ЖИНОЯТ
ҲУҚУҚИ
ВА
ЖИНОЯТ
ЖАРАЁНИ
♦
CRIMINAL LAW AND CRIMINAL PROCESS
♦
УГОЛОВНОЕ
ПРАВО
И
УГОЛОВНЫЙ
ПРОЦЕСС
2007
№
1
♦
ЎЗБЕКИСТОН
ҚОНУНЧИЛИГИ
ТАҲЛИЛИ
♦
UZBEK LAW REVIEW
♦
ОБЗОР
ЗАКОНОДАТЕЛЬСТВА
УЗБЕКИСТАНА
60
State borders’ guard committee of the Republic Uzbeki-
stan became a subdivision of National Security Service.
These changes affected the laws of the Republic of Uz-
bekistan “About state borders of the Republic of Uzbeki-
stan” and “About struggle against terrorism". The inquest
and operative-search activity on cases of struggle against
terrorism and state border protection is done by the Na-
tional Security Service.
According to the article 29 of the law “On state border
of the Republic of Uzbekistan”, National Security Service
of the Republic Uzbekistan undertakes intelligence,
counter-intelligence and operative-search activity; in es-
tablished order develops and applies measures against
contraband.
Police and state fire control office is included in the sys-
tem of Ministry of Internal Affairs and that’s why there is no
separate provision about the fire control bodies in the law.
In my opinion, it will be better if the inquest bodies are
given for the following structure:
1) The branches of the Ministry of Internal Affairs:
1.1 Police;
1.2 Chiefs of offices supervising the system of punish-
ment performance, chiefs of prisons and penal colonies –
cases about crimes against defined order of the service
performance committed by an employee of these institu-
tions, and other crimes committed within location of these
institutions;
1.3 Bodies of state fire control - cases about fire and
breaches of the fire-prevention rules;
2) Commanders of military units, military institutions
and educational institutions – cases of crimes committed
by subordinated servicemen;
3) Bodies of national security service – cases referred
by law to their conduct as well as cases on state border
violations;
4) Bodies of customs service – cases of customs legis-
lation violations;
5) Captains of sea ships in distant sail;
6) Department on struggle against tax and currency
crimes under Prosecutor's office of the Republic of Uz-
bekistan and its subdivisions on places – accordingly on
cases about violations of tax and currency legislation.
Резюме
Данная
статья
посвящена
совершенствованию
уго
-
ловно
-
процессуальной
деятельности
органов
дозна
-
ния
Республики
Узбекистан
.
В
вводной
части
рассматривается
понятие
термина
дознания
и
приводятся
некоторые
факты
из
ранее
действующих
УПК
РУз
.
В
основной
части
автор
всесторонне
рассматрива
-
ет
историческое
развитие
органов
дознания
в
Узбеки
-
стане
поэтапно
,
т
.
е
.
с
анализом
ранее
действовавших
1926, 1929, 1959
и
действующего
УПК
РУз
1994
г
.
В
заключении
автор
предлагает
в
целях
более
полного
обеспечения
прав
и
законных
интересов
гра
-
ждан
в
ходе
процессуальной
деятельности
органов
дознания
внести
ряд
изменений
в
структуру
органов
дознания
РУз
.
Н
.
Мухторов
ТДЮИ
тадқиқотчиси
ЭҲТИЁТСИЗЛИКДАН
СОДИР
ЭТИЛГАН
ЖИНОЯТЛАР
УЧУН
ЖАВОБГАРЛИКНИ
ДИФФЕРЕНЦИАЦИЯЛАШ
МУАММОЛАРИ
Эҳтиётсизликдан
шаклида
содир
этилган
жиноят
-
лар
ва
улар
натижасида
етказилган
зарарнинг
хусу
-
сияти
кўпроқ
жиноят
субъекти
фаолиятининг
соҳаси
,
у
фойдаланадиган
техника
,
қурол
ва
воситалар
,
вазият
ва
бир
қанча
бошқа
ҳолатлар
билан
боғлиқ
.
Айбнинг
бу
шаклида
содир
этилган
жиноятларнинг
аксарияти
му
-
айян
белгиланган
қоидалар
асосида
фаолият
кўрса
-
тувчи
соҳаларда
учраши
кузатилади
.
Бизнинг
ҳисоби
-
мизга
кўра
Ўзбекистон
Республикасининг
амалдаги
Жиноят
кодексида
12
та
фақат
эҳтиётсизликдан
содир
этиладиган
ва
29
та
ҳам
қасддан
,
ҳам
эҳтиётсизликдан
содир
этиладиган
жиноятлар
кўрсатилган
.
Бу
масалада
профессор
М
.
Х
.
Рустамбоев
томони
-
дан
ёзилган
Жиноят
ҳуқуқи
(
Махсус
қисми
)
дарслигида
ЖК
Махсус
қисмидаги
алоҳида
жиноятларнинг
таркиби
кўрсатиб
ўтилган
бўлиб
,
унга
кўра
Жиноят
кодексининг
102, 111, 163, 172, 197, 207, 249, 266, 268, 269, 299,
300-
моддаларида
белгиланган
жиноятлар
фақат
эҳти
-
ётсизликдан
содир
этилиши
ва
116,162,174 (2007
йил
26
декабрдаги
Қонун
билан
чиқарилган
), 193, 195, 196,
199, 200, 201, 250, 253, 255, 256, 257, 257
1
, 258, 259,
260, 262, 165, 275, 282, 291, 292, 293, 294, 297, 298,
301,302-
моддаларида
белгиланган
жиноятлар
эса
айбнинг
икки
мустақил
шакли
–
ҳам
қасддан
ҳам
эҳти
-
ётсизликдан
содир
этилиши
мумкинлиги
кўрсатилган
.
