Xorijiy lingvistika va lingvodidaktika –
Зарубежная лингвистика и
лингводидактика – Foreign
Linguistics and Linguodidactics
Journal home page:
https://inscience.uz/index.php/foreign-linguistics
Transposition, which forms the pragmatic content of
interrogative sentences, serves as the foundation for
creating a cognitive-discursive structure directed towards
a specific pragmatic goal
Vazira KHOLMATOVA
1
Karshi State Technical University
ARTICLE INFO
ABSTRACT
Article history:
Received March 2025
Received in revised form
10
April 2025
Accepted 2 April 2025
Available online
25 May 2025
In determining the pragmatic content of speech units, it has
become customary to refer to the concept of "illocutionary
force," which indicates the speaker's intention. Proponents of
speech act theory associate meaning with the speaker's
influence on the listener and the listener's perception of and
response to the intended goal [Searle 1986: 160]. While the
meaning expressed by sentence structure is studied within the
semantic layer of language, pragmatics examines what the
speaker intends to convey through this structure. Pragmatics
interprets meaning in relation to the speech situation [Leech
1983:6], or in other words, its subject is the communicative
realization of the sentence under specific conditions and for
particular purposes.
2181-3701/© 2025 in Science LLC.
DOI:
https://doi.org/10.47689/2181-3701-vol3-iss5
This is an open-access article under the Attribution 4.0 International
(CC BY 4.0) license (
https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/deed.ru
Keywords:
Speech structure,
interrogative sentences,
pragmatic transposition,
semantics,
syntactic structure,
illocutionary effect,
"indirect" and "implicit."
Transposition, which forms the pragmatic content of
interrogative sentences, serves as the foundation for
creating a cognitive-discursive structure directed towards
a specific pragmatic goal
АННОТАЦИЯ
Калит сўзлар:
Нутқий тузилма,
сўроқ гаплар,
прагматик транспозиция,
семантика,
Нутқий бирликлар прагматик мазмунини аниқлашда
сўзловчининг мақсадига ишора қилувчи “иллокутив
таъсир” тушунчасига мурожаат қилиш одат тусига кирган.
Нутқий акт назариясининг тарафдорлари мазмунни
1
PhD, Associate Professor, Karshi State Technical University. E-mail: vazira8707@gmail.com
Xorijiy lingvistika va lingvodidaktika – Зарубежная лингвистика
и лингводидактика – Foreign Linguistics and Linguodidactics
Special Issue – 5 (2025) / ISSN 2181-3701
260
синтактик тузилма,
иллокутив таъсир,
“билвосита” ва
“имплицит”.
сўзловчининг тингловчига таъсир ўтказиш ҳамда уни
кўзланаётган мақсадни қабул қилиш ва жавоб бериш
билан боғлайдилар [Сёрль 1986: 160]. Гап тузилмаси
ифодалаётган маъно тилнинг семантик қатлами кўламида
ўрганилса, ушбу тузилма орқали сўзловчи нимани хабар
қилишни истаётганини прагматика ўрганади. Прагматика
маънони нутқий вазиятга боғлиқ ҳолда талқин қилади
[Leech 1983:6] ёки бошқача айтганда, унинг предмети
гапнинг қандай шароитда ва қай мақсадда коммуникатив
воқеланишидир.
Транспозиция,
формирующая
прагматическое
содержание вопросительных предложений, служит
основой для образования когнитивно-дискурсивной
структуры,
направленной
на
определенную
прагматическую цель
АННОТАЦИЯ
Ключевые слова:
Речевая структура,
вопросительные
предложения,
прагматическая
транспозиция,
семантика,
синтаксическая структура,
иллокутивное
воздействие,
«косвенный» и
«имплицитный».
