ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ БАНК-МОЛИЯ АКАДЕМИЯСИ ВА
ТОШКЕНТ МОЛИЯ ИНСТИТУТИ ҲУЗУРИДАГИ ФАН ДОКТОРИ
ИЛМИЙ ДАРАЖАСИНИ БЕРУВЧИ 14.07.2016.I.31.01 РАҚАМЛИ
ИЛМИЙ КЕНГАШ АСОСИДАГИ БИР МАРТАЛИК ИЛМИЙ КЕНГАШ
ТОШКЕНТ ДАВЛАТ ИҚТИСОДИЁТ УНИВЕРСИТЕТИ
ГАФУРОВ УБАЙДУЛЛО ВАХАБОВИЧ
КИЧИК БИЗНЕСНИ ДАВЛАТ ТОМОНИДАН ТАРТИБГА
СОЛИШНИНГ ИҚТИСОДИЙ МЕХАНИЗМЛАРИНИ
ТАКОМИЛЛАШТИРИШ
08.00.08 – Тадбиркорлик ва кичик бизнес иқтисодиѐти
08.00.01 – Иқтисодиѐт назарияси
(иқтисодиѐт фанлари)
ДОКТОРЛИК ДИССЕРТАЦИЯСИ АВТОРЕФЕРАТИ
Тошкент - 2017 йил
1
УДК: 334.722(075)
Докторлик диссертацияси автореферати мундарижаси
Оглавление автореферата докторской диссертации
Content of the abstract of doctoral dissertation
Гафуров Убайдулло Вахабович
Кичик бизнесни давлат томонидан тартибга солишнинг иқтисодий
механизмларини
такомиллаштириш.....................….......................…….........3
Гафуров Убайдулло Вахабович
Совершенствование экономических механизмов государственного
регулирования малого
бизнеса...........................................................................33
Gafurov Ubaydullo Vakhabovich
Improving economic mechanisms for regulating small business by the
state..............................................................................................................63
Эълон қилинган ишлар рўйхати
Список опубликованных работ
List of published works……………….................................…….......………...…89
2
ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ БАНК-МОЛИЯ АКАДЕМИЯСИ ВА
ТОШКЕНТ МОЛИЯ ИНСТИТУТИ ҲУЗУРИДАГИ ФАН ДОКТОРИ
ИЛМИЙ ДАРАЖАСИНИ БЕРУВЧИ 14.07.2016.I.31.01 РАҚАМЛИ
ИЛМИЙ КЕНГАШ АСОСИДАГИ БИР МАРТАЛИК ИЛМИЙ КЕНГАШ
ТОШКЕНТ ДАВЛАТ ИҚТИСОДИЁТ УНИВЕРСИТЕТИ
ГАФУРОВ УБАЙДУЛЛО ВАХАБОВИЧ
КИЧИК БИЗНЕСНИ ДАВЛАТ ТОМОНИДАН ТАРТИБГА
СОЛИШНИНГ ИҚТИСОДИЙ МЕХАНИЗМЛАРИНИ
ТАКОМИЛЛАШТИРИШ
08.00.08 – Тадбиркорлик ва кичик бизнес иқтисодиѐти
08.00.01 – Иқтисодиѐт назарияси
(иқтисодиѐт фанлари)
ДОКТОРЛИК ДИССЕРТАЦИЯСИ АВТОРЕФЕРАТИ
Тошкент - 2017 йил
3
Докторлик диссертацияси мавзуси Ўзбекистон Республикаси Вазирлар Маҳкамаси
ҳузуридаги Олий аттестация комиссиясида 30.09.2014/B2014.5.I310 рақам билан рўйхатга
олинган.
Докторлик диссертацияси Тошкент давлат иқтисодиѐт университетида бажарилган.
Диссертация автореферати уч тилда (ўзбек, рус, инглиз) Илмий кенгаш веб-саҳифаси
(www.bfa.uz) ва «ZiyoNet» таълим ахборот тармоғида (www.ziyonet.uz) жойлаштирилган.
Илмий маслаҳатчи: Юсупов Ахмадбек Таджиевич
иқтисодиѐт фанлари доктори, профессор
Расмий оппонентлар: Иминов Одилжон Каримович
иқтисодиѐт фанлари доктори, профессор
Абдурахмонов Олим Қаландарович
иқтисодиѐт фанлари доктори, профессор
Набиев Элшод Ганиевич
иқтисодиѐт фанлари доктори, профессор
Етакчи ташкилот:
Ўзбекистон Республикасининг Хусусийлашти риш,
монополиядан чиқариш ва рақобатни
ривожлантириш давлат қўмитаси
Диссертация ҳимояси Ўзбекистон Республикаси Банк-молия академияси ва Тошкент молия
институти ҳузуридаги 14.07.2016.I.31.01 рақамли Илмий кенгаш асосидаги бир марталик илмий
кенгашнинг 2017 йил «___»____________соат ______даги мажлисида бўлиб ўтади. Манзил:
100000, Тошкент шаҳри, Мовароуннаҳр кўчаси, 16-уй. Тел.: (99871) 237-53-25, факс: (99871) 237-
54-01, e-mail: info@bfa.uz.
Докторлик диссертацияси билан Ўзбекистон Республикаси Банк-молия академиясининг
Ахборот-ресурс марказида танишиш мумкин (____рақами билан рўйхатга олинган). Манзил:
100000, Тошкент шаҳри, Мовароуннаҳр кўчаси, 16-уй. Тел.: (99871) 237-53-25, факс: (99871) 237-
54-01, e-mail: info@bfa.uz.
Диссертация автореферати 2017 йил «____»_________ куни тарқатилди.
(2017 йил __________ даги № ___рақамли реестр баѐнномаси).
А.Ш.Бекмуродов
Фан доктори илмий даражасини берувчи
илмий кенгаш раиси, и.ф.д., профессор
Ш.Р.Актамов
Фан доктори илмий даражасини берувчи
илмий кенгаш асосида бир марталик илмий
кенгаш котиби, PhD
Н.
Н.Х.Хайдаров
Фан доктори илмий даражасини берувчи
илмий кенгаш асосида бир марталик илмий
кенгаш қошидаги илмий семинар раиси,
и.ф.д., профессор
4
КИРИШ (Докторлик диссертацияси аннотацияси)
Диссертация мавзусининг долзарблиги ва зарурати.
Жаҳон иқтисо
диѐтида сўнги ўн йилликлар, айниқса, жаҳон молиявий-иқтисодий инқирози
шароитида давлатнинг иқтисодиѐтни тартибга солишдаги роли, иқтисодий
тараққиѐтни таъминлашда кичик бизнеснинг иштироки борасидаги назарий
қарашлар тубдан ўзгармоқда. Халқаро молия фонди (IMF)нинг ҳисоботига кўра,
«бугунги кунда дунѐда 90 фоиз корхоналар кичик ва ўрта бизнесга тегишли
бўлиб, улар бутун дунѐнинг 63 фоиз аҳолисини иш билан таъминламоқда.
Европа Иттифоқи миқѐсида кичик ва ўрта бизнеснинг умумий салмоғи 99,8
фоизни ташкил этгани ҳолда 85 фоиз аҳолини иш билан таъминлаб, жами
қўшилган қийматнинг 58 фоизини яратишда иштирок этмоқда»
1
.
Мамлакатимизда мустақилликнинг дастлабки йилларидан бошлаб ижти
моий-иқтисодий тараққиѐтни таъминлашда кичик бизнес ва хусусий тадбиркор
ликни ривожлантириш муҳим йўналиш сифатида белгилаб берилди. «Бу ҳақда
гапирганда, авваламбор, соҳа ривожи учун мустаҳкам қонунчилик ва ҳуқуқий
база шакллантирилгани ва мунтазам такомиллаштириб борилаѐтгани, бизнес
учун имтиѐз ва преференциялар бериш, ишлаб чиқаришни техник ва
технологик қайта жиҳозлаш ҳамда модернизация қилиш масалаларида давлат
томонидан тизимли равишда ѐрдам кўрсатилаѐтганини таъкидлаш лозим»
2
.
Мазкур соҳани давлат томонидан тартибга солиш, жумладан, унинг ялпи ички
маҳсулот ишлаб чиқариш ва бандликни таъминлашдаги улушини ошириш,
технологик таркибий тузилишини такомиллаштириш, кредит ресурсларига
бўлган эҳтиѐжини қондириш ва қулай ишбилармонлик муҳитини яратиш каби
йўналишларда тизимли чора-тадбирлар амалга оширилди. Шу каби муҳим
ислоҳотлар натижасида 2015 йил якунига кўра
3
кичик бизнес ва хусусий
тадбиркорликнинг улуши ялпи ички маҳсулотда 56,5 фоиз, саноат маҳсулотлари
ҳажмида 40,6 фоиз, қишлоқ хўжалиги маҳсулотлари ҳажмида 98,4 фоиз, асосий
капиталга киритилган инвестициялар ҳажмида 35,8 фоизга етди. Иш билан
банд жами аҳолининг 77,9 фоизи мазкур тармоқда меҳнат қилмоқда.
Жаҳонда кичик бизнесни давлат томонидан тартибга солишнинг
иқтисодий механизмларини такомиллаштириш, мазкур жараѐнларнинг
самарадорлигини ошириш, давлатнинг тартибга солиш объекти сифатидаги
кичик бизнеснинг ишловчилар сони жиҳатидан мезонларини аниқлаштириш,
кичик бизнес учун қулай ишчан муҳитни яратиш, тартибга солишнинг пул
кредит механизмларидан самарали фойдаланиш, унинг ташқи иқтисодий
фаолиятдаги иштирокини кучайтириш, янги иш ўринлaрини ярaтиш вa aҳoли
дaрoмaдини oшириш бoрaсидaги имкониятларидан тўлароқ фойдаланиш,
инновацион ғоялар ва технологияларни амалиѐтга жорий этишни
1
Манба:
https://www.imf.org/external/pubs/ft/sdn/2015/sdn1504.pdf
2
Ўзбекистон Республикаси Президентининг «Ўзбекистонда ижтимоий-иқтисодий сиѐсатни амалга оширишда
кичик бизнес ва хусусий тадбиркорликнинг роли ва аҳамияти» мавзусидаги халқаро конференциянинг очилиш
маросимидаги нутқи. 2012 йил 14 сентябрь. – www.uza.uz
3
Маълумотлар қуйидаги манба асосида келтирилган: Ўзбекистонда кичик тадбиркорлик. Ўзбекистон
Республи-каси Давлат статистика қўмитаси. Статистик тўплам. – Т., 2016, 18-50-б.
5
фаоллаштириш муҳим аҳамият касб этмоқда. Шу жиҳатдан мазкур диссертация
мавзуси долзарблиги намоѐн бўлади.
Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2011 йил 24 августдаги ПФ
4354-сон «Кичик бизнес ва хусусий тадбиркорликни янада ривожлантириш
учун қулай ишбилармонлик муҳитини шакллантиришга доир қўшимча чора
тадбирлар тўғрисида», 2015 йил 15 майдаги ПФ-4725-сон «Хусусий мулк,
кичик бизнес ва хусусий тадбиркорликни ишончли ҳимоя қилишни таъминлаш,
уларни жадал ривожлантириш йўлидаги тўсиқларни бартараф этиш чора
тадбирлари тўғрисида» ва 2016 йил 5 октябрдаги ПФ-4848-сон «Тадбиркорлик
фаолиятининг жадал ривожланишини таъминлашга, хусусий мулкни ҳар
томонлама ҳимоя қилишга ва ишбилармонлик муҳитини сифат жиҳатидан
яхшилашга доир қўшимча чора-тадбирлар тўғрисида»ги фармонлари, Вазирлар
Маҳкамасининг 1998 йил 27 майдаги 232-сон
«
Кичик тадбиркорликни
ривожлантиришни рағбатлантириш механизмини такомиллаштириш
тўғрисида»ги қарори ҳамда мазкур фаолиятга тегишли бошқа меъѐрий-ҳуқуқий
ҳужжатларда белгиланган вазифаларни амалга оширишга ушбу диссертация
тадқиқоти муайян даражада хизмат қилади.
Тадқиқотнинг республика фан ва технологиялари ривожланишининг
устувор йўналишларига боғлиқлиги.
Мазкур диссертация тадқиқоти респуб
лика фан ва технологиялари ривожланишининг I.
«
Демократик ва ҳуқуқий
жамиятни маънавий-аҳлоқий ва маданий ривожлантириш, инновацион
иқтисодиѐтни шакллантириш
»
устувор йўналишига мувофиқ ИТД-2 «Демокра
тик ислоҳотларни янада чуқурлаштириш, фуқаролик жамиятини шаклланти
риш, миллий иқтисодиѐтни модернизациялаш ва эркинлаштиришнинг илмий
асосларини ишлаб чиқиш» лойиҳаси доирасида бажарилган.
Диссертациянинг мавзуси бўйича хорижий илмий-тадқиқотлар
шарҳи
1
.
Кичик бизнесни давлат томонидан тартибга солишнинг иқтисодий
механизмларини такомиллаштириш бўйича илмий изланишлар жаҳоннинг
етакчи илмий марказлари ва олий таълим муассасалари, жумладан, Economic
Development Institute, World bank, Harvard University, Peterson Institute for
International Economics, University of Chicago (АҚШ), Organisation for Economic
Cooperation and Development (OECD) (Франция), World Intellectual Property
Organization (WIPO) (Швецария), Asia-Pacific Economic Cooperation (APEC)
(Сингапур), Montpellier Business School (Франция), Институт экономической
политики (Россия), Oxford University (Буюк Британия), Organization for Small
and Medium Enterprises and Regional Innovation (SMRJ) (Япония), The Institut für
Mittelstandsforschung (IfM) (Германия), Тошкент давлат иқтисодиѐт универси
тети ва Тошкент молия институти (Ўзбекистон) томонидан амалга
оширилмоқда.
Кичик бизнесни самарали ривожлантириш ва давлат томонидан тартибга
1
Диссертация мавзуси бўйича хорижий илмий-тадқиқотлар шарҳи http://www.montpellier-bs.com/;
http://www.doingbusiness.org/~/media/WBG/DoingBusiness/Documents/Annual-Reports/English/DB16-Full-Report.pdf;
http://www.ncapec.org/docs/what_is_apec.pdf; http://www.ecattrade.com/single-post/2016/03/30/Trans-Pacific-Partner
ship-Benefits-Small-and-Medium-Sized-Enterpri-ses-in-Global-Production-Chains; http://www.smrj.go.jp/index.html;
http://www.wipo.int/portal/en/index.html; http://www.meti.go.jp/english/press/2015/pdf/0424_01a.pdf; http://www.ifm
bonn.org/uploads/tx_ifmstudies/workingpaper_02_15.pdf ва бошқа манбалар асосида тайѐрланган.
6
солишнинг иқтисодий механизмларини такомиллаштириш бўйича жаҳонда
амалга оширилган илмий-тадқиқотларда қатор, жумладан қуйидаги илмий
натижалар олинган: бизнесни ташкил этишда мулкни ҳисобга қўйиш жараѐн
ларининг ишончлилиги, шаффофлиги, қамров даражаси ва муаммоларининг
ҳал этилиши механизмларини такомиллаштириш бўйича тавсиялар ишлаб
чиқилган (Easiness of Doing Business, World Bank); кичик бизнеснинг экспорт
салоҳиятини оширишда «глобал ишлаб чиқариш занжирлари» (GPCs)
шаклидаги ишлаб чиқариш ва бошқарув усуллари асосланган (Peterson Institute
for International Economics, АҚШ); кичик бизнесда корпоратив ижтимоий
масъулиятни тартибга солиш ва инвестицион жозибадорликка таъсирини
ошириш бўйича тавсиялар ишлаб чиқилган (Montpellier Business School,
Франция); кичик бизнесни инновацион самарадорлигини ошириш бўйича
давлат назорати ва рағбатининг самарали воситалари (кичик бизнесни миллий
инновация тизимига уйғунлашуви ва б.) асосланган (World Intellectual Property
Organization, Швецария); кичик бизнес соҳасида иш юритишни фрилансинг
шаклида ташкил этишнинг самарали усуллари асосланган (SMRJ, Япония);
индивидуал ҳаракат режалари (IAP) асосида савдо ва инвестицияларни
либераллаштириш, уларни амалга ошириш таомилларини соддалаштириш,
иқтисодий ва техник ҳамкорликни кучайтириш асослари такомиллаштирилган
(Asia-Pacific Economic Cooperation, Франция); олий таълим муассасаларида
инновацион бизнес кўникмаларини ривожлантиришда бизнес-инкубаторлар
тизимидан фойдаланиш асосланган (IfM, Германия).
Дунѐда кичик бизнесни давлат томонидан тартибга солишнинг назарий
методологик, услубий ва иқтисодий-ҳуқуқий асосларини такомиллаштириш
бўйича қатор, жумладан, қуйидаги устувор йўналишларда тадқиқотлар олиб
борилмоқда: иқтисодиѐтдаги циклик тебранишлар даврида кичик бизнеснинг
барқарорлаштирувчи ролини ошириш; кичик бизнесдан инновацион иқтисо
диѐтни шакллантириш ва рақобатбардошликни таъминлаш омили сифатида
фойдаланиш; кичик бизнесдаги ишловчиларни касбий ва қайта тайѐрлашни
бизнес-таълим тизимини кенгайтириш орқали такомиллаштириш; кичик
корхоналарнинг йирик корхоналар билан ишлаб чиқариш-технологик
кооперациясини шартнома муносабатларини ривожлантириш асосида ташкил
этиш механизмларини кучайтириш; кичик бизнеснинг корпоратив
муносабатлар-даги иштирокини фаоллаштириш.
Муаммонинг ўрганилганлик даражаси.
Ўзбекистон Республикасининг
соҳага оид қонунлари, Ўзбекистон Республикаси Президентининг фармонлари,
қарорлари, Вазирлар Маҳкамасининг қарорлари ҳамда Ўзбекистон
Республикаси Биринчи Президенти Ислом Каримовнинг асарлари
мамлакатимизда кичик бизнесни ривожлантириш, уни давлат томонидан
тартибга солиш ва иқтисодий механизмларини такомиллаштиришнинг назарий
методологик асослари бўлиб хизмат қилди.
Иқтисодиѐтни давлат томонидан тартибга солиш ҳамда кичик бизнес ва
хусусий тадбиркорлик фаолиятини ривожлантиришнинг назарий жиҳатлари
хориж олимларидан А.Смит, Ж.Б.Сэй, Р.Кантильон, А.Маршалл, Й.Шумпетер,
Ж.Кейнс, Р.Хизрич, М.Питерс, Ф.Хайек, М.Г.Лапуста, Ю.Л.Старостин,
7
К.Р.Макконнелл, С.Л.Брю, Ф.Ф.Хамидуллин, М.М.Хаит, Г.Н.Власов,
А.М.Желтов
1
ва бошқаларнинг илмий ишларида атрофлича таҳлил қилинган.
Кичик бизнес ва хусусий тадбиркорликни ривожлантиришнинг умумий
жиҳатлари Ё.Абдуллаев, М.Р.Болтабаев, Ф.Каримов, А.Н.Самадов, Р.Ходжаев,
Ш.Ж.Эргашходжаева, Ш.Юлдашев, А.Т.Юсупов, М.С.Қосимова, Б.К.Ғойибна
заров
2
ва бошқа олимларнинг ишларида баѐн этилган. Кичик тадбиркорлик
фаолиятининг иқтисодиѐт тармоқларидаги самарадорлигини ошириш йўллари
ва уни ривожлантиришнинг ижтимоий-иқтисодий муаммолари Ҳ.П.Абулқоси
мов, И.А.Бакиева, Н.К.Муродова, Қ.Муфтайдинов, А.А.Қулматов
3
ва
бошқаларнинг илмий тадқиқотларида кўриб чиқилган. У.Бойматова,
И.У.Ибрагимов, Д.Собиржонова, Р.Ходжаев, Ф.Қ.Шоюсупова, А.Эгамбердиев
4
ва
бошқа муаллифларнинг ишларида кичик бизнес ва хусусий тадбиркорлик
фаолиятини бошқариш механизмини такомиллаштириш масалалари тадқиқ
этилган. Кичик бизнес ривожланиш тенденцияларини моделлаштириш ва
башоратлаш масалалари Б.Ю.Ходиев, С.К.Салаев
5
ва бошқа олимларнинг
тадқиқотларида кўриб чиқилган.
Хусусий тадбиркорлик ва кичик бизнесни солиқ механизмлари орқали
ривожлантириш муаммолари М.И.Альмардонов, Н.Б.Ашурова, А.А.Ботиров,
А.В.Ваҳабов, Б.Р.Санакулова, Ш.А.Тошматов, Ж.Ж.Урмонов томонидан тадқиқ
этилган
6
. Шунингдек М.М.Абдурахмонова
1
ўз тадқиқотида кичик бизнес ва
1
Сэй Ж.Б. Трактаты политической экономии. – М.: Экономика. 1985. – 55 с.; Смит А. Исследование о природе
и причинах богатства народов. Т.1.– М.: Ось, 1977. – 480 с.; Маршалл А. Принципы политической экономии. Т. –
1. – М.: Прогресс, 1993. – 415 c.; Шумпетер Й. Теория экономического развития. – М.: Прогресс, 1985. –159 с.;
Кейнс Ж. Общая теория занятости, процента и денег. – М.: Экономика, 1948. – С. 238-241.; Хизрич Р., Питерс М.
Предпринимательство или как завести собственное дело и добиться успеха. – М.: Прогресс, 1991. – 223 с.; Хайек
Ф. Дорога к рассвету – М.: Экономика, 1992. – 91 с.; Лапуста М.Г, Старостин Ю.Л. Малое предпринимательство.
М.: Инфра-М, 1997. – С.87.; Макконнелл К.Р., Брю С.Л. Экономикс. В 2-х т. Т-1. – М., 1992. − 399 с.; Хамидуллин
Ф.Ф. Развитие методологии исследования малого бизнеса // Проблемы современной экономики, №3(19), 2007.;
Хаит М.М. Развитие малого бизнеса на основе реструктуризации крупных предприятий // Вестник Московского
университета, сер. 6. Экономика, №4, 2006. – С.32-43.; Государственное регулирование экономики / Учебное
пособие. Под общ. ред. проф. Г.Н.Власова, доц. А.М.Желтова. - Нижний Новгород, 1998.
2
Абдуллаев Ё., Каримов Ф. Кичик бизнес ва тадбиркорлик асослари. – Т.: Меҳнат, 2010. - 349 б.; Абдуллаев Ё.,
Юлдашев Ш. Малый бизнес и предпринимательство. – Т.: Иқтисод-молия, 2008. – 339 с.; Болтабаев М.Р.,
Қосимова М.С., Эргашходжаева Ш.Ж., Ғойибназаров Б.К., Самадов А.Н., Ходжаев Р. Кичик бизнес ва
тадбиркорлик: Ўқув қўлланма. – Т.: Иқтисодиѐт, 2010. – 275 б.; Ходжаев Р., Эгамбердиев А. Кичик бизнес ва
тадбиркорлик. – Т.: Иқтисод-молия, 2008. – 105 б.; Ғуломов С.С. Тадбиркорлик ва кичик бизнес. Т.: 2008. -365 б.
3
Абулқосимов Ҳ.П., Қулматов А.А. Ўзбекистонда кичик бизнес соҳасида оилавий тадбиркорликнинг ўрни ва
уни ривожлантириш йўллари. Монография. – Т.: Университет, 2015. – 126 б.; Бакиева И.А. Ўзбекистон енгил
саноатида кичик бизнес ва хусусий тадбиркорликни ривожлантириш. Дис. ... иқт. фан. номз. - Т., 2012.; Муродова
Н.К. Кичик бизнес субъектларининг тадбиркорлик фаолиятини ошириш йўналишлари. Дис. ... иқт. фан. номз. –
Т., 2008.; Муфтайдинов Қ. Иқтисодиѐтни эркинлаштириш шароитида тадбиркорликни ривожлантириш
муаммолари. Дис. ... иқт. фан. д-ри. – Т., 2004.; Қулматов А.А. Ўзбекистонда кичик тадбиркорлик фаолиятини
ривожлантиришнинг ижтимоий-иқтисодий муаммолари. Дис. ... иқт. фан. номз. – Т., 2004.
4
Ибрагимов И.У. Кичик бизнес ва хусусий тадбиркорлик фаолиятини бошқариш механизмини
такомиллаштириш (Наманган вилояти мисолида). Дис. ... иқт. фан. номз. - Т., 2012.; Ходжаев Р., Эгамбердиев А.,
Шоюсупова Ф.Қ. Кичик бизнесни бошқариш. I қисм. Ўқув қўлланма. –Т.: IQTISOD–MOLIYA, 2007. - 180 б.;
Собиржонова Д., Бойматова У. Хусусий ва кичик бизнес менежменти. Ўқув қўлланма. Т.: IQTISOD–MOLIYA,
2007. - 200 б.
5
Ходиев Б.Ю. Ўзбекистон иқтисодиѐтида тадбиркорлик ривожланишини эконометрик моделлаштириш. Дис.
... иқт. фан. д-ри. - Т., ТДИУ. 2000. - 338 б.; Салаев С.К. Кичик бизнес ривожланиш тенденцияларини
моделлаштириш ва башоратлаш (Ўзбекистон Республикаси мисолида). Дис. ... иқт. фан. д-ри. – Т., 2008.
6
Альмардонов М.И. Ўзбекистон Республикаси солиқ тизими ва уни тадбиркорлик фаолиятига таъсири. Дис.
... иқт. фан. д-ри. – Т., 2004.; Ашурова Н.Б. Тадбиркорлик фаолиятини ривожлантиришда солиқ механизмининг
таъсири. Дис. ... иқт. фан. номз. - Т., 2008.; Ботиров А.А. Кичик тадбиркорлик субъектларини солиққа тортиш
8
хусусий тадбиркорлик субъектлари фаолиятини давлат томонидан қўллаб
қувватлашни такомиллаштириш масалаларига эътибор қаратган. Амалга
оширилган илмий-тадқиқот ишлари ва олиб борилган илмий назарий
изланишларга қарамасдан, айнан кичик бизнес субъектлари фаолиятини давлат
томонидан тартибга солишнинг иқтисодий механизмларини
такомиллаштиришга қаратилган масалалар тизимли ҳолда ѐритиб берилгани
йўқ. Мазкур ҳолат диссертация ишида келтирилган мунозарали муаммолар ва
уларни бартараф этиш юзасидан тақдим этилган таклиф ва хулосаларнинг
долзарблик даражасини янада оширади.
Диссертация мавзусининг диссертация бажарилган олий таълим муас
сасасининг илмий-тадқиқот ишлари билан боғлиқлиги.
Диссертация тадқи
қоти Тошкент давлат иқтисодиѐт университети илмий-тадқиқот ишлари режа
сига мувофиқ ФМ-1 «Ўзбекистонда макроиқтисодий барқарорликни
таъминлаш ва ижтимоий-иқтисодий ривожланишни прогнозлашнинг илмий
методик асослари ва усулларини такомиллаштириш» йўналиши доирасида
бажарилган.
Тадқиқотнинг мақсади
кичик бизнесни давлат томонидан тартибга
солишнинг иқтисодий механизмларини такомиллаштириш бўйича назарий
услубий ҳамда амалий йўналишдаги таклиф ва тавсияларни ишлаб чиқишдан
иборат.
Тадқиқотнинг вазифалари:
иқтисодиѐтни давлат томонидан тартибга солишнинг узвий қисми
сифатида кичик бизнес фаолиятини тартиблашнинг иқтисодий мазмунини очиб
бериш;
давлат томонидан кичик бизнеснинг ишловчилар сони жиҳатидан мезон
ларини белгилашнинг турли концепциялари, восита ва усулларини таҳлил
этиш;
иқтисодий ислоҳотларни чуқурлаштириш шароитида давлат томонидан
кичик бизнесни тартибга солиш амалиѐтини таҳлил қилиш;
кичик бизнеснинг технологик, тармоқ ва функционал таркибий
тузилмасини такомиллаштириш, йирик корхоналар билан кооперацион
алоқаларини кучайтириш чора-тадбирларини ишлаб чиқиш;
янги иш ўринлaрини ярaтиш ва ишчи кучи бандлигини таъминлаш
бoрaсидa кичик бизнeс сoҳaсини давлат томонидан қўллаб-қувватлаш
(рағбатлантириш) механизмларини такомиллаштириш;
кичик бизнесни давлат томонидан тартибга солишда пул-кредит усуллари
дан фойдаланишнинг ўзига хос хусусиятларини очиб бериш; кичик бизнес
субъектларининг ташқи иқтисодий фаолиятдаги, жумладан,
амалиѐтини такомиллаштириш йўллари. Дис. ... иқт. фан. номз. - Т., 2012.; Кичик бизнес ва тадбиркорликни
солиққа тортиш. Дарслик / А.В.Ваҳабов., Б.Р.Санакулова. - T.: TMI, 2013. - 405 б.; Санакулова Б.Р. Кичик
тадбиркорлик субъектларининг солиққа тортиш механизмини такомиллаштириш орқали иқтисодий ўсишни
таъминлаш. Дис. ... иқт. фан. д-ри. – Т., 2016.; Тошматов Ш.А. Кичик бизнесни ривожлантиришда солиқ
сиѐсатини такомиллаштириш // Жамият ва бошқарув. - Т., 2013. - №1. - Б.75.; Урмонов Ж.Ж. Кичик бизнесни
ривожлантиришда солиқларнинг рағбатлантириш функциясидан самарали фойдаланиш истиқболлари. Дис. ...
иқт. фан. номз. - Т., 2010.