1
Шунингдек
, 2007
йил
26
декабрда
расмий
эълон
қилин
-
ган
ва
шу
кундан
кучга
киритилган
Ўзбекистон
Респуб
-
ликасининг
“
Ахборотлаштириш
ва
маълумотлар
уза
-
тиш
соҳасида
қонунга
хилоф
ҳаракатлар
содир
этган
-
лик
учун
жавобгарликни
кучайтирилганлиги
муносаба
-
ти
билан
Ўзбекистон
Республикасининг
айрим
қонун
ҳужжатларига
ўзгартиш
ва
қўшимчалар
киритиш
тўғрисида
”
ги
Қонуни
билан
Жиноят
кодексига
киритил
-
ган
278
1
-
моддасида
белгиланган
жиноят
.
Лекин
ама
-
лиётда
айбнинг
икки
мустақил
шакли
ҳам
қасддан
ҳам
эҳтиётсизликдан
содир
этилиши
мумкин
бўлган
жино
-
ятларни
аниқ
ечимини
берадиган
қоидалар
,
яъни
со
-
дир
этилган
жиноятни
қасддан
ёки
эҳтиётсизликдан
эканлигини
кўрсатувчи
модданинг
диспозицияси
ЖК
Махсус
қисмида
алоҳида
кўрсатилмаганлиги
ва
амал
-
даги
Жиноят
кодексида
белгиланган
нормалар
талаби
боис
жиноятларни
малакалаш
ва
жазо
тайинлашда
ЖК
Махсус
қисмида
кўрсатилган
алоҳида
жиноятни
битта
қисмини
қасддан
содир
этса
ҳам
,
эҳтиётсизликдан
со
-
дир
этса
ҳам
шу
қисм
билан
малакаланиб
,
шу
қисм
санкциясида
белгиланган
жазоларни
тайинлаш
каби
номутаносибликларни
келтириб
чиқармоқда
.
Энг
муҳими
Жиноят
кодексининг
9-
моддасида
белгиланган
одиллик
принципининг
жиноят
содир
этишда
айбдор
бўлган
шахсга
нисбатан
қўлланиладиган
жазо
ва
бошқа
ҳуқуқий
таъсир
чораси
одилона
бўлиши
,
яъни
жиноятнинг
оғир
-
енгиллигига
,
айбнинг
ва
шахснинг
ижтимоий
хавфлилик
даражасига
мувофиқ
бўлиши
керак
деган
қоидасининг
бузилишига
олиб
келади
.
Ушбу
масалада
амалдаги
Россия
Федерацияси
Жи
-
ноят
кодексида
жиноятнинг
қасддан
ва
эҳтиётсизликдан
қилинган
шакллари
ажратилган
бўлиб
,
эҳтиётсизликдан
1
Рустамбоев
М
.
Х
.
Жиноят
ҳуқуқи
(
Махсус
қисм
):
Олий
ўқув
юртлари
учун
дарслик
.
Тошкент
, 2003. 559-
б
.
ЖИНОЯТ
ҲУҚУҚИ
ВА
ЖИНОЯТ
ЖАРАЁНИ
♦
CRIMINAL LAW AND CRIMINAL PROCESS
♦
УГОЛОВНОЕ
ПРАВО
И
УГОЛОВНЫЙ
ПРОЦЕСС
2007
№
1
♦
ЎЗБЕКИСТОН
ҚОНУНЧИЛИГИ
ТАҲЛИЛИ
♦
UZBEK LAW REVIEW
♦
ОБЗОР
ЗАКОНОДАТЕЛЬСТВА
УЗБЕКИСТАНА
61
қилинган
жиноятларда
таснифланган
жиноят
таркибла
-
ри
ажратиб
кўрсатилган
(
РФ
ЖК
263,264,266-
269,349,350-
моддаларини
қаранг
)
1
. 1996
йилдаги
Рос
-
сия
Жиноят
кодексида
бевосита
эҳтиётсизликдан
содир
этиладиган
64
та
жиноят
таркиблари
мавжуд
.
Уларнинг
барчасига
субъектнинг
хавфсизлик
қоидаларига
енгил
ва
бепарво
муносабатнинг
оқибатларидир
2
.
Масаланинг
яна
бир
жуда
муҳим
жиҳатига
эътибор
қаратиш
лозим
.
Айбнинг
эҳтиётсизлик
ва
қасд
шаклида
содир
этиладиган
жиноятларнинг
сабаблари
,
ижтимо
-
ий
-
сиёсий
моҳияти
ва
юридик
табиати
жиддий
тарзда
фарқ
қилади
.
Буни
амалдаги
жиноят
қонунчилигида
эҳтиётсизлик
ва
қасддан
содир
этиладиган
жиноятлар
учун
уларнинг
санкциясида
кўрсатилган
жазо
тури
ва
миқдоридан
ҳам
англаш
мумкин
.