При определении прагматического содержания речевых
единиц стало привычным обращаться к понятию
«иллокутивное воздействие», указывающему на цель
говорящего. Сторонники теории речевого акта связывают
содержание с воздействием говорящего на слушателя,
а также с восприятием последним предполагаемой цели и
реакцией на нее [Сёрл 1986: 160]. Если значение,
выражаемое структурой предложения, изучается в рамках
семантического слоя языка, то прагматика исследует,
что
говорящий
намерен
сообщить
посредством
этой структуры. Прагматика интерпретирует значение
в зависимости от речевой ситуации [Лич 1983:6], или,
иными словами, ее предметом является коммуникативная
реализация предложения: в каких условиях и с какой
целью оно произносится.
Иллокутив ёки прагматик транспозиция нутқий тузилмалар функционал ва
мундарижавий ўзаро боғлиқлигининг намунаси бўлиб, иллокутив кучнинг
бошқача кўринишда намоён бўлишини намоён қилади ва янги нутқий актлар
содир бўлишига туртки беради. Бу эса сўроқ гаплари тизимида юзага келадиган
прагматик транспозиция ҳолатларини изчил ўрганишга ундайди.
Транспозиция термини лотин тилидаги “transposition” (“кўчириш, ўрнини
алмаштириш”) сўзидан олинган бўлиб, тилшуносликда узоқ пайтдан бўён
ишлатилиб келинмоқда. Аммо мазкур тушунча турлича талқин қилиниб
келинмоқда. Анъанага биноан лисоний бирликларнинг умумий мазмунини
сақлаган ҳолда грамматик маъносининг ўзгариши транспозицияни кенг маънода
тушунилишидан дарак беради. Транспозициянинг тор маънодаги талқини ҳам
лисоний асимметрия намуналарини қамраб олади ва бунда лексик қатламга
Xorijiy lingvistika va lingvodidaktika – Зарубежная лингвистика
и лингводидактика – Foreign Linguistics and Linguodidactics
Special Issue – 5 (2025) / ISSN 2181-3701
261
мансуб бирликларнинг тўлиқсиз ёки тўлиқ морфо-синтактик кўчимини акс
эттирувчи сўзларнинг туркумлараро кўчиши инобатга олинади (Лингвистический
энциклопедический словарь, 1990).
Транспозиция ҳодисаси тил бирлигининг бир категориядан бошқасига
кўчиши сифатида қаралганида маънонинг ўзгариши назарда тутилади. Шу сабаб
Ш.Балли ушбу ҳодисани семантик ва функционал турларга ажратишни маъқул
кўрган эди. Француз олимининг фикрича, мазкур ҳодиса транспозитор (кўрувчи
восита), транспондент (кўчиш асоси), транспозит (ҳосила) каби уч узвли схема
замирида содир бўлади. Кўринадики, функционал транспозиция лисоний
бирликнинг ўз маъносини сақлаган ҳолда грамматик маъносининг ўзгариши
орқали бошқа бир лексик категориянинг синтактик вазифасини амалга
оширишида намоён бўлади. Икинчи турдаги транспозицияда эса, грамматик
вазифа кўчиши билан биргаликда маъно ҳам ўзгаради (Балли 1955: 131).
Маълумки, яна бири фаранг тилшуноси Э. Бенвенист тузилмаларнинг
мулоқот контекстидан келиб чиқиб бирламчи лингвистик мақомини ўзгартириб
иккиламчи қиймат касб этишини “метаморфизм” ҳодисаси деб атайди. Чунки
муайян бир нарса таъсирида ички ва ташқи ўзгаришга учраши муқаррар
(Бенвенист 2002).
Транспозиция ҳар қандай ҳолатда ҳам синтагматик асосга эга бўлишини
инкор қилиб бўлмайди. Аммо, афсуски, транспозиянинг синтаксис сатҳи билан
боғлиқ жиҳатлари тўлиқ ёритилмаган.
В.Н. Телия, Г.Г. Соколова каби рус тилшуносларининг ишларида синтактик
транспозициянинг
вазифаси
фақат
луғавий
бирликларни
вазифасини
ўзгартиришдан иборат бўлибгина қолмасдан, балки турли кўчма маъно касб этган
ҳолда фразеологик тузилмаларни шакллантириши ҳам қайд этилган ( Телия 1980;
Соколова 1987). Бошқа бир гуруҳ тилшунослар эса сўзнинг категореал кўчишига
асосланувчи морфологик транспозиция, маълум бир туркумга мансуб сўзни ҳеч
қандай аффикссиз бошқа туркумга кўчишини таъминловчи конверсия ва
синтактик транспозиция турларини фарқлайдилар.
Наздимизда, транспозиция кенг маънода яъни турли кўринишдаги
кўчимларга сабаб бўладиган универсал восита сифатида талқин қилингани
маъқул. Ж. Элтазаров таъкидлаганидек, лингвистик транспозиция 1) фонология
сатҳидаги ассимиляция, диссимилация, метатеза кабилар; 2) морфемалар
сатҳидаги ўзак ва аффиксларнинг соддалашиши, қўшимчалар дифференциацияси
ва аналогияси каби ҳодисаларни; 3)сўз туркумларининг ўзаро кўчиши, сўз
маъносининг торайиши ва кенгайиши, метафора, метономия орқали маъно
кўчиши; 4) синтактик тузилмалар даражасида эллипсис, инверсия, қўшма гапнинг
соддалашиши кабилар транспозиция ҳодисаси маҳсулидир (Элтазаров 2006).
Айтиш жоизки, тил тизимида юзага келадиган кўчиришларнинг тури кўп.
Аммо транспозитларнинг асосий фарқловчи белгиси уларнинг асимметрик
дуализм намунаси эканлигидадир (Мирзаев 2005). Ушбу талқинга кўра,
транспозиция маълум бир прагматик мақсадга йўналтирилган когнитив-
дискурсив тузилма ҳосил бўлишига асос бўлади. Шу боис, ушбу ҳодисани турли
соҳалар кесимида, интегратив ёндашув нуқтаи назаридан тадқиқ қилиш маъқул
кўринади.
Xorijiy lingvistika va lingvodidaktika – Зарубежная лингвистика
и лингводидактика – Foreign Linguistics and Linguodidactics
Special Issue – 5 (2025) / ISSN 2181-3701
262
Транспозиция тилнинг синтаксис қатлами учун ҳам ёт эмас. Ушбу ҳодиса
прагматик синтаксис доирасида ўрганилганда синтактик қурилмаларнинг муаян
контекстларда бошқа бир маънода фаоллашуви тавсифланади. Ушбу кўринишдаги
маъно кўчиши ўзига хос коммуникатив вазифа бажарилиши билан боғлиқ. Шундай
қилиб, нутқий тузилмаларнинг прагматик транспозиция маълум бир иллокутив
турга қарашли тузилмалар уларга хос бўлмаган прагматик вазифа ижро этишига
асос бўлади.
Маълум бир грамматик-формал кўринишга эга бўлган предикатив
тузилмалар нутқий мулоқот вазиятларида турли коммуникатив ўзгаришларга
учраши мумкин. Натижада синтактик тузилма-гапнинг шаклий тузилиши ва
коммуникатив ёки прагматик ўртасида номутаносиблик юзага келади. Прагматик
транспозиция доирасида юзага келадиган бундай тузилмаларни кўпчилик
билвосита нутқий актлар (indirect speech acts) сифатида қаралади.
Билвосита нутқий актларни испан тили материалида тадқиқ қилган
А.Ф. Шомаҳмудова “билвосита” ва “имплицит” тушунчаларини бир-биридан
фарқлаш лозимлигини уқтиради. Олиманинг тавсифича, “билвосита деб-нутқий
тузилма
иллокутив
мақсадининг
билвосита
ифодаланишига
айтилса,
имплицитлик тушунчаси эса нутқий тузилма иллокутив вазифаси кўрсаткичлари
формал ифодаланмаганлигида билинади” (Шомаҳмудова 2021: 54).
Демак, синтактик тузилмаларнинг прагматик транспозицияси ушбу
тузилмаларнинг ўзига хос бўлмаган прагматик вазифани бажарижи билан
изоҳланади. Синтаксис сатҳининг асосий бирлиги бўлган гапнинг семантик
таркиби поғонали кўринишга эга ушбу таркибда бирламчи (туб) ва иккиламчи
маънолар қатламлашади. Улардан биринчиси моноинтенционалликни (бирламчи
прагматик мақсадни ифодалаш таъминласа, иккинчисида полиинтенционаллик
(кўп мақсадлиликни) ифодалашга имкон беради (Поспелова 1988:150). Бинобарин,
анънавий равишда ажратиладиган дарак гаплар савол ва буйруқ мазмунини олиб,
квеситивлар директив нутқий актлар гуруҳига кириши мумкин. Худди шунингдек,
савол шаклидаги гаплар тасдиқ, илтимос, инкор мақсадларини ифодаловчи
нутқий актлар гуруҳига ўтиши кузатилади. Жумладан, Х.Б. Самигова томонидан
тузилган “English and uzbek dictionary of speech formulars” лўғати савол шаклига эга
бўлган, лекин илтимос, таклиф каби нутқий актларни ифодаловчи кўплаб гап
тузилмалари киритилган. Масалан, қиёсланг:
Could you give me a hand with these parsels?
“Менга мана шу сумкаларни кўтаришиб юборолмайсизми?”
Would you mind waiting outside?
“Илтимос, қийин бўлмаса, ташқарида кутиб турсангиз”
May I ask you for a little quiet?
“Илтимос, озгина секинроқ гаплашинг”.
May be we can have a lunch together?
“Балки, биргаликда тушлик қилармиз?”
Would you accompany me…?
“Менга ҳамроҳлик қилишга нима дейсиз?” (Самигова 2016:96-105).
Xorijiy lingvistika va lingvodidaktika – Зарубежная лингвистика
и лингводидактика – Foreign Linguistics and Linguodidactics
Special Issue – 5 (2025) / ISSN 2181-3701
263
ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РЎЙХАТИ:
1.
Серль Дж.Р. Что такое речевой акт? (пер. с англ.) // Новое в зарубежной
лингвистике. Вып. 17. Теория речевых актов. – М.: Прогресс, 1986 а. – С.151-169.
2.
Leech G.N. Principles of Pragmatics. –L. & N.Y.: Longman, 1983. –250 p.
3.
Лингвистический энциклопедический словарь. – М.: Советская
энциклопедия, 1990. – 685 с.
4.
Балли Ш. Общая лингвистика и вопроса французского языка. – М.:Изд-во
иностранной литературы, 1955. – 416 с.
5.
Бенвенист Э. Общая лингвистика. – М.: URSS, 2002. – 448 с.
6.
Соколова Г.Г. Фразообразование во французком языке. – М.: Высшая
школа, 1987. – 142 с.
7.
Элтазаров Ж.Д. Ўзбек тили сўз туркумлари парадигмасида ўзаро алоқа ва
кўчиш холлари. – Тошкент: «Ўзбекистон миллий энциклопедияси», 2006. – 160 б.
8.
Телия В.Н. Семантика связанных значений слов и их сочетаемости
//Аспекты семантических исследований. – М.: Наука, 1980. – С.250-319.
9.
Мирзаев И.К. Омоним ва синонимлар ҳосил бўлишининг лингвистик ва
экстралингвистик омиллари// Республика илмий-назарий конференцияси
материаллари. –Самарқанд, 2005.
10.
Шомаҳмудова А.Ф. Билвосита нутқий актлар: социолингвистик ва
прагматик омиллар. –Самарқанд: CамДЧТИ нашриёти, 2021. – 200 б.
11.
Поспелова А.Г. Косвенные высказывания// Спорные вопросы английской
грамматики– Л.: Изд-во ЛГУ, 1988. – С.141-153.
12.
Самигова Х.Б. English and Uzbek dictionary of speech formulars. –Toshkent:
Fan va texnologiya, 2016. – 136 б.
