Авторы

  • Бахтиёр Абдушукуров
    Ташкентский государственный университет узбекского языка и литературы имени Алишера Навои

DOI:

https://doi.org/10.71337/inlibrary.uz.autoabstract.48911

Ключевые слова:

Абстрактные вещи нумеративы количество жидкостей денежные единицы пространственные измерения повторяемость процессов дидактическое произведение особенности языка

Аннотация

Актуальность и востребованность гемы диссертации. XX век в .мировом языковедении считается временем формирования истории языка и превращения ее в независимую дисциплину. Данное направление, изучающее язык древних письменных источников в диахронном аспекте развилось в XXI веке и перед наукой предстают новые проблемы. Изучение лексикосемантических свойств древних источников - одна из них. Произведение «Кысасы Рабгузи», имеющее одинаковую ценность для всех народов, живущих в Центральной Азии, занимает отдельное место в мировой литературе. Этот намят ник считается духовным богатством, в нем рассказана история развития общества на тюркском языке, таким образом ознакомившим тюркские народы с религиозно-просветительскими ценностями мира. Поэтому считается актуальным исследование научных проблем, связанных с вкладом наших великих предков в узбекскую и мировую духовную сокровищницу, их научным наследием, местом и престижем нашею родного языка на международном уровне, его связями с другими языками, перспективами развития узбекскою языка и литературы.
В годы Независимости осуществлена широкомасштабная работа по объективному изучению большого духовного наследия, богатой истории нашею народа, глубокому осознанию наших бесценных национальных традиций. Ибо, «Необходимо отдельно подчеркнуть, что Независимость, прежде всего, открыла для нас неизмеримые возможности восстановления нашею самосознания, человеческою достоинства, обычаев и традиций, нашу священную религию ислам, почитаемых имен и наследия наших предков, святых и ученых, нашу гордость, воспитания нашего молодою поколеншг в духе национальных и общечеловеческих ценностей»1.
XIII-XIV века являются сложным периодом в истории тюркских языков. В этот период в областях Средней Азии и Золотой Орды создаются редкие произведения, отличающиеся друг от друга языковыми особенностями, в них отражены фонетические, лексические и морфологические особенности, свойственные огуз-кинчакскому, карлукско-уйг урскому труппам тюркских языков. Большинство вышеупомянутых произведений явились фундаментом формирования узбекского литературного языка. К ряду этих произведений можно отнести памятник «Кысасы Рабгузи». В «Кысасы Рабгузи» Насируддина Бурхануддииа Рабгузи, считающегося одним из первых прозаических памятников тюркской литературы, использованы разнообразные лексические единицы, относящиеся к различным сторонам, в частности, общественно-политической, социально-экономической, военной, культурной, религиозной, бытовой, ремесленной, географической сферам жизни предков, живших и творивших в XIII-XIV веках. Эго, в свою очередь, дает необходимую информацию о жизни, быте, языке, культуре, обычаях.
традициях нашего народа в ту эпоху. Следовательно, исследование словарного богатства произведения очень важна не только в научном освещении древней истории тюркских народов, ио и в изучении литературного языка и истории литературы.
Данная диссертационная работа в определенной степени служит реализации задач, определенных постановлением Президента Республики Узбекистан от 8 июля 2014 года ПП-2204 «О мерах по усовершенствованию структуры Академии наук Республики Узбекистан, а также укреплению интеграции академической науки и высшего образования Республики», указом от 13 мая 2016 года ПУ-4797 «Об организации Ташкентского государственного университета узбекского языка и литературы имени Алишера Навои», постановлением Кабинета Министров Республики Узбекистан от 13 мая 2016 года № 152 «Об организации деятельности Ташкентского государственного университета узбекского языка и литературы имени Алишера Навои» и рядом других нормативно-правовых документов.
Цель исследования заключается в определении места произведения «Кысасы Рабгузи» в формировании и развитии узбекского литературного языка, а также раскрытии особенностей слов, использованных в повести, в линт востатистическом, тематическом, историко-этимологическом и лексикосемантическом аспектах.
Для достижения данной цели определены следующие задачи:
обоснование места «Кысасы Рабгузи» в развитии лексическою состава узбекскою литературною языка, а также определение частей речи в произведении при помощи статистического анали за;
освещение историческою развития лексем посредством изучения лексических единиц, разделив их на различные тематические 1руппы;
определение характерных слов для XIV века в результате изучения с генеалогической зочки зрения лексики памятника, а также освещение свойств лексем, относящихся к исконному и заимствованному слоям,
определение места заимствованных из арабскою и персидского языков лексем в образовании новых слов в соединении с тюркскими аффиксами, а также внесение ясности в этимологию некоторых заимствований;
сопоставительный анализ отношения лексических единиц, отмеченных в повести, со словами в первых памятниках старотюркского языка и источниками XIV века;
определение факторов возникновения явлений расширения и сужения семантики, приобретения новых значений;
освещение лексико-семантических процессов лексическою фонда произведения в связи с общественно-политическими, экономическими, религиозными, культурными факторами того времени.
Научная новнша исследования состоит в следующем.
обоснованно место «Кысасы Рабгузи» в развитии лексики и историческом развитии узбекского языка и его формировании в качестве литературного языка и его лингвостатистика;
опираясь на теоретические правила исторической лексикологии, apiy-ментированы рамки использования лексических единиц повести, относящихся к общественно-политической, экономической, религиозной, военной, культурной, бытовой, географической, дипломатической, ремесленнической сферам;
доказаны семантические свойства словарного богатства «Кысасы Рабгузи» и генезис лексических единиц, использованных в тексте произведения,
выявлены характерные стороны языка произведения, его ор1аническая связь с древнетюркским и староузбекским языками;
обоснованы отношения формы и значения между словами, использованными в словарном фонде повести, а также словарный запас, художественные возможности узбекского языка в XIV веке.
Выводы
1. Статистическое изучение лексики произведения «Кысасы Рабгузи», считающеюся памятником XIV века, позволяет создать полное понимание относительно количества лексических единиц в произведении, а также количества исконных и заимствованных слов и словесном мастерстве автора. В повести использовано всего 5511 лексем, 2950 из которых тюркские, 2151-арабские, 329 - персидские, 55 - из иврита, 14 - 1реческие, 3 - китайские, 4 -из санскрита, 5 - согдийские. Как видно, в обогащении словарного запаса произведения наряду с тюркскими словами особое место занимали и заимствования.
2. В источнике, взятом в качестве объекта исследования, есть всего 3067 имен существительных (2517 из них имена нарицательные, 550 - имена собственные. 2252 из 2517 имен нарицательных - корневые слова, 265 -производные, 402 из 550 ономастических терминов - антропонимы, 83 -топонимы, 33 - асгропонимы, 19 - зоонимы, 13 - названия идолов), 521 имя прилагательное (258 из них корневые, 253 - производные), 169 имен числительных (143 из них производные, 26 - корневые), 65 местоимений, 991 глагол (976 из них исконно тюркские, 4 - арабские, 11 - лексемы, образованные от персидских корней), 52 наречия (33 из них тюркские, 11 -персидские, 8 - арабские), 38 послелогов (14 из них корневые, 12 -существительных-послелога, 8 - наречий-послелогов, 4 - прилатательных-послелоюв), 27 союзов (18 из них равные союзы, 8 - подчинительные), 5 частиц, 9 модальных слов, 6 междометий и 29 словосочетаний с изафетом.
3. Изучение лексики произведения посредством его деления на тематические труппы еще раз показывает, какие лексические единицы использованы в каких сферах общеетвенной жизни, позволяет проследить их историческое развитие, являясь одним из наиболее эффективных способов сравнительною изучения исторического и современного состояний лексем. На основе наших наблюдений стало известно, что в исследуемом памятнике использованы слова, относящиеся к 114 тематическим труппам. Вместе с тем, в формировании этих трупп важное место занимают слова, заимствованные из других языков.
4. В результате генетического изучения слов, приведенных в повести, стало известно, что основу ее лексики составляют слова тюркскою пласта, а этот пласт, в свою очередь, состоит из корневых слов, бывших в употреблении в памятниках древнегюркского языка, а также в старотюркском языке XIV века, лексем, образованных с их помощью, а также терминов, образованных при помощи заимствований, принявших тюркские аффиксы, (всего использовано 2950 тюркских лексем, 2795 из них исконно тюркские, I0S образованы от арабских, 47 - от персидских корней, взявших тюркские аффиксы), кроме того, из санскритских, согдийских, китайских, греческих, арабских, древнееврейских, персидских слов, заимствованных для отображения различных новых понятий, возникших в результате изменений, случившихся в рахтичных сферах общественно-политической, экономической, научной и культурной жизни.
5. Архаизмы, использованные в языке памятника, примечательны тем, что проявляются в растичных формах на протяжении внутреннего развития, тем самым определяя связи старотюркского литературною языка с древнетюркским языком. В повести большинство из них сохраняют исконное значение, с некоторыми случилось сужение или расширение смысла, а некоторые использованы в образовании новых лексем. В обогащении лексики произведенггя важное место занимают внутренние возможности, т.е. образование слов при помощи аффиксов, бывших в активном употреблении в древнетюркском и старотюркском языках or -6i7-ii существительное от глагола и ттмен, -lrg/-lig//-liq/-lik//-lug/-10g//-luq/-lQk - существительное от имен и глаголов, прилагательное от имен, -k//-uq/Qk//-ug/Qg-//-aq/-ag//-Ig//-ig//-Yq/-ik существительное от глаголов, -slz/-siz//-suz/-s(12 прилагательное от существительных, -1а'-1а глаголы от существительных и прилагательных.
6. В словарном составе памятника используются заимствования, которые участвовали в образовании новых слов. В частности, часть арабских и персидских заимствований соединялись с такими аффиксами, как -li'gl'-lig//-llq'-lik//-lugl'-lirg1'7-luq/-lirk, -6i7-6i, -sIz/-siz//-suz/-sQ2, -la'-la, -lan.’-lan и образовали всего 155 новых слов, использовавшихся наравне с тюркскими словами. Кроме того, аффиксы -Ьа, -пЗ, -gah, -zada, вошедшие из персидского языка, образовали новые лексемы от арабских и персидских заимствований. Но таких заимствований меньшинство - нами зафиксировано всего 9 таких слов.
7. 2561 слов, относящихся к заимствованному пласту, важны в наблюдении за процессом формирования и развития лексическог о фонда языка, и определении роли других языков в развитии тюркских языков, в частности, узбекского языка. Лексические единицы, относящиеся к займе гво-ванному пласту, как выяснилось при наших исследованшгх, состоят из терминов древнегюркского и караханидского периодов, которые в большинстве своем сохранили исконное значение, а в некоторых наблюдается расширение и изменение смысла.
8. Изучение слов с выделением их сем дает возможность определить точки взаимосвязи лексических значений, а также их различные свойства и признаки. А это, в свою очередь, помогает определить семы, служащие для формирования лексического и производного значений и путей смысловых переходов. Кроме того, наши исследования показали, что явление полисемии случилось в словах, использованных в повести, относящихся к именам, глаголам и частично другим частям речи. Полисемия помогает создать представление о семантическом развитии языка и источниках его обогащения.
9. Изменение лексического значении слов является долгим процессом, в словарном богатстве произведения «Кысасы Рабгузи» наблюдается три вида изменения значения, а) слова, в семантической структуре которых случилось сужение; б) лексемы с расширением значения; в) лексемы, приобретшие новые семы.
Наблюдаемое в лексическом составе повести сужение смысла является продуктом развития общества, это, в основном, возникает в результате движения полисемантических слов в сторону моносемантичности и обозначения их исконных сем при помощи других лексем, относящихся к исконной и заимствованной лексике, а расширение смысла, в свою очередь, произошло в результате расширения смысловой структуры полисемантических и моносемантических лексем, формирования различных сем, развития переносных смыслов. Кроме тою, использование некоторых лексем в словарном запасе исследуемого памятника, которые зафиксированы в первых источниках древнегюркского и старотюркскою языков, говори т о своеобразности стилистики писателя.
10. В словарном запасе исследуемою памятника зафиксированы изоморфные, изосемаитические и антонимические слова, которые занимают важное место в изучении лексики старо тюркского литературною языка, в частности, определении ею омонимических, синонимических и антонимических рядов. Ибо автор продуктивно использует синонимы, омонимы и антонимы в описании событий, усилении их чувствительности, художественности, глубинном анализе духовных переживаний пророков в описании их жизненного пути.


background image

ТОШКЕНТ ДАВЛАТ ШАРҚШУНОСЛИК ИНСТИТУТИ,

ЎЗБЕКИСТОН ДАВЛАТ ЖАҲОН ТИЛЛАРИ УНИВЕРСИТЕТИ,

ЎЗБЕКИСТОН МИЛЛИЙ УНИВЕРСИТЕТИ ҲУЗУРИДАГИ ФАН

ДОКТОРИ ИЛМИЙ ДАРАЖАСИНИ БЕРУВЧИ 14.07.2016.Fil.09.01

РАҚАМЛИ ИЛМИЙ КЕНГАШ

АЛИШЕР НАВОИЙ НОМИДАГИ ТОШКЕНТ ДАВЛАТ ЎЗБЕК

ТИЛИ ВА АДАБИЁТИ УНИВЕРСИТЕТИ

АБДУШУКУРОВ БАХТИЁР БЎРОНОВИЧ

«ҚИСАСИ РАБҒУЗИЙ» ЛЕКСИКАСИ

10.00.05 – Осиѐ ва Африка халқлари тили ва адабиѐти

(филология фанлари)

ДОКТОРЛИК ДИССЕРТАЦИЯСИ АВТОРЕФЕРАТИ

Tошкент – 2017 йил

УДК:

811.512.1(343.5)


background image

Докторлик диссертацияси автореферати мундарижаси

Оглавление автореферата докторской диссертации

Content of the abstract of doktoral dissertation

Абдушукуров Бахтиѐр Бўронович

«Қисаси Рабғузий» лексикаси ……………………………………….. 3

Абдушукуров Бахтиѐр Буранович

Лексика «Кысаси Рабгузи» ………………………………………...… 31

Abdushukurov Bahtiyor Bo‘ronovich

Lexics of «Qisasi Rabguzi» …………………………………………..… 61

Эълон қилинган ишлар рўйхати

Список опубликованных работ
List of published works……………………………………………..…… 88

2


background image

ТОШКЕНТ ДАВЛАТ ШАРҚШУНОСЛИК ИНСТИТУТИ,

ЎЗБЕКИСТОН ДАВЛАТ ЖАҲОН ТИЛЛАРИ УНИВЕРСИТЕТИ,

ЎЗБЕКИСТОН МИЛЛИЙ УНИВЕРСИТЕТИ ҲУЗУРИДАГИ ФАН

ДОКТОРИ ИЛМИЙ ДАРАЖАСИНИ БЕРУВЧИ 14.07.2016.Fil.09.01

РАҚАМЛИ ИЛМИЙ КЕНГАШ

АЛИШЕР НАВОИЙ НОМИДАГИ ТОШКЕНТ ДАВЛАТ ЎЗБЕК

ТИЛИ ВА АДАБИЁТИ УНИВЕРСИТЕТИ

АБДУШУКУРОВ БАХТИЁР БЎРОНОВИЧ

«ҚИСАСИ РАБҒУЗИЙ» ЛЕКСИКАСИ

10.00.05 – Осиѐ ва Африка халқлари тили ва адабиѐти

(филология фанлари)

ДОКТОРЛИК ДИССЕРТАЦИЯСИ АВТОРЕФЕРАТИ

Tошкент – 2017 йил


background image

3

Докторлик диссертацияси мавзуси Ўзбекистон Республикаси Вазирлар Маҳкамаси

ҳузуридаги Олий аттестация комиссиясида 30.09.2014/В 2014.5.Fil234. рақам билан рўйхатга
олинган.

Докторлик диссертацияси Алишер Навоий номидаги Тошкент давлат ўзбек тили ва адабиѐти

университети Ўзбек филологияси факультети «Ўзбек тилшунослиги» кафедрасида бажарилган.

Диссертация автореферати уч тилда (ўзбек, рус, инглиз) илмий кенгаш веб-саҳифасининг

ww.tashgiv.uz

ҳамда

«ZiyoNet»

ахборот-таълим

портали

www.ziyonet.uz

манзилига

жойлаштирилган.

Илмий маслаҳатчи: Дадабоев Ҳамидулла Арипович

филология фанлари доктори, профессор

Расмий оппонентлар: Cодиқов Қосимжон Позилович

филология фанлари доктори, профессор

Нуриева Фануза Шакуровна

Қозон федерал университети профессори,

филология фанлари доктори

Ҳусанов Нишонбой Абдусатторович

филология фанлари доктори

Етакчи ташкилот:

Самарқанд давлат университети

Диссертация ҳимояси Тошкент давлат шарқшунослик институти, Ўзбекистон давлат жаҳон

тиллари университети ва Ўзбекистон Миллий университети ҳузуридаги фан доктори илмий
даражасини берувчи 14.07.2016.Fil.09.01 рақамли Илмий кенгашнинг «___»____________2017 йил
соат____ даги мажлисида бўлиб ўтади (Манзил: 100047, Тошкент шаҳри, Шаҳрисабз кўчаси,
16-уй. Тел.: (99871) 233-52-24; e-mail: sharq-ilmiy@mail/ru.)

Докторлик диссертацияси билан Тошкент давлат шарқшунослик институти Ахборот-ресурс

марказида танишиш мумкин (__ рақами билан рўйхатга олинган). Манзил: 100047, Тошкент
шаҳри, Шаҳрисабз кўчаси, , 16-уй. Тел.: (99871) 233-52-24.

Диссертация автореферати 2017 йил «____» _____________куни тарқатилди.

(2017 йил «____» _____________даги ____ рақамли реестр баѐнномаси)

А.М. Маннонов

Фан доктори илмий даражасини берувчи

илмий кенгаш раиси, филол.ф.д.,

профессор

Қ.Ш. Омонов

Фан доктори илмий даражасини берувчи

илмий кенгаш илмий котиби, филол.ф.д.,

доцент

А. Қуронбеков

Фан доктори илмий даражасини берувчи

илмий кенгаш қошидаги илмий семинар

раиси, филол.ф.д., профессор


background image

4

КИРИШ (Докторлик диссертацияси аннотацияси)

Диссертация мавзусининг долзарблиги ва зарурати.

XX аср жаҳон

тилшунослигида тил тарихи шаклланган ва мустақил фанга ай ланган давр
ҳисобланади. Қадимги ѐзма ѐдгорликлар тилини диахрон аспектда тадқиқ
этувчи мазкур соҳа XXI асрда янада ривожланиб, фан олдига янги
муаммоларни кўндаланг қўймоқда. Кўҳна манбалар нинг лексик-семантик
хусусиятларини ўрганиш қайд этилган масала лар сирасига киради. Дунѐ
адабиѐтида Марказий Осиѐда яшовчи барча туркий халқлар учун бирдек
қимматга эга бўлган Носируддин Бурҳонуддин Рабғузийнинг «Қисаси
Рабғузий» асари алоҳида ўрин тутади. Чунки бу обида жамият тараққиѐти
тарихини дастлаб туркий тилда баѐн этган, туркий халқларни жаҳон
диний-маърифий қадрият ларидан баҳраманд қилган маънавий бойликлардан
саналади. Шу боис буюк аждодларимизнинг ўзбек ва жаҳон маънавий
хазинасига қўшган ҳиссаси, уларнинг илмий мероси, она тилимизнинг
халқаро миқѐсдаги ўрни ва нуфузи, унинг бошқа тиллар билан алоқалари, ўз
бек тили ва адабиѐтининг ривожланиш истиқболлари билан боғлиқ илмий
муаммоларни тадқиқ этиш долзарб ҳисобланади.

Мустақиллик йилларида халқимизнинг улкан маънавий мероси, бой

тарихини холисона ўрганиш, бебаҳо миллий қадриятларимизни теран англаш
борасида кенг қамровли ишлар амалга оширилди. Зеро: «Мустақиллик биз
учун аввало ўзлигимизни англаш, инсоний қадримизни, урф-одат ва
қадриятларимизни, муқаддас ислом динимизни, буюк аждодларимиз, азиз
авлиѐ ва алломаларимизнинг табаррук номлари ва меросини, ғурур ва
ифтихоримизни тиклаш, ѐш авлодимизни миллий ва умумбашарий
қадриятлар руҳида тарбиялаш каби беқиѐс имкониятлар очиб берганини
алоҳида таъкидлаш зарур»

1

.

XIII–XIV асрлар туркий тиллар тарихида мураккаб даврни ташкил

этади. Бу пайтда Ўрта Осиѐ ва Олтин Ўрда музофотида тил хусусиятлари
жиҳатидан бир-биридан фарқ қилувчи нодир асарлар яратилдики, уларнинг
барчасида туркий тилларнинг ўғуз-қипчоқ, қарлуқ-уйғур гуруҳларига хос
бўлган фонетик, лексик ва морфологик хусусиятлар акс этган. Мазкур
ѐдномаларнинг кўпчилиги эски ўзбек адабий тилининг шаклланишида замин
вазифасини ўтаган. Ушбу манбалар сирасига «Қисаси Рабғузий» обидасини
ҳам киритиш мумкин. Туркий адабиѐтнинг илк насрий асарларидан
ҳисобланган «Қисаси Рабғузий» обидасида ХIII

ХIV асрларда яшаб ижод

этган аждодларнинг турли жабҳалар, чунончи, ижтимоий-сиѐсий, социал
иқтисодий, ҳарбий, маданий, диний, маиший, касб-ҳунар, жуғрофий
соҳаларга оид ранг-баранг лексик бирликлар қўлланилган. Булар, ўз
навбатида, халқимизнинг ўша даврдаги ҳаѐти, турмуш тарзи, тили,
маданияти, урф-одати, анъаналари ҳақида зарур маълумот беради. Шундай


background image

экан, асар сўз бойлигини тадқиқ этиш туркий халқларнинг узоқ ўтмишини

1

Каримов И. А. Она юртимиз бахту иқболи ва буюк келажаги йўлида хизмат қилиш

энг олий саодатдир.

Т.: Ўзбекситон, 2015. – Б. 71.

5

илмий асосда ѐритишдагина эмас, балки адабий тил ва адабиѐт тарихини

ўрганишда ҳам ғоят муҳимдир.

Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2014 йил 8 июлдаги ПҚ

2204-сонли «Ўзбекистон Республикаси Фанлар академияси тузилмасини
янада мақбуллаштириш ҳамда Республика академик илм-фани ва олий
таълимнинг интеграциясини мустаҳкамлаш чора-тадбирлари тўғрисида»ги
қарори, 2016 йил 13 майдаги ПФ-4797-сонли «Алишер Навоий номидаги
Тошкент давлат ўзбек тили ва адабиѐти университетини ташкил этиш
тўғрисида»ги фармони, Ўзбекистон Республикаси Вазирлар Маҳкамасининг
2016 йил 13 майдаги 152-сонли «Алишер Навоий номидаги Тошкент давлат
ўзбек тили ва адабиѐти университети фаолиятини ташкил этиш
тўғрисида»ги қарори ҳамда соҳага тегишли бошқа меъѐрий-ҳуқуқий
ҳужжатларда белгиланган вазифаларни амалга оширишда ушбу диссертация
иши муайян даражада хизмат қилади.

Тадқиқотнинг республика фан ва технологиялари ривожланиши

нинг асосий устувор йўналишларига боғлиқлиги.

Мазкур диссертация

республика фан ва технологиялар ривожланишининг Ф.1. «Бозор иқтисо
диѐти, жамиятнинг ривожланиши, давлат ва ҳуқуқ назарияси» устувор

йўналиши доирасида бажарилган.

Диссертациянинг мавзуси бўйича хорижий илмий тадқиқотлар

шарҳи

1

.

Тилшуносликда тарихий лексикологияга бағишланган илмий

изланишлар жаҳоннинг етакчи илмий марказлари ва олий таълим
муассасалари, жумладан, Hamburg University in Germany (Германия),
University of Strasbourg (Франция), Ankara University (Туркия), University of
Copenhagen (Дания), Москва давлат университети, Санкт-Петербург давлат
университети, Қозон федерал университети, Татаристон Фанлар академияси
Тилшунослик институти (Россия), Қозоғистон педагогика институти
(Қозоғистон), Тошкент давлат ўзбек тили ва адабиѐти университетида олиб
борилмоқда.

«Қисаси Рабғузий» асарини илмий ўрганиш бўйича дунѐ миқѐсида,

жумладан, қуйидаги илмий натижалар олинган: асардаги Искандар
Зулқарнайн қиссасининг фалсафий ва бадиий, Рабғузий шеъриятининг
услубий хусусиятлари ѐритилган (Hamburg University in Germany); қиссанинг
Лондон нусхаси билан бошқа нусхалари қиѐсланиб, синтактик жиҳатлари
ўрганилган (University of Strasbourg); «Турк лаҳжаларидан намуналар»
китобида асардаги Исмоил ва Юсуф пайғамбар қиссаларида ифодаланган
ғояларнинг инсоният ривожида тутган ўрни асослаб берилган (Анқара
университети); асарнинг жами 248 варақ, ҳар бир бетида 21 қатор ѐзувдан
иборат энг қадимги қўлѐзмаси факсимилеси нашр этилган (Копенгаген
университети); Осиѐ музейи кутубхонасидаги дастхат билан Давлат халқ
кутубхонасида сақланаѐтган нусхани солиштирган ҳолда асардаги Исмоил


background image

пайғамбар, Каъбанинг барпо этилиши ва Исҳоқ пайғамбар ўғилларига

1

Диссертация мавзуси бўйича хорижий илмий тадқиқотлар шарҳи www. uni-hamburg.de.; www. unistra.fr.;

www. uclouvain.be; www.tisbi. ru; www.antat.ru; www.linguanet.ru; www.utu.fi (en.ankara. edu. tr); www. spbu. ru;
www. ku.dk.; www. msu. ru; www. kaznpu.kz ва бошқа манбалар асосида амалга оширилган.

6

бағишланган бўлимларнинг лингвистик жиҳатлари ѐритилган (Москва давлат

университети); ѐдномадаги Исо пайғамбар ва Марям қиссаларининг қиѐсий
таҳлили орқали уларнинг бадиий хусусиятлари асосланган (Санкт-Петербург
давлат университети); асарнинг ѐзув, фонетик ва морфологик жиҳатлари
очиб берилган (Қозон федерал университети); «Қисаси Рабғузий» асарининг
Санкт-Петербург ва Қозон қўлѐзма нусхалари асосидаги тўла матни нашр
қилинган (Татаристон Фанлар академияси Тилшунослик институти); «Қисаси
Рабғузий»нинг бадиий-ғоявий хусусиятлари аниқланган (Қозоғистон педаго
гика институти).