Масалан
,
Ўзбекистон
Республикаси
Жиноят
кодексининг
97-
моддасида
бел
-
гиланган
қасддан
одам
ўлдириш
жиноятини
содир
эт
-
ганлик
учун
модда
диспозициясида
ўн
йилдан
ўн
беш
йилгача
озодликдан
маҳрум
қилиш
жазоси
белгилан
-
ган
бўлса
, 102-
моддасида
белгиланган
эҳтиётсизлик
орқасида
одам
ўлдириш
учун
икки
йилгача
ахлоқ
туза
-
тиш
ишлари
ёки
уч
йилгача
озодликдан
маҳрум
қилиш
жазоси
белгиланган
.
Ушбу
ҳолатда
айбнинг
шаклига
нисбатан
жазоларнинг
нафақат
миқдори
ўртасидаги
фарқни
,
шунингдек
,
жазо
турларининг
ҳам
мутлақ
ёки
муқобил
тарзда
белгиланганлигини
кўриш
мумкин
.
Қолаверса
,
Ўзбекистон
Республикасининг
Жиноят
процессуал
кодексининг
“
Айблаш
ва
ҳукм
қилиш
учун
асослар
”
номли
82-
моддасида
ишни
айблов
хулосаси
билан
судга
юбориш
ва
айблов
ҳукми
чиқариш
учун
исботланган
бўлиши
шарт
бўлган
ҳолатлар
санаб
ўтилган
бўлиб
,
улардан
бири
айнан
жиноят
тўғри
ёки
эгри
қасд
билан
ёхуд
бепарволик
ёки
ўз
-
ўзига
ишониш
оқибатида
содир
этилганлигини
исботланган
бўлиши
белгилаб
қўйилган
.
3
Шунингдек
,
мазкур
кодекснинг
“
Ҳукм
чиқариш
вақ
-
тида
суд
ҳал
қиладиган
масалалар
”
номли
457-
моддасида
суд
томонидан
ҳукм
чиқариш
вақтида
алоҳида
хонада
(
маслахатхонада
)
ҳал
қилиниши
ло
-
зим
бўлган
масалалар
қаторида
тўртинчи
бўлиб
, “
суд
-
ланувчи
жиноятни
содир
этилишида
айблими
ва
ба
-
шарти
айбли
бўлса
,
унинг
айби
қандай
шаклда
”
4
экан
-
лигини
аниқлаш
масаласи
белгиланган
.
Дастлабки
тергов
ва
суд
амалиётида
эса
жиноятни
субъектив
томонини
белгилашда
юқорида
айтиб
ўтилган
масаланинг
ечими
аниқ
берилмаганлиги
боис
муайян
қийинчиликлар
ёки
чалкашликлар
мавжудлиги
кузатилади
.
Шундай
шароитда
айнан
бир
жиноятни
қасддан
со
-
дир
этган
шахсга
ҳам
,
эҳтиётсизликдан
содир
этган
шахсга
ҳам
бир
турдаги
ва
миқдордаги
жиноий
жазо
-
лар
доирасида
жазо
тайинланиши
ижтимоий
хавфли
қилмиш
ва
унга
нисбатан
тайинланиши
мумкин
бўлган
жазоларни
белгилашда
одиллик
қоидасидан
чекиниш
-
га
сабаб
бўлади
.
Жиноят
ҳуқуқи
билан
алоқадор
бошқа
фанларнинг
маълумотлари
эҳтиётсизлик
жиноятларига
кўпроқ
эъти
-
бор
қаратиш
зарурлигидан
дарак
беради
.
Чунки
уларда
айбнинг
эҳтиётсизлик
билан
содир
этилган
жиноятларга
бўлган
муносабат
алоҳида
тартибда
белгиланганлиги
1
Нерсесян
В
.
А
.
Ответственность
за
неосторожные
преступ
-
ления
.
СПб
., 2002.
С
.73.
2
Ўша
асар
.
С
.68.
3
Ўзбекистон
Республикасининг
Жиноят
-
процессуал
кодекси
.
Расмий
нашр
.
Тошкент
, 2004. 45-
б
.
4
Ўша
манба
. 213-
б
.
кузатилади
.
Жумладан
,
криминологияда
энг
кўп
тарқал
-
ган
қилмишларни
тўрт
гуруҳга
ажратиш
таклиф
қилина
-
ди
: 1)
зўрлаш
ва
безориликка
оид
; 2)
қасддан
ва
қас
-
ддан
-
зўрлашга
оид
; 3)
мансаб
ва
хўжалик
қилмишлари
;
4)
эҳтиётсизлик
қилмишлари
5
. "
Совет
криминологияси
курси
"
да
Махсус
қисм
жиноятларини
тизимлаштириш
қуйидаги
тарзда
амалга
оширилган
:
зўравонлик
жиноят
-
чилиги
ва
безорилик
,
қасддан
ва
қасддан
-
зўравонлик
жиноятлари
,
мансаб
ва
хўжалик
,
эҳтиётсизлик
жиноят
-
лари
,
вояга
етмаганлар
ва
ёшларнинг
жиноятчилиги
,
хотин
-
қизлар
жиноятчилиги
ва
ҳ
.