1
Абдурахмонова М.М. Кичик бизнес ва хусусий тадбиркорлик субъектлари фаолиятини давлат томонидан
қўллаб-қувватлашни такомиллаштириш. Дис. ... иқт. фан. номз. - Ф., 2012.
9
маҳсулот ва хизматларни экспорт қилиш жараѐнларидаги иштирокини рағбат
лантириш жиҳатидан тартибга солиш механизмларини ишлаб чиқиш; кичик
бизнеснинг инновацион ғоялар ва технологияларни амалиѐтга жорий этишдаги
иштирокини фаоллаштириш бўйича таклифлар ишлаб чиқиш.
Тадқиқотнинг
объекти
сифатида Ўзбекистон Республикасида фаолият кўрсатаѐтган кичик
бизнес субъектлари олинган.
Тадқиқотнинг предметини
кичик бизнесни давлат томонидан тартибга
солиш бўйича иқтисодий муносабатлар ташкил этади.
Тадқиқотнинг усуллари.
Диссертацияда таҳлил ва синтез, индукция ва
дедукция, иқтисодий-математик моделлаштириш, статистик, корреляцион ва
регрессион таҳлил, эксперт баҳолаш, илмий абстракциялаш ва бошқа усуллар
қўлланилган.
Тадқиқотнинг илмий янгилиги
қуйидагилардан иборат:
кичик бизнес миқдорий чегараси мезонларини «минимал самарали кўлам»
ва «функционал жиҳатдан комплектлаш» концепциялари ҳамда ишчи кучининг
сўнгги қўшилган маҳсулоти уйғунлиги негизида белгилаш бўйича назарий
услубий ѐндашув асосланган;
тадбиркорлик субъектларини давлат рўйхатидан ўтказиш жараѐнининг
оптимал муддатини белгилаш, уни самарали амалга оширилишини
таъминловчи махсус инфратузилма хизматлари фаолиятини ривожлантириш
орқали
давлат
томонидан
тартибга солишнинг услубий ѐндашуви
такомиллаштирилган;
минтақаларнинг экспорт салоҳиятини оширишда кичик бизнес ва хусусий
тадбиркорлик субъектлари иштирокини янада кенгайтириш ва уларни қўллаб
қувватлаш самарадорлигини таъминлашнинг асосий восита ва дастаклари
ҳамда баҳолаш тизимини жорий этиш асосида такомиллашган услубий ѐндашув
ишлаб чиқилган;
ишчи кучи талаб ва таклифи мувозанатининг кичик бизнес субъектлари
орқали уйғунлигини оширишда бандликка кўмаклашиш соҳасида тайѐрланган
мутахассисларнинг
ишлаб чиқаришдаги турғун жойлашувини ўзаро
манфаатдорлик негизида таъминлашга рағбатлантирувчи иқтисодий механизм
асосланган;
ишбилармонлик муҳитининг ривожланганлик даражасини баҳолаш
услубиѐти Жаҳон банкининг Doing Business рейтинг кўрсаткичларига
мувофиқлигини таъминлаш асосида такомиллаштирилган;
кичик бизнес ва хусусий тадбиркорлик субъектларини экспортини қўллаб
қувватлаш юзасидан экспорт шартномасини тузишда кўрсатиладиган
ѐрдамнинг манзиллилик даражасини рейтинг баҳолаш услубиѐти ишлаб
чиқилган.
Тадқиқотнинг амалий натижаси
қуйидагилардан иборат:
кичик бизнес соҳасида ишловчилар сони жиҳатидан мезонларини
белгилаш жараѐни турли босқичларга ажратилиб, уларнинг асосий
хусусиятлари очиб берилган;
кичик бизнес субъектларига бериладиган имтиѐз ва преференцияларнинг
мазмуни, самарадорлиги тадқиқ этилган ҳамда улар миқдорий чегараларини
10
белгилашнинг илмий-услубий асослари такомиллаштирилган; кичик бизнес
корхоналари сони ва уларнинг ишлаб чиқариш ҳажмига таъсир этувчи омиллар
ўртасидаги корреляцион-регрессион боғлиқликнинг эконометрик моделлари
ишлаб чиқилган;
кичик бизнес субъектларининг тармоқ ва технологик жиҳатидан таркибий
тузилишини такомиллаштириш бўйича таклифлар асосланган; давлат
пул-кредит сиѐсатини кичик тадбиркорлик субъектлари фаолиятига
таъсирининг ўзига хос тавсифи назарий жиҳатдан очиб берилган ҳамда шу
асосда молиявий таъминлаш жараѐнини тартибга солиш борасида назарий
тавсиялар ишлаб чиқилган;
кичик бизнеснинг инновацион ғоялар ва технологияларни амалиѐтга
жорий этишдаги иштирокини янада фаоллаштиришни давлат томонидан
тартибга солиш механизмларини такомиллаштириш бўйича таклиф ишлаб
чиқилган.
Олинган натижаларнинг ишончлилиги
тадқиқотда қўлланилган
ѐндашув ва усулларнинг мақсадга мувофиқлиги, маълумотларнинг расмий
манбалардан, жумладан Ўзбекистон Республикаси Давлат статистика
қўмитасининг статистик маълумотларидан олингани ҳамда тегишли хулоса ва
таклифларнинг мутасадди ташкилотлар томонидан амалиѐтга жорий қилингани
билан белгиланади.
Тадқиқот натижаларининг илмий ва амалий аҳамияти.
Тадқиқот
натижаларининг илмий аҳамияти улардан кичик бизнес субъектлари
фаолиятини давлат томонидан тартибга солишга оид назарий-методологик ва
услубий
аппаратни
ҳамда
мавзуга
оид
иқтисодий
механизмларни
такомиллаштиришга бағишланган махсус илмий-тадқиқотларни амалга
оширишда фойдаланиш мумкинлиги билан изоҳланади.
Тадқиқот натижаларнинг амалий аҳамияти ишлаб чиқилган таклифлар ва
амалий тавсиялардан республикада кичик бизнес субъектлари фаолиятини
давлат томонидан тартибга солиш бўйича ишлаб чиқиладиган дастурий
ҳужжатларда, соҳани самарали ривожлантириш қаратилган комплекс чора-тад
бирлар мажмуини ишлаб чиқишда фойдаланиш мумкинлиги билан изоҳланади.
Тадқиқот натижаларининг жорий қилиниши.
Кичик бизнесни давлат
томонидан тартибга солишнинг иқтисодий механизмларини такомиллаштириш
бўйича ишлаб чиқилган таклифлар асосида:
Doing Business халқаро индикаторларини эътиборга олган ҳолда минтақа
лардаги ишбилармонлик муҳитини баҳолаш услубиѐтини такомиллаштириш
бўйича таклифлар Хусусийлаштириш, монополиядан чиқариш ва рақобатни
ривожлантириш давлат қўмитаси амалиѐтига татбиқ этилган (2016 йил 11
ноябрдаги 6775/03-19-сон маълумотнома). Мазкур таклифнинг амалга оши
рилиши минтақалардаги ишбилармонлик муҳитини баҳолаш натижаларининг
объективлигини ошириш ҳамда халқаро талабларни эътиборга олган ҳолда
ишбилармонлик муҳитини баҳолашга оид янги индикаторларни услубий амали
ѐтга ўз вақтида киритилиб бориш имконини беради;
кичик бизнес субъектлари экспортини қўллаб-қувватлашни баҳолаш ҳамда
экспорт шартномаларининг манзиллилик даражасини ошириш бўйича ишлаб
11
чиқилган «Тескари тартибдаги рейтинг нисбати» усули Ташқи иқтисодий
фаолият миллий банки ҳузуридаги Кичик бизнес субъектлари экспортини
қўллаб-қувватлаш жамғармаси амалиѐтига жорий этилган (2016 йил 26 сентябр
даги ЖМ-1058-сон маълумотнома). Илмий натижаларнинг жорий қилиниши
экспорт бўйича қўллаб-қувватлашнинг манзиллилик даражаси ва кичик бизнес
субъектлари экспорт таркиби диверсификация даражасининг ошиши, таркибида
технологик жиҳатдан қўшилган қиймати юқори бўлган товар ва хизматларни
экспорт қилинишини рағбатлантириш жараѐнларининг
кучайишига имкон яратди, хусусан, Бухоро, Навоий ва Фарғона вилоятларидаги
кичик бизнес субъектларининг экспорт шартномалари ҳажмининг 12 фоизга
ошишига имкон берди;
касбга ўқитиш ва қайта тайѐрлаш самарадорлигини ошириш ва иш билан
таъминлаш механизмини такомиллаштириш бўйича таклифлар Меҳнат вазир
лиги тизимига жорий қилинган (Меҳнат вазирлигининг 2016 йил 29
сентябрдаги 02-06/2893-сон маълумотномаси). Мазкур таклифнинг амалиѐтга
татбиқи ишсизларни касбга ўқитиш ва қайта тайѐрлаш маркази фаолияти
самарадорлигини ошириш, битирувчиларни доимий иш билан таъминлаш;
давлат томонидан экспортга йўналтирилган, таркибида технологик жиҳатдан
қўшилган қиймати юқори бўлган маҳсулот ва хизматларни ишлаб чиқарувчи,
аҳолининг муайян қатламлари (ѐшлар, аѐллар, кам таъминланган, ижтимоий
ҳимояга муҳтож, замон талабидан келиб чиққан ҳолда ўз касбини ўзгартиришга
эҳтиѐж сезаѐтган ва бошқа фуқаролар)ни иш билан таъминлашга йўналтирилган
корхоналарни рағбатлантириш; корхоналарнинг экспорт салоҳиятини янада
ошириш, хусусан, мазкур механизм орқали корхоналар томонидан ишга қабул
қилинган шахсларга тўланиши кўзланган ишсизлик нафақаларини тежаш,
тадбиркорлик субъектлари томонидан давлат бюджетига қўшимча ижтимоий
тўловларнинг манбасини яратди;
касбга ўқитиш ва қайта тайѐрлаш бўйича Давлат дастурида белгиланган
миқдорини ҳудудлар бўйича тақсимлаш услубиѐтини такомиллаштириш бўйича
таклифлар Меҳнат вазирлиги тизимида амалиѐтга жорий қилинган (Меҳнат
вазирлигининг 2016 йил 29 сентябрдаги 02-06/2893-сон
маълумотномаси). Мазкур таклиф Давлат дастурида белгиланган ишсизларни
касбга қайта тайѐрлаш бўйича ходимлар сонини ҳудудлар ўртасида муайян
устуворликларни ҳисобга олган ҳолда самарали тақсимлаш имконини берди;
кичик бизнес ва хусусий тадбиркорликни давлат томонидан тартибга
солиш борасидаги асосий тенденциялар бакалавриат таълим йўналишида
«Иқтисодиѐт назарияси» фанидан дарсликка киритилган (21.09.2005 й.; №0053).
Мазкур илмий натижалардан дарсликда фойдаланиш кичик бизнесни давлат
томонидан тартибга солишнинг мазмуни ва ўзига хос хусусиятларини очиб
беришга хизмат қилди;
давлат томонидан кичик бизнесни тартибга солиш, асосий йўналишлари,
восита ва усулларига оид илмий натижалар 5А230101-Иқтисодиѐт назарияси
мутахассислиги учун «Иқтисодий тизимлар трансформациялашув жараѐнлари
назарияси» фанидан дарсликка киритилган (13.03.2013 й.; №82-031). Илмий
натижалардан дарсликда фойдаланиш кичик бизнесни давлат томонидан
12
тартибга солишнинг асосий йўналишлари, восита ва усулларининг тавсифини
очиб беришга хизмат қилди;
кичик
бизнеснинг
ишловчилар
сони
жиҳатидан
мезонларини
белгилашнинг асосий концепциялари, давлат томонидан соҳага берилган
имтиѐзлар
самарадорлигини
баҳолашнинг
илмий-услубий
асосларини
такомиллаштириш бўйича таклифлардан
«Ўзбекистон Республикасида кичик
бизнес ва хусусий тадбиркорлик маркетинг стратегиясини ривожлантиришнинг
назарий ва методологик асосларини ишлаб чиқиш» мавзусидаги фундаментал
лойиҳада фойдаланилган
(Фан ва технологияларни ривожлантиришни
мувофиқлаштириш қўмитасининг 2016 йил 7 октябрдаги ФТК-0313/659-сон
маълумотномаси). Мазкур илмий натижалардан лойиҳада фойдаланиш
мамлакатимизда кичик бизнесни ривожлантириш стратегиясини ишлаб
чиқишда қўллаб-қувватлаш восита ва дастакларининг таъсирчанлигини
кучайтириш, турли кўринишдаги имтиѐзларнинг ижтимоий-иқтисодий
самарадорлигини ошириш имконини беради.
Тадқиқот натижаларининг апробацияси
. Тадқиқот натижалари 40 дан
ортиқ республика ва халқаро илмий-амалий конференцияларда, жумладан
«Ideas for business» (Tashkent, 2011), «Трансформация экономических
отношений в условиях преодоления последствий глобального финансово
экономического кризиса» (Москва, 2010), 16-, 17-, 18-«Международные
Плехановские чтения» (Москва, 2003, 2004, 2005), «Ўзбекистон иқтисодиѐтини
эркинлаштириш: муаммолар ва ҳал қилиш йўллари» (Тошкент, 2002),
«Управление персоналом в государственных организациях и коммерческих
структурах» (Москва, 2004), «Ўтиш иқтисодиѐти шароитида Ўзбекистон
иқтисодиѐти ва ташқи иқтисодий алоқаларни эркинлаштириш хусусиятлари»
(Тошкент, 2004), «Ўзбекистонда иқтисодий ислоҳотларнинг чуқурлашиши
шароитида барқарор иқтисодий ривожланиш муаммолари» (Тошкент, 2004),
«Иқтисодиѐтни модернизациялаш ва ислоҳ этиш – барқарор ўсишни
таъминлашнинг бош йўли» (Тошкент, 2005), «Ўзбекистонда жамиятни
модернизация қилишнинг долзарб муаммолари» (Тошкент, 2005), «Кичик
бизнес ва хусусий тадбиркорлик ривожланишининг хорижий тажрибаси ва
Ўзбекистонда уларнинг экспорт салоҳиятини юксалтириш муаммолари»
(Тошкент, 2005), «Иқтисодий ресурслардан самарали фойдаланиш мамлакат
экспорт салоҳияти ва рақобатбардошлигини оширишнинг муҳим омили»
(Тошкент,
2006),
«Иқтисодиѐтнинг
таркибий
қисмлари
ўртасидаги
мутаносиблик ва мувозанатни таъминлашнинг назарий асослари» (Тошкент,
2008), «Кичик бизнес ва хусусий тадбиркорлик: ижтимоий омиллар, натижалар
ва муаммолар» (Фарғона, 2009), «Жаҳон молиявий-иқтисодий инқирози,
Ўзбекистон шароитида уни бартараф этишнинг йўллари ва чоралари»
(Тошкент, 2009), «Кичик бизнес ва хусусий тадбиркорлик ижтимоий-иқтисодий
юксалиш омили» (Фарғона, 2011), «Кичик бизнес ва хусусий тадбиркорликни
ривожлантиришнинг минтақавий хусусиятлари» (Бухоро, 2011), «Иқтисодиѐтни
модернизациялаш шароитида кичик бизнес ва хусусий
тадбиркорлик:
муаммолар, ривожланиш истиқболлари» (Тошкент, 2011), «Иқтисодиѐтда
барқарор ўсиш суръатлари ва макроиқтисодий мутаносибликни
13
таъминлашнинг асосий йўналишлари» (Тошкент, 2011), «Ўзбекистон
Республикаси миллий иқтисодиѐтининг рақобатбардошлигини ошириш
йўллари» (Тошкент, 2012), «Фуқаролик жамиятини ривожлантиришнинг
иқтисодий омиллари» (Тошкент, 2012, 2013), «Ўзбекистон Республикасида
инновация-инвестиция фаолиятини янада такомиллаштиришда банк-молия
секторининг иштирокини кенгайтириш» (Тошкент, 2015), «Ўзбекистонда
рақобат муҳитининг шаклланиши: назария ва амалиѐт» (Тошкент, 2015),
«Ўзбекистонда мулкчилик шаклларининг ривожланиши: ютуқлар ва
муаммолар» (Тошкент, 2015), «Ўзбекистонда молиявий секторнинг ролини
ошириш ва унда илғор хориж тажрибасидан фойдаланиш» (Тошкент, 2015)
мавзуларидаги маъруза кўринишида баѐн этилган.
Тадқиқот натижаларининг эълон қилиниши.
Диссертация мавзуси
бўйича жами 72 та илмий иш, шу жумладан, 1 та илмий монография,
Ўзбекистон Республикаси Олий аттестация комиссиясининг докторлик
диссертациялари асосий илмий натижаларини чоп этиш тавсия этилган илмий
нашрларда 14 та мақола, жумладан, 11 таси республика ва 3 таси хорижий
журналларда нашр этилган.
Диссертациянинг тузилиши ва ҳажми.
Диссертация таркиби кириш,
тўртта боб, хулоса, фойдаланилган адабиѐтлар рўйхати ва иловалардан иборат.
Диссертация ҳажми 258 бетни ташкил этган.
ДИССЕРТАЦИЯНИНГ АСОСИЙ МАЗМУНИ
Кириш
қисмида диссертация мавзусининг долзарблиги ва зарурати асос
ланган, тадқиқотнинг мақсади ва вазифалари ҳамда объект ва предмети
шакллан-тирилган, республика фан ва технологиялари ривожланишининг
устувор йўналишларига боғлиқлиги кўрсатилган, тадқиқотнинг илмий янгилиги
ва амалий натижалари баѐн қилинган, олинган натижаларнинг назарий ва
амалий аҳамияти очиб берилган, тадқиқот натижаларини амалиѐтга жорий
қилиш, нашр этилган ишлар ва диссертация тузилиши бўйича маълумотлар
келтирилган.
Диссертациянинг
«Кичик бизнес фаолиятини давлат томонидан тар
тибга солишнинг назарий ва услубий асослари»
деб номланган биринчи
бобида кичик бизнес фаолиятини давлат томонидан тартибга солишнинг
назарий асослари, кичик бизнеснинг ишловчилар сони жиҳатидан мезонларини
белгилаш концепциялари, улар фаолиятини давлат томонидан тартибга
солишнинг восита ва усуллари қиѐсий таҳлил қилинган.
Бугунги кунга келиб давлат томонидан иқтисодиѐтни тартибга солишнинг
зарурлиги деярли барча иқтисодчи олимлар ва мутахассислар томонидан
эътироф этилмоқда. Таъкидлаш лозимки, бундай эътироф узоқ йиллар
давомида мазкур муаммога нисбатан турли илмий мактаб ва йўналишлар ҳамда
амалиѐтчиларнинг ўзаро кескин ва зиддиятли қарашлари, ѐндашувларининг
тадрижий кураши асосида шаклланди. Давлатнинг иқтисодий ролини турлича
илмий мактаблар (меркантилистлар, физиократлар, классик мактаб,
14
кейнсчилар, институционализм, неоконсерваторлар, неолиберализм ва бошқ.)
томонидан бу борада илгари сурилган ғоя ва таълимотларининг тизимли
таҳлили асосида ўзаро фарқланувчи (инкор этилган, чекланган ва кенг эътироф
этилган) ѐндашувлар тизими сифатида ифодалаш мумкин.
Тадқиқотлар ҳозирга қадар иқтисодиѐтни давлат томонидан тартибга
солиш жараѐнларининг объектлари аниқ тизимга солинмагани, бу борадаги
мавжуд ѐндашувлар ўзаро кескин фарқланишини кўрсатади. Шунга кўра,
иқтисодиѐтни давлат томонидан тартибга солиш соҳаларини ажратишда, турли
манбалардаги мавжуд таснифлашларни умумлаштирган ҳолда, унинг қуйидаги
асосий йўналишлари гуруҳланди: иқтисодий жараѐнларни тартиблаш;
иқтисодиѐтнинг муайян соҳаларини тартиблаш; иқтисодиѐтнинг турли
тармоқларини тартиблаш; иқтисодий фаолият турларини тартиблаш;
иқтисодиѐтнинг алоҳида секторларини тартиблаш; ижтимоий такрор ишлаб
чиқариш фазаларини тартиблаш ва ҳоказо. Мазкур йўналишлар бўйича
иқтисодиѐтни давлат томони-дан тартибга солиш соҳаларининг гуруҳлаб
чиқилиши натижасида мазкур жараѐннинг муайян, изчил тизим ва мазмунга эга
кўриниши шакллантирилди.
Жаҳондаги ривожланган мамлакатлар тажрибаси шуни кўрсатадики, кичик
бизнесни тартибга солиш мазкур соҳадан давлатнинг муҳим вазифалари
(жумладан,
бозор
муносабатларини
чуқурлаштириш, мулкни давлат
тасарруфидан чиқариш ва хусусийлаштириш, иқтисодиѐтнинг таркибий
тузилмасини такомиллаштириш, модернизациялаш ва диверсификациялаш
кабилар)ни амалга оширишда ўзига хос самарали восита ва дастак сифатида
фойдаланиш жиҳатидан ташкил этилиши зарур. Шу билан бирга, кичик
бизнесни давлат томонидан тартибга солишнинг фаолият ва танлов эркинлиги,
мустақил хўжалик юритиш, ташаббускорлик, иқтисодий манфаатдорликнинг
устуворлиги каби тамойиллар билан зид келмаслиги, яъни унинг мотивацион
жиҳатларига путур етказмаслиги муҳим ҳисобланади.
Бу ўринда кичик бизнесни давлат томонидан тартибга солиш объекти
сифатида намоѐн бўлишининг асосий сабабларидан бири – унинг жамият
ижтимоий-иқтисодий барқарорлигини таъминлашда жуда катта салоҳиятга эга
бўлгани ҳолда, номукаммал рақобат шароитида ўз имкониятларини тўлиқ
намоѐн этишда фаолият кўламининг чекланганлиги билан боғлиқ объектив
омилларнинг мавжудлиги ҳисобланади. Мазкур соҳанинг самарали фаолиятини
таъминлаш, унинг тўлақонли амал қилиши ва ривожланишига тўсқинлик
қилувчи омилларни бартараф этиш ҳамда ҳар томонлама қўллаб-қувватлаш ўз
мазмун ва мақсадларига кўра иқтисодиѐтни давлат томонидан тартибга
солиниши жараѐнларининг узвий қисми ҳисобланади.
Кичик бизнесни тартибга солиш самарадорлиги унинг алоҳида соҳа сифатидаги
мезонларининг аниқлик даражасига боғлиқ. Маълумотларга кўра, бу борада
дунѐнинг 75 дан ортиқ мамлакатида 50 дан ортиқ турли миқдор (масалан,
ишловчилар сони, капитал ҳажми, йиллик айланма ҳажми ва бошқ.) ва сифат
(масалан, муайян тармоққа мансублик, мулк ва бошқарувнинг ягона шахсда
уйғунлашуви, тармоқда ҳукмрон (монопол) мавқега эга бўлмаслик ва бошқ.)
тавсифидаги кўрсаткичларнинг мавжудлигига қарамай, ушбу
15
мамлакатларда кичик бизнес субъектлари мезонларининг белгиланишини ҳар
доим ҳам бир хил даражада аниқ ва муваффақиятли деб бўлмайди. Улар
орасида энг кенг қўлланиладиган миқдорий тавсифдаги кўрсаткич корхонанинг
ишловчилар сони жиҳатидан мезони ҳисобланиб, ундан фойдаланиш борасида
айрим мунозарали қарашлар мавжуд бўлсада, бироқ у ўзининг аниқлиги, амалий
қўллаш учун соддалиги, қолган кўрсаткичларни ҳам белгилаб бериши, халқаро
таққослашларни амалга ошириш учун қулайлиги билан ажралиб туради. Аммо,
агар ҳар қандай мезонни қўллашнинг назарий асосларига таянилмаса, юқорида
келтирилган аниқлик ва қулайликларнинг фойдалилик даражаси пасайиб
кетиши мумкин.
Таҳлиллар кўрсатадики, кичик бизнеснинг ишловчилар сони жиҳатидан
мезонларини белгилашда кўп ҳолатларда унинг назарий асослари эътибордан
четда қолмоқда. Натижада турли мамлакатларда қўлланилаѐтган мезонлар
«қуруқ» статистик аҳамият касб этиб, кичик бизнес соҳасининг иқтисодий
моҳиятини акс эттира олмайди. Шунга кўра, хўжалик юритувчи субъектларнинг
фаолият самарадорлигига таъсир этувчи жиҳатларни намоѐн этувчи турли
назарий-услубий қоидаларнинг тизимли тадқиқи асосида кичик бизнеснинг
ишловчилар сони жиҳатидан мезонларини белгилашда эътиборга олиниши
лозим бўлган 3 та ѐндашув тавсия этилди.
Биринчи ёндашув:
ишчи кучининг сўнгги қўшилган маҳсулотидан келиб
чиққан ҳолда белгилаш. Ушбу ѐндашувда корхонадаги ишловчилар сони ишчи
кучининг сўнгги қўшилган маҳсулоти миқдоридан келиб чиққан ҳолда
белгиланади. Ишчи кучининг сўнгги қўшилган маҳсулоти (MPL –
marginal
product of labor
) – ишчи кучининг қўшимча бирлигидан фойдаланиш
натижасида ишлаб чиқарилган маҳсулотнинг қўшимча миқдоридан иборат.
Маълумки, ишлаб чиқариш омиллари назариясига кўра, ҳар қандай омилдан
олинувчи қўшимча тушумлар ундан фойдаланганлик учун тўланадиган ҳақдан
катта бўлган ҳолдагина фойда ҳажмини оширади. Ушбу қоидадан келиб чиққан
ҳолда, кичик бизнес субъектлари томонидан ишловчиларни ѐллаш навбатдаги
ишчи кучи бирлиги қўшимча фойда келтирмай қўйгунга қадар, яъни қўшимча
тушум иш ҳақи миқдорига тенг бўлган даражагача пасайгунга қадар давом
этиши лозим.
Иккинчи ёндашув:
«корхонанинг минимал самарали кўлами»
концепциясига кўра белгилаш. Мазкур ѐндашувда минимал самарали ҳажм
концепциясига асосланилиб, бу ҳажм фирма ўзининг узоқ муддатли ўртача
харажатларини минималлаштириши мумкин бўлган ишлаб чиқаришнинг энг
кичик ҳажмини намоѐн этади. Мазкур концепциянинг мазмуни кўплаб
адабиѐтларда баѐн этилган
1
. Кичик бизнесда банд бўлганлар сонининг узоқ
муддатли ўртача харажатлар энг минималлашган чегарада бўлиши корхона
фаолиятининг самарадорлигини таъминлаш имконини беради.
Учинчи ёндашув:
корхона ходимлари сонини «функционал жиҳатдан
комплектлаш» концепциясига кўра белгилаш. Мазкур ѐндашувга кўра, кичик
бизнес корхонаси учун белгиланган ишловчиларнинг минимал сони, ушбу
1
Қаралсин: Макконнелл К.Р., Брю С.Л. Экономикс: Принципы, проблемы и политика. Пер. с англ. изд. – М.:
ИНФРА-М, 2003. - С.497-498.
16
корхонанинг фаолият хусусиятидан келиб чиққан ҳолда, мавжуд лавозим ва
вазифаларнинг ходимлар билан тўлиқ таъминланиши учун имконият яратмоғи
зарур.
Давлат томонидан кичик бизнеснинг ишловчилар сони жиҳатидан
мезонларини белгилашда улардаги мавжуд лавозим ва вазифаларнинг ходимлар
билан тўлиқ ва етарли даражада таъминланганлигини эътиборга олмаслик
пировардида мазкур соҳа корхоналарининг ишлаб чиқариш самарадорлигига
жиддий таъсир кўрсатиши мумкин. Шунга кўра, давлат томонидан белгиланган
миқдорий мезонлар иқтисодиѐтнинг турли соҳа ва тармоқларидаги кичик
бизнес
корхоналарининг
функционал
жиҳатдан
ходимлар
билан
таъминланишига имкон бериш даражасини қуйидаги формула орқали аниқлаш
мақсадга мувофиқ:
n
=
−
∑
≥
К М В
i
. (1)
0
i
=
1
Бунда:
К
–
давлат томонидан белгиланган ишловчилар сони жиҳатидан мезоннинг кичик бизнес
корхоналарининг функционал жиҳатдан ходимлар билан таъминланишига имкон
бериш даражаси;
М
–
кичик бизнес корхоналаридаги ишловчилар сонининг давлат томонидан белгиланган
юқори чегараси;
В
i
–
муайян типдаги корхона ходимларининг i-лавозим ѐки вазифалар бўйича сони.
Кичик бизнес субъектлари фаолиятини давлат томонидан тартибга солиш
борасидаги назарий қоидалар ва амалий тажрибаларнинг таҳлили шуни
кўрсатадики, соҳанинг тараққий этиб бориши билан унинг ривожланганлик
даражасига мувофиқ келувчи тартибга солишнинг турли йўналишлари, восита
ва усулларидан фойдаланиш мақсадга мувофиқ.
Диссертациянинг
«Ўзбекистонда кичик бизнеснинг ривожланиши ва
уни давлат томонидан тартибга солиш ташкилий-иқтисодий асосларининг
такомиллашуви»
деб номланган иккинчи бобида кичик бизнес субъектларини
белгилаш мезонининг такомиллашув босқичлари, соҳани давлат томонидан
тартибга солиш чоралари ва натижалари, тадбиркорлик субъектларини ташкил
этиш ва давлат рўйхатидан ўтказишни такомиллаштириш, кичик бизнес
субъектлари фаолиятини ривожлантириш учун қулай ишчан муҳитнинг
яратилиши жараѐнлари тадқиқ этилган.