Жаҳон тилшунослигида нодир ѐдгорликлар тил хусусиятларини муайян

халқ ва тилнинг шаклланиш ҳамда тараққиѐт босқичлари билан боғлаб
талқин қилиш, ѐзма ѐдгорликларни ўрганиш борасидаги методологик
ѐндашувларда илмий-назарий, функционал-семантик, қиѐсий ва тарихий
методларнинг устуворлиги, кўҳна асарлар тилини ўрганиш орқали
лексикологиянинг назарий қоидаларини асослаш, тил ва жамият ривожида
қўлѐзма манбаларнинг тутган ўрнини белгилаш бўйича устувор илмий
тадқиқотлар амалга оширилмоқда.

Муаммонинг ўрганилганлик даражаси.

Эски туркий адабий тилнинг

сўз

бойлиги

XX

асрнинг 60-йилларидан бошлаб А.К.Боровков,

С.Муталлибов, Ғ.Абдураҳмонов, А.Нажиб, Э.Фозилов, Қ.Маҳмудов,
Қ.Каримов, Ҳ.Неъматов, Ҳ.Дадабоев, Қ.Содиқов, Айсу Ата

1

каби турколог

олимларнинг илмий тадқиқотларида атрофлича таҳлил қилинган. Бироқ

собиқ шўролар даврида «Қисаси Рабғузий» диний асар сифатида қаралиб,
унинг тил хусусиятлари бўйича тадқиқотлар олиб боришга йўл қўйилмади.
Шу боис мазкур мавзунинг тадқиқ этилишига мустақиллик ва
мамлакатимизда маънавий меросни ўрганишга давлат сиѐсати даражасида
аҳамият берилаѐтганлигининг маҳсули сифатида қараш мумкин.

Ёдноманинг турли даврларда кўчирилган бир неча қўлѐзма нусхалари

мавжуд бўлиб, улар дунѐнинг қатор кутубхона ва қўлѐзма фондларида
сақланмоқда. Мавжуд қўлѐзмаларнинг дастлабкиси XV асрда китобат
қилинган бўлиб, ҳозир Британия музейида сақланади. Эски қўлѐзмалардан
яна бири Россия ФА Шарқшунослик институтининг Санкт-Петербург
бўлимида С-245 рақами остида сақланаѐтган нусха бўлиб, у XV

XVI

асрларга мансуб дея тахмин қилинади.

1

Боровков А. К. Лексика Среднеазиатского тефсира XII-XIII вв. -М: Изд-во восточной лит-ры, 1963; Маҳмуд Кошғарий

Девону луғотит турк. Таржимон ва нашрга тайѐрловчи С.Муталлибов I-III. -Т: ФАН, 1960-1963; Девону луғотит турк.
Индекс-луғат, Ғ.Абдураҳмонов ва С.Муталлибов иштироки ва таҳрири остида. -Т: ФАН, 1967; Наджип Э. Тюркоязычный
памятник XIV века «Гулистан» Сейфи Сараи и его язык. –Алма-Ата: Наука, 1975; Историко


background image

сравнительный словарь тюркских языков XIV века: на материале «Хосрау и Ширин» Кутба. – М: Наука, 1979; Фазылов

Э. И. Староузбекский язык: Хорезмийские памятники XIV века Т. I-II. -T: ФАН, 1966-1971; Маҳмудов Қ. Аҳмад
Югнакийнинг «Ҳибатул-ҳақойиқ» асари ҳақида: кириш, фонетика, морфология, матн, транскрипция, шарҳ, луғат. Т:
ФАН,1972; Юсуф Хос Ҳожиб. Қутадғу билиг (Транскрипция ва ҳозирги ўзбек тилига тафсиф. Нашрга тайѐрловчи
Қ.Каримов. –Т: ФАН, 1971; Нигматов Х. Морфология языка восточнотюркских памятников XII-XIII вв. Автореф. дисс.
док. филол. наук. –Баку, 1978; Дадабаев Х. Общественно-политическая и социално-экономические терминология в
тюркоязычных письменных памятниках XI-XIV вв. –Т.: Ёзувчи, 1991; Содиқов Қ. XI-XV аср уйғур ѐзувли туркий
ѐдгорликларнинг график–фонетик хусусиятлари. Филол. фан. д-ри дисс-яси. –Т., 1992;

Nāsirüd-din bin Burhanüd-din

Rabguzi. Kisasül–enbiya. I cilt. – Аnkara, 1997. -616 s; II cilt. – Аnkara, 1997. - 820 s.

7

Даниялик матншунос К.Грѐнбек 1948 йили Копенгагенда ѐдноманинг

энг қадимий қўлѐзмаси саналган Лондон нусхаси факсимилесини нашр
эттирди

1

. Й.Шинкевич

2

Лондон нусхаси билан бошқа нусхаларни қиѐслаб,

асарнинг синтаксиси, А.Абражеев

3

ѐдгорликдаги қўшма сўзларга бағишлан

ган илмий изланишлар олиб борди. 1969 йилда Ў.Мирзакаримова Санкт

Петербург нусхаси асосида асарнинг морфологик хусусиятлари бўйича
номзодлик диссертациясини ѐқлади

4

.

Лондон нусхаси асосида 1990

1991 йилларда Ҳамид Сулаймонов

номидаги Қўлѐзмалар институтининг бир гуруҳ олимлари асарни кирилл
алифбосида китобхонлар ҳукмига ҳавола этди

5

. Мазкур нусхага таянган

ҳолда 1993 йилда И.Останақулов «Қисас ар-Рабғузий

адабий асар»

6

номли

номзодлик диссертациясини ҳимоя қилди. А.Халиуллина обиданинг
П.М.Илминский нашри, Лондон ва иккита Қозон нусхаларини қиѐслаган
ҳолда унинг ѐзув, фонетик ҳамда морфологик хусусиятларини ўрганган

7

.

Бундан ташқари, Х.Бешотен ва М.Вандаммеларнинг «Қисаси Рабғузий»
бўйича бир нечта мақолалари мавжуд

8

.

Мустақиллик йилларида Ҳ.Дадабоев томонидан қиссадаги ижтимоий

сиѐсий ҳамда социал-иқтисодий терминлар, астропонимлар тадқиқ этилди

9

,

ѐднома лексикаси бўйича бир қатор мақолалар эълон қилинди

10

. Н.Ҳусанов

қисса тилида истифода этилган фаришталар, пайғамбарлар ва уларнинг қарин
дошлари, оила аъзолари, халифалар, авлиѐлар номини англатувчи антропо
нимлар хусусида илмий изланиш олиб борган

11

. Шунингдек, мустақиллик

даврида ѐдгорлик муҳим филологик манба сифатида дарслик ва ўқув
қўлланмаларга киритилди.

1

Grohbech K. Rabguzi Narrationes de Prophetis. Cod. Mys. Brit. Add. Kopenhagen, 1948.

2

Schinkewitsch Y. Rabguzis Syntax. MSOS II. 1926. -S. 130-172.

3

Абражеев А. Сложные предложение(гипотаксис) в прозе «Кисасул-анбия» Рабгузии – писателя XIV века.

Труды Узбекского государственного университета. –Самарканд, 1957. Вып. 73. –С 125-140.

4

Мирзакаримова У.

Морфологические особенности «Кисаси Рабгузи». Автореф. дис. ... канд. филол. наук. – Т., 1969.

5

Носируддин Бурҳонуддин Рабғузий. Қисаси Рабғузий. Биринчи китоб. –Т.: Ёзувчи, 1990. -240 б.; Иккинчи

китоб. –Т.: Ёзувчи, 1991. -272 б.

6

Останақулов И. Қисас-ар-Рабғузий – адабий асар. Филол.фан.ном.дисс. автореф. –Т., 1993. -24 б.

7

Халиуллина А. Графо–фонетические и морфологические особеннности тюркоязычного письменного

памятника XIV в. ―Кысас ал-анбияǁ Насреддина Рабгузи . Автореф. дис. ... канд. филол. наук. –Казань, 2002.

8

Boeschoten H. Iskandar-Dhylkarnain un den Qisa s-I Rabguzi//De Turcicis Aliisque Rebus, Turcological series. №3.

Utrecht, 1992; Vokalquantiat in Rabguzis Poesie. CAI, V.34. №3-4. Wiesbaden, 1990; Boeschoten H.; Ваndammе
M. The Differents Copyists in the London Ms of the Qisas-Rabghuzi. Utrecht Papers on Central Asia, 1985; The
Poetry in Rabghuzis Qisas. Paper Presented at the 3

rd

European cemihap Central Asian Studies. Paris, 1989.


background image

9

Дадабаев Х. Общественно-политическая и социально-экономическая терминология в тюркоязычных пись

менных памятниках XI-XIVвв. –Т.: Ёзувчи, 1991. 168 с.; Астрономические наименования в старотюркских
писменных памятниках//Историко-лингвистический анализ лексики старописменных памятников. –Т.: Фан,
1994. –С. 32-43.

10

Дадабоев Ҳ. ―Қисаси Рабғузийǁнинг лексик хусусиятлари ҳақида//Марказий Осиѐ олимларининг ўрта аср

илмларига қўшган ҳиссаси. –Т., 1999. –Б. 17-23; ―Қисаси Рабғузийǁдаги аѐл семали лексемалар хусу
сида//Филология фани: янги аср муаммолари. –Т., 2003. –Б. 125-128; ―Қисаси Рабғузийǁ тилидаги туркий
лексемалар семантикаси//Второй международный тюркологический конгресс. Современная тюркология:
теория, практика и перспективы. I. Болим. Туркестан, 2006. –Б. 90-93; ―Қисаси Рабғузийǁда қўлланган сал=

феълининг семалари хусусида//Ўзбек тилшунослиги масалалари. –Т.: 2006. –Б. 22-25.

11

Хусанов Н. XV аср

ўзбек адабий ѐдгорликларидаги антропонимларнинг лексик-семантик ва услубий хусусиятлари. Филол. фан.
д-ри... дис. –Т., 2000. 243 б.

8

Қайд этилганлардан маълум бўладики, «Қисаси Рабғузий» асари лекси

каси махсус тадқиқот объекти бўлгани йўқ. Шу боис мазкур диссертацияда
қиссада қўлланилган лексик бирликларнинг статистик, мавзуий, генеалогик
ва семантик жиҳатларини очиб беришда юқорида келтирилган тадқиқотлар
эътиборга олинди ва уларга муносабат билдирилди.

Диссертация мавзусининг диссертация бажарилаѐтган олий таъ лим

муассасасининг илмий тадқиқот ишлари билан боғлиқлиги.

Диссер тация

Ўзбекистон Миллий университетининг «Адабиѐтшунослик тарихининг
фундаментал тадқиқи», Алишер Навоий Тошкент давлат ўзбек тили ва ада
биѐти университетининг «Тилнинг ижтимоий, тарихий ва замонавий тарақ
қиѐти» ҳамда Тошкент давлат шарқшунослик институтининг «Ўрта асрларда
яратилган туркий ҳужжатларнинг ўзбек давлатчилиги тарихидаги ўрни»
мавзусидаги илмий йўналишлари доирасида бажарилган.

Тадқиқотнинг мақсади

«Қисаси Рабғузий» асарининг ўзбек адабий

тили шаклланиши ва ривожланишида тутган ўрнини аниқлаш ҳамда қиссада
қўлланилган сўзларнинг лингвостатистик, мавзуий, тарихий-этимологик ва
лексик-семантик жиҳатдан ўзига хос хусусиятларини очиб беришдан иборат.

Ушбу мақсадга эришиш учун қуйидаги вазифалар белгилаб олинди:

«Қисаси Рабғузий» асарининг ўзбек адабий тили луғат таркиби
ривожланишида тутган ўрнини кўрсатиш ҳамда статистик метод ѐрдамида
обида сўз бойлигидаги сўз туркумлари улушини аниқлаш;

лексик бирликларни турли мавзуий гуруҳларга ажратган ҳолда тадқиқ

этиш орқали лексемаларнинг тарихий тараққиѐтини очиб бериш; ѐдгорлик
лексикасини генеалогик жиҳатдан ўрганиш натижасида XIV аср учун
характерли бўлган сўзларни аниқлаш ҳамда ўз ва ўзлашма қатламга доир
лексемаларнинг ўзига хос хусусиятларини тадқиқ этиш; араб ва форс
тилларидан кириб келган лексемаларнинг туркий аффикслар билан бирикиб
янги сўзлар ясашдаги ўрнини исботлаш ҳамда айрим ўзлашмалар
этимологиясига ойдинлик киритиш;

қиссада қайд этилган лексик бирликлар билан қадимги ва эски туркий

тилнинг илк обидалари ҳамда XIV аср манбаларидаги сўзларни қиѐсий
тадқиқ қилиш;

маъно кенгайиши ва торайиши, янги маъно касб этиш ҳодисаларининг

юзага келиш омилларини аниқлаш;


background image

асар луғат фондида содир бўлган лексик-семантик жараѐнларни ўша

даврдаги мавжуд ижтимоий-сиѐсий, иқтисодий, диний, маданий омиллар
билан боғлиқ ҳолда очиб бериш.

Тадқиқотнинг объекти

бўлиб Носируддин Бурҳонуддин Рабғузийнинг

«Қисаси Рабғузий» асари ҳисобланади.

Тадқиқотнинг предметини

«Қисаси Рабғузий» обидаси луғат

таркибида қўлланилган лексик бирликларни лингвистик нуқтаи назардан
ўрганиш орқали ўзбек адабий тилининг XIII аср охири – XIV аср
бошларидаги ўзига хос хусусиятларини ѐритиш, ѐдгорликнинг ўзбек адабий
тили шаклланиши ва ривожланишида тутган ўрнини аниқлаш ташкил этади.

Тадқиқотнинг усуллари.

Тадқиқот жараѐнида илмий-назарий,

9

тавсифлаш, таснифлаш, функционал-семантик, қиѐсий-тарихий, тарихий
генетик, статистик методлар қўлланилди.

Тадқиқотнинг илмий янгилиги

қуйидагилардан иборат:

«Қисаси Рабғузий» асарининг ўзбек тили тарихий тараққиѐти ва унинг

адабий тил сифатида шаклланишидаги ўрни ҳамда лингвостатистикаси
асосланган;

тарихий лексикологиянинг назарий қоидаларига таянган ҳолда

қиссадаги ижтимоий-сиѐсий, иқтисодий, диний, ҳарбий, маданий, маиший,
жуғрофий, дипломатик ҳамда касб-ҳунарга оид лексик бирликларнинг
қўлланиш доираси далиллаб берилган;

«Қисаси Рабғузий» сўз бойлигининг семантик хусусиятлари ва асар

матнида қўлланилган лексик бирликларнинг генезиси исботланган; асар
тилининг ўзига хос характерли жиҳатлари, қадимги туркий тил ва эски ўзбек
адабий тили билан узвий боғлиқлиги аниқланган; қисса луғат фондида
қўлланилган сўзлар ўртасидаги шакл ва маъно муносабатлари, шунингдек,
ўзбек тилининг XIV асрдаги луғат бойлиги, бадиий имкониятлари
асосланган.

Тақиқотнинг амалий натижаси

қуйидагилардан иборат:

Миллий-маънавий мерос халқнинг бебаҳо хазинаси, миллатни

юксалтирувчи ва жипслаштирувчи куч сифатида ҳар бир давр ҳамда жамият
учун ҳаѐтий зарурат ҳисобланади. Шу маънода, «Қисаси Рабғузий» асарида
қўлланилган ижтимоий-сиѐсий, социал-иқтисодий, ҳарбий, маданий, диний,
маиший, касб-ҳунар, жуғрофий соҳаларга оид лексик бирликлар, ўз
навбатида, халқимизнинг ўша даврдаги ҳаѐти, турмуш тарзи, маданияти,
урф-одати, анъаналари, жамият ва тил тарихи ҳамда тилнинг қадимий
ҳолатидан бохабар бўлишда, ѐш авлод дунѐқарашини шакллантиришда
муҳим аҳамият касб этади. «Қисаси Рабғузий» асари лексикасининг тадқиқ
этилиши қадимий тарихимиз ва бой маданиятимиз, аждодларимизнинг бой
меросини теран ўрганиш ҳамда ўзлаштириш, ислом динини пок сақлаш,
турли ғаразли хуруж ва бўҳтонлардан ҳимоя қилиш, диний ѐзма манбаларга
бўлган қарашларни ҳар хил чекланиш ҳамда бир ѐқламаликлардан халос
этишда катта роль ўйнайди.


background image

Мазкур тадқиқот материалларидан тилшунослик илмида лисоний

ҳодисалар, лексемаларнинг маъно тараққиѐти, адабий тилнинг шаклланиш ва
ривожланиш босқичларини аниқлаш, тарихий терминология ва лексико
логияда лексик-семантик жараѐнлар каби масалаларни ўрганишда фойдала
ниш мумкин.

Тарихий лексикология ҳақидаги янги маълумотларнинг аниқланиши,

«Қисаси Рабғузий» асари луғат таркибининг тадқиқ этилиши, XIII аср
иккинчи ярми – XIV аср бошлари учун характерли бўлган тил
масалаларининг ѐритилиши филология йўналишида таҳсил олаѐтган
талабалар, илмий тадқиқотчилар ва соҳа мутахассислари учун зарур манба
бўлиб хизмат қилади.

Тадқиқот натижаларининг ишончлилиги

тил авлодлар ўртасидаги

руҳий-маънавий боғлиқлиқни таъминловчи муҳим восита экани, ўзбек

10

адабий тили тарихи, тараққиѐт босқичларининг илмий асосда ѐритилгани,

ѐзма ѐдгорликларни ўрганиш борасидаги методологик ѐндашувнинг
концептуал жиҳатдан янгилиги, илмий-назарий, функционал-семантик,
қиѐсий ва тарихий усуллардан фойдаланилгани, «Қисаси Рабғузий» асари
лексикасининг илмий концепциялар ва назарий қарашлар ѐрдамида диахрон
аспектда тадқиқ этилгани билан асосланади.

Тадқиқот натижаларининг илмий ва амалий аҳамияти.

Ишнинг

натижалари ва илмий хулосаларидан туркий тиллар, жумладан, ўзбек адабий
тили тарихини даврлаштириш, ўзбек адабий тили лексикаси ва терминоло
гияси тарихини ўрганишда, тил тарихи йўналишида яратилажак қиѐсий лек
сикологик ишлар ҳамда илмий рисолаларда фойдаланиш мумкин.

Диссертациянинг амалий аҳамияти олий таълим тизимида ўзбек тили

нинг тарихий лекисикологиси ва грамматикасини ѐзишда, тил тарихи йўна
лишида дарслик ва қўлланмалар яратишда, луғатлар тузиш жараѐнида, ихти
сослик фанларини ўқитишда фойдаланиш мумкинлиги билан изоҳланади.

Тадқиқот натижаларининг жорий қилиниши.

«Қисаси Рабғузий»

асари лексикаси тадқиқи бўйича олинган натижалар асосида: маънавиятнинг
маъно-мазмуни, инсон ва жамият ҳаѐтидаги аҳамияти, миллий меросни
тиклаш, ѐшлар маънавиятини юксалтириш билан боғлиқ масалалар акс этган
«Маънавият асосий тушунчалар изоҳли луғати»да (Академия, 2010)
йигирмадан ортиқ илмий тушунча ҳамда атамалар изоҳлаб берилган.
Ўзликни англаш, миллий онг ва тафаккурнинг ифодаси, авлодлар ўртасидаги
руҳий-маънавий боғлиқликни таъминловчи тилнинг назарий масалалари
ҳақидаги хулосалар А,Д,Ж,И,М,Р,Ш,Ў ҳарфларига оид луғат мақолаларда ўз
ифодасини топган. Луғатдан маънавиятга доир асосий тушунча ва терминлар
моҳиятини, тилнинг коммуникатив сифатларини, тарихий тараққиѐт
давомида такомиллашиб бориш жараѐнини таҳлил қилишда фойдаланилган;

«Қисаси Рабғузий» асарининг 1904 (ҳижрий 1323) йилда Самарқандда

кўчирилган араб ѐзувидаги қўлѐзма нусхаси ҳозирги ўзбек адабий тилига
табдил қилиниб, изоҳлар билан тақдим этилган (Қисаси Рабғузий. – Тошкент:


background image

Mumtoz so`z, 2009). Илмий натижаларнинг қўлланиши тилнинг тарихий ва
замонавий ҳолатини аниқ баҳолаш, шунингдек, ѐшларнинг аждодлар
маънавий меросини ўрганиш ҳамда ундан баҳраманд бўлиш имконини берди;

«Қисаси Рабғузий» асарининг мавжуд қўлѐзмалари ва уларнинг нашри,

бадиий-ғоявий ҳамда тил хусусиятлари билан боғлиқ қарашлардан Ф.1-02
«Адабиѐтшуносликнинг фундаментал тарихи» (2012

2016) номли илмий

лойиҳада XIII

XIV асрлар адабиѐтшунослиги манбаларининг поэтик

жиҳатларини ѐритишда; «Қисаси Рабғузий» асари лексикасини илмий
таснифлаш бўйича амалга оширилган тадқиқот натижаларидан Ф.1-136
«Ўрта асрларда яратилган туркий ҳужжатларнинг ўзбек давлатчилиги
тарихидаги ўрни» (2012

2016) номли илмий лойиҳада ўрта асрлардаги

туркий ҳужжатларда қўлланган сўзларнинг тарихий тараққиѐтини очиб
беришда фойдаланилган (Фан ва технологияларни ривожлантиришни
мувофиқлаштириш қўмитасининг 2015 йил 2 декабрдаги ФТК-02-13/776-сон

11

маълумотномаси). Илмий натижаларнинг қўлланиши XIII

XIV асрларда

Марказий Осиѐдаги тил вазияти, туркий, хусусан, эски туркий адабий тил ва
эски ўзбек тилининг шаклланиш ҳамда ривожланиш хусусиятларини
аниқлаш имконини берди.

Тадқиқот натижаларининг апробацияси.

Тадқиқот натижалари 12 та

илмий-амалий анжуманда, жумладан, «XX международная молодежная на
учная конференция студентов, аспирантов и молодых ученых «Ломоносов»
(Москва, 2013); «Международный тюркологический симпозиум, посвящен
ный памяти выдающегося тюрколога, академика РАН Э.Р.Тенишева» (Қозон,
2013); «Тилшуносликнинг долзарб масалалари» (2006, 2008, 2010, 2013);
«Ўзбек тилшунослигининг долзарб масалалари» (2009); «Ўзбек тилшунос
лиги: тараққиѐт тамойиллари, илмий муаммолари, истиқболдаги вазифалар»
(2013); «Глобал тараққиѐт ва ўзбек тилшунослигининг долзарб масалалари»
(2015) мавзуларидаги республика ва халқаро илмий-назарий ҳамда илмий
амалий конференцияларда маъруза кўринишида баѐн этилган ҳамда

апробациядан ўтган.

Тадқиқот натижаларининг эълон қилинганлиги.

Диссертация

мавзуси бўйича 38 та илмий иш чоп этилган. Шулардан, 1 та монография,
Ўзбекистон Республикаси Олий аттестация комиссиясининг докторлик
диссертациялари асосий илмий натижаларни чоп этиш тавсия этилган илмий
нашрларда 15 та мақола, жумладан, 12 таси республика ва 3 таси хорижий
журналларда нашр қилинган.

Диссертациянинг ҳажми ва тузилиши.

Тадқиқот кириш, тўрт боб,

хулоса, фойдаланилган адабиѐтлардан иборат бўлиб, умумий ҳажми 259
саҳифани ташкил этади.

ДИССЕРТАЦИЯНИНГ АСОСИЙ МАЗМУНИ

Кириш

қисмида мавзунинг долзарблиги ва зарурати асосланиб,

тадқиқотнинг мақсади ва вазифалари, объекти ва предмети аниқланган.


background image

Тадқиқотнинг Ўзбекистон Республикаси фан ва технологиялар тараққиѐти
нинг устувор йўналишларига мослиги кўрсатилиб, унинг илмий янгилиги ва
амалий натижалари баѐн этилган. Олинган натижаларнинг ишончлилиги
асосланиб, ишнинг назарий ва амалий аҳамияти очиб берилган. Тадқиқот
натижаларининг амалиѐтга жорий қилиниши, апробацияси кўрсатиб
берилган.

Диссертациянинг биринчи боби «

Қисаси Рабғузий асари луғат тар

киби ва унинг статистик таҳлили

» деб номланиб, унда туркологияда маз

кур таҳлил бўйича тўпланган тажриба хусусида фикр-мулоҳазалар юритил
ган, ѐдгорлик сўз бойлигининг статистик таҳлили амалга оширилган.

Тил бирликларига статистик қарашга қуйидаги ҳолатлар сабаб бўлиши

мумкин: тил баѐнининг оммавий характердалиги; баѐн қилиш жараѐнида тил

бирликларининг такрорланиш хусусиятига эга эканлиги ва ниҳоят, шу жара

ѐнда ўша тил бирликларининг қўлланилиши (такрорланиши) ѐки тушиб

12

қолишининг тасодифий йўналишда бўлиши

1

. Ёднома тилида жами 5511 та

лексема ишлатилган бўлиб, шундан 2950 тасини туркий, 2151 тасини арабча,
329 тасини форсий, 55 тасини араб тили орқали ўзлашган қадимий яҳудийча,
14 тасини юнонча, 3 тасини хитойча, 4 тасини санскритча, 5 таси- ни суғдча
сўзлар ташкил этади.

Туркий тиллар, жумладан, ўзбек тилида ҳам сўзларни туркумларга

ажратишда морфологик белги, айниқса, сўзнинг лексик маъноси ва синтак
тик хусусиятлари асос қилиб олинади. Дарҳақиқат, умумхалқ тилининг
ажойиб намуналари асосида ѐзилган «Қисаси Рабғузий»да сўз туркумлари
нинг мустақил сўзлар (от, сифат, сон, олмош, феъл, равиш), ѐрдамчи (боғлов
чи, кўмакчи, юклама), модал, ундов сўзлар каби гуруҳларга доир лексемалар
келтирилганки, қуйида уларнинг ҳар бири тўғрисида алоҳида тўхталиб ўта
миз.