к
.
6
.
В
.
Н
.
Кудрявцев
ва
В
.
Е
.
Эминов
таҳриридаги
"
Криминология
"
дарслигида
қуйидаги
фикр
билдирилган
: "
Йирик
гуруҳларга
биз
жи
-
ноятчиликнинг
қуйидаги
турларини
киритамиз
:
сиёсий
,
коррупциялашган
,
қасддан
,
уюшган
,
зўравонлик
,
эколо
-
гик
,
эҳтиётсизлик
,
вояга
етмаганлар
,
хотин
-
қизлар
,
ҳар
-
бийларнинг
жиноятлари
.
Демак
,
юқоридаги
ҳолатлардан
эҳтиётсизликдан
содир
этилган
жиноятлар
энг
кўп
тарқалган
жиноятлар
сирасига
кириши
,
жиноятларни
тизимлаштиришда
алоҳида
ўринга
эга
эканлиги
,
шунингдек
жиноятчилик
-
нинг
йирик
гуруҳларидан
асосий
тури
сифатида
намо
-
ён
бўлиши
кўринади
.
Шунга
қарамай
,
аксарият
ҳуқуқшунослар
орасида
Жиноят
кодекси
Махсус
қисмида
кўрсатилган
алоҳида
жиноятнинг
диспозициясида
фақат
жиноятнинг
объек
-
тив
томонини
кўрсатиш
мумкинлиги
ҳақидаги
анъана
-
вий
тушуниш
шаклланган
,
лекин
юқоридаги
масала
-
нинг
ечими
эса
алоҳида
жиноят
таркиби
диспозиция
-
сида
жиноятнинг
объектив
томони
билан
бирга
субъек
-
тив
томонининг
асосий
қисми
бўлган
айб
шаклини
,
аниқроғи
,
унинг
эҳтиётсизликдаги
шаклини
ҳам
аниқ
кўрсатиш
лозимлигини
тақозо
этади
.
Бугун
мамлака
-
тимизда
суд
-
ҳуқуқ
ислоҳотлари
марказида
жиноий
жа
-
золарни
либераллаштириш
масаласи
турган
бир
ша
-
роитда
амалдаги
жиноят
қонунчилигига
фикримизни
тасдиқловчи
ўзгартириш
ва
қўшимчалар
киритилаёт
-
ганлигини
айтиб
ўтиш
ўринли
.
Яъни
, 2007
йил
26
де
-
кабрда
расмий
эълон
қилинган
ва
шу
кундан
кучга
ки
-
ритилган
Ўзбекистон
Республикасининг
“
Ахборотлаш
-
тириш
ва
маълумотлар
узатиш
соҳасида
қонунга
хи
-
лоф
ҳаракатлар
содир
этганлик
учун
жавобгарликни
кучайтирилганлиги
муносабати
билан
Ўзбекистон
Рес
-
публикасининг
айрим
қонун
ҳужжатларига
ўзгартиш
ва
қўшимчалар
киритиш
тўғрисида
”
ги
Қонунининг
278
5
-
моддасида
“
Ўзганинг
компьютер
ускунасини
ёки
хиз
-
матда
фойдаланиладиган
компьютер
ускунасини
қас
-
ддан
ишдан
чиқариш
,
худди
шунингдек
компьютер
ти
-
зимини
бузиш
(
компьютер
саботажи
)”
таҳрирдаги
ва
278
6
-
моддада
ҳам
“
Компьютер
тизимида
сақланаётган
ёки
узатилаётган
ахборотни
рухсатсиз
йўқ
қилиб
юбо
-
риш
,
тўсиб
қўйиш
,
модификациялаштириш
,
ундан
нус
-
ха
кўчириш
ёки
уни
қўлга
киритиш
мақсадини
кўзлаб
компьютер
дастурларини
яратиш
ёки
мавжуд
дастур
-
ларга
ўзгартиришлар
киритиш
,
худди
шунингдек
мах
-
сус
вирус
дастурларини
ишлаб
чиқиш
,
улардан
қас
-
ддан
фойдаланиш
ёки
уларни
қасддан
тарқатиш
”
7
тар
-
зидаги
модда
диспозициясида
жиноятнинг
субъектив
5
Криминология
.
М
., 1976;
Криминология
.
М
., 1979;
Кудрявцев
В
.
Н
.
Социально
-
психологические
аспекты
антиобщественного
поведения
//
Вопросы
философии
. 1974.
№
1.
С
.98–109;
Куз
-
нецова
Н
.
Ф
.
Мотивация
преступлений
и
тенденции
ее
изме
-
нения
//
Вопросы
советской
криминологии
.
Ч
.2.
М
., 1976.
С
.3–
18.
6
Курс
советской
криминологии
.
М
., 1986.
7
Халқ
сўзи
// 2007
йил
. 26
декабр
.
ЖИНОЯТ
ҲУҚУҚИ
ВА
ЖИНОЯТ
ЖАРАЁНИ
♦
CRIMINAL LAW AND CRIMINAL PROCESS
♦
УГОЛОВНОЕ
ПРАВО
И
УГОЛОВНЫЙ
ПРОЦЕСС
2007
№
1
♦
ЎЗБЕКИСТОН
ҚОНУНЧИЛИГИ
ТАҲЛИЛИ
♦
UZBEK LAW REVIEW
♦
ОБЗОР
ЗАКОНОДАТЕЛЬСТВА
УЗБЕКИСТАНА
62
томонини
тўғридан
-
тўғри
кўрсатиш
амалиёти
шакллан
-
ганлигини
айтиб
ўтиш
мумкин
.
