Mualliflar

  • Худоярова Г. Н.
  • Кароматов Асатулло
  • Журакулова Машхура
  • Пардаева Маржона

DOI:

https://doi.org/10.71337/inlibrary.uz.tadqiqotlar.97128

Kalit so‘zlar:

Калит сўзлар: жараоҳат тери йиринг касаллик пиодермит гигиена стафилококк стрептококк иммун тизими микроорганизм.

Annotasiya

Мавзуни  долзарблиги:Ҳозирги  замонда  тери  касалликлари  нафақат  энг 
кенг  тарқалган,  балки  тез  ривожланиб  бораётган  муаммолардан  биридир. 
Пиодермитлар — булар шундай касалликлардан бўлиб, улар кичик жараоҳатлар 
ёки  теридаги  шикастланишлар  орқали  кириб,  бузилган  иммун  тизими 
оқибатида  тез  таралиши  мумкин.  Ҳар  биримизнинг  ҳаётимизда  бу  каби 
муаммолардан ҳимояланишга эҳтиёж бор. Тери, инсон саломатлигининг муҳим 
қисми  бўлиб,  унинг  муҳофазаси  ҳар  биримизнинг  кундалик  фаолиятимизнинг 
ажралмас қисми бўлиб қолмоқда. Пиодермитлар фақат эстетик муаммо эмас, 
балки улар организмдаги ёрдамсизликларни, иммун тизими заифлашганини ҳам 
кўрсатади.  Бу,  ўз  навбатида,  бизнинг  кундалик  ҳаётимизга  ва  иш 
қобилиятимизга  салбий  таъсир  кўрсатиши  мумкин.  Шунинг  учун,  тери 
саломатлигини  асраш  ва  пиодермитларнинг  олдини  олиш  ҳар  бир  инсон  учун 
долзарб ва муҳим вазифа бўлиб қолмоқда. Пиодермитлардан ҳимояланишнинг 
энг самарали йўли — шахсий гигиенага риоя қилиш, жисмоний соғлом турмуш 
тарзини сақлаш ва иммун тизимини кучайтириш. Бунинг ортидан биз нафақат 
ўзимизнинг тери саломатлигимизни, балки умумий соғлиқни ҳам яхшилашимиз 
мумкин. 


background image

T A D Q I Q O T L A R

jahon ilmiy – metodik jurnali


https://scientific-jl.com

62-son_3-to’plam_May-2025

26

ISSN:3030-3613

ТЕРИ ИНФЕКЦИЯЛАРИНИНГ ЭТИОЛОГИЯСИ, РИВОЖЛАНИШИ ВА

ДАВОЛАШ МЕХЪЗОНЛАРИНИ УРГАНИШ

PhD

Худоярова Г. Н.

Кароматов Асатулло
Журакулова Машхура

Пардаева Маржона

(даволаш факультети талабалари)

САМАРКАНД ЗАРМЕД УНИВЕРСИТЕТИ


Мавзуни долзарблиги

:Ҳозирги замонда тери касалликлари нафақат энг

кенг тарқалган, балки тез ривожланиб бораётган муаммолардан биридир.
Пиодермитлар — булар шундай касалликлардан бўлиб, улар кичик жараоҳатлар
ёки теридаги шикастланишлар орқали кириб, бузилган иммун тизими
оқибатида тез таралиши мумкин. Ҳар биримизнинг ҳаётимизда бу каби
муаммолардан ҳимояланишга эҳтиёж бор. Тери, инсон саломатлигининг муҳим
қисми бўлиб, унинг муҳофазаси ҳар биримизнинг кундалик фаолиятимизнинг
ажралмас қисми бўлиб қолмоқда. Пиодермитлар фақат эстетик муаммо эмас,
балки улар организмдаги ёрдамсизликларни, иммун тизими заифлашганини ҳам
кўрсатади. Бу, ўз навбатида, бизнинг кундалик ҳаётимизга ва иш
қобилиятимизга салбий таъсир кўрсатиши мумкин. Шунинг учун, тери
саломатлигини асраш ва пиодермитларнинг олдини олиш ҳар бир инсон учун
долзарб ва муҳим вазифа бўлиб қолмоқда. Пиодермитлардан ҳимояланишнинг
энг самарали йўли — шахсий гигиенага риоя қилиш, жисмоний соғлом турмуш
тарзини сақлаш ва иммун тизимини кучайтириш. Бунинг ортидан биз нафақат
ўзимизнинг тери саломатлигимизни, балки умумий соғлиқни ҳам яхшилашимиз
мумкин.

Калит сўзлар:

жараоҳат, тери, йиринг, касаллик, пиодермит, гигиена,

стафилококк, стрептококк, иммун тизими, микроорганизм.


Максад:

Тери инфекцияларининг этиологияси, ривожланиши ва даволаш

мехъзонларини урганиш.

Терининг йирингли касалликлари ёки пиодермитлар (юнонча pyon –

йиринг, derma – тери) тери касалликлари орасида энг кўп тарқалганларидан
бўлиб, асосан стафилококклар ва стрептококклар томонидан чақирилади, клиник
шакллари, кечиши ва оқибатлари бўйича хилма-хил касалликларни ўз ичига
олади.


background image

T A D Q I Q O T L A R

jahon ilmiy – metodik jurnali


https://scientific-jl.com

62-son_3-to’plam_May-2025

27

ISSN:3030-3613

Бу гурух пиодермитларга этиологик омили бир вақтнинг ўзида ҳам
стафилококклар ҳам стрептококлар ҳисобланувчи пиодермитлар киради. Бунда
дастлаб касаллик стрептококли ёки стафилококли пиодермитдан бошланади ва
унга тезда стафилококлар ёки стрептококлар қўшилади, бу хол эса касалликнинг
клиник манзарасига хал қилувчи таъсир этади.
Булардан юзаки шакллари: оддий (вульгар) ёки стрепто-стафилококкли
импетиго, чуқур шаклдагиси: сурункали ярали пиодермия, шанкрсимон
пиодермия.

Терининг йирингли касалликлари мустақил равишда бирламчи касаллик

сифатида, ёки терининг бошқа касалликларининг (экзема, нейродермит, қичима,
қўтир ва х.к.лар) асоратлари сифатида келиб чиқиши мумкин.
Транзит микроорганизмлар – ташқи муҳит предметлари билан қонтактда бўлиш
оқибатида терига тушган ва терида кўпаймайдиган;
Вақтинча резидент микроорганизмлар – кирланиш оқибатида қисқа муддатга
терига тушган, унда кўпаювчи;
Доимий резидент микроорганизмлар – терида доимо яшовчи, кўпаювчи.
Э
т
и
о
л
о
г
и
я
с
и
:
Стафилококклар: S. aureus – тилларанг стафилококк, одамларда касаллик
чақиради; S. epidermitis – эпидермал стафилококк, патологик жараёнда
қатнашиши мумкин; S. saprоphyticus – сапрофит стафилококк, патологик
жараёнда қатнашмайди.

Пиодермитларнинг классификацияси

1.Стафилококкли
пиодермитлар

2. Стрептококкли
пиодермитлар

3. Аралаш
этиологияли
пиодермитлар

4. Атипик
пиодермиялар

Пиодермитларнинг
классификацияси
а)
Остиофолликулит

а) Стрептококк
импетигоси
(турлари: буллёз
импетиго,

а) Вульгар
импетиго

а) Сурункали
ярали-
вегетацияловчи
пиодермия


background image

T A D Q I Q O T L A R

jahon ilmiy – metodik jurnali


https://scientific-jl.com

62-son_3-to’plam_May-2025

28

ISSN:3030-3613

тирқишсимон
импетиго, юзаки
хасмол, оддий
темиратки,
сифилиссимон
папулали
импетиго,
интертригиноз
стрептодермия)

б) Фолликулит

б) Ёлин
яллиғланиши

б) Сурункали
ярали
пиодермия

б) Шанкрсимон
пиодермия

в) Вульгар сикоз

в) Стрептококкли
эктима

в) Гангреноз
пиодермия

г) Фурункул

г) Стрептококкли
рупия

г) Аллопонинг
вегетацияловчи
пиодермияси

д) Карбункул

д) Сурункали
юзаки диффуз
стрептодермия

д)
Гоффманнинг
бошнинг
емирилиб
абсцессланувчи
фолликулити
ва пери-
фолликулити

е) Гидраденит

е)
Чандиқланувчи
фолликулит

ж)
Везикулопустулёз

ж) Келоид
хуснбузар


background image

T A D Q I Q O T L A R

jahon ilmiy – metodik jurnali


https://scientific-jl.com

62-son_3-to’plam_May-2025

29

ISSN:3030-3613

з) Фингернинг
ёлғон чипқонлари

з) Чақмоқ
тезлигидаги,
тезкор акне

и) Чақалоқларнинг
эпидемик чилла
яраси

к)
Болдирларнинг
пустулез ва
атрофик
дерматити

к) Риттер-Фон-
Риттергеймнинг
эксфолиатив
дерматити

л)
Бластомикозси
мон пиодермия

Стрептококклар стафилококкларга ўхшаб ёғ-соч аппарати ва тер безларини
жароҳатламай, балки силлиқ терини, айниқса бурмаларни жароҳатлайди.
Стрептодермиялар, одатда юзаки характерга эгадир. Шаффоф суюқликли ва
периферик тарқалишга мойил, таранг бўлмаган пуфак-фликтена бирламчи
элемент бўлиб ҳисобланади. Нозик терига эга бўлган болалар ва аёллар кўпроқ
касалланадилар.

