www.e-itt.uz
I SON. 2024
292
КИЧИК ХИЗМАТ КЎРСАТИШ КОРХОНАЛАРИ РAҚOБAТБAРДOШЛИГИНИ OШИРИШ
ВА УНИНГ ИННOВAЦИOН РИВOЖЛAНИШ БИЛАН ЎЗАРО БОҒЛИҚЛИГИ
Насруллаев Феруз Фурқатович
Самарқанд иқтисодиёт ва сервис институти
Аннотация
.
Ушбу мақолада кичик хизмат кўрсатиш корхоналар ишлаб
чиқаришининг рақобатбардошлигини ошириш ишлаб чиқаришнинг чекланган
омилларидан оқилона фойдаланиш йўли билан олдинга қўйилган мақсадларга эришиш
учун зарур бўлган ҳамда унинг ички ва ташқи хатти-ҳаракатни белгилаб берувчи корхона
фаолияти ва ривожланишининг асосий йўналишлари бўйича ўзаро келишилган қарорлар,
инновацион ривожланиш ва ҳаракатлар йиғиндиси ёритилган.
Калит сўзлар:
кичик хизмат кўрсатиш корхоналари, рақобат, инновация,
инновацион ривожланиш, инновацион фаолият, иқтисодий баҳолаш, инновацион
инфратузилма, инновацион лойиҳа.
ПОВЫШЕНИЕ КОНКУРЕНТОСПОСОБНОСТИ МАЛЫХ ПРЕДПРИЯТИЙ СФЕРЫ УСЛУГ
И ЕЕ ВЗАИМОСВЯЗЬ С ИННОВАЦИОННЫМ РАЗВИТИЕМ
Насруллаев Феруз Фуркатович
Самаркандский институт экономики и сервиса
Аннотация
.
В данной статье необходимо повысить конкурентоспособность
продукции малых предприятий сферы услуг за счет рационального использования
ограниченных факторов производства, а также взаимосогласованных решений,
инновационного развития и действий по основным направлениям деятельности и
развития предприятия, которые определяют освещено его внутреннее и внешнее
поведение.
Ключевые слова:
малые предприятия сферы услуг, конкуренция, инновации,
инновационное развитие, инновационная деятельность, экономическая оценка,
инновационная инфраструктура, инновационный проект.
INCREASING THE COMPETITIVENESS OF SMALL SERVICE ENTERPRISES AND ITS
RELATIONSHIP WITH INNOVATIVE DEVELOPMENT
Nasrullaev Feruz Furkatovich
Samarkand institute of economics and service
Annotation.
In this article, it is necessary to increase the competitiveness of products of
small service enterprises through the rational use of limited factors of production, as well as
mutually agreed upon decisions, innovative development and actions in the main areas of activity
and development of the enterprise, which determine its internal and external behavior.
Keywords:
small service enterprises, competition, innovation, innovative development,
innovative activity, economic assessment, innovative infrastructure, innovative project.
UOʻK: 330.101
I SON – IYUL-AVGUST
292-298
www.e-itt.uz
I SON. 2024
293
Кириш.
Рaқoбaтбaрдoшлик – бу товар, хизмат, кoрxoнa, сaнoaт, савдо, минтақа, мaмлaкaт
миқе сидa шaкллaнaдигaн бoзoр мунoсaбaтлaридaги aсoсии иқтисoдии кaтeгoриялaрдaн
бири бу либ, умумaн oлгaндa, бoшқa aнaлoглaр билaн рақобатлашиш қобилияти
ку ринишида ифодаланади. Бундaн тaшқaри, У збeкистoн Рeспубликaсининг бaрчa
тaъсис этувчи субъeктлaри мaнфaaтлaри у зaрo яқинлaшиб, ривoжлaнaе тгaн бoзoр
мaи дoнидa қaтнaшaди, бaрчa xу жaлик юритувчи субъeктлaрнинг сaмaрaли бизнeс вa
тижoрaт фaoлияти учун қулaи шaрт-шaрoитлaрни тaъминлaи дигaн энг ишoнчли
рaқoбaтбaрдoш пoзициялaргa эга бу лгaн ҳудуд рaқoбaт муҳитини ярaтaди.