Шу
боис
Жиноят
кодекси
Махсус
қисмида
белги
-
ланган
ҳам
қасддан
,
ҳам
эҳтиётсизликдан
содир
эти
-
ладиган
жиноятлар
кўрсатилган
моддаларни
МДҲ
давлатлари
жиноят
қонунчилиги
қиёсий
таҳлилидан
фойдаланган
ҳолда
бу
турдаги
жиноятларни
айбнинг
эҳтиётсизлик
шаклида
содир
этилишини
белгиловчи
қисм
билан
тўлдириш
мақсадга
мувофиқ
бўлар
эди
.
Масалан
, “
Ядро
қурилмаларидан
фойдаланиш
қоида
-
ларини
бузиш
”
номли
жиноятни
белгиловчи
255-
моддани
қуйидаги
таҳрирдаги
учинчи
ва
тўртинчи
қисмлар
билан
тўлдириш
мақсадга
мувофиқ
:
Ушбу
модданинг
биринчи
қисмида
кўрсатилган
қилмиш
эҳтиётсизлик
орқасида
соғлиққа
оғир
зиён
ет
-
казилишига
ёки
одам
ўлишига
сабаб
бўлса
,
муайян
ҳуқуқдан
маҳрум
қилиб
,
бир
йилдан
уч
йил
-
гача
озодликдан
маҳрум
қилиш
билан
жазоланади
.
Ушбу
модданинг
биринчи
қисмида
кўрсатилган
қилмиш
эҳтиётсизлик
орқасида
икки
ёки
ундан
ортиқ
шахслар
ўлимига
сабаб
бўлса
,
муайян
ҳуқуқдан
маҳрум
қилиб
,
икки
йилдан
беш
йилгача
озодликдан
маҳрум
қилиш
билан
жазоланади
.
Юқоридагилардан
келиб
чиқиб
,
келгусида
қонун
чиқарувчи
Махсус
қисм
нормаларини
тузишда
,
хусу
-
сан
,
жиноят
таркиби
субъектив
томонига
тааллуқли
муайян
мезонлар
(
айб
шакли
)
ни
белгилаб
берса
,
мақ
-
садга
мувофиқ
бўлар
эди
.
Агар
қонун
чиқарувчи
бирон
-
бир
маънода
объектив
айб
қўйиш
концепцияси
тарафдори
бўлса
,
у
учун
эҳти
-
ётсизлик
ва
қасддан
жиноятлар
ўртасидаги
фарқ
унча
аҳамиятли
кўринмайди
.
Субъектив
айб
қўйиш
концеп
-
циясига
келсак
,
у
қасддан
ва
эҳтиётсизлик
жиноятлари
ўртасида
аниқ
фарқ
кўрсатишни
талаб
қилади
.
1
Шу
боис
бир
модданинг
ўзида
ҳам
қасддан
,
ҳам
эҳ
-
тиётсизликдан
содир
этиладиган
жиноятни
назарда
тутиш
мумкин
эмас
.
2
Алоҳида
жиноят
таркибларидаги
айб
шакли
модда
-
лар
диспозициясида
бевосита
кўрсатилганлигини
ижо
-
бий
баҳолаш
керак
.
Акс
ҳолда
бундай
ҳолатда
алоҳида
моддада
кўрсатилган
жиноятнинг
айб
шаклини
белги
-
лашда
турли
талқинлар
ёки
тушунишларга
олиб
келади
.
Масалан
, “
Тоғдаги
,
қурилиш
ва
бошқа
ишларни
олиб
боришда
хавфсизлик
қоидаларини
бузиш
”
деб
номланган
РФ
ЖК
216-
моддаси
биринчи
қисмида
на
-
зарда
тутилган
жиноятнинг
субъектив
томони
моҳия
-
тини
очиб
беришда
бир
хил
манбаларда
таъкидлана
-
дики
, “216-
моддада
назарда
тутилган
жиноят
субъек
-
тив
томони
1
ва
2-
қисмларида
кўрсатилган
оқибатлар
вужудга
келишига
нисбатан
эҳтиётсизлик
билан
тас
-
нифланади
”
3
.
Бошқа
манбаларда
“
субъектив
томони
эҳтиётсизлик
айби
билан
ифода
этилиши
мумкин
”,
деб
айтилган
4
.
Учинчи
манбаларда
“
айб
кўрилаётган
қои
-
далар
бузилганида
фақат
эҳтиётсиз
бўлиши
мумкин
,
у
вужудга
келган
оқибатларга
нисбатан
белгиланади
”,
деган
фикрга
асосланади
5
.
Юқоридагилардан
келиб
чиқиб
Жиноят
кодексининг
нафақат
Махсус
қисм
нормаларини
,
энг
муҳими
Уму
-
1
Нерсесян
В
.
А
.
Ответственность
…
С
.66.
2
Ўша
асар
.
С
.66.
3
Комментарий
к
Уголовному
кодексу
Российской
Федерации
/
Под
ред
.
