ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ФАНЛАР АКАДЕМИЯСИ
ГЕНЕТИКА ВА ЎСИМЛИКЛАР ЭКСПЕРИМЕНТАЛ БИОЛОГИЯСИ
ИНСТИТУТИ
Қўлёзма ҳуқуқида
УЎТ: 633.511:575.1.22.2.
АМАНОВ БАХТИЯР ХУШБАКОВИЧ
ПЕРУ ҒЎЗА ТУРЛАРИНИНГ ГЕНЕТИК ХИЛМА-ХИЛЛИКЛАРИ ВА
МОРФО-ХЎЖАЛИК БЕЛГИЛАРИНИНГ ИРСИЙЛАНИШИ
(03.00.15-генетика)
Биология фанлари номзоди илмий даражасини
олиш учун тақдим этилган диссертация
А В Т О Р Е Ф Е Р А Т И
Тошкент – 2010
2
Диссертация иши
Ўзбекистон Республикаси Фанлар Академияси Генетика ва
ўсимликлар экспериментал биологияси институтида
бажарилган.
Илмий раҳбар:
биология фанлари номзоди
Эрназарова Зироатхон Абдуазимовна
Расмий оппонентлар
: қишлоқ хўжалик фанлари доктори
Ибрагимов Паридун Шукурович
биология фанлари номзоди
Набиев Сайдиғани Мухторович
Етакчи ташкилот:
Мирзо Улуғбек номидаги
Ўзбекистон
Миллий Университети
Ҳимоя 2010 йил «___» ___________ соат____да Ўз Р ФА Генетика ва
ўсимликлар экспериментал биологияси институти қошидаги Д.015.80.01
ихтисослашган кенгаш мажлисида ўтказилади, м
анзил:
111226, Тошкент
вилояти, Қибрай тумани, Юқори-Юз а/б, Ўз Р ФА Генетика ва ўсимликлар
экспериментал биологияси институти, тел: 264-23-90, факс: 264-22-30. E-
mail: Inst.@gen.org.uz.
Диссертация билан Ўз Р ФА
Генетика ва ўсимликлар экспериментал
биологияси институти
кутубхонасида танишиш мумкин.
Автореферат 2010 йил «____» ________да тарқатилди.
Ихтисослашган кенгаш илмий котиби,
биология фанлари доктори
А. Т. Адылова
3
ДИССЕРТАЦИЯНИНГ УМУМИЙ ТАВСИФИ
Мавзунинг
долзарблиги.
Биологик
хилма-хиллик
эволюция
жараёнининг асосий манбаидир.
Gossypium
L. туркумининг полиморф
турларининг туричи дифференциал классификациясининг ҳанузгача
ечилмаган ва мунозарали масалаларини ҳал этиш, тур, туричи хилма-
хилликларининг ўзаро филогенетик муносабатларини ўрганиш, бу
кўрсаткичларнинг амалий селекцияда фойдаланиш самарадорлиги билан
боғлиқлигини ҳамда алоҳида тур ва шаклларнинг биологик ва хўжалик
қимматини ва генофонднинг ҳали фойдаланилмаган манбаларини селекция
лойиҳаларига жалб этиш имкониятларини аниқлаш пахтачиликнинг
истиқболини белгиловчи долзарб муаммоларидан биридир.
Туричи ва турлараро дурагайлаш қимматли-хўжалик белгиларга эга
бошланғич ашёлар яратишда нафақат самарали усул, балки генетик-
селекцион жараёнларни жадаллаштирувчи омил ҳамдир. Ҳозирги замон ғўза
селекциясининг камчиликларидан бири ғўза генофондининг дунёвий хилма-
хиллигидан етарли даражада фойдаланмаслигидадир
1
.
Перу ғўза турларидан
G.darwinii
Watt
сувсизликка ва шўрхокликка
(Мауер, 1954; Джаникулов, 1992);
G.darwinii
Watt,
G.barbadense
L.
ssp.vitifolium f.brasiliense
,
G.barbadense
L.
ssp.vitifolium f.bogota
лар
ўргимчакканага, вилтга, гоммозга (Мауер, 1954; Дариев, Абдуллаев, 1985)
чидамли ва ниҳоятда майин, узун толали (субтропик шаклларидан Си-айленд
50 мм ва ундан юқори), яъни кўплаб қимматли биологик ва хўжалик
белгиларга эга бўлишига қарамасдан, ғўза генофондининг ноёб намуналари
қаторида фойдаланилмай келмоқда.
Gossypium
L. туркумига мансуб Перу полиморф турларининг ёввойи,
рудерал, маданий тропик ва субтропик туричи хилма-хилликларининг бой
қимматли биологик потенциалидан фойдаланиш, улар асосида қимматли
гермоплазмали донорлар олиш бу турларнинг биоморфологик хилма-
хиллигини, уларнинг мунозарали систематик ва филогенетик муаммоларини,
тур ва шакл ҳосил бўлиш жараёнларини ўрганишни талаб этади.
Муаммонинг ўрганилганлик даражаси.
Мавжуд адабиётлар таҳлили
G.barbadense
L. туричи хилма-хилликларининг яъни рудерал, маданий
тропик, субтропик шаклларининг ва
G.darwinii
Watt
турининг генетик
потенциали етарлича ўрганилмаганлигини кўрсатди. Уларнинг қимматли-
хўжалик белгиларига баҳо бериш, селекциядаги имкониятларини аниқлаш,
филогенетик қардошлик даражаси асосида ноёб генетик потенциалга эга
бўлган бошланғич ашёлар яратиш муаммолари ҳанузгача ҳал этилмаган.
Аксарият ишлар навлараро селекцияга бағишланган бўлиб (Автономов, 1948,
1973; Максименко, 1958; Ибрагимов, Автономов, 1993; Кимсанбаев, 2004;
1
Диссертация ишининг бажарилишидаги ўзларининг қимматли маслаҳатлари учун
акад. А.А. Абдуллаев, б.ф.д. проф. С.М. Ризаеваларга ўз миннатдорчилигимни
билдираман.
4
Мухиддинов, 2005; Чоршанбиев, 2005 ва бошқалар), Перу ғўза турларининг,
яъни
G.darwinii
Watt
тури,
G.barbadense
L. туричи ва турлараро хилма-
хилликлари деярли ўрганилмаган (Абдуллаев, 1974; Джаникулов, 1992, 2002;
Dejodie, Wendel, 1992).
Диссертация ишининг илмий-тадқиқот ишлар режалари билан
боғлиқлиги.
Диссертация иши
ФА-А10-Т099 «Дунё ғўза генофондининг
тетраплоид турларининг хўжалик ва биологик хусусиятларига баҳо бериш
ҳамда амалий селекцияда фойдаланиш имкониятлари»
лойиҳаси
доирасида
қисман бажарилган.
Тадқиқотнинг мақсади.
G.barbadense
L. турига мансуб кенжа
турларнинг ўзаро ҳамда
G.darwinii
Watt
тури билан бўлган қардошлик
даражасини аниқлаш ва амалий селекция учун қимматли шакллар олиш.
Тадқиқотнинг вазифалари:
-
G.barbadense
L. нинг ярим ёввойи, маданий-тропик ва субтропик
шакллари ҳамда
G.darwinii
Watt
турининг морфобиологик ва хўжалик
белгиларини ўрганиш;
-
туричи, турлараро ва беккросс дурагайларини олиш, олинган дурагай
манбаларини генетик таҳлил қилиш;
-
туричи ва турлараро
биринчи, иккинчи ва беккросс дурагай
авлодларининг
баъзи
морфобиологик
ҳамда
қимматли-хўжалик
белгиларининг ирсийланишини ўрганиш.
Тадқиқот объекти ва предмети.
G.barbadense
L. туричи хилма-
хилликларидан ярим ёввойи
ssp.ruderale
кенжа турига мансуб
f.pisco
(Перу),
f.parnat
(Перу),
f.ishan nigeria
(оқ толали) (Нигерия),
f.ishan nigeria
(новвотранг толали) (Нигерия), маданий тропик
ssp.vitifolium
кенжа турига
мансуб
f.brasiliense
(Бразилия, Куба, Вест-Индия),
f.brasiliense
(қизил пояли)
(Бразилия, Куба, Вест-Индия) шакллари, маданий Аш-8 (Туркманистон) ва
Қарши-8 (Ўзбекистон) навлари ҳамда ёввойи
G.darwinii
Watt (Галапагосс
ороллари) тури олинди. Ф.М. Мауер (1954) ва P.A. Fryxell (1992)
системасидан фойдаланилди.
Тадқиқот методлари.
Тур ичида ва турларо дурагайлаш, қиёсий
морфология, генетик ва статистик таҳлиллар ўтказилди.
Тадқиқот гипотезаси.
Перу
ғўза турларида, туричи ва турлараро
дурагайларида морфобиологик ва қимматли хўжалик белгиларнинг
ирсийланиши, уларнинг генетик трансгрессиясини бошланғич манбаларнинг
филогенетик муносабатлари билан боғлиқлиги.
Ҳимояга олиб чиқилаётган асосий холатлар:
- полиморф
G.barbadense
L. тури туричи хилма-хилликларига (рудерал,
маданий тропик ва субтропик шакллари) ва
G.darwinii
Watt турининг айрим
морфобиологик ҳамда қимматли-хўжалик белгиларига баҳо берилди;
-
G.barbadense
L.
, G.darwinii
Watt
турларининг туричи ва турлараро
дурагайларида
айрим
морфобиологик
ва
хўжалик
белгиларнинг
ирсийланиши ва трансгрессив ўзгарувчанлиги ўрганилди;
5
-
G.darwinii
Watt
ва
G.barbadense
L. туричи хилма-хилликларидан янги
ноёб гермплазмали шакллар олинди;
-
G.barbadense
L. туричи хилма-хилликларининг ўзаро ва
G.darwinii
Watt
тури билан филогенетик муносабатларини аниқлаш асосида улардан
амалий селекцияда фойдаланиш имкониятлари ўрганилди.
Ишнинг илмий янгилиги.