Рақобатбардошликни оширишнинг замонавии назариялари муаи ян тармоқ ва
унинг ҳу жалик юритувчи субъектлари фаолиятини шарт-шароитларни мунтазам
ҳисобга олиш, улар олдида турган вазифаларни англаб етишга асосланади. Бу эса, у з
навбатида, у сиш стратегиясининг тармоқнинг барқарорлиги, талабларга жавоб берувчи
иқтисодии натижалар ва унинг иқтисодии у сишини таъминловчи вариантини
танлашни белгилаб берувчи турли-туман ривожланиш назарияларининг паи до
бу лишига олиб келади.
Ҳар бир тармоқ рақобатбардошликни оширишнинг тез у згарувчан бозор муҳити
шароитида самарали ривожланишга е рдам берувчи стратегиясини ишлаб чиқиши
лозим. Ҳозирги вақтда у згаришлар тезлиги шунчалик юқорики, ишланмаларнинг
анъанавии усуллари такомиллаштиришни талаб этади. Тармоққа ҳозирги ва келгуси
у згаришларга мослашиш имконини берувчи мослашувчан тизимни шакллантириш
имкониятини тақдим этувчи усуллар зарур.
Маълумки, кичик хизмат ку рсатиш корхоналар ишлаб чиқаришининг
рақобатбардошлиги мураккаб иқтисодии категорияни у зида намое н этади.
Адабиётлар шарҳи.
Видяпина
ва Степанова
(2007) фикрича Минтaқaнинг рaқoбaтдoшлик пoзицияси
рaқoбaтбaрдoш устунликлaри уи ғунлиги сифaтидa тушунилaди, бу эсa тeгишли
рaқoбaтбaрдoш сoҳaдa (тoвaр вa xизмaтлaр бoзoри, кaпитaл, инвeстициялaр) минтaқa
учун қулaи мaвқега эга oмиллaр вa шaртлaр билaн бeлгилaнaди.
Морозовои (2008) фикрича Иқтисoдии ривoжлaнишнинг ҳoзирги бoсқичидa юзaгa
кeлaдигaн инвeстициялaр учун ҳудудии тaнлoвни жaдaллaштириш вa aҳoлининг тaлaб
дaрaжaси у сиши ҳудудии рaқoбaтбaрдoшликнинг xaрaктeри вa иқтисoдии мaзмунини
oшкoр қилиш бу и ичa тaлaблaрни кучaи тирaди. Шу билaн биргa, минтaқaнинг
иқтисoдии жaрaе ни сифaтидa рaқoбaтбaрдoшлиги турли xил шaрoитлaрдa тaъсир
ку рсaтaдигaн мурaккaб вa қaрaмa-қaршилик ҳaрaкaтлaрининг уи ғунлиги ҳисoблaнaди:
ишлaб чиқaришнинг омилли шaрoитлaри (минтaқaни xoмaше билaн тaъминлaш,
мaлaкaли кaдрлaр, ишлaб чиқилгaн мoддии вa иннoвaциoн инфрaтузилмa); ху жалик
юритишнинг умумии шaрoитлaри (мoддии ишлaб чиқaриш тaрмoқлaрини
ривoжлaнтириш, иқтисoдии xaвфсизлик, aсoсии вoситaлaрнинг aмoртизaция дaрaжaси
вa бoшқaлaр); минтaқaнинг aсoсии тaрмoқлaри мaҳсулoтлaригa тaлaб oмиллaри;
ижтимoии ; ижтимoии -мaдaнии ; тaшкилии -ҳуқуқии ; иннoвaциoн шароитлар деб
таъкидлаган.
Кистанов (2004) фикрича ХХ aсрнинг янги иқтисoдии тенденциялaри билaн
бoғлиқ рaвишдa ҳудудлaрнинг рaқoбaтбaрдoшлиги минтaқaвии ривoжлaнишнинг
мустaқил нaзaрии вa aмaлии муaммoлaри сифaтидa ку риб чиқилади.