Xулоса:

Пиодермитлар — бу терининг ифлосланиши ва иммун

тизимининг сусайиши оқибатида юзага келадиган, бактериялар (асосан
стафилококк ва стрептококк) сабабли ривожланадиган яллиғланишли тери
касалликларидир. Улар одатда терида ёриқлар, жароҳатлар, тирналишлар,
ўруқлар ёки бошқа шикастланишлар орқали инфекция тушиши натижасида
пайдо бўлади. Пиодермитлар жамиятда кенг тарқалган бўлиб, ҳар қандай ёшдаги
инсонларда учраши мумкин. Улар жисмоний ноқулайлик, оғриқ ва эстетик
муаммоларга сабаб бўлади. Тўғри ташхис қўйиш ва вақтли даволаш орқали
касалликнинг асоратлари олдини олиш мумкин. Даволашда антисептик
воситалар, антибиотиклар ва шахсий гигиенага риоя қилиш муҳим аҳамиятга
эга.Хулоса қилиб айтганда, пиодермитлар профилактикасида тери тозалиги,
жароҳатларни тезкор ва тўғри дезинфекция қилиш, ҳамда организмнинг умумий
иммун ҳолатини кучайтириш асосий ўрин тутади.

Foydalanilgan adabiyotlar :

1.

Murray, P. R., Rosenthal, K. S., & Pfaller, M. A. (2016). Clinical Microbiology
(10th ed.). Elsevier.Tavsif: Yiringli yallig'lanishlarni keltirib chiqaruvchi
mikroorganizmlar va ularning diagnostikasi haqida batafsil ma'lumot beradi.


background image

T A D Q I Q O T L A R

jahon ilmiy – metodik jurnali


https://scientific-jl.com

62-son_3-to’plam_May-2025

30

ISSN:3030-3613

2.

Southwick, F. S. (2007). Infectious Diseases: A Clinical Short Course. McGraw-
Hill Education.Tavsif: Yiringli infeksiyalar va ularning klinik ko'rinishlari haqida
qisqa va aniq ma'lumot.

3.

Rao, R. V. (2007). Dermatology: A Pictorial Review. Elsevier.Tavsif:
Dermatologik yiringli holatlar, shu jumladan yallig'lanish jarayonlarini tasvirlar
bilan tushuntiradi.

4.

Stites, D. P., & Abbas, A. K. (2007). Basic and Clinical Immunology (10th ed.).
McGraw-Hill Education.Tavsif: Immun tizimining yiringli yallig'lanishlarga
qanday ta'sir qilishi haqida ma'lumot beradi.

5.

Neligan, P. C., & Stewart, M. G. S. (2012). Wounds and Lacerations: Emergency
Care and Closure. Elsevier.Tavsif: Yaralar va yallig'lanishlar bilan bog'liq davolash
metodlari haqida batafsil ma'lumot.

6.

Versalovic, J., Carroll, K. C., & Versalovic, J. A. (2011). Manual of Clinical
Microbiology (10th ed.). ASM Press.Tavsif: Mikrobiologik diagnostika, shu
jumladan yiringli infektsiyalarni aniqlash va davolash metodlarini o'z ichiga oladi.

Bibliografik manbalar

Foydalanilgan adabiyotlar :

Murray, P. R., Rosenthal, K. S., & Pfaller, M. A. (2016). Clinical Microbiology

(10th ed.). Elsevier.Tavsif: Yiringli yallig'lanishlarni keltirib chiqaruvchi

mikroorganizmlar va ularning diagnostikasi haqida batafsil ma'lumot beradi. 2. Southwick, F. S. (2007). Infectious Diseases: A Clinical Short Course. McGraw-

Hill Education.Tavsif: Yiringli infeksiyalar va ularning klinik ko'rinishlari haqida

qisqa va aniq ma'lumot.

Rao, R. V. (2007). Dermatology: A Pictorial Review. Elsevier.Tavsif:

Dermatologik yiringli holatlar, shu jumladan yallig'lanish jarayonlarini tasvirlar

bilan tushuntiradi.

Stites, D. P., & Abbas, A. K. (2007). Basic and Clinical Immunology (10th ed.).

McGraw-Hill Education.Tavsif: Immun tizimining yiringli yallig'lanishlarga

qanday ta'sir qilishi haqida ma'lumot beradi.

Neligan, P. C., & Stewart, M. G. S. (2012). Wounds and Lacerations: Emergency

Care and Closure. Elsevier.Tavsif: Yaralar va yallig'lanishlar bilan bog'liq davolash

metodlari haqida batafsil ma'lumot.

Versalovic, J., Carroll, K. C., & Versalovic, J. A. (2011). Manual of Clinical

Microbiology (10th ed.). ASM Press.Tavsif: Mikrobiologik diagnostika, shu

jumladan yiringli infektsiyalarni aniqlash va davolash metodlarini o'z ichiga oladi.