Биринчи маротаба
G.barbadense
L. тури
хилма-хилликларини ўзаро ва
G.darwinii
Watt
тури билан турлараро
дурагайлаш
натижасида
уларнинг
филогенетик
муносабатлари,
морфобиологияси ва дурагайлар олиш имкониятлари тўғрисидаги янги
маълумотлар олинди.
G.darwinii
Watt
тури
G.barbadense
L. турининг рудерал
ва субтропик шаклларга яқинлиги,
G.barbadense
L.
нинг рудерал шакллари,
маданий тропик
ssp.vitifolium f.brasiliense
шаклидан нисбатан узоқлиги
аниқланди.
Морфобиологик ва қимматли-хўжалик белгилари (шохланиши, гуллари
ва кўсакларининг ҳажми, тузилиши, тола чиқими ва узунлиги, ранги, бир
дона кўсакдаги пахта ва 1000 дона чигит вазни, вегетация даври,
фотопериодга талабчанлиги) бўйича фарқланиши, ўзаро чатишиши, F
1
, F
2
-
ўсимликларида ёввойи шаклларга хос бўлган белгиларнинг ирсийланиши
натижаларига асосланиб,
ssp.ruderale f.pisco
рудерал шакллардан фарқ
қилиши ва
G.barbadense
L. нинг ёввойи шаклига мансублиги аниқланди.
Дурагайлаш, солиштирма морфология, миқдорий белгиларнинг
ирсийланиши натижаларига ҳамда адабиётлар таҳлилига (Абдуллаев, 1974)
асосланиб,
G.darwinii
Watt
рудерал турларга мансублиги тасдиқланди.
Морфобиологик ва қимматли хўжалик белгиларининг ирсийланиши
ҳақида янги маълумотлар олинди. Хусусан, тола узунлигининг ирсийланиши
асосан доминант аллел генлар томонидан бошқарилиши аниқланди.
Адабиётлар таҳлили (Мауер, 1954; Абдуллаев, 1974; Fryxell, 1992;
Абдуллаев, Клят, 2006) ва олиб борган тадқиқотларимиз натижаларига
асосланиб, Перу ғўза турларининг, туричи хилма-хилликларининг
филогенетик муносабатлари схемаси ишлаб чиқилди ҳамда систематик ўрни
аниқлаштирилди.
Тадқиқот натижаларининг илмий ва амалий аҳамияти.
Биринчи
маротаба хўжалик белгиларининг бошланғич ашёлари ҳисобланган бир қатор
янги гермплазмали туричи ва турлараро дурагайлари ва шакллари олинди.
G.barbadense
L. туричи хилма-хилликларини ўзаро ҳамда
G.darwinii
Watt
тури билан турлараро дурагайлаш асосида олинган F
2
, F
1
B
1
-
ўсимликларида морфобиологик ва қимматли-хўжалик белгиларининг
ирсийланишини ўрганиш натижасида ҳосилдор, толаси узун ва чиқими
юқори бўлган шакллар ажратиб олинди.
Туричи ва турлараро дурагайлаш жараёнларини ўрганиш, туричи
шаклларининг филогенетик узоқ-яқинлигини, бир-бирига мувофиқлик
даражасини аниқлаш назарий ва амалий жиҳатдан катта аҳамиятга эга бўлиб,
мавжуд турлар ва шакллардан генетик-селекциявий тадқиқотларда самарали
6
фойдаланиш истиқболини белгилаб беради. Диссертацияда берилган
материаллардан
Gossypium
L.
туркуми систематикаси соҳасидаги
изланишларда, амалий генетика ва селекцияда фойдаланиш мумкин.
Натижаларнинг жорий қилиниши.
G.barbadense
L. туричи хилма-
хилликларининг ўзаро ва
G.darwinii
Watt
тури билан дурагайлаш натижасида
олинган F
2
, F
1
B
1
-ўсимликлари орасидан ажратиб олинган - ҳосилдор, узун
толали ва тола чиқими юқори шакллар генетика ва селекция тадқиқотлари
учун бошланғич манба сифатида тавсия этилади.
Ишнинг апробацияси.
Илмий иш Ўз Р ФА Генетика ва ўсимликлар
экспериментал биологияси институти илмий кенгашларида 2006-2010
йилларда муҳокама қилиниб, ижобий баҳоланган. Диссертация натижалари
“Суғориладиган ерларда қишлоқ хўжалик экинлари селекцияси, уруғчилиги
ва етиштириш технологиясининг муаммолари” (Самарқанд, 2006),
“Ботаника, экология, ўсимликлар муҳофазаси халқаро илмий-амалий
конференция материаллари” (Андижон, 2007), “Ўсимликлар интродукцияси:
муаммолари ва истиқболлари” (Тошкент, 2009), “Ғўзанинг дунёвий хилма-
хиллиги генофонди-фундаментал ва амалий тадқиқотлар асоси” (Тошкент,
2010) мавзуларидаги республика ва халқаро миқёсдаги илмий-амалий
анжуманларда баён қилинган.
Натижаларнинг эълон қилинганлиги.
Диссертация мавзуси
юзасидан 3 та илмий мақола республика ойномаларида ва 6 та тезис халқаро
ва республика илмий амалий конференциялари тўпламларида чоп этилган.
Диссертациянинг тузилиши ва ҳажми.
Диссертация иши 130
саҳифадан иборат бўлиб, 3 бобдан ташкил топган. Унда кириш қисми,
адабиётлар шарҳи, тадқиқот манбалари, ўтказиш методлари ва шароитлари,
тадқиқот натижалари ва уларнинг муҳокамаси, хулосалар, тавсиялар,
фойдаланилган адабиётлар рўйхати ва иловалар берилган. Диссертацияда 19
та жадвал ва 6 та расм келтирилган. Диссертация ишида 162 та илмий
адабиётдан фойдаланилган бўлиб, шулардан 59 таси чет эл нашрларидир.
ДИССЕРТАЦИЯНИНГ АСОСИЙ МАЗМУНИ
Тадқиқот манбалари, ўтказиш методлари ва шароитлари.
Тадқиқот манбалари.
Изланишлар Ўз Р ФА Генетика ва ЎЭБ
институтининг ғўза систематикаси ва интродукцияси лабораториясида дала
ва лаборатория шароитида 2006-2008 йиллар давомида бажарилди.
Изланишларда
Gossypium
L. туркумининг
Karpas
(Mauer) Fryx. кичик
туркуми полиморф тури
G.barbadense
L. нинг туричи хилма-хилликлари ва
G.darwinii
Watt
тури ҳамда тур ичида ва турлараро дурагайлаш натижасида
олинган F
1
, F
2
, F
1
B
1
-ўсимликлари манба сифатида ишлатилди.
Тадқиқот методлари.
Вегетация даврининг охирида ота-она
шакллари, F
1
, F
2
, F
1
B
1
-ўсимликларининг морфобиологик белгиларига
Н.Лемешов, А.Атланов, Л.Подольная, В.Корнейчук (1989) услубий
қўлланмасидан фойдаланиб тавсиф берилди.
7
Шу билан бирга, ўрганилган туричи генетик хилма-хилликлари ва
шаклларининг, туричи ва турлараро F
1
, F
2
, F
1
B
1
-ўсимликларининг вегетация
даври, ҳосилдорлиги ва баъзи морфобиологик (фотопериодга талабчанлиги,
шохланиш типи, тола ранги) белгиларининг ирсийланиши ўрганилди.
Биринчи
бўғин
дурагайларида
қимматли-хўжалик
белгиларининг
ирсийланишидаги доминантлик даражаси G.M.Beil, R.E.Atkins (1965)
формуласи бўйича аниқланди.
Олиб борилган барча амалий тадқиқот натижалари, миқдорий
белгиларнинг рақамли кўрсаткичлари Б.А. Доспехов (1985) услуби ёрдамида
статистик таҳлил қилинди.
Тадқиқот натижалари ва уларнинг муҳокамаси.
G.barbadense
L. кенжа турларини ва шаклларини ўзаро ҳамда
G.darwinii
Watt тури билан дурагайлаш асосида олинган F
0
ва F
1
-
ўсимликларида ўрганилган белгиларнинг таҳлили
.
Дурагайлаш ишлари
G.barbadense
L. хилма-хилликларининг, ярим
ёввойи, маданий тропик, кенжа турлари ва шаклларининг, маданий
субтропик навларининг ўзаро ҳамда
G.darwinii
Watt
тури
билан яхши
чатишишини, дурагай кўсаклар тугилиши 33,3-100,0 % ни, улардаги тўлиқ
уруғлар тугилиши 33,3-95,2 % ни ташкил этганлигини кўрсатди (1-жадвал).
G.barbadense
L. турининг ярим ёввойи (рудерал) шаклларининг ўзаро
чатишиши, дурагай кўсак тугилиши ва кўсакдаги тўлиқ уруғлар тугилиш
фоизи мос равишда 33,3-100,0 %; 33,3-94,4 % га тенг бўлди. Ярим ёввойи
f.ishan nigeria
(новвотранг толали) х
f.ishan nigeria
(оқ толали) реципрок
комбинацияларида кўсаклар тугилиши юқори 60,0-100,0 % ни, кўсакдаги
тўлиқ уруғлар тугилиши ҳам юқори бўлиб, 94,1-94,4 % ни ташкил этди. Ярим
ёввойи
f.pisco
ва
f.ishan nigeria
(оқ толали) шакллари ўзаро чатиштирилганда
тугилган дурагай кўсаклар ва кўсакдаги тўлиқ уруғлар тугилиш фоизи энг
паст (33,3 %) кўрсаткични ташкил этди.