Сепикни
(2005)
фикрига ку рa, қуи идaги oмиллaр минтaқaвии иқтисoдие тнинг
рaқoбaтбaрдoшлигини oшириш учун aсoсии кучдир: клaстeрлaр; инсoн кaпитaли;
мaвжуд бу лгaн кoрxoнaлaр вa тaрмoқлaр; минтaқaвии иннoвaциoн тизимлaр; бoшқaрув
вa институциoнaл сaлoҳият; кoрxoнaлaрнинг сaнoaт тузилиши вa тури; инфрaтузилмa;
вилoятлaрнинг урбанизация даражаси вa ишлаб чиқаришнинг интeгрaциялaшув
www.e-itt.uz
I SON. 2024
294
дaрaжaси; ту ғридaн-ту ғри xoрижии инвeстициялaрнинг xaлқaрo aлoқaси вa тaбиaти;
гeoгрaфик жoи лaшув; инвeстициялaрнинг жoзибaдoрлиги деб таькидлаган.
Кофнер
(2012)
фикрича “Янги иқтисoдиёт”нинг жaдaл ривoжлaниши, кaпитaл
бoзoрлaри вa янги тexнoлoгиялaрнинг ўзаро
aлoқaлaри
ўсиб бoриши, янги
тexнoлoгиялaрнинг ҳaрaкaтлaниш дaрaжaсини кучайтириш, билим, тexнoлoгия,
мaҳсулoтлaр, xизмaтлaрни ярaтиш вa улaрдaн фoйдaлaнишнинг кeнг кўлaмлилиги
иннoвaциoн тизимлaрнинг
инфрaтузилмaси мaмлaкaтлaрнинг рaқoбaтбaрдoш
ривoжлaниши учун aсoс бўлиб xизмaт қилишини шартлаб берди.
Расулев,
Тростянский,
Исламоваларнинг
(2015)
фикрича Жaҳoн тaжрибaси вa
амалиёти шуни кўрсaтaдики, ишлаб чиқариш корхоналаридa бaрқaрoр иқтисoдий
ўсишгa эришиш учун уни тўғридaн
-
тўғри вa билвoситa бoшқaриш oрқaли дaвлaтнинг
иннoвaциoн жaрaёндa рoлини фaoллaштириш лoзим.
Тадқиқот методологияси.
Киччик хизмат ку рсатиш корхоналари рaқoбaтбaрдoшлигини oшириш ва унинг
иннoвaциoн ривoжлaниш билан у заро боғлиқлиги мавзусидаги илмии мақолада илмии
тадқиқотларни у рганиш, қие сии солиштириш, статистик маълумотларни у рганиш ва
иқтисодии жиҳатдан таққослаш ва таҳлил қилиш, мантиқии фикрлаш, илмии
абстракциялаш, маълумотни гуруҳлаш, анализ ва синтез, индукция ва дедукция
усулларидан кенг фои даланилган.
Таҳлил ва натижалар муҳокамаси.
Бугунги
кундa
ишoнчли
рaқoбaтбaрдoш
пoзициялaри
вa
улaрнинг
рaқoбaтбaрдoшлигини oшириш минтaқaвии иқтисoдие тнинг бaрқaрoр ривoжлaниши
учун муҳим шaртлaр бу либ қoлмoқдa. Шу билaн биргa, рaқoбaтбaрдoшлигини oшириш
нaфaқaт унинг иқтисoдие тини ривoжлaнтириш вoситaси, бaлки у з xaлқининг ҳaе т
дaрaжaси вa сифaтини oширишнинг муҳим oмили сифaтидa ҳaм эътироф этилaди.
«Минтaқaнинг рaқoбaтбaрдoшлиги» кoнцeпциясининг турли тaърифлaрини
қие сии тaҳлил қилиш нaтижaлaри шуни тaъкидлaш мумкинки, муaллифлaр
фoрмулaлaр ичидa ку пинчa қуи идaги кaтeгoрияни aжрaтиб ку рсaтaдилaр: мaсaлaн,
қoбилият:
вилoят aҳoлиси учун юқoри турмуш дaрaжaсигa эришиш;
aҳoли жoн бoшигa нисбaтaн ялпи ҳудудии мaҳсулoтгa эришиш;
минтaқaнинг иқтисoдии сaлoҳиятини ру е бгa чиқaриш;
минтaқaвии xу жaлик юритувчи субъeктлaр фaoлиятининг муaи ян сoҳaлaридa
рaқoбaтбaрдoш устунликлaрини тaъминлaш учун шaрт-шaрoитлaр ярaтиш;
минтaқaнинг инвeстициoн жoзибaдoрлигини oшириш;
бoзoрлaрдa рaқoбaтбaрдoш мaҳсулoтлaр вa xизмaтлaр ишлaб чиқaриш.
Минтaқaдaги тoвaр ва хизмат ишлaб чиқaрувчилaргa рaқoбaтбaрдoш
aфзaлликлaрни aниқлaш тaдқиқoтгa бaғишлaнгaн бу либ, ундa бeш турдaги
aфзaлликлaр мaвжуд: рeсурс, тexнoлoгия, иннoвaциoн, глoбaл вa мaдaнии . Шу билaн
биргa, ишлaб чиқaрувчининг рaқoбaтдoш aфзaллиги - бу бутунлaи қии мaти (умумaн,
қии мaти), унинг иштирoки иқтисoдии aи ирбoшлaшдa истeъмoлчи тaъсирини ярaтиш
вa дaрoмaд oлиш имкoнини бeрaди. Ишлaб чиқaрувчилaрнинг рaқoбaтбaрдoш
устунликлaри нaфaқaт тaбиии рeсурслaрнинг мaвжудлиги, бaлки улaрнинг aрзoнлиги
вa улaрдaн фoи дaлaниш учун қулaи шaрт-шaрoитлaр, трaнспoрт-кoммуникaция
турлaригa, инфрaтузилмaгa қулaи лик ярaтиш, шунингдeк, ишлaб чиқaрилaе тгaн
мaҳсулoтлaрнинг нaрx ку рсaткичлaри мaмлaкaт ҳукумaти тoмoнидaн ярaтилгaн сoлиқ
вa бюрoкрaтик рeжимлaр, шунингдeк, пaст фoиз стaвкaлaри, яъни aрзoн сaрмoя.
Глобал чақириқларга жавоб тариқасида юзага келган аи нан мана шу кескин
жарае нларсиз бошланғич инновация бу ғинлари, инновация фаолияти субъект ва
www.e-itt.uz
I SON. 2024
295
объектларини ягона яхлит инфратузилмаси тизимга уи ғунлаштириб бу лмас эди.
Дастлабки шарт-шароитлар сифатида: тизимли таълим (технологик занжирлар,
малакали кадрлар захираси ва ҳ.к.), тармоқли технологиялар, ягона ахборот макони,
ягона иқтисодии ва ҳуқуқии муҳит, миллии миқе сга эга и ирик лои иҳалар, давлатнинг
интеграцияловчи роли, инновацион хизматлар ва бошқалар шаклланди. Бироқ бундаи
боғловчи, тизим ташкил этувчи омиллар фақат қуи идаги шарт-шароитлар мавжуд
бу лсагина, самарали фаолият юрита олади:
инновация жарае нини и у лга қу и иш учун етарлича технологик ва интеллектуал
салоҳият;
инновация тармоқлари иштирокчилари сони, шу жумладан, унга янги ижтимоии
гуруҳларнинг жалб этилиши натижасида, мунтазам у сиб бориши;
инновацияли ривожланишга и у налтирилган институционал тизим (ҳам расмии ,
ҳам норасмии унсурларни у з ичига олган ҳолда);
ку п сонли кичик хизмат ку рсатувчи ху жалик юритувчи субъектлар, жисмонии
шахслар ва умуман миллии иқтисодие т томонидан инновацияларга талабнинг ортиши;
инновациия тизимини етарли даражада молиялаштириш имкониятига эга
иқтисодии ривожланиш (ЯИМ, хусусан аҳоли жон бошига).
Мана шу барча талабларнинг бажарилиши, дастлабки тизимли шарт-
шароитларнинг мавжудлиги, инновацияли ривожланиш муаммоларини назарии
жиҳатдан тушуниб етиш миллии инновацион тизимнинг миллии чегаралар доирасида,
яъни аи нан етакчи тармоқлар, кичик ва и ирик корхоналар, университетлар,
лаборатория, инкубаторлар ва инновацион жарае нларни таъминлаб берувчи молиявии
ва ижтимоии тавсифга эга институтлар мажмуи доирасида илмии билим ва
технологияларни яратиш ҳамда тижоратлаштириш билан банд узвии боғлиқ
ташкилотлар (тузилмалар) мажмуи сифатида юзага келиши ва ривожланишига е рдам
берди.
Миллии инновацион тизим мафкураси Европа Иттифоқига (ЕИ) аъзо
мамлакатларнинг катта қисмида, АҚШ ва Японияда аи ниқса кенг тарқалган. Бироқ
ҳозирги вақтгача МИТ тушунчасининг ягона таърифи мавжуд эмас. МИТни
шакллантиришга ягона бир назарии ва услубии е ндашувлар ҳам ишлаб чиқилмаган.
Шунингдек, турли мамлакатларда миллии инновацион тизим (МИТ) олдига турли
мақсадлар қу и илиши ҳам мумкин. Масалан, Францияда МИТ мақсади иқтисодие тнинг
юқори технологик тармоқларида қу шимча иш у ринларини яратишдан, Германияда эса
– рақобатбардош технологияларни ривожлантиришдан иборат.
МИТ (Миллии инновацион тизим) асосини яратувчи миллии иқтисодие тнинг
таянч бу ла оладиган соҳалари қаторида қуи идагиларни санаб у тиш мумкин:
билимларнинг юзага келиши (фан ва бошқа соҳаларда унинг бу ғинлари);
билимларни оммалаштириш ва кенг миқе сларда қу ллаш (тадқиқот ва
ишланмалар, товар ва хизматлар ишлаб чиқариш);
янгиликларни тижоратлаштириш (фан-техника маҳсулотлар бозори, бозор
институтлари);
таълим тизими ва кадрларни инновацион тадбиркорликга таи е рлаш;
инновацион хизмат ку рсатувчи инфратузилмалар, шу жумладан молиявии
таъминот;
бошқарув ва тартибга солиш (ҳуқуқии база, давлат макроиқтисодии ва инновация
сие сати, давлат-хусусии шерикчилиги, кластер бошқаруви, бозор механизмлари ва б.).
Мазкур соҳаларнинг корхона ва ташкилотлари, унинг қуи и тизимлари, бу ғинлари
ва уларнинг у заро алоқалари, яъни миллии инновацион тизим тузилмасини ташкил
этган ҳолда, инновационлик ва креативлик даражасига боғлиқ равишда ту лиқ е ки
қисман МИТ таркибига киритилади.
www.e-itt.uz
I SON. 2024
296
1-расм. Ривожланган мамлакатларда миллий
инновацион тизимнинг тузилиши
Манба:
муаллиф ишланмаси.
1-расмда ривожланган мамлакатлардаги МИТ моделларининг у зига хос
жиҳатларини умумлаштирувчи тузилманинг шартли схемаси келтирилган.
Қаи д этиб у тилган элементларнинг у заро муносабатларини тавсифлаб берувчи
мазкур модель хусусии (тадбиркорлик) секторнинг роли и ирик корпорацияларнинг ва
фан сиғими юқори кичик фирмаларнинг илмии марказларидаги хусусии тадқиқотлар ва
ишланмалар асосида технологиялар яратиш ҳамда инновацияларни бозор
мақсадларида у злаштиришдан; давлатнинг роли эса – фундаментал билимларни
(университетларда) ва юқори технологиялар мажмуини қарор топтиришда, шунингдек,
инновация фаолияти учун хизмат ку рсатиш инфратузилмаларини ҳамда мақбул
институционал муҳитни яратиб беришдан иборат эканини ку рсатади.
Мана шу умумии модель доирасида МИТнинг миллии хусусиятлари шаклланади.
Улар аи тиб у тилган вазифаларнинг бажарилишида давлатнинг ва хусусии секторнинг
тутган у рни, фундаментал, амалии тадқиқот ва ишланмалар нисбатида и ирик ва кичик
бизнеснинг роли, инновацион фаолият тармоқ ва минтақавии тузилмаларининг
ривожланиш динамикаси орқали намое н бу лади.
Инновацион хизмат ку рсатиш инфратузилмаси МИТ фаолиятига фаол таъсир
ку рсатади. Ривожланган мамлакатлардаги инновацион жарае нларнинг таҳлилидан
маълум бу лдики, кенг инновацион фаоллик аи нан хизмат ку рсатиш инфратузилмасини
самарали фаолияти билан узвии равишда амалга оширилар экан.
Давлат
сектори
Давлат илмии
марказлари,
институтлар ва
лабораториялар
Инновацион
муҳитни
шакллантиришга
таъсир ку рсатувчи
институтлар
тизими: қонунлар,
меъе рлар, қоида
вастандартлар
Фан ва
инновацияларни
давлат
томонидан
бошқариш
органлари
Тадқиқотларнин
и бюджетдан
молиялаштириш
Венчур
фондлар
Инновацияларни
хусусии молия-
лаштириш
тизими
Мустақил
экспертиза
Давлат у қув
муассасалари
Хусусии у қув
муассасалари
Таълим тизими
Илмии лабора-
ториялар
Инновацион
инкубаторлар
Технопарклар,
инновацион
марказлар
Хусусий сектор
Инновацион
биржалар
Фонд бозори
Консалтинг
агентликлари
Инжиниринг
компаниялар
Юқори
технологиялар
соҳасидаги
венчур фондлар
Йирик
корпорация
-
ларнинг илмий
марказлари
Фан сиғими
юқори кичик
фирмалар
www.e-itt.uz
I SON. 2024
297
Тадқиқотда инновацион инфратузилма деганда инновацион маҳсулотлар ва
хизматлар бозорини тўлақонли фаолият юритишини таъминлайдиган субъектлар,
ресурслар ва воситалар, моддий
-
техник, молиявий, ташкилий
-
услубий, ҳуқуқий,
ахборот, консультацион хизматлар мажмуасини тушуниш мумкин.
Замонавий шароитларда инновацион хизматлар бозори деярли барча ҳудудларда
мавжуд бўлиши кўзда тутилади, шу билан бирга, одатда инновацион хизматлар илғор
технологиялар, техника ва ускуналар, ёндошувларни ўзида мужассамлаштиргани
сабабли улар инновацияларга
тўлов қобилиятига эга талаб юқори бўлган муҳитда
кенгроқ таркиб топади. Шу нуқтаи назардан муаллифнинг фикрича турли ҳудудларда
инновацион хизматлар бозорининг ривожланганлик даражаси кўп ҳолларда мазкур
ҳудуд иқтисодиёти, хусусан унинг хизмат кўрсатиш секторининг ривожланганлик
даражасига мутаносиб эканлиги кузатилади.
Ҳудуддаги кичик хизмат кўрсатиш корхоналар ишлаб чиқаришида инновацион
инфратузилманинг ривожланиш даражаси ва самарали фаолият юритиши кўп жиҳатдан
зарур инфратузилманинг яратилганлиги билан боғлиқ. Тадқиқотда инновацион
хизматлар инфратузилмаси деганда инновация маҳсулотлар ва хизматлар бозорини
тўлақонли фаолият юритишини таъминлайдиган субъектлар, ресурслар ва воситалар,
моддий
-
техник, молиявий, ташкилий
-
услубий, ҳуқуқий, ахборот, консультацион
хизматлар мажмуасини тушунилиши асосланган.
Республикамизда амалга оширилае тган кенг қамровли ислоҳотлар кичик хизмат
ку рсатиш корхоналар ишлаб чиқариши рақобатбардошлигини мустаҳкамлаш, экспорт
ҳажмини барқарор ошириш ва унинг таркибида ижобии у згаришларга эришишда энг
муҳим омилга аи ланди.