Мустақил сўзлар лексик ва грамматик маъноларга эга бўлиб, матнда

ишлатилиш ўрнига қараб ўзгариб туради. Ҳозирги ўзбек адабий тилидаги

от

туркумига оид сўзлар узоқ тарихга эга. Улар жамият тараққиѐти ва
турмушдаги ўзгаришларга мос равишда тилнинг ички имкониятлари
ѐрдамида ривожланган. Буни кўҳна обидалар тил хусусиятларини кузатиш
чоғида кўриш мумкин. Қисса луғат таркибида жами 3067 та от сўз туркумига
оид лексема қўлланилган бўлиб, унинг 2517 таси турдош от, 550 таси атоқли
от ҳисобланади. 2517 та турдош отдан 2252 тасини туб сўзлар, 265 тасини
ясама лексемалар, 550 та ономастик терминдан 402 тасини антрапонимлар,
83 тасини топонимлар, 33 тасини астропонимлар, 19 тасини зоонимлар, 13
тасини бут-санам номлари ташкил этади. Шунингдек, ѐдгорликда 29 та
форсий ва арабча изофали бирикма ишлатилган. Асарда қайд этилган отлар
ифодалаган маъноларига кўра қуйидагича:

Турдош отлар

: bаrmаq (121v1) – «бармоқ», bitig (63v1) – «ѐзув» ва ҳ.к.

Ономастика

. Қиссадаги атоқли отлар ўз навбатида қуйидаги гуруҳларга


background image

ажратилади: 1) антропонимлар: Ātikа (184v1) – «пайғамбар (с.а.в.)нинг
холаси»; 2) топонимлар: Bаğdād (176r2), Xitāy (68v2); 3) астропонимлар:
Körüd (66v7) – «Марс»; 4) зоонимлар: Burāq (5v10) – «Муҳаммад(с.а.в.) кўкка
миниб чиққан учар от».

Сифатлар

нарсанинг белги-хусусиятини турли нуқтаи назардан

англатади. Ушбу белгилар бевосита инсонга ѐки борлиқдаги жонли ва жонсиз
нарсаларга тегишли бўлиши мумкин. Мазкур хусусиятларига кўра,
ѐдгорликда учровчи сифатларни қуйидаги гуруҳларга ажратиш мақсадга
мувофиқ: а) нарсанинг ранги, тусини билдирувчи сифатлар: ürüŋ (6r3) – «оқ»;
б) нарсанинг хусусиятини англатувчи сифатлар: аğïn (39r8) – «ѐмон»; в)
нарсанинг кўриниши, ҳажм–ўлчовини ифодаловчи сифатлар: ädiδ (5r21) –

«улуғ», yаssï (18v12) – «ясси»; г) нарсанинг ҳолатини билдирувчи сифатлар:

ïsïğ (68v8) – «иссиқ», körklüg (13r5) – «чиройли»; д) нарсанинг таъмини,
мазасини ифодаловчи сифатлар: аčïğ (6r4) – «аччиқ», süčüg (88r21) – «чучук»;
е) нарсанинг ҳидини билдирувчи сифатлар: аnbаr (12v14) – «хушбўй».

1

Ризаев С.А. Ўзбек тилшунослигида лингвостатистика муаммолари. –Т.: ФАН, 2005. – Б. 7.

13

Тадқиқ этилаѐтган манбада келтирилган 521 та сифатдан 258 таси туб,

253 таси эса ясама лексемалардан иборат.

Tуркий тилларда

сон системаси

ҳар қайси халқ тилида бўлгани каби

бирданига эмас, аста-секин шаклланиб, ўзгариб келган. Бунга кўҳна
манбалар тилини тадқиқ этиш жараѐнида амин бўлиш мумкин. Маълум ва
машҳур ѐзма обидаларда сонларнинг бир неча турлари қўлланилган. Қисса
луғат таркибида учраган 169 та сон туркумига оид лексеманинг 143 таси
ясама, 26 таси туб сонлар ҳисобланади. Асарда сонларнинг маъно хусусияти
ва грамматик белгиларига кўра қуйидаги турлари ифодаланган:

1. Саноқ сонлар: оn (7v14) – «ўн», säkiz//säkkiz (13v10) – «саккиз». 2.

Дона сонлар: аltïsï (118r5) – «олтитаси», ekki-ekki (110v2). 3. Жамловчи
сонлар: аltаğu (86v18) – «олтовлон», оnağu (63r4) – «ўнтаси биргаликда»,
bešägü (130v12) – «бешовлон».

4. Нумеративлар: dirаm (128r18) – «дирҳам», yïğаč (8r18) – «9 км.

масофа», böläk (19r8) – «бўлак, қисм», аsr (52v5) – «юз йил». 5. Тартиб
сонлар: üčünč//üčünči (13v1) – «учинчи», törtünč//törtünči (13v3)– «тўртинчи»,
оn yetinč (241v19) – «ўн еттинчи», ikindük (21r12) – «иккинчи».

6. Чама сонлар: bir-ikki (196v2).
7. Каср сонлар: üč ülüšdin biri (19v2) – «учдан бири», qïrqdïn biri (166r5)–

«қирқдан бири», üč yаrïm (142r3) – «уч ярим» ва ҳ.к.

Олмош

от, сифат, сон ва баъзан бошқа сўз туркумлари ўрнида қўлланиб,

предмет ва унга хос бўлган белгининг мавжудлигини кўрсатади. Олмош
предметликни ѐки унинг белгисини доимий эмас, балки муайян ўринларда
ифода қилади. Шу жиҳатдан олмош мустақил сўз туркуми ҳисобланса-да,
конкрет маънога эга бўлмайди. Олмошнинг асосий маъноси ва қайси сўз
туркумлари ўрнида ишлатилиши матн ичида ойдинлашади.


background image

Текширилаѐтган манба тилида 65 та олмош мавжуд бўлиб, улар

англатган маъноларига қараб қуйидаги турларга бўлинади:

а) кишилик олмошлари: men (5r4), ul (6r1); б) ўзлик олмошлари: kendü

(31r20) – «ўз», öz (6v11) – «ўз»; в) кўрсатиш олмошлари: bu (4r17), mu (6v17);
г) сўроқ олмошлари: kim (4r4), netäk (6v8); д) белгилаш олмошлари: qamuğ –
«барча» (6r2), tekmä (4v2) – «ҳар қайси»; е) гумон олмошлари: kimersä –
«кимса» (7v4), birägü – «биров» (22v21); ѐ) бўлишсизлик олмошлари: heč
(11r21), heč kimersä (199r10).

Феъл

синтактик конструкцияларда марказий ўринни эгаллайди, гап

структурасини белгилайди, унинг қандай маъноли сўзлардан таркиб
топишини билдириш имконига ҳам эга бўлади

1

. Сўз туркумлари ичида

асосий ўринни от ва феъллар ташкил қилиши эътиборга олинса, феълнинг
кенг соҳа эканлиги англашилади. «Қисаси Рабғузий»да 991 та феъл
лексемалар қўлланган бўлиб, шундан 976 тасини соф туркий, 4 тасини

арабча, 11 тасини эса форсий ўзлашмалардан ясалган феъл-лексемалар

1

Расулов Р. Ўзбек тилидаги ҳолат феъллари ва уларнинг облигатор валентликлари. –Т.: ФАН, 1989. –Б. 3.

14

ташкил этади. Уларни семантик ва грамматик белгиларига кўра, қуйидаги

мавзуий гуруҳларга ажратиш мақсадга мувофиқ:

I. Нутқ феъллари: аrsïq- (243r21) – «алданмоқ», tan- (26r10) – «тонмоқ».

II. Ҳолат феъллари: tünä- (86r6) – «тунамоқ», kiδlä- (76v8) – «яшир моқ»,
оŋаlt- (46v5) – «тузатмоқ», bolal- (25v2) – «кўпаймоқ». III. Ҳаракат феъллари:
ïzаlа- (5v17) – «юбормоқ», ïrğа- (135r8) – «тебратмоқ», qumrul- (206r6) –
«қимилламоқ», аnuqlа- (92v9) – «тайѐрламоқ». IV. Юмуш феъллари сирасига
кирувчи лексик бирликлар: ter- (142v4) – «термоқ»; tök- (86v14) – «тўкмоқ»,
sağ- (157v20) – «соғмоқ». V. Сезги феъллари гуруҳига тегишли феъллар: bur-
(77v2) – «ҳидланмоқ»; iriklän- (67v13) – «бўртмоқ»; sez- (82v20) – «сезмоқ».
VI. Кўрув феъллари: baq- (27r1) – «қарамоқ»; telmür- (74r3) – «телмур моқ»;
kör- (29v2) – «кўрмоқ»; yüzlän- (113v12) – «юзланмоқ, қарамоқ». VII. Тақлид
асосида вужудга келган феъллар ïŋrаn- (16v4) – «инграмоқ», čirlä- (32v19) –
«чирилламоқ», urla- (103v20) – «улимоқ».

VIII. Эшитиш феъллари: ešit- (32v7) – «эшитмоқ»; tаŋла- (19v19) – ҳай

рон қолмоқ»; tаŋlan- (130r11) – «ажабланмоқ»; tiŋlä- (19v17) – «тингламоқ» ва
ҳ.к.

Туркий тиллар, шу жумладан, ўзбек тилидаги

равишлар

нинг бир

гуруҳини бошқа сўз туркумларидан ажраб чиққан сўзлар ташкил этади.
Бундай равишларнинг кўпчилиги исмлар, айримлари феъллар асосида
шакланган. Шунингдек, равиш туркумига оид лексемалар таркиби бошқа
тиллардан ўзлашган сўзлар ҳисобига бойиб, кенгайиб борган. Шу ўринда
қайд этиш жоизки, «Қисаси Рабғузий» тилида қўлланишда бўлган 52 та
равиш сўз туркумига доир лексеманинг 33 таси туркий, 11 таси форсий, 8
таси арабчадир. Ёдномада уларнинг маъно нуқтаи назаридан бир неча


background image

турлари мавжуд: 1) ҳолат равишлари: аqru (231v6) – «секин», tärk (27r2) –
«тез»; 2) пайт равишлари: keδin (52v4) – «кейин», ašnu (8v5) – «аввал»; 3)
миқдор–даража равишлари: öküš (13r6) – «кўп», kаm (152v9) – «оз», bisyār
(219v9) – «кўп», eŋ (20r1) – «жуда», ötä (80v16) – «ўта» ва ҳ.к.

Ёрдамчи сўзлар

луғавий маъно англатмайди, лексеманинг грамматик

маъносини билдиради, морфологик ўзгариш тизими, ясалиш хусусияти ҳам
йўқ, гап бўлаги бўлиб ҳам келмайди. Улар сўз ва гапларни ўзаро боғлаш,
уларга қўшимча маъно юклаш, сўзларни бир-бирига тобелаш каби турли
муносабатларни ифодалайди.

Туркий

тилларда

кўмакчилар

мустақил

сўз

туркумларидан

ривожланган. Бу жараѐн узоқ давр давомида кечган. Бундай сўзлар дастлаб ўз
маъносида қўлланиш билан бирга, кўмакчи вазифасини ҳам бажарган.
Асарда ишлатилган 38 та кўмакчидан 14 таси соф кўмакчи, 12 таси от

кўмакчи, 8 таси равиш-кўмакчи, 4 таси сифат-кўмакчи ҳисобланиб, улар икки

гуруҳга бўлинади: 1) соф кўмакчилар üčün (7v5), tapa (6r9) – «томонга»; 2)
вазифадош кўмакчилар, ўз навбатида, қуйидаги гуруҳларга ажралади: а) от
кўмакчилар: bаšïda//bаšïnda (69r2), ičidä//ičindä (6v19); б) равиш-кўмакчилар:
burun (90r4) – «илгари», berü (9r14), в) сифат-кўмакчилар: özgä (8v14), аzïn
(10v14) – «бошқа».

15

Ёзма ѐдгорликларнинг гувоҳлик беришича, ҳозирги туркий тилларда

истеъмолда бўлган

боғловчилар

нинг аксарияти тараққиѐтнинг маълум

даврларида эроний тиллардан ѐки араб тилидан ўзлашган бўлиб, улар ХIII
XIV асрлардан фаол қўлланила бошлаган

1

. Шу боис обида тилида туркий

ҳамда ўзлашган қатламга доир боғловчилар кўзга ташланади ва уларни икки
гуруҳга ажратиш мумкин:

1) тенг боғловчилар. Мазкур боғловчилар вазифаси ва маъносига кўра,

қуйидаги гуруҳларга бўлинади: а) бириктирув боғловчилари: taqï//dаğï (5r2),
yemä (9r12); б) айирув боғловчилари: yāhud (52v14), bа‘zi (31v 18); в) зидлов
боғловчилари: ammā (7v4), vаlekin (36r22); г) инкор боғловчиси: ne (9v1).

2) эргаштирувчи боғловчилар: kim (6v7), agar (6v2), tep (12r18). Шу

тариқа, обида лексикасида 27 та боғловчи истифода этилган бўлиб, унинг 18
тасини тенг боғловчилар, 8 тасини эргаштирувчи боғловчилар ташкил этади.

XIII–XIV асрларга оид ѐдномалар тилида истеъмолда бўлган

юкламалар

шаклий ифодаси, қўлланиши, маъно хусусияти жиҳатидан бир

қатор ўзига хос хусусиятларга эга. Шу нуқтаи назардан, асарда жами 5 та
юклама келтирилган бўлиб, улар жумлага ѐки унинг маълум қисмига
қўшимча маъно юклаш вазифасини бажарган. Қисса тилидаги юкламалар
сирасига қуйидагилар киради: -mu/mü//-mï//-mi (153v13), -lа//-lä (22r18), -
qïnа/-kinä//- ğïnа/-ginä (19r18), -оq/-ök (6v6), -mа//mä (5v16).

Маълумки,

модал сўзлар

бутун фикрга ѐки унинг бирор қисмига

тааллуқли бўлиб, шаклан ўзгармаслиги, гап бўлаги вазифасида келмаслиги,
гапнинг бошқа бўлаклари билан синтактик алоқага киришмаслиги билан
характерланади. Ёдномада тўққизта модал сўз кузатилади: mаgаr (27r14),


background image

balki (191v20), bar (11v9), yoq (7v5), keräk (8v21), kāški (23r2), šāyаt (128v3),
illā (37v2), nest (207r4).

Ёдгорликда қўлланилган

ундовлар

кам сонли бўлиб, улар ҳаяжон, ҳис туйғу,

кишининг турли кечинмаларини англатиш учун хизмат қилган. Қиссада қайд

этилган олтита ундовнинг айримлари сўзловчининг тингловчига мурожаати,

хитоб қилиш, фикрни жалб этиш каби маъноларни ифодалайди: ey (5v20), yā

(19r9), hay (81v5). Асарда яна бир гуруҳ ундовлар учрайдики, улар

сўзловчининг ҳис-ҳаяжони, таажжубланиши, воқеа ифодала ниши сингари

маъноларни билдиради: āh (70r4), vāy (124v9), yā (245r1).

Тадқиқотнинг иккинчи боби

«Қисаси Рабғузий асари луғат

таркибининг мавзуий гуруҳлари»

га бағишланган бўлиб, унда манбаларда

истифода этилган сўзларнинг қайси соҳа тармоқларига оидлигини аниқлаш
нафақат тилшунослик, балки бошқа фанлар учун ҳам муҳимлиги, шунингдек,
ѐзма ѐдномалар тилидаги лексемаларни мавзуий жиҳатдан гуруҳлаштириш
асар яратилган давр халқларининг маънавияти, қўшни ва қардош халқлар
билан олиб борган ҳамкорлик муносабатлари ҳақида тўлиқ тасаввурга эга
бўлиш имкониятини бериши асосланади.

1

Абдураҳмонов Ғ., Шукуров Ш. Ўзбек тилининг тарихий грамматикаси. –Т.: Ўқитувчи, 1973.. –Б. 215-216.

16

Сўзларни мавзуий гуруҳларга ажратиш муайян халқ тилида қайси

соҳаларга оид лексиканинг бой ѐки камбағаллигини белгилашга ѐрдамлаша
ди. Ўз ва ўзлашган қатлам лексикасини мавзуий гуруҳларга бўлиш ва уларни
қиѐсий ўрганиш ўз қатламда қайси соҳаларга оид сўзлар сақланиб тургани,
қандай жабҳаларга доир лексемалар тарихан истеъмолдан чиқиб кетгани ва
улар ўрнини ўзлашган сўзлар эгаллаганини аниқлашга йўл очади

1

. Куза

тишларимиз обида тилида қуйидаги мавзуий гуруҳларга оид лексемалар қайд
этилганлигини кўрсатди:

I. Антропонимлар: Täŋri (11v1), Qur‘ān (66r1), Isā (20v21).
II. Кишиларга нисбатан қўлланувчи сўзлар: yār (197r17) – «дўст»,

dušman (7v9) – «ғаним», оrtаq (5r6) – «ўртоқ».

III. Инсон ва унинг тана аъзолари номлари: erin (87v4) – «лаб», аyа

(18r5)– «кафт», eŋ (61v11) – «ѐноқ», ernäk (37v10) – «бармоқ». IV.
Қавм-қариндошлик, яқинлик маъноларини англатувчи сўзлар: qаvm (34r10) –
«аймоқ», оğuš (168v16) – «қариндош»; enägä (80v3) – «доя»; V. Ёш тушунчаси
билан алоқадор лексемалар: yaš (9v5) – «ѐш», yigit (25r15) – «йигит», аbušqа
(11v12) – «кекса, қари», qurtğа (28r16) – «кампир». VI. Жинсий тафовут
тушунчаларини англатувчи сўзлар: er (7v18) – «эркак», evlÿk (83v11) –
«хотин», аyğïr (116r2) – «айғир», biyа (17v8) – «бия». VII. Инсон қўли билан
яратилган нарса-предмет номлари: čаruq (154v7)– «оѐқ кийими», köŋläk (20r1)
– «кўйлак», köprüg (28v17) – «кўприк». VIII. Озиқ-овқат ва ичимликлар: et
(3r13) – «гўшт», etmäk (14v16) – «нон», čаğïr (140r10) – «шароб», suw (12r19)
– «сув», un (16v8) – «ун». IX. Касб-ҳунар номлари: zindānčï (87r16) –


background image

«зиндонбон», аščï (85r5) – «ошпаз», bаlïqčï (145r1) – «балиқчи», yïğаččï (24r3)
– «дурадгор». X. Этнонимлар: juhud (67v1) – яҳудий, suryāniy (17v18) –
сурияликларга оид, mоğul (80v15) – мўғул, tājik (230v3) – тожик.

XI. Тиббиѐт ва инсон физиологиясига доир истилоҳлар: оtаčï (170v11) –

«табиб», аqsаq (130 v13) – «оқсоқ», аğïn (130v14) – «сақов». XII. Мусиқий
терминлар: dаf (192v3) – «доира», kümrüg (234r11) – «ноғора», nālа (91r17) –
«хониш».

XIII. Мавҳум тушунчалар: yazuq (21v12) – «гуноҳ», hunar (192r2) –

«ҳунар», tüš (11r2) – «туш», ābrоy (82r18) – «обрў», ārzu (214v20) – «орзу».
XIV. Ижтимоий-сиѐсий терминлар: bo

δ

un (29v2) – «халқ», ïnаğ (76r1) –

«маслаҳатчи», qarabaš (36v7) – «жория».

XV. Савдо-cотиқ ва пул муносабатлари билан алоқадор тушунчалар:

аrqïš (48v18) – «карвон», аsïğ (39r3) – «фойда», yarmaq (73r11) – «пул». XVI.
Дипломатик лексика: elči (88r5) – «элчи», qāsid (179v14) – «чопар», sаw
(59r16) – «сўз», хаbаr (27r2) – «хабар», yanut (84r8) – «жавоб». XVII. Солиқ ва
бож тушунчаларини англатувчи истилоҳлар: хаrāj (46v19) – «хирож», zаkāt
(83r17) – «закот», ülüš (10v1) – «улуш». XVIII. Ҳарбий лексика: beg (185r18) –
«бек», qulavuz (13r19) – «йўл бошловчи», sаqlаğučï (24v9) – «соқчи», sаnčïš
(64r8) – «уруш».

1

Бегматов Э. Ҳозирги ўзбек адабий тилининг лексик қатламлари. –Т.: ФАН, 1985. –Б. 121.

17

XIX. Китобатчилик терминлари: kitābаt (2v14) – «кўчириб ѐзиш», bitig

(63v1) – «ѐзув», tafsir (9v10) – «шарҳ», nāmа (63v5) – «мактуб». XX.
Географик объект тушунчасини ифодаловчи лексемалар: kün batar (140r21) –
«ғарб», kün tuğar (249v15) – «шарқ», tüz (62v4) – «текислик». XXI.
Топонимлар: Kufа (241v7) – «Ироқдаги шаҳар», Sаbā (146v15) – «Жанубий
Арабистондаги шаҳар», Аrаfāt (14r17) – «Маккадаги тоғ». XXII. Фитонимлар:
soğan (119r5) – «пиѐз», tarïq (50r15) – «тариқ, дон». XXIII. Зоонимлар: uδ//uy
(51r11) – «сигир», täyiŋ (18r14) – «олмахон». XXIV. Теонимлар: malak (70v12)
– «фаришта», yalavač (47v18) – «пайғамбар», banda (102 v20) – «қул».

XXV. Астропонимлар: Nāhid (21v15) – «Зуҳра юлдузи», kavkab (106v8)–

«юлдуз», Čïδan (66v5) – «Ақраб буржи», Qozï (66v9) – «Ҳамал буржи». XXVI.
Урф-одат ва байрамга доир тушунчалар номи: toy (109v1) – «тўй», törä (37v14)
– «одат», Navroz (112r20) – «наврўз», urf (75v2) – «расм». XXVII. Табиий
бойликлар, маъданларнинг номи: qurğašun (124r8) – «қўрғошин», kömür
(175v11) – «кўмир», tüč (124r8) – «бронза». XXVIII. Қимматбаҳо тошлар:
gavhar (249V10) – «қимматбаҳо тош», yaqut (106v8) – «ѐқут», аqiq (50v8) –
«қизил рангли қимматбаҳо тош». XXIX. Табиий ҳодисалар номи: qar (68v2) –
«қор», yağmur (22v11) – «ѐмғир», yaz (42r21) – «баҳор», yay (18r4) – «ѐз».

ХХХ. Вақт, замон тушунчаларини ифодаловчи сўзлар: yïl (4v9) – «йил»,

kün (7r7) – «кун», dušanbа (33r18) – «душанба», oğur (11r13) – «замон». XXXI.
Таълим ва тарбия билан алоқадор сўзлар: tа‘lim (23v21) – «таълим», ustād
(4v7) – «устоз», šāgird (19r1) – «шогирд».


background image

ХХХII. Адабиѐтшунослик терминлари: ğazal (83r14) – «ғазал», še‘r

(16v10) – «шеър», vazn (222v5) – «вазн», bayt (50v10) – «байт, икки мисра».
ХХХIII. Хусусият ва белгини билдирувчи лексемалар: köni (8v11) – «тўғри»,
essiz (6r4) – «ѐвуз», ādiy (30v9) – «ѐмон», kāhi l(212v2) – «дангаса». ХХХIV.
Рақам, миқдор ва ўлчовни билдирувчи сўзлар: toquz (29r9) – «тўққиз», yeti yüz
(62r8) – «етти юз», tümän (181v20) – «ўн минг», аršun (62v13) – «ўлчов
бирлиги», üč ülüšdin biri (19v2) – «учдан бири». ХХХV. Ҳаракат ва ҳолатни
англатувчи лексемалар: ez- (192r5) – «эзмоқ», bezä- (7r12) – «безамоқ», keŋäš-
(42v15) – «маслаҳатлашмоқ», sol- (80r15) – «сўлмоқ», bušuq- (63v8) –
«асабийлашмоқ» ва ҳ.к.

«Қисаси Рабғузий асари луғат таркибининг

генеалогик таҳлили»

деб аталган учинчи бобда тил луғат таркибини

тарихий-этимологик жиҳат дан тадқиқ этиш ўзбек тилининг қандай қардош ва
қардош бўлмаган тиллар билан алоқада бўлганини, мазкур тилда қайси
тилларнинг таъсири мавжудлигини аниқлашга кўмаклашиши қайд этилади.
Ёднома луғат таркибидаги туркий ва ўзлашма қатламга доир лексик
бирликлар диахрон аспектда тадқиқ қилинади.

Ўз қатлам

Ўз қатлам деганда муайян тилга тегишли бўлган лексемалар ва шулар

асосидаги ясалишлар, шунингдек, ўз аффикс билан бошқа тил сўзларидан
ҳосил қилинган лексемалар тушунилади. Шунга кўра, «Қисаси Рабғузий»да

18

қўлланилган ўз қатламга доир сўзларни қуйидагича гуруҳлаш мумкин: а) туб

туркий сўзлар; б) туб туркий сўзлардан ясалган лексемалар; в) ўзлашмалар
дан туркий қўшимчалар қўшиш йўли билан юзага келган сўзлар.

Қиссада жами 2950 та туркий лексема қўлланилган бўлиб, шундан 2795

тасини соф туркча, 108 тасини арабча, 47 тасини форсий ўзлашмалардан тур
кий аффикслар қўшиш орқали ясалган сўзлар ташкил этади.

Туб туркий сўзлар.

Обида тилида истеъмолда бўлган туб туркий

сўзларнинг тарихи кўҳна ѐзма манбаларга бориб тақалади. Шу нуқтаи
назардан, қисса сўз бойлигини қадимги туркий ва эски туркий тилнинг даст
лабки ѐдгорликларида қайд этилган лексик бирликлар билан қиѐсий ўрганиш
асардаги архаик ҳамда ХIV аср учун характерли бўлган сўзларни аниқлашда
муайян илмий аҳамият касб этади.

Лексема ифодалаган тушунчани англатувчи бошқа сўзнинг шакл ланиши

натижасида (у ички имконият асосида ясалган ѐки олинма лексема бўлиши
мумкин) унинг истеъмол доираси торая боради. Бир қатор семалари билан
фаол қўлланган сўзлар семантикасида торайиш кузатилади. Фаол бўлмаган
лексемалар истеъмолдан чиқади, архаизмга айланади. Бу жараѐн тилнинг
ички қонунияти асосида юз беради. «Қисаси Рабғузий»да қўлланиш да бўлган
эскирган сўзларни лексик-семантик хусусиятларига кўра қуйидаги мавзуий
гуруҳларга ажратиш мумкин: а) инсон тана аъзолари номлари: аlïn (77r5) –
«пешона»; б) шахс тушунчасини ифодаловчи сўзлар: eš (91v14) – «ўртоқ»; в)
инсон қўли билан яратилган нарса–предметларни англатувчи тер минлар:
qapuğ (19r2) – «эшик»; г) мавҳум тушунчалар билдирувчи лексема лар: ög


background image

(79r20) – «ақл»; д) зоонимлар: ïwuq (157v6) – «кийик»; е) халқнинг
ижтимоий-сиѐсий фаолияти билан алоқадор тушунчалар: čïğay (128r18) –
«камбағал», törä (37v14) – «одат»; ѐ) савдо ва пул муносабатларини ифода
ловчи сўзлар: baqïr (41r9) – «мис», tawar (115v3) – «тавар, мол»; и) хусусият
ва белгини билдирувчи лексемалар: ädiz (4r8) – «улуғ, буюк», аrïğ (6r2) –
«тоза»; й) ҳаракат ва ҳолатни ифодаловчи сўзлар: аnut- (44v2) – «тайѐрламоқ»,
аzïr- (46r10) – «айирмоқ» ва ҳ.к.

Ёдномада қадимги туркий тил ва эски туркий тилнинг илк манбаларида

қўлланилган лексемаларни кузатиш мумкинки, улар ўзининг асл маъносини

сақлаб қолган: tegrü (37v13) – «қадар», telim (4r21) – «кўп» ва ҳ.к. Шунинг
дек, айрим эскирган сўзлар фонетик ўзгаришларга учраган ҳолда ишлатил

ган: аdïn (ДТС,18) – аδïn (10v14) «бошқа», ud (ДТС,605) – uδ (51r11) «сигир».

Айни пайтда, қиссада қайд этилган баъзи архаизмларда семантик ўзгариш

лар, маъно торайиши ва маъно кенгайиши ҳодисалари рўй берган. Хусусан,

қадимги туркий тилда истеъмолда бўлган бир қатор лексемаларнинг семан

тик тузилишида маъно торайиши кўзга ташланади. Аrïğ сўзи қадимги туркий

тилда «тоза», «олижаноб», «ҳақиқий» маъноларини ифодалаган бўлса

(ДТС,51-52), асарда «тоза» (100r20), «пок, гуноҳсиз» (84r9) семаларини анг

латган. Изланиш натижасида обида луғат бойлигидаги айрим лексик бирлик

ларда маъно кенгайиши юз берганлиги маълум бўлди. Жумладан, bul- лексе

маси қадимги туркий тилда «қидирмоқ», «етишмоқ» (ДТС,121) маъноларида

ишлатилган. Мазкур феъл ўрганилаѐтган обида сўз бойлигида эса «қидир-

19

моқ» (25v16), «қўлга киритмоқ» (122v9), «беркитмоқ, ѐпмоқ» (25v10) сема

ларида кўзга ташланади.

Туб туркий сўзлардан ясалган лексемалар.

Агглютинатив тилларда

аффиксация йўли билан янги сўзлар ҳосил қилиш фаол усуллардан саналади.
Қисса сўз бойлигида ҳам туб ўзакдан туркий қўшимчалар орқали ясалган
лексемалар талайгина:

1) -čï/-či аффикси воситасида от ва феъллардан ясалган отлар: аščï

(85r5)– «ошпаз» (<аš – «егулик»), tilänči (124r3) – «гадой» (<tilän- – «тилан
моқ»), yonučï (163v8) – «дурадгор, уста» (<yon- – «йўнмоқ»);

2) -čïlïq/-čilik(čï+lïq/či+lik) қўшимчаси орқали ясалган соҳани билди

рувчи сўзлар: altunčïlïq (124r17) – «олтинчилик» (<altun – «олтин»),
yumuščïlïq (187v14) – «юмушчилик» (<yumuš – «юмуш»);

3) -lïğ/-lig//-lïq/-lik//-luğ/-lüg//-luq/-lük аффикси иштирокида асосан, от, сифат,

феълдан ўзи қўшилган ўзакдан англашилган нарсага эгалик маъно сини

билдирувчи мавҳум отлар ҳамда касб-ҳунар, мансаб, ҳолат, муносабат,

алоқадорлик семаларини ифодаловчи сўзлар ҳосил қилинган: а) от туркуми

дан ясалган отлар: аğrïğlïq (80r17) – «хаста» (<ağrïq/ğ – «оғриқ»); б) сифат

туркумидан ясалган отлар: аqlïq (171v6) – «оқлик» (<аq – «оқ»); в) феъл

туркумидан ясалган отлар: sağlïq (13v10) – «урғочи қўй» (<sağ- – «соғмоқ»).

4) -daš/-däš аффикси отга қўшилиб, яқинлик, биргалик маъноларини

англатувчи сўзлар ҳосил қилган: emükdäš (227v9) – «эмчакдош» (<emük –


background image

«кўкрак, эмчак»), qoldaš (22v21) – «ўртоқ» (<qol – «қўл»);

5) -k//-uq/ük//-uğ/üg-//-аq/-аğ//-ïğ//-ig//-ïq/-ik аффикси феълдан от ясаган:

аnuq (65r2) – «тайѐр» (<аnu- – «тайѐрламоқ»), bïčaq (50r10) – «пичоқ» (<bïč- –
«кесмоқ»);

6) -š/-uš/-üš//-ïš/-iš//-аš/-äš аффикси феълдан ҳаракат номини билдирувчи

отлар ҳосил қилган: iniš (225v8) – «қиялик» (<in- – «тушмоқ»), keŋäš (78r1) –
«мажлис» (<keŋä- – «кенгашмоқ»), kiriš (211v8) – «кириш» (<kir- – «кирмоқ»);

7) -ğа/-gä//-qа/-kä//-ğu/-gü//-qu/-kü қўшимчаси феъл билан бирикиб, от ясаган:

buzağu (126r8) – «бузоқ» (<buza- – «туғмоқ»), körgü (230r10) – «томоша»

(<kör- – «кўрмоқ»), küzägü (27v16) – «куѐв» (<küzä- – «кутмоқ»);

8) -ğučï/-guči (-ğu/-gu+čï/či) аффикси феълдан шахс оти ясаган: аlğučï

(75r7) – «харидор, олувчи» (<аl- – «олмоқ»), sаqlаğučï (24v9) – «соқчи, қўриқ
чи» (<sаqlа- – «сақламоқ»), ičküči (212v1) – «ичувчи» (<ič- – «ичмоқ»);

9) -lïğ/-lig//-lïq/-lik//-luğ/-lüg//-luq/-lük аффикси отдан сифат ясаган:

аδаqlïğ (44r3) – «оѐқли» (<аδаq – «оѐқ» сўзидан), qazğuluğ (33r7) – «қайғули»
(<qazğu – «қайғу»);

10) -lï/-li//-lu/-lü аффикси отларга қўшилиб, сифат ясайди: köŋülli

(195r2)– «кўнгилли» (<köŋül – «кўнгил»), sözli (195r2) – «сўзли» (<söz –
«сўз»);

11) -sïz/-siz//-suz/-süz қўшимчаси отлардан сифат ҳосил қилган: аsïğsïz

(40r10) – «фойдасиз» (<аsïğ – «фойда»), emgäksiz (130r11) – «машаққатсиз»
(<emgäk – «машаққат»), körksüz (8r14) – «хунук» (<körk – «чирой»);

20

12) -ğ/-g//-q/-k//-ïğ/-ig//-ïq/-ik//-uğ/-üg//-uq/-ük аффикси феълдан сифат

ясаган: аčïğ (6r4) – «аччиқ» (<аčï- – «ачимоқ») (ДТС,4), tölük (115v18) –
«тешик» (<töl- – «тешмоқ»);

13) -lа/-lä аффикси асосан от билан сифатдан ишнинг ўзакдан

англашилган предмет воситасида бажарилиши, муайян ҳолат ва белгига эга
бўлиш каби маънолардаги феъллар ясайди: а) отдан феъл ясалиши: аğula-
(72r11) – «заҳарламоқ» (<аğu – «заҳар» сўзидан); б) сифатдан феъл ясалиши:
аrïğla- (83v16) – «тозаламоқ» (<аrïğ – «тоза»).

14) -dа/-dä//-tа/-tä аффикси -lа/-lä аффиксининг фонетик варианти бўлиб,

баъзи сўзлардан феъл ҳосил қилган: аldа- (126r5) – «алдамоқ» (<аl – «ҳийла»),
ündä- (40r15) – «ундамоқ» (<ün – «товуш, сас»).

15) -lаn/-län қўшимчаси билан отдан ясалган феъллар ўзакдан

англашилган ҳолатга ўтиш, шунга эга бўлиш сингари маъноларни ифодалай
ди: аzuqlan- (129r19) – «озиқланмоқ» (<azuq – «егулик»), čečäklän- (67r15) –
«гулламоқ» (<čečäk – «гул» сўзидан).

Ўзлашмаларга туркий қўшимчалар қўшиш йўли билан ясалган

сўзлар.

«Қисаси Рабғузий»да ҳам кўпгина форсий ва арабча сўзларни учра

тиш мумкин. Ушбу ўзлашмаларнинг маълум қисми ѐдгорлик тилига шу дара
жада сингиб кетганки, улар туркий қўшимчалар билан бирикиб, янги сўзлар
ҳосил қилишда фаол қатнашган ва туркий лексемалар қатори фаол қўллан


background image

ган. Ўрганилаѐтган манба луғат таркибида арабча сўзлардан туркийча
аффикс ѐрдамида ясалган лексемалар 108 тани, форсий ўзлашмалардан тур
кий қўшимчалар орқали ҳосил қилинган сўзлар эса 47 тани ташкил этади.
Қиссада қуйидаги туркийча аффикслар ѐрдамида форсий ва арабча
лексемалардан янги сўзлар ясалган.

1. Исмдан от ясовчи қўшимчалар:

–lïğ/-lig//-lïq/-lik//-luğ/-lüg//-luq/-lük аффикси ўзлашмалардан ўзи

қўшилган ўзакдан англашилган нарсага эгалик маъносини билдирувчи мав
ҳум отлар ясаган. Айни пайтда, бу қўшимча касб-ҳунар, мансаб, ҳолат, муно
сабат, алоқадорлик семаларини ифодаловчи лексемалар ҳосил қилишда ҳам
қатнашган: а) форсий сўзлар: gabrlik (203v1) – «оташпарастлик»; б) арабча
лексемалар: maliklik (131v8) – «ҳукмдорлик» ва ҳ.к.;

-čï/-či аффикси форсий ва арабча сўзлар билан биргаликда касб-кор,

юмуш эгаси маъносини англатувчи отларни ҳосил қилган: zindānčï – «зин
донбон» (87r16); yārïčï – «ѐрдамчи» (197r13); fālčï – «башоратчи» (227v12) ва
ҳ.к.

2. Исмдан сифат ясовчи аффикслар:

-lïq/-lik//lïğ/-lik//luğ/-lüg. Ушбу қўшимча ўзлашган сўзларга қўшилиб, ўзи

бириккан предметга эгаликни, унга тегишли эканлигини, унга мос келишини
билдирувчи лексемаларни ясаган: а) форсий сўзлардан сифат ясайди:
аndāzаlïğ (209r8) – «андозали»; б) арабча лексемаларга қўшилиб сифат ҳо
сил қилган: imānlïğ (37r7) – «имонли»; māllïğ (29v18) – «молли, бой».

-sïz/siz/suz/-süz. Мазкур аффикс асосан ўзлашма отларга қўшилиб, ўзакдан
англашилган маънога эга эмасликни ифодаловчи сифатларни ҳосил қилади:
1) форсий сўзлардан сифат ясайди: umidsïz (34v3) – «ноумид»; hušsuz

21

(72r15) – «беҳуш»; 2) арабча лексемаларга қўшилиб сифат ҳосил қилган:

hujjatsïz (241r19) – «далилсиз»; rahmsïz (185v20) – «бераҳм» ва ҳ.к. 3. Исмдан
феъл ясовчи аффикслар:

-lа/-lä қўшимчаси ўрганилаѐтган манбада от туркумига оид ўзлашма

лардан буйруқ феълларини ясаган: а) форсий сўзлардан феъл ясайди: ārzulа-
(14v17) – «орзу қилмоқ»; б) арабча лексемаларга қўшилиб феъл ҳосил
қилган: аnbаrlа- (90r16) – «хушбўй қилмоқ»; izzаtlä- (227 r4) – «иззат қилмоқ»
ва ҳ.к;

-lаn/-län аффикси форсий ва арабча сўзлардан эгалик маъносини

билдирувчи феъллар ҳосил қилган: хоšlаn- (120v4) – «хурсанд бўлмоқ»;
qaviylan- – «куч олмоқ» (84v18) ва ҳ.к.

Ўзлашма қатлам

Чет сўзларнинг турли соҳа лексикасига ўзлашиши фарқланади.

Жумладан, ҳарбий терминология мўғулча сўзлар ҳисобига кенгайган бўлса,
маъмурий, сиѐсий, тижорий-молиявий, илмий, диний лексика эса асосан
арабча, форсий ўзлашмалар орқали бойиган. Туркий тиллар сўз бойлигида
суғдча, санскритча, хитойча ўзлашмаларнинг пайдо бўлишига туркий
халқларнинг қадимдан суғд, ҳинд, хитой, хоразм халқлари билан яқиндан


background image

бўлган алоқалари маҳсули сифатида баҳо берилади

1

.

Тадқиқ этилаѐтган манбада жами 2561 та ўзлашма қатламга доир

лексема истифода этилган бўлиб, шундан 2151 таси арабча, 329 таси форсий,
55 таси арабча манбалар орқали ўзлашган, асли яҳудий тилига тегишли
бўлган сўзлар, 14 таси юнонча, 3 таси хитойча, 5 таси суғдча, 4 таси
санскритча сўздан иборат.

Санскритча ўзлашмалар.

Қадимги туркий битигларда санскрит

тилидан кириб келган сўзларнинг ранг-баранг бўлганлиги «Древнетюркский
словарь»ни варақлаш асосида яққол кўзга ташланади. Табиийки, бунда
санскрит тилидан туркий тилга қилинган таржималар муҳим роль ўйнаган.
Эски туркий тилда санскритча ўзлашмалар сон жиҳатдан камайган. Кейинги
даврларга келиб, уларнинг аксарияти истеъмолда муқим ўрин эгаллашга
муваффақ бўлолмаган. Туркий тилда сақланиб қолганлари ҳам деярли ўз
сўзга айланиш даражасига яқинлашган. Кузатишларимиз «Қисаси Рабғузий»
асарида санскрит тилидан кириб келган лексемалар жуда озчиликни ташкил
этишини кўрсатди. Жумладан, даставвал Аҳмад Югнакийнинг «Ҳибатул
ҳақойиқ» (ДТС,194) асарида қайд қилинган

fil

лексемаси ѐдгорликда pil

(209v8) фонетик шаклида кўзга ташланади. Сайфи Саройининг «Гулистон
бит-туркий» асарида fil (101б2) шакли қўлланилган. А.М.Шчербакнинг
фикрича, пил нинг эрон тиллари лексик қатламига мансублик эҳтимоли кам.
Шунинг учун уни санскритча pilu ва ассурича piru сўзларига қиѐслаш
мумкин (ИРЛТ,139-140). Бундан ташқари, ѐднома сўз бойлигида мазкур
терминнинг туркий

yağan

(148r14) синоними ҳам ишлатилган.

1

Дадабаев Х. Общественно-политическая и социально-экономическая терминология в тюркоязычных

письменных памятниках XI-XIV вв. –Т.: Ёзувчи, 1991. –С. 133-134.

22

Суғдча ўзлашмалар.

Икки халқнинг аралаш истиқомат қилиши, ўзаро

ҳамкорлиги, диний эътиқоди, мавжуд икки тиллилик оқибатида сўз алмашиш
жараѐни юз берган. Яъни туркийлар тилида суғдча, суғдийлар луғат
таркибида туркий лексемалар қўлланилган. Хусусан, суғдча

učmah/

uštmah/ušmah

ўзлашмаси «Қисаси Рабғузий»да «жаннат» семасини

билдирган (71r2). Мазкур сўз дастлаб «Қутадғу билиг» асарида uštmah
(ДТС,617), uzmaq (ДТС,621) шаклларида ишлатилган. XIV аср Хоразм
ѐдномаларида ўзлашманинг učmah (НФ,19б17); učtmah (ХШ,15б13); uštmah
(19б14)

;

učmaq (Мн.,307б5) фонетик шакллари учрайди. Шунингдек, асарда

терминнинг арабча jаnnаt (2r6), форсий bihišt (3v4) маънодошлари ҳам
қўлланишда бўлган.

Хитойча ўзлашмалар.

Туркийлар билан хитойликларнинг ижтимоий

сиѐсий, иқтисодий, маданий алоқалари қадим тарихга бориб тақалади. Бу
ҳамкорлик натижаси ўлароқ, туркий тиллар сўз бойлигига хитойча
ўзлашмалар кириб келган. Ҳ.Дадабоевнинг таъкидлашича, «Древнетюркский
словарь»да 240 га яқин хитойча лексемалар мавжуд бўлиб, уларнинг


background image

аксарияти асосан маданий соҳага тааллуқлидир

1

. Изланишлар текшири

лаѐтган манба тилида қатор хитойча сўзлар истеъмолда бўлганлигини
кўрсатди.

«Қисаси Рабғузий»да «дур, марварид» маъносини билдирган

yinjü

(146r16) ўзлашмаси Берлин қўлѐзмалар фондида сақланаѐтган уйғур
ѐзувидаги манбаларда yenjü шаклида келган (ДТС,256). «Девон»да

yenjü

,

jinjü

фонетик вариантлари зикр этилиб, уларнинг биринчиси турклар, иккинчиси
эса ўғузлар тилида муомалада бўлган (I,67). Айни пайтда, Маҳмуд Кошғарий
луғатида yenjü сўзининг «оқсоч, чўри» семаси ҳам борлиги ҳақида маълумот
мавжуд (ДТС,256). Шунингдек, қисса тилида текширилаѐтган лексик
бирликнинг форсий

gavhar

(96v6) синонимини ҳам кузатиш мумкин.

Юнонча ўзлашмалар.

Эрамиздан аввалги VI-V асрлар, яъни аҳамо

нийлар даврида юнон карвонлари Буюк ипак йўли, Эрон ва Марказий Осиѐ
орқали Ҳиндистон, Хитой, Олтой, Жанубий Сибиргача бориб савдо-сотиқ
ишлари билан шуғулланганлиги тарихий манбаларда акс этган. Шу ўринда
яна таъкидлаш лозимки, турли соҳага оид қадимги юнон манбаларининг араб
тилига таржима қилинганлиги илм аҳлига яхши аѐн. Демак, туркий тиллар
сўз бойлигидаги юнонча ўзлашмалар асрлар мобайнида олиб борилган
маданий муносабатлар ва араб тили таъсирида кириб келган.

«Қисаси Рабғузий» асарида истифода қилинган юнонча лексемалар

камсонли. Хусусан,

zumurrud

(218v9) атамаси ўрганилаѐтган манбада «олий

сифатли, оч яшил тусли қимматбаҳо тош» маъносини англатган. XIV аср
Хоразм ѐдномаларида zumarrad (НФ,19б16), zumurrud (ХШ,14а10) шакллари
мавжуд. Шу билан бирга, қиссада ушбу истилоҳнинг арабча

zabarjad

(119r17)

маънодоши ҳам қўлланилган.

1

Дадабаев Х. Общественно-политическая и социально-экономическая терминология в тюркоязычных

письменных памятниках XI-XIV вв. –Т.: Ёзувчи, 1991. –С. 136.

23

Арабча ўзлашмалар.

XIV аср обидаси саналган «Қисаси Рабғузий»

асари пайғамбарлар ҳаѐти ва фаолиятига бағишланганлиги, Қуръони Карим,
Ҳадиси Шариф ҳамда бошқа диний манбалар асосида яратилганлиги боис
унда талайгина арабий сўзлар учрайди. Ёднома сўз бойлигида қўлланилган
арабча истилоҳлар сони жиҳатдан туркий лексемалардан кейин иккинчи
ўринда туради.

Рабғузий «сўз» маъносини очишда арабча

kalima

(52v19) истилоҳидан

фойдаланган. Ўзлашма «Наҳжул-фародис»да ҳам айни семада ишлатилган
(83б5). Шу билан бирга, қиссада лексема изофали бирикмалар таркибида
келиб, «қисқа нутқ» маъносини берган ҳолатлар ҳам мавжуд:

Rasul kalimа-i

tavhid qïldï

(197r4). Kalimat→калима кўп маъноли kalаma феълининг

«сўзлади» маъноси билан ҳосил қилинган I боб масдари kalim(un) сўзининг –
at(un) қўшимчаси қўшилган шакли бўлиб, араб тилида «сўз», «сўзлар»,
«қисқа нутқ» маъноларини англатади. Ўзбек тилида асосан «сўз» семасини


background image

билдириш учун қўлланади (ЎТЭЛ,II,193). Тадқиқ қилинаѐтган манбада
истилоҳнинг туркий

söz

(120v4),

sаv

(59r16), арабча

kаlām

(120r13),

qavl

(146r12)

, luğat

(37v18),

ibārаt

(84v2),

lаfz

(179v3) синонимлари ҳам қайд

этилган.

Арабча манбалар орқали ўзлашган, келиб чиқиши қадимги

яҳудийча бўлган сўзлар.

«Қисаси Рабғузий» асари лексикасида араб тили,

яъни Қуръони Карим ва бошқа диний манбалар орқали ўзлашган 49 та қади
мий яҳудийча сўз ҳам мавжуд. Улар асосан, фаришталар, пайғамбарлар ва
уларнинг қариндошлари, оила аъзолари номини билдирувчи антропоним
лардан иборат: Jabrāil – «хабар келтирувчи фаришта», Nuh – «пайғамбар
исми», Hājаr – «Иброҳим пайғамбарнинг хотини», Маryаm – «Исо пайғамбар
нинг онаси», Sām – «Нуҳ пайғамбарнинг ўғли» ва ҳоказо. Пайғамбар ном
лари VII–VIII асрдан бошлаб туркий халқлар тилига кириб келган. Бу ўринда
шуни эслатиб ўтиш жоизки, пайғамбарлар исмларининг кўпчилиги Қуръони
Каримга «Забур», «Таврот» ва «Инжил» сингари илоҳий китоблардан ўтган.
Бир тилдан иккинчи тилга ўтиш жараѐнида бу исмлар фонетик ўзгаришларга
учраган ва Марказий Осиѐ халқлари учун мусулмон-исломий исм ҳисоблан
ган. Шунинг учун бўлса керак кейинчалик пайғамбарлар номлари киши исми
сифатида қўлланила бошлаган

1

.

Форсий ўзлашмалар.

Форсий сўзларнинг ўзбек тилига ўзлашишида

қуйидаги омиллар муҳим роль ўйнаган: а) ўзбек ва тожик халқларининг
қадимдан бир (ѐки қўшни) ҳудудда, бир хил ижтимоий тузум, иқтисодий ва
маданий-маънавий муҳитда яшаб келаѐтганлиги; б) ўзбек-тожик ва тожик

ўзбек икки тиллилиги (билингвизми)нинг кенг тарқалганлиги; в) тожик ва
форс тилларида ижод қилиш анъаналарининг узоқ йиллар давом этганлиги;
г) Қўқон хонлиги ва Бухоро амирлигида тожик тилининг алоҳида мавқега эга
бўлганлиги; д) адабиѐт, санъат, маданият, урф-одатдаги муштараклик

2

.

1

Ҳусанов Н. XV аср ўзбек ѐзма ѐдгорликлари тилидаги антропонимларнинг лексик-семантик ва услубий

хусусиятлари. –Т.: Ёзувчи, 1996. –Б.27.

2

Жамолхонов Ҳ.А. Ҳозирги ўзбек адабий тили. 2-қисм. –Т.: Низомий номидаги ТДПУ, 2004. –Б. 55.

24

«Қисаси Рабғузий» обидасида 321 та форсий, 9 та арабча ва форсий

ўзлашмалардан ясалган лексема ишлатилган. Жумладан, илк бор «Тафсир»
асарида қайд қилинган

yābān

– «чўл, саҳро» (41,3) сўзи «Қисаси Рабғузий»да

ўзининг асл маъносида қўлланишда давом этган:

Мeni yinjulärim birlä

yābānğа ïzğïl

(69r9). XIV аср Хоразм ѐдномаларида yābāн (НФ,105б15), yāpān

(ХШ,54а6) шаклларида ишлатилган. Шунингдек, ўрганилаѐтган манбада
ўзлашманинг туркий

yаzï

(61v15), арабча

sаhrā

(138v1) синонимлари ҳам

учрайди ва ҳ.к.

Диссертациянинг тўртинчи боби

«Қисаси Рабғузий асари луғат

таркибининг семантик хусусиятлари»

деб номланиб, унда тилдаги мавжуд

ҳар бир сўз ҳаѐт талабига мувофиқ тарзда турли йўллар билан юзага келиши,
шу боис тарихий жараѐнлар сўз маъноларининг ўзгаришига таъсир


background image

кўрсатиши, фан ва техниканинг такомиллашуви натижасида пайдо бўлган
истилоҳларнинг муайян қисми сўзларни янги маънода қўллаш туфайли ҳосил
қилиниши мумкинлигига эътибор қаратилади. Айни пайтда, мазкур бобда
ѐдгорликдаги кўп маъноли ҳамда маъно ўзгаришига учрамаган сўзлар, маъно
торайиши, маъно кенгайиши ҳодисалари, лексемаларнинг янги маъно касб
этиши ва лексик-семантик жараѐнлар ҳам атрофлича таҳлил қилинади.

Лексик-семантик жараѐнлар (полисемия, омонимия, синонимия,

антонимия) умумадабий тилдаги каби «Қисаси Рабғузий» обидасида
қўлланилган лексик бирликлар тизимида ҳам рўй берган.

Полисемия.

Полисемантик лексема қанча кўп маънога эга бўлмасин,

якка сўз саналади. Эътироф этиш керакки, кўп маънолилик асосан матнда
яққол кўзга ташланади. Яъни полисемантик лексик бирликлар қанчалик кўп
бўлса, матн ҳам шунчалик ранг-баранг, жозибадор ҳисобланади. Буни
«Қисаси Рабғузий» мисолида ҳам кўриш мумкин. Изланиш полисемия
ҳодисаси қиссада қўлланишда бўлган от, сифат, феъл, сон (қисман)
туркумларига оид лексик бирликлар доирасида рўй берганлигини кўрсатди.
Жумладан, қадимги туркий тил ва илк эски туркий тил ѐдномалари ҳамда
XII– XIV асрлардаги уйғур ѐзувли ҳуқуқий ҳужжатларда

аltun

истилоҳи 1)

«тилла»; 2) «тилла танга»; 3) «тилладан қилинган, тилла билан қопланган»
маъноларини билдирган (ДТС,142). «Тафсир» (139б13; 136б10) ва ХIV аср
Хоразм манбалари (ХШ,11а6; НФ,213а14)да сўзнинг дастлабки икки маъноси
қўлланишда бўлган. Қисса тилида лексема қуйидаги маъноларни касб этган:
а) «тилла» (109v18); б) «тилла танга, пул» (46v16); в) «тилла билан
қопланган» (125v9).

Сўзнинг лексик маъноси анча барқарор бўлса-да, узоқ йиллар мобайнида

маълум омиллар таъсирида ўзгариб боради: 1) экстралингвистик омиллар
(нолисоний) – ижтимоий-иқтисодий ҳаѐт, онг, тафаккур ривожи ва бошқалар;
2) лингвистик (лисоний) омиллар – тил бирликларининг тил системаси
ичидаги муносабатлари

1

. Бинобарин, сўз маъноларининг ўзгариши хилма

хил ва мураккаб жараѐн ҳисобланади. Жумладан, лексема маъносининг
торайиши, кенгайиши ва янги сема касб этиши узоқ давр маҳсулидир. Шу

1

Жамолхонов Ҳ.А. Ҳозирги ўзбек адабий тили. 2-қисм. – Т.: Низомий номидаги ТДПУ , 2004. – Б. 21.

25

маънода, «Қисаси Рабғузий»да қўлланишда бўлган лексемаларни маъно

ўзгаришига кўра уч гуруҳга ажратиш мумкин: а) семантик структурасида
торайиш юз берган сўзлар; б) маъно кенгайишига учраган лексемалар; в)
янги сема касб этган лексемалар.

Семантик структурасида торайиш юз берган лексемалар.

Маъно

торайиши – аввал кенг ҳажмдаги воқеликни ифодаловчи маънонинг
кейинчалик тор доирадаги воқеликни англатишга ўтишидир. Лексик
маънонинг торайишида у ифода этган референтнинг маълум қисмлари
дифференция бўлиб, бошқа бир ном билан аталиб кетади. Натижада сўзнинг
лексик маъносида торайиш кечади. Тадқиқ этилаѐтган обида луғат


background image

таркибидаги бир қатор лексемаларда маъно торайиш ҳодисаси рўй берган,
яъни сўзларнинг муайян семалари истеъмолдан чиққан. Жумладан,

аrtat

феъли қадимги туркий тил обидалари ва Юсуф Хос Ҳожибнинг «Қутадғу
билиг» достонида: 1) «нобуд қилмоқ»; 2) «вайрон қилмоқ, йўқ қилмоқ»; 3)
«сарф қилмоқ, харжламоқ»; 4) «бузмоқ»; 5) «бузиб кўрсатмоқ, нотўғри тал

қин қилмоқ» (кўчма маънода); 6) «парчаламоқ, йўлдан оздирмоқ» (ДТС, 127)

семаларини ифодалаган. Лексема «Тафсир», XIV аср Хоразм ѐдномаларида
учрамаса-да, тадқиқот объекти қилиб олинган манбада ўзининг биргина,
яъни «бузмоқ» маъносини сақлаб қолган: ...

men nаmāz qïlurdа bir dev kirdi

namāzïmnï аrtаtğаlï

... (146r13). Бу ўринда мазкур сўз

buz-

феъли билан

маънодошлик қаторини юзага келтирган:

Qurtqа buzar miŋ išni qayrа tüzär

tiläsä

(80v14).

Маъно кенгайишига учраган лексемалар.

Мазкур ҳодиса «Қисаси

Рабғузий» обидаси лексикасида бир маъноли сўзнинг полисемантикликка
қараб силжиши, унинг ранг-баранг янги маънолар билан бойиши, кўп маъно-
ли сўзлар семантик тузилишининг кенгайиши, кўчма маъноларнинг шаклла-
ниши ҳисобига содир бўлган. Масалан,

tutuğ

лексемаси эски туркий тилнинг

илк манбаларида «гаров, тўлов» тушунчасини ифодалаган (ДТС,592). Сўз
«Тафсир»да ўзининг асл маъносини давом эттирган (118,6). «Наҳжул фаро
дис»да «гаров, тўлов» (НФ,82б10), «Хусрав ва Ширин» асарида «ўтовнинг
бир қисми» (ХШ,103б10) маъноси кузатилади. Ўрганилаѐтган манбада
лексеманинг «гаров, тўлов», «асир, тутқун» семалари кўзга ташланади: ...

men ne sendin tutuğ qolarmen...tedi

(230v19);

Ular Kа’bnïŋ tutuğlarï аrasïndа

оlturur erdilär

(227r21).

Таҳлил қилинаѐтган сўз «тутмоқ, ушламоқ»

маъносини англатган tut- (ДТС,591) феъли билан от ясовчи -(u)ğ аффиксидан
ҳосил бўлган.

Янги маъно касб этган лексемалар.

«Қисаси Рабғузий» обидасида

қўлланилган лексик бирликларни қадимги туркий ва эски туркий тилнинг
илк манбалари луғат бойлиги билан қиѐсий ўрганиш натижасида кейинги
даврда айрим сўзларнинг семантик структурасида муайян ўзгариш юз
берганлигининг гувоҳи бўлдик. Таъкидлаш жоизки, тадқиқ қилинаѐтган асар
тилида бундай лексемалар озчиликни ташкил этади. Яна шуни айтиш
керакки, биз текшираѐтган мазкур сўзларнинг дастлабки маънолари
истеъмолдан чиққан бўлиб, улар янги маъно англатган.

Yasïmuq

сўзи илк марта Берлин тўпламларидаги уйғур ѐзувида битилган

ѐдномаларда «тариқ» маъносини англатган (ДТС,245). Фитоним XIV аср

26

Хоразм ѐдгорликларида yasmuq (НФ,22б1) шаклида «дуккаклилар оиласига

мансуб ўсимлик ва унинг дони» семасини ифодалаш учун хизмат қилган:

...оrtančïsï nохud аndazasinčä, kičigi yasmuq аndazasinčä

(ҚР,180v9). Бу от

қадимги туркий тилдаги «сатҳи ѐйилмоқ» маъносини билдирган yas

феълидан

-

muq қўшимчаси билан ясалган (ЎТЭЛ,I,145) ва ҳ.к.

Омонимия.

Омонимияда икки хил ҳодиса мавжуд: омонимлар ва омоформалар.
Омонимлар шакли бир хил, маънолари ҳар хил (ўзаро боғланмаган)


background image

лексемалардир. Улар омоним омолексемалар деб ҳам аталади. Омоформалар
айрим грамматик шакллардагина тенг келадиган сўзлардир. Улар омоформа
омолексемалар деб ҳам номланади

1

.

Ифода жиҳати бир хил икки лексик бирлик омоним омолексемалар деб

баҳоланиши учун улар грамматик шаклланиш нуқтаи назаридан бир хил
бўлиши лозим, бунинг учун эса улар айни бир туркумга мансуб бўлиши
керак; бошқа-бошқа туркумга мансуб бўлса, грамматик шаклланиш
жиҳатидан бир хил бўлиши даркор

2

. Тадқиқот объекти қилиб олинган манба

луғат таркибида қуйидаги омоним омолексемалар кўзга ташланади:

1) от+от: аδаq «оѐқ» (36r2) – аδаq «қадаҳ» (249r12); 2) феъл+феъл: аŋ-

«хотирламоқ» (11v7) – аŋ- «бехуш бўлмоқ» (76r9); 3) сифат+сифат: yašlïğ
«ѐшли, қари» (28r12) – yašlïğ «кўз ѐшли» (75v15).

Ифода жиҳати бир хил икки лексик бирлик омоформа омолексемалар

деб баҳоланиши учун улар грамматик шаклланиши нуқтаи назаридан фарқла
ниши лозим. Бунинг учун улар ҳар хил грамматик шаклларга эга бўлиши
керак

3

. Ёднома тилида бир неча туркум лексемалар ўртасида содир бўлган

қуйидаги омоформа омолексемалар ифодаланган:

а) от+феъл: аğ «тузоқ» (144v14) – ağ- «ошмоқ» (53r7); б) от+сифат: ögsüz

«етим» (131r2) – ögsüz «беҳуш» (72r1); в) от+сон: yïğač «дарахт» (11v5) –
yïğač «9 км. масофа» (23r10); г) от+феъл: qoš «жуфт» (77v2) – qoš- «қўшмоқ»
(210v17); д) сифат+феъл: аq «оқ» (16v7) – аq- «оқмоқ» (16v6); д)
равиш+феъл: аz «оз» (106r20) – аz- «йўлдан адашмоқ» (190v21); е) сон+феъл:

qïrq «40» (12r10) – qïrq- «қирқмоқ» (179v10) ва ҳоказо.

Синонимия.

Ўрганилаѐтган манбада қўлланишда бўлган маънодош

лексемалар генетик жиҳатдан туркий ва ўзлашма: арабча ва форсий
қатламларга бўлинади.

1. Туркий сўзлар синонимияси тадқиқот объекти қилиб олинган асарда

қуйидаги сўз туркумлари доирасида кечган: а) от: barmaq (208r16) –ernäk
(37v10) «бармоқ»; б) сифат : аq (16v7) – ürüŋ (13v4) «оқ»; в) равиш: аδïn
(10v14) – özgä (23v6) – bašqа (122v13) «бошқа»; г) феъл: аt- (41v20) – čal-
(17v16) «отмоқ»; qar- (182r1) – qoš- (210v17) «аралаштирмоқ». 2. Туркий ва
ўзлашма терминлар синонимияси. Тадқиқ этилаѐтган манбада араб ҳамда
форсий тиллардан ўзлашган сўзлар маълум даражада маънодош лексемалар
гуруҳини тўлдиришга хизмат қилган:

1

Жамолхонов Ҳ.А. Ҳозирги ўзбек адабий тили. 2-қисм. –Т.: Низомий номидаги ТДПУ, 2004. –Б. 41-42.

2

Раҳматуллаев Ш. Ўзбек тили луғатининг туркий қатлами –Т.: Университет, 2001. –Б. 323.

3

Раҳматуллаев Ш. Ўзбек тили луғатининг туркий қатлами –Т.: Университет, 2001. –Б. 331.

27

а) туркий ва арабий сўзлар синонимияси: taŋ (33v3) – ҳайрат (139v11)

«ҳайрон қолиш»; б) туркий ва форсий сўзлар синонимияси: аğač (120r20) –
daraxt (148v15) «дарахт»; в) арабча сўзлар синонимияси: āхirat (53r4) – qiyā
mat (123r1) – uqbā (10v18) «охир замон»; г) арабча ва форсий лексемалар


background image

синонимияси: аbdāl (201r7) – darviš (124r7) «дарвиш»; д) форсий сўзлар
синонимияси: gabr (122v19) – muğ (231v2) «оташпараст»; е) туркий, арабча ва
форсий сўзлар синонимияси: yazuq (21v22) – аyb (21r19) – gunāh (98v21)
«гуноҳ».

Антонимия.

«Қисаси Рабғузий» асарида қўлланилган антонимларнинг

аксарияти асосан туркий бўлиб, зид маъноли сўзлар қаторини вужудга
келтирган. Ўзлашма истилоҳлар эса мазкур қаторларнинг кенгайишини
таъминлаган. Олиб борган тадқиқотимиз асосида шу нарса ойдинлашдики,
ѐдгорликда истифода қилинган лексик бирликлар тизимида зид маънолар бир
ҳамда икки ўзакли сўзлар ѐрдамида ифодаланган бўлиб, туркий ва ўзлашма:
арабча, форсий қатламлардан ташкил топган. Қуйида келтирилаѐтган
антонимик жуфтликлар бунинг ѐрқин далилидир.

1. Туркий сўзлар антонимияси. Қиссада қўлланилган лексик антонимлар

асосан от, сифат, равиш ва феъл сўз туркумларига оид атамалардан иборат: 1)
от туркумида: yağï (32r20) «душман» – eš (46r17) «ўртоқ»; 2) сифат
туркумида: аčïğ (13r7) «аччиқ» – süčük (6r1) «чучук»; 3) равиш туркумида:
öksük (215r 16) «оз» – üküš (19v12) «кўп»; 3) феъл туркумида: uruš- (133v3)
«урушмоқ» – yaraš- (77r6) «ярашмоқ».

2. Туркий ва арабча сўзлар антонимияси: toquš (50r5) «жанг» – sulh

(226v1) «тинчлик битими»; аsïğ (161v11) «фойда» – zarar (25r1) «зиѐн». 3.
Туркий ва форсий терминлар антонимияси: bulun (46v7) «асир» – āzād
(166v5) «озод»; qarabaš (36v7) «жория» – bandа (102v20) «қул». 4. Арабча
лексемалар антонимияси: ājiz (48v9) «кучсиз» – qaviy (61v13) «кучли»; ālim
(19v18) «олим, билимли киши» – jāhil (145r10) «нодон». 5. Арабча ва форсий
сўзлар антонимияси: habib (122v19) «дўст» – dušman (67v9) «ѐв»; jannat (2r16)
«учмоҳ» – dozax (3v4) «жаҳаннам». 6. Форсий сўзлар антонимияси: kam
(152v9) «оз» – bisyār (219v9) «кўп»; хājа (163v9) «хўжайин» – banda (102v20)
«қул» ва ҳ.к.

ХУЛОСА

1. XIV аср обидаси «Қисаси Рабғузий» асари сўз бойлигини статистик

нуқтаи назардан ўрганиш ѐдгорлик тилидаги лексик бирликларнинг сони
юзасидан аниқ маълумотга эга бўлиш, туркий ва ўзлашган қатламларнинг
миқдори бўйича нисбат эски туркий тилнинг ўзига хос жиҳатлари ҳақида
тасаввур ҳосил қилишга ѐрдамлашади. Қиссада жами 5511 та лексема ишла
тилган бўлиб, шундан 2950 тасини туркий, 2151 тасини арабча, 329 тасини
форсий, 55 тасини қадимий яҳудийча, 14 тасини юнонча, 3 тасини хитойча, 4
тасини санскритча, 5 тасини сўғдча сўзлар ташкил қилади. Кўринадики, ХШ
Х1У аср эски туркий тил луғат таркибининг бойишида ўз сўзлар қатори ўз
лашмалар ҳам алоҳида аҳамият касб этган.

28

2. «Қисаси Рабғузий»да жами 3067 та от ( 2517 таси турдош от, 550 таси

атоқли от ҳисобланади. 2517 та турдош отдан 2252 таси туб сўз, 265 таси


background image

ясама, 550 та ономастик терминдан 402 таси антропоним, 83 таси топоним,
33 таси астропоним, 19 таси зооним (ҳайвонларга қўйилган махсус исм), 13
таси бут-санам номлари), 521 та сифат (258 таси туб, 253 таси эса ясама), 169
та сон (143 таси ясама, 26 таси туб сонлар), 65 та олмош, 991 феъл (976 таси
соф туркий, 4 таси арабча, 11 таси эса форс-тожик тилига оид ўзлашма лардан
ясалган феъл-лексемалар), 52 та равиш (33 таси туркий, 11 таси фор

сий, 8 таси арабча лексик бирлик) сўз туркумига оид лексема, 38 та кўмакчи
(14 таси соф кўмакчи, 12 таси от- кўмакчи, 8 таси равиш-кўмакчи, 4 таси
сифат-кўмакчи), 27 та боғловчи (18 таси тенг боғловчи, 8 таси эргаштирувчи
боғловчи), 5 та юклама, 9 та модал сўз, 6 та ундов сўз ва

29

та изофали

бирикма қўлланилган.

3. Асар лексикасини мавзуий гуруҳларга ажратиб тадқиқ қилиш

ѐдномада қайд этилган сўзларнинг тарихий тараққиѐти ва жамиятнинг қайси
соҳаларига оид лексик бирликлар ишлатилганлигини, айни пайтда, тилнинг
тарихий ва замонавий ҳолатини аниқлашда самарали усуллардан бири
эканлигини яна бир бор исботлайди. Кузатишларимиз асосида ўрганилаѐтган
манба тилида 114 та катта-кичик мавзуий гуруҳга оид сўзлар учраганлиги
маълум бўлди. Шу билан бирга, мазкур гуруҳларнинг шаклланишида бошқа
тиллардан кирган лексемалар ҳам муҳим ўрин тутган.

4. Қиссада келтирилган сўз бойлигини генетик жиҳатдан тадқиқ қилиш

натижасида унинг асосини туркий қатлам ташкил этганлиги, у ўз навбатида,
қадимги туркий тил ва эски туркий тилнинг илк обидаларида истеъмолда
бўлган ҳамда XIV асрда қўлланишда давом этган туб сўзлар, улар ѐрдамида
ясалган лексемалар, ўзлашмалардан туркий аффикслар орқали ҳосил
қилинган дериватлардан иборат эканлиги (жами 2950 та туркий лексема
қўлланилган бўлиб, шундан 2795 тасини соф туркийча, 108 тасини арабча, 47
тасини форсча-тожикча ўзлашмалардан туркий аффикслар қўшиш орқали
ясалган сўзлар ташкил этади), шунингдек, ижтимоий-сиѐсий, иқтисодий,
илмий ва маданий алоқалар орқали ҳамда жамият ҳаѐтининг турли
соҳаларида юз берган ўзгаришлар натижасида юзага келган янги тушунча
ларни ифодалаш учун ўзлашган санскритча, сўғдча, хитойча, юнонча, арабча,
қадимий яҳудийча, форсий ўзлашмалар ҳам борлиги маълум бўлди.

5. Ёдгорликда қўлланилган архаизмлар тилнинг ички тараққиѐти

жараѐнида турфа кўринишларда намоѐн бўлиб, эски туркий тил билан
қадимги туркий тил муносабатларини белгилашда алоҳида эътиборга молик.
Қиссада уларнинг аксарияти бирламчи маъносини сақлаб қолган,
айримларида маъно торайиши ҳамда маъно кенгайиши ҳодисалари юз
берган, баъзилари янги лексемалар ҳосил қилишда иштирок этган. Асар
лексикасининг бойишида ички имкониятлар, яъни қадимги туркий ва эски
туркий тилда фаол истеъмолда бўлган қўшимчалар воситасида сўз ясаш
усули муҳим ўрин тутиб, бунда -či/-či феъл, исмлардан от, -liğ/-lig//-lïq/-lik//-
luğ/-lüg//-luq/-lük асосан, исм, сифат, феъллардан от ҳамда исмлардан сифат, -
k//-uq/uk//-uğ/üg-//-аq/-аğ//-ïğ//-ig//-ïq/-ik феъллардан от, -siz/-siz//-suz/-suz

29


background image

отлардан сифат, -lа/-la от билан сифатлардан феъл ясашда фаол қатнашган ва
сермаҳсул аффикслардан саналади.

6. Ёднома луғат таркибида қўлланилган ўзлашмалар янги сўзлар ҳосил

қилишда ҳам иштирок этган. Хусусан, арабча ва форсий ўзлашмаларнинг
муайян қисми -liğ/-lig//-lïq/-lik//-luğ/-lüg//-luq/-lük, -či/-či, -siz/-siz//-suz/-suz, -
lа/-la, -lаn/-lan сингари аффикслар иштирокида 155 та янги сўз ҳосил қилган
ва улар туркий лексемалар билан ѐнма-ѐн қўлланган. Бундан ташқари,
форсий тилдан кирган bа-, nā-, -gāh, -zādа каби аффикслар ҳам арабча ва
форсий ўзлашмалардан янги лексемалар ясаган. Бундай ўзлашмалар сони 9
тани ташкил этади.

7. Ўзлашма қатламга оид 2561 та сўз лексик фонднинг шаклланиш ва

ривожланиш жараѐнини кузатишда ҳамда ўзга тилларнинг туркий тиллар,
жумладан, ўзбек адабий тили ривожидаги ролини аниқлашда муҳимдир.
Ўзлашма қатламга оид лексик бирликлар билан қадимги туркий тил ва илк
эски туркий тил (Х1-ХП) манбаларида қўлланилган сўзлар қиѐсий таҳлил
қилинганда шу нарса маълум бўлдики, аксарият лексемалар ўзининг туб
маъносини сақлаб қолган, баъзиларида эса маъно кенгайиш ҳодисаси содир
бўлган.

8. Асардаги сўзларни маъноларга ажратиб ўрганиш лексик маъно

ларнинг ўзаро боғланиш нуқталарини, уларнинг фарқли белги-хусусият
ларини аниқлаш имконини беради. Бу эса, ўз навбатида, лексик ва ҳосила
маъноларнинг пайдо бўлишига хизмат қиладиган семаларни белгилашга,
маъноларнинг кўчиш йўлларини тадқиқ қилишга кўмаклашади. Полисемия
ҳодисаси от, сифат, феъл, сон (қисман) туркумларига оид лексик бирликлар
доирасида рўй берган.

9. Лексик маънонинг ўзгариши узоқ давом этадиган жараѐн бўлиб,

«Қисаси Рабғузий» асари сўз бойлигида маъно ўзгаришининг уч тури
кузатилади: а) семантик структурасида торайиш юз берган сўзлар; б) маъно
кенгайишига учраган лексемалар; в) янги маъно касб этган лексемалар.

Қисса луғат таркибида кузатилган маъно торайиши ҳодисаси жамият

тараққиѐтининг маҳсули бўлиб, у асосан, кўп маъноли сўзларнинг моно
семантликка қараб силжиши, улар англатган маънонинг ўз ва ўзлашма
қатламларга доир бошқа лексемалар томонидан ифодаланиши натижасида
рўй берган, маъно кенгайиши ҳодисаси моносемантик ҳамда полисемантик
сўзлар маъно структурасининг кенгайиши, турли янги маъноларнинг шакл
ланиши, кўчма маъноларнниг ривожланиши оқибатида юзага келган.

10. Текширилаѐтган ѐдгорлик луғат таркибида қайд этилган омоним,

синоним ва антонимлар салмоқли бўлиб, улар эски туркий адабий тил лекси
касини ўрганишда, хусусан, ундаги омонимик, синонимик ҳамда антонимик
қаторларни белгилашда улкан аҳамият касб этади. Муаллиф воқеа-ҳодиса
ларни баѐн қилишда, уларнинг таъсирчанлиги, бадиийлигини кучайтиришда,
пайғамбарлар ҳаѐти ва фаолиятини, уларнинг руҳий кечинмаларини теранроқ
тасвирлашда таъкидланган лексемалардан унумли фойдаланган.


background image

30

НАУЧНЫЙ СОВЕТ ПО ПРИСУЖДЕНИЮ НАУЧНОЙ СТЕПЕНИ

ДОКТОРА НАУК ПОД НОМЕРОМ 14.07.2016.Fil.09.01 ПРИ

ТАШКЕНТСКОМ ГОСУДАРСТВЕННОМ ИНСТИТУТЕ

ВОСТОКОВЕДЕНИЯ, УЗБЕКСКОМ ГОСУДАРСТВЕННОМ

УНИВЕРСИТЕТЕ МИРОВЫХ ЯЗЫКОВ, НАЦИОНАЛЬНОМ

УНИВЕРСИТЕТЕ УЗБЕКИСТАНА

ТАШКЕНТСКИЙ ГОСУДАРСТВЕННЫЙ УНИВЕРСИТЕТ

УЗБЕКСКОГО ЯЗЫКА И ЛИТЕРАТУРЫ ИМЕНИ АЛИШЕРА НАВОИ

АБДУШУКУРОВ БАХТИЁР БУРАНОВИЧ

ЛЕКСИКА «КЫСАСЫ РАБГУЗИ»

10.00.05 – Язык и литература народов Азии и Африки

(филологические науки)

АВТОРЕФЕРАТ ДОКТОРСКОЙ ДИССЕРТАЦИИ


background image

Tашкент - 2017

31

Тема докторской диссертации зарегистрирована в Высшей аттестационной комиссии

при Кабинете Министров Республики Узбекистан за № 30.09.2014/В 2014.5.Fil234.

Докторская диссертация выполнена на кафедре «Узбекского языкознания» факультета

узбекской филологии Ташкентского государственного университета узбекского языка и
литературы имени Алишера Навои.

Автореферат диссертации на трех языках (узбекский, русский, английский) размещен на веб

странице Научного совета по адресу: www.tashgiv.uz и Информационно-образовательном портале
«ZiyoNet» (www.ziyonet.uz).

Научный консультант: Дадабаев Хамидулла Арипович

доктор филологических наук, профессор

Официальные оппоненты: Cадыков Косимжон Пазилович

доктор филологических наук, профессор

Нуриева Фануза Шакуровна

доктор филологических наук, профессор,

Казанский федеральный университет

Хусанов Нишонбой Абдусатторович

доктор филологических наук

Ведущая организация:

Самаркандский государственный университет

Защита диссертации состоится «____» _____________2017 года в «____» часов на заседании

Научного совета по присуждению ученой степени доктора наук 14.07.2016.Fil.09.01 при
Ташкентском

государственном

институте

востоковедения, Узбекском государственном

университете мировых языков, Национальном университете Узбекистана по адресу: 100047, г.
Ташкент, ул. Шахрисабская, 16. Тел.: (99871) 233-45-21; факс: (99871) 233-52-24; e-mail: sharq
ilmiy@mail/ru.

С докторской диссертацией можно ознакомиться в Информационно-ресурсном центре

Ташкентского государственного института востоковедения (зарегистрирована за №___). Адрес:
100047. г. Ташкент, ул. Шахрисабзская, 16. Тел.: (99871) 233-45-21.


background image

Автореферат диссертации разослан «____» _____________2017 года.

(протокол рассылки за № ____ от «____» _____________ 2017 года)

А.М. Маннонов

Председатель Научного совета по

присуждению научной степени доктора наук,

доктор филол. наук, профессор

К.Ш. Омонов

Ученый секретарь Научного совета по

присуждению научной степени доктора наук,

доктор филол. наук, доцент

А. Куронбеков

Председатель научного семинара при

Научном совете по присуждению научной

степени доктора наук, доктор филол. наук,

профессор

32

ВВЕДЕНИЕ (Аннотация докторской диссертации)

Актуальность и востребованность темы диссертации.

XX век в

мировом языковедении считается временем формирования истории языка и
превращения ее в независимую дисциплину. Данное направление, изучающее
язык древних письменных источников в диахронном аспекте развилось в XXI
веке и перед наукой предстают новые проблемы. Изучение лексико

семантических свойств древних источников – одна из них. Произведение

«Кысасы Рабгузи», имеющее одинаковую ценность для всех народов,
живущих в Центральной Азии, занимает отдельное место в мировой
литературе. Этот памятник считается духовным богатством, в нем рассказана
история развития общества на тюркском языке, таким образом
ознакомившим

тюркские

народы

с

религиозно-просветительскими

ценностями мира. Поэтому считается актуальным исследование научных
проблем, связанных с вкладом наших великих предков в узбекскую и
мировую духовную сокровищницу, их научным наследием, местом и
престижем нашего родного языка на международном уровне, его связями с
другими языками, перспективами развития узбекского языка и литературы.

В годы Независимости осуществлена широкомасштабная работа по

объективному изучению большого духовного наследия, богатой истории
нашего народа, глубокому осознанию наших бесценных национальных
традиций. Ибо, «Необходимо отдельно подчеркнуть, что Независимость,
прежде всего, открыла для нас неизмеримые возможности восстановления
нашего самосознания, человеческого достоинства, обычаев и традиций, нашу
священную религию ислам, почитаемых имен и наследия наших предков,
святых и ученых, нашу гордость, воспитания нашего молодого поколения в
духе национальных и общечеловеческих ценностей»

1

.


background image

XIII–XIV века являются сложным периодом в истории тюркских языков.

В этот период в областях Средней Азии и Золотой Орды создаются редкие
произведения, отличающиеся друг от друга языковыми особенностями, в них
отражены фонетические, лексические и морфологические особенности,
свойственные огуз-кипчакскому, карлукско-уйгурскому группам тюркских
языков. Большинство вышеупомянутых произведений явились фундаментом
формирования узбекского литературного языка. К ряду этих произведений
можно отнести памятник «Кысасы Рабгузи». В «Кысасы Рабгузи»
Насируддина Бурхануддина Рабгузи, считающегося одним из первых
прозаических памятников тюркской литературы, использованы разнообраз

ные лексические единицы, относящиеся к различным сторонам, в частности,

общественно-политической, социально-экономической, военной, культурной,
религиозной, бытовой, ремесленной, географической сферам жизни предков,
живших и творивших в ХIII–ХIV веках. Это, в свою очередь, дает
необходимую информацию о жизни, быте, языке, культуре, обычаях,

1

Каримов И. А. Она юртимиз бахту иқболи ва буюк келажаги йўлида хизмат қилиш

энг олий саодатдир.

Т.: Ўзбекситон, 2015. – Б. 71.

33

традициях нашего народа в ту эпоху. Следовательно, исследование
словарного богатства произведения очень важна не только в научном
освещении древней истории тюркских народов, но и в изучении
литературного языка и истории литературы.

Данная диссертационная работа в определенной степени служит

реализации задач, определенных постановлением Президента Республики
Узбекистан от 8 июля 2014 года ПП-2204 «О мерах по усовершенствованию
структуры Академии наук Республики Узбекистан, а также укреплению
интеграции академической науки и высшего образования Республики», ука
зом от 13 мая 2016 года ПУ-4797 «Об организации Ташкентского государст
венного университета узбекского языка и литературы имени Алишера
Навои», постановлением Кабинета Министров Республики Узбекистан от 13
мая 2016 года № 152 «Об организации деятельности Ташкентского госу
дарственного университета узбекского языка и литературы имени Алишера

Навои» и рядом других нормативно-правовых документов.

Соответствие

исследования приоритетным направлениям раз вития науки и
технологий республики

. Данная диссертация выполнена в рамках

приоритетного направления развития нуки и технологий Ф.1. «Теория
рыночной экономики, развития общества, государства и права».

Обзор

зарубежных научных исследований по теме диссертации

1

. Научные

исследования в языковедении, посвященные исторической лексикологии,
проводятся в ведущих научных центрах и высших образова тельных
учреждениях государств мира, в частности, в Hamburg University in Germany
(Германия), University of Strasbourg (Франция), Ankara Universitesi (Турция),
University of Copenhagen (Дания), Московском государственном


background image

университете, Санкт-Петербургском государственном университете, Казанс
ком федеральном университете, Институте языкознания Академии наук
Татарстана (Россия), Педагогическом институте Казахстана (Казахстан),
Ташкентском государственном университете узбекского языка и литературы.
По научному изучению произведения «Кысасы Рабгузи» на мировом уровне
получены следующие научные результаты, в частности: освещены
философские и художественные свойства повествования об Искандаре
Зулкарнайне в произведении, а также стилистические особенности поэзии
Рабгузи (Hamburg University in Germany); изучены синтактические аспек- ты
при сопоставлении Лондонской рукописи с другими копиями (University of
Strasbourg); в книге «Образцы тюркских наречий» обосновано значение в
цивилизации человечества идей, отраженных в повествованиях о пророках
Исмаиле и Иосифе в произведении (Университет Анкары); издано факсимиле
древнейшего списка произведения общим объемом в 248 страниц, каждая
страница которого состоит из 21 строчки (Университет Копенгагена);
освещены лингвистические стороны разделов, посвященных пророку

1

Обзор международных научных исследований по теме диссертации реализован на базе www. uni

hamburg.de.; www. unistra.fr.; www. uclouvain.be; www.tisbi. ru; www.antat.ru; www.linguanet.ru; www.utu.fi
(en.ankara. edu. tr); www. spbu. ru; www. ku.dk.; www. msu. ru; www. kaznpu.kz и других источников.

34

Исмаилу, возведению Каабы и сыновьям пророка Исаака на основе

сопоставления подлинной рукописи в библиотеке Азиатского музея и вари
анта, хранящегося в Государственной народной библиотеке (Московском
государственном университете); посредством сопоставительного анализа
повествований об Иисусе и Марии обоснованы их художественные досто
инства (Государственный университет Санкт-Петербурга); раскрыты пись
менные, фонетические и морфологические аспекты произведения (Казанский
федеральный университет); издан полный текст произведения «Кысасы
Рабгузи» на основе Санкт-Петербургского и Казанского рукописных вариан
тов (Институт языкознания Академии наук Татарстана); определены худо
жественно-идейные особенности «Кысасы Рабгузи» (Педагогический инсти
тут Казахстана).

В мировом языкознании осуществляются приоритетные научные

исследования по трактовке языковых свойств редких памятников в связи с
формированием и этапами развития определенного народа и языка, определе
нию приоритетности научно-теоретического, функционально-семантическо
го, сопоставительного и исторического методов в методологических подхо
дах в изучении письменных памятников, обоснованию теоретических правил
лексикологии посредством изучения языка древних произведений, определе
нию занимаемого рукописными источниками места в развитии языка и об
щества.

Степень изученности проблемы

. Начиная с 60-годов ХХ века лекси

ческое богатство старотюркского языка подробно исследовано в научных


background image

трудах таких ученых-тюркологов, как А.К.Боровков, С.Муталлибов,
Г.Абдурахманов,

А.Наджиб,

Э.Фазылов,

К.Махмудов,

К.Каримов,

Х.Неъматов, Х.Дадабаев, К.Садыков, Айсу Ата

1

. Однако в советское время

«Кысасы Рабгузи» рассматривалось как религиозное произведение, и не
позволялось проводить исследования по изучению его языка. Поэтому
исследование данной темы следует рассматривать как результат изучения
духовного наследия в нашей стране на уровне государственной политики.

Существует несколько списков памятника, переписанных в различные

эпохи, они хранятся в целом ряде библиотек и рукописных фондах мира.
Древнейшая из существующих списков составлена в XV веке и хранится в
Британском музее. Еще одна из старейших рукописей хранится в Санкт-

1

Боровков А.К. Лексика Среднеазиатского тефсира XII-XIII вв. -М: Изд-во восточной лит-ры, 1963; Маҳмуд Кошғарий

Девону луғотит турк. Таржимон ва нашрга тайѐрловчи С.Муталлибов I-III. -Т: ФАН, 1960-1963; Девону луғотит турк.
Индекс-луғат, Ғ.Абдураҳмонов ва С.Муталлибов иштироки ва таҳрири остида. -Т: ФАН, 1967; Наджип Э. Тюркоязычный
памятник XIV века «Гулистан» Сейфи Сараи и его язык. –Алма-Ата: Наука, 1975; Историко

сравнительный словарь тюркских языков XIV века: на материале «Хосрау и Ширин» Кутба. – М: Наука, 1979; Фазылов

Э.И. Староузбекский язык: Хорезмийские памятники XIV века Т. I-II. -T: ФАН, 1966-1971; Маҳмудов Қ. Аҳмад
Югнакийнинг «Ҳибатул-ҳақойиқ» асари ҳақида: кириш, фонетика, морфология, матн, транскрипция, шарҳ, луғат. Т:
ФАН,1972; Юсуф Хос Ҳожиб. Қутадғу билиг (Транскрипция ва ҳозирги ўзбек тилига тафсиф. Нашрга тайѐрловчи
Қ.Каримов. –Т: ФАН, 1971; Нигматов Х. Морфология языка восточнотюркских памятников XII-XIII вв. Автореф. дисс.
док. филол. наук. –Баку, 1978; Дадабаев Х. Общественно-политическая и социално-экономические терминология в
тюркоязычных письменных памятниках XI-XIV вв. –Т.: Ёзувчи, 1991; Содиқов Қ. XI-XV аср уйғур ѐзувли туркий
ѐдгорликларнинг график–фонетик хусусиятлари. Филол. фан. д-ри дисс-яси. –Т., 1992;

Nāsirüd-din bin Burhanüd-din

Rabguzi. Kisasül–enbiya. I cilt. – Аnkara, 1997. -616 s; II cilt. – Аnkara, 1997. - 820 s.

35

Петербургском отделе Института востоковедения АН РФ под инвентарным

номером С-245; предполагается, что она относится к XV-XVI вв. Датский
текстолог К.Гронбек в 1948 году опубликовал в Копенгагене факсимиле
считающегося древнейшим Лондонского списка

1

. Й.Шинкевич

2

на основании

сравнительного анализа Лондонского списка с другими экзем плярами создал
научное исследование по его синтаксису, А.Абражеев

3

— по

сложносоставным словам, встречающимся в тексте памятника. В 1969 году
У.Мирзакаримова защитила кандидатскую диссертацию по морфологичес ким
свойствам языка произведения на основе Санкт-Петербургской копии

4

. На

основе Лондонского экземпляра в 1990-1991 гг. группа ученых Института
рукописей имени Хамида Сулейманова АН РУз представила про изведение
вниманию читателей на кириллице

5

. Опираясь на данный экзем пляр, в 1993

году И.Астанакулов защитил кандидатскую диссертацию на тему «Кысасы
Рабгузи – художественное произведение»

6

. А.Халиуллина, сравнив

публикацию Ильминского, а также Лондонский и две Казанской копии,
изучил его письменные, фонетические и морфологические свойства

7

. Кроме

того, есть несколько статей Х.Бешотена и М.Вандамме по «Кысасы
Рабгузи»

8

. В годы независимости со стороны Х.Дадабаева изучены

общественно политические и социально-экономические термины,
астропонимы в повес ти

9

, а также опубликовано несколько статей по лексике


background image

памятника

10

. Н.Хусанов провел научное исследование по именам ангелов,

пророков и их родственников, членов семьи, халифов, святых,
встречающихся в произве-

1

Grohbech K. Rabguzi Narrationes de Prophetis. Cod. Mys. Brit. Add. Kopenhagen, 1948.

2

Schinkewitsch Y. Rabguzis Syntax. MSOS II. 1926. -S. 130-172.

3

Абражеев А. Сложные предложение(гипотаксис) в прозе «Кисасул-анбия» Рабгузии – писателя XIV века.

Труды Узбекского государственного университета. –Самарканд, 1957. Вып. 73. –С 125-140.

4

Мирзакаримова

У. Морфологические особенности «Кисаси Рабгузи». Автореф. дис. ... канд. филол. наук. – Т., 1969.

5

Носируддин Бурҳонуддин Рабғузий. Қисаси Рабғузий. Биринчи китоб. –Т.: Ёзувчи, 1990. -240 б.; Иккинчи

китоб. –Т.: Ёзувчи, 1991. -272 б.

6

Останақулов И. Қисас-ар-Рабғузий – адабий асар. Филол.фан.ном.дисс. автореф. –Т., 1993. -24 б.

7

Халиуллина А. Графо–фонетические и морфологические особеннности тюркоязычного письменного

памятника XIV в. «Кысас ал-анбия» Насреддина Рабгузи . Автореф. дис. ... канд. филол. наук. –Казань, 2002.

8

Boeschoten H. Iskandar-Dhylkarnain un den Qisa s-I Rabguzi//De Turcicis Aliisque Rebus. Turcological series. №3.

Utrecht, 1992; Vokalquantiat in Rabguzis Poesie. CAI, V.34. №3-4. Wiesbaden, 1990; Boeschoten H.; Ваndammе
M. The Differents Copyists in the London Ms of the Qisas-Rabghuzi. Utrecht Papers on Central Asia, 1985; The
Poetry in Rabghuzis Qisas. Paper Presented at the 3

rd

European cemihap Central Asian Studies. Paris, 1989.

9

Дадабаев Х. Общественно-политическая и социально-экономическая терминология в тюркоязычных пись

менных памятниках XI-XIVвв. –Т.: Ёзувчи, 1991. 168 с.; Астрономические наименования в старотюркских
писменных памятниках//Историко-лингвистический анализ лексики старописменных памятников. –Т.: Фан,
1994. –С. 32-43.

10

Дадабоев Ҳ. ―Қисаси Рабғузийǁнинг лексик хусусиятлари ҳақида//Марказий Осиѐ олимларининг ўрта аср

илмларига қўшган ҳиссаси. –Т., 1999. –Б. 17-23; ―Қисаси Рабғузийǁдаги аѐл семали лексемалар хусу
сида//Филология фани: янги аср муаммолари. –Т., 2003. –Б. 125-128; ―Қисаси Рабғузийǁ тилидаги туркий
лексемалар семантикаси//Второй международный тюркологический конгресс. Современная тюркология:
теория, практика и перспективы. I. Болим. Туркестан, 2006. –Б. 90-93; ―Қисаси Рабғузийǁда қўлланган сал=
феълининг семалари хусусида//Ўзбек тилшунослиги масалалари. –Т.: 2006. –Б. 22-25.

36

дении

1

. К тому же, в годы независимости памятник как важный филологи

ческий источник был включен в учебники и учебные пособия. Как становится
понятным по вышеотмеченному, лексика произведения «Кысасы Рабгузи» не
была предметом специального исследования. Поэтому в данной диссертации
в раскрытии статистических, тематических, генеалоги ческих и
семантических аспектов лексических единиц, использованных в по вести,
учтены и оценены вышеприведенные исследования.

Связь темы диссертации с научно-исследовательскими работами

высшего образовательного учреждения, где выполнена диссертация.

Диссертация осуществлена в рамках научных направлений на тему
«Фундаментальное

исследование

истории

литературоведения»

Национального университета Узбекистана, «Общественное, историческое и
современное развитие языка» Ташкентского государственного университета
узбекского языка и литературы, а также «Место тюркских документов,
созданных в средние века, в истории узбекской государственности»
Ташкентского государственного института востоковедения.

Цель исследования

заключается в определении места произведения

«Кысасы Рабгузи» в формировании и развитии узбекского литературного


background image

языка, а также раскрытии особенностей слов, использованных в повести, в
лингвостатистическом, тематическом, историко-этимологическом и лексико

семантическом аспектах.

Для достижения данной цели определены следующие задачи:

обоснование места «Кысасы Рабгузи» в развитии лексического состава
узбекского литературного языка, а также определение частей речи в произве
дении при помощи статистического анализа;

освещение исторического развития лексем посредством изучения

лексических единиц, разделив их на различные тематические группы;
определение характерных слов для XIV века в результате изучения с
генеалогической точки зрения лексики памятника, а также освещение
свойств лексем, относящихся к исконному и заимствованному слоям;
определение места заимствованных из арабского и персидского языков лексем
в образовании новых слов в соединении с тюркскими аффиксами, а также
внесение ясности в этимологию некоторых заимствований; сопоставительный
анализ отношения лексических единиц, отмеченных в повести, со словами в
первых памятниках старотюркского языка и источ никами XIV века;

определение факторов возникновения явлений расширения и сужения

семантики, приобретения новых значений;

освещение лексико-семантических процессов лексического фонда про

изведения в связи с общественно-политическими, экономическими, рели
гиозными, культурными факторами того времени.

1

Хусанов Н. XV аср ўзбек адабий ѐдгорликларидаги антропонимларнинг лексик-семантик ва услубий

хусусиятлари. Филол. фан. д-ри... дис. –Т., 2000. 243 б.

37

Объектом исследования

является произведение «Кысасы Рабгузи»

Насируддина Бурхануддина Рабгузи.

Предметом исследования

является освещение своеобразных сторон

развития узбекского литературного языка в конце XIII века – начале XIV века
посредством лингвистического изучения словарного запаса «Кысасы
Рабгузи» Насируддина Бурхануддина Рабгузи, определение места памятника
в формировании и развитии узбекского литературного языка.

Методы исследования.

В процессе исследования использованы на

учно-теоретический, описательный, классификационный, функционально
семантический, сравнительно-исторический, историко-генетический, статис
тический методы.

Научная новизна исследования

состоит в следующем:

обоснованно место «Кысасы Рабгузи» в развитии лексики и историчес

ком развитии узбекского языка и его формировании в качестве литератур
ного языка и его лингвостатистика;

опираясь на теоретические правила исторической лексикологии, аргу

ментированы рамки использования лексических единиц повести, относя


background image

щихся к общественно-политической, экономической, религиозной, военной,
культурной, бытовой, географической, дипломатической, ремесленнической
сферам;

доказаны семантические свойства словарного богатства «Кысасы

Рабгузи» и генезис лексических единиц, использованных в тексте произведе
ния;

выявлены характерные стороны языка произведения, его органическая

связь с древнетюркским и староузбекским языками;

обоснованы отношения формы и значения между словами, использо

ванными в словарном фонде повести, а также словарный запас, художест
венные возможности узбекского языка в XIV веке.

Практический результат исследования

состоит в следующем:

Национально-духовное наследие как бесценное сокровище народа, как
возвышающая и сплачивающая сила нации, считается жизненной необходи
мостью во все времена и для всех обществ. В этом смысле социально
политические, социально-экономические, военные, культурные, религиоз
ные, бытовые, ремесленные, географические лексические единицы, употреб
ленные в произведении «Кысасы Рабгузи», в свою очередь, имеют важное
значение в познании жизни, быта, языка, культуры, обычаев, традиций наше
го народа, истории общества и языка, а также его исторического положения в
формировании мировоззрения молодого поколения. Исследование лексики
произведения «Кысасы Рабгузи» играет большую роль в глубоком изучении
и овладении нашей древней историей и богатой культурой, богатого наследия
предков, сохранении в чистоте исламской религии, защиты от различных
корыстных нападок и клеветы, освобождении от различных ограничений, а
также от однобокости наших взглядов по отношению к рели гиозным
письменным источникам.

38

Материалы данной диссертации можно использовать в языкознании, в

изучении языковых явлений, в определении смыслового развития лексем,
формирования и этапов развития литературного языка, лексико-семанти
тческих процессов исторической терминологии и лексикологии.

Выявление новой информации об исторической лексикологии, иссле

дование лексического состава «Кысасы Рабгузи», освещение языковых проб
лем, характерных для второй половины XIII века – начала XIV века, служит
необходимым источником для студентов филологических факультетов, науч
ных исследователей и специалистов.

Достоверность результатов исследования

обосновывается тем, что

язык, как важное средство в обеспечении нравственно-духовной связи между
поколениями, научным освещением истории, этапов развития узбекского
литературного языка, новшеством методологического подхода в изучении
письменных памятников с точки зрения концептуальности, использованием
научно-теоретического, функционально-семантического, сравнительного и


background image

исторического методов, изучением лексики произведения «Кысасы Рабгузи» в
диахронном аспекте посредством научных концепций и теоретических
взглядов.

Научная и практическая значимость результатов исследования.

Результаты и научные выводы работы можно использовать в периодизации
истории тюркских языков, в частности, узбекского литературного языка, в
изучении истории лексики и терминологии узбекского литературного языка,
в создаваемых сравнительно-лексикологических работах по направлению
истории языка и в научных трудах.

Практическая значимость диссертации объясняется возможностью ее

использования в создании исторической лексикологии и терминологии
узбекского языка в системе высшего образования, в создании учебников и
пособий по направлению истории языка, в процессе составления словарей, в
обучении предметам по специальности.

Внедрение результатов исследования.

На основе результатов,

полученных по изучению лексики произведения «Кысасы Рабгузи»:
разъяснено более двадцати научных понятий и терминов в «Толковом словаре
основных понятий духовности» (Академия, 2010), в котором отра жены
вопросы, связанные со значением и смыслом духовности, ее местом в жизни
человека и общества, восстановлением национального наследия,
повышением духовности молодежи. Выводы о теоретических вопросах язы
ка, связанные с самосознанием, выражением национального мышления, обес
печением духовно-просветительской связи между поколениями, отражены в
словарных статьях на буквы А, Д, Ж, И, М, Р, Ш, Ў. Словарь используется в
анализе сути основных понятий и терминов, относящихся к духовности, ком
муникативным качествам языка, процессу совершенствования в ходе истори
ческого развития;

подготовлен и издан с комментариями на современном узбекском

варианте рукописный вариант «Кысасы Рабгузи» в арабской графике,
переписанный в 1904 году в Самарканде (Қисаси Рабғузий, Mumtoz so`z,

39

2009). Использование научных результатов предоставило возможность дать

точную оценку историческому и современному состоянию языка, а также
обучать и знакомить молодежь с духовным наследием предков;

понятия, связанные с существующими рукописными вариантами про

изведения «Кысасы Рабгузи» и их изданиями, художественно-идейными, а
также языковыми свойствами, использованы в научном проекте Ф.1-02
«Фундаментальная история литературоведения» (2012–2016) в освещении
поэтических проблем источников литературоведения XIII-XIV веков, полу
ченные результаты по научной классификации лексики произведения «Кыса
сы Рабгузи» использованы в проекте Ф.1-136 «Место тюркских документов,
созданных в средние века, в истории узбекской государственности» (2012–
2016) в освещении исторического развития слов, использованных в тюркских
документах (Справка ФТК-02-13/№776 Комитета по координации развития


background image

науки и технологий от 2 декабря 2015 года). Использование научных резуль
татов дало возможность оценить языковую ситуацию в Центральной Азии в
XIII–XIV веках, выявить особенности формирования и развития тюркских
языков, в частности, старотюркского литературного языка и староузбекского
языка.

Апробация результатов исследования.

Результаты исследования

изложены в форме доклада и прошли апробацию в 12 научно-практических
конференциях, в том числе на двух международных: «XX международная
молодежная научная конференция студентов, аспирантов и молодых ученых
«Ломоносов»

(Москва,

2013);

«Международный

тюркологический

симпозиум, посвященный памяти выдающегося тюрколога академика РАН
Э.Р.Тенишева» (Казань, 2013) и в 10 конференциях республиканского
значения: «Актуальные проблемы языкознания» (2006, 2008, 2010, 2013),
«Актуальные проблемы узбекского языкознания» (2009), «Узбекское
языкознание: тенденции развития, научные проблемы, будущие задачи»
(2013), «Глобальное развитие и актуальные проблемы узбекского языкоз
нания» (2015).

Опубликованность результатов исследования.

По теме диссертации

опубликованы 38 научных работ. Из них 1 монографии, 15 научных статей, в
том числе 12 в республиканских и 3 в зарубежных журналах,
рекомендованных

Высшей

аттестационной

комиссией

Республики

Узбекистан для публикации основных научных результатов докторских
диссертаций.

Структура и объем диссертации.

Исследование состоит из введения,

четырех глав, выводов, списка использованной литературы. Общий объем
работы состоит из 259 страниц.

ОСНОВНОЕ СОДЕРЖАНИЕ ДИССЕРТАЦИИ

Во

Введении

обоснованы актуальность и востребованность темы

диссертации, определены цель, задачи, объект, предмет и материал
исследования, соответствие исследования приоритетным направлениям

40

развития науки и технологий в Республике Узбекистан; сформулированы

научная новизна и практическая значимость работы, обоснованы
достоверность полученных результатов, их теоретическое и практическое
значение; приведены сведения о внедрении результатов исследования в
практику, их апробации в опубликованных работах.

Первая глава диссертация под названием «

Лексический состав произ

ведения Кысасы Рабгузи и его статистический анализ

» посвящается

рассмотрению опыта, собранного в тюркологии по данному направлению, а

также осуществлен статистический анализ словарного запаса памятника.

Статистический взгляд на языковые единицы обосновывается

следующим: всеобщий характер языкового изложения; свойство повторения


background image

языковых единиц в ходе изложения, повествования и, наконец, произ вольный
характер использования (повтора) или опускания языковых единиц в данном
процессе

1

. В языке памятника использовано всего 5511 лексем, 2950 из них

тюркские, 2151 - арабские, 329 - персидские, 55 – древне еврейские,
заимствованные посредством арабского языка, 14 - греческие, 3 - китайские, 4
– из санскрита, 5 - согдийские.

В тюркских языках, в т.ч. и в узбекском языке в качестве основы

разделения слов на части речи берутся морфологические признаки, в особен
ности, лексическое значение и синтактические свойства. Действительно, в
«Кысасы Рабгузи», написанном замечательными примерами общенародного
языка, приведены лексемы, относящиеся к независимым (имена существи
тельные, прилагательные, числительные, местоимение, глагол, наречие),
вспомогательным (союз, послеслог, частица), модальным частям речи междо
метия. Ниже мы остановимся на них.

Независимые слова имеют лексический и грамматический смыслы,

которые изменяются в зависимости от их места и роли в тексте. Слова,
относящиеся к именам существительным в современном узбекском языке,
имеют долгую историю. Они развивались в ногу со временем, в соответствии
с изменениями в обществе и согласно внутренним возможностям языка. Это
можно рассмотреть посредством наблюдения за языковыми особенностями
древних памятников. В лексическом составе повести использовано всего
3067 лексем, относящихся к именам существительным, 2517 из них

нарицательные, 550 – собственные. Из 2517 нарицательных имен
существительных 2252 - непроизводные, 265 – производные, из 550
ономастических терминов 402 - антропонимы, 83 – топонимы, 33 –
астропонимы, 19 – зоонимы, 13 – имена идолов. Также в памятнике
использовано 29 сочетаний с изафетом. По семантическому значению имена
существительные, использованные в произведении, классифицируются
следующим образом:

Имена нарицательные

: bаrmаq (121v1) – «палец», bitig (63v1) –

«надпись» и др.

1

Ризаев С.А. Ўзбек тилшунослигида лингвостатистика муаммолари. –Т.: ФАН, 2005. –Б. 7.

41

Ономастика

. Имена собственные в повести делятся на следующие

группы: 1) антропонимы: Ātikа (184v1) – «тѐтя пророка»; 2) топонимы:
Bаğdād (176r2), Xitāy (68v2); 3) астропонимы: Körüd (66v7) – «Марс»; 4)
зоонимы: Burāq (5v10) – «Летающий конь, возведший пророка Мухаммеда на
небеса».

Имена прилагательные

отражают свойства и признаки предмета с

различных сторон. Эти признаки могут относиться непосредственно к
человеку, а также одушевленным и неодушевленным предметам окру жающей
среды. По этим особенностям следует выделять среди имен прилагательных,


background image

встречающихся в памятнике, следующие группы: а) прилагательные,
обозначающие цвет и оттенок предмета: ürüŋ (6r3) – «белый»; б)
прилагательные, обозначающие свойства предмета: аğïn (39r8) – «плохой»; в)
прилагательные, обозначающие вид, объем и разрешение пред мета: ädiδ
(5r21) – «великий», yаssï (18v12) – «плоский»; г) прилагательные,
обозначающие состояние предмета: ïsïğ (68v8) – «теплый», körklüg (13r5) –
«красивый»; д) прилагательные, обозначающие вкус и аромат предмета: аčïğ
(6r4) – «горький», süčüg (88r21) – «сладкий»; е) прилагательные, обозначаю
щие запах предмета: аnbаr (12v14) – «душистый».

Из 521 имени прилагательного, встречающегося в исследуемом памят

нике, 258 - производные, 253 – непроизводные лексемы.

Система

имен числительных

в тюркском языке, как и в других языках,

формировалась и видоизменялась постепенно. Это можно проследить на

примере древних источников. В данных письменных памятниках исполь

зовано несколько видов имен числительных. В словарном составе повести

встречается 169 числительных лексем, из них 143 - производные, 26- непроиз
водные. В произведении использованы следующие виды имен числительных,

разделенных по семантическим свойствам и граматическим признакам:

1. Количественные числительные: оn (7v14) – «десять», säkiz//säkkiz

(13v10) – «восемь».

2. Штучные числительные: аltïsï (118r5) – «шестеро», ekki-ekki (110v2). 3.

Собирательные числительные: аltаğu (86v18) – «шестеро», оnağu (63r4) –
«вдесятером», bešägü (130v12) – «пятеро».

4. Нумеративы: dirаm (128r18) – «дирхем», yïğаč (8r18) – «9 км», böläk

(19r8) – «часть», аsr (52v5) – «век».

5. Порядковые числительные: üčünč//üčünči (13v1) – «третий», tör

tünč//törtünči (13v3) – «четвертый», оn yetinč (241v19) – «семнадцатый», ikin
dük (21r12) – «второй».

6. Неопределенные числительные: bir-ikki (196v2).

7. Дроби: üč ülüšdin biri (19v2) - «треть», qïrqdïn biri (166r5) – «одна

сороковая часть», üč yаrïm (142r3) – «три с половиной».

Местоимение

используется вместо имен, иногда вместо других частей

речи и показывает наличие признака, свойственного предмету. Местоимение
выражает предметность или его признак не везде, а только в контексте. С
этой точки зрения местоимение, несмотря на то, что считается независимой
частью речи, не имеет конкретного значения. Основное значение

42

местоимения и то, вместо какой части речи оно используется, определяется
контекстом.

В языке исследуемого источника есть 65 местоимений, они делятся на

следующие группы по обозначаемому значению:

а) личные местоимения: men – «я» (5r4), ul – «он, она, оно» (6r1); б)

возвратные местоимения: kendu (31r20) – «свой», öz (6v11) – «свой»; в)
указательные местоимения: bu – «этот, эта, это» (4r17), mu – «этот, эта, это»


background image

(6v17); г) вопросительные местоимения: kim – «кто» (4r4), netäk – «почему»,
(6v8); д) определительные местоимения: qamuğ – «все, всѐ, весь» (6r2), tekmä
(4v2) – «каждый»; е) неопределенные местоимения: kimersä – «кто-то» (7v4),
birägü – «кто-то» (22v21); ѐ) отрицательные местоимения: heč – «ни, ничего»
(11r21), heč kimersä – «ни кто» (199r10).

Глагол

занимает центральное положение в синтактических конструк

циях, определяет структуру предложения, имеет возможность обозначать, из
слов с каким значением состоит предложение

1

. С учѐтом того, что среди

частей речи главенствующее место занимают глаголы и имена существитель
ные, понятно, что исследование глагола является очень широкой сферой
деятельности. В «Кысасы Рабгузи» использовано 991 лексем глаголов, 976 из
них - исконно тюркские, 4 – арабские, 11 – персидские лексемы. Их можно
разделить на следующие тематические группы согласно их семантическим
свойствам и грамматическим признакам:

I. Речевые глаголы: аrsïq- (243r21) – «обманываться», tan- (26r10) –

«отказываться».

II. Глаголы состояния: tünä- (86r6) – «ночевать», kiδlä- (76v8) – «скры

вать», оŋаlt- (46v5) – «исправлять», bolal- (25v2) – «размножаться». III.
Глаголы движения: ïzаlа- (5v17) – «отправлять», ïrğа- (135r8) – «ко лебать»,
qumrul- (206r6) – «двигаться», аnuqlа- (92v9) – «готовить». IV. Глаголы
действия, работы в их состав входят следующие лексические единицы: ter-
(142v4) – «собирать»; tök- (86v14) – «проливать», sağ- (157v20) – «доить».

V. Глаголы обоняния: bur- (77v2) – «протухнуть»; iriklän- (67v13) –

«выпячить»; sez- (82v20) – «чувствовать».

VI. Глаголы видения: baq- (27r1) – «взглянуть»; telmür- (74r3) – «уста

виться»; kör- (29v2) – «видеть»; yüzlän- (113v12) – «посмотреть». VII.
Глаголы, возникшие на основе подражания звуку или действию: ïŋrаn- (16v4)
– «стенать», čirlä- (32v19) – «щебетать, стрекотать», urla- (103v20) – «выть».

VIII. Глаголы слышания: ešit- (32v7) – «слышать»; tаŋла- (19v19) –

«изумлять»; tаŋlan- (130r11) – «изумляться»; tiŋlä- (19v17) – «слушать».

Часть

наречий

в тюркских языках, в т.ч. и узбекском языке, составляют слова,

выделившиеся из состава других частей речи. Большинство таких наречий

сформированы на основе имен, частично из глаголов. Кроме того, состав

лексем, относящихся к наречиям, обогащался и дополнялся за счет

1

Расулов Р. Ўзбек тилидаги ҳолат феъллари ва уларнинг облигатор валентликлари. –Т.: ФАН, 1989. –Б. 3.

43

слов, заимствованных из других языков. В данном случае следует заметить,

что из 52 наречий, использованных в языке «Кысасы Рабгузи», 33

-

тюркские,

11

-

персидские, 8 - арабские лексические единицы. В памятники есть

несколько их групп в соответствие с семантическими свойствами: 1) наречия
состояния: аqru (231v6) – «медленно», tärk (27r2) – «быстро»; 2) наречия
времени: keδin (52v4) – «потом», ašnu (8v5) – «раньше»; 3) наречия
количества: öküš (13r6) – «много», kаm (152v9) – «мало», bisyār (219v9) –


background image

«многочисленно», eŋ (20r1) – «самый», ötä (80v16) – «очень».

Вспомогательные слова

не обозначают лексического смысла, они

показывают грамматическое значение лексемы, не имеют системы
морфологических изменений и свойств словообразования, не используются
как члены предложения. Они отражают такие отношения, как связывать
слова и предложения, нагружать их дополнительным значением, подчинять
слова друг другу.

Послеслоги

в тюркских языках сформировались из независимых частей

речи. Но этот процесс проходил на протяжении долгого времени. Такие слова
изначально использовались и в своем исконном значении, и в качестве
послеслогов. Из 38 послеслогов, использованных в языке произ ведения, 14
являются чистыми послеслогами, 12 – послеслогами-существительными, 8 –
послеслогами-наречиями, 4 – послеслогами-прилагательными, они делятся
две группы:

1) чистые послеслоги: üčün – «для» (7v5), tapa (6r9) – «в сторону»; 2)

созадачные послеслоги, которые, в свою очередь, делятся на следующие
группы: а) послеслоги-существительные: bаšïda//bаšïnda – «в начале» (69r2),
ičidä//ičindä – «в, среди» (6v19); б) послеслоги-наречия: burun (90r4) –
«раньше», berü – «с, со» (9r14); в) послеслоги-прилагательные: özgä –
«другой» (8v14), аzïn (10v14) – «другой».

Как свидетельствуют письменные источники,

союзы

, использующиеся в

современных тюркских языках, большей частью были заимствованы из
иранских языков и арабского в различные отрезки развития, и начало их
активного использования приходится на ХIII-XIV вв

1

. Поэтому в языке

памятника встречаются союзы, относящиеся как к исконному, так и
заимствованному пласту лексики; их можно разделить на две группы:

1) равные союзы. Эти союзы по функциям и смыслу, в свою очередь,

делятся на следующие группы: а) соединительные союзы: taqï//dаğï – «ещѐ»
(5r2), yemä – «ещѐ» (9r12); б) разделительные союзы: yāhud – «или, либо»
(52v14), bа‘zi – «некоторый» (31v18); в) противительные союзы: ammā – «но»
(7v4), vаlekin – «но» (36r22); г) отрицательные союзы: nä – «ни» (9v1).

2) подчинительные союзы: kim (6v7), agar – «если» (6v2), tep (12r18).

Таким образом, в языке памятника использовано 27 союзов, 18 из них равные
союзы, 8 – подчинительные союзы.

Частицы

, бывшие в употреблении в памятниках, относящихся к XIII

XIV вв., имеют целый ряд особенностей, относящихся к их форменному


1

Абдураҳмонов Ғ., Шукуров Ш. Ўзбек тилининг тарихий грамматикаси. –Т.: Ўқитувчи, 1973. –Б. 215-216.

44

изложению, использованию, семантическим свойствам. С этой точки зрения

в произведении всего использовано 5 частиц, которые использовались на
нагрузки дополнительным смыслом определенных частей выражения или их
частей. Частицами, использовавшимися в языке, повести, являются следую


background image

щие: -mu/mü//-mï//-mi (153v13), -lа//-lä (22r18), -qïnа/-kinä//- ğïnа/-ginä (19r18),
-оq/-ök (6v6), -mа//mä (5v16).

Как известно,

модальные слова

относятся к целому мнению или его

части, и характеризуются неизменной формой, неупотреблением в качестве
члена предложения, невхождением в синтактические отношения с другими
частями речи. В памятнике встречено 9 модальных слов: mаgаr – «развы»
(27r14), balki – «может быть» (191v20), bar – «есть» (11v9), yoq – «нет» (7v5),
keräk – «надо» (8v21), kāški – «если бы» (23r2), šāyаt – «возможно» (128v3),
illā – «но, кроме» (37v2).

Междометия

, использованные в памятнике, весьма малочисленны, они

служат для обозначения чувств, и различных переживаний человека. 6
междометий, зафиксированных в языке повести, выражают такие значения,
как обращение говорящего к слушателю, восклицание, привлечение
внимания: ey (5v20), yā (19r9), hay (81v5). Есть в произведении еще одна

группа междометий, которые выражают волнение, переживание, изумление и
озадачивание говорящего: āh (70r4), vāy (124v9), yā (245r1).

Вторая глава исследования посвящена «

Тематическим группам

лексического состава произведения Кысасы Рабгузи

», в ней обосновы

вается, что определение отношения слов, использованных в источниках, к
определенным сферам жизнедеятельности, имеет значение не только для
языковедения, но и для других наук, кроме того, показано, что тематическая
группировка лексем, использованных в языке письменных памятников,
помогает приобретению полного представления о духовной жизни народов
периода, когда произведение было создано, а также определения, с какими
соседними народами проводились международные сношения и устанавли

вались отношения.

Разделение слов по тематическим группам помогает определить,

лексический пласт языка в каком аспекте богат или неразнообразен. Разделе
ние на тематические группы лексики исконного и заимствованного слоев и
их сравнительное изучение помогает определить слова, относящиеся к
каким-то определенным сферам, хорошо сохранились в исконном слое,
лексемы из каких сфер исторически вышли из употребления и какие
заимствованные слова занимали их место

1

. Наши наблюдения показали, что в

языке памятника существуют лексемы, которые можно разбить по
следующим тематическим группам (при углубленном исследовании каждый
из групп в свою очередь разделен на более мелкие группы):

I. Антропонимы: Täŋri – «бог» (11v1), Qur‘ān – «Коран» (66r1), Isā

(20v21).

1

Бегматов Э. Ҳозирги ўзбек адабий тилининг лексик қатламлари. –Т.: ФАН, 1985. –Б. 121.

45

II. Слова, использующиеся по отношению к людям: kim (12v6) – «кто»,

yār (197r17) – «друг», dušman (7v9) – «враг», оrtаq (5r6) – «товарищ». III.


background image

Названия частей тела людей: erin (87v4) – «губ», аyа (18r5) – «ла донь», eŋ
(61v11) – «скулы», ernäk (37v10) – «пальцы».

IV. Слова, обозначающие родственные связи: qаvm (34r10) – «род», оğuš

(168v16) – «родственник»; enägä (80v3) – «повитуха»;

V. Лексемы, связанные с понятием возраста: yaš (9v5) – «возраст», yigit

(25r15) – «парень», аbušqа (11v12) – «старый», qurtğа (28r16) – «старуха». VI.
Слова, обозначающие гендерные отношения и понятия: er (7v18) –
«мужчина», evlÿk (83v11) – «жена», аyğïr (116r2) – «жеребец», biyа (17v8) –
«кобыла».

VII. Названия вещей, созданных руками человека: čаruq (154v7) –

«обувь», köŋläk (20r1) – «одежда», köprüg (28v17) – «мост». VIII. Еда и
напитки: et (3r13) – «мясо», etmäk (14v16) – «хлеб», čаğïr (140r10) – «вино»,
suw (12r19) – «вода», un (16v8) – «мука». IX. Названия ремесел: zindānčï
(87r16) – «темник», аščï (85r5) – «повар», bаlïqčï (145r1) – «рыбак», yïğаččï
(24r3) – «плотник».

X. Этнонимы: juhud (67v1) – иудей, suryāniy (17v18) – сириец, mоğul

(80v15) – монгол, tājik (230v3) – таджик.

XI. Слова, относящиеся к медицине и обозначающие болезни и

недостатки: оtаčï (170v11) – «лекарь», аqsаq (130 v13) – «хромой», аğïn
(130v14) – «немой».

XII. Лексемы, связанные с музыкальными инструментами и музыкой:

dаf (192v3) – «бубен», kümrüg (234r11) – «литавр», nālа (91r17) – «пение».
XIII. Абстрактные понятия: yazuq (21v12) – «грех», hunar (192r2) – «ремесло»,
tüš (11r2) – «сон», ābrоy (82r18) – «карьера», ārzu (214v20) – «мечта».

XIV. Слова, обозначающие общественно-политические понятия: bo

δ

un

(29v2) – «народ», ïnаğ (76r1) – «советник», qarabaš (36v7) – «наложница». XV.
Понятия, связанные с торговыми и денежными отношениями: аrqïš (48v18) –
«караван», аsïğ (39r3) – «доход», yarmaq (73r11) – «деньга». XVI.
Дипломатическая лексика: elči (88r5) – «посол», qāsid (179v14) – «гонец», sаw
(59r16) – «слово», хаbаr (27r2) – «известие», yanut (84r8) – «ответ».

XVII. Слова, обозначающие налоги и пошлины: хаrāj (46v19) –

«харадж», zаkāt (83r17) – «закят», ülüš (10v1) – «доля».

XVIII. Военная лексика: bek (185r18) – «бек», qulavuz (13r19) –

«ведуший», sаqlаğučï (24v9) – «охранник», sаnčïš (64r8) – «война». XIX.
Книжная терминология: kitābаt (2v14) – «книжное искусство», bitig (63v1) –
«надись», tafsir (9v10) – «комментарии к Корану», nāmа (63v5) – «послание».

XX. Лексемы, обозначающие понятия, связанные с географическими

объектами: kün batar (140r21) – «запад», kün tuğar (249v15) – «восток», tüz
(62v4) – «равнина».

46

XXI. Топонимы: Kufа (241v7) – «город в Ираке», Sаbā (146v15) – «город

в Южной Аравии», Аrаfāt (14r17) – «гора в Мекке».

XXII. Фитонимы: soğan (119r5) – «лук», tarïq (50r15) – «просо». XXIII.


background image

Зоонимы: uδ//uy (51r11) – «корова», täyiŋ (18r14) – «белка, соня». XXIV.
Теонимы: malak (70v12) – «ангел», yalavač (47v18) – «пророк»,

tahārаt (96v18) – «омовение», banda (102 v20) – «слуга, невольный». XXV.
Астропонимы: Nāhid (21v15) – «Венера», kavkab (106v8) – «звезда», Čïδan
(66v5) – «Скорпион», Qozï (66v9) – «Овен». XXVI. Понятия, относящиеся к
обычаям и праздникам: toy (109v1) – «свадьба», törä (37v14) – «обычай»,
Navroz (112r20) – «Навруз», urf (75v2) – «традиция».

XXVII. Названия природных богатств и минералов: qurğašun (124r8) –

«свинец», kömür (175v11) – «уголь», tüč (124r8) – «бронза». XXVIII.
Драгоценные камни: gavhar (249V10) – «перл», yaqut (106v8) – «яхонт», аqiq
(50v8) – «рубин».

XXIX. Названия природных явлений: qar (68v2) – «снег», yağmur

(22v11)– «дождь», yaz (42r21) – «весны», yay (18r4) – «лето». ХХХ. Слова,
обозначающие понятия времени: yïl (4v9) – «год», kün (7r7)– «день», dušanbа
(33r18) – «понедельник», oğur (11r13) – «эпоха, период».

XXXI. Слова, связанные с образованием и воспитанием: tа‘lim (23v21)–

«образование», ustād (4v7) – «мастер», šāgird (19r1) – «ученик». ХХХII.
Литературведческая терминология: ğazal (83r14) – «газель», še‘r (16v10) –
«стих», vazn (222v5) – «метрика», bayt (50v10) – «бейт, двустишье». ХХХIII.
Лексемы, обозначающие признак и свойства: köni (8v11) – «правильный»,
essiz (6r4) – «плохой», ādiy (30v9) – «плохой», kāhil (212v2) – «лентяй».

ХХХIV. слова, обозначающие числа, объем и измерение: toquz (29r9) –

«девять», yeti yüz (62r8) – «семьсот», tümän (181v20) – «десять тысяч», аršun
(62v13) – «аршин», üč ülüšdin biri (19v2) – «треть».

ХХХV. Лексемы, обозначающие действие и деятельность, а также их

особенности: ez- (192r5) – «давить, мять», bezä- (7r12) – «украшать», keŋäš-
(42v15) – «советоваться», sol- (80r15) – «вянуть», bušuq- (63v8) – «нервни
чать».

В третьей главе научной работы под названием

«Генеалогический ана

лиз словарного состава произведения Кысасы Рабгузи»

при помощи

историко-этимологического анализа лексического состава языка определя
ется, с какими родственными и неродственными языками узбекский язык
контактировал и влияние каких языков заметно в языке памятника. Вместе с
этим, исконно тюркские и заимствованные слова в лексическом составе
памятника анализируются в диахроническом аспекте.

Исконный пласт

Под исконным пластом понимаются лексемы, являющиеся исконными

для данного языка, и новообразования на их основе, а также заимствованные
слова, образованные с помощью исконных аффиксов. По этому признаку

47

слова исконного пласта, использованные в «Кысасы Рабгузи», можно груп
пировать следующим образом: а) исконно тюркские слова; б) новые лексемы,
образованные на основе исконно тюркских слов; в) слова, образованные
путем присоединения исконных аффиксов к заимствованиям. В повести


background image

использовано всего 2950 тюркских лексем, из них 2795 – исконные
тюркизмы, 108 – арабизмы, 47 – персизмы, к которым присоеди нены
исконно тюркские аффиксы.

Исконно тюркские слова.

История исконно тюркских слов, исполь

зованных в языке памятника, восходит к древнейшим источникам. С этой
точки зрения словарное богатство повести и его сравнительное изучение с
лексическими единицами, зафиксированными в древнейших памятниках
древнетюркского языка, помогают определить архаизмы и слова, характер
ные для языка ХIV века.

В результате формирования другого слова, обозначающего понятие,

которое раньше обозначала определенная лексема (это может быть
заимствованием либо лексемой, образованной из внутренних возможностей),
поле его употребления начинает сужаться. В семантике слов, использо

ванных вместе с целым рядом сем, наблюдается сужение семантики.

Неактивные лексемы выходят из употребления, превращаясь в архаизмы. Эти
процессы происходят на основе внутренних закономерностей языка. В языке
«Кысасы Рабгузи» использованы устаревшие слова, архаизмы, которые
можно разделить на следующие группы по их лексико-семантическим
свойствам: а) названия частей тела человека: аlïn (77r5) – «лоб»; б) слова,
обозначавшие лицо: eš (91v14) – «друг, спутник»; в) термины, обозначающие
предметы, созданные руками человека: qapuğ (19r2) – «дверь»; г) лексемы,
выражающие абстрактные понятия: ög (79r20) – «ум»; д) зоонимы: ïwuq
(157v6) – «олень»; е) понятия, относящиеся к общественно-политической
деятельности народа: čïğay (128r18) – «бедный», törä (37v14) – «обычай»; ѐ)
слова, обозначающие денежные и торговые отношения: baqïr (41r9) – «медь»,
tavar (115v3) – «товар»; и) лексемы, обозначающие свойство или признак:
ädiz (4r8) – «великий», аrïğ (6r2) – «чистый»; й) термины, обозначающие
свойства действия или деятельности: аnut- (44v2) – «готовить», аδïr- (46r10) –
«делить».

В памятнике наблюдаются лексемы, относящиеся к источникам древ него

тюркского языка, а также старотюркского языка, которые к тому вре мени
сохраняли свое исконное значение: tegrü (37v13) – «до», telim (4r21) –
«много» и др. к тому же, некоторые устаревшие слова использовались в
фонетически измененном виде: аdïn (ДТС,18) – аδïn (10v14) «другой», ud

(ДТС,605) – uδ (51r11) «корова». В то же время, в некоторых архаизмах,
зафиксированных в повести, наблюдаются семантические изменения, такие,
как сужение или расширение значения. В частности, целый ряд лексем,
бывших в употреблении в древнетюркском языке, проявляет сужение
семантики. Если слово

аrïğ

в древнетюркском языке значило «чистый»,

«благородный», «настоящий» (ДТС,51-52), то в данном произведении
обозначал семы «чистый» (100r20), «без грехов» (84r9). В результате

48

исследований стало известно, что в некоторых лексических единицах

словарного состава памятника произошло расширение семантики. В част


background image

ности, лексема

bul-

в древнетюркском языке обозначал «искать», «дости гать»

(ДТС,121). В языковом богатстве исследуемого памятника данный глагол
выдает такие семы, как «искать» (25v16), «достигать» (122v9), «зак рывать»
(25v10).

Лексемы, образованные из исконных тюркских слов.

Образование

новых слов путем аффиксации считается одним из наиболее активных
методов. В данном случае следует отметить, что в словарном запасе повести
очень много лексем, образованных путем присоединения исконных аффик
сов к исконным корням. Ниже мы остановимся на них:

1) при помощи аффикса -čï/-či образовывались имена существительные

из имен существительных и глаголов: аščï (85r5) – «повар» (<аš – «еда»),
tilänči (124r3) – «нищий» (<tilän- – «клянчить»), yonučï (163v8) – «плотник»
(<yon- – «тесать»);

2) посредством аффикса -čïlïq/-čilik(čï+lïq/či+lik) образовывались слова,

обозначавшие сферу, направление: altunčïlïq (124r17) – «золотодобытное
дело» (<altun – «золото»), yumuščïlïq (187v14) – «рабочий» (<yumuš –
«работа»);

3) при участии аффикса -lïğ/-lig//-lïq/-lik//-luğ/-lüg//-luq/-lük из имен и

глаголов образовывались абстрактные имена существительные, обозначав
шие значение владения предметов, определяющимся корнем, или слова,
обозначающие ремесло, чин, состояние, отношение, связанность: а) имена
существительные, образованные из имен существительных: аğrïğlïq (80r17) –
«боль» (<ağrïq/ğ – «боль»); б) имена существительные, образованные от имен
прилагательных: аqlïq (171v6) – «белизна» (<аq – «белый»); в) имена сущест
вительные, образованные из глагола: sağlïq (13v10) – «овца» (<sağ- –
«доить»).