А
.
В
.
Наумова
.
М
., 1996.
С
.519.
4
Уголовное
право
Российской
Федерации
:
Особенная
часть
/
Отв
.
ред
.
Б
.
В
.
Здравомыслов
.
М
., 1996.
С
.260.
5
Комментарий
к
Уголовному
кодексу
Российской
Федерации
/
Под
ред
.
А
.
С
.
Михлина
,
И
.
В
.
Шмарова
.
М
., 1996.
С
.377.
мий
қисм
институтлари
Махсус
қисм
муҳим
институт
-
лари
учун
ягона
бўлган
кўрсатмалардан
иборатлилиги
боис
,
хусусан
,
айб
шаклига
бағишланган
институтлари
шунчалик
муҳимки
,
улар
жиноят
ҳуқуқи
тизимига
таъсир
қилиши
ва
унинг
Махсус
қисми
нормалари
ту
-
зилишини
белгилаши
мумкин
.
Шундан
келиб
чиқиб
,
айб
шаклига
таъсир
этувчи
Умумий
қисм
нормаларини
ҳам
такомиллаштириш
масаласи
юзага
келади
.
Бу
борада
Россия
,
Озарбайжон
,
Армения
,
Тожики
-
стон
республикалари
жиноят
қонуни
Умумий
қисмида
эҳтиётсизликдан
содир
этилган
қилмиш
Жиноят
кодек
-
сининг
Махсус
қисми
тегишли
моддасида
алоҳида
на
-
зарда
тутилган
тақдирдагина
жиноят
деб
эътироф
эти
-
лади
таҳрирдаги
норманинг
мавжудлигини
,
Қозоғистон
,
Туркманистон
,
Грузия
республикалари
жиноят
қонуни
Умумий
қисмида
эса
эҳтиётсизликдан
содир
этилган
қилмиш
тегишли
моддада
махсус
назарда
тутилган
тақдирдагина
жиноят
деб
эътироф
этилади
таҳрирдаги
норманинг
мавжудлиги
ва
Ўзбекистон
,
Беларусь
,
Мол
-
дова
,
Украина
,
Қирғизистон
республикалари
жиноят
қонунида
юқоридаги
давлатларда
мавжуд
масаланинг
ечимига
оид
икки
хил
ҳолатдаги
,
лекин
мазмунан
бир
хил
бўлган
қоидаларни
мавжуд
эмаслиги
кузатилади
.
Юқоридагига
қўшимча
Қозоғистон
Республикаси
Жиноят
кодексида
эҳтиётсизликдан
ижтимоий
хавфли
оқибатлар
етказганлик
учун
жиноий
жавобгарлик
маз
-
кур
Кодексда
назарда
тутилмаган
бўлса
,
қилмиш
айб
-
сиз
содир
этилган
деб
эътироф
этилади
деган
қоида
-
нинг
мавжудлигидир
.
Бу
масалада
Беларусь
Республикаси
қонунчилиги
-
да
бошқа
давлатларникига
ўхшамаган
,
лекин
масала
-
ни
ечимини
бера
оладиган
алоҳида
модданинг
мав
-
жудлигини
айтиш
жоиз
.
Яъни
Беларусь
Республикаси
Жиноят
кодексининг
“
Оқибатлар
вужудга
келиши
би
-
лан
боғлиқ
бўлмаган
жиноятда
айб
”
номли
24-
моддаси
биринчи
ва
учинчи
қисмларида
айбнинг
эҳтиётсизлик
шаклига
оид
ўзига
хос
қоидалар
,
яъни
“
Ижтимоий
хав
-
фли
оқибатлар
вужудга
келиши
талаб
қилинмайдиган
жиноятда
айб
шакли
шахснинг
ижтимоий
хавфли
қил
-
мишга
нисбатан
муносабати
бўйича
белгиланади
.
Агар
жиноят
содир
этган
шахс
ўз
ҳаракати
ёки
ҳаракатсиз
-
лиги
ижтимоий
хавфли
хусусиятини
англамаган
,
лекин
буни
англаши
лозим
ва
мумкин
бўлган
бўлса
,
жиноят
эҳтиётсизликдан
содир
этилган
деб
эътироф
этилади
”
таҳриридаги
қоида
белгиланган
.
Масаланинг
юқоридаги
муҳокамаси
ва
таҳлилидан
келиб
чиқиб
эҳтиётсизликдан
содир
этиладиган
жино
-
ятлар
учун
жавобгарликни
такомиллаштириш
масала
-
сида
Ўзбекистон
Республикасининг
Жиноят
кодексига
қуйидаги
таклифларни
беришни
мақсадга
мувофиқ
деб
ҳисоблаймиз
:
– “
Айб
шакллари
”
номли
20-
моддани
“
Эҳтиётсиз
-
ликдан
содир
этилган
қилмиш
мазкур
Кодекс
Махсус
қисми
тегишли
моддасида
алоҳида
назарда
тутилган
тақдирдагина
жиноят
деб
эътироф
этилади
”
таҳрири
-
даги
иккинчи
қисм
билан
тўлдириш
мақсадга
мувофиқ
.
