ОСОБЕННОСТИ ИЗМЕНЕНИЙ ТИМУСА У ДЕТЕЙ

ВАК
inLibrary
Google Scholar
Выпуск:
CC BY f
101-106
146
92
Поделиться
Ахмедова, Ш., & Рахматова, Д. (2022). ОСОБЕННОСТИ ИЗМЕНЕНИЙ ТИМУСА У ДЕТЕЙ . Журнал вестник врача, 1(4), 101–106. https://doi.org/10.38095/2181-466X-20211014-100-105
Crossref
Сrossref
Scopus
Scopus

Аннотация

Тимус - главный секрет медицины (в первую очередь иммунологии). В двадцатом веке отношение ученых к органу сложилось как генератор и регулятор иммунных реакций, участник производства больших популяций иммунокомпетентных клеток. Тимус - главный компонент иммунной системы и во многих отношениях центральный орган. Инфекционные заболевания, системные аутоиммунные заболевания, онкология, проблема несовместимости тканей определяют жизнь человека, в связи с чем растет научный интерес к изучению иммунной системы и ее центрального органа - функции поджелудочной железы. Сложность исследования заключается в большом количестве интегральных связей с другими компонентами иммунной системы поджелудочной железы, нейроэндокринной, кроветворной и соединительной ткани, органов, обеспечивающих барьерную функцию, и др. Интерес педиатров к этой области связан с определенным пониманием онтогенеза человека от рождения до старости, где вилочковая железа траст важную роль в перинатальном и послеродовом периоде. Цель этого обзора - привлечь внимание к некоторым результатам неточной оценки функций, связанных с диафрагмой, ее производными и клеточной мембраной.

Похожие статьи


background image

Доктор ахборотномаси № 4 (101)—2021

100

DOI: 10.38095/2181-466X-20211014-100-105 УДК 616.438-006.03-07

БОЛАЛАРДА АЙРИСИМОН БЕЗДАГИ

ЎЗГАРИШЛАРНИНГ ЎЗИГА ХОС ХУСУСИЯТЛАРИ

Ш. М. Ахмедова, Д. Б. Рахматова

Бухоро давлат тиббиѐт институти, Бухоро, Ўзбекистон

Таянч сўзлар:

тимус, болалар, айрисимон безнинг эволюцияси, тимус морфологияси.

Ключевые слова:

вилочковая железа, дети, эволюция гипофиза, морфология тимуса.

Key words:

thymus gland, children, evolution of the pituitary gland, thymic morphology.

Айрисимон без (тимус) – бу тиббиѐт (биринчи навбатда иммунология) нинг катта сиридир. XX – асрда

олимларнинг иммунитет реакцияларининг генератори ва регулятори, иммунокомпетент ҳужайраларнинг
кўплаб популяциялари ишлаб чиқариш иштирокчиси сифатида органга бўлган муносабати пайдо бўлди. Ти-
мус (айрисимон без) – болалар иммун тизимининг муҳим органидир. У кўкрак қафасининг юқори қисмида
жойлашган ва трахеянинг олд томонида бирлаштирилган иккита бўлакдан иборат. Без боланинг балоғат ѐши-
гача ўсади, оғирлиги 30-40 граммни ташкил этади, кейинчалик аста-секин атрофияга учрайди (тескари риво-
жланиш). Тимус иммун тизимининг асосий ҳосиласи ва кўп жиҳатдан марказий органи ҳисобданади. Юқумли
касалликлар, тизимли аутоиммун касалликлар, онкология, тўқима мос келмаслиги муаммоси инсоннинг умри-
ни белгилайди ва шунинг учун иммун тизими ва унинг марказий органи – айрисимон бези функцияларини
ўрганиш мавзусига илмий қизиқишлар ортиб бормоқда. Taдқиқотнинг мураккаблиги айрисимон безнинг им-
мун тизимининг бошқа таркибий қисмлари, нейроэндокрин, гематопоэтик ва бириктирувчи тўқима, тўсиқ
функциясини таъминловчи органлар ва бошқалар билан кўп сонли ажралмас алоқаларда ѐтади. Педиатрлар-
нинг ушбу йўналишга бўлган қизиқиши туғилишдан қариликкача бўлган инсон онтогенезини маълум даража-
да тушуниш билан боғлиқ бўлиб, бу ерда тимус туғруқдан олдинги ва туғруқдан кейинги даврда катта рол
ўйнайди. Ушбу шарҳнинг мақсади, айрисимон без, унинг ҳосилалари ҳужайралар мембранаси билан боғлиқ
функцияларни ноаниқ баҳолашнинг баъзи-бир натижалари ва уларга эътироф қаратишдир.