Ўзбекистонда
мустақиллик
давридан
бошлаб
кичик
бизнесни
ривожлантириш ижтимоий-иқтисодий тараққиѐт стратегиясининг муҳим
йўналишларидан бирига айланди. Кичик бизнесни ривожлантириш мамлакатда
таркибий ўзгаришларни амалга ошириш, мулкни давлат тасарруфидан чиқариш
ва хусусийлаштириш, ўрта мулкдорлар қатламини таркиб топтириш,
иқтисодиѐтни эркинлаштириш, модернизациялаш ва диверсификациялаш каби
муҳим стратегик ислоҳотлар билан узвий равишда амалга оширилди. Мазкур
ислоҳотларнинг
мазмун-моҳиятига
мос
равишда
кичик
бизнеснинг
мезонларини белгилаш жараѐнлари такомиллаштириб борилди.
Диссертацияда кичик бизнеснинг асосий фаолият кўрсаткичларини
соҳадаги мезонга оид ўзгаришлар таъсиридан ҳоли тарзда таҳлил қилишни
17
таъминлаш мақсадида бир хилдаги миқдорий чегаралар амал қилган даврлар
алоҳида босқичларга (I босқич – 1992-1995 йиллар; II босқич – 1995-1998
йиллар; III босқич – 1998-2003 йиллар; IV босқич – 2003-2011 йиллар; V босқич
– 2011 йилдан ҳозирги вақтгача) ажратиб олинди ҳамда улардаги
ривожланишнинг асосий тенденциялари очиб берилди.
Таҳлиллар кўрсатадики, кейинги босқичларда тадбиркорлик фаолияти
учун қулай ишчан муҳитни яратишга алоҳида эътибор қаратилмоқда. Айниқса,
тадбиркорлик фаолиятини ташкил этиш ва самарали амалга оширишга
қаратилган тизимли шарт-шароитлар қаторида тадбиркорлик субъектларини
давлат рўйхатидан ўтказиш жараѐнларини такомиллаштириш муҳим ўрин
тутади.
Ўзбекистондаги тадбиркорлик субъектларини давлат рўйхатидан ўтказиш
ташкилий-ҳуқуқий жараѐнларининг тадқиқи асосидаги хулосаларнинг назарий
платформага ўтказилиши уларни илмий мушоҳадалаш имконини яратди. Бунга
кўра, тадбиркорлик субъектларини ташкил қилиш ва давлат рўйхатидан
ўтказиш энг аввало тадбиркорлик фаолиятини ташкил этиш тўғрисидаги
ғоянинг пайдо бўлиши, бу борадаги имкониятларнинг ўрганилиши, зарур
ҳужжатларнинг тайѐрланиши ва тегишли рўйхатга олиш идоралари (ТСРОИ)га
мурожаат қилишдан тортиб, то уни давлат рўйхатидан ўтказилгунгача бўлган
даврни, яъни тадбиркорлик субъектларини ташкил этиш ва рўйхатга олиш
жараѐнининг умумий даврини қамраб олади (1-расм).
Тартибга солинмайдиган босқич Тартибга солинадиган босқич
Ғоя Амалга ошириш
имкониятларини
ўрганиш
Ҳужжатларни
тайёрлашТСРОИга
мурожаат
қилиш
Рўйхатга олиш жараёни
Тадбиркорлик субъектини
рўйхатга олиш
Тадбиркорлик субъектларини ташкил этиш ва рўйхатга олиш жараёнининг умумий
даври
1-расм. Тадбиркорлик субъектларини ташкил этиш ва рўйхатга
олиш жараѐнларининг тартибга солиш жиҳатидан босқичлари
1
.
1-расмдан кўринадики, назарий-услубий жиҳатдан умумий даврни икки –
тартибга солинадиган ва тартибга солинмайдиган босқичларга ажратиш
мумкин. Тартибга солинадиган босқич мутассади тузилмалар томонидан
тадбиркорлик субъектларини рўйхатга олиш бўйича муайян хатти-ҳаракатлар
учун аниқ вақт белгилаб берилган жараѐнларни ўз ичига олади. Тартибга
солинмайдиган босқичдаги жараѐнлар тадбиркор ѐки таъсисчиларнинг ўз
ихтиѐрига кўра амалга ошириладиган чора-тадбирлардан иборат бўлади.
Фикримизча, тадбиркорлик субъектларини рўйхатга олишни
соддалаштириш, шу жумладан муддатларини қисқартиришда имкон қадар
тадбиркорлик субъектларини кўпроқ ташкил этишни рағбатлантириш нуқтаи
назаридан ѐндашиш зарур. Зеро, «Бизнинг яна бир муҳим вазифамиз – кичик
бизнес ва тадбиркорлик соҳасини қўллаб-қувватлаш ва рағбатлантириш,
1
Муаллиф ишланмалари асосида тузилган.
18
мамлакатимиз иқтисодий қудратини, юртимизда тинчлик ва барқарорлик,
ижтимоий тотувликни мустаҳкамлашдан, бу соҳа улушини янада ошириш учун
қулай шарт-шароитлар яратиб беришдан иборат»
1
. Бунинг учун тадбиркорлик
субъектларини ташкил этиш борасидаги ғояларни қўллаб-қувватлашдан
бошлаб, уларни амалга ошириш имкониятларини ўрганиш ҳамда тегишли
ҳужжатларни тайѐрлашгача бўлган жараѐнларни сифатли ва қисқа муддатларда
бажарилишини таъминловчи махсус инфратузилма хизматлари фаолиятини
янада такомиллаштириш ва ўз хизмати сифати учун масъуллик механизмини
кучайтириш таклиф этилади. Мазкур чора-тадбирларнинг амалга оширилиши
тадбиркорлик субъектларини ташкил этиш ва рўйхатга олиш жараѐнларини
давлат томонидан тартибга солиш чегараларини кенгайтириб, унинг
такомиллашувига олиб келади.
Диссертациянинг «
Ўзбекистоннинг ижтимоий-иқтисодий ривожлани шида
кичик бизнес салоҳиятидан фойдаланиш даражасини ошириш
» деб
номланган учинчи бобда кичик бизнес фаолиятини давлат томонидан тартибга
солишда имтиѐзлардан самарали фойдаланиш, янги иш ўринлaрини ярaтиш вa
aҳoли дaрoмaдини oшириш бoрaсидa кичик бизнeс сoҳaсини давлат томонидан
қўллаб-қувватлаш (рағбатлантириш) механизмлари, кичик бизнес субъектлари
нинг таркибий тузилмасини такомиллаштириш йўналишлари тадқиқ этилган.
Кичик бизнес субъектларига бериладиган имтиѐз ва преференцияларнинг
мазмуни, самарадорлиги ва миқдорий чегараларини белгилашнинг назарий
услубий асосларини баѐн этишда уларнинг асосий жиҳатларини ифодалашга
формализацион ѐндашиш мақсадга мувофиқ (1-жадвал).
1-жадвал
Кичик бизнес субъектларига давлат томонидан имтиѐзлар бериш
шарт-шароитларини ифодалашга формализацион ѐндашув
2
Кичик бизнес субъектлари фаолиятининг йирик корхоналарга нисбатан иқтисодий
жиҳатдан тенг бўлмаган шарт-шароитлари:
ec
bb
> ec
sb
ec
bb
– йирик корхоналар фаолиятининг иқтисодий шарт-шароитлари;
ec
sb
– кичик бизнес субъектлари фаолиятининг иқтисодий шарт-шароитлари.
Кичик бизнес субъектларига компенсацияловчи имтиѐзлар тақдим этилиши натижасида
улар фаолиятининг йирик корхоналар фаолияти иқтисодий шарт-шароитлари билан
бирхиллашуви:
ec
bb
= ec
sb
+ p
comp
p
comp
- компенсацияловчи имтиѐзлар.
Иқтисодиѐтнинг устувор тармоқ ва соҳаларида кичик бизнеснинг салоҳияти ва ижобий
самараларидан имкон қадар кенгроқ фойдаланишни таъминлаш мақсадида устунлик
берувчи имтиѐзлар берилиши натижасида кичик бизнеснинг фаолият юритиш
шарт-шароитларининг бошқа йирик корхоналар шароитларига нисбатан кенгайиши:
ec
bb
< ec
sb
+ p
comp
+ p
pr
p
pr
- устунлик берувчи имтиѐзлар.
1
Эркин ва фаровон, демократик Ўзбекистон давлатини мард ва олижаноб халқимиз билан бирга қурамиз.
Шавкат Мирзиѐевнинг Ўзбекистон Республикаси Президенти лавозимига киришиш тантанали маросимига
бағишланган Олий Мажлис палаталарининг қўшма мажлисидаги нутқи // Халқ сўзи, 2016 йил 15 декабрь, №247
(6682).
2
Муаллиф ишланмалари асосида тузилган.
19
Энг аввало, мазкур имтиѐзлар беришнинг объектив зарурлиги, бир
томондан, иқтисодиѐтдаги барча хўжалик юритувчи субъектлар учун тенг
иқтисодий шароит яратиш борасидаги давлатнинг ўз вазифасини бажариши,
бошқа томондан, хўжалик юритишнинг муҳим шакли сифатидаги кичик
бизнеснинг ўзига хос ижтимоий-иқтисодий афзалликларга эгалиги орқали
изоҳланади.
Шуни ҳам эътиборга олиш керакки, кичик бизнес субъектлари учун
бериладиган имтиѐзлар миллий иқтисодиѐтга келтириши мумкин бўлган самара
ҳажми муайян чегарага қадар ўсиб бориб, ўзининг энг юқори ҳажмига етгач,
имтиѐзлар ҳажмининг янада ошиб бориши билан миллий иқтисодиѐтга келувчи
самара ҳажми пасайиб боради. Бироқ, мазкур натижа имтиѐзларнинг ҳаддан
ташқари юқори чегарасида кичик бизнес субъектлари фаолияти миллий
иқтисодиѐтга умуман самара келтирмайди, деган маънони англатмайди. Балки,
ушбу соҳа келтирадиган иқтисодий самара асоссиз ва меъѐрдан ортиқ берилган
имтиѐзлар оқибатида миллий иқтисодиѐтда вужудга келувчи йўқотишларга
нисбатан кичрайиб боради ва маълум чегарада умуман барҳам топади.
Мамлакатдаги ишчи кучи бандлигини таъминлаш ва aҳoли дaрoмaдларини
oширишда кичик бизнес ва хусусий тадбиркорлик катта салоҳиятга эга бўлиб,
ундан тўлиқ ва самарали фойдаланиш иқтисодий сиѐсатнинг марказий
бўғинини ташкил этади. Чунки, кичик бизнес корхоналари ташкил топиш
жараѐнининг енгиллиги, уларнинг капитал сиғими паст бўлган янги иш
ўринларини тезлик билан ташкил этишга қодирлиги, ишчи кучини ѐллашда
миқдор самарасининг амал қилиши, ишга ѐллаш ва меҳнат қилишнинг
мослашувчан шарт-шароитлари кенг тарқалганлиги (тўлиқсиз иш куни ѐки
ҳафтаси, меҳнатнинг ўзгарувчи графиги, ўриндошлик ва ҳ.к.) каби ўзига хос
жиҳатлари ишчи кучи бозоридаги талаб ва таклиф мувозанатини таъминлаш
ҳамда аҳоли даромадларини ошириш борасида қўшимча имкониятларни ишга
солади.
Бозор иқтисодиѐтининг тез ўзгарувчан шароитида, айниқса, иқтисодиѐтда
таркибий ўзгартириш ва модернизациялаш жараѐнлари таъсирида ялпи ишчи
кучи талаби ва таклифи таркибида вужудга келувчи ўзаро номувофиқликни
қисқартиришда Меҳнат вазирлиги ҳузуридаги Касбий таълим ва қайта
тайѐрлаш маркази фаолияти муҳим ўрин тутади. Бироқ, амалий тажриба шуни
кўрсатадики, мазкур таълим марказларида қайта тайѐргарликдан ўтган ишчи ва
мутахассисларни кичик бизнес субъектлари томонидан ишга қабул қилиш
етарли даражадаги бандликни таъминламаслиги мумкин. Чунки, бу ҳолатда
ҳали янги касб ѐки ихтисослиги бўйича муайян тажрибага эга бўлмаган
ходимнинг меҳнат унумдорлиги паст бўлиши сабабли корхона эгаси уни ишга
қабул қилишни хоҳламаслиги мумкин. Шунга кўра, Таълим марказлари
томонидан тайѐрланган ва қайта тайѐрланган ишчи ва мутахассисларни ишга
ѐллашни рағбатлантирувчи иқтисодий механизмни жорий этиш таклиф этилади
(2-расм).
Шунингдек, ишсизларни касбга ўқитиш ва қайта тайѐрлаш бўйича Давлат
дастурида белгиланган миқдорини ҳудудлар бўйича тақсимлаш услубиѐтини
такомиллаштириш мақсадга мувофиқ. Бунда ишсизлик даражаси, аҳоли
20
таркибида ѐшлар ва аѐллар сони, экспортга маҳсулот (хизмат) ишлаб
чиқаришни янада ривожлантириш зарурати ва имконияти, аҳоли таркибида кам
таъминланган, ижтимоий ҳимояга муҳтож фуқаролар сони нисбатан юқори
бўлган ҳудудларга устуворлик бериш лозим.
Устувор соҳалар бўйича кадрлар
тайёрлаш ва қайта тайёрлаш
ИШЧИ,
МУТАХАССИС
М ≥ 16 ой ИТ =4 ой;
УТ ≥ 12 ой
Муайян
Касбий таълим ва
қайта тайѐрлаш
маркази
Шартнома
муносабати
М=16 ой
БАНДЛИККА
КЎМАКЛАШИШ
ЖАМҒАРМАСИ
Шартнома асосида ёлланган
ходимнинг иш ҳақи ва
ижтимоий
нисбатда
Шартнома
тўлови асосида
ёлланган
ишга ёллаш
ходимнинг
иш ҳақи
КОРХОНА
М = 4 ой
Асосий ходимлар ягона
ижтимоий тўлови
Имтиёз асосида
ёлланган ходимлар
ягона ижтимоий
тўлови
ДАВЛАТ
БЮДЖЕТИ
Корхона миқёсидаги самара: Жамият миқёсидаги самара:
2-расм. Касбий таълим ва қайта тайѐрлаш марказларида тайѐрланган
ходимларни ишга ѐллашни рағбатлантирувчи иқтисодий механизм
1
.
Жамғарма томонидан юқорида белгиланган устуворликларни ҳисобга
олган ҳолда касбга ўқитиш ва қайта тайѐрлаш кўзда тутилган ходимлар сонини
ҳудудлар бўйича тақсимлашда қуйидаги ҳисоблаш усулидан фойдаланиш
тавсия этилади:
. (2)
Бунда:
Ҳ
i
– i ҳудуд учун касбга ўқитиш ва қайта тайѐрлаш бўйича ажратиладиган ўринлар сони;
i
–
мамлакатдаги муайян ҳудудлар;
УС
– мамлакат бўйича йил давомида касбга ўқитиш ва қайта тайѐрлаш бўйича ажратилган
ўринлар умумий сони;
ҲС –
мамлакатдаги ҳудудлар сони;
И
– кўрсаткични аниқлашда ҳисобга олинувчи омиллар индекси;
j
– кўрсаткични аниқлашда ҳисобга олинувчи муайян омил.
1
Муаллиф ишланмалари асосида тузилган.
21
Ўзбекистонда 2030 йилга бориб ЯИМ ҳажмини 2 баробарга ошириш
вазифасини ҳал қилишда кичик бизнес имкониятларидан фойдаланиш марказий
ўрин тутади. Шунга кўра, кичик бизнес субъектлари сони ва ишлаб чиқариш
ҳажмига таъсир кўрсатувчи омилларнинг эконометрик моделини қуриш муҳим
ҳисобланади (2- ва 3-жадвал).
2-жадвал
Ўзбекистонда кичик бизнес корхоналари маҳсулот (хизмат) ишлаб чиқариш
ҳажмига таъсир этувчи омилларнинг эконометрик модели натижалари
Боғлиқ ўзгарувчи (Dependent Variable): Кичик бизнес корхоналари маҳсулот (хизмат) ишлаб чиқариш ҳажми
LOG(Y)
Метод (Method): Жамланма энг кичик квадратлар усули (Panel Least Squares)
Танланма (Sample): 2011-2014
Жами кузатувлар сони ( Total panel (balanced) observations ): 56
Ўзгарувчилар
(Variable)Коэффициент
(Coefficient)Станд. хатолик
(Std. Error)Т-статистика
(t-Statistic)Эҳтимоллик
(Prob.)
Константа (C) -13.06115 4.311490 -3.029383 0.0043 Ҳар минг кишига тўғри келадиган
инвестиция ўртача ҳажми LOG(X1)0.480374 0.060775 7.904128 0.0000
Кичик бизнес корхоналари сони LOG(X2)
Cross-section fixed (dummy variables) R
2
1.997408 0.460399 4.338425 0.0001 Effects Specification
(R-squared)0.944919 Боғлиқ ўзгарувчи ўртачаси
Мослашган R
2
Mean dependent var 8.087979
(Adjusted R-squared)0.924264 Стандарт оғиш
(S.D. dependent var)0.568171
Регр. станд. хатолиги
(S.E. of regression)0.156362 Акаике мезони
(Akaike info criterion)-0.638334
Қолдиқлар квадратлари
(Sum squared resid)0.977959 Шварц мезони
йиғиндиси
Логорифмик ҳақиқитга яқинлик
(Log likelihood)
F-статистика
(Schwarz criterion)-0.059662
33.87335 Ханна-Куин мезони
(Hannan-Quinn criter.) -0.413984
(F-statistic)45.74719 Дарбин-Уотсон статистикаси
Durbin-Watson stat 1.927699
Эҳтимоллик (F-стат.)
Prob (F-statistic) 0.000000
2-жадвалда келтирилган ҳисоб-китоб натижалари асосида кўп омилли
регрессион модель қуйидаги кўринишга эга бўлди:
Y = -13.06115 + 0.4804х1 + 1.9974х2 (3)
Маълумотлардан кўринадики, ҳар минг киши аҳоли сонига тўғри
келадиган инвестицияларнинг ўртача ҳажмининг 1 фоизга ошиши кичик бизнес
субъектлари томонидан яратиладиган товарлар ва хизматлар ҳажмининг 0,48
фоизга ошишига олиб келади. Айни пайтда, кичик бизнес корхоналари
сонининг 1 фоизга кўпайиши улар томонидан яратиладиган товарлар ва
хизматлар ҳажмининг 2 фоизга ошишига олиб келади.
3-жадвалда келтирилган ҳисоб-китоб натижалари асосида қуйидаги
регрессион моделга эга бўлдик:
Y = 3.535469 + 0.843160X1 - 0.183345X2 + 0.219225Х3 (4) Жадвал
маълумотларидан кўринадики, моделда меҳнат ресурслари
22
сонининг 1 фоизга ошиши кичик бизнес субъектлари сонининг 0,84 фоизга
ошишига олиб келади. Айни пайтда, қишлоқ аҳолиси улушининг 1 фоизга
кўпайиши кичик бизнес субъектлари сонининг 0,18 фоизга камайишига олиб
келади. Шунингдек, йирик корхоналар сонининг 1 фоизга кўпайиши кичик
бизнес субъектлари сонининг 0,21 фоизга кўпайишига олиб келади.
3-жадвал
Ўзбекистонда кичик бизнес корхоналари сонига таъсир этувчи омилларнинг
эконометрик модели натижалари
Боғлиқ ўзгарувчи (Dependent Variable): Кичик бизнес субъектлари сони LOG(Y)
Метод (Method): Энг кичик квадратлар усули (Least Squares)
Кузатувлар сони (Included observations): 161
Ўзгарувчилар
(Variable)Коэффициент
(Coefficient)Станд. хатолик
(Std. Error)Т-статистика
(t-Statistic)Эҳтимоллик
(Prob.)
Константа (C)
3.535469 0.408688 8.650774 0.0000 Меҳнат ресурслари сони
LOG(X1) 0.843160 0.063716 13.23308 0.0000 Қишлоқ аҳолиси улуши
LOG(X2) -0.183345 0.083911 -2.185001 0.0308 Йирик корхоналар сони
LOG(Х3) 0.219225 0.054640 4.012144 0.0001 R
2
(R-squared)0.689845 Боғлиқ ўзгарувчи ўртачаси
Мослашган R
2
Mean dependent var 6.627478
(Adjusted R-squared)0.682155 Стандарт оғиш
(S.D. dependent var)0.581818
Регр. станд. хатолиги
(S.E. of regression)0.328016 Акаике мезони
(Akaike info criterion)0.639966
Қолдиқ квадратлар йиғиндиси
(Sum squared resid)13.01890 Шварц мезони
(Schwarz criterion)0.730472
яқинлик (Log likelihood) -35.99786 Ханна-Куин мезони
Логорифмик ҳақиқатга F-статистика
(Hannan-Quinn criter.) 0.676734
(F-statistic)89.70926 Дарбин-Уотсон статистикаси
Durbin-Watson stat 1.857633
Эҳтимоллик (F-стат.)
Prob (F-statistic) 0.000000
Таъкидлаш лозимки, кичик бизнес корхоналари сонини ўстиришнинг ўзи
соҳанинг иқтисодий салоҳиятини тегишли даражада кенгайтирмайди.
Иқтисодий салоҳиятни кенгайтириш кичик бизнеснинг технологик ва тармоқ
жиҳатидан таркибий тузилмасини такомиллаштириш, хусусан, илғор техника ва
технологиялардан фойдаланиб, замонавий талабга жавоб берувчи тайѐр
маҳсулот ишлаб чиқарувчи, инновацион лойиҳа ва ишланмаларни амалга
оширувчи
кичик
корхона
ва
микрофирмаларни
устувор
даражада
ривожлантириш билан боғлиқ (3-расм).
Расмдан кўринадики, кичик бизнеснинг ривожланишида табиий ривожла
ниш ҳамда таркибий ўзгартириш даврларини ажратиб кўрсатиш мумкин.
Табиий ривожланиш даврида кичик бизнес субъектлари давлатнинг тартибга
солиш таъсирисиз, эркин рақобат ва иқтисодий манфаатдорлик шароитида
фаолият кўрсатади ва таркибий тузилмаси шаклланади. Бунда унинг мамлакат
ижтимоий-иқтисодий барқарорлигига қўшаѐтган ҳиссаси ҳам, соҳанинг мавжуд
иқтисодий салоҳиятидан келиб чиққан ҳолда, ўзининг табиий даражасини
намоѐн этади. Бироқ, кичик бизнес субъектлари сони ошиб бориши билан
рақобат даражасининг ҳаддан ташқари кучайиши кичик бизнес табиий
23
иқтисодий салоҳияти (
ТИС
КБ
)нинг нисбатан пасайиб бориши ҳамда, бунинг
натижасида, ижтимоий-иқтисодий барқарорликка қўшилаѐтган табиий ҳисса
(
ТБҲ
КБ
)нинг ҳам пасайишига олиб келади.
Давлатнинг
Табиий
ривожланиш даврида
барқарорликка қўшилган
ҳисса
Табиий ривожланиш
давридаги КБ
иқтисодий салоҳияти
тартибга солиш
самараси
КБ иқтисодий салоҳияти
нинг кенгайиши
ЎБҲ
КБ
ТБҲ
КБ
ЎИС
КБ
ТИС
КБ
Кичик бизнес
субъектлари сони
Табиий ривожланиш даври Таркибий ўзгартириш даври
Шартли
белгилар:
ТИС
КБ
-
кичик бизнеснинг табиий иқтисодий салоҳияти;
ЎИС
КБ
- кичик бизнес иқтисодий салоҳиятининг ўзгартирилган даражаси;
ТБҲ
КБ
- кичик бизнеснинг ижтимоий-иқтисодий барқарорликка қўшаѐтган табиий ҳиссаси;
ЎБҲ
КБ
- кичик бизнесни ижтимоий-иқтисодий барқарорликка қўшаѐтган ҳиссасининг ўзгартирилган
даражаси.
3-расм. Кичик бизнес таркибий тузилмасини такомиллаштириш орқали
ижтимоий-иқтисодий барқарорликнинг таъминланиши
1
.
Бундай салбий ҳолатни олдини олишнинг оқилона йўли – давлат
томонидан кичик бизнес таркибий тузилмаси шаклланишини тартибга солиш
ҳисобланади. Яъни кичик бизнес субъектлари таркибий тузилишини тармоқ ва
технологик жиҳатидан тартибга солиш соҳа иқтисодий салоҳиятининг
ўзгартирилган даражаси (
ЎИС
КБ
)ни ҳамда соҳа томонидан мамлакат ижтимоий
иқтисодий барқарорлигига қўшилаѐтган ҳиссанинг ўзгартирилган даражаси
(
ЎБҲ
КБ
)ни таъминлаш имконини беради.
Диссертациянинг
«Кичик бизнесни давлат томонидан тартибга солиш
иқтисодий механизмларини такомиллаштириш»
деб номланган тўртинчи
бобида кичик бизнес фаолиятини тартибга солишда пул-кредит усулларидан
фойдаланиш, кичик бизнес субъектларининг ташқи иқтисодий фаолиятини
тартибга солиш, уларнинг инновацион ғоялар ва технологияларни амалиѐтга
жорий этишдаги иштирокини фаоллаштиришга қаратилган илмий таклифлар ва
амалий тавсиялар ишлаб чиқилган.
Кичик бизнесни давлат томонидан тартибга солишда пул-кредит
сиѐсатидан фойдаланиш муҳим бўлиб, мазкур тадқиқот ишида пул таклифини
тартибга солиш борасидаги айрим тадбирларнинг кичик бизнес субъектларига
таъсири кўриб чиқилган. Хусусан, давлат пул-кредит сиѐсатининг таъсири
турли кўламдаги, яъни йирик хўжалик юритувчи субъектлар ва кичик
тадбиркорлик субъектлари фаолиятига турлича таъсир қилиши асослаб
берилган (4-расм).
1
Муаллиф ишланмалари асосида тузилган.
24
ҳажми
ЙК
2
3
ТЙК
ЭМС
ТКБ
ЭМС
ТКБ-НП
ЭМС
1 Кредит
КБ
2
Кичик бизнеснинг
“оғма проекцияси”
3
ТЙК
РМС
ТКБ
РМС
ТКБ-НП
РМС
А. Монетар сиёсат
қўлланилмаган ҳолат
Шартли белгилар:
Б. Монетар сиёсатни қўллаш
таъсири
ТЙК
ЭМС
, ТЙК
РМС
– экспансионистик ва рестрикцион монетар сиѐсат таъсирида йирик хўжалик
субъектларига ажратилаѐтган кредит ҳажми;
ТКБ
ЭМС
, ТКБ
РМС
– экспансионистик ва рестрикцион монетар сиѐсат таъсирида кичик бизнес
субъектларига ажратилаѐтган кредит ҳажмига тўғри (параллел) проекция;
ТКБ-НП
ЭМС
,ТКБ-НП
РМС
– экспансионистик ва рестрикцион монетар сиѐсат таъсирида кичик
бизнес субъектларига ажратилаѐтган кредит ҳажмига нотўғри (оғма) проекция;
1
– тижорат банклари
томонидан йирик хўжалик субъектлари ва кичик бизнес субъектларига ажратилган кредит ҳажми
ўртасида тафовут ҳолати;
2
– монетар сиѐсатнинг барча иқтисодий субъектларга таъсири бир хилда бўлган ҳолатда
кредит ҳажмида вужудга келувчи тўғри (параллел) проекция;
3
– монетар сиѐсатнинг кичик бизнес субъектларига таъсирининг ўзига хос тавсифи ҳолатида
кредит ҳажмида вужудга келувчи нотўғри (оғма) проекция.
4-расм. Пул-кредит сиѐсати орқали таъсирнинг тадбиркорлик турли
секторлари бўйича фарқланиши
1
.
Расмдан кўринадики, давлат пул-кредит сиѐсатининг кичик бизнес
субъектларига таъсири турли шарт-шароитларда турлича натижаларга олиб
келиши мумкин. Мамлакатда пул-кредит сиѐсати дастакларининг иқтисодиѐтни
тартибга солиш борасидаги мавжуд салоҳиятидан тўлиқ фойдаланилмаслик ўз
ўрнида кичик бизнес субъектлари фаолиятини тартибга солиш самарадорлигига
ҳам таъсир кўрсатади. Бу борадаги маълумотлар таҳлилига кўра, тижорат
банклари томонидан иқтисодиѐтга ажратилган кредитлар ҳажми ва, тегишли
равишда, уларнинг ялпи ички маҳсулотга нисбатан солиштирма салмоғи
кўпайиб бормоқда (2011-2015 йилларда олдинги йилга нисбатан ўсиш суръати
тегишли равишда 136,5%; 129,9%; 129,9%; 131,3%; 122,7% ни ташкил этган).
Худди шундай манзарани кичик бизнес субъектлари учун ажратилган кредитлар
ҳажмида ҳам кузатиш мумкин: мазкур кўрсаткичнинг олдинги йилга нисбатан
ўсиш суръати 2011 йилда 148,1%, 2012 йилда 132,5%, 2013 йилда 132,1%, 2014
йилда 131,4%, 2015 йилда 131,5% ни ташкил этган.
Ушбу рақамлар тижорат банкларининг ўртача йиллик фоиз ставкасининг
пасайиши билан иқтисодий субъектларга ажратилаѐтган банк кредитлари
1
Муаллиф ишланмалари асосида тузилган.
25
ҳажмининг ошиб бораѐтганлигини кўрсатади. Бироқ, шунга ҳам алоҳида
эътибор қаратиш лозимки, 2012 йилда мамлакатимизда тижорат банкларининг
ўртача йиллик фоиз ставкаси ўсган шароитда ҳам кредит ҳажмининг юқори
суръатларда ошиши мазкур жараѐнларнинг монетар сиѐсат дастакларидан кўра
кўпроқ давлатнинг бевосита қўллаб-қувватлаш чора-тадбирлари таъсирида рўй
бераѐтганини англатади. Яъни, кичик бизнес субъектлари учун кредит
линияларининг очилиши, имтиѐзли кредитлаш дастурлари ва бошқа чоралар
ажратилаѐтган кредитлар ҳажмининг бир маромда ўсиб боришини
таъминламоқда.
Кичик бизнес субъектларининг ташқи савдо фаолиятдаги иштироки йирик
корхоналарга қараганда сезиларли даражада чекланади. Бунга сабаб – экспортга
мўлжалланган йирик товар ишлаб чиқарувчи томонидан олинувчи миқѐсдан
ижобий самара, маҳсулот бирлигига тўғри келувчи доимий харажатлар ва
трансакцион харажатлар қийматининг нисбатан пастлиги йирик корхоналар
маҳсулотлари таннархини пасайтириб, бошқа тенг шароитларда кичик бизнес
субъектларига нисбатан рақобатдошлик даражасини оширади. Демак, бундан
кўринадики, кичик бизнес субъектларининг ташқи иқтисодий фаолиятдаги
иштирокини таъминлаш учун уларга давлат томонидан таъсир, яъни қўллаб
қувватлаш зарур бўлади (5-расм).
Давлат
таъсири
D
A
Ташқи бозордаги
нарх даражаси
Ички бозордаги
нарх даражаси
B C
Маҳсулот бирлиги таннархи
(экспорт харажатлари билан)
Маҳсулот бирлиги таннархи
(экспорт харажатларисиз)
Маҳсулот ишлаб
Кичик бизнес
чиқариш ҳажми
субъектлариЙирик бизнес
субъектлари
5-расм. Кичик бизнеснинг экспортдаги иштирокини давлат томонидан
тартибга солишнинг зарурлиги
1
.
Чизмадан кузатиладики, юқорида санаб ўтилган омиллар таъсирида кичик
бизнес субъектлари билан йирик бизнес субъектлари маҳсулот бирлиги
таннархи кескин фарқ қилади. Жумладан, агар йирик бизнес субъектлари
маҳсулот ишлаб чиқаришининг ҳар қандай ҳажмидаги таннархи ички бозордаги
нарх даражасидан паст, яъни ишлаб чиқариш рентабелли бўлса, кичик бизнес
субъектларининг аҳамиятли қисми шундай ҳолатга эришади (
A чегара
). Бироқ,
кичик корхоналар маълум қисмининг ички бозордаги (экспорт
1
Муаллиф
ишланмалари асосида тузилган.
26
харажатларисиз) маҳсулот бирлиги таннархи нарх даражасидан юқори бўлади
(
В чегара
). Ушбу фарқ одатда давлатнинг қўллаб-қувватловчи ѐрдами ҳисобига
«компенсацияланади». Бироқ, мазкур фарқ ташқи бозорга чиқиш билан
аҳамиятли даражада кучаяди (
С чегара
). Шунга кўра, бу ҳолатда давлатнинг
аҳамиятли даражадаги тартибловчи дастаклари тақозо этиладики, уларнинг
таъсирида кичик бизнес субъектларининг экспорт харажатларини ўз ичига
олувчи маҳсулот бирлиги таннархи ташқи бозордаги нарх даражасидан паст
бўлиши лозим. Айнан шу ҳолдагина кичик бизнес субъектларида экспорт
жараѐнларида иштирок этишга рағбат ҳосил бўлади.
Назарий-услубий таҳлил натижалари кичик бизнес субъектлари
маҳсулотларини ташқи бозорга самарали тарзда экспорт қилиш имконини
берувчи ишлаб чиқариш ҳажми чегараси ҳам мавжудлигини кўрсатади (
D
чегара
). Ушбу чегаранинг вужудга келиши кичик бизнес субъектларининг ўз
маҳсулотларини ташқи бозорга самарали тарзда экспорт қилиши мумкин
бўлган қуйидаги ҳолатлар орқали таъминланади:
1) маҳсулот ѐки хизматнинг ўз табиати, технологик хусусиятларига кўра
асосан кичик бизнес субъектлари томонидан ишлаб чиқарилишининг мақсадга
мувофиқ бўлиши. Масалан, ҳунармандчилик буюмлари, қишлоқ хўжалиги
маҳсулоти, хизматларнинг айрим турлари, ноѐб тавсифдаги маҳсулотлар ва ҳ.к.
Бундай ҳолатда уларнинг йирик корхона шаклидаги рақобатчиси мавжуд
бўлмайди;
2) маҳсулотга бўлган ташқи талабни йирик ишлаб чиқарувчилар тўлиқ
қондира олмаган ҳолат. Бунда таннархи нисбатан баландроқ бўлган кичик
бизнес субъектлари томонидан ишлаб чиқарилган маҳсулотлар ҳам юқори
даражадаги ташқи нархларда сотилиши мумкин;
3) айрим маҳсулот турларининг йирик корхоналарда ишлаб чиқарилиши
рентабелли ва самарали бўлмаслиги. Бундай ҳолат кичик корхона учун ташқи
бозорда майдон, бўшлиқни ҳосил қилади ва маҳсулоти таннархи нисбатан
баландлигига қарамай, кичик бизнес субъекти самарали фаолият кўрсата олади.
Юқоридаги
фикр-мулоҳазалардан
кўринадики,
кичик
бизнеснинг
экспортдаги иштирокини кенгайтириш учун уларнинг қандай тоифага
мансублигини аниқлаб, алоҳида ѐндашув ишлаб чиқиш лозим. Шунга кўра,
кичик бизнес субъектлари экспорт фаолиятини рағбатлантирувчи омилларнинг
асосий тавсифи турли даражаларда (маҳсулот, корхона, тармоқ, ҳудуд,
макромуҳит) намоѐн бўлиши, тегишли равишда уларни тартибга солишни ҳам
тармоқ, ҳудуд ва макродаражада амалга ошириш мумкинлигини ҳисобга олиб,
кичик бизнес субъектлари экспорт фаолиятини давлат томонидан тартибга
солишнинг ўзаро мувофиқлаштирилган чора-тадбирлар мажмуини ишлаб
чиқиш зарурлиги асосланди.
Ўзбекистонда кичик бизнес субъектлари томонидан маҳсулот экспорт қилишни
макродаражада тартибга солиш борасида аҳамиятли чора-тадбирлар амалга
оширилмоқда. Жумладан, Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2013 йил 8
августдаги ПҚ-2022-сон «Кичик бизнес ва хусусий тадбиркорлик субъектлари
экспортини қўллаб-қувватлаш борасидаги қўшимча чора тадбирлар
тўғрисида»ги қарорига кўра Ташқи иқтисодий фаолият миллий
27
банки ҳузурида республика минтақаларида ҳудудий филиаллари, шунингдек
хорижий давлатлардаги ваколатхоналари бўлган Кичик бизнес ва хусусий
тадбиркорлик субъектларининг экспортини қўллаб-қувватлаш жамғармаси
ташкил этилди. Жамғарма ҳисоботларига кўра, ўтган даврда унинг асосий
фаолият кўрсаткичлари бўйича ижобий натижа қайд этилган. Жумладан, 2015
йилда 2014 йилга нисбатан имзоланган экспорт шартномалари ҳажмининг
178,4%, амалга оширилган экспорт ҳажмининг 124,1%, ҳуқуқий, молиявий ва
ташкилий хизматлар кўрсатилган тадбиркорлик субъектлари сонининг 133,9%,
халқаро кўргазма ва анжуманларда иштирок этишига ѐрдам кўрсатилган кичик
бизнес субъектлари сонининг 240%, мазкур тадбирлар доирасида имзоланган
экспорт келишувлари ҳажмининг 201,5% га ўсишига эришилган. Шу билан бир
қаторда, шартнома тузишда ѐрдам кўрсатилган тадбиркорлик субъекти сони
(58,5%), чет эллик ҳамкорларни топиш (64,2%), халқаро кўргазмаларда
иштирок этиш, халқаро сертификатлар олиш ва божхона расмийлаштируви
(74,9%), экспорт шартномаларини тузиш ва рўйхатга қўйиш (35,5%) бўйича
хизматлар кўрсатилган тадбиркорлик субъекти сони олдинги йилга нисбатан
пасайган. Бу эса Жамғарма фаолияти самарадорлигини мунтазам баҳолаб ва
ошириб бориш заруратини вужудга келтириб, ишда унинг умумий фаолият
самарадорлиги, экспорт шартномаларини қоплаш ва ҳаѐтийлиги, экспорт
фаолиятга янги субъектларнинг жалб этилиши, экспорт таркибига янги
маҳсулот турларининг киритилиши даражаси кўрсаткичлари тизими тавсия
этилган.
Жамғарма фаолиятининг самарадорлигини баҳолашда эътибор қаратиш
муҳим бўлган жиҳатлардан бири – кичик бизнес субъектларига экспорт
шартномаларини тузишда кўрсатиладиган ѐрдамнинг манзиллилик даражаси
ҳисобланади. Шунга кўра, ушбу нуқтаи-назардан Жамғарманинг иш фаолияти
самарадорлигини баҳолашнинг «Тескари тартибдаги рейтинг нисбати» усулидан
фойдаланиш таклиф қилинган (4-жадвал).
Кичик бизнес субъектларининг инновацион фаолиятдаги иштирокини
давлат томонидан тартибга солиш муҳим ҳисобланади. Бу борада Ўзбекистон
Республикаси Молия вазирлиги, Иқтисодиѐт вазирлиги, Вазирлар Маҳкамаси
ҳузуридаги Фан ва технологияларни ривожлантиришни мувофиқлаштириш
қўмитасининг 2009 йил 24 апрелдаги 48, 71, 5-сонли қарорлари билан
тасдиқланган «Хўжалик бошқарув органлари ва корхоналарнинг модернизация
ва янги технологиялар жамғармаси тўғрисида Низом» орқали ташкил этиш ва
тартибга солиш кўзда тутилган жараѐнларнинг янада самарали амал қилишини
таъминлаш мақсадида қуйидаги таклифлар илгари сурилган: Жамғарма номини
«Модернизация ва инновациялар жамғармаси» тарзида ўзгартириш; уни барча
йирик корхоналарда ташкил этилишини қоида тариқасида белгилаш; иннова
цион фаолиятда кичик бизнес субъектларининг иштирокини фаоллаштириш
мақсадида жамғарманинг муайян фоизини (масалан, табақалашган ҳолда 5 дан
то 20% гача) инновацион кичик бизнес корхоналари билан ҳамкорликда амалга
оширилишини таъминлаш; Жамғарма маблағларининг кичик бизнес субъект
ларига буюртма сифатида тақдим этилган қисмига давлат томонидан қўшимча
имтиѐзларни тақдим этиш; Жамғарма маблағларининг манбаларини бюджет
28
маблағлари, бюджетдан ташқари фондлар, халқаро ташкилотлар маблағлари ва
бошқа жалб этилган маблағлар ҳисобига кенгайтириш.
4-жадвал
Жамғарма томонидан экспорт шартномаларини тузишда кўрсатиладиган ѐрдамни
манзиллилик даражасини баҳолашнинг
«
Тескари тартибдаги рейтинг нисбати
»
усули амаллари кетма-кетлиги
1
Амаллар
Амалда бажариладиган ишнинг
Ҳисоблаш усули ѐки
кетма
асосий мазмуни
келиб чиқувчи натижа
кетлиги
1-амал
Мамлакатдаги кичик бизнес субъектлари умумий
экспорти ҳажмида ҳудудларнинг улушини аниқлаш
2-амал
Мазкур улушларни тўғри боғлиқликдаги (“ўсиб
борувчи”) рейтинг кўрсаткичлари орқали ифодалаш
(1-рейтинг)
3-амал
Жамғарма ѐрдамида тузилган кичик бизнес субъектлари
экспорт шартномалари ҳажмида ҳудудларнинг улушини
аниқлаш
4-амал
Мазкур улушларни тўғри боғлиқликдаги (“ўсиб
борувчи”) рейтинг кўрсаткичлари орқали ифодалаш
(2-рейтинг)
5-амал
Ҳудудлар умумий сонидан келиб чиққан ҳолда “Тескари
тартибдаги рейтинг нисбати” кўрсаткичининг энг юқори
(идеал) қийматини аниқлаш
6-амал
1-рейтинг ва 2-рейтинг ўртасидаги нисбатни ҳисоблаш
орқали
экспорт
шартномаларини
тузишда
кўрсатиладиган
ѐрдам манзиллилик даражасининг
амалдаги ҳолатини аниқлаш
7-амал
Экспорт шартномаларини тузишда кўрсатиладиган ѐрдам
манзиллилик даражасининг амалдаги ҳолатини “Тескари
тартибдаги рейтинг нисбати” кўрсаткичининг энг юқори
(идеал) қиймати билан таққослаш орқали хулоса
чиқариш
Юқоридаги чора-тадбирларнинг амалга оширилиши мамлакатимизда
кичик бизнеснинг инновацион ғоялар ва технологияларни амалиѐтга жорий
этишдаги иштирокини янада фаоллаштириш учун янги имкониятларни яратади.
ХУЛОСАЛАР
1. Кичик бизнес субъектлари фаолиятини тартибга солиш, уларни қўллаб
қувватлаш жараѐнларини давлатнинг иқтисодий сиѐсатини самарали амалга
ошириш, тадбиркорликнинг фаолият ва танлов эркинлиги, мустақил хўжалик
юритиш, ташаббускорлик, иқтисодий манфаатдорликнинг устуворлиги каби
тамойилларига ҳамда мотивацион жиҳатларига путур етказмаслик нуқтаи
назаридан ташкил этиш соҳанинг жадал ривожланишига имкон яратади.
2. Кичик бизнес субъектларини давлат томонидан тартибга солиш
объектини белгилаб олиш мақсадида ишловчилар сони жиҳатидан мезонларни
ўрнатишда назарий асосларга таяниш, хусусан, ишчи кучининг сўнгги
қўшилган маҳсулоти, «корхонанинг минимал самарали кўлами» ва корхона
ходимлари сонини «функционал жиҳатдан комплектлаш» концепцияларидан
1
Муаллиф ишланмалари асосида тузилган.
29
келиб чиқиш мазкур соҳа фаолияти самарадорлигини таъминлашга имкон
беради.
3. Кичик бизнес субъектлари фаолиятини давлат томонидан тартибга
солиш шакл ва воситалари кичик бизнес соҳасининг ривожланганлик
даражасига кўра ўзгариб, унга мос тушувчи воситалар қўлланиб бориши лозим.
Соҳа тараққиѐтининг дастлабки палласида кўпроқ тадбиркорлик асосларига
ўқитиш, бизнес-режа тузишда кўмаклашиш ва маслаҳат бериш, турли
имтиѐзлар бериш, микрокредитлаш муҳим ўрин тутса, нисбатан кейинги
босқичида имтиѐзли кредитлаш, лизинг, кафиллик тизимини яратиш, ўрта
муддатли кредитлар тақдим этиш, навбатдаги босқичида эса давлат буюртмаси
билан таъминлаш, ташқи бозорга чиқишга кўмаклашиш, миллий ва хорижий
инвестицияларни
жалб
этиш
мувофиқ
тушади.
Шунингдек,
соҳа
тараққиѐтининг дастлабки босқичларида кўпроқ давлатнинг бевосита тартибга
солиш механизмлари самарали бўлса, унинг ривожланиб бориши билан
билвосита тартибга солиш механизмларининг роли кучайиб боради.
4. Тадбиркорлик субъектларини рўйхатга олишни соддалаштириш, шу
жумладан муддатларини қисқартиришда имкон қадар уларни кўпроқ ташкил
этишни рағбатлантириш нуқтаи-назаридан ѐндашиш, бунда тадбиркорлик
субъектларини ташкил этиш борасидаги ғояларни қўллаб-қувватлашдан
бошлаб, уларни амалга ошириш имкониятларини ўрганиш ҳамда тегишли
ҳужжатларни тайѐрлашгача бўлган жараѐнларни сифатли ва қисқа муддатларда
бажарилишини таъминловчи махсус инфратузилма хизматлари фаолиятини
янада такомиллаштириш ва ўз хизмати сифати учун масъуллик механизмининг
кучайтирилиши мазкур жараѐнларни давлат томонидан тартибга солиш
чегараларини кенгайтириб, самарадорлигининг ошишига олиб келади.
5. Кичик бизнес субъектларини давлат томонидан тартибга солиш
доирасида
ишбилармонлик
муҳитининг
ривожланганлик
даражасини
ифодаловчи миллий рейтинг тизими кўрсаткичларини Doing Business
индикаторларига мувофиқлаштириш ҳамда уларнинг қамраб олиниши
коэффициентининг баҳолаб борилиши бизнес юритиш шарт-шароитларининг
яхшиланишига сезиларли таъсир кўрсатади.
6. Кичик бизнес субъектларига давлат томонидан имтиѐзлар белгилашда
мазкур жараѐнга давлат иқтисодий сиѐсатининг муҳим таркибий қисми
сифатида ѐндашиш; имтиѐзлар рағбатлантирувчилик таъсирининг пасайиб
кетишига йўл қўймаслик; имтиѐзлар ҳар бир турининг мазмун-моҳиятидан
келиб чиққан ҳолда, уларни ўзаро узвий боғлиқликда ва кетма-кетликда
қўллаш, бунда ҳар бир алоҳида ҳолат бўйича энг юқори самарага эришиш
мумкин бўлган имтиѐз туридан фойдаланиш; имтиѐзларнинг таъсирини
мунтазам равишда таҳлил қилиб, уларнинг самарадорлигини баҳолаб бориш
ҳамда шароитлар ўзгариши туфайли ушбу таъсир пасайганда уларни
ўзгартириш бўйича чораларнинг ўз вақтида қўлланиши юқори даражадаги
самарани таъминлайди.
7. Кичик бизнес субъектларини давлат томонидан тартибга солишда пул кредит
сиѐсати таъсирининг ўзига хос тавсифини эътиборга олиш мазкур жараѐнлар
самарадорлигининг ошишига имкон яратади. Айниқса, кичик бизнес
30
субъектлари
томонидан
банк
кредитларига
бўлган
талабни
тўғри
шакллантирилишининг
тартибга
солиниши,
мазкур
жараѐнларнинг
рағбатлантирилишида, энг аввало мамлакатдаги иқтисодий фаолликни
таъминлаб туриш учун етарли пул миқдори, яъни иқтисодиѐтнинг мақбул
даражадаги монетизация даражасини таъминлаш вазифасидан келиб чиқиш
мақсадга мувофиқ ҳисобланади.
8. Тижорат банкларининг кичик бизнес субъектларини кредитлаш
самарадорлигини ошириш бўйича давлат таъсири ўз ичига қуйидаги асосий
тадбирларни олиши лозим: тижорат банкларининг кичик бизнес субъектларини
кредитлашдан манфаатдорлигини ошириш; Марказий банкнинг монетар сиѐсат
дастакларидан тижорат банкларини кичик бизнес субъектларини кредитлашда
рағбатлантириш йўлида фойдаланиш; Имтиѐзли кредит бериш махсус
жамғармаси
кредитларини
кўпайтиришни
рағбатлантириш;
тижорат
банкларининг кредит портфелида узоқ муддатли кредитлар салмоғини
оширишни рағбатлантириш.
9. Кичик бизнеснинг ташқи савдо фаолиятини давлат томонидан тартибга
солишда соҳанинг экспорт фаолиятини рағбатлантирувчи маҳсулот, корхона,
тармоқ, ҳудуд ва макромуҳит даражасига хос бўлган ҳар бир омилнинг
самарали иштирокини таъминловчи яхлит стратегиянинг шакллантирилиши
маҳсулот экспорт қилишни тармоқ, ҳудуд ва макродаражада тартибга солиш
дастакларини
ишлаб
чиқиш орқали таъминланади. Бунда экспорт
шартномаларини тузишда кўрсатиладиган ѐрдам манзиллилик даражасини
баҳолашнинг «Тескари тартибдаги рейтинг нисбати» усулидан фойдаланиш
мазкур жараѐнлар самарадорлигини оширишга имкон яратади.
10. Кичик бизнес корхоналари ташкил топиш жараѐнининг енгиллиги,
уларнинг капитал сиғими паст бўлган янги иш ўринларини тезлик билан
ташкил этишга қодирлиги, ишчи кучини ѐллашда миқдор самарасининг амал
қилиши, ишга ѐллаш ва меҳнат қилишнинг мослашувчан шарт-шароитлари кенг
тарқалганлиги каби ўзига хос жиҳатлари ишчи кучи бозоридаги талаб ва
таклиф мувозанатини таъминлаш ҳамда аҳоли даромадларини ошириш
борасида қўшимча имкониятларни ишга солади. Касбий таълим ва қайта
тайѐрлаш марказлари томонидан тайѐрланган ва қайта тайѐрланган ходимларни
ишга ѐллашни рағбатлантирувчи иқтисодий механизмнинг жорий этилиши,
ишсизларни касбга ўқитиш ва қайта тайѐрлаш бўйича Давлат дастурида
белгиланган миқдорини ҳудудлар бўйича тақсимлаш услубиѐтининг
такомиллаштирилиши бозор иқтисодиѐтининг тез ўзгарувчан шароитида,
айниқса, иқтисодиѐтда таркибий ўзгартириш ва модернизациялаш жараѐнлари
таъсирида ялпи ишчи кучи талаби ва таклифи таркибида вужудга келувчи ўзаро
номувофиқликни қисқартириш имконини беради.
11. Гаус-Марков мезонлари ѐрдамида текшириш натижасида статистик
аҳамиятли эканлиги, параметрларининг ишончли эканлиги ҳамда мультиколле
неарлик ва гетероскедастик хатоликлари йўқлиги аниқланган кўп омилли
регрессион модель шуни кўрсатадики, кичик бизнеснинг мамлакат ялпи ички
маҳсулотидаги улушини янада оширишда соҳа корхоналари сонини аҳамиятли
даражада кўпайтириш, уларга киритилаѐтган инвестициялар ҳажмини
31
сезиларли даражада ўстиришни тақозо этади. Бунда кичик бизнес
субъектларининг
йирик
корхоналар
билан
кооперация
алоқаларини
ривожлантириш, уларда банд бўлган ходимлар сонини кўпайтириш, айниқса,
қишлоқ жойларда кичик бизнес корхоналарини ташкил этиш орқали бандлик
даражасини ошириш муҳим йўналишлардан ҳисобланади.
12. Кичик бизнес субъектларининг инновацион фаолиятдаги иштирокини
давлат томонидан тартибга солишда муайян таклифларнинг амалга
оширилиши, жумладан, «Модернизация ва инновациялар жамғармаси»ни барча
йирик корхоналарда ташкил этиш, инновацион фаолиятда кичик бизнес
субъектларининг
иштирокини
фаоллаштириш
мақсадида
жамғарма
маблағларининг муайян қисмини инновацион кичик бизнес корхоналари билан
ҳамкорликда фойдаланилишини таъминлаш, йирик фирмалар томонидан
ажратилган, кичик корхоналар билан ҳамкорликдаги фаолият учун
йўналтирилган венчур (тахликали) инвестициялаш асосий компаниядаги
ИТТКИга сарфларни минималлаштириш, технология, кадрларни айирбошлаш,
техник ва технологик вазифаларни самарали ҳал этиш, корхоналар ўртасида
нисбатан мустаҳкам кооперацион алоқаларни ўрнатиш имконини беради.
32
РАЗОВЫЙ НАУЧНЫЙ СОВЕТ НА ОСНОВЕ НАУЧНОГО СОВЕТА
14.07.2016.I.31.01 ПО ПРИСУЖДЕНИЮ УЧЕНОЙ СТЕПЕНИ ДОКТОРА
НАУК ПРИ БАНКОВСКО-ФИНАНСОВОЙ АКАДЕМИИ РЕСПУБЛИКИ
УЗБЕКИСТАН И ТАШКЕНТСКОМ ФИНАНСОВОМ ИНСТИТУТЕ
ТАШКЕНТСКИЙ ГОСУДАРСТВЕННЫЙ
ЭКОНОМИЧЕСКИЙ УНИВЕРСИТЕТ
ГАФУРОВ УБАЙДУЛЛО ВАХАБОВИЧ
СОВЕРШЕНСТВОВАНИЕ ЭКОНОМИЧЕСКИХ МЕХАНИЗМОВ
ГОСУДАРСТВЕННОГО РЕГУЛИРОВАНИЯ МАЛОГО БИЗНЕСА
08.00.08 – Экономика предпринимательства и малого бизнеса
08.00.01 – Экономическая теория
(экономические науки)
АВТОРЕФЕРАТ ДОКТОРСКОЙ ДИССЕРТАЦИИ
город Ташкент - 2017 год
33
Тема докторской диссертации зарегистрирована под номером 30.09.2014/B2014.5.I310 в
Высшей аттестационной комиссии при Кабинете Министров Республики Узбекистан.
Докторская диссертация выполнена в Ташкентском государственном экономическом
университете.
Автореферат диссертации на трѐх языках (узбекский русский, английский) размещен на веб
странице научного совета (www.bfa.uz) и информационно – образовательном портале “ZiyoNet”
(www.ziyonet.uz).
Научный консультант: Юсупов Ахмадбек Таджиевич
доктор экономических наук, профессор
Официальные оппоненты: Иминов Одилжон Каримович
доктор экономических наук, профессор
Абдурахмонов Олим Қаландарович
доктор экономических наук, профессор
Набиев Элшод Ганиевич
доктор экономических наук, профессор
Ведущая организация:
Государственный комитет Республики Узбекистан по
приватизации, демонополизации и развитию
конкуренции
Защита диссертации состоится «___»____________ 2017 года в ____ часов на заседании
разового научного совета на основе научного совета 14.07.2016.I.31.01 по защите
диссертаций на соискание ученой степени доктора экономических наук при Банковско
финансовой академии Республики Узбекистан и Ташкентском финансовом институте по
адресу: 100000, г.Ташкент, ул. Мовароуннахр, 16.
Тел.: (99871) 237-53-25, факс: (99871) 237-
54-01, e-mail: info@bfa.uz.
С докторской диссертацией можно ознакомиться в Информационно-ресурсном центре
Банковско-финансовой
академии
Республики
Узбекистан
(зарегистрировано
под
номером___). Адрес: 100000, г. Ташкент, ул. Мовароуннахр, 16.
Тел.: (99871) 237-53-25, факс:
(99871) 237-54-01, e-mail: info@bfa.uz.
Автореферат диссертации разослан «___»_______ 2017 года
(протокол реестра ____ от «____»_________ 2017 года).
А.Ш.Бекмуродов
Председатель научного совета по присуждению
ученой степени доктора наук, д.э.н., профессор
Ш.Р.Актамов
Учѐный секретарь разового научного совета на
основе научного совета по присуждению
ученой степени доктора наук, PhD
Н.
Н.Х.Хайдаров
Председатель научного семинара при разовом
научном совете на основе научного совета по
присуждению ученой степени доктора наук,
д.э.н., профессор
34
ВВЕДЕНИЕ (Аннотация докторской диссертации)
Актуальность и необходимость темы диссертации.
В мировой
экономике за последние десять лет, особенно, в условиях устранения
негативного влияния последнего мирового финансово-экономического кризиса
радикально меняются многие теоретические взгляды на роль государства в
регулировании экономики и функции малого бизнеса в обеспечении высоких
темпов экономического развития. По данным Международного Валютного
Фонда (IMF), «на сегодняшний день в мире 90% предприятий, относящихся к
малому и среднему бизнесу, обеспечивают работой 63% мирового населения. В
масштабе Европейского союза, общая доля малого и среднего бизнеса
составляя 99,8 процента, обеспечивает работой 85 процентов населения,
которые участвуют в образовании всего 58 процентов добавленной
стоимости»
1
.
С первых лет независимости в Республике Узбекистан развитие малого
бизнеса и частного предпринимательства рассматривалось в качестве
приоритетного направления социально-экономического развития национальной
экономики.
Отмечая
ключевые
принципы,
на
которых
строится
институциональное развитие малого бизнеса в Узбекистане, следует признать,
что он базируется «...на сформированной мощной законодательной и правовой
базе, постоянном ее совершенствовании, системной государственной помощи в
вопросах предоставления бизнесу льгот и преференций, техническом и
технологическом переоснащении и модернизации производства»
2
. Государством
были реализованы систематические меры по регулированию малого бизнеса, в
частности, направленные на повышение его доли в производстве валового
внутреннего
продукта
и
в
обеспечении
занятости
населения,
совершенствование
технологической
структуры
малого
бизнеса,
удовлетворение потребностей в кредитных ресурсах и создание благоприятной
предпринимательской среды. В результате успешного регулирования развития
деятельности малого бизнеса, по итогом 2015 года доля малого бизнеса и
частного предпринимательства в валовом внутреннем продукте Узбекистана
составила 56,5%; в объеме промышленного производства – 40,6%, в объеме
сельскохозяйственного производства – 98,4%, в объеме инвестиций в основной
капитал – 35,8%. В настоящее время в сфере малого бизнеса и частного
предпринимательства успешно трудится 77,9% занятого населения страны
3
.
В мировой экономике ключевое значение приобретают совершенствование
экономических механизмов государственной поддержки малого бизнеса за счет
эффективного использования потенциала денежно-кредитных, инвестицион
ных, имущественных и других механизмов воздействия на малые предприятия,
создание благоприятной деловой среды для их развития, поиск путей
1
Источник:
https://www.imf.org/external/pubs/ft/sdn/2015/sdn1504.pdf
2
Выступление Президента Республики Узбекистан на открытии международной конференции «О роли и
значении малого бизнеса и частного предпринимательства в реализации социально-экономической политики в
Узбекистане». 14 сентября 2012 года. – www.uza.uz
3
Данные приведены на основе следующего источника: Малое предпринимательство Узбекистана.