Бундай
нормага
ўхшаш
қоида
Россия
,
Озарбайжон
,
Армения
,
Тожикистон
,
Қозоғистон
,
Грузия
давлатлари
жиноят
қонунчилигида
белгиланган
.
Шунингдек
,
ушбу
норма
1996
йил
17
февралда
Санкт
-
Петербургда
МДҲга
аъзо
давлатлар
Парламентлараро
Ассамблея
-
си
қарори
билан
МДҲга
аъзо
давлатлар
учун
қабул
қилинган
ва
тавсиявий
хусусиятга
эга
бўлган
Намуна
-
вий
(
Модельный
)
Жиноят
кодексининг
26-
моддаси
ик
-
кинчи
қисмида
ҳам
белгиланган
.
–
Жиноят
кодекси
Махсус
қисмида
алоҳида
жино
-
ятнинг
объектив
томони
белгиланган
диспозицияси
,
ЖИНОЯТ
ҲУҚУҚИ
ВА
ЖИНОЯТ
ЖАРАЁНИ
♦
CRIMINAL LAW AND CRIMINAL PROCESS
♦
УГОЛОВНОЕ
ПРАВО
И
УГОЛОВНЫЙ
ПРОЦЕСС
2007
№
1
♦
ЎЗБЕКИСТОН
ҚОНУНЧИЛИГИ
ТАҲЛИЛИ
♦
UZBEK LAW REVIEW
♦
ОБЗОР
ЗАКОНОДАТЕЛЬСТВА
УЗБЕКИСТАНА
63
шунингдек
,
санкцияларини
жиноятни
қасддан
содир
этганлик
учун
моддани
биринчи
ва
кейинги
қисмлари
билан
жавобгар
бўлиши
ва
шу
модданинг
биринчи
ва
кейинги
қимларида
белгиланган
жиноятни
эҳтиётсиз
-
ликдан
содир
этганлик
учун
кейинги
,
яъни
моддада
белгиланган
жиноятни
эҳтиётсизликдан
содир
этганлик
учун
жавобгарликни
белгиловчи
қисм
билан
жавобгар
бўлишига
оид
қоидаларни
киритиш
таклиф
этилади
.
–
“
Айбсиз
ҳолда
зарар
етказиш
”
номли
24-
моддани
“
эҳтиётсизлик
орқасида
ижтимоий
хавфли
оқибатлар
етказганлик
учун
жиноий
жавобгарлик
мазкур
Кодекс
Махсус
қисми
тегишли
моддасида
алоҳида
назарда
тутилмаган
бўлса
,
қилмиш
айбсиз
содир
этилган
деб
эътироф
этилади
”
таҳриридаги
иккинчи
қисм
билан
тўлдириш
мақсадга
мувофиқ
.
Бу
қоида
Россия
,
Арме
-
ния
,
Беларусь
,
Тожикистон
каби
давлатларнинг
Жино
-
ят
кодекси
нормалари
мазмунига
сингдирилган
.
Шу
-
нингдек
,
Қозоғистон
Республикаси
ЖКнинг
23-
моддаси
биринчи
қисмида
тўғридан
-
тўғри
белгиланган
.
Хулоса
қилиб
шуни
айтиш
мумкинки
,
мамлакати
-
мизда
ислоҳотлар
ислоҳот
учун
эмас
инсон
учун
деган
пировард
мақсад
асосида
амалга
оширилаётган
барча
ислоҳотлар
,
хусусан
,
суд
-
ҳуқуқ
ислоҳотлари
,
айниқса
жиноят
қонунчилиги
нормаларини
такомиллаштириш
замирида
инсон
,
унинг
ҳуқуқ
ва
эркинликлари
олий
қадрият
эканлигини
таъминлашдан
иборат
.
Бунда
хат
-
то
жиноят
содир
этган
шахсларнинг
ҳам
ҳуқуқлари
ва
қонуний
манфаатлари
имкон
қадар
фақат
қонунларда
белгиланган
чекловлар
асосида
белгиланиши
боис
бугун
жиноят
қонунчилиги
юқоридаги
ўзгартириш
ва
қўшимчаларни
талаб
этаётганлигини
кузатишимиз
мумкин
.
Зеро
Президентимиз
таъкидлаганларидек
,
“
Оғир
жазо
,
айниқса
,
фуқароларни
жамиятдан
ажра
-
тиш
билан
боғлиқ
бўлган
жазоларнинг
жиноятчилик
-
нинг
олдини
олишдаги
аҳамиятини
ошириб
кўрсатиш
ўринсиз
эканлигини
ҳаётнинг
ўзи
исботламоқда
”
1
.
Шундай
шароитда
бир
турдаги
жиноятни
айбнинг
эҳти
-
ётсизликдан
содир
этган
шахсларга
нисбатан
қонунда
-
ги
жавобгарлик
ва
жазони
,
худди
шу
турдаги
жиноятни
қасддан
содир
этган
шахсга
нисбатан
енгилроқ
белги
-
лаш
ва
келгусида
судлар
томонидан
енгилроғи
тайин
-
ланишига
ҳуқуқий
замин
яратишни
мақсадга
мувофиқ
деб
ҳисоблаймиз
.
Резюме
В
статье
анализируются
проблемы
дифференциа
-
ции
ответственности
установленной
Уголовным
кодек
-
сом
Республики
Узбекистан
за
совершение
умышлен
-
ных
и
неосторожных
преступлений
.