G.barbadense
L. турининг ярим ёввойи (рудерал) ва маданий тропик
шаклларини ўзаро чатиштирилганда дурагай кўсаклар тугилиши 31,2-80,0 %
ни, кўсакдаги тўлиқ уруғлар тугилиши 46,1-89,0 % ни ташкил қилди. Ярим
ёввойи
f.pisco
x
f.brasiliense
(қизил пояли) комбинациясида кўсак тугилиш
фоизи нисбатан юқорироқ (80,0 %) эканлиги,
f.parnat
х
f.brasiliense
(қизил
пояли) комбинациясида кўсакда тўлиқ уруғлар тугилиш фоизи юқори (89,0
%) эканлиги кузатилди. Улар ичида
f.brasiliense
(қизил пояли) x
f.pisco
комбинацияси кўсак тугилишининг энг паст кўрсаткичи (31,2 %) га,
f.ishan
nigeria
(новвотранг толали) x
f.brasiliense
комбинацияси эса кўсакда тўлиқ
уруғ тугилишининг энг паст фоизи кузатилди (46,1 %).
Ярим ёввойи ва маданий навларни ўзаро чатиштириш натижалари
шуни кўрсатдики, дурагай кўсак тугилишининг энг юқори кўрсаткичлари
(100,0 %) Аш-8 х
f.ishan nigeria
(оқ толали),
f.ishan nigeria
(новвотранг
толали) х Қарши-8,
f.parnat
x Қарши-8 комбинацияларида кузатилди (100,0
%), энг паст кўрсаткич (50,0 %) эса Қарши-8 х
f.ishan nigeria
(оқ толали)
8
1-жадвал
G.barbadense
L. кенжа турларини ва шаклларини ўзаро ҳамда
G.darwinii
Watt тури билан дурагайлаш асосида олинган
F
0
ва F
1
-ўсимликларида ўрганилган белгиларнинг таҳлили
.
Тур, туричи шакллари ва дурагай
комбинациялари
Чатиш-
тириш-
лар
сони,
дона
Тугил-
ган
кўсак-
лар
сони,
дона
Кўсаклар
тугилиш
фоизи, %
Тўлиқ
уруғлар
тугилиш
фоизи, %
S
Ўсим-
лик-
лар
сони,
дона
Битта
ўсим-
ликдаги
кўсаклар
сони,
дона
Кўсакда
тўлиқ
уруғлар
тугилиш
фоизи, %
S
Чанг
донача-
ларининг
ҳаётчан-
лиги, %
S
1
2
3
4
5
6
7
8
9
G.darwinii
Watt
-
-
-
-
5
20
78,1±4,5
90,5
0,50
ssp.ruderalе f.pisco
-
-
-
-
5
15
92,6±2,1
96,8
0,46
ssp.ruderalе
f.parnat
-
-
-
-
5
22
79,4±3,7
92,7
0,64
ssp.ruderalе f.ishan nigeria
(новвотранг толали)
-
-
-
-
5
23
74,5±4,4
95,1
0,54
ssp.ruderalе f. ishan nigeria
(оқ толали)
-
-
-
-
5
20
80,1±3,1
94,2
0,53
ssp.vitifolium. f.brasiliense
(қизил пояли)
-
-
-
-
5
14
87,6±3,1
92,8
0,77
ssp.vitifolium. f.brasiliense
-
-
-
-
5
17
89,0±2,5
94,4
0,56
ssp.eubarbadense
(Аш-8) нави
-
-
-
-
5
27
88,9±2,7
90,3
0,57
ssp.eubarbadense
(Қарши-8) нави
-
-
-
-
5
57
91,3±2,5
92,9
0,63
Туричи дурагайлари
F
1
(
G.barbadense
L. х
G.barbadense
L.)
ярим ёввойи x ярим ёввойи
f.parnat х f.pisco
10
7
70,0
86,5
0,47
10
14
88,6±2,7
86,3
0,71
f.pisco х f.parnat
18
12
66,6
83,6
0,27
10
18
88,3±2,7
88,6
0,78
f.parnat х f.ishan nigeria
(оқ толали)
12
5
41,6
75,3
0,65
10
9
82,7±3,4
93,7
0,62
f.ishan nigeria
(оқ толали) х
f.parnat
9
6
66,6
85,7
0,53
10
16
90,5±1,3
86,1
0,73
f.parnat
х
f.ishan nigeria
(новвотранг толали)
18
15
83,3
82,1
0,55
10
8
71,3±4,8
84,0
0,91
f.ishan nigeria
(новвотранг толали) х
f.parnat
10
9
90,0
81,4
0,62
10
14
88,4±1,7
87,5
0,83
f.ishan nigeria
(новвотранг толали) х
f.ishan nigeria
(оқ
толали)
13
13
100,0
94,4
0,50
10
8
75,7±3,7
86,0
0,56
f.ishan nigeria
(оқ толали) х
f.ishan nigeria
(новвотранг
толали)
10
6
60,0
94,1
0,50
10
13
89,7±2,1
89,0
0,64
f.ishan nigeria
(оқ толали) х
f.pisco
12
11
91,6
73,6
0,37
10
14
73,7±3,8
85,7
0,58
9
1-жадвал давоми
f.pisco
х
f.ishan nigeria
(оқ толали)
12
4
33,3
33,3
0,56
10
12
83,1±2,8
89,9
0,76
f.ishan nigeria
(новвотранг толали) х
f.pisco
12
8
66,6
84,7
0,26
10
12
81,9±0,6
80,0
0,83
f.pisco
х
f.ishan nigeria
(новвотранг толали)
20
12
60,0
78,4
0,48
10
14
78,2±1,2
87,4
0,84
ярим ёввойи х маданий тропик
f.parnat
х
f.brasiliense
(қизил пояли)
14
9
64,2
89,0
0,54
10
13
88,5 ± 4,1
85,1
0,81
f.brasiliense
(қизил пояли) х
f.parnat
20
14
70,0
82,5
0,56
10
9
76,8 ± 3,6
86,3
0,68
f.brasiliense
(қизил пояли) х
f.ishan nigeria
(новвотранг
толали)
9
5
55,5
82,2
0,65
10
15
90,7 ± 2,1
82,8
0,67
f.ishan nigeria
(новвотранг толали) х
f.brasiliense
(қизил
пояли)
13
10
76,9
76,3
0,53
10
10
78,7 ± 4,4
85,9
0,79
f.ishan nigeria
(оқ толали) х
f.brasiliense
(қизил пояли)
20
15
75,0
82,8
0,59
10
8
78,1 ± 4,3
81,1
0,87
f.brasiliense
(қизил пояли) х
f.ishan nigeria
(оқ толали)
11
8
72,7
82,7
0,58
10
13
85,4 ± 1,6
83,0
0,67
f.pisco
х
f.brasiliense
(қизил пояли)
10
8
80,0
56,0
0,68
10
14
78,6 ± 2,8
89,2
0,58
f.brasiliense
(қизил пояли) х
f.pisco
16
5
31,2
81,4
0,62
10
9
77,1 ± 3,2
90,4
0,67
f.parnat
х
f.brasiliense
10
8
80,0
53,8
0,64
10
10
83,7 ± 1,5
89,1
0,64
f.pisco
х
f. brasiliense
15
6
40,0
58,3
0,70
10
8
66,1 ± 4,1
83,5
0,89
f.ishan nigeria
(новвотранг толали) х
f.brasiliense
12
5
41,6
46,1
0,59
10
12
83,7 ± 4,9
80,4
0,86
ярим ёввойи х маданий
f.pisco
х Қарши-8
9
6
66,6
95,2
0,57
10
21
89,3 ± 2,2
88,4
0,63
Қарши-8 х
f.pisco
15
12
80,0
85,3
0,62
10
14
85,0 ± 2,5
90,1
0,48
f.pisco
х Аш-8
24
15
62,5
57,5
0,48
10
10
91,1 ± 1,9
84,1
0,76
Аш-8 х
f.pisco
25
15
60,0
86,8
0,49
10
12
91,8 ± 2,0
88,3
0,69
f.parnat
х Қарши-8
12
12
100,0
86,7
0,49
10
11
81,2 ± 4,2
83,5
0,88
Қарши-8 х
f.parnat
14
9
64,2
90,9
0,61
10
16
85,4 ± 2,4
93,0
0,62
f.parnat
х Аш-8
11
8
72,7
92,5
0,56
10
16
86,1 ± 3,5
86,2
0,78
Аш-8 х
f.parnat
28
25
89,2
85,3
0,54
10
11
77,4 ± 4,8
91,5
0,55
Қарши-8 х
f.ishan nigeria
(ок толали )
14
7
50,0
59,0
0,68
10
18
87,9 ± 4,0
76,6
0,65
f. ishan nigeria
(оқ толали) х Қарши-8
20
16
80,0
86,3
0,50
10
13
91,9 ± 1,4
89,1
0,68
Аш-8 х
ishan nigeria
(оқ толали)
16
16
100,0
83,6
0,27
10
16
83,8 ± 4,3
81,8
0,84
f.ishan nigeria
(оқ толали) х Аш-8
25
16
60,0
76,5
0,60
10
8
86,8 ± 5,0
87,3
0,87
f.ishan nigeria
(новвотранг толали) х Аш-8
12
7
58,3
52,4
0,50
10
12
93,9 ± 4,1
83,3
0,78
Аш-8 х
f.ishan nigeria
новвотранг толали)
17
15
88,2
80,6
0,50
10
9
81,1 ± 4,3
91,9
0,61
10
1-жадвал давоми
Қарши-8 х
f.ishan nigeria
(новвотранг толали)
25
17
68,0
83,8
0,30
10
8
86,3 ± 4,9
82,8
0,90
f.ishan nigeria
(новвотранг толали) х Карши-8
14
14
100,0
91,4
0,73
10
14
92,7 ± 1,9
81,6
0,94
маданий тропик х маданий тропик
f.brasiliense
(қизил пояли) х
f. brasiliense
10
5
50,0
76,1
0,64
10
12
80,0±3,2
83,9
0,57
маданий тропик х маданий навлар
f.brasiliense
(қизил пояли) х Қарши-8
15
9
60,0
94,5
0,45
10
15
71,4±4,7
78,9
0,84
Қарши-8 x
f.brasiliense
(қизил пояли)
18
15
83,3
70,9
0,80
10
12
82,6±2,0
87,1
0,67
f.brasiliense
(қизил пояли) х Аш-8
16
10
62,5
71,7
0,82
10
15
93,1±3,5
81,3
0,77
Аш-8 х
f.brasiliense
(қизил пояли)
22
18
81,8
80,2
0,53
10
13
79,4±4,4
89,4
0,70
Қарши-8 х
f.brasiliense
20
12
60,0
88,1
0,46
10
16
90,2±2,6
81,6
0,59
Аш-8 х
f.brasiliense
25
19
76,0
84,1
0,46
10
17
91,4 ± 1,4
86,4
0,75
Турлараро дурагайлар (
G.darwinii
Watt
х
G.barbadense
L.)
G.darwinii
Watt
ва
G.barbadense
L. (ярим ёввойи) реципрок дурагайлари
G.darwinii
Watt
х
f.parnat
15
5
33,3
93,5
0,46
10
14
85,9±1,9
90,0
0,58
f.parnat
х
G.darwinii
Watt
15
9
60,0
83,9
0,32
10
10
89,0±4,1
92,2
0,65
G.darwinii
Watt
х
f.pisco
17
6
35,2
65,3
0,52
10
14
82,5±2,5
85,7
0,71
f.pisco
х
G.darwinii
Watt
9
6
66,6
73,0
0,47
10
16
86,8±2,0
91,3
0,62
G.darwinii
Watt
х
f.ishan nigeria
(оқ толали)
12
4
33,3
90,3
0,54
10
12
82,9±4,8
84,6
0,72
f.ishan nigeria
(оқ толали) х
G.darwinii
Watt
12
4
33,3
94,0
0,47
10
12
74,6±4,4
91,7
0,52
G.darwinii
Watt
х
f.ishan nigeria
(новвотранг толали)
12
11
91,6
80,9
0,75
10
15
73,0±4,5
89,9
0,61
f.ishan nigeria
(новвотранг толали) х
G.darwinii Watt
14
12
85,7
90,4
0,54
10
14
86,7±3,5
92,4
0,56
G.darwinii
Watt
ва
G.barbadense
L. (маданий тропик) реципрок дурагайлари
G.darwinii
Watt
х
f.brasiliense
(қизил пояли)
10
7
70,0
87,7
0,49
10
10
90,2±4,4
87,8
0,76
f.brasiliense (қизил пояли) х
G.darwinii
Watt
8
5
62,5
73,3
0,40
10
12
81,2±3,7
88,8
0,53
G.darwinii
Watt х
f.brasiliense
10
4
40,0
51,6
0,68
10
14
79,4±4,2
87,2
0,64
G.darwinii
Watt
ва
G.barbadense
L. (маданий навлар) реципрок дурагайлари
G.darwinii
Watt
х Қарши-8
23
17
73,9
88,5
0,76
10
16
84,9±4,4
88,4
0,69
Қарши-8 х
G.darwinii
Watt
19
16
84,2
75,0
0,70
10
17
90,2±3,2
90,9
0,44
G.darwinii
Watt
х Аш-8
11
8
72,7
73,2
0,36
10
12
65,8±3,4
77,5
1,00
Аш-8 х
G.darwinii
Watt
26
21
80,7
81,0
0,79
10
18
85,8±2,6
93,7
0,50
11
комбинациясида кузатилди,
f.ishan nigeria
(новвотранг толали) х Аш-8
комбинациясида кўсакда тўлиқ уруғлар тугилиши паст бўлиб, 52,4 % ни
ташкил этди.
G.barbadense
L. турининг маданий тропик шаклларини яъни,
f.brasiliense
(қизил пояли) билан
f.brasiliense
ўзаро чатиштирилганда кўсак
тугилиши бироз паст бўлиб 50,0 % ни, кўсакдаги тўлиқ уруғлар тугилиши
ҳам нисбатан паст кўрсаткични, яъни 76,3 % ни ташкил этди.
G.barbadense
L. турининг маданий тропик ва маданий навларини ўзаро
чатиштириш натижалари бундай комбинацияларда дурагай кўсак ва
кўсакдаги тўлиқ уруғлар тугилиш фоизи мос равишда (60,0-83,3 % ва 70,9-
94,5 %) бўлишини кўрсатди. Қарши-8 х
f.brasiliense
(қизил пояли)
комбинациясида кўсак тугилиши юқори кўрсаткич-83,3 % ни,
f.brasiliense
(қизил пояли) х Қарши-8 комбинациясида кўсакдаги тўлиқ уруғлар тугилиши
юқори кўрсаткич-94,5 % ни ташкил этди (1-жадвал).
G.darwinii
Watt
тури ва
G.barbadense
L. нинг рудерал кенжа тур
шаклларини ўзаро чатиштирилганда дурагай кўсаклар тугилиши 33,3-91,6 %
ни, улардаги тўлиқ уруғлар тугилиши эса 65,3-94,0 % ни ташкил этди.
F
0
дурагай кўсаклар ва улардаги тўлиқ уруғлар тугилишининг юқори
кўрсаткичлари
G.darwinii
Watt
х
f.ishan nigeria
(новвотранг толали) реципрок
комбинацияларида кузатилди (85,7-91,6 %; 80,9-90,4 %) кузатилди.
G.darwinii
Watt
х
f.ishan nigeria
(оқ толали) реципрок комбинацияларида
дурагай кўсаклар тугилишининг паст кўрсаткичлари 33,3 % яъни паст
бўлсада, тўлиқ уруғлар тугилиш фоизи юқори (90,3-94,0 %) бўлди. Шуни
таъкидлаб ўтиш зарурки,
G.darwinii
Watt турини
f.pisco
шакли билан ўзаро
реципрок чатиштирилганда, дурагай кўсаклар тугилиш фоизи (35,2-66,6 %)
ва улардаги тўлиқ уруғлар тугилиш фоизи (65,3-73,0 %) нисбатан паст
эканлиги аниқланди.
G.darwinii
Watt
ва
G.barbadense
L. нинг маданий тропик кенжа тури
ўзаро чатиштирилганда дурагай кўсаклар тугилиши 40,0-70,0 % ни, тўлиқ
уруғлар тугилиши эса 51,6-87,7 % ни ташкил этиши кузатилди.
G.darwinii
Watt
x
f.brasiliense
(қизил пояли) реципрок комбинацияларида дурагай кўсак
тугилиши ўртача 62,5-70,0 % ни, кўсакда тўлиқ уруғлар тугилиши 73,3-87,7
% ни ташкил этди.
G.darwinii
Watt
ва
f.brasiliense
ўзаро чатиштирилганда
дурагай кўсаклар тугилиши ва кўсакдаги тўлиқ уруғлар тугилиши бўйича
паст кўрсаткичлар (мос равишда 40,0 % ва 51,6 %) аниқланди.
G.darwinii
Watt
турини
G.barbadense
L. турининг маданий навлари
(Қарши-8, Аш-8) билан чатиштирилганда дурагай кўсаклар (72,7-84,2 %) ва
улардаги тўлиқ уруғлар тугилиш фоизи (73,2-88,5 %) эканлиги кузатилди.
Турлараро дурагайлаш натижаларининг таҳлили шуни кўрсатдики,
кўпчилик реципрок чатиштириш комбинацияларида
G.darwinii
Watt
тури
оналик шакли сифатида ишлатилганда кўсак тугилиш кўрсаткичлари анча
паст (33,3-40,0 %), кўсакдаги тўлиқ уруғлар тугилиш фоизи эса юқори (65,3-
93,5 %) бўлишини кўрсатди. Ярим ёввойи
f.ishan nigeria
(новвотранг толали)
12
ни маданий Қарши-8 нави билан реципрок чатиштириш комбинацияларида
кўсак тугилиши ва кўсакдаги тўлиқ уруғларнинг тугилиш фоизларининг
юқорилиги (91,4-100,0 %),
G.darwinii
Watt
х
f.brasiliense
комбинациясида
кўрсаткичлар эса анча паст (40,0-51,6 %) эканлиги аникланди.
G.barbadense
L. туричи хилма-хилликларининг (рудерал, маданий
тропик ва маданий навларининг) ва
G.darwinii
Watt
турининг ўзаро реципрок
чатиштириш комбинациялари бўйича олинган натижалар асосида, маданий
тропик
f.brasiliense
(қизил пояли) шакли оналик ўсимлиги сифатида
ишлатилганда дурагай кўсак тугилиш кўрсаткичлари анча паст (31,2-60,0 %),
f.ishan nigeria
(новвотранг толали) оналик ўсимлиги сифатида ишлатилганда
кўсакдаги тўлиқ уруғлар тугилиш фоизи паст бўлиши (52,4 %) кузатилди.
Туричи ва турлараро дурагайлаш натижалари, ўрганилган
G.barbadense
L. туричи хилма-хилликларининг ўзаро ва
G.darwinii
Watt
билан ўзаро яхши
чатишишини ҳамда филогенетик жиҳатдан яқинлигини кўрсатди. Шу билан
бирга,
G.barbadense
L. туричи шаклларидан истисно,
f.pisco
оқ ва новвотранг
толали
f.ishan nigeria
,
f.brasiliense
рудерал, маданий тропик шакллари
филогенетик жиҳатдан алоҳида ўрин эгаллаши аниқланди.
Чанг доначаларининг ҳаётчанлиги.
Бошланғич манбалар, туричи ва
турлараро F
1
, F
2
, F
1
В
1
-ўсимликлари гулларидаги чанг доначаларининг
ҳаётчанлиги белгиси кўрсаткичлари ўрганилаётган турлар, кенжа турларнинг
филогенетик
узоқ-яқинлигини
аниқлашда
муҳим
аҳамиятга
эга.
Изланишларимизда
G.barbadense
L. туричи хилма-хилликларини ҳамда
G.darwinii
Watt тури билан ўзаро чатиштириш натижасида олинган туричи ва
турлараро F
1
, F
2
, F
1
В
1
-ўсимликларида чанг доначаларининг ҳаётчанлиги
юқорилиги аниқланди (1-жадвал). Тадқиқот натижалари ўрганилган
G.barbadense
L.
туричи хилма-хилликларининг ва
G.darwinii
Watt
турининг
филогенетик жиҳатдан яқинлигини, олинган дурагай авлодларнинг
ҳосилдорлик потенциали юқори бўлишини кўрсатади. Бу эса олинган
дурагайлар селекциянинг назарий ва амалий масалаларни ечишда, айниқса,
маданий навларга ёввойи, ярим ёввойи (рудерал), маданий тропик
шаклларининг фойдали белгиларни ўтказишда, чатиштириш ишларида
қўллаш имкониятини беради.
F
1
-ўсимликларида кўсаклар сони ва кўсакда тўлиқ уруғлар
тугилиш фоизи.
Ғўза ўсимлигининг ҳосилдорлиги очилган кўсаклар ва
битта кўсакдаги тўлиқ уруғлар сони, вазни ва толанинг оғирлиги билан
аниқланади.
Тадқиқотларимизда
G.barbadense
L.
нинг
ярим ёввойи шаклларда битта
кўсакда тугилган тўлиқ уруғлар фоизи 74,5-92,6 % ни, ярим ёввойи
ssp.ruderalе f.pisco
шаклида эса 92,6 % ни ташкил этди. Маданий тропик ва
маданий субтропик шаклларда бу белги бўйича нисбатан юқори
кўрсаткичлар (87,6-91,3 %) кузатилди (1-жадвал).
G.barbadense
L. туричи рудерал, маданий тропик ва маданий хилма-
хилликларини ҳамда
G.darwinii
Watt
турини ўзаро чатиштириш натижасида
13
олинган F
1
-ўсимликларида битта ўсимликда тугилган кўсаклар сони ва битта
кўсакда тугилган тўлиқ уруғлар фоизи каби кўрсаткичлари таҳлил
қилинганда энг юқори ҳосилдорлик кўрсаткичлари ярим ёввойи ва маданий
f.ishan nigeria
(новвотранг толали) х Аш-8 (93,9 %), маданий тропик ва
маданий навларни ўзаро дурагайлаш натижасида олинган Аш-8 х
f.brasiliense, f.brasiliense
(қизил пояли) х Аш-8 комбинацияларида (91,4-93,1
%) бўлганлиги аниқланди.
Вегетация даврининг давомийлиги.
Тезпишарлик ҳосил ҳажмини,
пахта хом-ашёси ва толанинг сифатини белгиловчи қимматли хўжалик
белгиларидан биридир. Тезпишарлик полиген тарзда ирсийланиб, мураккаб
структурали белги ҳисобланади (Симонгулян, 1968; Симонгулян,
Мухамедханов, Шафрин, 1987; Абдуллаев, 2005).
G.barbadense
L. нинг рудерал ва маданий тропик шакллари ҳамда
G.darwinii
Watt тури фотопериодга ўта талабчан бўлиб, вегетация даври 152-
173 кунни ташкил этади. Субтропик шакллари, яъни тажриба учун танланган
маданий Аш-8, Қарши-8 навлари узун кунга мослашган бўлиб, тезпишарлиги
билан ажралиб туради. Вегетация даври 112-117 кунни ташкил этади.
G.barbadense
L. нинг ярим ёввойи кенжа тур ва шаклларини
G.darwinii
Watt
тури билан чатиштириш натижасида олинган F
1
-ўсимликларининг
вегетация даври 141,0-168,0 кунни, ҳар бир комбинация доирасида белгининг
ўзгарувчанлик амплитудаси паст бўлиб, вариация коэффициенти 0,7-1,5 % ни
ташкил этди. Ўрганилган барча F
1
-ўсимликларида тезпишарлик белгиси
доминантлик ва ўта доминантлик тарзида ирсийланди. Вегетация даври
узунлиги бўйича юқори кўрсаткичлар F
1
G.darwinii
Watt
х
f.parnat
, F
1
f.ishan
nigeria
(новвотранг толали) х
G.darwinii
Watt
комбинацияларида (141,0-152,0
кун) кузатилиб, доминантлик коэффициентлари hp=3,3; hp=10,3 тенг бўлди.
F
2
-ўсимликларида нисбатан юқори кўрсаткичлар турлараро F
2
G.darwinii
Watt
х Карши-8 реципрок комбинацияларида кузатилиб, вегетация
даври ўртача 143,4-149,4 кунни ташкил этди. Улар орасидан тезпишарлиги
121-125 кун бўлган шакллар ажратиб олинди, улар 9,7 % ни ташкил этди.
Ўрганилган турлараро F
1
B
1
(
G.darwinii
Watt
x Карши-8) x Карши-8
беккросс дурагай комбинацияси ўсимликларининг ушбу белги бўйича
ўзгарувчанлик кўлами паст бўлиб, 3 та синфни эгаллади. Маданий нав
(Қарши-8) билан беккросс чатиштириш натижасида тезпишарлик белгиси
анча яхшиланиб, 123,3 кунни ташкил этди.
Тадқиқот натижалари,
G.barbadense
L. туричи хилма-хилликларининг
ва
G.darwinii
Watt
турининг чатиштириш асосида олинган F
1
, F
2
-
ўсимликларида эртапишар шакллар учрамаганлиги (асосан ўртапишар ва
кечпишар), эртапишар шаклларни беккросс чатиштиришлар натижасида
юқори авлодларда олиш мумкинлигини кўрсатди.
Тола узунлиги
.
G.darwinii
Watt турини
G.barbadense
L. нинг маданий
тропик шакллари ва маданий навлари билан ҳамда
G.barbadense
L. нинг
туричи ярим ёввойи х маданий тропик, маданий тропик х маданий навларни
14
ўзаро чатиштириш натижасида олинган дурагайларда тола узунлиги белгиси
ўта доминантлик ҳолатида ирсийланиши кузатилди.
G.barbadense
L. нинг
ярим ёввойи х маданий тропик, ярим ёввойи х ярим ёввойи шаклларни ўзаро
чатиштириш асосида олинган дурагайларда белги ўта доминантлик ва айрим
ҳолларда тўлиқсиз доминантлик ҳолатида ирсийланиши аниқланди.
Турлараро F
2
-ўсимликларида тола узунлигининг гетерозис ҳолатидаги
кўрсаткичлари нафақат сақланиб қолиши, шу билан бирга ошиши аниқланди.
Масалан, турлараро F
2
G.darwinii
Watt
x Карши-8 комбинациясининг F
1
авлодида тола узунлигининг ўртача кўрсаткичи 35,8 мм ни, F
2
авлодида эса
бу кўрсаткич 37,3 мм ни ташкил этди. Бундан ташқари, F
2
да кенг
трансгрессив ўзгарувчанлик кузатилиб, ўрганилган 233 та ўсимликлар
орасидан тола узунлиги 39,0-40,9 мм бўлган 52 та шакл ҳамда тола узунлиги
41,0-42,0 мм ли 20 та шакл олишга муваффақ бўлинди (1-расм).
G.darwinii
ssp.ruderale f.pisco
Қарши-8 нави
F
1
G.darwinii
x Қарши-8
F
1
Қарши-8 х
G.darwinii
F
1
f.pisco
х Қарши-8
F
1
Қарши-8 х
f.pisco
F
2
G.darwinii
x Карши-8
F
2
Карши-8 х
G.darwinii
F
2
Карши-8 х
f.pisco
F
2
f.pisco
x Карши-8
F
1
B
1
G.darwinii
x Карши-8 x Карши-8
F
1
B
1
G.darwinii
х Карши-8 x
G.darwinii
F
1
B
1
Карши-8 х
f.pisco
х Карши-8
F
1
B
1
Карши-8 х
f.pisco
x
f.pisco
30,5
16,8
37
35,8
36,9
29,4
28,7
42
42
30,6
40,9
36,2
34,2
32,5
25,4
0
5
10
15
20
25
30
35
40
45
G.darw inii
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
Ряд1
1-расм. Бошланғич манбалар ва уларнинг F
1
, F
2
, F
1
B
1
-ўсимликларида тола узунлигининг
ўзгарувчанлиги
F
2
-ўсимликларида ажратиб олинган тола узунлиги юқори (41,0-42,0 мм)
бўлган дурагай шакллари генетик-селекцион тадқиқотлар учун қимматли
бошланғич ашё сифатида хизмат қилади.
Тола чиқими.
Д.А. Мусаев, М.Ф. Абзалов (1972, 1991) лар тола
чиқимининг полиген тарзда ирсийланиши ва генларнинг мураккаб ўзаро
таъсири остида юзага келиши ҳамда икки гуруҳ генлар ёрдамида
бошқарилишини таъкидлаганлар. Бундай ҳолат кўплаб олимларнинг
(Автономов, 2005; Бабаев, Амантурдиев, Ким, Бабаназаров, Ким, 2006;
Чоршанбиев, Набиев, 2009) тадқиқотлари билан тасдиқланган.
Тадқиқотларимизда тола чиқими маданий навларда Аш-8 ва Қарши-8
мос равишда 37,2 ва 34,0 % ни, рудерал, маданий-тропик шаклларда эса 20,5-
30,4 % ни ташкил этди.
G.darwinii
Watt
турида тола чиқими 26,0 % га тенг
бўлди (2-расм).
Туричи ва турлараро F
1
-ўсимликларида тола чиқими аксарият ҳолларда
тўлиқсиз доминантлик ва салбий гетерозисга эга ўта доминантлик, баъзи
ҳолларда эса (61 та дурагай комбинациясидан 16 тасида) тўлиқ доминантлик
ва ижобий гетерозисли ўта доминантлик ҳолатларида ирсийланганлиги
аниқланди.
15
G.barbadense
L. туричи шаклларини ўзаро ҳамда
G.darwinii
Watt
тури
билан чатиштиришдан олинган F
1
-ўсимликларида тола чиқими белгисининг
ирсийланиши доминантлик ва оралиқ ҳолатда кечди. Масалан, турлараро F
1
G.darwinii
Watt
х
f.ishan
nigeria
(новвотранг толали) реципрок
комбинацияларида тола чиқими белгиси бўйича ижобий гетерозис ҳолати
кузатилиб, ушбу белги бўйича доминантлик кўрсаткичлари hр=7,6 ва hр=10,3
га тенг бўлди. Ушбу F
1
-ўсимликларида тола чиқими 31,0-33,0 % гача бўлган
G.darwinii
ssp.ruderale f.pisco
Қарши-8 нави
F
1
G.darwinii
x Қарши-8
F
1
Қарши-8 х
G.darwinii
F
1
f.pisco
х Қарши-8
F
1
Қарши-8 х
f.pisco
F
2
G.darwinii
x Карши-8
F
2
Карши-8 х
G.darwinii
F
2
Карши-8 х
f.pisco
F
2
f.pisco
x Карши-8
F
1
B
1
G.darwinii
x Карши-8 x Карши-8
F
1
B
1
G.darwinii
х Карши-8 x
G.darwini
i
F
1
B
1
Карши-8 х
f.pisco
х Карши-8
F
1
B
1
Карши-8 х
f.pisco
x
f.pisco
26
20,5
34
30,1
28,1
30,2
32,6
40
40
38
40
40
39
40
25,3
0
5
10
15
20
25
30
35
40
45
G.darwinii
ssp.ruderale f.pisco
Қарши-8 нави
F1 G.darwinii х Қарши-8
F1 Қарши-8 х G.darwinii
F1 f.pisco х Қарши-8
F1 Қарши-8 х f.pisco
F2 G.darwinii x Карши-8
F2 Карши-8 х G.darwinii
F2 Карши-8 х f.pisco
F2 f.pisco x Карши-8
F1B1 G.darwinii x Карши-8 x Карши-8
F1B1 G.darwinii х Қарши-8 x G.darwinii
F1B1 Карши-8 х f.pisco х Карши-8
F1B1 Карши-8 х f.pisco x f.pisco
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
5-расм. Туричи шакллари ва F1, F2, F1B1 дурагай ўсимликларида тола чиқими
Ряд1
2-расм. Бошланғич манбалар ва уларнинг F
1
, F
2
, F
1
B
1
-ўсимликларида тола чиқимининг
ўзгарувчанлиги
оралиқда жойлашди. Турлараро F
1
Аш-8 х
G.darwinii
Watt
комбинациясида
тола чиқими белгиси бўйича энг юқори кўрсаткич 39,1 % га тенг бўлди.
Туричи ва турлараро F
2
, F
1
В
1
-ўсимликларда белгининг ўзгарувчанлик
кўлами юқори бўлиб, вариация коэффициенти (10,6-15,6 %) бўлди.
Турлараро
F
2
G.darwinii
Watt
х
Қарши-8
реципрок
дурагай
комбинацияларида тола чиқими бўйича F
1
-ўсимликларга нисбатан ўсиш
кузатилиб, ўзгарувчанлик кўлами 20,0-40,0 % ни, белгининг ўртача
кўрсаткичи эса 31,0-31,1 % ни ташкил этди. Ушбу дурагайларнинг беккросс
авлодларида бу кўрсаткичлар сақланиб қолди. Туричи F
2
Қарши-8 х
f.pisco
реципрок дурагайларида тола чиқимини ўртача кўрсаткичининг пасайиши
кузатилди. Маданий Қарши-8 нави билан қайта чатиштирилган F
1
В
1
беккросс
авлодларида тола чиқимининг ўсиши ва аксинча ярим ёввойи
f.pisco
билан
қайта чатиштирилган, F
1
В
1
беккросс авлодларида ўзгарувчанлик кўламининг
пасайиши (20,0 - 34,0 %), тола чиқими бўйича ўртача кўрсаткичнинг ҳам
пасайиши (25,3 %) аниқланди.
Шундай қилиб, тола чиқими белгисининг ирсийланиши дурагайлашда
иштирок этган бошланғич манбаларнинг генотипига боғлиқ бўлиши
аниқланди. Туричи ва турлараро F
2
, F
1
В
1
-ўсимликлари орасидан ажратиб
олинган тола чиқими (39,0-40,0 %) юқори бўлган шакллар, тола чиқими
юқори бўлган ғўза тизимлари ва навларини яратишда бошланғич ашё
сифатида қўлланилиши мумкин.
16
Битта кўсакдаги пахта ва 1000 дона чигит вазни.
F
1
-ўсимликларида
битта кўсакдаги пахта вазнининг ирсийланиши бўйича олиб борилган
тадқиқотлар натижаларининг таҳлили, ота-она шаклларининг кўрсаткичлари
деярли бир хил (
G.darwinii
Watt
-1,9 г.,
f.ishan nigeria
(новвотранг толали)-1,8
г.) бўлгани ҳолда F
1
f.ishan nigeria
(новвотранг толали) х
G.darwinii
Watt
комбинациясида кучли гетерозис (2,7 г.) жараёни кузатилиб, белги ўта
доминант
ҳолда
(hp=17,0)
ирсийланиши,
ота-она
шаклларининг
кўрсаткичлари кескин фарқ қилган ҳолатларда белгининг ирсийланиши
оралиқ ҳолда кечиши кузатилди.
Туричи ва турлараро F
2
, F
1
В
1
-ўсимликларида битта кўсакдаги пахта
вазни бўйича кўрсаткичларнинг пасайиши, F
1
авлодда эришилган ижобий
гетерозис ҳолати F
2
авлодда сақланмаганлиги аниқланди.
G.barbadense
L. рудерал шаклларини маданий тропик, маданий навлар
билан ва маданий тропик шаклларни ўзаро ҳамда маданий нав намуналари
билан чатиштириш натижасида олинган деярли барча F
1
-ўсимликларида 1000
дона чигит вазни салбий гетерозисли ўта доминантлик, айрим ҳоллардагина
оралиқ, тўлиқ доминантлик ҳолида ирсийланиши кузатилди.
Турлараро F
1
G.darwinii
Watt
х
f.parnat
реципрок комбинацияларида
ҳамда F
1
G.darwinii
Watt
х
f.pisco
комбинациясида белгининг ирсийланиши
оралиқ ҳолатда, F
1
G.darwinii
Watt х
f.ishan nigeria
(оқ толали), F
1
G.darwinii
Watt
х
f.ishan nigeria
(новвотранг толали) реципрок комбинацияларида
салбий гетерозис, яъни салбий ўта доминантлик ҳолати кузатилди ҳамда
доминантлик коэффициентлари hp=-4,5; hp=-2,9; hp=-5,3; hp=-1,7 ни ташкил
қилди.
G.darwinii
Watt
тури билан
G.barbadense
L. маданий навларини
чатиштириш натижасида олинган F
1
-ўсимликларда белги асосан салбий
гетерозисли ўта доминантлик, фақат F
1
Қарши-8 х
G.darwinii
Watt
дурагай
комбинациясида ўта доминантлик (hp=5,7) ҳолатида ирсийланди.
Туричи ва турлараро F
2
- ўсимликларида 1000 дона чигит вазнининг
ирсийланишини ўрганиш натижалари, бу белгининг трансгрессив
ўзгарувчанлиги юқори эмаслигини, ўртача кўрсаткич 91,5-111,4 г.
эканлигини кўрсатди.
Фотопериодга
талабчанлик.
Фотопериодизм
эволюцияси
эртапишарлик каби ғўзанинг тропиклардан, табиий ёруғ кунлари узун бўлган
нисбатан шимолий кенгликларга силжиши билан боғлиқдир.
Ғўзанинг бошланғич фотопериодга талабчанлигининг полиморфизми,
турли мутациялар ҳамда табиий ва сунъий танлашлар натижасида
фотопериодга сезувчанлиги паст, яъни эртапишар, куннинг узунлигига
деярли нейтрал бўлган навлар етиштиришга муваффақ бўлинган.
Н.Симонгулян, С.Мухамедханов, А.Шафринлар (1987) таъкидлашича,
ғўзанинг фотопериодга сезувчанлиги узун кун шароитида биринчи ҳосил
шохининг баландлигига қараб аниқланади. Бу белгилар турли хил генлар
тизими билан бошқарилса-да, бир-бирлари билан чамбарчас боғлиқдир.
17
Ўрганилган ота-она шаклларидан ёввойи ва рудерал шакллар
фотопериодга талабчанлиги, маданий навлар эса узун кунга нейтраллиги
билан характерланади.
Тадқиқотларимизда
G.barbadense
L. туричи ярим ёввойи
f.pisco
шакли,
маданий Қарши-8 нави ҳамда
G.darwinii
Watt
турини чатиштириб, туричи ва
турлараро дурагай ўсимликларида фотопериодик реакциянинг ирсийланиши
ўрганилди. Бошланғич манбаларидан
G.darwinii
Watt
ва
f.pisco
лар
фотопериодга талабчанлиги, узун кунда уларнинг биринчи ҳосил шохи 15-23
бўғинда сунъий қисқа кунда 7-9 бўғинда жойлашиши аниқланди. Турлараро
F
1
, F
2
G.darwinii
Watt
x Карши-8 реципрок дурагай комбинацияларининг F
1
-
ўсимликлари узун кунда гуллаб, ҳосил тугиши, F
2
-ўсимликларида эса узун
кун шароитида фотопериодга талабчанлик бўйича кенг ўзгарувчанлик
кузатилди. Биринчи ҳосил шохи 4-5 бўғиндан бошлаб 20 ва ундаги юқори
бўғинларда жойлашиши кузатилди. Ўрганилган 233 та ўсимликдан 220 таси
узун кунга нейтрал (hs=4-15), 13 таси фотопериодга талабчан (hs=15-20 ва
ундан юқори) ўсимликларга ажралиши кузатилди.
Амалда олинган кўрсаткичлар кутилган назарий кўрсаткичларга жуда
яқин бўлди. Ўрганилган белги 15:1 нисбатда ирсийланиши
G.darwinii
Watt
турида фотопериодга талабчанлик, адабиётларда қайд этилгандек
(Симонгулян, Мухамедханов, 1980) 3 та рецессив генлар ph
1
, ph
2
, ph
3
билан,
узун кунга нейтраллик реакцияси эса иккита доминант генлар Рh
1
, Рh
2
ва
битта рецессив ph
3
ген томонидан бошқарилишини кўрсатади. Бунда х
2
=0,27,
Р эса 0,95-0,80 оралиғида бўлди.
Ўрганилган Қарши-8 х
G.darwinii
Watt, Қарши-8 х
f.pisco
реципрок
дурагай комбинацияларида ҳам фотопериодик реакция 15:1 нисбатда,
полимер генларнинг нокумлятив таъсирида ирсийланиши кузатилди.
Шохланиш
типининг
ирсийланиши.
Шохланиш
типининг
ирсийланиши бўйича ўрганилган реципрок туричи Қарши-8 х
f.pisco,
турлараро
G.darwinii
Watt
x Қарши-8 комбинацияларининг F
1
-ўсимликларида
симподиал шохланишга эга ота ёки она шаклнинг тўлиқ доминантлик ҳолати
аниқланди. Бундан келиб чиққан ҳолда, F
2
-ўсимликларида шохланиш типи
бўйича 3:1 нисбатда ажралиш, яъни 3-қисм симподиал шохланиш, 1-қисм
нул типли шохланиш кузатилди. Бундай ажралиш нисбати ўрганилган
дурагайларда белгининг моноген тарзда ирсийланганлигини кўрсатади.
Тола ранги бўйича ирсийланиши.
Ўрганилган туричи F
1
f.pisco
х
Қарши-8 комбинациясида тола ранги оралиқ ҳолатда (оч новвотранг)
ирсийланди. F
2
комбинациясида-214 та ўсимликдан-54 та (25,1 %)
новвотранг, 104 та (48,7 %) оч новвотранг, 56 таси (26,2 %) оқ рангли толалар
ҳосил бўлганлиги кузатилди. Яъни, тола ранги бўйича ирсийланиш 1:2:1
(х
2
=0,71, 0,95>Р>0,80) нисбатга тенг бўлди. Шу дурагайнинг реципрок
комбинациясида аналогик натижалар кузатилди.
Шундай қилиб, тола ранги тўлиқсиз доминант ҳолатда моноген тарзда
ирсийланиши кузатилди.
18
G.barbadense
L
.
ssp.ruderale
f.parnat
G.barbadense
L.
ssp.ruderale f.ishan
nigeria (новвотранг
толали)
G.barbadense
L.
ssp.ruderale f.ishan
nigeria (оқ толали)
G.barbadense
L.
ssp.vitifolium
f.brasiliense (қизил пояли)
G.barbadense
L.
ssp.vitifolium
f.brasiliense
G.barbadense
L.
ssp.ruderale f.pisco
G. darwinii
Watt
G.barbadense
L.
ssp.eubarbadense
Қарши-8 нави
G.barbadense
L.
eubarbadense
Аш-8 нави
Изоҳ
:
жуда яқин;
яқин;
нисбатан узоқ
3-расм.
G.barbadense
L. нинг туричи хилма-хилликларининг ўзаро ҳамда
G.darwinii
Watt
тури билан филогенетик муносабатлари схемаси.
19
ХОТИМА
Хулосалар
1.
G.barbadense
L. туричи хилма-хилликларининг (ярим ёввойи,
маданий тропик ва субтропик) ўзаро ва
G.darwinii
Watt
тури билан кенг
миқёсда дурагайлаш натижасида, уларнинг филогенетик жиҳатдан яқин ва
узоқлик даражаси аниқланди.
G.darwinii
Watt
тури
G.barbadense
L. турининг
рудерал ва субтропик шаклларга яқинлиги,
G.barbadense
L.
нинг рудерал
шакллари, маданий тропик
ssp.vitifolium f.brasiliense
шаклидан нисбатан
узоқлиги аниқланди.
2. Бошланғич манбалар ва F
1
, F
2
, F
1
В
1
-ўсимликларида чанг доначалари
ҳаётчанлигининг ва кўсакда тўлиқ уруғлар тугилиш кўрсаткичларининг
юқорилиги, ўрганилган манбаларнинг филогенетик жиҳатдан яқинлигидан ва
ҳосилдорлик потенциалининг юқорилигидан далолат беради.
3. Туричи ҳамда турлараро F
1
-ўсимликларида тола узунлиги асосан
ижобий гетерозисли ўта доминантлик ҳолида ирсийланиши, бошланғич
манба ва F
1
, F
2
-ўсимликларига нисбатан юқори натижали трансгрессив
шаклларнинг кўп миқдорда ажралиб чиқиши, бу шаклларнинг генотипида
доминант аллел генларнинг устунлигини кўрсатади.
4. Туричи ҳамда турлараро F
1
-ўсимликларида
қимматли-хўжалик
белгилардан тезпишарлик, тола чиқими, битта кўсакдаги пахта ва 1000 дона
чигит вазни салбий ва ижобий гетерозисли ўта доминантлик ҳамда оралиқ
ҳолатларида ирсийланиши аниқланди. F
2
, F
1
В
1
-ўсимликларида тола чиқими
бўйича ижобий, битта кўсакдаги пахта ва 1000 дона чигит вазни бўйича
асосан салбий трансгрессия кузатилди.
5. Туричи ҳамда турлараро F
1
-ўсимликларида морфобиологик
белгиларнинг оралиқ ҳолатда ёки ота-она шаклларидан бирортасининг
белгисининг доминантлик ҳолатида ирсийланиши аниқланди. F
2
-
ўсимликларида фотопериодга талабчанлик полимер генларнинг нокумулятив
назоратида бўлиб, 15:1 нисбатда ирсийланганлиги,
G.darwinii
Watt
турида
фотопериодга талабчанликни рецессив генлар, маданий навларда (Аш-8,
Қарши-8) узун кунга нейтралликни доминант генлар назорат қилишини
кўрсатди.
6. F
2
-ўсимликларида шохланиш типининг 3:1 фенотипик нисбатда (3
қисм симподиал, 1 қисм нул типли) ажралиши белгининг ирсийланиши ота
ёки она шаклнинг тўлиқ доминантлиги остида моноген тарзда кечишини,
тола ранги бўйича 1:2:1 фенотипик нисбатнинг кузатилиши эса бу белги ота
ёки она шаклнинг тўлиқсиз доминантлиги остида ирсийланишини кўрсатади.
7. Тур ичида, турлараро дурагайлаш, солиштирма морфология асосида
олинган F
1
, F
2
, F
1
В
1
-ўсимликларида морфобиологик ва қимматли хўжалик
белгиларининг ирсийланиши натижаларига асосланиб,
G.barbadense
L. нинг
ssp.ruderale f.pisco
шакли
бу турнинг ёввойи шаклига мансублиги аниқланди.
20
8. Умумлаштирилган услублардан фойдаланган ҳолда олиб борилган
тадқиқотлар натижаларига асосланиб, бошланғич генетик ашё танловини
енгиллаштирувчи,
генетик-селекцион
тадқиқотларнинг
самарасини
оширишга, жадаллаштиришга хизмат қилувчи, қимматли хўжалик белгили
ноёб рекомбинант шакллар олиш истиқболини белгиловчи
G.barbadense
L.
туричи хилма-хилликларининг ўзаро ҳамда
G.darwinii
Watt
тури билан
филогенетик муносабатлар даражасини белгиловчи схема яратилди.
Тавсиялар
1.
G.barbadense
L. туричи хилма-хилликларининг ўзаро ҳамда
G.darwinii
Watt
тури билан чатишувчанлик ва ўз навбатида генетик қон-
қардошлик даражасини белгиловчи схемадан,
Gossypium
L. туркумининг
кенжа турлар даражасидаги классификациясининг филогенетик системасини
тузишда, генетик-селекцион тадқиқотларнинг самарасини оширувчи
бошланғич манба танлаш учун фойдаланиш тавсия этилади.
2. Туричи F
2
Карши-8 х
f.pisco
,
F
2
f.pisco
х Карши-8 реципрок дурагай
комбинациялари ҳамда турлараро F
2
G.darwinii
Watt
х Қарши-8, F
2
Қарши-8 х
G.darwinii
Watt
реципрок дурагай комбинациялари орасидан тола узунлиги
(41,0-42,0 мм.), тола чиқими юқори (38,0-40,0 %) бўлган шакллар ажратиб
олинди ва улар амалий селекция учун қимматли рекомбинантлар сифатида
тавсия этилади.
21
ЧОП ЭТИЛГАН ИЛМИЙ ИШЛАР РЎЙХАТИ
1. Аманов Б.Х., Эрназарова З.А.
G.barbadense
L.
кенжа турларининг
ўзаро чатишиши, кўсак ва уруғлар тугилиши // «Суғориладиган ерларда
қишлоқ хўжалик экинлари селекцияси, уруғчилиги ва етиштириш
технологиясининг муаммолари» Республика илмий конференцияси. –
Самарқанд, 2006. – Б. 13-17.
2. Абдуллаев А.А., Ризаева С.М., Эрназарова З.А., Курязов З.Б.,
Арсланов Д.М., Эрназарова Д., Тўйчиев Х.Ю., Аманов Б.Х., Мўминов Х.А.,
Набиева Н.Н. Экологические испытания сортообразцов культивируемых
видов хлопчатника из различных стран мира // «Ботаника, экология,
ўсимликлар муҳофазаси» халқаро илмий-амалий конференция материаллари.
– Андижон, 2007. – С. 16-19.
3. Аманов. Б.Х.
G.barbadense
L. туричи шаклларининг чангдонлар ва
чангдондаги чанг доначалари сони // «Ботаника, экология, ўсимликлар
муҳофазаси» халқаро илмий-амалий конференция материаллари. – Андижон,
2007. – Б. 16-19.
4. Amanov B.X., Ernazarova Z.А.
G.barbadense
L. turichi shakllarining
o’zaro chatishishi, ko’sak va urug’lar tugilishi // O’zbekiston biologiya jurnali. –
Toshkent, 2007. –
№5.
–
B. 41-44.
5. Amanov B.X., Ernazarova Z.А., Rizaeva S.M., Abdullaev A.A.
G.barbadense
L. turichi F
1
, F
2
, F
1
B
1
duragaylarining va ota-ona shakllarining
shoxlanish tipi bo’yicha irsiylanishi // O’zbekiston biologiya jurnali. –Toshkent,
2008. –
Специальный выпуск.
–
B. 21-23.
6. Amanov B.X.
G.barbadense
L. turining turichi xilma-xilliklarining o’zaro
duragaylash natijalari // O’zbekiston biologiya jurnali. –
Toshkent, 2008. –
№5.
–
B. 52-54.
7. Аманов Б.Х., Эрназарова З.А., Абдуллаева А.А. Перуан ғўза
турларининг туричи хилма-хилликлари ва F
1
, F
2
, F
1
B
1
дурагай авлодларининг
чанг ҳаётчанлиги // «Ўсимликлар интродукцияси: муаммолари ва
истиқболлари» IV-Республика илмий-амалий конференция материаллари.–
Тошкент, 2009.
–
Б. 65-66.
8. Эрназарова Д.К., Эрназарова З.А. Аманов Б.Х., Мўминов Х.А.,
Ризаева С.М. Наследование длины волокна у внутри- и межвидовых
гибридов хлопчатника // Материалы 14-ой международной Пущинской
школы-конференции молодых ученых «Биология – наука ХХI века». –
Москва, 2010. – С. 306-307.
9.
Аманов Б.Х., Эрназарова З.А.
G.barbadense
L. туричи хилма-
хилликларида фотопериодга талабчанлик реакциясининг ирсийланиши //
«Ғўзанинг дунёвий хилма-хиллиги генофонди-фундаментал ва амалий
тадқиқотлар асоси» халқаро илмий анжуман. –
Тошкент, 2010. –
Б. 80-81.
22
Биология фанлари номзоди илмий даражасига талабгор Аманов
Бахтияр Хушбаковичнинг 03.00.15–генетика ихтисослиги бўйича «Перу ғўза
турларининг генетик хилма-хилликлари ва морфо-хўжалик белгиларининг
ирсийланиши» мавзусидаги диссертациясининг
ҚИСҚАЧА МАЗМУНИ
Таянч сўзлар:
ғўза, тур, кенжа тур, шакл, фотопериодизм,
морфобиологик
белгилар,
ирсийланиш,
ўзгарувчанлик,
гетерозис,
доминантлик коэффициенти, тезпишарлик, ҳосилдорлик, тола, шохланиш.
Тадқиқот объектлари:
G.barbadense
L. турининг ярим ёввойи,
маданий тропик ва субтропик хилма-хилликлари ҳамда
G.darwinii
Watt
тури.
Ишнинг мақсади:
G.barbadense
L. турига мансуб кенжа турларнинг
ўзаро ҳамда
G.darwinii
Watt
тури билан филогенетик қардошлик даражасини
аниқлаш ва амалий селекцияда фойдаланиш имкониятларини излаш.
Тадқиқот методлари:
туричи ва турлараро дурагайлаш, қиёсий
морфология, генетик ва статистик таҳлил.
Олинган натижалар ва уларнинг янгилиги:
илк маротаба
G.barbadense
L. турига мансуб хилма-хилликларини ҳамда
G.darwinii
Watt
турини комплекс методлар ёрдамида ўрганиш натижасида уларнинг
филогенетик муносабатлари, морфобиологияси ва F
1
, F
2
, F
1
В
1
-ўсимликларида
биологик ва қимматли хўжалик белгиларининг ирсийланиши тўғрисидаги
янги маълумотлар олинди. Шу билан бир қаторда қимматли хўжалик
белгиларига эга бўлган янги дурагай шакллар олишга эришилди. Перу ғўза
турларининг туричи хилма-хилликларининг филогенетик муносабатлари
схемаси тузилди ҳамда систематик ўрни аниқлаштирилди.
Биринчи маротаба морфобиологик белгиларининг фарқланиши
(шохланиши, гуллари ва кўсакларининг ҳажми, тузилиши, тола чиқими ва
узунлиги, ранги, бир дона кўсакдаги пахта вазни ва 1000 дона чигит вазни,
вегетация даврининг давомийлиги, фотопериодга талабчанлиги) чатишиши,
F
1
, F
2
, F
1
В
1
-ўсимликларида белгиларнинг ирсийланиши натижаларига
асосланиб,
ssp.ruderale f.pisco
рудерал шакллардан фарқланиши ва
G.barbadense
L. нинг ёввойи шакли таркибига киритиш тавсия этилади.
Амалий аҳамияти:
тадқиқотлар натижасида олинган туричи ва
турлараро янги гермплазмали дурагайлар ғўза генофонди потенциалини
тўлдиради
ҳамда
қимматли-хўжалик
белгили
шакллар
сифатида
фойдаланилади.
Татбиқ этиш даражаси ва иқтисодий самарадорлиги:
перу ғўза
турларининг туричи хилма-хилликларининг янги филогенетик қариндошлик
схемаси генетик-селекцион тадқиқотларда бошланғич манбалар олиш ҳамда
дунё пахтачилик бозорида рақобатбардош ингичка толали ғўза навларини
яратиш самарадорлигини оширади.
Қўлланиш соҳаси:
Ғўза систематикаси, филогенетикаси, генетикаси ва
селекцияси.
23
Р Е З Ю М Е
диссертации Аманова Бахтияра Хушбаковича на тему «Генетическое
разнообразие перуанских видов хлопчатников и наследование морфолого-
хозяйственных признаков» на соискание ученой степени кандидата
биологических наук по специальности 03.00.15-генетика
Ключевые слова:
хлопчатник, вид, подвид, форма, фотопериодизм,
морфобиологические признаки, наследование, изменчивость, гетерозис,
коэффициент доминантности, скороспелость, волокно, ветвление.
Объекты исследования:
рудеральные, культурно-тропические и
субтропические разновидности, формы
G.barbadense
L. и вид
G.darwinii
Watt.
Цель
работы:
установление
филогенетического
родства
внутривидовых разновидностей форм
G.barbadense
L., их межвидового
родства с видом
G.darwinii
Watt
и выявлениe возможностей использования
их в практической селекции.
Методы исследований:
внутри и межвидовая гибридизация,
сравнительная морфология, методы генетического и статического анализа.
Полученные результаты и их новизна:
впервые в результате
исследований с применением комплексных методов получены новые данные
о филогенетическом родстве, морфобиологических особенностях и характере
наследования
биологических
и
хозяйственно-ценных
признаков
внутривидовых разновидностей
G.barbadense
L.
,
вида
G.darwinii
Watt
и их
гибридов F
1
, F
2
, F
1
В
1
. Получены новые гибридные формы, являющиеся
донорами хозяйственно-ценных признаков.
Разработана филогенетическая схема и уточнено систематическое
положение внутривидовых разновидностей перуанских видов хлопчатника.
Впервые на основании морфобиологических отличий (тип ветвления,
размер цветков и коробочек, масса 1000 семян и хлопка-сырца одной
коробочки, длина вегетационного периода, фотопериодическая реакция),
скрещиваемости и характера наследования морфобиологических признаков в
F
1
, F
2
, F
1
В
1
, предложено возвести в ранг диких форм
G.barbadense
L.
рудеральную форму
ssp.ruderale f.pisco
.
Практическая значимость:
внутри и межвидовые гибриды с новой и
уникальной гермплазмой пополнять потенциал генофонда хлопчатника,
будут использованы в качестве доноров ценных биологических и
хозяйственных признаков.
Степень внедрения и экономическая эффективность:
новая схема
филогенетического
родства внутривидовых разновидностей перуанских
видов облегчит подбор исходного материала и повысит эффективность
получения
новых
гибридных
форм
для
генетико-селекционных
исследований, что позволит создать конкурентоспособные тонковолокнистые
сорта хлопчатника на мировом рынке.
Область применения:
систематика, филогения, генетика и селекция
хлопчатника.
24
R E S U M E
Thesis of Amanov Bakhtiyar Khushbaktovich
on science degree
competition of the doctor of philosophy in biology on specialty 03.00.15-genetics,
subject: «Genetic diversity and inheritance of valuable morpho-agronomic traits of
Peruvian cottons»
Key words:
cotton plant, species, subspecies, form, photoperiod,
morphological features, inheritance, variability, heterosis, dominance coefficient,
early maturation, fiber, branching type.
Subjects of research:
ruderal, cultivated-tropical and subtropical varieties
and forms of
G. barbadense
L. and specie
G.darwinii
Watt
.
Purporse of work:
identification of phylogenetic relationship congeniality
of intraspecific varieties of
G.barbadense
L. and interspecific congeniality with the
specie
G.darwinii
Watt
.
Determination of possibilities to use them in breeding.
Methods of research:
inter-and intraspecific hybridization, comparative
morphology, genetic and static analysis methods.
The results obtained and their novelty:
Application of research work
using complex methods, resulted in obtaining, for the first time, new data on
phylogenetic congeniality, morphological features and nature of inheritance of
biological and economy-valuable traits of intraspecific varieties of
G.barbadense
L. and
G.darwinii
Watt
and their hybrids F
1
, F
2
, F
1
B
1
. New hybrid forms-donors
of valuable economic traits were obtained.
A new phylogenetic scheme was developed and a systematic position of
intraspecific varieties of Peruvian cotton species was specified.
It was proposed for the first time to introduce ruderal form of
spp.ruderale
f.pisco
to the composition of wild forms, on the basis of morphological diversities
(by branching type, sizes of blooms and bolls, weight of 1000 seeds and seed
cotton, length of vegetation period, photoperiodic reaction), crossing ability and
nature of inheritance of morphological features in F
1
, F
2
, F
1
B
1
.
Practical value:
intraspecific hybrids will enrich cotton germplasm
collection and might be used as donors of valuable biological and agronomic traits
in cotton breeding programs.
Degree of embed and economic effectivity:
the new scheme of
phylogenetic propinquity of the intraspecific varieties of Peruvian species will
facilitate the selection of starting material and ensure efficiency of nurture of new
hybrid forms for genetic and selection researches to produce competitive fine-
stapled cotton in the world market.
Filed of application:
taxonomy, phylogeny, genetics and breeding of
cotton.