ОСОБЕННОСТИ ИЗМЕНЕНИЙ ТИМУСА У ДЕТЕЙ

Ш. М. Ахмедова, Д. Б. Рахматова

Бухарский государственный медицинский институт, Бухара, Узбекистан

Тимус - главный секрет медицины (в первую очередь иммунологии). В двадцатом веке отношение уче-

ных к органу сложилось как генератор и регулятор иммунных реакций, участник производства больших попу-
ляций иммунокомпетентных клеток. Тимус - главный компонент иммунной системы и во многих отношениях
центральный орган. Инфекционные заболевания, системные аутоиммунные заболевания, онкология, проблема
несовместимости тканей определяют жизнь человека, в связи с чем растет научный интерес к изучению им-
мунной системы и ее центрального органа - функции поджелудочной железы. Сложность исследования за-
ключается в большом количестве интегральных связей с другими компонентами иммунной системы поджелу-
дочной железы, нейроэндокринной, кроветворной и соединительной ткани, органов, обеспечивающих барьер-
ную функцию, и др. Интерес педиатров к этой области связан с определенным пониманием онтогенеза челове-
ка от рождения до старости, где вилочковая железа играет важную роль в перинатальном и послеродовом пе-
риоде. Цель этого обзора - привлечь внимание к некоторым результатам неточной оценки функций, связанных
с диафрагмой, ее производными и клеточной мембраной.

FEATURES OF CHANGES IN THYMUS IN CHILDREN

Sh. M. Akhmedova, D. B. Rakhmatova

Bukhara state medical institute, Bukhara, Uzbekistan

Thymus is the main secret of medicine (primarily immunology). In the twentieth century, the attitude of scien-

tists to the organ developed as a generator and regulator of immune reactions, a participant in the production of large
populations of immunocompetent cells. The thymus is a major component of the immune system and, in many ways, a
central organ. Infectious diseases, systemic autoimmune diseases, oncology, the problem of tissue incompatibility de-
termine a person's life, in connection with which there is a growing scientific interest in the study of the immune sys-
tem and its central organ - the function of the pancreas. The complexity of the study lies in the large number of inte-
gral connections with other components of the immune system of the pancreas, neuroendocrine, hematopoietic and
connective tissues, organs that provide the barrier function, etc. The interest of pediatricians in this area is associated
with a certain understanding of human ontogenesis from birth to old age, where the thymus gland plays an important
role in the prenatal and postpartum periods. The purpose of this review is to draw attention to some of the results of
inaccurate assessment of functions associated with the diaphragm, its derivatives and the cell membrane.

ОБЗОР ЛИТЕРАТУРЫ

LITERATURE REVIEW

Обзор литературы


background image

Доктор ахборотномаси № 4 (101)—2021

101

Замонавий қарашлар шуни кўрсатадики, тимус асосан марказий ва гуморал иммуни-

тетни белгилайдиган иммун тизимининг марказий органи ҳисобланади. Тимоцитлар диффе-
ренциациясида тирик омиллар иштирок этади, улар ўз навбатида антивирал, антифунгал,
антитумор, антитрансплантант, силга қарши вa бошқа иммунитет турларини танлайди. T-
ҳужайралар-хабарчилар орқали тимоцитларнинг B-лимфоцитлар билан кучли ҳамкорлиги
етарли гуморал иммунитетни таъминлайди. Иммун тизимининг асосий бўғинларидан бири-
нинг етишмовчилиги ѐки бузилиши (тимусни ҳам ўз ичига олади) бутун давомийликнинг
ишига таъсир қилиши керак (катта ѐки кичик) ва бу, биринчи навбатда, заиф инфекцияга
қарши ҳимоя билан намоѐн бўлиши керак, тизимли, онкологик касалликлар, сил ва бошқа-
лар пайдо бўлиш хавфи бор. Tимус иммун тизимининг асосий аъзоси бўлишидан ташқари,
у эндокрин тизим ривожланиш жараѐнида у гипоталамус, эндокрин ва лимфоид органлар-
нинг шаклланиш жараѐнлари билан ўзаро муносабатда бўлади. Кейинчалик, ҳаѐт давомида
Т лимфатик, гематопоэтик ва нейро-эндокрин тизимларнинг ўзаро таъсири орқали организм
гомеостазини сақлашда иштирок этади [1]. «Тимус» атамаси қадимги тиббиѐт давридан бе-
ри маълум бўлишига қарамай орган тарихи тахминан 400 йилга бориб тақалади. Унинг ту-
зилиши ва функционал хусусиятлари ҳар хил ѐш даврида етарлича ўрганилмаган. [1]. Ўрга-
ниш мумкин бўлган адабиѐтларда орган номининг келиб чиқишининг бир нечта вариантла-
ри тасвирланган. Айрисимон безнинг вилкалар шаклидаги анатомик шакли унга "тимус бе-
зи" номини берди. Эҳтимол, орган номи юнонча "тимос" - жон [1, 2] сўзлари билан ҳам
боғлиқ бўлиши мумкин. Тимус безининг асосий иммунологик функцияларидан бири 1961
йилда иммунолог Jacques F.A.P. Miller шун кўрсатадики, сичқонларга туғилишдан кейин
қилинган тимэктомия уларни турли хил инфекцияларга нисбатан жуда мойил қилади ва
уларнинг эрта ўлимига олиб келади. У, шунингдек, бу сичқонларнинг қонида, талоғида ва
лимфа тугунларида сезиларли лимфопенияни кузатган. Бу ҳайвонлар, шунингдек, ўша пайт-
даги иммунитет реакциясининг муҳим хусусияти бўлган бегона тери трансплантациясини
рад эта олмадилар. Miller тимусга боғлиқ T-лимфоцитларнинг маълум бир ҳужайрали попу-
ляциясини ташкил этувчи иммунокомпетент ҳужайралар ривожланиши учун масъул бўлган
орган деган хулосага келди. Ҳозирги кунгача тимуснинг морфологияси ва иммун реакци-
ясидаги ўрнини ўрганишга бағишланган кўпгина адабиѐтлар нашр этилган, аммо аввалги-
дек, 2016 йилда Zygmunt Zdrozhevich, Evelina Pachura тимуснинг иммун тизимида
бошқарувчи ролини таъкидлайди ва тананинг бутун иммунитет тизимини уйғунлаштиради.
Суяк илиги, масалан, гематопоэтик, юрак-қон томир ва бошқа тизимлар учун, донор бўлга-
ни каби, лимфа тизими учун ҳам у асосий ҳужайрали донор ҳисобланади. Тимус ичида про-
генитор ҳужайралар яратилади, улар кейинчалик етук Т ҳужайраларга бўлинади [3]. Ўша
йили Rita Rennazi, Lorenzo Nardo, Gaia Favero, Anderson MC, Lio SV тимус иммунокомпе-
тент T - ҳужайраларини ишлаб чиқариш учун масъул бўлган асосий лимфоид орган эканли-
ги ҳақидаги концепцияни яна бир бор тасдиқлади; тимус ва унинг махсус микро муҳит
(строма) функционал етук T-ҳужайралари шаклланишига олиб келадиган кўплаб ривожла-
ниш жараѐнларида асосий ўрин ўйнайди [4]. Шунга қарамай, органларнинг морфологик
кўриниши, унинг турғунлиги, бошқа орган ва системалар билан кўп қиррали ўзаро таъсир-
лашуви (бу она-плацента-ҳомила тизимида ҳам) бу безнинг бевосита функцияларини ўрга-
нишда катта муаммо бўлиб қолмоқда. Тимуснинг одам ва айниқса болаларни инфекцияга
қарши курашишида ўзига хос ўрни бор. Бу муаммонинг ечими пренозологик босқичда ҳам
юқумли касалликларни олдини олишга йўл очади. Ҳозирги кунгача эмбриогенез ва тимус-
нинг анатомик жойлашуви маълум даражада ўрганилган. Тимус бачадон ичи ривожланиши-
нинг биринчи ойи охирига келиб, тармоқли чўнтакларнинг III ва IV жуфтларидан қўйилади.
Чақалоқ туғилган пайтга келиб, бу танадаги энг катта ва ягона тўлиқ тизимли ва функцио-
нал шаклланган лимфоид орган ҳисобланади. Тимус морфогенези интраутерин ривожла-
нишнинг 17 - ҳафтасига қадар охирги босқичига яқинлашмоқда; 21 -ҳафтадан бошлаб тимус
сонография натижаларига кўра аниқ кўринади [6] ва ниҳоят, 24 -ҳафтада тимопоэз функция-
си тўла бўлади. Ҳомиладорликнинг 21-дан 36-ҳафтасига қадар тимус бези 1,7-1,9 баробарга

Ш. М. Ахмедова, Д. Б. Рахматова


background image

Доктор ахборотномаси № 4 (101)—2021

102

катталашади; 37 -ҳафтадан бошлаб унинг ўсиш суръати секинлашади (ўсиш 1,3 мартадан
ошмайди). Таъкидлаш жоизки, соғлом туғилган чақалоқларда тимус тўлиқ шаклланган, ях-
ши ишлайди ва онасининг бу органининг фаоллигидан қатъи назар, тўлиқ фаол бўлади [7].
Янги туғилган чақалоқнинг айрисимон бези тана вазнининг 0,5%ни ташкил қилади (бу 10-
15 грамм), талоқ 11 грамм, юрак 24 грамм. Янги туғилган чақалоқларда безнинг оғирлиги
3,2 г дан 20,0 гр гача бўлиши мумкин деган фикр бор [5]. Айрисимон безнинг ўлимдан кей-
инги текширувига бағишланган нашрлар муаллифлари янги туғилган чақалоқнинг айриси-
мон безининг массаси ўртача 4,8 гр, 1 ойлигида - 5,9 гр, 2 ойлигида - 7,9 гр, 6 ойлигида - 9,4
гр эканлигини таъкидлайдилар. 1 ѐшида - 10,8 гр, 2 ѐшида - 9,9 гр [2]. Баъзи морфологик
тадқиқотчиларнинг фикрига кўра, айрисимон безининг энг тез ўсиши бола ҳаѐтининг би-
ринчи йилида кузатилади ва тана вазнига нисбатан максимал тана оғирлиги 2-4 ѐшда қайд
этилади. Айрисимон безнинг мутлақ максимал массаси (25,0-40,0 гр) балоғат даврида куза-
тилади, шундан сўнг секин-аста аъзо атрофияга учрайди ва айрисимон безнинг гландуляр
тўқимаси ѐғли тўқима билан алмашинади [1, 2]. Айрисимон безнинг катталиги ва оғирлиги
доимий эмас, бир хил ѐш гуруҳида катта фарқ қилади ва ѐшга боғлиқ ўзгаришларга учрайди
[6, 9]. Айрисимон безнинг шакли баргсимон (68,8%), цилиндрсимон (9,6%), пирамидал
(конуснинг) (7,2%), кам ҳолларда, овал ѐки ноаниқ бўлиши мумкин [8]. Бир қатор ҳолатлар-
да муаллифлар юқори қонли суюқлик шакли ва патология ўртасида боғлиқлик борлигини
таъкидлайдилар; масалан, цилиндрсимон шакл катта ѐшда ѐки болаларда сурункали касал-
ликларда, сепсисда, йирингли плевритда, 2-3 даражали гипотрофияда кузатилади. Томирлар
ўсишининг нотекис тезлиги, ўзгарувчан йўналиши тимус паренхимасининг ўсишининг ўз-
гарувчанлиги учун зарур шарт -шароитлар яратади, деб тахмин қилинади, бу унинг популя-
циядаги ҳар хил болалардаги морфологик хусусиятларига боғлиқ ҳолда асосланади [9]. Т-
лимфоцитларнинг энг юқори ишлаб чиқарилиши бола ҳаѐтининг икки йилигача давом эта-
ди. Aйнан шу йилларда юқумли факторлар билан бирламчи алоқалар содир бўлади ва 20
йилдан ортиқ яшайдиган ва ўзларини кўпайтирадиган, узоқ умрли Т-ҳужайралари ҳосил
бўлади. Келажакда янги патогенларнинг кириб келиши камдан-кам учрайдиган ҳодисага
айланади, шунинг учун бутун тимусни тана томонидан ушлаб туриш имконсиз бўлиб қола-
ди ва тимус йилига ~ 3% ҳақиқий тимусдан ѐшга боғлиқ инволюциядан ўтади. Юқори энер-
гия харажатлари билан яратилган етук периферик Т-лимфоцитлар ҳавзаси (кейинчалик ти-
мусдан тўқимага кўчиб ўтади) антиген билан учрашиш учун клонал кенгайиш
(пролиферация) билан жавоб бера оладиган нисбатан узоқ яшайдиган ҳужайраларни ўз ичи-
га олади. Шунинг учун тимуснинг ѐшга боғлиқ инволюцияси иммунитетнинг ҳалокатли па-
сайишига олиб келмайди. Бундан ташқари, тимус иммун тизимида етишмаѐтган Т-
лимфоцитларнинг айрим функциялари ўрнини босадиган баъзи компенсацион қобилиятлар-
га эга [11].

Замонавий тушунчаларга кўра, тимус паренхимасининг лобулаларида 4 та структура-

вий ва функционал зоналар ажратилади [10]:

1. Субкапсулар зонаси, унда тимуснинг лимфоид бўлмаган элементи бўлган пре-Т-

лимфоцитлар топилиши эҳтимоли бор, шунингдек, Т-лимфоцитларнинг кўпайиши ва улар-
нинг етишининг биринчи босқичи.

2. HLA тизимининг биринчи ва иккинчи синф антигенлари ѐрдамида, шунингдек, ти-

мус гормонлари ва интерлейкинлар таъсирида, макрофаглар ва эпителий билан бевосита
алоқада бўладиган ички кортикал зона, кейингисига таъсир қилади, у Т-ҳужайраларининг
етилиш босқичи.

3. Медуляр зонаси, унда асосан етук Т-лимфоцитлар бор, эҳтимол, уларнинг анти-

гендан мустақил ривожланиши интердигитация қилувчи ва эпителий ҳужайралари билан
алоқада, шунингдек, тимус гормонлари ва интерлейкинлар таъсирида содир бўлади. Aйнан
шу зонадан етук Т ҳужайралари органдан периферияга кўчиб ўтади.

4. Т-ҳужайралари ҳаракатланадиган интралобуляр периваскуляр бўшлиқлар ва корти-

кал моддада бу бўшлиқлар ҳам қон-тимик тўсиқнинг бир қисми бўлиб, унга базал мембра-

Обзор литературы


background image

Доктор ахборотномаси № 4 (101)—2021

103

на, перицитлар ва қон томир эндотелийли эпителий ҳужайралари ҳам киради [2].

Ёшга боғлиқ инволюция тимусга хос хусусиятдир, яъни ѐшга боғлиқ инволюция

натижасида юқумли ва аутоиммун касалликларнинг кўпайиши, шунингдек, қариликда
эмлаш самарадорлигининг пасайиши кузатилади. Ёшга боғлиқлик-бу қариш жараѐни каби
қайтарилмас ва нормал физиологик жараѐндир. Инволюция билан ѐғ ва коллаген миқдори
ошади, сув фоизи камаяди. Аъзонинг ҳажми атрофия ҳисобидан кичраяди [13]. Тимуснинг
ҳажми бошқа органларга нисбатан бола ҳаѐтининг 1 ѐшига келиб максимал даражага етади.
Агар биз мутлақ максимал вазн ҳақида гапирадиган бўлсак, у 12-14 ѐшда кузатилади, кейин
унинг ўзгариши кузатилади. Бу, эҳтимол, балоғатга етишиш билан боғлиқ, чунки жинсий
гормонлар орган атрофиясига олиб келиши мумкинлиги аниқланган. Гормонларнинг тимус-
га таъсири стромал ва лимфоид ҳужайралар юзасида эстроген рецепторлари мавжудлиги
туфайли юзага келади. Aниқ иммуномодуляцион хусусиятлар, хусусан, тимик атрофиянинг
бошланиши В-эстрадиолга хосдир [12]. Умумий стероид гормонлари ва айниқса глюкокор-
тикоид гормонлар лимфоид тўқималарга таъсир қилади ва таъсир тури гормоннинг дозасига
ва ҳужайраларнинг фарқланиш босқичига боғлиқ бўлади. Турли дозаларда бир хил гормон
ҳам апоптозга, ҳам тимоцитларнинг кўпайишига олиб келиши мумкин. Балоғатга етишиш
даври тугагандан сўнг, тимус массаси ҳар йили тахминан 3% га камайиши кузатилади [13].
Ёғ тўқимаси асосан бириктирувчи капсула ва септа соҳасидаги лимфоид тўқима ўрнини
босади. Тимуснинг тасодифий инволюцияси (AИ), кўплаб муаллифларнинг фикрига кўра,
ҳар қандай стрессли таъсирга жавобан органнинг морфологик қайта ташкил этилишини
кўрсатиши мумкин, тадқиқот учун катта қизиқиш уйғотади. Масалан, Pershin SB ва бошқа-
лар [14] айрисимон безнинг танадаги ҳар хил салбий, ўта кучли таъсирларга (касалликлар,
шикастланишлар, интоксикация, очлик, совуқ қотиш ва бошқалар) стереотипик жавобини
тасодифий инволюцияси (AИ) билан боғлайди [14]. Тасодифий инволюция ривожланиши-
нинг сабаблари жуда хилма - хил бўлиши мумкин. Юқоридагилардан ташқари, булар ѐмон
сифатли ўсмалар, организмдаги метаболик касалликлар туркумига мансуб [15]. Спленэкто-
миядан сўнг айрисимон безнинг тасодифий инволюция ривожланиш ҳолатлари ҳам қайд
этилган [16]. Совуқ қотиш ва гипоксиянинг аҳамияти ҳам аниқланган. Масалан, ўткир кис-
лород етишмовчилиги бўлган янги туғилган чақалоқларда айрисимон безнинг (АБ), тасоди-
фий инволюция(ТИ) си кузатилган. Болаларда айрисимон безнинг (АБ) нинг ўзгариши жа-
раѐни, шунингдек, физиологик тизимлар ривожланишининг ѐшга боғлиқ динамикасини
кўрсатадиган, организм мослашувининг муҳим ҳолатларини яратадиган, одатда, бир томон-
лама босим режимида ҳаракат қиладиган ўқув юкламалари билан ҳам боғлиқ. Айрисимон
безнинг (АБ)нинг тасодифий инволюция(ТИ) си болалик даврида кўпинча юқумли касал-
ликларда, айниқса ошқозон - ичак тракти, оғир пневмония, менингоэнцефалит, сепсис,
маҳаллий йирингли жараѐнлар (флегмона, остеомиелит), хавфли ўсмалар, турли хил генез-
даги кахексияларда кузатилади [2]. "Болаларда тимус патологияси" монографиясида [2], бу
аъзонинг морфологик текшируви мураккаблиги, тимус дисплазияси ва гипоплазияси, дис-
хронизм (етуклик) ва атрофияси каби тушунчалар ўртасидаги фарқ келтириб ўтилган.
Ҳозиргача айрисимон безининг психо -эмоционал ва бошқа стрессларга нисбатан реакцияси
сирлигича қолмоқда. Нима учун ҳар хил ҳолатларда (масалан, космик парвозлар пайтида
[18] ѐки иммунотоксикантлар [17] таъсирида) бу фақат тимус ҳужайралари кўпайишининг
камайиши ва стрессга хос бўлмаган стереотипли жавоб ҳақида мулоҳаза юритиш билан
намоѐн бўлиши мумкин. Шу билан бирга, атрофиянинг ривожланишини истисно қилиб бўл-
майди. Тимик атрофия ҳақида гапирганда, Aley ва бошқалар. (2005), Elmore [20] тимус
ҳужайраларининг йўқолишини назарда тутади, бу физиологик ҳодиса ва қариликда яхши
маълум бўлади. Улар тасодифий эволюция ҳақида гапирмайдилар, лекин кўп ҳолларда ти-
мик атрофия пайдо бўлишига ишонишади, масалан, психо-эмоционал стресс, тўйиб овқат-
ланмаслик, инфекциялар ва саратон касаллигини даволашдан кейинги ҳолатдлар. Тимус
атрофияси тимоцитлар апоптозисидан, тимус тузилишининг ѐмонлашувидан, тимусга ETR
оқими йўқолишидан ѐки юқоридаги ҳолатларнинг комбинациясидан келиб чиқиши мумкин.

Ш. М. Ахмедова, Д. Б. Рахматова


background image

Доктор ахборотномаси № 4 (101)—2021

104

Муаллифларнинг фикрича, бу намойишлар тимусга тўғридан-тўғри (масалан, ОИВ инфек-
циясининг тимоцитларга таъсири) ва билвосита (масалан, стресс билан боғлиқ глюкокорти-
коидларнинг кўпайиши) таъсири натижасида юзага келиши мумкин. Биринчи ҳолатда, кей-
инги ҳолатдагидек, тасодифий инқилоб ҳақида ҳеч нарса айтилмаган. Масалан, бир нечта
экспериментал моделлар ва баъзи инсонларда ўтказилган тадқиқотлар мавжуд бўлиб, улар-
да патогенлар билан инфекция тимус атрофиясига олиб келади. Яқинда ўтказилган
тадқиқот шуни кўрсатдики, провайдерлар энг сезгир, SD8 + SP Т ҳужайралари эса сичқон-
ларда Salmonella tifi инфекцияси пайтида тимуснинг энг чидамли тури ҳисобланади. Бундан
ташқари, ушбу тадқиқотда CД4 + ва CД8 + СП тимоцитларининг етилишини секинлашти-
ришда инфекция келтириб чиқарадиган ИФН-

γ

ишлаб чиқаришнинг роли аниқланган [19].

Нима учун ѐш болаларда ўткир ўлим ҳолатларида, отопсияда тимомегалия аниқланади,
бошқаларда - бу органнинг массаси ва ҳажмининг кескин камайиши кузатилади? Aгар бу
ўлим иккала ҳолатда ҳам бактериал инфекциядан олдин (ва кўпинча сабаб бўлган) содир
бўлса ҳам яъни, битта сабаб бор (инфекция + стресс), лекин натижаси бошқача.

Хулоса:

бу органнинг морфологик тузилиши ва функцияси ҳам дастлаб, касалликдан

олдин сифат жиҳатидан фарқ қилган, гарчи эволюцион тарзда, бола туғилгунга қадар унинг
морфологик ўзига хослиги ва етуклиги мезонлари бўлиши керак [Ровда Ю.И.].





Фойдаланилган адабиѐтлар:

1. Kharchenko VP, Sarkisov DS, Vetshev PS, Galil-Ogly GA, Zaratyants O.V. Diseases of the thymus. M.: Triada-X,

1998. 232 p. Russian (Харченко В.П., Саркисов Д.С., Ветшев П.С., Галил-Оглы Г.А., Заратьянц О.В. Болез-
ни вилочковой железы. М.: Триада - Х, 1998. 232 с.)

2. Ivanovskaya TE, Zaratyants OV, Leonova LV, Voloshchuk IN. Thymus pathology in children. SPb.: Sotis, 1996.

270 p. Russian (Ивановская Т.Е., Заратьянц О.В., Леонова Л.В., Волощук И.Н. Патология тимуса у детей.
СПб.: Сотис, 1996. 70 с.)

3. Zdrojewicz Z, Pachura E, Pachura P. The thymus: a forgotten, but very important organ. Adv Clin Exp Med. 2016;

25(2): 369-375. doi: 10.17219/acem/58802

4. Rezzani R, Nardo L, Favero G, Peroni M, Rodella LF. Thymus and aging: morphological, radiological, and func-

tional overview. Age (Dordr). 2014; 36(1): 313-351. doi: 10.1007/s11357-013-9564-5

5. Matkovskaya TV. Thymus enlargement in children. Tomsk, 1991. 152 p. Russian (Матковская Т.В. Увеличение

тимуса у детей. Томск: ТГУ, 1991. 152 с.)

6. Esmurzieva ZI. Ultrasonic description of thymus gland of fetuses at different stages of gestation and children in

the first year of their lives: Abstr. dis. … cand. med. sciences. M., 2008. 25 p. Russian (Эсмурзиева З.И. Ультра-
звуковая характеристика вилочковой железы плодов разных сроков гестации и детей первого года жизни:
Автореф. дис. … канд. мед. наук. М., 2008. 25 с.)

7. Kuzmenko LG, Kiseleva NM, Simonova AV. Aging and thymus. J of Scientific Articles Health and Education in

the XXI Century. 2013; 15(1-4): 170-175. Russian (Кузьменко Л.Г., Киселева Н.М., Симонова А.В. Старение
и тимус //Журнал научных статей здоровье и образование в XXI веке. 2013. Т. 15, № 1-4. С. 170-175)

8. Anisimova VP. On the influence of antenatal pathology on the state of the thymus gland. Immunology and im-

munopathological conditions in children: Abstr. report all-union. scientific. conf. November 22-24, 1983. M.,
1983. P. 18. Russian (Анисимова В.П. О влиянии антенатальной патологии на состояние вилочковой желе-
зы //Иммунология и иммунопатологические состояния у детей: Тез. докл. Всесоюзн. науч. конф. 22-24 но-
ября 1983 г. М., 1983. С. 18)

9. Petrenko VM. The initial stages of thymus organogenesis. Intern J of Appl and Fund Research. 2012; 12: 19-22.

Russian (Петренко В.М. Начальные этапы органогенеза тимуса // Международный журнал прикладных и
фундаментальных исследований. 2012. № 12. С. 19-22)

10. Anisimova VP. On the influence of antenatal pathology on the state of the thymus gland. Immunology and im-

munopathological conditions in children: Abstr. report all-union. scientific. conf. November 22-24, 1983. M.,
1983. P. 18. Russian (Анисимова В.П. О влиянии антенатальной патологии на состояние вилочковой желе-
зы //Иммунология и иммунопатологические состояния у детей: Тез. докл. Всесоюзн. науч. конф. 22-24 но-
ября 1983 г. М., 1983. С. 18)

11. Ivanovskaya TE. Hyperplasia of the thymus gland and the status of thymic-lymphaticus in in-

fants. Pediatrics. 1970; 1: 22-29. Russian (Ивановская Т.Е. Гиперплазия вилочковой железы и статус тимико-

Обзор литературы


background image

Доктор ахборотномаси № 4 (101)—2021

105

лимфатикус у детей грудного возраста //Педиатрия. 1970. № 1. С. 22-29)

12. Okasha SA, Ryu S, Do Y, McKallip RJ, Nagarkatti M, Nagarkatti PS. Evidence for estradiol-induced apoptosis

and dysregulated T cell maturation in the thymus. Toxicology. 2001; 163: 49-62

13. Pearse G. Histopathology of the thymus. Toxicol Pathol. 2006; (34): 515-547
14. Pershin SB, Frenkel ID, Sidorov VD. Neuroendocrine (hypothalamic-pituitary) regulation of immunogene-

sis. Immunology. 1985; 4: 7-10. Russian (Першин С.Б., Френкель И.Д., Сидоров В.Д. Нейроэндокринная
(гипоталамо-гипофизарная) регуляции иммуногенеза //Иммунология. 1985. № 4. С. 7-10)

15. Ageev AK. Histopathology of the human thymus gland. L.: Medicine, 1973. 128 p. Russian (Агеев А.К. Гистопа-

тология вилочковой железы человека. Л.: Медицина, 1973. 128 с.)

16. Adam EJ, Ignots PI. Sonography of the thymus inhealthy children: frequency of visualization, size, and appear-

ance. Am. J. Roentgenology. 1993; 61(l): 153-155

17. Badjina OS, Rovda YuI, Silantjeva IV, Minyalova NN, Shmulevich SA, Bunina EG et al. Sonometric parameters

of the thymus gland in children of the first six years of life in the siberian region. Mother and Baby in Kuzbass.
2014; 2(57): 153-158. Russian (Бадьина О.С., Ровда Ю.И., Силантьева И.В., Миняйлова
Н.Н., Шмулевич С.А., Бунина Е.Г. и др. Сонометрические параметры вилочковой железы у детей первых
шести лет жизни, проживающих в сибирском регионе //Мать и Дитя в Кузбассе. 2014. № 2(57). С. 153-158)

18. Horie K, Kato T, Kudo T, Sasanuma Hiroki, Miyauchi Maki, Akiyama Nobuko et al. Impact of spaceflight on the

murine thymus and mitigation by exposure to artificial gravity during spaceflight. Scientific Reports. 2019; 9:
19866

19. Majumdar S, Deobagkar‐Lele M, Adiga V, Raghavan A, Wadhwa N, Ahmed SM et al. Differential susceptibility

and maturation of thymocyte subsets during Salmonella Typhimurium infection: insights on the roles of glucocor-
ticoids and Interferon‐gamma. Scientific Reports. 2017; (7): 40793

20. Elmore SA. Enhanced histopathology of the thymus. Toxicol Pathol. 2006; 34(5): 656-665

Ш. М. Ахмедова, Д. Б. Рахматова

Библиографические ссылки

Kharchenko VP. Sarkisov DS. Vetshev PS. Galil-Ogly GA. Zaratyants O.V. Diseases of the thymus. M.: Triada-X, 1998. 232 p. Russian (Харченко В.П., Саркисов Д.С., Встшсв П.С., Галил-Оглы Г.А., Заратьянц О.В. Болезни вилочковой железы. М.: Триада - X, 1998. 232 с.)

Ivanovskaya ТЕ, Zaratyants OV. Leonova LV, Voloshchuk IN. Thymus pathology in children. SPb.: Sotis, 1996. 270 p. Russian (Ивановская T.E., Заратьянц O.B., Леонова Л.В., Волощук И.Н. Патология тимуса у детей. СПб.: Сотне, 1996. 70 с.)

Zdrojewicz Z. Pachura Е, Pachura Р. The thymus: a forgotten, but very important organ. Adv Clin Exp Med. 2016; 25(2): 369-375. doi: 10.17219/acem''588O2

Rezzani R. Nardo L. Favero G. Peroni M. Rodella LF. Thymus and aging: morphological, radiological, and functional overview. Age (Dordr). 2014; 36(1): 313-351. doi: 10.1007/sl 1357-013-9564-5

Matkovskaya TV. Thymus enlargement in children. Tomsk, 1991. 152 p. Russian (Матковская T.B. Увеличение тимуса у детей. Томск: ТГУ, 1991. 152 с.)

Esmurzieva ZI. Ultrasonic description of thymus gland of fetuses at different stages of gestation and children in the first year of their lives: Abstr. dis. ... cand. med. sciences. M., 2008. 25 p. Russian (Эсмурзиева З.И. Ультразвуковая характеристика вилочковой железы плодов разных сроков гестации и детей первого года жизни: Авторсф. дис. ... канд. мед. наук. М., 2008. 25 с.)

Kuzmenko LG, Kiseleva NM, Simonova AV. Aging and thymus. J of Scientific Articles Health and Education in the XXI Century. 2013; 15(1-4): 170-175. Russian (Кузьменко Л.Г., Киселева 11.M., Симонова А.В. Старение и тимус //Журнал научных статен здоровье и образование в XXI веке. 2013. Т. 15. № 1-4. С. 170-175)

Anisimova VP. On the influence of antenatal pathology on the state of the thymus gland. Immunology and im-munopathological conditions in children: Abstr. report all-union, scientific, conf. November 22-24. 1983. M.. 1983. P. 18. Russian (Анисимова В.П. О влиянии антенатальной патологии на состояние вилочковой железы //Иммунология и иммунопатологические состояния у детей: Тез. локл. Всесоюзн. науч. конф. 22-24 ноября 1983 г. М.. 1983. С. 18)

Petrenko VM. The initial stages of thymus organogenesis. Intern J of Appl and Fund Research. 2012; 12: 19-22. Russian (Петренко B.M. Начальные угапы органогенеза тимуса // Международный журнал прикладных и фундаментальных исследований. 2012. № 12. С. 19-22)

Anisimova VP. On the influence of antenatal pathology on the state of the thymus gland. Immunology and im-munopathological conditions in children: Abstr. report all-union, scientific, conf. November 22-24, 1983. M.. 1983. P. 18. Russian (Анисимова В.11. О влиянии антенатальной патологии на состояние вилочковой железы //Иммунология и иммунопатологические состояния у детей: Тез. докл. Всесоюзн. науч. конф. 22-24 ноября 1983 г. М., 1983. С. 18)

Ivanovskaya ТЕ. Hyperplasia of the thymus gland and the status of thymic-lymphaticus in infants. Pediatrics. 1970; I: 22-29. Russian (Ивановская Т.Е. Гиперплазия вилочковой железы и статус тимиколимфатикус у детей грудного возраста .' Педиатрия. 1970. № 1. С. 22-29)

Okasha SA. Ryu S, Do Y. McKallip RJ. Nagarkatti M. Nagarkatti PS. Evidence for estradiol-induced apoptosis and dysrcgulatcd T cell maturation in the thymus. Toxicology. 2001; 163: 49-62

Pearse G. Histopathology of the thymus. Toxicol Pathol. 2006; (34): 515-547

Pershin SB. Frenkel ID. Sidorov VD. Neuroendocrine (hypothalamic-pituitary) regulation of immunogenesis. Immunology. 1985; 4: 7-10. Russian (Першин С.Б., Френкель И.Д., Сидоров В.Д. Нейроэндокринная (гипоталамо-гипофизарная) регуляции иммуногенеза //Иммунология. 1985. №4. С. 7-10)

Ageev АК. Histopathology of the human thymus gland. L.: Medicine, 1973. 128 p. Russian (Агеев A.K. Гистопатология вилочковой железы человека. Л.: Медицина, 1973. 128 с.)

Adam EJ, Ignots PI. Sonography of the thymus inhealthy children: frequency of visualization, size, and appearance. Am. J. Roentgenology. 1993; 61(1): 153-155

Badjina OS, Rovda Yul, Silantjeva IV, Minyalova NN, Shmulevich SA, Bunina EG et al. Sonometric parameters of the thymus gland in children of the first six years of life in the Siberian region. Mother and Baby in Kuzbass. 2014; 2(57): 153-158. Russian (Бадьина O.C., Ровда Ю.И., Силантьева И.В., Миняйлова Н.Н., Шмулевич С.А., Бунина Е.Г. и др. Сонометрические параметры вилочковой железы у детей первых шести лет жизни, проживающих в сибирском регионе -'/Мать и Дитя в Кузбассе. 2014. № 2(57). С. 153-158)

Horie К. Kato Т. Kudo Т. Sasanuma Hiroki, Miyauchi Maki, Akiyama Nobuko ct al. Impact of spaceflight on the murine thymus and mitigation by exposure to artificial gravity during spaceflight. Scientific Reports. 2019; 9: 19866

Majumdar S. Deobagkar Lclc M. Adiga V. Raghavan A, Wadhwa N, Ahmed SM ct al. Differential susceptibility and maturation of thymocyte subsets during Salmonella Typhimurium infection: insights on the roles of glucocorticoids and Interferon gamma. Scientific Reports. 2017; (7): 40793

Elmore SA. Enhanced histopathology of the thymus. Toxicol Pathol. 2006: 34(5): 656-665

inLibrary — это научная электронная библиотека inConference - научно-практические конференции inScience - Журнал Общество и инновации UACD - Антикоррупционный дайджест Узбекистана UZDA - Ассоциации стоматологов Узбекистана АСТ - Архитектура, строительство, транспорт Open Journal System - Престиж вашего журнала в международных базах данных inDesigner - Разработка сайта - создание сайтов под ключ в веб студии Iqtisodiy taraqqiyot va tahlil - ilmiy elektron jurnali yuridik va jismoniy shaxslarning in-Academy - Innovative Academy RSC MENC LEGIS - Адвокатское бюро SPORT-SCIENCE - Актуальные проблемы спортивной науки GLOTEC - Внедрение цифровых технологий в организации MuviPoisk - Смотрите фильмы онлайн, большая коллекция, новинки кинопроката Megatorg - Доска объявлений Megatorg.net: сайт бесплатных частных объявлений Skinormil - Космецевтика активного действия Pils - Мультибрендовый онлайн шоп METAMED - Фармацевтическая компания с полным спектром услуг Dexaflu - от симптомов гриппа и простуды SMARTY - Увеличение продаж вашей компании ELECARS - Электромобили в Ташкенте, Узбекистане CHINA MOTORS - Купи автомобиль своей мечты! PROKAT24 - Прокат и аренда строительных инструментов