Автор
предлагает
закрепить
в
диспозициях
норм
Особенной
части
УК
соответствующие
правила
,
раз
-
граничивающие
ответственность
за
совершение
пре
-
ступления
по
умыслу
и
неосторожности
.
Abstract
In the given article the author makes analyze of prob-
lems of responsibility differentiation established by the
Criminal code of the Republic of Uzbekistan for perpetra-
tion of deliberate and careless crimes.
The author suggests fixing the corresponding rules dif-
ferentiating the responsibility for perpetration of crime by
intention and imprudence.
1
Каримов
И
.
Иккинчи
чақириқ
Ўзбекистон
Республикаси
Олий
Мажлисининг
VI
сессиясидаги
"
Адолат
-
қонун
устуворлигида
"
номли
маърузасидан
. 2001
йил
. 29
август
.
О
.
Джалилов
Соискатель
Института
философии
и
права
АН
РУз
НЕКОТОРЫЕ
АСПЕКТЫ
РЕЦИДИВА
ПРЕСТУПЛЕНИЙ
НЕСОВЕРШЕННОЛЕТНИХ
И
МЕРЫ
ЕГО
ПРЕДУПРЕЖДЕНИЯ
Понятию
криминологического
поведения
несовер
-
шеннолетних
присущи
все
признаки
,
характеризующие
общую
дефиницию
.
Кроме
того
,
оно
обладает
специ
-
фическими
признаками
,
выделяющими
его
в
ряду
дру
-
гих
определений
данного
рода
.
Так
,
в
него
включаются
все
общественно
опасные
деяния
,
совершенные
несо
-
вершеннолетними
в
возрасте
от
11
до
18
лет
,
которые
вызывали
официальное
реагирование
уполномочен
-
ных
на
то
органов
,
что
позволяет
расширить
сферу
изучения
данной
проблемы
и
более
объективно
выяв
-
лять
все
причины
и
условия
,
способствующие
совер
-
шению
преступлений
несовершеннолетними
,
а
также
выработать
эффективные
меры
по
предупреждению
этого
вида
преступности
.
Мы
предлагаем
к
криминологическому
рецидиву
несовершеннолетних
относить
любые
общественно
опасные
деяния
,
совершенные
после
применения
к
их
субъектам
мер
уголовно
-
правового
или
воспитатель
-
ного
характера
со
стороны
общественных
или
госу
-
дарственных
органов
.
Целесообразность
расширения
возрастных
границ
,
позволяющих
учитывать
общественно
опасные
деяния
несовершеннолетних
до
наступления
возраста
уго
-
ловной
ответственности
,
обусловлена
следующими
факторами
:
–
ныне
учет
общественно
опасных
деяний
несо
-
вершеннолетних
в
возрасте
от
11
до
14
лет
ведется
только
в
ИДН
,
причем
без
системного
подхода
,
что
не
оптимизирует
профилактическую
работу
;
–
механическое
использование
криминологических
аспектов
только
с
того
возраста
,
с
которого
лицо
мо
-
жет
быть
привлечено
к
уголовной
ответственности
,
ограничивает
возможности
системной
оценки
личности
несовершеннолетнего
преступника
,
не
позволяет
оце
-
нить
глубину
,
широту
,
интенсивность
его
антисоциаль
-
ной
установки
с
позиции
предыдущего
рецидива
об
-
щественно
опасных
деяний
;
–
существующая
система
профилактических
мер
в
отношении
несовершеннолетних
делинквентов
непо
-
средственно
исходит
из
возраста
уголовной
ответст
-
венности
,
что
,
во
-
первых
,
не
позволяет
осуществлять
последовательный
криминологический
контроль
за
не
-
совершеннолетними
в
возрасте
11–14
лет
,
а
во
-
вторых
,
не
обеспечивает
полную
реализацию
криминологиче
-
ских
мероприятий
на
уровне
ранней
профилактики
.
Исходя
из
этого
,
криминологический
рецидив
несо
-
вершеннолетних
формально
определяется
объектив
-
но
выраженными
общественно
опасными
деяниями
несовершеннолетних
после
применения
мер
воспита
-
тельного
характера
,
а
с
субъективной
стороны
пред
-
ставляет
собой
особый
уголовно
-
правовой
признак
личности
носителя
рецидива
,
характеризующий
его
как
лицо
,
обладающее
свойствами
,
детерминирующи
-
ми
его
противоправную
деятельность
.
Криминологиче
-
ский
рецидив
несовершеннолетних
–
это
разновид
-
ность
множественности
преступлений
и
часть
повтор
-
ности
,
представляющая
собой
совершение
лицом
в
возрасте
от
11
до
18
лет
двух
и
более
общественно
опасных
деяний
,
когда
оно
уже
имеет
судимость
за
ранее
совершенное
преступление
либо
к
нему
приме
-
нялись
иные
меры
воспитательного
воздействия
как
официальное
реагирование
компетентных
обществен
-
ных
или
государственных
органов
.
Для
правильного
построения
системы
мер
преду
-
предительного
и
особенно
воспитательного
воздейст
-
вия
необходима
типологизация
несовершеннолетних
рецидивистов
.
Нам
она
видится
следующим
образом
:
