов
педвузов. Дис. ... на соискание ученой степени канд. пед. н. – М.: 2007. – С. 190.
3.
Nazirbekova S. (2021). The importance of field practice in fine arts. Збірник
наукових праць λόгoσ.
4.
Nurtaev U. Pedagogical issues in ensuring continuous and intermittent state of
the field of fine arts in the system of art education. Academicia: an international
multidisciplinary research journal. 2021, Volume: 11, ISSUE: 1, (1813) Last page: (1821),
Online ISSN: 2249-7137. DOI: 10.5958/2249-7137.2021.00287.1
5.
Eraliyevich S.H. (2021). Shaping Students’ Spiritual Worldviews Through Fine Arts.
The American Journal of Social Science and Education Innovations, 3(05). – PP. 79–86.
Жамият ва инновациялар – Общество и инновации – Society and innovations
Special Issue – 5 (2021) / ISSN 2181-1415
117
6.
Xasanova M.Z. Efficiency of innovative teccnologies in тне training offuture
teachersof fine arts. The way 0f Science 1nternational scientic journal, № 4 (74), 2020 The
journal is founded in 2014 (March) ISSN 2311-2158 – PP. 67–69.
7.
Bobomurodov Ziyodullo Rustamovich, Bekmirov Sherzod Choriyevich, Berdiyev
Nurmon Ochilovich, Akhmedov Mukhomod-Umar Bakhriddinovich, Khasanova Munisa
Ziyodullakizi. Pedagogical conditions for the future fine arts teachers’ preparation for the
leadership of the schoolchildren artistic and creative activities. European Journal of Molecular
& Clinical Medicine ISSN 2515-8260 Volume 07, Issue 09, 2020. https://ejmcm.com/.
8.
Xasanova M.Z. Innovative technologies in the preparation of future teachers of
fine arts. International Journal of Academic Pedagogical Research (IJAPR) ISSN: 2643–
9123. Vol. 5 Issue 1, January – 2021. PP. 86–87.
9.
Bobomurodov
Ziyodullo
Rustamovich,
Akhmedov
Mukhommod-Umar
Bakhriddinovich, Khasanova Munisа. Understanding composition through work analysis.
academicia An International Multidisciplinary Research Journal (Double Blind Refereed &
Peer Reviewed Journal) ISSN: 2249-7137 Vol. 11 Issue 1, January 2021.
10.
Xasanova M.Z.
Концептуальные
основы
инноваций
в
высшем
художественном образовании. Международная научно-практическая конференция
«Современная наука. XXI век: научный, культурный, ИТ контекст» – С. 270–275.
11.
Xasanova M.Z. Kompozitsiya tasviriy san’atning o‘quv prеdmеti sifatida.
Kompozitsiya sxеmalari (uchburchak, doira, ellipsvah.k.) to‘g‘risida. “Ўзбекистон
олимлари ва ёшларининг илмий-амалий тадқиқотлари” мавзусидаги конференция
материалларининг 24-сон 2-қисм.
12.
Alimovich N.E. (2021). Determination Of General Positions For The Solution Of
Geometric Tasks. International Journal of Progressive Sciences and Technologies, 25(2). –
PP. 237–241.
13.
Байметов Б.Б., & Муратов X.Х. (2020). Методика самостоятельной работы
над композицией рисунка натюрморта в педагогическом вузе. Science and Education,
1(9). – PP. 357–363.
14.
商品内容
. (2020).
なくてはいけない
-example sentences
例文
.
15.
Baymetov B.B., &Muratov X.X. (2020). Methods of Teaching Students To Do
Sketches In Independent Learning. The American Journal of Social Science and Education
Innovations, 2(12). – PP. 8–13.
16.
Султанов Х.Э., & Муратов Х.Х. (2020). Педагогик таълим инновацион
кластери орқали ўқув жараёни ва амалиётнинг самарали интеграциясини
таъминлаш. инновации в педагогике и психологии, (SI-3).
17.
Muratov X.X. (2020). Tasviriy san’at fanidan mustaqil ta’limni tashkil etish va
boshqarishda “ISPRING” dasturiy ta’minotining ahamiyati. Academic Research in
Educational Sciences, (2).
18.
Muratov X. X. Qalamtasvir, o‘quv qo‘llanma. Toshkent IJOD-PRINT. – 2020.
19.
Ismatov U.S. (2020). Tasviriy san’at darslarida grafik materiallarda ishlashga
o‘rgatish (guash bo‘yog‘i misolida). Academic research in educational sciences, (2). – B. 208.
20.
Мансуров Н., Жалилова В. (2021). Методика профессионального обучения-
научная отрасль профессиональной педагогики. Збірник наукових праць SCIENTIA.
Жамият ва инновациялар – Общество и инновации – Society and innovations
Special Issue – 5 (2021) / ISSN 2181-1415
118
21.
Talipov N., Talipov N. (2021). Creative technologies for the development of
students'creative activity through art education. Збірник наукових праць.
22.
Абдусаломходжаев Н. (2021). Исторические личности в творчестве малика
набиева. Збірник наукових праць.
23.
Халилов Р. (2021). Bolgusi tasviriy san’at o‘qituvchilarini kasbga yo‘naltirishda
qalamtasvirning o‘rni. Общество и инновации, 2(4/S). – B. 585–590.
24.
Авазбаев А., Джураев Ю., Турсунходжаева З. (2021). Texnologik ta’lim
jarayonini kredit-modul tizimi asosida tashkil etish shart-sharoitlari. Общество и
инновации, 2(4/S). – B. 171–176.
25.
Туланова Д.Ж., Гуломова Н.Х. (2018). Технология и условия проведения
дидактических игр в процессе преподавания черчения в вузе. Образование как
фактор развития интеллектуально-нравственного потенциала личности и
современного общества (PP. 89–93).
26.
Jabbarov Rustam Ravshanovich. (2021) Priorities for the development of painting.
Конференции, 1(1). SECTION 1. – PP. 39–49, https://doi.org/10.47100/conferences.v1i1.952.
27.
Jabbarov R., Rasulov M. (2021). Further formation of students’ creative abilities
by
drawing
landscapes
in
painting.
Збірник
наукових
праць
ΛΌГOΣ.
https://doi.org/10.36074/logos-30.04.2021.v2.09.
28.
Akhmedov M.U., Kholmatova F. (2021). Formation of creative processes in
students through teaching composition in fine arts. Збірник наукових праць ΛΌГOΣ.
https://doi.org/10.36074/logos-09.04.2021.v2.03.
29.
Аbdirasilov S., Maxkamova S. (2019). Research of Structure of Fractals in a Life
of Mankind and Fine Arts Products. International Journal of Progressive Sciences and
Technologies, 17(1), 302-305.
30.
Bulatov S., Jabbarov R. (2016). № 2 National traditional basis of symbol of
Khumo. Central Asian Journal of Education, 1. – PP. 85–87.