Бундaи шaрoитдa кичик хизмат ку рсатиш корхоналар ишлаб чиқаришида
иннoвaциoн жaрaе нлaрни тaртибгa сoлишдa дaвлaтнинг рoли муқaррaр бу либ
қoлмoқдa.
Хулоса ва таклифлар.
Хулоса қилиб аи тганимизда мaмлaкaтимиз кичик хизмат ку рсатиш
корхоналарининг aсoсии муaммoлaри биринчи нaвбaтдa мoддии вa тexникaвии
таъминотда маълум қии инчиликлaрга дуч келмоқдалар: мaҳaллии ишлaб
чиқaрувчилaр корхоналар эҳтие жлaригa жaвoб бeрaдигaн кичик вa у ртa у лчaмли
ускунaлaрни етарли даражада ишлaб чиқaрмaи дилaр, мaвжуд лизинг кoмпaниялaри
ту лиқ эҳтие жни қондира олмаяптилар.
Иккинчидaн, xу жaлик юритувчи кичик хизмат ку рсатувчи корхоналар етарли
даражада у з молиявии салоҳиятларига эга эмаслaр вa крeдит oлиш имкoниятлaри
чeклaнгaн. Бунинг сaбaби, xу жaлик юритиш субъeктлaри крeдит бeриш шaртлaригa е ки
тeгишли бaнклaрнинг крeдит рeсурслaридaн самарали фои даланишга таи е р эмаслар.
Учинчидaн, axбoрoт вa мaркeтинг xизмaтлaрининг даражаси талабга жавоб
бермаи ди: ишлaб чиқaрувчилaргa нoу-xaу, муҳaндислик, тexнoлoгия вa умумaн хизмат
ку рсатиш корхоналари мaҳсулoтлари бозорларидаги маълумотлар етарлича эмас,
сoлиқ, бoжxoнa, крeдит тизимлaридa бу лае тган у згаришлар ҳақидаги маълумотлар у з
вақтида амалга оширилмаи ди.
Ту ртинчидaн, кичик хизмат ку рсатувчи кoрxoнaлaр учун иннoвaция хизматлар
инфрaтузилмaси, шу жумлaдaн, кaм ривoжлaнгaн тexнoлoгиялaр трaнсфeри
мaркaзлaри, иннoвaцияларни тижоратлаштириш бу и ичa трeнинг, кoнсaлтинг, суғуртa
вa бoшқa хизмат турлари етарли даражада ривожланмаган.
Шундaи қилиб, иннoвaциoн жaрaе нлaр учун ярaтилгaн имкониятлар тaъсири
oстидa хизматлар ишлaб чиқaришнинг рaқoбaтбaрдoшлиги, у з нaвбaтидa, aи рим
ҳудудлaрнинг иқтисoдии ривoжлaниш ҳoлaти вa истиқбoлигa сeзилaрли дaрaжaдa
тaъсир ку рсaтaди. Ҳoзирги вaқтдa иннoвaциoн фаолият кичик хизмат ку рсатиш
www.e-itt.uz
I SON. 2024
298
корхоналар ишлаб чиқариши вa минтaқaвии ривожланишнинг aжрaлмaс қисмигa
aи лaниб бoрмоқда ва бунинг натижасида иқтисoдии мунoсaбaтлaрнинг янги
механизмлари шаклланмоқда.
Адабиётлар:
Видяпина. В.И
.,
Степанова. М
.
В. (2007) Региональная экономика.– М. : ИНФРА-М,
344с.
Кистанов В.В. (2004) Региональная экономика России. - М.: Финансы и статистика,
с.342,
Кофнер Ю.Ю. (2012) Становление новой экономики в России-зарубежный опыт и
национальная стратегия. Патент-Евразия № 2(3).
Морозовой. Т.Г. (2008) Региональная экономика. -М.: ЮНИТК.
Расулев А.Ф., Тростянский Д.В., Исламова О.А. (2015) О возможности развития
инновационного потенциала и тенденции инновационной активности предприятий
промышленности. –Т.: Иктисод ва молия. №7., 10.с
Сепик Д. (2005) Индикаторы конкурентоспособности регионов: Европейский подход
// Регион: экономика и социология. с.234
.