Государственный комитет Республики Узбекистан по статистике. Статистичекий сборник. – Т., 2016, с.18-50.
35
наращивания их экспортного потенциала за счет внедрения инновационных
идей и технологий. Наличие указанных обстоятельств предопределили
актуальность темы диссертационного исследования и направления научного
поиска его автора.
Данное диссертационное исследование в определенной степени служит
реализации задач, определенных в Указах Президента Республики Узбекистан
№УП-4354 от 24 августа 2011 года «О дополнительных мерах по формированию
максимально благоприятной деловой среды для дальнейшего развития малого
бизнеса и частного предпринимательства», №УП-4725 от 15 мая 2015 года «О
мерах по обеспечению надежной защиты частной собственности, малого
бизнеса и частного предпринимательства, снятию преград для их ускоренного
развития», №УП-4848 от 5 октября 2016 года «О дополнительных мерах по
обеспечению ускоренного развития предпринимательской деятельности,
всемерной защите частной собственности и качественному улучшению делового
климата» и других нормативно правовых документов, связанных с
институциональным укреплением экономических механизмов государственного
регулирования малого бизнеса в Республике Узбекистан.
Соответствие исследования с приоритетными направлениями
развития науки и технологий республики.
Данное исследование выполнено в
рамках проекта ППИ-2 - «Разработка научных основ дальнейшего углубления
демократических
реформ,
формирование
гражданского
общества,
модернизации и либерализации национальной экономики» в соответствии с
приоритетным направлением развития науки и технологий республики I.
«Духовно-нравственное и культурное развитие демократического и правового
общества, формирование инновационной экономики».
Обзор зарубежных научных исследований по теме диссертации
1
.
Научные исследования по совершенствованию экономических механизмов
государственного регулирования малого бизнеса проводятся ведущими
научными центрами и высшими учебными заведениями мира, в том числе:
Economic Development Institute, World bank, Harvard University, Peterson Institute
for International Economics, University of Chicago (США), Organisation for
Economic Cooperation and Development (OECD) (Франция), World Intellectual
Property Organization (WIPO) (Швецария), Asia-Pacific Economic Cooperation
(APEC) (Сингапур), Montpellier Business School (Франция), Институт
экономической политики (Россия), Oxford University (Великобритания),
Organization for Small and Medium Enterprises and Regional Innovation (SMRJ)
(Япония), The Institut für Mittelstandsforschung (IfM) (Германия), Ташкентский
государственный экономический университет и Ташкентский финансовый
институт (Узбекистан).
1
Обзор зарубежных научных исследований по теме диссертации составлен на основе http://www.montpellier
bs.com/; http://www.doingbusiness.org/~/media/WBG/DoingBusiness/Documents/Annual-Reports/English/DB16-Full
Report.pdf;
http://www.ncapec.org/docs/what_is_apec.pdf;
http://www.ecattrade.com/single-post/2016/03/30/Trans
Pacific-Partner-ship-Benefits-Small-and-Medium-Sized-Enterpri-ses-in-Global-Production-Chains;
http://www.ifm
bonn.org/uploads/tx_ifmstudies/workingpaper_02_15.pdf; http://www.meti.go.jp/english/press/2015/pdf/0424_01a.pdf
http://www.smrj.go.jp/index.html; http://www.wipo.int/portal/en/index.html; и др. источников.
36
В результате исследований, проведенных в известных зарубежных
научных центрах по совершенствованию экономических механизмов
государственного регулирования малого бизнеса получен ряд важных научных
результатов: разработаны рекомендации по совершенствованию механизмов
обеспечения достоверности, прозрачности, степени охвата и решения проблем
в плане учета имущества на стадии организации бизнеса (Easiness of Doing
Business, World Bank); обоснованы преимущества использования методов
управления
малыми
предприятиями на основе «цепи глобального
производства» (GPCs) для повышения экспортного потенциала малого бизнеса
(Peterson Institute for International Economics, США); разработаны предложения
по регулированию корпоративной социальной ответственности в малом бизнесе
и повышению ее влияния на рост инвестиционной привлекательности
(Montpellier Business School, Франция); выявлены эффективные средства
государственного контроля и стимулирования по повышению инновационной
эффективности малого бизнеса (World Intellectual Property Organization,
Швейцария); обоснованы меры по повышению эффективности организации
ведения малого бизнеса в форме фрилансинга (SMRJ, Япония); подготовлены
предложения по упрощению процедур притока инвестиций на базе
индивидуальных планов действия (IAP), разработаны меры по усилению
экономического и технического сотрудничества (Asia-Pacific Economic
Cooperation
,
Франция); обоснована эффективность применения системы бизнес
инкубатора в развитии навыков инновационного бизнеса в высших
образовательных учреждениях (IfM, Германия).
На мировом уровне исследования по совершенствованию теоретико
методологических, методических и экономико-правовых основ организации
экономических механизмов государственного регулирования малого бизнеса
ведутся
в
таких
приоритетных
направлениях,
как:
повышение
стабилизационной роли малого бизнеса в период циклических колебаний в
мировой и национальных экономиках; использование малого бизнеса в качестве
фактора обеспечения конкурентоспособности и формирования инновационной
экономики;
совершенствование
профессиональной
подготовки
и
переподготовки работающих в малом бизнесе путем расширения системы
бизнес-образования; усиление механизмов организации производственно
технологической кооперации малых и крупных предприятий на основе
развития контрактных отношений; активизация участия малого бизнеса в
корпоративных отношениях.
Степень изученности проблемы.
Теоретико-методологической основой
развития малого бизнеса и совершенствования экономических механизмов его
государственного регулирования в стране служат законы Республики
Узбекистан, касающиеся данной сферы, указы, постановления Президента
Республики Узбекистан, указы Кабинета Министров, труды Первого
Президента Республики Узбекистан И.Каримова.
Теоретические аспекты использования потенциала экономических
механизмов
государственного
регулирования
экономики
и
развития
деятельности малого бизнеса всесторонне были проанализированы в научных
37
трудах таких зарубежных ученых, как: А.Смит, Ж.Б.Сэй, Р.Кантильон,
А.Маршалл,
Й.Шумпетер,
Ж.Кейнс,
Р.Хизрич,
М.Питерс,
Ф.Хайек,
М.Г.Лапуста, Ю.Л.Старостин, К.Р.Макконнелл, С.Л.Брю, Ф.Ф.Хамидуллин,
М.М.Хаит, Г.Н.Власов, А.М.Желтов
1
и др.
Отдельные аспекты использования потенциала экономических механизмов
государственного регулирования малого бизнеса освещены в работах таких
узбекских ученых, как Ё.Абдуллаев, М.Р.Болтабаев, Ф.Каримов, А.Н.Самадов,
Р.Ходжаев, Ш.Ж.Эргашходжаева, Ш.Юлдашев, А.Т.Юсупов, М.С.Косимова,
Б.К.Гойибназаров
2
и др.
Пути повышения эффективности регулирования малого бизнеса в
различных отраслях экономики и социально-экономические проблемы их
развития были рассмотрены в научных исследованиях Х.П.Абулкосимова,
И.А.Бакиевой, Н.К.Муродовой, К.Муфтайдинова, А.А.Кулматова
3
и других
ученых.
В работах У.Бойматовой, И.У.Ибрагимова, Д.Собиржоновой, Р.Ходжаева,
Ф.К.Шоюсуповой, А.Эгамбердиева
4
и других авторов исследованы вопросы
совершенствования механизма государственного регулирования деятельности
малых предприятий. Вопросы моделирования и прогнозирования тенденций
развития малого бизнеса рассмотрены в трудах Б.Ю.Ходиева, С.К.Салаева
5
и
других ученых.
1
Сэй Ж.Б. Трактаты политической экономии. – М.: Экономика. 1985. – 55 с.; Смит А. Исследование о природе
и причинах богатства народов. Т.1.– М.: Ось, 1977. – 480 с.; Маршалл А. Принципы политической экономии. Т. –
1. – М.: Прогресс, 1993. – 415 c.; Шумпетер Й. Теория экономического развития. – М.: Прогресс, 1985. –159 с.;
Кейнс Ж. Общая теория занятости, процента и денег. – М.: Экономика, 1948. – С. 238-241.; Хизрич Р., Питерс М.
Предпринимательство или как завести собственное дело и добиться успеха. – М.: Прогресс, 1991. – 223 с.; Хайек
Ф. Дорога к рассвету – М.: Экономика, 1992. – 91 с.; Лапуста М.Г, Старостин Ю.Л. Малое предпринимательство.
М.: Инфра-М, 1997. – С.87.; Макконелл К.Р., Брю С.Л. Экономикс. В 2-х т. Т
1. – М., 1992. − 399 с.; Хамидуллин Ф.Ф. Развитие методологии исследования малого бизнеса // Проблемы
современной экономики, №3(19), 2007.; Хаит М.М. Развитие малого бизнеса на основе реструктуризации
крупных предприятий // Вестник Московского университета, сер. 6. Экономика, №4, 2006. – С.32-43.;
Государственное регулирование экономики / Учебное пособие. Под общ. ред. проф. Г.Н.Власова, доц.
А.М.Желтова. - Нижний Новгород, 1998.
2
Абдуллаев Ё., Каримов Ф. Кичик бизнес ва тадбиркорлик асослари. – Т.: Меҳнат, 2010. - 349 б.; Абдуллаев
Ё., Юлдашев Ш. Малый бизнес и предпринимательство. – Т.: Иқтисод-молия, 2008. – 339 с.; Болтабаев М.Р.,
Қосимова М.С., Эргашходжаева Ш.Ж., Ғойибназаров Б.К., Самадов А.Н., Ходжаев Р. Кичик бизнес ва
тадбиркорлик: Ўқув қўлланма. – Т.: Иқтисодиѐт, 2010. – 275 б.; Ходжаев Р., Эгамбердиев А. Кичик бизнес ва
тадбиркорлик.- Т.: Иқтисод-молия, 2008. - 105 б.; Ғуломов С.С. Тадбиркорлик ва кичик бизнес. Т.: 2008. - 365 б.
3
Абулқосимов Ҳ.П., Қулматов А.А. Ўзбекистонда кичик бизнес соҳасида оилавий тадбиркорликнинг ўрни ва
уни ривожлантириш йўллари. Монография. – Т.: Университет, 2015. – 126 б.; Бакиева И.А. Ўзбекистон енгил
саноатида кичик бизнес ва хусусий тадбиркорликни ривожлантириш. Дис. ... иқт. фан. номз. - Т., 2012.; Муродова
Н.К. Кичик бизнес субъектларининг тадбиркорлик фаолиятини ошириш йўналишлари. Дис. ... иқт. фан. номз. –
Т., 2008.; Муфтайдинов Қ. Иқтисодиѐтни эркинлаштириш шароитида тадбиркорликни ривожлантириш
муаммолари. Дис. ... иқт. фан. д-ри. – Т., 2004.; Қулматов А.А. Ўзбекистонда кичик тадбиркорлик фаолиятини
ривожлантиришнинг ижтимоий-иқтисодий муаммолари. Дис. ... иқт. фан. номз. – Т., 2004.
4
Ибрагимов И.У.
Кичик бизнес ва хусусий тадбиркорлик фаолиятини бошқариш механизмини такомиллаштириш (Наманган
вилояти мисолида). Дис. ... иқт. фан. номз. - Т., 2012.; Ходжаев Р., Эгамбердиев А., Шоюсупова Ф.Қ. Кичик
бизнесни бошқариш. I қисм. Ўқув қўлланма. –Т.: IQTISOD–MOLIYA, 2007. - 180 б.; Собиржонова Д., Бойматова
У. Хусусий ва кичик бизнес менежменти. Ўқув қўлланма. Т.: IQTISOD-MOLIYA, 2007.-200 б.
5
Ходиев Б.Ю. Ўзбекистон иқтисодиѐтида тадбиркорлик ривожланишини эконометрик моделлаштириш. Дис.
... иқт. фан. д-ри. - Т., ТДИУ. 2000. - 338 б.; Салаев С.К. Кичик бизнес ривожланиш тенденцияларини
моделлаштириш ва башоратлаш (Ўзбекистон Республикаси мисолида). Дис. ... иқт. фан. д-ри. – Т., 2008.
38
Проблемы развития малого бизнеса и частного предпринимательства через
налоговые механизмы исследованы М.И.Альмардоновым, Н.Б.Ашуровой,
А.А.Ботировым,
А.В.Вахабовым,
Б.Р.Санакуловой,
Ш.А.Тошматовым,
Ж.Ж.Урмоновым
1
. Кроме того, в своем исследовании М.М.Абдурахмонова
2
обратила внимание на совершенствование государственной поддержки
субъектов малого бизнеса и частного предпринимательства.
Несмотря на осуществленные на практике научно-исследовательские
работы
и
научно-теоретические
изыскания, вопросы, связанные с
совершенствованием
экономических
механизмов
государственного
регулирования деятельности субъектов малого бизнеса, системно не освещены.
Данное положение ещѐ более повышает степень актуальности научных
проблем, приведенных в диссертационной работе, а также предложений и
рекомендаций по устранению этих проблем.
Связь темы диссертации с научно-исследовательскими работами
высшего учебного заведения, где выполнена работа.
Диссертационное
исследование выполнено в соответствии с планом научно-исследовательских
работ Ташкентского государственного экономического университета в рамках
направления ФМ-1 «Совершенствование методов и научно-методических основ
прогнозирования
социально-экономического
развития
и
обеспечения
макроэкономической устойчивости в Узбекистане».
Целью исследования
является разработка теоретико-методических и
практических предложений и рекомендаций по совершенствованию
экономических механизмов государственного регулирования малого бизнеса.
Задачи исследования:
раскрыть экономическое содержание механизмов государственного
регулирования малого бизнеса в качестве эффективных средств его
функционального развития;
проанализировать различные методы, средства и концепции определения
государством оптимальных количественных критериев численности работников
предприятий малого бизнеса;
проанализировать практику государственного регулирования малого
бизнеса в условиях углубления экономических реформ;
разработать меры по совершенствованию технологических и отраслевых
структур малого бизнеса, укреплению кооперационных связей малого бизнеса с
крупными предприятиями;
1
Альмардонов М.И. Ўзбекистон Республикаси солиқ тизими ва уни тадбиркорлик фаолиятига таъсири. Дис. ...
иқт. фан. д-ри. – Т., 2004.; Ашурова Н.Б. Тадбиркорлик фаолиятини ривожлантиришда солиқ механизмининг
таъсири. Дис. ... иқт. фан. номз. - Т., 2008.; Ботиров А.А. Кичик тадбиркорлик субъектларини солиққа тортиш
амалиѐтини такомиллаштириш йўллари. Дис. ... иқт. фан. номз. - Т., 2012.; Кичик бизнес ва тадбиркорликни
солиққа тортиш. Дарслик / А.В.Ваҳабов., Б.Р.Санакулова. - T.: TMI, 2013. - 405 б.; Санакулова Б.Р. Кичик
тадбиркорлик субъектларининг солиққа тортиш механизмини такомиллаштириш орқали иқтисодий ўсишни
таъминлаш. Дис. ... иқт. фан. д-ри. – Т., 2016.; Тошматов Ш.А. Кичик бизнесни ривожлантиришда солиқ
сиѐсатини такомиллаштириш // Жамият ва бошқарув. - Т., 2013. - №1. - Б.75.; Урмонов Ж.Ж. Кичик бизнесни
ривожлантиришда солиқларнинг рағбатлантириш функциясидан самарали фойдаланиш истиқболлари. Дис. ...
иқт. фан. номз. - Т., 2010.
2
Абдурахмонова М.М. Кичик бизнес ва хусусий тадбиркорлик субъектлари фаолиятини давлат томонидан
қўллаб-қувватлашни такомиллаштириш. Дис. ... иқт. фан. номз. - Ф., 2012.
39
выработать
подходы к повышению эффективности воздействия
экономических механизмов государственной поддержки малого бизнеса для
повышения уровня занятости трудоспособного населения и образования новых
рабочих мест;
раскрыть своеобразные особенности использования денежно-кредитных
методов в государственном регулировании малого бизнеса;
разработать меры по стимулированию участия субъектов малого бизнеса в
активной внешнеэкономической деятельности, направленной на создание
экспортной продукции и услуг;
разработать предложения по формированию пакета ощутимых стимулов
для малых предприятий, активно участвующих во внедрении инновационных
идей и технологий в практическую деятельность.
Объектом исследования
являются субъекты малого бизнеса,
функционирующие в Республике Узбекистан.
Предметом исследования
являются экономические отношения по
государственному регулированию деятельности малого бизнеса.
Методы
исследования.
В диссертации применены методы анализа и синтеза, индукции
и дедукции, экономико-математического моделирования, статистического,
корреляционного и регрессионного анализа, экспертной оценки, научного
абстрагирования и др.
Научная новизна
исследования заключается в следующем:
обоснован теоретико-методический подход по определению
количественных границ численности работников малого бизнеса на базе
концепций «минимального эффективного размера», «функциональной
комплектации» предприятий и предельного продукта рабочей силы;
усовершенствован методический подход аспекты совершенствования
механизмов государственного регулирования малого бизнеса посредством
определения оптимального срока регистрации субъектов предпринимательства и
развития деятельности специализированных инфраструктурных учреждений,
обеспечивающих их эффективное функционирование;
разработан усовершенствованный методический подход к расширению
масштабов участия субъектов малого бизнеса в наращивании экспортного
потенциала регионов на основе внедрения системы рычагов и оценки
обеспечения эффективности их поддержки;
обоснован экономический механизм, обеспечивающий соответствие
спроса и предложения рабочей силы, а также стимулирующий устойчивую
занятость специалистов в производстве, подготовленных в сфере содействия
трудоустройства населения с учетом их взаимных интересов с субъектами
малого бизнеса;
усовершенствована методика оценки уровня развития деловой среды на
основе обеспечения соответствий с индикаторами рейтинга Doing Business
Мирового банка;
разработана методика рейтинговой оценки уровня целенаправленности
помощи, оказываемой при составлении договора экспорта в отношении
40
поддержки экспорта субъектов малого бизнеса и частного
предпринимательства.
Практические результаты исследования
заключаются в следующем:
разделены этапы становления и развития малого бизнеса и раскрыты
особенности их функционирования с точки зрения определения
количественных критериев численности их работников;
определена эффективность использования таких важных элементов
экономических механизмов государственного регулирования субъектов малого
бизнеса, как льготы и преференции, усовершенствованы научно
методологические основы определения их количественных границ;
построены эконометрические модели корреляционно-регрессионных
связей между количеством предприятий малого бизнеса и факторами,
влияющими на объем их производства;
обоснованы предложения по использованию экономического потенциала
малого бизнеса путем совершенствования отраслевой и технологической
структуры;
раскрыты специфические особенности влияния государственной денежно
кредитной и инвестиционной политики на деятельность субъектов малого
бизнеса и на этой основе разработаны практические рекомендации по
регулированию процесса их финансового обеспечения;
разработано
предложение
по
институциональному
обеспечению
экономических механизмов государственного регулирования процессов
наращивания потенциала инновационных идей и технологий малого бизнеса.
Достоверность результатов исследования
определяется соответствием
цели примененных подходов и методов в исследовании, использованием
официальных
источников,
в
частности,
статистических
данных
Государственного комитета Республики Узбекистан по статистике, а также
внедрением в практику заключений и предложений соответствующими
организациями.
Научная и практическая значимость результатов исследования.
Научная значимость результатов исследования определяется возможностью
использования их для совершенствования теоретико методологического
аппарата государственного регулирования путем повышения эффективности
воздействия экономических рычагов прямого и косвенного воздействия на
субъекты малого бизнеса, а также в специальных научных исследованиях,
посвященных совершенствованию экономических механизмов в данной сфере.
Практическое
значение
результатов
исследования
определяется
применением разработанных практических рекомендаций в нормативных
документах, регламентирующих процессы государственного регулирования, а
также в разработке целого ряда практических мер, направленных на
расширение масштабов деятельности малого бизнеса и повышение
эффективности его развития.
41
Внедрение результатов исследования.
На основе разработанных
предложений
по
совершенствованию
экономических
механизмов
государственного регулирования малого бизнеса было внедрено следующее:
предложение по совершенствованию методологии оценки деловой среды в
регионах с учетом международных индикаторов Doing Business было
применено
Государственным
комитетом
Республики
Узбекистан
по
приватизации, демонополизации и развитию конкуренции (справка № 6775/03-
19 от 11 ноября 2016 года). Осуществление данного предложения дало
возможность повысить объективность результатов оценки деловой среды
регионов, а также своевременного внедрения в практику новых индикаторов по
оценке деловой среды с учетом международных требований;
разработанный метод «Соотношение рейтинга обратного порядка» по
оценке поддержки экспорта субъектов малого бизнеса и усилению адресности
экспортных договоров был внедрен в практику Фонда поддержки экспорта
субъектов малого бизнеса и частного предпринимательства при Национальном
банке внешнеэкономической деятельности Республики Узбекистан (справка №
ЖМ-1058 от 26 сентября 2016 года). Внедрение данной методики дало
возможность повысить уровень адресности поддержки и диверсификации
структуры
экспорта
субъектов
малого
бизнеса, повысить уровень
стимулирования экспорта технологически сложных товаров с высокой
добавленной стоимостью. В частности, объем экспортных договоров субъектов
малого бизнеса в Бухарской, Навоийской и Ферганской областях повысился на
10-12%;
предложение
по
совершенствованию
механизма
повышения
эффективности подготовки и переподготовки работников и обеспечения
занятости внедрено в систему Министерства труда (справка № 02-06/2893 от 29
сентября 2016 года). Применение данного предложения на практике повышает
эффективность деятельности созданного при нем Центра подготовки и
переподготовки работников, позволяет обеспечить занятость выпускников
ВУЗов
и
колледжей;
стимулировать
предприятия,
выпускающие
технологически сложные экспортные товары с высоким уровнем добавленной
стоимости, обеспечивать работой определенные слои населения (молодежь,
женщин, малообеспеченных, нуждающихся в социальной защите); повысит
экспортную способность предприятий; а также, через данный механизм
возможно сэкономить пособия по безработице лицам, которые обеспечены
работой; создает источник социальных выплат в государственный бюджет со
стороны субъектов малого бизнеса;
предложение по совершенствованию методики распределения количества
обучающихся по регионам, определенных в государственной программе по
подготовке и переподготовке кадров внедрено на практике системой
Министерства труда (справка № 02-06/2893 от 29 сентября 2016 года). Данная
методика
дает
возможность
эффективного
распределения квот на
переподготовку
безработных
в
рамках
Государственной
программы
трудоустройства с учетом определенных приоритетов различных регионов;
42
идеи автора о потенциале экономических механизмов государственного
регулирования малого бизнеса включены в учебник «Экономическая теория»
по образовательному направлению бакалавриата (справка № 0053 от
21.09.2005г.). Использование в учебнике данных научных результатов
позволяют шире раскрыть содержание и особенности экономических методов
государственного регулирования малого бизнеса;
результаты исследования, касающиеся основных направлений, средств и
методологии государственного регулирования малого бизнеса, введены в
учебник «Теория процессов трансформации экономических систем»
(13.03.2013г. № 82-031) по специальности 5А230101 – «Экономическая теория».
Использование данных научных результатов в учебнике служит раскрытию
характеристик основных направлений, средств и методологии использования
потенциала экономических методов государственного регулирования малого
бизнеса;
предложения по совершенствованию научно-методологических основ
оценки эффективности использования льгот для субъектов малого бизнеса,
предоставленных государством, были использованы в фундаментальном
проекте на тему: «Разработка теоретических и методологических основ
развития маркетинговой стратегии малого бизнеса и частного
предпринимательства в Республике Узбекистан» (справка ГКНТ № ФТК
0313/659 от 7 октября 2016г.). Использование данных научных результатов в
проекте содействует усилению влияния средств и рычагов экономической
поддержки государством субъектов малого бизнеса.
Апробация результатов исследования.
Результаты исследования прошли
апробацию в более 40 республиканских и международных научно практических
конференциях, в том числе: «Ideas for business» (Tashkent, 2011),
«Трансформация экономических отношений в условиях преодоления
последствий глобального финансово-экономического кризиса» (Москва, 2010),
16-, 17-, 18-«Международные Плехановские чтения» (Москва, 2003, 2004,
2005), «Либерализация экономики Узбекистана: проблемы и пути их решения»
(Ташкент, 2002), «Управление персоналом в государственных организациях и
коммерческих структурах» (Москва, 2004), «Особенности либерализации
экономики внешнеэкономических связей Узбекистана в условиях переходной
экономики» (Ташкент, 2004), «Проблемы развития экономической стабильности
в условиях углубления экономических реформ в Узбекистане» (Ташкент, 2004),
«Модернизация и реформирование экономики – главный путь обеспечения
стабильного роста» (Ташкент, 2005), «Актуальные проблемы модернизации
общества в Узбекистане» (Ташкент, 2005), «Зарубежный опыт развития малого
бизнеса и частного предпринимательства и проблемы
повышения их
экспортного потенциала в Узбекистане» (Ташкент, 2005), «Эффективное
использование экономических ресурсов – важный фактор
повышения
конкурентоспособности и экспортного потенциала страны» (Ташкент, 2006),
«Теоретические основы обеспечения пропорциональности и равновесия между
структурными частями экономики» (Ташкент, 2008), «Малый бизнес и частное
предпринимательство: социальные факторы,
43
результаты и проблемы» (Фергана, 2009), «Мировой финансово-экономический
кризис, пути и меры его преодоления в условиях Узбекистана» (Ташкент, 2009),
«Малый бизнес и частное предпринимательство – фактор социально
экономического роста» (Фергана, 2011), «Региональные свойства развития
малого бизнеса и частного предпринимательства» (Бухара, 2011), «Малый
бизнес и частное предпринимательство в условиях модернизации экономики:
проблемы, перспективы развития» (Ташкент, 2011), «Темпы устойчивого
развития экономики и основные направления обеспечения макроэкономической
пропорциональности» (Ташкент, 2011), «Пути повышения конкурентоспособ
ности национальной экономики Республики Узбекистан» (Ташкент, 2012),
«Экономические факторы развития гражданского общества» (Ташкент, 2012,
2013),
«Расширение
участия
банковско-финансового
сектора
в
совершенствовании инновационно-инвестиционной деятельности в Республике
Узбекистан» (Ташкент, 2015), «Формирование в Узбекистане конкурентной
среды: теория и практика» (Ташкент, 2015), «Развитие форм собственности в
Узбекистане: достижения и проблемы» (Ташкент, 2015), «Повышение роли
финансового сектора в Узбекистане и использование зарубежного опыта»
(Ташкент, 2015).
Публикация результатов исследования.
По теме диссертации были
опубликованы всего 72 научных работ, в том числе, 1 монография, 14 статей в
научных изданиях, рекомендованных Высшей аттестационной комиссией
Республики Узбекистан для публикации научных результатов докторских
диссертаций, в том числе, 11 статей издано в республиканских, 3 статьи в
зарубежных изданиях.
Структура и объем диссертации.
Структура диссертации состоит из
введения, четырех глав, заключения, списка использованной литературы и
приложений. Объем диссертации составляет 258 страниц.
ОСНОВНОЕ СОДЕРЖАНИЕ ДИССЕРТАЦИИ
Во введении
обоснованы актуальность и необходимость проведенных
исследований, сформированы цель и задачи, объект и предмет исследования,
показано их соответствие приоритетным направлениям науки и технологий
республики, изложены научная новизна и практические результаты, раскрыты
теоретическое и практическое значение полученных результатов исследования,
приведены сведения по опубликованным работам и структуре диссертации.
В первой главе диссертации «
Теоретические и методологические основы
государственного регулирования деятельности малого бизнеса
» проведено
углубленное
исследование
теоретических
основ
государственного
регулирования экономики, различных методов, средств и концепций
определения
государством
оптимальных
количественных
критериев
численности
работников
предприятий
малого
бизнеса,
представлен
сравнительный анализ существующих в мировой практике механизмов
государственного регулирования деятельности малого бизнеса.
44
Усиливающаяся необходимость регулирования экономики со стороны
государства на сегодняшний день признана почти всеми учеными и
специалистами-практиками. При этом следует подчеркнуть, что взгляды на
роль государства в развитии малого бизнеса на всем протяжении мировой
истории отличались крайней поляризацией, которая являлась следствием
непримиримой борьбы различных школ (меркантилисты, физиократы,
классическая школа, кейнсианства, институционалисты и др.) из-за резких и
противоречивых взглядов различных направлений экономической теории по
отношению к данной проблеме. Модель экономических механизмов
воздействия государства на субъекты малого бизнеса можно выразить в форме
системы разнонаправленных и нередко взаимоотличающихся векторов
(отрицательных, ограниченных и широко признанных), выражающих нередко
диаметрально направленные научно-методологические подходы, сложившиеся
в разных странах под воздействием внешних и внутренних социально
экономических факторов.
Учитывая, что до сегодняшнего дня объекты государственного
регулирования в сфере малого бизнеса еще до конца не систематизированы, по
предложению автора все они сгруппированы по следующим основным
направлениям: регулирование экономических процессов, регулирование
отдельных сфер экономики, регулирование видов деятельности экономики,
регулирование фаз общественного воспроизводства и др.
Опыт развитых стран мира показывает, что регулирование малого бизнеса
необходимо организовать с точки зрения использования данного сектора как
своеобразного эффективного средства и рычага реализации важнейших
функций
государства,
включая
углубление
рыночных
отношений,
разгосударствление
и
приватизация
государственной
собственности,
модернизация и диверсификация экономики и т.д. Вместе с этим,
государственное регулирование малого бизнеса не должно противоречить
таким его основными принципами, как свобода выбора вида и форм
деятельности, ведение самостоятельного хозяйства, инициативность, приоритет
экономических интересов и другие, так как это может нанести существенный
ущерб мотивационным основам частного предпринимательства.
Одной из основных причин того, что малый бизнес является объектом
государственного регулирования, является наличие объективных факторов,
связанных с существенным ограничением масштабов его деятельности при
реализации своего потенциала в условиях несовершенной конкуренции,
несмотря на его большие возможности в обеспечении социально
экономической стабильности общества.
Весь ход развития мировой экономики подтверждает, что обеспечение
поступательного
развития
малого
бизнеса,
устранение
факторов,
препятствующих его полноценному развитию, а также всесторонняя поддержка
– по своему содержанию и целям, являются органической частью процессов
эффективного государственного регулирования экономики.
Потребность в регулировании сферы малого бизнеса во многом связана с
точностью определения количественных и качественных критериев
45
деятельности его субъектов в качестве отдельной сферы. Несмотря на то, что в
более 75 странах мира используются более 50 различных показателей
количественного (например, количество работающих, объем капитала, объем
годового оборота и др.) и качественного (например, принадлежность к
определенной отрасли, сосредоточение имущества и управления в одной
личности, отсутствие монопольного положения в отрасли и т.д.) характера,
определение критериев субъектов малого бизнеса в данных странах нельзя
считать всегда достаточно точным и эффективным. Самым широко
использующимся количественным показателем среди них является критерий,
связанный с количеством работающих на предприятии людей. Несмотря на
некоторые спорные взгляды по применению данного показателя, он отличается
своей точностью, простотой и практичностью, возможностью применения при
определении других показателей, удобством в осуществлении международных
сравнений. Однако, при применении различных критериев определения границ
субъектов малого бизнеса отсутствие его теоретических основ может снизить
степень полезности вышеназванной точности и удобства использования
данного показателя.
Анализы показывают, что при определении критериев с точки зрения
количества занятых в малом бизнесе, во многих случаях в стороне остаются его
теоретические основы. В результате применяемые в различных странах
критерии, имея чисто статистическое значение, не всегда могут отражать
экономическую сущность сферы малого бизнеса. Учитывая данное
обстоятельство и на основании системного исследования различных теоретико
методологических аспектов, влияющих на эффективность деятельности малых
предприятий, автором рекомендуются три подхода, которые необходимо
учитывать органам государственного регулирования при определении
количественных критериев с точки зрения занятых в малом бизнесе.
Первый подход определяется на основе предельного продукта рабочей
силы. В этом случае количество работающих на предприятии людей
определяется исходя из предельного продукта рабочей силы. Предельный
продукт рабочей силы (MPL – marginal product of labor) состоит из
дополнительного количества продукции, произведенной в результате
использования дополнительной единицы рабочей силы. Известно, что на
основании теории факторов производства, любая дополнительная выручка,
только если она больше стоимости еѐ использования, повышает объем
прибыли. Исходя из этого правила, привлечение рабочих субъектами малого
бизнеса должно продолжаться до тех пор, пока единица рабочей силы
перестанет приносить дополнительную прибыль, то есть происходит снижение
объема дополнительной выручки до степени, равной величине заработной
платы.
Второй подход основывается на использовании концепции «минимального
эффективного размера предприятия», согласно которой данный размер
показывает самый малый объем производства, которое возможно при
минимизации его долгосрочных средних издержек. Содержание данной
46
концепции изложено во многих источниках
1
. Нахождение количества занятых в
малом бизнесе в самой минимальной границе долгосрочных средних издержек
позволит обеспечить эффективность деятельности предприятия.
Третий подход исходит из того, что определение количества работников
предприятия осуществляется на основе концепции «функциональной
комплектации»,
при
которой
минимальное
количество
работников,
определенных для малого предприятия должны полностью обеспечивать
предусмотренные их должностями функциональные задачи. Игнорирование
государством требований по соблюдению критериев численности занятых в
малом бизнесе работников может оказать серьезное влияние на эффективность
производства на предприятиях малого бизнеса. В связи с этим количественные
критерии степени обеспечения сотрудниками предприятий малого бизнеса
различных функций в различных сферах и отраслях экономики определяются
государством на основании следующей формулы:
n
=
−
∑
≥
К М В
i
(1)
0
i
=
1
где:
К
– степень допущения установленного государством количественного критерия занятых в малом
бизнесе к комплектации сотрудников с точки зрения функциональной обеспеченности
предприятий;
М
– верхняя граница, определенная государством по количеству занятых на предприятиях малого
бизнеса;
В
i
– количество сотрудников определенного типа предприятия по i-должности или задачам.
Анализ
теоретических правил и практического опыта организации государственного
регулирования деятельности субъектов малого бизнеса показал, что в процессе
организации их эффективной деятельности органам регулирования
целесообразно использовать различные средства и методы экономического
воздействия, соответствующие степени развитости малого
предпринимательства.
Во второй главе диссертации
«Развитие малого бизнеса в Узбекистане и
совершенствование организационно-экономических основ его государ
ственного регулирования»
исследованы этапы становления и развития малого
бизнеса, состояние проблемы совершенствования критериев определения
субъектов малого бизнеса, современное состояние экономических механизмов
государственного регулирования данной сферы, имеющиеся здесь проблемы и
предпринимаемые меры по созданию деловой среды для развития субъектов
малого бизнеса.
С первых лет независимости становление малого бизнеса в Узбекистане стало
одним из важных направлений стратегии устойчивого социально
экономического развития страны. Развитие малого бизнеса в республике
осуществлялось в неразрывной связи с такими важными стратегическими
реформами в стране, как структурные преобразования в национальной
экономике, разгосударствление и приватизация государственной
1
См.: Макконнелл К.Р., Брю С.Л. Экономикс: Принципы, проблемы и политика. Пер. с англ. изд. – М.:
ИНФРА-М, 2003. - С.497-498.
47
собственности, создание среднего класса собственников, либерализация,
модернизация и диверсификация экономики. Характер проводимых в стране
реформ наложил отпечаток на процессы институционального укрепления
экономических механизмов поддержки малого бизнеса, которые были тесно
связаны с проводимой в стране денежно-кредитной, инвестиционной,
внешнеэкономичес-кой и другими видами экономической политики.
С целью обеспечения сравнимости анализа качественных изменений в
деятельности субъектов малого бизнеса Узбекистана, периоды с одинаковыми
количественными границами минимального численного состава малых
предприятий были разделены на отдельные самостоятельные этапы (I этап –
1992-1995 гг.; II этап – 1995-1998 гг.; III этап – 1998-2003 гг.; IV этап – 2003-
2011 гг.; V этап – с 2011 г. по настоящее время), а также раскрыты
специфические тенденции их развития.
Проведенный анализ показал, что на последних этапах развития малого
бизнеса в Республике Узбекистан особое внимание стало уделяться созданию
благоприятной деловой среды для частной предпринимательской деятельности.
Наряду с системными мерами со стороны государства, направленными на
обеспечение эффективной организации деятельности малого бизнеса, важное
место стали занимать вопросы совершенствования процедуры государственной
регистрации субъектов малого предпринимательства.
Полученные на основе исследования организационно-правовых аспектов
результаты по проблеме устойчивого функционирования субъектов малого
предпринимательства в Узбекистане позволили обеспечить системный подход к
организации
ритмичной
деятельности малых предприятий, включая
либерализацию процедур обращения частных предпринимателей в органы
государственной регистрации субъектов малого бизнеса. Создание и
государственная регистрация субъектов предпринимательства, в первую
очередь, появление идеи об организации деятельности предпринимательства,
изучение возможностей в этом направлении, подготовка необходимых
документов и обращение в органы государственной регистрации субъектов
предпринимательства (ОГРСП), то есть все процессы в совокупности
составляют общий период процесса организации и государственной
регистрации субъектов предпринимательства (рис. 1).
Нерегулируемый этап Регулируемый этап
Идея Изучение возможностей
осуществления
Подготовка
документовОбращение в
ОГРСП
Процесс
регистрации
Регистрация
субъекта
предпринимательства
Общий период процесса организации субъектов предпринимательства и государственной
регистрации
Рис. 1. Этапы регулирования процессов организации и регистрации субъектов
предпринимательства
1
.
1
Разработан автором.
48
Как видно из рис. 1, с теоретико-методологической точки зрения общий
период организации и регистрации малого предприятия условно делится на 2
этапа: регулируемый и нерегулируемый. Регулируемый этап включает в себя
процессы,
для
осуществления
которых
государством
установлен
соответствующий срок времени для регистрации субъектов малого бизнеса.
Процессы нерегулируемого этапа состоят из мер, которые предприниматель или
учредитель малого предприятия могут осуществлять по своему усмотрению.
В работе указано, что к упрощению регистрации субъектов
предпринимательства, в том числе, к сокращению сроков регистрации,
необходимо подходить с точки зрения стимулирования создания наибольшего
количества новых субъектов предпринимательства. Так как «Еще одна важная
задача – это поддержка и стимулирование малого бизнеса и частного
предпринимательства, дальнейшее повышение роли данного сектора в
приумножении экономической мощи страны, укреплении мира и стабильности,
согласия в обществе»
1
. Важное значение при этом уделено вопросам
дальнейшего совершенствования деятельности институтов специализированной
инфраструктуры и повышению уровня их ответственности за качество
предоставляемых услуг субъектам малого предпринимательства, начиная с
поддержки идей по созданию нового бизнеса, изучения возможностей их
осуществления, кончая подготовкой всех необходимых для этого документов.
Осуществление данных мер, расширяя границы регулирования процессов
организации и государственной регистрации субъектов малого бизнеса и
повышая качество их функционирования в условиях рынка, приводит к
совершенствованию механизмов государственного регулирования.
В третьей главе диссертации
«Повышение степени использования
потенциала малого бизнеса в социально-экономическом развитии
Узбекистана»
исследованы вопросы повышения эффективности применения
льгот и преференций, являющихся элементами экономических механизмов
системы государственной поддержки малого бизнеса, создания действенных
рычагов и стимулов организации новых рабочих мест и повышения доходов
населения, пути совершенствования технологических и отраслевых структур
малого бизнеса.
В процессе раскрытия теоретико-методологических основ механизма
предоставления налоговых, таможенных, имущественных и других льгот
субъектам малого бизнеса важно помнить о необходимости определения
количественных границ и объемов их применения, для чего целесообразно
использовать формализованный подход к раскрытию содержания их основных
аспектов (табл. 1).
Объективная необходимость предоставления данных льгот малым
предприятиям объясняется, с одной стороны, стремлением государства к
1
Свободное, демократическое и процветающее государство Узбекистан мы построим вместе с нашим
мужественным и благородным народом. Выступление Шавката Мирзиѐева на торжественной церемонии
вступления в должность Президента Республики Узбекистан на совместном заседании Палат Олий Мажлиса //
Народное слово, 16 декабря 2016 года, №248 (6653).
49
выполнению своей главной функции по созданию равных экономических
условий всем хозяйствующим субъектам в экономике.
Таблица 1.
Формализованный подход к изложению условий предоставления льгот со стороны
государства субъектам малого бизнеса
1
Неравные экономические условия деятельности субъектов малого бизнеса по сравнению с
крупными предприятиями:
ec
bb
> ec
sb
ec
bb
– экономические условия крупных предприятий;
ec
sb
– экономические условия деятельности субъектов малого бизнеса.
В результате предоставления компенсационных льгот субъектам малого бизнеса
экономическими условия их деятельности уравнивается с экономическими условиями
деятельности крупных предприятий:
ec
bb
= ec
sb
+ p
comp
p
comp
– компенсационные льготы.
С целью обеспечения более широкого использования положительных эффектов и
потенциала малого бизнеса в приоритетных отраслях и сферах экономики, в результате
предоставления приоритетных льгот, расширение условий деятельности малого бизнеса по
сравнению с другими крупными предприятиями:
ec
bb
< ec
sb
+ p
comp
+ p
pr
p
pr
– льготы, предоставляющие приоритетность субъектам малого бизнеса.
С другой стороны, государство не забывает, что малый бизнес в качестве
специфической формы хозяйствования, связанной с созданием новых рабочих
мест и повышением уровня жизни населения, обладает своеобразными
социально-экономическими преимуществами. В тоже время, экономическая
теория доказала, что льготы, предоставленные малому бизнесу, могут принести
эффект (отдачу) в национальную экономику, возрастая до определенного
уровня. После прохождения своего максимального уровня, по мере роста
объемов предоставляемых льгот, эффект от льгот и преференций в
национальной экономике начинает снижаться. В результате безосновательного
и чрезмерного предоставления льгот малому бизнесу экономический эффект от
их использования в национальной экономике по сравнению с потерями
постепенно уменьшается и в определенной границе исчезает вообще. Однако,
главный
социальный
эффект
от
малого
бизнеса
и
частного
предпринимательства заключается в обеспечении занятости трудоспособного
населения, насыщении потребительского рынка товарами и услугами, а также в
повышении доходов граждан. К числу главных преимуществ малого бизнеса
следует отнести такие его стороны, как легкость организации предприятий
малого бизнеса, способность быстрого создания новых рабочих мест с низкой
капиталоѐмкостью, мощное действие эффекта количества при найме рабочей
силы, широкое распространение приемлемых условий принятия на работу и
труда (неполный рабочий день или неделя, изменчивый график работы,
совместительство и т.д.), которые открывают дополнительные возможности для
обеспечения равновесия спроса и предложения на рынке рабочей силы и в
повышении доходов населения.
1
Разработан автором.
50
Учитывая данные обстоятельства, эффективное использование огромного
социально-экономического
потенциала
составляет
центральное
звено
проводимой в Узбекистане экономической политики и именно для этого
необходимо дальнейшее расширение данного спектра и увеличение масштабов
использования
методов
и
инструментов
экономических механизмов
регулирования этой жизненно важной для республики cферы хозяйствования.
В быстроменяющихся условиях рыночной экономики, особенно, под
влиянием процессов ее модернизации и структурных изменений, для
устранения диспропорций, появляющихся в структуре спроса и предложений
рабочей силы, важное значение имеет деятельность Центра профессионального
обучения и переподготовки незанятого населения, созданного при
Министерстве труда Республики Узбекистан. Однако, результаты проведенного
исследования показали, что принятие на работу субъектами малого бизнеса
рабочих и специалистов, прошедших переподготовку в региональных
подразделениях данного центра, далеко не всегда позитивно отражается на
росте уровня занятости трудоспособного населения республики. На практике,
нередко сотрудников, прошедших переподготовку в его центрах на местах, но
не имеющих опыта работы по новой специальности, руководители малых
предприятий не принимают на работу по причине их пока еще низкой
квалификации,
ссылаясь
на
показанные
ими
низкие
показатели
производительности труда по недавно освоенной профессии. В связи с этим
предлагается внедрение качественно нового экономического механизма
стимулирования найма на работу рабочих и специалистов, прошедших
подготовку и переподготовку в подразделениях национального Центра
профессионального обучения и переподготовки (рис. 2).
Эффективной мерой повышения эффективности работы указанного Центра
следует рассматривать предложенную автором методику распределения по
регионам
количества
безработных,
фиксируемого
в
параметрах
Государственной программы обучения и переподготовки незанятого населения
республики. Данная методика базируется на предоставлении приоритетов
регионам Узбекистана, где имеет место высокий уровень безработицы,
ограниченные возможности для трудоустройства молодежи и женщин,
требуется импульс для развития производства экспортной продукции,
относительно высокий удельный вес в составе населения малообеспеченных,
нуждающихся в социальной защите граждан. Учитывая вышеприведенные
приоритеты, в процессе распределения количества работников, обучающихся
профессии или уже переподготовленных, рекомендуется использование
следующей методики:
(2)
Где:
Ҳ
i
– количество мест, выделенных для обучения и переподготовки в i-регионе;
i
–
регионы страны;
УС
– общее количество мест, выделенных для обучения и переподготовки в течение года;
ҲС –
количество регионов страны;
И
– индекс учета факторов при определении показателей;
j
– определеный фактор учета при определении показателей.
51
Подготовка и переподготовка
кадров по приоритетным
сферам
РАБОЧИЙ,
СПЕЦИАЛИСТ
М ≥ 16 мес. ИТ =4 мес.
УТ ≥ 12 мес.
Наём на
Центр профессио
нального обучения и
переподготовки
Договорные
отношения
М=16 мес.
ФОНД
СОДЕЙСТВИЯ
ЗАНЯТОСТИ
Заработная плата и
социальные выплаты
сотрудника, принятого
работу в
определенном соотношении
на договорной основе Заработная плата
сотрудника,
принятого на
договорной основе
ПРЕДПРИЯТИЕ
М = 4 мес.
Единая социальная
выплата основным
работникам
Единая социальная
выплата работникам,
принятых на льготной
основе
ГОСУДАРСТ ВЕННЫЙ
БЮДЖЕТ
Эффект в масштабе предприятия: Эффект в масштабе общества:
Рис. 2. Экономический механизм стимулирования найма работников,
подготовленных в подразделениях Центра профессионального обучения и
переподготовки
1
.
Важной
предпосылкой
внедрения
экономических
методов
государственного регулирования малого бизнеса в Узбекистане следует считать
моделирование процессов использования возможностей малого бизнеса для
удвоения к 2030 году объема ВВП страны. В связи с этим большой
практический интерес представляет формирование методической базы для
построения эконометрических моделей выявления факторов, оказывающих
влияние на рост объемов производства за счет увеличения количества
субъектов малого бизнеса (табл. 2 и 3).
На основе результатов расчета, приведенного в таблице 2, многофакторная
регрессионная модель имеет следующий вид:
Y = -13.06115 + 0.4804х1 + 1.9974х2 (3)
Модель показывает, что увеличение на 1% среднего объема инвестиций на
тысячу человек населения приводит к повышению объема товаров и услуг,
созданных малым бизнесом, на 0,48%. Увеличение количества предприятий
малого бизнеса на 1% приводит к увеличению созданных ими товаров и услуг
на 2%.
1
Разработан автором.
52
Таблица 2
Результаты эконометрической модели факторов, оказывающих влияние на рост
объемов производства продукции и рост числа предприятий малого бизнеса в
Узбекистане
Зависимая переменная (Dependent Variable): Объем производства продукций (услуг) предприятий малого
бизнеса LOG(Y)
Метод (Method): Метод наименьших квадратов (Panel Least Squares)
Выборка (Sample): 2011-2014
Количество наблюдений ( Total panel (balanced) observations ): 56
Переменные
(Variable)Коэффициент
(Coefficient)Станд. ошибка
(Std. Error)Т-статистика
(t-Statistic)Вероятность
(Prob.)
Константа (C) -13.06115 4.311490 -3.029383 0.0043
Средний объем инвестиций на 1000 человек LOG(X1)
Количество предприятий малого бизнеса LOG(X2)
Cross-section fixed (dummy variables) R
2
0.480374 0.060775 7.904128 0.0000 1.997408 0.460399
4.338425 0.0001 Effects Specification
(R-squared)0.944919 Средняя зависимой переменной
Приспособленный R
2
Mean dependent var 8.087979
(Adjusted R-squared)0.924264 Стандартное отклонение
(S.D. dependent var)0.568171
Регрессивная станд. ошибка
(S.E. of regression)0.156362 Критерий Акаике
(Akaike info criterion)-0.638334
Сумма квадратов остатков
(Sum squared resid)0.977959 Критерий Шварца
(Schwarz criterion)-0.059662
Близость к логорифмической
истине (Log likelihood) 33.87335 Критерий Ханна-Куина
(Hannan-Quinn criter.) -0.413984
F-статистика
(F-statistic)45.74719 Статистика Дарбин-Уотсона
Durbin-Watson stat 1.927699
Вероятность (F-стат.)
Prob (F-statistic)0.000000
Таблица 3
Результаты эконометрической модели факторов,
влияющих на количество предприятий малого бизнеса в Узбекистане
Зависимая переменная (Dependent Variable): Количество субъектов малого бизнеса LOG(Y) Метод
(Method): Метод наименьших квадратов (Least Squares)
Количество наблюдений (Included observations): 161
Переменные
(Variable)Коэффициент
(Coefficient)Станд. ошибка
(Std. Error)Т-статистика
(t-Statistic)Вероятность
(Prob.)
Константа (C)
3.535469 0.408688 8.650774 0.0000 Количество трудовых ресурсов
LOG(X1) 0.843160 0.063716 13.23308 0.0000 Доля сельского населения
LOG(X2) -0.183345 0.083911 -2.185001 0.0308 Количество крупных
предприятий LOG(Х3) 0.219225 0.054640 4.012144 0.0001 R
2
(R-squared)0.689845 Средняя зависимой переменной
Приспособленый R
2
Mean dependent var 6.627478
(Adjusted R-squared)0.682155 Стандартное отклонение
(S.D. dependent var)0.581818
Регрессивная станд. ошибка
(S.E. of regression)0.328016 Критерий Акаике
(Akaike info criterion)0.639966
Сумма остатков квадратов
(Sum squared resid)13.01890 Критерий Шварца
(Schwarz criterion)0.730472
Близость к логорифмической
истине (Log likelihood) -35.99786 Критерий Ханна-Куина
(Hannan-Quinn criter.) 0.676734
F-статистика
(F-statistic)89.70926 Статистика Дарбин-Уотсона
Durbin-Watson stat 1.857633
Вероятность (F-стат.)
Prob (F-statistic)0.000000
53
В результате расчета, приведенного в табл. 3, мы имеем следующую
регрессионную модель:
Y = 3.535469 + 0.843160X1 - 0.183345X2 + 0.219225Х3 (4)
Из таблицы видно, что повышение на 1% трудовых ресурсов приводит к
повышению на 0,48% количества субъектов малого бизнеса, а увеличение на
1% количества крупных предприятий приводит к увеличению на 0,21%
количества субъектов малого бизнеса. Однако, увеличение доли сельского
населения на 1% приводит к уменьшению на 0,18% количества действующих
субъектов малого бизнеса.
Необходимо подчеркнуть, что рост количества предприятий малого
бизнеса не всегда способствует расширению в должной степени
экономического потенциала той отрасли, в которой они функционируют. В тоже
время остается аксиомой, что расширение экономического потенциала малого
бизнеса связано с совершенствованием его функциональной структуры и
повышением уровня технологического развития производства. В частности,
именно этим обусловлено расширение числа малых предприятий и микрофирм,
осуществляющих инновационные проекты и наработки, связанные с выпуском
готовой продукции (рис. 3).
Эффект
Вклад в
устойчивость в период
естественного развития
Экономический
потенциал МБ в
период естественного
развития
государствен
ного регулиро
вания
Расширение
экономического
потенциала МБ
ИУВУ
МБ
ЕВУ
МБ
ИУЭП
МБ
ЕЭП
МБ
Кол-во субъектов малого
Период естественного развития Период структурных
изменений
Условные обозначения:
ЕЭП
МБ
-
естественный экономический
потенциал малого бизнеса;
ИУЭП
МБ
-
измененный уровень экономического
потенциала малого бизнеса;
бизнеса
ЕВУ
МБ
- естественный вклад малого бизнеса в социально-экономическую устойчивость;
ИУВУ
МБ
- измененный уровень вклада малого бизнеса в социально-экономическую устойчивость.
Рис. 3. Обеспечение социально-экономической устойчивости через
совершенствование структуры малого бизнеса
1
.
Из рис. 3 видно, что в структуре жизненного цикла развитии малого
бизнеса можно выделить периоды естественного развития и периоды
структурных изменений. В период естественного развития субъекты малого
1
Разработан автором.
54
бизнеса
осуществляют
деятельность
без
влияния
государственного
регулирования, в условиях свободной конкуренции и под воздействием
экономических интересов предпринимателей. Однако, по мере увеличения
количества субъектов малого бизнеса и усиления уровня конкурентной борьбы
естественный экономический потенциал малого бизнеса относительно
снижается, в результате чего снижается их естественный вклад в социально
экономическую устойчивость регионов их дислокации или страны в целом.
Именно в этот сложный период реструктуризации малого бизнеса государство
должно использовать потенциал экономических механизмов поддержки малых
предприятий, особенно его денежно-кредитные, инвестиционные механизмы, а
также потенциал государственно-частного партнерства.
Эффективным средством предотвращения негативных последствий
периода структурных изменений в малом бизнесе выступает государственное
регулирование процессов совершенствования структуры малого бизнеса. При
этом система стимулирующего регулирования должна охватывать не только
отраслевую, но и технологическую структуру малого бизнеса, что позволяет
обеспечить необходимую степень изменения экономического потенциала
малого предприятия и повысить его вклад в ускорение социально
экономического развития регионов и страны в целом.
В четвертой главе диссертации
«Совершенствование экономических
механизмов государственного регулирования малого бизнеса»
разработаны
практические рекомендации и научные предложения, направленные на
использование денежно-кредитных методов регулирования деятельности
малого бизнеса, на расширение спектра и увеличение масштабов использования
экономических методов регулирования деятельности малого бизнеса для
активизации внешнеэкономической деятельности малых предприятий и
внедрении в практику их работы инновационных идей и технологий.
Важным методом государственного регулирования малого бизнеса
является использование денежно-кредитной политики. В работе рассмотрено
влияние на деятельность малого бизнеса отдельных мероприятий по
регулированию денежных предложений. В частности, обосновано различное
влияние денежно-кредитной политики государства на деятельность крупных
предприятий (КП) и субъектов малого бизнеса (МБ) (рис. 4).
Из рис. 4 видно, что проводимая в республике государственная денежно
кредитная политика может оказывать на субъекты малого бизнеса в различных
условиях различное влияние. Так, проводимая в последние годы взвешенная
денежно-кредитная политика способствовала тому, что сопоставительный вес
выделенных кредитов субъектам экономики Узбекистана со стороны
коммерческих банков и их по отношению к ВВП постоянно увеличивается и в
2011-2015 годах рост по сравнению с предыдущими годами, соответственно,
составил 136,5%; 129,9; 129,9%; 131,3%; 122,7%. Такую же картину можно
проследить в объеме кредитов, выделенных субъектам малого бизнеса: рост
данного показателя по сравнению с предыдущим годом составляет в 2011г. –
148,1%; 2012г. – 132,5%; 2013г. – 132,1%; 2014г. – 131,4%; 2015г. – 131,5%.
55
Объем кредита
КП
2
3
ТЙК
ЭИС
ТКБ
ЭМС
ТКБ-НП
ЭМС
1
МБ
“Наклонная
(непостоянная)
проекция” малого
бизнеса
2
3
ТЙК
РМС
ТКБ
РМС
ТКБ-НП
РМС
А. Положение без
применения монетарной
политики
Условные обозначения:
Б. Влияние монетарной политикой
ТЙК
ЭМС
, ТЙК
РМС
– объем кредита, выделенного субъектам крупного хозяйствования под
влиянием экспансионистской и рестрикционной монетарной политики;
ТКБ
ЭМС
, ТКБ
РМС
– правильная (параллельная) проекция объемов кредитов, выделяемых
субъектам малого бизнеса под влиянием экспансионистской и рестрикционной монетарной
политики;
ТКБ-НП
ЭМС
,ТКБ-НП
РМС
– неправильная (наклонная) проекция объемов кредитов, выделяемых
субъектам малого бизнеса под влиянием экспансионистской и рестрикционной монетарной
политики;
1
– разница между объемами кредитов, выделенных субъектам крупного хозяйствования, и
малого бизнеса со стороны коммерческих банков;
2
– правильная (параллельная) проекция объема кредитования в условиях одинакового влияния
на все экономические субъекты монетарной политики;
3
– неправильная (наклонная) проекция объемов кредитов в состоянии своеобразных свойств
влияния на субъектов малого бизнеса монетарной политики.
Рис. 4. Разница влияния денежно-кредитной политики по различным
секторам предпринимательства
1
.
Эти цифры показывают увеличение объема выделяемых кредитов
экономическим субъектам со снижением средних годовых процентных ставок
коммерческих банков. Необходимо обратить внимание на то, что в 2012 году в
стране увеличение объема кредита быстрыми темпами даже в условиях роста
средней годовой процентной ставки коммерческих банков, объясняется больше
влиянием государственных мер непосредственной поддержки, включая
открытие субъектам малого бизнеса кредитных линий, программы льготного
кредитования и др., чем влияние рычагов монетарной политики.
Более
пассивное
участие
субъектов
малого
бизнеса
во
внешнеэкономической деятельности по сравнению с крупными предприятиями
обусловлено
положительным
эффектом
от
масштаба,
получаемого
производителем крупного товара для экспорта, постоянным и приемлемым
уровнем расходов на единицу продукции и относительно низкой
себестоимостью транзакционных расходов, которые снижают себестоимость
1
Разработан автором.
56
товаров крупных предприятий и при других равных условиях повышают
степень их конкурентоспособности по отношению к субъектам малого бизнеса.
Для активизации участия во внешнеэкономической деятельности субъектов
малого бизнеса необходимы усилия по государственной поддержке программ
наращивания их экспортного потенциала (рис. 5).
Государственное
влияние
D
A
Цена внешнего
рынка
Цена внутреннего
рынка
B C
Себестоимость единицы товара
(с экспортными расходами)
Себестоимость единицы товара
(без экспортных расходов)
Объем производства
Субъекты
товара
Субъекты
малого бизнеса
крупного бизнеса
Рисунок 5. Необходимость государственного регулирования участия
в экспорте малого бизнеса
1
.
Из рис. 5 видно, что под влиянием вышеперечисленных факторов
себестоимость единицы товара субъектов малого бизнеса и крупных
предприятий резко отличается. В частности, если себестоимость любого объема
произведенного товара субъекта крупного бизнеса будет ниже цены
внутреннего рынка, то есть производство будет рентабельным, то значительная
часть субъектов малого бизнеса достигнет такого положения (граница А).
Однако себестоимость единицы товара большей части малых предприятий
будет выше, чем цены внутреннего рынка (без экспортных расходов) (граница
В). В мировой практике эта разница обычно «компенсируется» за счет помощи
со стороны государства. Однако данная разница значительно усиливается при
выходе на внешний рынок (граница С), что требует в значительной степени
использования рычагов адресной экономической поддержки, под влиянием
которых себестоимость единицы товара, вобравшая в себя экспортные расходы,
субъектов малого бизнеса должна быть ниже цены внешнего рынка. Только в
этом случае у субъектов малого бизнеса появится стимул участия в активизации
выпуска экспортной продукции. Результат теоретико методологического анализа
показывает границы объема производства,
позволяющие эффективно
экспортировать на внешний рынок товары или услуги субъектов малого бизнеса
(граница D). Появление этой границы может быть обеспечено за счет
реализации на практике нижеследующих
1
Разработан автором.
57
предложений, которые позволят субъектам малого бизнеса эффективно
экспортировать свои товары и услуги:
1) целесообразность производства товаров или услуг со стороны субъектов
малого бизнеса в соответствии с технологическими свойствами или за счет их
природного происхождения. Например, изделия ремесленничества, продукция
сельского хозяйства, отдельные виды услуг, продукция редкого качества и т.д.
При этом у них не будет конкурентов в лице крупных предприятий, которым
будет трудно выдержать конкуренцию в узком спектре и ограниченном
масштабе деятельности малых предприятий;
2) крупные производители не могут полностью удовлетворить внешний
спрос на товар или услуги. В таких случаях товары и услуги, произведенные
субъектами малого бизнеса с относительно высокой себестоимостью, можно
будет реализовать по высоким внешним ценам (фармацевтика, текстильная и
пищевая промышленность);
3) нерентабельность и неэффективность производства некоторых видов
товаров на крупных предприятиях. Такое положение создает для малых
предприятий на внешнем рынке площадки, пустоты, и несмотря на высокую
себестоимость товара субъекты малого бизнеса смогут эффективно
осуществлять
свою
деятельность
(ювелирные
изделия,
пищевая
промышленность, ковроткачество, туристические услуги).
Из представленного анализа видно, что уже в краткосрочной перспективе в
республике необходимо разработать и внедрить дифференцированный подход,
определив к какой группе, пользующихся льготами, будет относиться
предприятия малого бизнеса, выпускающие экспортную продукцию. Для этого
предстоит разработать свод взаимосогласованных мер по государственному
регулированию экспортной деятельности субъектов малого бизнеса, учитывая
влияние различных факторов, стимулирующих экспортную деятельность малых
предприятий в рамках отрасли, региона или на макроуровне.
Дальнейшему расширению масштабов воздействия экономических
рычагов на активизацию инновационной деятельности малых предприятий
республики
должны
способствовать
институциональные
меры,
предпринимаемые государством в сфере малого бизнеса. В частности, мощный
импульс активизации выпуска малыми предприятиями экспортоориенти
рованной продукции придали меры, предусмотренные Постановлением
Президента Республики Узбекистан №ПП-2022 от 8 августа 2013г. «О
дополнительных мерах по поддержке экспорта субъектов малого бизнеса и
частного предпринимательства», в соответствии с которым при Национальном
банке внешнеэкономической деятельности, в его региональных филиалах
республики, а также в его представительствах в зарубежных странах
организован Фонд поддержки экспорта субъектов малого бизнеса и частного
предпринимательства. Благодаря их усилиям, в 2015 году, по сравнению с 2014
годам, был достигнут рост объема подписанных экспортных договоров – на
178,4%, осуществленный объем экспорта вырос на 124,1%, количество
субъектов предпринимательства, которым были оказаны правовые, финансовые
и организационные услуги, выросло на 133,9%, количество субъектов малого
58
бизнеса, которым оказана помощь в участии на международных выставках и
конференциях увеличилось на 240%, количество подписанных экспортных
соглашений в рамках данных мероприятий выросло в 2 раза. Наряду с этим, по
сравнению
с
предыдущим
годом
снизилось
число
субъектов
предпринимательства, которым были оказаны услуги по: оказанию помощи в
составлении договоров (на 58,5%), нахождению зарубежных партнеров (на
64,2%), участию в международных выставках, получению международных
сертификатов и таможенным оформлениям (на 74,9%), составлению
экспортных договоров и регистрации (на 35,5%).
По результатам проведенного исследования автором разработан ряд
предложений, направленных на повышение эффективности деятельности
данного Фонда, в частности рекомендована система оценки показателей
эффективности его общей деятельности, а также рекомендации по покрытию
экспортных договоров и их жизненности, показатели степени освоения выпуска
новых видов экспортных товаров. При оценке эффективности деятельности
Фонда одним из аспектов, на который необходимо обратить внимание,
считается степень адресности оказываемой помощи при составлении
экспортных договоров субъектам малого бизнеса. С этой точки зрения
предложено использование метода «Соотношение рейтинга обратного порядка»
для оценки эффективности деятельности фонда (табл. 4).
Таблица 4
Поэтапные действия метода «Соотношение рейтинга обратного порядка»
по оценке степени адресности помощи, оказываемой при составлении
экспортных договоров со стороны Фонда
1
Этапы
Основное
Метод расчета или
действия
содержание действия
получаемый результат
1 действие
Определение доли регионов в объеме общего экспорта
субъектов малого бизнеса в стране
2 действие
Выражение через показатели рейтинга правильной
зависимости данной доли (1 рейтинг)
3 действие
Определение доли регионов в объеме договоров экспорта
субъектов малого бизнеса, составленных с помощью
фонда
4 действие
Выражение через показатели рейтинга правильной
зависимости (возрастающей) данной доли (2 рейтинг)
5 действие
Исходя из общего количества регионов, определение
самой высокой стоимости показателя «соотношение
рейтинга обратного порядка»
6 действие
Через учет отношений 1 и 2 рейтингов определить
степень действующего состояния адресности помощи,
оказываемой при составлении экспортных договоров
7 действие
Действительное состояние степени адресности помощи,
оказываемой при составлении экспортных договоров,
сравнив с самой высокой стоимостью показателя
«соотношение рейтинга обратного порядка», сделать
заключение
Важным аспектом государственного регулирования малого бизнеса
является стимулирование его участия в инновационной деятельности. В целях
1
Разработан авторов.
59
обеспечения более эффективной организации и регулирования процессов,
предусмотренных в «Положении о фонде модернизации и новых технологий
органов
хозяйственного
управления
и
предприятий», утвержденное
Постановлениями №№ 48, 71, 5 от 24 апреля 2009 года Министерства финан
сов, Министерства экономики, Комитета по координации развития науки и
технологий при Кабинете Министров Республики Узбекистан в работе были
выдвинуты следующие предложения: переименование фонда в «Фонд модерни
зации и инноваций»; введение порядка создания фонда во всех крупных
предприятиях; в целях активизации участия субъектов малого бизнеса в
инновационной деятельности обеспечить использования определенной части
(например, от 5 до 20%) средств фонда совместно с малыми инновационными
предприятиями; установление государством дополнительных льгот по части
средств фонда, предоставленных в качестве заказа субъектам малого бизнеса;
расширение источников средств фонда за счет средств бюджета, внебюджетных
фондов, международных организаций и других привлеченных средств.
Своевременное
осуществление
вышеназванных
предложений
и
рекомендаций позволит создать новые возможности для активизации участия
малого бизнеса во внедрении инновационных идей и технологий в
хозяйственную практику Узбекистана.
ЗАКЛЮЧЕНИЕ
1. Регулирование деятельности субъектов малого бизнеса и организация
процессов их поддержки с точки зрения эффективного проведения
экономической политики государства, а также всестороннего учета
мотивационных основ и принципов предпринимательства, как свобода выбора
вида
и
форм
деятельности,
ведение
самостоятельного
хозяйства,
инициативность, приоритет экономических интересов и другие, создадут
возможность ускоренного развития малого бизнеса.
2.
При
установлении
оптимальных
количественных
критериев
предприятий в целях определения объекта государственного регулирования
малого бизнеса опираться на теоретические основы, в частности, исходить из
концепций «минимального эффективного размера» и «функциональной
комплектации» предприятий, а также предельного продукта рабочей силы
позволит обеспечить эффективность деятельности малого бизнеса.
3. Формы и методы использования экономических механизмов
государственного регулирования деятельности субъектов малого бизнеса
меняются в зависимости от степени их развития. Если на первых этапах
развития малого бизнеса важную роль играли обучение основам
предпринимательства, помощь в составлении бизнес-плана и консультации,
микрокредитование, то на современном этапе их развития центральное место
отводится таким экономическим методам, как проектное финансирование,
создание системы гарантий, предоставление инвестиционных кредитов,
обеспечение государственным заказом, помощь в выходе на внешний рынок,
60
привлечение национальных и иностранных инвестиций. А также, если в раннем
этапе развития малого бизнеса являются эффективными механизмы прямого
регулирования, то с дальнейшим развитием усиливается роль механизмов
косвенного регулирования государством.
4. Подход к упрощению и сокращению сроков регистрации субъектов
предпринимательства с точки зрения стимулирования создания больше новых
субъектов малого бизнеса, дальнейшее совершенствование деятельности
институтов специализированной инфраструктуры и повышение уровня их
ответственности за качество предоставляемых услуг субъектам малого
предпринимательства, начиная с поддержки идей по созданию нового бизнеса,
изучения возможностей их осуществления и кончая подготовкой всех
необходимых для этого документов приводит к расширению границ
государственного регулирования и совершенствованию его механизмов.
5.
В
рамках
совершенствования
экономических
механизмов
государственного регулирования субъектов малого бизнеса предстоит большая
работа по приведению в соответствие с индикаторами Doing Business
показателей национальной рейтинговой системы, выражающей степень
развития деловой среды, а также оценивание коэффициента их охвата, что
окажет ощутимое влияние на улучшение условий ведения бизнеса.
6. В предоставлении государством льгот субъектам малого бизнеса
учитываются
нижеследующие
положения,
обеспечивающие
высокую
эффективность данного процесса: недопущение снижения стимулирующей
роли льгот; применение льгот в тесной взаимосвязи и последовательности,
исходя из содержания каждого отдельного вида льгот; постепенный анализ
влияния и оценка эффективности льгот; своевременное изменение видов льгот
при необходимости, возникающей с изменением условий их применения.
7. Принятие во внимание реальных возможностей реализации потенциала
денежно-кредитной политики при государственном регулировании субъектов
малого бизнеса должно создать реальные возможности для повышения
эффективности инвестиционной поддержки малых предприятий, осваивающих
процессы выпуска экспортной продукции. Особенно считается целесообразным
урегулирование правильного формирования потребностей в банковских
кредитах со стороны субъектов малого бизнеса, стимулирование данных
процессов, в первую очередь, для обеспечения экономической активности в
стране достаточное количество денежных средств, то есть обеспечение задачи
монетизации экономики в приемлемой степени.
8. Дальнейшее расширение масштабов кредитования субъектов малого
бизнеса со стороны коммерческих банков должно вобрать в себя такие
мероприятия, как: повышение заинтересованности коммерческих банков в
кредитовании субъектов малого бизнеса; использование рычагов монетарной
политики Центрального банка для стимулирования усилий банков по
кредитованию малого бизнеса; стимулировать увеличение специальных
кредитных фондов для выдачи льготных кредитов; стимулировать повышение
удельного веса инвестиционных кредитов для субъектов малого бизнеса.
61
9. При регулировании внешнеэкономической деятельности малого бизнеса
формирование единой стратегии, обеспечивающей эффективного участия
факторов, соответствующих на уровне продукции, предприятия, отрасли,
региона и макросреды и стимулирующих экспортную деятельность малых
предприятий обеспечивается путем выработки рычагов регулирования экспорта
на уровнях отрасли, региона и макроуровне. Высокую эффективность здесь
может продемонстрировать использование метода «соотношение рейтинга
обратного порядка» при оценке адресности оказываемой помощи в составлении
их экспортных договоров.
10. Такие главные преимущества малого бизнеса, как легкость
организации субъектов предпринимательства, способность быстрого создания
новых рабочих мест с низкой капиталоѐмкостью, мощное действие эффекта
количества при найме рабочей силы, широкое распространение приемлемых
условий принятия на работу и труда (неполный рабочий день или неделя,
изменчивый
график
работы,
совместительство
и
т.д.),
открывают
дополнительные возможности для обеспечения равновесия спроса и
предложения на рынке рабочей силы и в повышении доходов населения.
Внедрение экономического механизма стимулирования по найму работников,
обученных в Центрах подготовки и переподготовки, усовершенствование
методики распределения квот на переподготовку кадров в разрезе регионов,
определенных в Государственной программе обучения и переподготовки
незанятого населения республики дает возможность сокращения диспропорции
между спросом и предложением в структуре совокупной рабочей силы,
возникающие в условиях быстрых перемен рыночной экономики, особенно под
воздействием процессов структурного изменения и модернизации экономики.
11. Многофакторная регрессионная модель, построенная автором и
проверенная методом Гауса-Маркова, имеющая статистическое значение,
достоверные параметры, а также показывающая отсутствие ошибок
мультиколленеарности и гетероскедастики, показала, что для повышения доли
малого бизнеса в объеме ВВП республики необходимо увеличить число
субъектов малого бизнеса и объем инвестиций. Здесь важными направлениями
считаются развитие кооперационных связей малого бизнеса с крупными
предприятиями, увеличение числа занятых в них, особенно повышение
занятости через организацию малых предприятий в сельской местности.
12. Осуществление ряд предложений при государственном регулировании
инновационной деятельности малого бизнеса, в частности, организация «фонда
модернизации и инноваций» в каждом крупном предприятии; использование
определенной части средств фонда совместно с малыми инновационными
предприятиями; установление государством дополнительных льгот по части
средств фонда, предоставленных в качестве заказа субъектам малого бизнеса
создает возможность минимизации расходов на НИОКР основной компании по
венчурному инвестированию, эффективно решить задачи по обмену кадров,
техники и технологий, позволит создать крепкие кооперационные связи между
предприятиями.
62
ONE-TIME SCIENTIFIC COUNCIL AT SCIENTIFIC COUNCIL
№14.07.2016.I.31.01 FOR THE AWARD OF DOCTORAL DEGREE AT
BANKING AND FINANCE ACADEMY OF THE REPUBLIC OF
UZBEKISTAN AND TASHKENT FINANCIAL INSTITUTE
TASHKENT STATE UNIVERSITY OF ECONOMICS
GAFUROV UBAYDULLO VAKHABOVICH
IMPROVING ECONOMIC MECHANISMS
FOR REGULATING SMALL BUSINESS BY THE STATE
08.00.08 – Entrepreneurship and economy of small business
08.00.01 – Theory of Economics
(economic sciences)
АВSТRACT OF DOCTORAL DISSERTATION
Тashkent city – 2017 year
63
Subject of the doctoral dissertation is registered under the № 30.09.2014/B2014.5.I310 at the
Higher Attestation Commission under the Cabinet of Ministers of the Republic of Uzbekistan.
Doctoral thesis is carried out at the Tashkent State University of Economics.
The abstracts of the thesis is available in three languages (Uzbek, Russian, English) on the web-site
www.bfa.uz and informational educational portal «Ziyonet» at www.ziyonet.uz.
Scientific supervisor: Yusupov Akhmadbek Tadjievich
Doctor of Economics, Professor
Official opponents: Iminov Odiljon Karimovich
Doctor of Economics, Professor
Аbdurakhmanov Olim Kalandarovich
Doctor of Economics, Professor
Nabiev Elshod Ganievich
Doctor of Economics, Professor
Leading organization:
State Committee of the Republic of Uzbekistan for Privatization,
Demonopolization and Development of
Competition
Defense of the doctoral dissertation will take place at a meeting of the Scientific Council
№14.07.2016.I.31.01 for the Award of Doctoral Degree at the Banking and Finance Academy of the
Republic of Uzbekistan and Tashkent Financial Institute on “____” __________ 2017 at ____. Address:
100000, Тashkent, Моvaraunnahr street, 16. Tel.: (99871) 237-53-25, fax: (99871) 237-54-01, e-mail:
info@bfa.uz. e-mail:info@bfa.uz.
The doctoral thesis can be found in the Information-Resource Centre of the Banking and Finance
Academy of the Republic of Uzbekistan (registered № _____). Address: 100000, Тashkent, Моvaraunnahr
street, 16. Tel.: (99871) 237-53-25, fax: (99871) 237-54-01, e-mail: info@bfa.uz. e-mail:info@bfa.uz.
Abstract of the thesis was circulated «___»_______ 2017.
(Circulation Protocol № ____ от «____»_________ 2017)
А.Sh. Bekmuradov
Chairman of the Scientific Council for the
Award of Doctoral degree, Doctor of
Economics, Professor
Sh.R. Aktamov
Scientific secretary of one-time Scientific
Council at the Scientific Council for the
Award of the Doctoral Degree, PhD
Н.
H.Kh. Khaydarov
Chairperson of the Scientific Council at
the Scientific Council for the Award of
Doctoral Degree, Doctor of Economics,
Professor
64
INTRODUCTION (abstract of the doctoral dissertation)
The topicality and demand of the subject of the dissertation
.
Over the last
decades in the global economy, especially in the framework of the global economic
and financial crisis theoretical views regarding the role of participation of small
business in economic development as well as the role of the state in regulating the
economy have radically changed. According to the reports of International Monetary
Fund (IMF), “Nowadays in the world 90% of enterprises belonging to small and
medium businesses, employ 63% of the world population. In terms of the European
Union, the overall proportion of small and medium businesses account for 99,8 per
cent, ensuring employment to 85 percent of the population that are involved in the
formation of only 58 percent of the value added».
1
Since the first years of independence the development of small business and
private entrepreneurship in our country has been determined to be an important factor
in ensuring socio-economic development. “Speaking about it, it is necessary to
emphasize the formation of strong legislation and legal framework and their
continuous improvement, systematic assistance by the government in the
modernization and technical and technological re-equipment of production, providing
preferences and privileges for business».
2
The government has implemented
systematic measures to regulate this sector, in particular, the measures aimed at
increasing share in employment and gross domestic product, improving the
technological structure, satisfaction of needs in credit resources and create a
favorable business environment have been undertaken. As a result of these important
reforms by the end of 2015
3
achieved the following performance has been achieved:
56,5% the share of small business and private entrepreneurship in the gross domestic
product share is 40,6%, the share of agriculture production was 98,4%, and the
volume of investments in the fixed capital has reached 35,8%. In addition, currently
77,9% of the employed population are working in the sphere of small business and
private entrepreneurship.
Improving the economic mechanisms for regulating small business by the
government, as well as enhancing the efficiency of these processes, determining the
criteria for a number of employees in small business as the object of the regulation by
the state, the creation of the favourable environment for small businesses, the
effective use of monetary regulation mechanisms, enhancing its participation in
foreign trade activities, creation of new jobs and the full use of the opportunities for
increasing incomes, the activation of the implementation of innovative ideas and
technologies are considered to be currently urgent issues. From this point of view, the
topic of the doctoral research is relevant.
This doctoral research, to a certain extent, conduced the execution of the tasks
determined by the Decree of the President of the Republic of Uzbekistan № -4354
“On additional measures on forming maximum favourable business environment for
1
Source: https://www.imf.org/external/pubs/ft/sdn/2015/sdn1504.pdf
2
Opening speech of the President of the Republic of Uzbekistan at the international conference “The role and
importance of small businesses and private entrepreneurship in implementing social-economic policy in Uzbekistan”,
September 14, 2012. – www.uza.uz
65
further development of small business and private entrepreneurship” dated from
August 24, 2011, as well as the Decree №-4725 “On measures to ensure reliable
protection of private property, small business and private entrepreneurship, the
removal of barriers to their accelerated development” dated from May 15, 2015, №-
4848 “On additional measures to ensure the accelerated development of
entrepreneurship, the full protection of private ownership and qualitative
improvement of the business climate”, dated from October 5, 2016, as well as in the
Resolution of the Cabinet of Ministers of the Republic of Uzbekistan № 232 “On
improvement of mechanisms of stimulating the development of small businesses”
dated from May 27, and other legal documents concerning this activities.
The research study relation to the main research priorities for development
of science and technology.
The doctoral research has been carried out in the
framework of the project PPI-2 “Developing scientific foundations for further
deepening of economic reforms, formation of the civil society, modernization and
liberalization of the national economy” in compliance with prior directions of
developing science and technologies in the republic I. «Moral and cultural
development of democratic and legal society, formation of the innovative economy”.
Review of foreign scientific researches on the subject of the thesis
1
.
Researches on improvement of economic mechanisms of the state regulation of small
business have been conducted in the leading scientific centers and higher educational
institutions of the world, including: Economic Development Institute, World bank,
Harvard University, Peterson Institute for International Economics, University of
Chicago (USA), Organisation for Economic Cooperation and Development (OECD)
(France), World Intellectual Property Organization (WIPO) (Switzerland), Asia
Pacific Economic Cooperation (APEC) (Singapore), Montpellier Business School
(France), Institute for economic policy (Russia), Oxford University (Buyuk
britaniya), Organization for Small and Medium Enterprises and Regional Innovation
(SMRJ) (Japan), The Institut fur Mittelstandsforschung (IfM) (Germany), Tashkent
State University of Economics and Tashkent Financial Institute (Uzbekistan).
The researches conducted worldwide and dedicated to improvement of
economic mechanisms of the state regulation of small business provide the following
scientific results: recommendations on the reliability, transparency and scale of the
accounting processes of ownership in business organizations and improving
mechanisms for the resolution of problems have been developed (Easiness of Doing
Business, World Bank); the methods of management and production in the form of a
“global production” (GPCs) to increase the export potential of small business have
been justified (Peterson Institute for International Economics, USA); proposals for
the settlement of corporate social responsibility in small businesses and increasing
impact on the investment attractiveness (Montpellier Business School, France) have
been developed; the state control to improve the innovation efficiency of small
1
Developed on the review of researches on the dissertation topic: http://www.montpellier-bs.com/;
http://www.doingbusiness.org/~/media/WBG/DoingBusiness/Documents/Annual-Reports/English/DB16-Full-Report.pdf;
http://www.ncapec.org/docs/what_is_apec.pdf; http://www.ecattrade.com/single-post/2016/03/30/Trans-Pacific-Partner
ship-Benefits-Small-and-Medium-Sized-Enterpri-ses-in-Global-Production-Chains;
http://www.smrj.go.jp/index.html;
http://www.wipo.int/portal/en/index.html; http://www.meti.go.jp/english/press/ 2015/pdf/0424_01a.pdf; http://www.ifm
bonn.org/uploads/tx_ifmstudies/workingpaper_02_15.pdf and other sources
.
66
business and effective incentives (harmonization of small business the national
innovation system) has been proven (World Intellectual Property Organization,
Switzerland), demonstrated; effective methods of management organization in small
businesses in the form of freelancing (SMRJ, Japan) have been illustrated;
fundamentals of environmental and technical cooperation, liberalization of
investment and trade on the basis of the individual motion plans (IAP as well as the
facilitation of their implementation have been improved (Asia-Pacific Economic
Cooperation, France); the use of the system of the business incubator in the skills
development of innovative businesses at higher educational institutions have been
demonstrated (IfM, Germany).
Researches on improving theoretical, methodological, methodical and
economic-legal bases of the state regulation of small business are being implemented
throughout the world.
These researches are focused on the following priority areas: enhancing the
sustainability of small businesses in the period of cyclical fluctuations in the
economy, the use of small businesses as factor of competitiveness and formation of
innovative economy, improving the training and retraining of employees in the small
businesses through the expansion of the system of business education, strengthening
the organization of production and technological cooperation of small enterprises
with major ones through the development of contractual relations; enhancing the
participation of small businesses in corporate relations.
The level of the problem scientific development.
Laws of the Republic of
Uzbekistan related to this field, decrees and resolutions of I.A. Karimov, the First
President of the Republic of Uzbekistan, as well as decrees of the Cabinet of
Ministers and books of I. Karimov, the First President of the Republic of Uzbekistan
served as scientific and methodological foundation while researching development of
small businesses in the country and improving the economic mechanisms of its state
regulation.
The issues of the government regulation of the economy as well as the
theoretical aspects of development of small businesses and private entrepreneurship
have been thoroughly analyzed in scientific papers of such foreign scientists as: A.
Smith, B. J. Sey, R. Cantillon, A. Marshall, J. Schumpeter, J. Keynes, R. Hisrich, M.
Peters, F. Hayek, M. G. Lapusta, Y. Starostin, K. Mc-Connell, S. L. Bru, А.
Khamidullin, M. Khait, G. Vlasov, A. Jeltov
1
and others.
Common features of development of small businesses and private
entrepreneurship have been highlighted in the scientific papers of such domestic
1
Сэй Ж.Б. Трактаты политической экономии. – М.: Экономика. 1985. – 55 с.; Смит А. Исследование о природе
и причинах богатства народов. Т.1.– М.: Ось, 1977. – 480 с.; Маршалл А. Принципы политической экономии. Т. –
1. – М.: Прогресс, 1993. – 415 c.; Шумпетер Й. Теория экономического развития. – М.: Прогресс, 1985. –159 с.;
Кейнс Ж. Общая теория занятости, процента и денег. – М.: Экономика, 1948. – С. 238-241.; Хизрич Р., Питерс М.
Предпринимательство или как завести собственное дело и добиться успеха. – М.: Прогресс, 1991. – 223 с.; Хайек
Ф. Дорога к рассвету – М.: Экономика, 1992. – 91 с.; Лапуста М.Г, Старостин Ю.Л. Малое предпринимательство.
М.: Инфра-М, 1997. – С.87.; Макконелл К.Р., Брю С.Л. Экономикс. В 2-х т. Т-1. – М., 1992. − 399 с.; Хамидуллин
Ф.Ф. Развитие методологии исследования малого бизнеса // Проблемы современной экономики, №3(19), 2007.;
Хаит М.М. Развитие малого бизнеса на основе реструктуризации крупных предприятий // Вестник Московского
университета, сер. 6. Экономика, №4, 2006. – С.32-43.; Государственное регулирование экономики / Учебное
пособие. Под общ. ред. проф. Г.Н.Власова, доц. А.М.Желтова. - Нижний Новгород, 1998.
67
scientists as E. Abdullayev, M. R. Baltabaev, F. Karimov, A. Samadov, R.
Khodzhaev, S. Ergasheva, Sh. Yuldashev, A. Yusupov, M. Kasimova, B.
Gaibnazarov
1
and others.
Ways of improving activities of small businesses in economic sectors and socio
economic problems of their development have been considered in researches of Kh.
Abulkasimov, I. Bakiyev, N. Murodov, K. Muftaydinov, A. Kulmatov
2
and other
scientists.
The scientific papers of U. Boimatov, I. Ibragimov, D. Sobirjonov, R. Khodjaev,
F. Shousupov, A. Egamberdiev
3
and of other authors investigated the issues of
improving the mechanisms of management of small businesses and private
entrepreneurship. The issues of modeling and forecasting of tendencies of
development of small businesses have been considered in the researches of B.
Khodiev, S. Salaev
4
and other scientists.
Problems of development of small businesses and private entrepreneurship
through tax mechanisms have been researched in scientific papers of M.
Alimardonov, N. Ashurov, A. Botirov, A. Vakhabov, B. Sanakulova, Sh. Toshmatov,
J. Urmonov
5
, and M. Abdurakhmonov
6
, who, in his research focused on the
perfection of the state support of small business entities and private entrepreneurship.
Despite conducted in practice researches and scientific investigations, the issues
related to the improvement of economic mechanisms of the state regulation of the
activity of small business entities have not been systematically covered. This fact
1
Абдуллаев Ё., Каримов Ф. Кичик бизнес ва тадбиркорлик асослари. – Т.: Меҳнат, 2010. - 349 б.; Абдуллаев Ё.,
Юлдашев Ш. Малый бизнес и предпринимательство. – Т.: Иқтисод-молия, 2008. – 339 с.; Болтабаев М.Р.,
Қосимова М.С., Эргашходжаева Ш.Ж., Ғойибназаров Б.К., Самадов А.Н., Ходжаев Р. Кичик бизнес ва
тадбиркорлик: Ўқув қўлланма. – Т.: Иқтисодиѐт, 2010. – 275 б.; Ходжаев Р., Эгамбердиев А. Кичик бизнес ва
тадбиркорлик. – Т.: Иқтисод-молия, 2008. – 105 б.; Ғуломов С.С. Тадбиркорлик ва кичик бизнес. Т.: 2008. -365 б.
2
Абулқосимов Ҳ.П., Қулматов А.А. Ўзбекистонда кичик бизнес соҳасида оилавий тадбиркорликнинг ўрни ва
уни ривожлантириш йўллари. Монография. – Т.: Университет, 2015. – 126 б.; Бакиева И.А. Ўзбекистон енгил
саноатида кичик бизнес ва хусусий тадбиркорликни ривожлантириш. Дис. ... иқт. фан. номз. - Т., 2012.; Муродова
Н.К. Кичик бизнес субъектларининг тадбиркорлик фаолиятини ошириш йўналишлари. Дис. ... иқт. фан. номз. –
Т., 2008.; Муфтайдинов Қ. Иқтисодиѐтни эркинлаштириш шароитида тадбиркорликни ривожлантириш
муаммолари. Дис. ... иқт. фан. д-ри. – Т., 2004.; Қулматов А.А. Ўзбекистонда кичик тадбиркорлик фаолиятини
ривожлантиришнинг ижтимоий-иқтисодий муаммолари. Дис. ... иқт. фан. номз. – Т., 2004.
3
Ибрагимов И.У. Кичик бизнес ва хусусий тадбиркорлик фаолиятини бошқариш механизмини
такомиллаштириш (Наманган вилояти мисолида). Дис. ... иқт. фан. номз. - Т., 2012.; Ходжаев Р., Эгамбердиев А.,
Шоюсупова Ф.Қ. Кичик бизнесни бошқариш. I қисм. Ўқув қўлланма. –Т.: IQTISOD–MOLIYA, 2007. - 180 б.;
Собиржонова Д., Бойматова У. Хусусий ва кичик бизнес менежменти. Ўқув қўлланма. Т.: IQTISOD–MOLIYA,
2007. - 200 б.
4
Ходиев Б.Ю. Ўзбекистон иқтисодиѐтида тадбиркорлик ривожланишини эконометрик моделлаштириш. Дис.
... иқт. фан. д-ри. - Т., ТДИУ. 2000. - 338 б.; Салаев С.К. Кичик бизнес ривожланиш тенденцияларини
моделлаштириш ва башоратлаш (Ўзбекистон Республикаси мисолида). Дис. ... иқт. фан. д-ри. – Т., 2008.
5
Альмардонов М.И. Ўзбекистон Республикаси солиқ тизими ва уни тадбиркорлик фаолиятига таъсири. Дис.
... иқт. фан. д-ри. – Т., 2004.; Ашурова Н.Б. Тадбиркорлик фаолиятини ривожлантиришда солиқ механизмининг
таъсири. Дис. ... иқт. фан. номз. - Т., 2008.; Ботиров А.А. Кичик тадбиркорлик субъектларини солиққа тортиш
амалиѐтини такомиллаштириш йўллари. Дис. ... иқт. фан. номз. - Т., 2012.; Кичик бизнес ва тадбиркорликни
солиққа тортиш. Дарслик / А.В.Ваҳабов., Б.Р.Санакулова. - T.: TMI, 2013. - 405 б.; Санакулова Б.Р. Кичик
тадбиркорлик субъектларининг солиққа тортиш механизмини такомиллаштириш орқали иқтисодий ўсишни
таъминлаш. Дис. ... иқт. фан. д-ри. – Т., 2016.; Тошматов Ш.А. Кичик бизнесни ривожлантиришда солиқ
сиѐсатини такомиллаштириш // Жамият ва бошқарув. - Т., 2013. - №1. - Б.75.; Урмонов Ж.Ж. Кичик бизнесни
ривожлантиришда солиқларнинг рағбатлантириш функциясидан самарали фойдаланиш истиқболлари. Дис. ...
иқт. фан. номз. - Т., 2010.
6
Абдурахмонова М.М. Кичик бизнес ва хусусий тадбиркорлик субъектлари фаолиятини давлат томонидан
қўллаб-қувватлашни такомиллаштириш. Дис. ... иқт. фан. номз. - Ф., 2012.
68
further increases the level of relevance of the considered issues listed in the thesis as
well as proposals and recommendations aimed at eliminating these problems.
The
thesis research relation to the plans of the research works.
The dissertation has
been carried out in the framework of strategic direction of research FM-1“Improving
the methods and scientific-methodological foundations of forecasting
socio-economic development and ensuring macroeconomic stability in Uzbekistan”
of Tashkent State University of Economics.
The purpose of the research
is to develop therotical, methotical and practical
recommendations improving economic mechanisms of the state regulation of small
businesses.
Objectives of the research:
to reveal the economic content of regulation of small business as an integral part
of state regulation of the economy;
to perform various methods, technique and concepts of determining the criteria
for the number of employees in small business by the state;
to analyse the practice of the state regulation of small businesses in conditions of
deepening economic reforms;
to improve the technological, sectoral and functional structure of the small
business, to develop measures to strengthen cooperation relations with large
enterprises;
to improve supporting mechanisms (incentives) offered by the state to the
branches of small businesses to ensure employment and new jobs; to reveal the
specifics of using monetary methods in the state regulation of small business;
to develop a regulatory mechanism aimed at encouraging the participation of
small businesses in their foreign trade activities, in particular, in the process of export
of products and services;
to develop proposals on enhancing the participation of small business in the
implementation in practice of innovative ideas and technologies.
The object of the study
is small businesses functioning in the Republic of
Uzbekistan.
The subject of the study
is economic relations on the state regulation of small
businesses’ activity.
The methods of study
. Such methods as analysis and synthesis, induction and
deduction, mathematical modeling, statistical, correlation and regression analysis,
expert assessment of scientific abstraction, etc. have been widely used in the research.
Scientific novelty of the results of the study
is the following:
the theoretical and methodological approach to determine such criteria of
quantitative limits of the concepts of small business as “minimum effective level”
and “functional equipment”, and the harmonization of the labour force with the latest
added products have been substantiated;
the optimal terms of the process of the state registration of business entities have
been determined; scientific and methodological aspects of improving the state
regulation through the development of the activities of the special infrastructure
services ensuring their effective implementation have been justified;
69
improved methodological approach based on the implementation of the
assessment system, as well as fixed assets, and leverage the effectiveness of the
support and participation of subjects of small business and private entrepreneurship in
raising the export potential of the regions have been developed;
economic mechanisms stimulating mutual interests of continuous involvement
in the production of specialists trained in the field of employment promotion, while
increasing the harmonious balance of demand and supply of labour in the economy
through small businesses have been substantiated;
the methodology to assess the level of development of entrepreneurship
environment on the basis of the compliance indicators of World Bank Doing
Business rating have been developed;
the rating method of evaluating the degree of targeting of assistance in the
preparation of the export agreement to support exports of small businesses and
private entrepreneurship has been worked out.
Practical results of the research are the following
:
the main properties of the criteria of determination process divided into different
stages, from the point of view of number of employees in the sphere of small
business have been revealed;
scientific-methodological basis for the definition of quantitative restrictions,
efficiency, maintenance of benefits and preferences provided to small businesses
have been improved;
econometric models of quantitative relations between the number of small
businesses and factors influencing their production volume have been developed;
proposals to improve the structure of small businesses from the point of view of the
industry and technologies have been justified;
the characteristics of the peculiarities of the impact of the state monetary policy
on the activity of small businesses have been revealed; theoretical recommendations
on the regulation of the process of lending have been revealed from the theoretical
point of view;
the proposal to improve the mechanism of the state regulation to increase the
participation of small businesses in implementing innovative ideas and technologies
in practice has been worked out.
Reliability of the results of the research.
The reliability of the obtained results
is determined by the compliance for the purpose of the approaches and methods in
the study, with the application of official sources, in particular, statistic information
of the State Statistics Committee of the Republic of Uzbekistan, and introduction in
practice of proposals and recommendations of relevant organizations.
The scientific and practical significance of the study results.
The scientific
significance of the research is determined by the possibility of their use in the special
research devoted to the improvement of the economic mechanisms, as well as
theoretical-methodological and methodical technique on the state regulation of
activity of small businesses.
Practical value of the research is determined by the application of the developed
proposals and practical recommendations in the policy documents developed by the
state regulation of activity of small businesses in the development of a set of
70
comprehensive measures aimed at effective development in the sphere.
Implementation of the research results.
With the account of the developed
proposals on improvement of economic mechanisms of state regulation of small
business the following proposals have been introduced in practice: the proposal to
improve the methodology of evaluating the business environment in the regions,
taking into account international indicators of Doing Business was applied in practice
by the State Committee for privatization, antimonopolization and competitiveness
(Certificate № 6775/03-19 of November 11, 2016). The implementation of the
proposal will provide an opportunity to improve the objectivity of the evaluation
results of the business environment of regions, as well as with international
requirements for timely introduction of new indicators to assess the business
environment;
the method of “Rating correlation of the reverse order” developed to increase the
degree of targeting of export contracts, as well as the estimates of export support of
small businesses has been introduced in practice of the Fund of export support of
small business entities under the National Bank for Foreign Economic Activity
(Certificate № SM-1058, dated from September 26, 2016). The implementation of
scientific results enabled to increase the degree of diversification of export structure
of small businesses and the degree of targeting of support for exports, strengthening
of export promotion of goods and services with high added value, in terms of
technology in the composition, in particular, the volume of export contracts to small
businesses in Bukhara, Navoi and Fergana regions has increased by 12%;
proposals to improve the job security and enhance the efficiency of training and
retraining have been introduced in the system of the Ministry of Labour (certificate
№. 02-06/2893 dated from September 29, 2016). The application of this proposal in
practice enables to improve the efficiency of the activities of the centre of training
and retraining of the unemployed, provide jobs to graduates; encourage businesses
that manufacture products and services with high added value, in terms of technology
to government for export, providing work for certain segments of the population
(youth, women, poor, vulnerable layers, feeling the necessity of changing their
profession in accordance with the modern requirements and of other citizens);
enhance export capacity of enterprises, in particular, through this mechanism the
savings of unemployment benefits of persons who are provided with jobs in
enterprises, creates a source of social payments to the state budget from small
businesses;
proposals for improving the technique of distribution by regions of the certain
amount determined in the state program for training and retraining has been
implemented in practice by the system of the Ministry of Labour (certificate №. 02-
06/2893 dated from September 29, 2016). This proposal enables efficient distribution
with the account of certain priorities among regions in the number of employees for
retraining of the unemployed determined in the State program;
the main trends on the state regulation of small businesses and entrepreneurship
have been introduced in the textbook “Theory of Economics” in the educational
direction of the undergraduate programme (certificate № 0053 dated from September
21, 2005). The use of the scientific results in this textbook enable to reveal the
71
content and the peculiarities of public business;
scientific results on the state regulation of small business, main areas, technique
and methodologies have been introduced in the textbook “Theory of processes of
transformation of economic systems” (13.03.2013 № 82-031) on the speciality
5А230101 – “Theory of Economics”. The use of scientific results in the textbook
reveals the characteristics of the main trends, technique and methodologies of the
state regulation of small business;
Proposals on the improvement of scientific and methodological foundations of
assessment of efficiency benefits, industry data by state on the basic concepts of
defining criteria in terms of number of employees in small businesses were used in
the fundamental project entitled: “Development of theoretical and methodological
foundations for the development of the marketing strategy of small business and
private entrepreneurship in the Republic of Uzbekistan” (certificate of State
Committee of the Science and Technology Coordination № FTK-0313/659 dated
from October 7, 2016). The use of these research results in the project contributes to
the increasing influence of the tools and levers to facilitating the development of
strategy of development of small business and private entrepreneurship in the
country, improving socio-economic efficiency of different types of benefits.
Evaluation of the results of study.
Research results have passed through the
approbation in over 40 international and republican scientific and practical
conferences, such as: «Ideas for business» (Tashkent, 2011), «Transformation of
economic relations in conditions of overcoming consequences of the global financial
economic crisis» (Moscow, 2010), 16-, 17-, 18-«International Plekhanov readings»
(Moscow, 2003, 2004, 2005), «Liberalization of the economy of Uzbekistan:
problems and ways for their solution» (Tashkent, 2002), «Managing personnel in the
government organizations and commercial structures» (Moscow, 2004),
«Peculiarities of economy liberalization of foreign economic relations of Uzbekistan
in conditions of the transitive economy» (Тashkent, 2004), «Problems of developing
economic stability in conditions of deepening economic reforms in Uzbekistan»
(Tashkent, 2004), «Economy modernization and reformation – main direction of
ensuring stable growth» (Тashkent, 2005), «Current issues of modernizing society of
Uzbekistan» (Tashkent, 2005), «Foreign experience in developing small businesses
and private entrepreneurship and problems of enhancing export potential in
Uzbekistan» (Tashkent, 2005), «Efficient use of economic resources as the main
factor of raising competitiveness and export potential of the country» (Тashkent,
2006), «Theoretical foundations of providing equilibrium and balance between
structural units of the economy» (Тashkent, 2008), «Small business and private
entrepreneurship: social factors, results and problems» (Fergana, 2009), «Global
financial economic crisis, ways and measures for its elimination in conditions of
Uzbekistan» (Тashkent, 2009), “Small business and private entrepreneurship: social
factors, results and problems» (Fergana, 2011), “Regional properties for the
development of small business and private entrepreneurship” (Tashkent, 2011),
“Small business and private entrepreneurship in the conditions of economy
modernization: problems, prospects” (Tashkent, 2011), “Rates of sustainable
development of economy and the main directions of macroeconomic proportionality”
72
(Tashkent, 2011), “Ways of enhancing competitiveness of the national economy of
the Republic of Uzbekistan” (Tashkent, 2012), “Economic factors in the development
of civil society” (Tashkent, 2012, 2013), “Expanding participation of the banking and
financial sector in the improvement of innovative-investment activity in the Republic
of Uzbekistan” (Tashkent, 2015), “Formation of a competitive environment in
Uzbekistan: theory and practice” (Tashkent, 2015), “Development of forms of
ownership in Uzbekistan: achievements and challenges” (Tashkent, 2015),
“Enhancing the role of financial sector in Uzbekistan and the use of foreign
experience” (Tashkent, 2015).
Publication of the results of the research.
Research results have been revealed
in 72 scientific papers which include 1 monograph, scientific articles which include
14 published in domestic journals recommended by the Higher Attestation
Commission of the Republic of Uzbekistan for publishing the main results of doctoral
dissertations, 11 – in republican journals and 3 in leading foreign journals.
Structure and scope of the thesis.
The dissertation consists of introduction,
four chapters, conclusion, a list of references and annexes. The dissertation consists
of 258 pages.
MAIN CONTENT OF THE DISSERTATION
Introduction
represents urgency and necessity of the research, formulates the
aim and objectives of the research, determines its object and subjects. In addition, the
introduction states connectedness with the main prior directions of developing
science and technologies, represents scientific novelty and practical results, scientific
and practical significance, information about implementation of the results of works
as well as scientific papers published in the framework of the research and
information about structure of the dissertation.
The first Chapter of the thesis is entitled
“Theoretical and methodological
bases of the state regulation of small business”
provides the theoretical principles
of the state regulation of small business, the concept of criteria to determine the
number of employees in small business done the comparative analysis of means and
methods of state regulation of their activities.
Nowadays the need of regulating the economy by the state is recognized by
almost all scientists and experts. It must be emphasized that this recognition has been
formed for many years on the basis of consistent fighting positions of contradicting
and conflicting views of practitioners of various scientific schools and directions in
relation to this issue. The economic role of the state, on the basis of a systematic
analysis of the ideas and doctrines of different schools (mercantilist, physiocrats,
classical school, Keynes, institutionalism, etc.), can be expressed as a system of
various approaches (negative, limited, and widely accepted).
Researches illustrate that up to the present day objects of the process of the state
regulation of the economy haven’t been systematized yet, and the approaches existing
in this respect are quite different. Therefore, to identify areas of the state regulation of
the economy, summarizing the existing classification in different sources, the
following key areas have been grouped: streamlining of economic processes,
73
regulation of certain sectors of the economy, streamlining the activities of the
economy, the streamlining of recurring phases of social production and etc. With the
account of grouping industries of the state regulation of the economy in these areas,
systematic and comprehensive view of this process has been formulated.
The experience of developed countries demonstrates that it is necessary to
organize regulation of small business in this sphere from the point of view of use as a
kind of effective means and lever in implementing important tasks of the state (in
particular, the deepening of market relations, deregulation and privatization,
improving the structural composition of the economy, modernization and
diversification).
Along with this, freedom of choice and activities of state regulation of small
business are considered to be important, independent activity, initiative, the priority
given to economic interests and not contrary to other principles, without causing
damage to its motivational side.
In this respect, one of the main reasons that small business is subject to the
government regulation is a big opportunity in providing socio-economic stability of
the society, the existence of objective factors limiting the scale of activities to
demonstrate their capabilities in conditions of imperfect competition. Ensuring the
efficient functioning of this sector, removing the obstacles preventing its
development and full-fledged existence, as well as comprehensive support in their
content and purposes, are considered to be an integral part of the state regulation of
the economy.
The effectiveness of the regulation of the small business is connected to the
certain criteria as a separate sphere. According to the information in more than 75
countries of the world, despite more than 50 performance characteristics of the
different quantities (e.g., number of employees, amount of capital, annual turnover,
etc.) and qualities (e.g. belonging to a particular industry, the concentration of
property and control in one person, is not a monopoly in the industry, etc.) in these
countries cannot be permanently defined and effective definition of criteria for small
businesses. The most widely used indicator of the quantitative characteristics of the
considered criterion is the number of employees in the enterprise though there are
some controversial views, but it is distinguished by its certainty and simplicity in
practical application, determining other indicators, the convenience in making
international comparisons. However, if not to rely on the theoretical foundations of
the use of criteria, it may lead to the decrease of the usefulness of the above certainty
and convenience.
As the analysis shows that at determining the criteria, in terms of the number of
employed in small business, in many cases, theoretical framework remains without
consideration. As a result, the criteria, developed in different countries possess a
purely statistical value and do not reflect the economic importance of small business.
Therefore on the basis of the systematic study of various theoretical and
methodological rules, showing the aspects affecting the efficiency of activity of
economic entities, in determining the criteria for the number of employees in small
business, three approaches are recommended for consideration.
First approach:
determination of the labour on the basis of the most recently
74
added products. In this case, the number of employees in the enterprise is determined
by the number of recently added production of labor. Recently added production of
labor (MPL – marginal product of labor) consists of the added amount of products
produced as a result of using added unit of labor. It is known that on the basis of the
theory of production factors, any additional profits over the cost of its use increase
the amount of income. Proceeding from this rule, hiring workers for small businesses
needs to be continued as long as the unit of labor will cease to bring in added profit,
that is, to reduce the added profit to the extent equal to the amount of wages.
Second approach
: determination on the basis of the concept of “minimum
effective level for the enterprise”. According to this approach, basing on the concept
of the minimum effective volume, this volume indicates the smallest volume of
production, which is possible while minimizing the long-term average costs of the
firm. The content of this concept is described in many sources
1
. The minimum long
run average costs number of employed in small business enables to provide
efficiency of activity of the enterprise.
Third approach
: definition of the number of employees based on the concept of
“bundling from the point of view of functionality”. Under this approach the minimum
number of employees determined for SMEs, based on the properties of this enterprise
and should create opportunities to provide employees of available positions and tasks.
While determining criteria for the number of employed in small business by the
state, if not to pay attention to the thorough and sufficient provision of the staff with
existing jobs and tasks, it is at the end, can have a serious impact on production
efficiency of enterprises of this sphere. So the degree of possibility of providing staff
with a functional perspective of small business enterprises of various spheres and
sectors of the economy, quantitative criteria are specified by the state, it is advisable
to identify using the following formula:
n
=
−
∑
≥
К М В
i
(1)
0
i
=
1
Where:
К
– Degree of the staff provision from the point of view of the small business performance, criteria
by the employed determined by the government;
М
– Upper limited of the employees engaged in small businesses determined by the state;
В
i
– Number of employees of the certain type of the enterprise by the position i – or tasks.
Analysis of the practical experience and theoretical rules on the state regulation
of the small businesses’ activity has shown that the appropriate use of the various
areas, tools and techniques for the regulation, the appropriate level of development
and progressiveness of the sphere.
The second chapter of the thesis called
“Development of small business in
Uzbekistan and improving organizational-economic foundations of its state
regulation”
is devoted to investigation of the stages of improving the criterion for the
determination of small businesses, measures, and results of the state regulation of the
sphere, organization of business entities and improvement of the state registration, the
1
See: McConnel К., Bru S., Economics: Principles, problems and policy. Translation from English. – М.: INFRA-М,
2003. - p.497-498.
75
processes of creating a business environment for the development of activities of
small businesses.
In Uzbekistan since the first years of independence, the development of business
has become one of the important directions of the strategy of the social and economic
progress.
In the thesis, with the aim of providing analysis of the performance of small
business, regardless of the impact of changes in terms of areas, periods the same
period durations were divided into separate stages (stage I – 1992-1995; stage II –
1995-1998; stage III – 1998-2003; stage IV – 2003-2011; stage V – from 2011 up to
present time), and revealed the main trends of their development.
The analyses have demonstrated that in the last stages a particular attention has
been paid to the creation of a convenient business environment for business activities.
Especially along with the systematic conditions aimed at the effective
implementation and organization of the business, the important role belongs to the
perfection of process of the state registration of business entities.
The transfer platform for theoretical conclusions obtained on the basis of
researching the legal processes of the state registration of entrepreneurship entities in
Uzbekistan created the possibility of scientific observation. In line with this, the
organization of business entities and the state registration, firstly, the emergence of
ideas on the organization of the business, exploring opportunities in this direction,
preparation of necessary documents and the application for registration in the relevant
institutions, that is, the period involves the total period of the process of organization
and state registration of business entities (Figure 1).
Non-regulating stage Regulating stage
Idea Studying possibilities
for
implementation
Preparing
documentsApplication to
SRAEE
Process
регстрации
Registration of the
entrepreneurship entities
Overall period of the process of organization of entrepreneurship entities and the state registration
*SRAEE – state registration authorities for entrepreneurship entities
Figure 1. Stages of regulating the processes of organization of entrepreneurship entities
and registration
1
.
From Figure 1 it is obvious that from theoretical and methodological point of
view, the total period can be divided into regulating and non-regulating periods.
Adjustable phase includes the process of the certain time for specific activities for the
registration of business entities the data provided by the authorized structures. The
process of non-regulating stage consists of measures that are carried out by the
entrepreneur or founder on his own.
1
Developed by the author.
76
We believe that it is necessary to simplify the registration of business entities, to
reduce the time, opportunities must be simplified due to stimulating the organization
of business entities. As “Our one important goal is to support and stimulate small
business and entrepreneurship, to strengthen the economic power of the country,
peace and stability in our country, social welfare, to increase the share of this
industry, which create necessary conditions”
1
. To achieve this aim it was suggested,
starting with the support of ideas on the organization of business entities, to explore
the possibility of their implementation, and improve the activities of the special
infrastructures, providing performance qualitatively and in short terms to the
processes of preparation of necessary documents and to reinforce the accountability
mechanism for the quality of provided services. The implementation of these
measures, expanding the limits of the state regulation of the organization and
registration of businesses, will lead to their improvement.
The third chapter of the thesis, entitled
“Enhancing the use of the potential of
small business in socio-economic development of Uzbekistan”
is devoted to the
research of the effective use of incentives in the state regulation of small business,
creation of new jobs, mechanisms of the state stimulation of small business with the
purpose of raising profitability of the population, ways to improve the structural
composition of small business entities.
It is advisable to use formalization approach of demonstrating the main aspects
while expressing theoretical-methodological foundations of the quantitative
boundaries, efficiency, maintenance of benefits and preferences provided to small
businesses (Table 1).
Table 1.
Formalization approach to illustrate conditions of providing benefits to small businesses
by the state
2
Unequal economic conditions of the small businesses’ activity in comparison with large
enterprises:
ec
bb
> ec
sb
ec
bb
– economic conditions of large enterprises;
ec
sb
– economic conditions of small businesses’ activity.
As a result of compensation privileges rendered to small businesses their performance is equalized
with economic conditions of the activity of large enterprises:
ec
bb
= ec
sb
+ p
comp
p
comp
– compensation privileges.
With the aim of increasing the use of positive effects and potential of small business in priority
sectors of the economy, as a result of offering priority privileges, the extension of conditions of
activity of small business in comparison with other large enterprises:
ec
bb
< ec
sb
+ p
comp
+ p
pr
p
pr
– compensation privileges.
First of all, the objective necessity of providing these benefits is justified, on the
one hand, with the execution by the state of its task of creating equal economic
conditions for all economic entities in the economy, on the other hand, as an
important form of management, small business offers a particular kind of socio-
1
We
will build free, democratic and prospering Uzbekistan with our courageous and magnanimous people. Address by
Shavkat Mirziyoyev at the joint session of the Chambers of Oliy Majlis dedicated to a Solemn Ceremony of Assuming
the Post of the President of the Republic of Uzbekistan,
on December 14, 2016. - http:// www.uza.uz
2
Developed by the author.
77
economic benefits. It should be noted, that the benefits provided to small businesses,
can bring results in the national economy, increasing up to the certain point. When
the certain point is achieved with the increasing volume of the amount of benefits, a
net result in the national economy will decrease. However, this does not mean that
the result of the high benefits offered to subjects of small business will make an
impact on general results in the national economy. Perhaps as a result of excessive
application of these privileges economic results of this sector in the national economy
will be diminished, or even eliminated.
Small business and private entrepreneurship have great potential in providing
employment in the country and increase incomes. Their complete and efficient use is
a central part of the economic policy because such a kind of peculiarities as is the
ease of process of organization of small businesses, the ability to quickly create new
jobs with low capital intensity, the effect of the quantitative result when labor
recruitment, widespread acceptable conditions of employment and work (incomplete
working day or week, variable schedule, part-time, etc.), involve using of additional
opportunities to increase incomes and ensure the balance of demand and supply on
the labour market.
In rapidly changing market economy, especially under the influence of
modernization processes and structural changes in the economy, to reduce
inconsistencies appearing in the composition of demand and supply of labour, the
importance of the activities of the centre for specialized training education and
qualification upgrading under the Ministry of Labour. However, practical experience
shows that employment for small businesses, workers and specialists trained in these
educational centers, does not provide a proper degree of the employment. In this case
recruiting the employee possessing no experience in the new specialty, the owner of
the company does not want to take the job due to low productivity. Therefore it is
proposed to introduce the economic mechanism of stimulation of employing the
specialists educated in these training Centers (Figure 2).
Moreover, it is also advisable to improve the methods of distribution by region
the number of unemployed determined in the State programme of education and
retraining. Here it is necessary to give priority to the regions where a high degree of
unemployment, the number of youth and women, the need and opportunities for the
development of production (works, services) for export, a relatively high number of
low-income, vulnerable citizens in the population.
Taking into consideration above-priorities, while distributing the number of
employees enrolled in the education and training, it is recommended to use the
following method of accounting:
(2)
Where:
Ҳ
i
– Number of job places allocated for education and training in the region i;
i
– Regions of the country;
УС
– Total number of places allocated for training and retraining during the year;
ҲС –
Number of regions in the country;
И
– Index of accounting of factors at determining indicators;
j
– Certain factor of accounting at determining indicators.
78
In Uzbekistan the central issue is the use of small businesses to increase GDP by
2030, twice. Thus important issue is the structure of an econometric model of the
factors influencing the volume of production and number of small businesses (table
2-3).
Training and retraining of personnel on
prior directions
WORKER,
SPECIALIST
Professional
development and
retraining center
FUND FOR
EMPLOYMENT
ASSISTANCE
М ≥ 16
мес.
In a certain degree
to employ
ИТ =4 мес.
УТ ≥ 12
мес.
Wages of the
employee recruited on the
agreed basis
ENTERPRISE
Mutually
agreed
relations for
16 months
М = 4
month
Single social payment
to full-time employees
работникам
Single social payment
to the privileged
employees
Wages and social
allowances employed on
the agreed basis
STATE
BUDGET
Result in the enterprise scale: Result in the scale of the society:
Figure 2. The economic mechanism of stimulating of recruiting employees educated in
training and retraining centers and retraining
1
.
On the basis of the accounting results provided in Table 2, multivariate
regression model has the following form:
Y = -13.06115 + 0.4804х1 + 1.9974х2 (3)
The information shows that 1% increase in the average volume of investment
per thousand people population leads to the increase in the volume of goods and
services created by small business by 0,48%. The increase in the number of small
businesses by 1% leads to the increase of goods and services by 2%.
1
Developed by the author.
79
Table 2
Results of the econometric model of factors making an impact on the volume of production of
goods (services) of small businesses in Uzbekistan
Dependent Variable: volume of production of goods and services of small businesses LOG(Y)
Method: Panel Least Squares
Sample: 2011-2014
Total panel (balanced) observations: 56
Variable Coefficient Std. Error t-Statistic Probability Constatnt (C) -13.06115 4.311490 -3.029383 0.0043
Average volume of investments per 1000 people
LOG(X1)
Number of small business entities LOG(X2)
Cross-section fixed (dummy variables) R
2
0.480374 0.060775 7.904128 0.0000 1.997408 0.460399
4.338425 0.0001 Effects Specification
(R-squared)0.944919 Mean dependent var 8.087979 Adjusted R-squared 0.924264 S.D. dependent variable
0.568171 S.E. of regression 0.156362 Akaike info criterion -0.638334
sum squared residuals 0.977959 Schwarz criterion -0.059662 Log likelihood 33.87335 Hannan-Quinn criteria
-0.413984 F-statistic 45.74719 Durbin-Watson stat 1.927699 Prob (F-statistic) 0.000000
Table 3
Results of economic model of factors making an impact
on the number of small businesses in Uzbekistan
Dependent Variable: Number of small business entities LOG(Y)
Method: Least Squares
Included observations: 161
Variable Coefficient Standard Error t-Statistic Probability
Constant (C) 3.535469 0.408688 8.650774 0.0000 Amount of labour resources
LOG(X1) 0.843160 0.063716 13.23308 0.0000
Share of agriculture LOG(X2)
-0.183345 0.083911 -2.185001
0.0308 Number of large enterprises
LOG(Х3) 0.219225 0.054640 4.012144 0.0001 R
2
(R-squared)0.689845 Mean dependent variabe 6.627478 (Adjusted R-squared)0.682155 S.D. dependent variable
0.581818 S.E. of regression 0.328016 Akaike info criterion 0.639966 Sum squared residuals 13.01890 Schwarz
criterion 0.730472 Log likelihood -35.99786 Hannan-Quinn criterion 0.676734 F-statistic 89.70926 Durbin-Watson
stat 1.857633 Prob (F-statistic) 0.000000
80