4) аффикс -daš/-däš присоединяется к имени существительному и

образует слова, обозначающие такие значения, как близость, соподчинен
ность: emükdäš (227v9) – «молочный брат» (<emük – «грудь»), qoldaš
(22v21)– «друг» (<qol – «рука»);

5) аффикс -k//-uq/ük//-uğ/üg-//-аq/-аğ//-ïğ//-ig//-ïq/-ik образует имя

существительное от глагола: аnuq (65r2) – «готов» (<аnu- – «готовить»), bïčaq
(50r10) – «нож» (<bïč- – «резать»);

6) аффикс -š/-uš/-üš//-ïš/-iš//-аš/-äš образовал из глагола имена

существительные, обозначавшие название действия: iniš (225v8) – «склон»
(<in- – «опускаться»), keŋäš (78r1) – «совет» (<keŋä- – «советоваться»), kiriš
(211v8) – «вход» (<kir- – «входить»);

7) аффикс -ğа/-gä//-qа/-kä//-ğu/-gü//-qu/-kü присоединялся к глаголу и

образовывал имя существительное: buzağu (126r8) – «телѐнок» (<buza- –
«родить»), körgü (230r10) – «представление» (<kör- – «видеть»), küzägü
(27v16) – «зять» (<küzä- – «ждать»);

49


background image

8) аффикс -ğučï/-guči (-ğu/-gu+čï/či) образовывал из глагола личное имя:

аlğučï (75r7) – «клиент, покупатель» (<аl- – «брать»), sаqlаğučï (24v9) –

«хранитель» (<sаqlа- – «хранить»), ičküči (212v1) – «пьющий» (<ič- – «пить»);

9) аффикс -lïğ/-lig//-lïq/-lik//-luğ/-lüg//-luq/-lük образовывал из имени

существительного имя прилагательное: аδаqlïğ (44r3) – «ногастый» (<аδаq –
«нога»), qazğuluğ (33r7) – «печальный» (<qazğu – «печаль»);

10) аффикс -lï/-li//-lu/-lü присоединялся к имени существительному и

образовывал имя прилагательное: köŋülli (195r2) – «волонтер, доброволец»
(<köŋül – «сердце»), sözli (195r2) – «имеющий слово» (<söz – «слово»);

11) аффикс -sïz/-siz//-suz/-süz образовывал из имени существительного

имя прилагательное: аsïğsïz (40r10) – «бесполезный» (<аsïğ – «польза»), em
gäksiz (130r11) – «без труда» (<emgäk – «труд»), körksüz (8r14) – «некраси
вый» (<körk – «краса»);

12) аффикс -ğ/-g//-q/-k//-ïğ/-ig//-ïq/-ik//-uğ/-üg//-uq/-ük образовывал имя

прилагательное от глагола: аčïğ (6r4) – «горький» (<аčï- – «прогоркнуть»)
(ДТС,4), tölük (115v18) – «дырка» (<töl- – «продырявиться»);

13) аффикс -lа/-lä в основном из имен существительных и частично

имени прилагательного образовывал глаголы, обозначающие выполнение
действия посредством предмета, описывающегося в корне слова: а)
образование глагола от имени существительного: аğula- (72r11) – «отравить»
(<аğu – «отрава»); б) образование глагола от имени прилагательного: аrïğla-
(83v16) – «очищать» (<аrïğ – «чистый»).

14) аффикс -dа/-dä//-tа/-tä, будучи фонетическим вариантом аффикса -lа/-

lä, образовывал глагол из некоторых слов: аldа- (126r5) – «обмануть» (<аl–
«обман»), ündä- (40r15) – «призывать» (<ün – «голос»).

15) аффикс -lаn/-län образовывает глаголы от имен существительных:

аzuqlan- (129r19) – «пропитаться» (<azuq – «пища»), čečäklän- (67r15) –
«расцветать» (<čečäk – «цветок»).

Слова, образованные присоединением аффикса к заимствованиям.

В произведении «Кысасы Рабгузи», считающемся памятником XIV века,
можно встретить множество персидских и арабских слов. Определенная
часть этих заимствований настолько впитана в язык памятника, что к ним
присоединяются тюркские аффиксы, в результате они участвуют в образо

вании новых слов и используются наряду с тюркизмами. В лексическом
составе изучаемого источника лексемы, созданные посредством присоеди
нения тюркских аффиксов к арабским словам, составляет 108, слова,
созданные персидскими корнями и тюркскими аффиксами – 47. в повести
при помощи следующих тюркских корней образованы новые слова от
арабских и персидских корней:

1. Аффиксы, образующие имена существительные от имен: Аффикс

–lïğ/-lig//-lïq/-lik//-luğ/-lüg//-luq/-lük образовывал из заимство ваний

абстрактные имена существительные, обозначавшие причастность к

предмету, понимаемого от корня. В то же время, этот аффикс участвовал в

образовании лексем, обозначавших такие семы, как ремесло, чин, состояние,


background image

50

отношение, связанность: а) персидские слова: gabrlik (203v1) – «огнепоклон
ничество»; б) арабские лексемы: maliklik (131v8) – «правление»; Аффикс
-čï/-či, присоединяясь к персидским и арабским словам, образует имена
существительные, обозначающие владельца ремесла, работы: zindānčï –
«темник» (87r16); yārïčï – «помощник» (197r13); fālčï – «провидец» (227v12).

2. Аффиксы, образующие имя прилагательное от имен:

-lïq/-lik//lïğ/-lik//luğ/-lüg. Данный аффикс, присоединяясь к заимствован

ному слову, образовывал лексему, обозначающую владение предметом, обоз
наченным корнем, причастность к нему: а) из персидских слов образовывал
имя прилагательное: аndāzаlïğ (209r8) – «форменный»; б) присоединяясь к
арабским лексемам, образовывал имя прилагательное: imānlïğ (37r7) –
«верующий»; māllïğ (29v18) – «богатый».

-sïz/siz/suz/-süz. Данный аффикс в основном образовывал имена прила

гательные, обозначавшие отрицание смысла, обозначенного в корне: 1)
образовывает имя прилагательное от персидского корня: umidsïz (34v3) –
«безнадежный»; hušsuz (72r15) – «бессознательный»; 2) образовывает имя
прилагательное от арабского корня: hujjatsïz (241r19) – «недоказанный»;
rahmsïz (185v20) – «беспощадный».

3. Аффиксы, образующие глагол от имен:

Аффикс -lа/-lä в изучаемом источнике образовывает повелительные

глаголы от заимствований-имен существительных: а) образует глагол из
персидских слов: ārzulа- (14v17) – «мечтать»; б) присоединяясь к арабским
лексемам, образует глагол: аnbаrlа- (90r16) – «ароматизировать»; izzаtlä- (227
r4) – «уважать»;

Аффикс -lаn/-län образует глагол из персидских и арабских слов: 1)

образует глагол от персидских слов: хоšlаn- (120v4) – «обрадоваться»; 2)
присоединяясь к арабским лексемам, образует глагол: qaviylan- – «усили
ваться» (84v18).

Заимствованный пласт

Заимствование иностранных слов в лексику различных сфер

существенно отличается между собой. В частности, если военная термино
логия расширялась за счет монгольских слов, административная, полити
ческая, торгово-финансовая, научная и религиозная лексика обогащалась в
основном за счет арабских и персидских слов. Появление в словарном
богатстве тюркских языков заимствований из согдийского, санскрита,
китайского рассматривается как результат близких отношений тюркских
народов с согдийским, индийским, китайским, хорезмским народами

1

.

В изучаемом источнике использовано всего 2561 лексема, относящаяся к

заимствованному пласту, из них 2151 - из арабского, 329 – из персидского,
55– из иврита посредством арабского языка, 14 – из греческого, 3 – из
китайского, 5 – из согдийского, 4 – из санскрита.


background image

1

Дадабаев Х. Общественно-политическая и социально-экономическая терминология в тюркоязычных

письменных памятниках XI-XIV вв. –Т.: Ёзувчи, 1991. –С. 133-134.

51

Заимствования из санскрита.

В источниках древнетюркского языка

было множество заимствований из санскрита, что можно проследить по
изучению «Древнетюркского словаря». Естественно, важную роль в этом
сыграли переводы из санскрита на тюркский язык. В старотюркском языке
заимствования из санскрита заметно поредели. В последнее время
большинство из них не смогло закрепиться в устном употреблении.
Сохранившиеся в тюркских языках, внешне почти превратились в исконные
слова. Наши наблюдения показали, что в языке «Кысасы Рабгузи»
заимствования из санскрита встречаются в очень малом количестве. В
частности, лексема

fil

, зафиксированная изначально в произведении Ахмада

Йугнаки «Атабат ал-хакайик» (ДТС,194), встречается в памятнике в
фонетической форме

pil

(209v8). В произведении Сейфа Сараи «Тюркский

Гюлистан» использована форма

fil

(101б2). По мнению А.М.Щербака,

отношение слова

пил

к лексическому слою иранских языков маловероятно.

Поэтому его можно сравнивать со словами

pilu

в санскрите и

piru

в

ассирийском (ИРЛТ,139-140). Кроме того, в словарном составе памятника
используется тюркский синоним данного термина –

yağan

(148r14).

Согдийские заимствования.

Смешанное проживание двух народов, их

взаимоотношения, религиозная общность, существующее двуязычие привели
к процессу словозамещения, обмену слов. Т.е. в языке тюрков появились
согдийские, а в языке согдийцев – тюркские заимствования. В частности,
согдийское заимствование

učmah/uštmah/ušmah

используется в «Кысасы

Рабгузи» в значении «рай» (71r2). Данное слово впервые используется в
«Кутадгу билиг» формах uštmah (ДТС,617), uzmaq (ДТС,621). В хорезмских
памятниках XIV века встречаются формы učmah (НФ,19б17); učtmah
(ХШ,15б13); uštmah (19б14)

;

učmaq (Мн.,307б5) заимствования. Кроме того, в

произведении используются синонимы термина – арабский

jаnnаt

(2r6),

персидский

bihišt

(3v4).

Китайские заимствования.

Общественно-политические, экономи

ческие, культурные взаимоотношения тюрков и китайцев восходят к
глубочайшей древности. В результате этих отношений словарный запас
тюркских языков пополнился китайскими заимствованиями. Как отмечает Х.
Дадабоев, в «Древнетюркском словаре» есть порядка 240 китайских лексем,
большая часть которых относится к культурной сфере

1

. Наши исследования

показали, что в языке рассматриваемого памятника есть следующие китайс

кие слова:

Слово

yinjü

(146r16) в «Кысасы Рабгузи» в значении «коралл,

жемчужина» в уйгурописьменных источниках, хранящихся в рукописном
фонде Берлина, используется в форме yenjü (ДТС,256). В «Диване»
приводятся его фонетические варианты

yenjü

,

jinjü

и отмечается, что первая


background image

форма была в употреблении у тюрков, вторая - у огузов (I,67). В то же время,
в словаре Махмуда Кашгари есть сведения о значении слова yenjü

1

Дадабаев Х. Общественно-политическая и социально-экономическая терминология в тюркоязычных

письменных памятниках XI-XIV вв. –Т.: Ёзувчи, 1991. –С. 136.

52

«служанка» (ДТС,256). Кроме того, в языке повести используется

персидский синоним лексической единицы –

gavhar

(96v6).

Греческие

заимствования.

В письменных источниках отражено, как в VI-V вв. до н.э.,

т.е. во времена Ахеменидов греческие караваны шли через Великий
шелковый путь, Иран и Центральную Азию, переходили в Индию, Китай,
Алтай, достигая Южной Сибири. В данном случае необходимо отметить, что
множество греческих рукописей, относящихся к различным научным сферам,
переводились на арабский язык. Значит, греческие заимствования проникли в
тюркские языки в результате многовековых культурных отношений, а также
посредством арабского языка. В произведении «Кысасы Рабгузи» греческие
заимствовании весьма малочисленны и заимствованы они в основном
посредством арабского языка. В частности, термин

zumurrud

(218v9) в

рассматриваемом источнике обозначает «изумруд» В хорезмских памятниках
XIV века есть формы zumarrad (НФ,19б16), zumurrud (ХШ,14а10). Вместе с
тем, в повести исполь зуется арабский синоним данного термина –

zabarjad

(119r17).

Арабские заимствования.

В произведении «Кысасы Рабгузи», счи

тающемся памятником XIV века, ввиду того, что оно посвящено описанию
жизнедеятельности пророков, Кораническим сюжетам и основывается на
Коране, Сунне и других религиозных источниках, есть множество арабизмов.
В словарном запасе памятника арабские термины по количеству стоят на
втором месте после тюркских.

Рабгузи в значении «слово» использует арабский термин

kalima

(52v19).

Заимствование использовано в такой семе в произведении «Нахдж ал
Фарадис» (83б5). Вместе с тем, в повести есть случаи, когда лексема
используется в составе словосочетаний с изафетом, обозначая «краткую
речь»:

Rasul kalimа-i tavhid qïldï

(197r4). Kalimat →калима форма глагола

kalаma со значением «говорил» в первом масдаре kalim(un) слова с
добавлением окончания –at(un); в арабском языке он означает «слово»,
«слова», «краткая речь». В узбекском языке он используется в основном для
обозначения семы «слово» (ЎТЭЛ,II,193). В исследуемом источнике
используются другие его синонимы – тюрские

söz

(120v4),

sаv

(59r16),

арабские

kаlām

(120r13),

qavl

(146r12)

, luğat

(37v18)

, ibārаt

(84v2)

, lаfz

(179v3).

Заимствования из иврита через арабское посредство.

В лексике

произведения «Кысасы Рабгузи» есть 49 слов из иврита, заимствованных

через арабское посредство. Они, в основном, состоят из антропонимов,

обозначающих имена ангелов, пророков и их родственников: Jabrāil – «ангел

предствестник, Гавриил», Nuh – «Ной», Hājаr – «жена Авраама», Маryаm –


background image

«Мария, мать Иисуса», Sām – «Сим, сын Ноя» и др. Имена пророков вошли в

тюркский язык начиная с VII–VIII вв. В данном случае уместно упомянуть,

что имена пророков перешли в Коран по большей части из Библии. В

процессе перехода от одного языка в другой эти имена подвергались

фонетическим изменениям и считались для народов Центральной Азии

53

мусульманскими именами. Поэтому в дальнейшем имена этих пророков
начали использоваться как имена личные

1

.

Персидские заимствования.

В переходе персидских слов в узбекский

язык важное место занимали следующие факторы: а) проживание узбекского
и таджикского народа издревле по соседству, смешанно, в одном
общественном строе, едином экономическом и культурно-духовном
пространстве; б) распространение узбекско-таджикского и таджикско
узбекского билингвизма; в) долгое продолжение традиций создания книг на

персидском языке; г) важное место персидского языка в Кокандском ханстве
и Бухарском эмирате; д) общность в литературе, искусстве, культуре и
обычаях

2

.

В произведении «Кысасы Рабгузи» есть 321 исконных персидских слов,

а также 9 персидских лексем, образованных от арабских заимствований. В
частности, слово

yābān

– «пустыня» (41,3), зафиксированное в первом

«Тафсире», продолжало использоваться в «Кысасы Рабгузи» в своем
исконном значении:

Мeni yinjulärim birlä yābānğа ïzğïl

(69r9). В хорезмских

памятниках XIV века используются формы yābāн (НФ,105б15), yāpān
(ХШ,54а6). Кроме того, в изучаемом источнике используются тюркские
синонимы лексемы –

yаzï

(61v15), а также арабизм

sаhrā

(138v1).

Четвертая глава диссертации называется

«Семантические свойства

лексического состава произведения Кысасы Рабгузи»

, в ней обращается

внимание на то, что каждое слово в языке возникает различными путями
согласно требованиям жизни, поэтому исторические процессы влияют на
семантические изменения слова, а в результате развития науки и техники
формируются термины, большая часть которых образуются при помощи
использования слов в новых значениях. В то же время, в данной главе
анализируются полисемантические и неизмененные в смысловом аспекте
слова, сужение значения, расширение семантики, смысловой переход
лексемы и другие лексико-семантические процессы.

Лексико-семантические процессы (полисемия, омонимия, синонимия,

антонимия) как и в общелитературном языке, в исследуемой работе
происходили с лексическими единицами. Ниже мы остановимся на каждом
из этих явлений.

Полисемия.

Полисемантическая, несмотря на обилие значений,

считается одним словом. Необходимо также отметить, что полисемия
определяется в основном контекстуально. Т.е. полисемантические лексичес
кие единицы используются в тексте очень часто, что делает его более


background image

выразительным и красивым. Это можно проследить на примере «Кысасы
Рабгузи». Наши исследования показали, что явление полисемии
прослеживается в основном в лексических единицах, относящихся к именам,
глаголам, использованным в повести. В частности, термин

аltun

в древ

нейших памятниках древнетюркского языка и уйгурских деловых

1

Ҳусанов Н. XV аср ўзбек ѐзма ѐдгорликлари тилидаги антропонимларнинг лексик-семантик ва услубий

хусусиятлари. –Т.: Ёзувчи, 1996. –Б.27.

2

Жамолхонов Ҳ.А. Ҳозирги ўзбек адабий тили. 2-қисм. –Т.: Низомий номидаги ТДПУ, 2004. –Б. 55.

54

документах XII – XIV вв. имел значения 1) «золото»; 2) «золотая монета»; 3)

«предмет из золота, либо облицованный им» (ДТС,142). В «Тафсире»
(139б13; 136б10) и хорезмских источниках ХIV века (ХШ,11а6; НФ,213а14)
слово используется в первых двух семах. В исследуемом памятнике лексема
имеет следующие значения: а) «золото» (109v18); б) «золотая монета»
(46v16); в) «покрытый золотом» (125v9).

Несмотря на то, что лексическое значение слова довольно стабильно, на

протяжении долгих лет оно будет видоизменяться в силу нескольких
факторов: 1) экстралингвистические факторы – общественно-экономическая
жизнь, мышление, развитие мысли и другие; 2) Лингвистические факторы –
отношение языковых единиц внутри языковой системы

1

. Смысловое

изменение слов считается сложным и разнообразным процессом. В
частности, сужение, расширение смысла лексемы, приобретение новой семы
есть результат долгих трансформаций. В этом смысле в «Кысасы Рабгузи»
лексемы можно разделить на три группы в соответствие с изменениями в их
смыслах: а) слова, в семантической структуре которых произошло сужение;
б) лексемы, подвергнутые расширению смысла; в) лексемы, приобретшие
новые семы.

Лексемы, в семантической структуре которых произошло сужение.

Сужение смысла – это переход смысла, изначально обозначавшего более
широкое понятие, в обозначение более узких понятий. В сужении лексичес
кого значения часть его референтов дифференцируется и обозначается
другими именами. В результате в смысле лексемы происходит сужение. В
лексическом составе исследуемого памятника в случае с рядом лексем
случилось сужение смысла, т.е. часть сем слова вышла из употребления. В
частности, глагол

аrtat-

в древнетюркских эпитафиях и поэме «Кутадгу

билиг» Юсуфа Хас Хаджиба обозначает: 1) «умирать»; 2) «разрушаться,
уничтожаться»; 3) «использовать»; 4) «ломать»; 5) «неправильно интер

претировать» (в переносном смысле); 6) «расщеплять» (ДТС, 127). Лексема

не встречается в «Тафсир»е и хорезмских памятниках XIV века, но в
источнике, взятом в качестве объекта исследования, сохранил только одно
свое значение – «ломать»: ...

men nаmāz qïlurdа bir dev kirdi namāzïmnï

аrtаtğаlï

... (146r13). В данном случае это слово создало смысловой ряд с

глаголом

buz-

:

Qurtqа buzar miŋ išni qayrа tüzär tiläsä

(80v14).

Слова, подвергнувишеся расширению смысла.

Данный процесс в


background image

лексике «Кысасы Рабгузи» произошел за счет продвижения однозначного
слова в сторону полисемии, его обогащения новыми смысловыми оттенками,
расширением семантической структуры многозначных слов и формирования
переносных значений. Например, лексема

tutuğ

в древнейших источниках

тюркского языка использовалась в значении «залог, плата» (ДТС,592). Слово
в «Тафсир»е продолжало свое исконное значение (118,6). В «Нахджул
Фарадис»е означает «залог, плата» (НФ,82б10), в «Хосроу и Ширин» «часть
юрты» (ХШ,103б10). В исследуемом же источнике наблюдаются семы

1

Жамолхонов Ҳ.А. Ҳозирги ўзбек адабий тили. 2-қисм. – Т.: Низомий номидаги ТДПУ, 2004. – Б. 21.

55

«залог, плата», «пленный» данной лексемы: ...

men ne sendin tutuğ

qolarmen...tedi

(230v19);

Ular Kа’bnïŋ tutuğlarï аrasïndа оlturur erdilär

(227r21).

Анализируемое слово происходит от глагола

tut-

(ДТС,591) в значении

«держать» посредством присоединения аффикса

-(u)ğ

, образую щего имя

существительное.

Лексемы, приобретшие новые значения.

Лексические единицы,

использованные в «Кысасы Рабгузи», как стало ясно в ходе наших исследо
ваний посредством их изучения в сравнительном аспекте с лексическим
богатством древнетюркского и старотюркского языков, в некоторых случаях
изменялись в своей лексической структуре. Следует отметить, что в языке
исследуемого произведения такие лексемы составляют меньшинство. Еще
надо упомянуть, что первоначальные значения данных слов, изученных
нами, вышли из употребления, и они перешли на обозначение новых сем.

Слово

Yasïmuq

впервые встречается в уйгурописьменных документах

из фонда рукописей Берлина в значении «просо» (ДТС,245). Фитоним в
хорезмских памятниках XIV века использовался в форме yasmuq (НФ,22б1),
обозначая «чечевицу»:

...оrtančïsï nохud аndazasinčä, kičigi yasmuq

аndazasinčä

(ҚР,180v9). Данное имя существительное возникло от древне

тюркского глагола

yas-

в значении «расширяться» посредством

присоединения аффикса

-muq

(ЎТЭЛ,I,145).

Омонимия.

В омонимии выделяется два явления: омонимы и

омоформы. Омонимы – это лексемы с одной формой, но разными значе
ниями, не имеющими связи. Они также называются омонимическими
омолексемами. Омоформы же слова, которые равны только в некоторых
грамматических формах. Они также называются омоформческими омолек
семами

1

.

Чтобы две лексические единицы с отличными сторонами выражения

оценивались омонимическими омолексемами, они должны быть тождест
венны с точки зрения грамматического формирования, а для этого они долж
ны относиться к единой части речи; если они будут относиться к другим
частям речи, они должны быть одинаковыми хотя бы с точки зрения
грамматического формирования

2

. В лексическом составе изучаемого источ

ника встречаются следующие омонимические омолексемы:


background image

1) существительное+существительное: аδаq «нога» (36r2) – аδаq «чаша»

(249r12); 2) глагол+глагол: аŋ- «вспоминать» (11v7) – аŋ- «быть без сознания»
(76r9); 3) прилагательное+прилагательное: yašlïğ «старый» (28r12)– yašlïğ
«слезы» (75v15).

Чтобы две лексические единицы с отличными сторонами выражения

оценивались омоформическими омолексемами, они должны быть отличны с
точки зрения грамматического формирования. Для этого они должны иметь
различные грамматические формы

3

. В языке памятника использовано

несколько омоформических омолексем:

1

Жамолхонов Ҳ.А. Ҳозирги ўзбек адабий тили. 2-қисм. –Т.: Низомий номидаги ТДПУ, 2004. –Б. 41-42.

2

Раҳматуллаев Ш. Ўзбек тили луғатининг туркий қатлами –Т.: Университет, 2001. –Б. 323.

3

Раҳматуллаев Ш. Ўзбек тили луғатининг туркий қатлами –Т.: Университет, 2001. –Б. 331.

56

а) существительное+глагол: аğ «западня» (144v14) – ağ- «повышаться»

(53r7); б) существительное+прилагательное: ögsüz «сирота» (131r2) – ögsüz
«бессознательный» (72r1); в) существительное+числительное: yïğač «дерево»
(11v5) – yïğač «единица измерения пройденного пути» (23r10); г) сущест
вительное+глагол: qoš «парный» (77v2) – qoš- «соединять» (210v17); д)

прилагательное+глагол: аq «белый» (16v7) – аq- «течь» (16v6); д)
наречие+глагол: аz «мало» (106r20) – аz- «ошибаться с пути» (190v21); е)
числитель- ное+глагол: qïrq «40» (12r10) – qïrq- «резать» (179v10) и др.

Синонимия.

В исследуемом источнике использовано множество лексем

синонимов, которые делятся на исконно тюркские и заимствования из
арабского и персидского.

1. Синонимия тюркских слов видна в следующих словах,

использованных в рассматриваемом памятнике: а) существительное: barmaq
(208r16) – ernäk (37v10) «палец»; б) прилагательное: аq (16v7) – ürüŋ (13v4)
«белый»; в) наречие: аδïn (10v14) – özgä (23v6) – bašqа (122v13) «другой»; г)
глагол: аt- (41v20) – čal- (17v16) «стрелять»; qar- (182r1) – qoš- (210v17) «сме

шивать».

2. Синонимия тюркских и заимствованных терминов. В исследуемом

источнике множество арабских и персидских заимствований, которые
использовались для обогащения лексических пар:

а) синонимия тюркских и арабских слов: taŋ (33v3) – ҳайрат (139v11)

изумление»; б) синонимия тюркских и персидских слов: аğač (120r20) – daraxt
(148v15) «дерево»; в) синонимия арабских слов: āхirat (53r4) – qiyāmat
(123r1) – uqbā (10v18) «апокалипсис»; г) синонимия персидских и арабских
слов: аbdāl (201r7) – darviš (124r7) «дервиш»; д) синонимия персидских слов:
gabr (122v19) – muğ (231v2) «огнепоклонник»; е) синонимия тюркских,
персидских и арабских слов: yazuq (21v22) – аyb (21r19) – gunāh (98v21)
«грех».

Антонимия.

Большинство антонимов, использованных в «Кысасы

Рабгузи», являются тюркскими словами, и составляют ряд слов с проти


background image

воположными значениями. А заимствованная терминология обеспечивает
расширение данных рядов. На основе проведенного исследования мы опре
делили, что в системе лексических единиц, использованных в памятнике,
противоположный смысл был передан при помощи двусоставных слов,
состоят из исконно тюркских и заимствованных слов из арабского и
персидского языков. Тому подтверждение антонимические ряды, приводи мые
ниже:

1. Антонимия тюркских слов. Лексические антонимы, использованные в

статье, относятся в основном к именам, наречиям и глаголам: 1) имена су
ществительные: yağï (32r20) «враг» – eš (46r17) «друг»; 2) имена прилага
тельные: аčïğ (13r7) «горький» – süčük (6r1) «сладкий»; 3) наречия: öksük
(215r16) «мало» – üküš (19v12) «много»; 3) глаголы: uruš- (133v3) «воевать» –
yaraš- (77r6) «мириться».

2. Антонимия тюркских и арабских слов: toquš (50r5) «битва» – sulh

(226v1) «договор и мире»; аsïğ (161v11) «прибыль» – zarar (25r1) «ущерб».

57

3. Антонимия тюркских и персидских слов: bulun (46v7) «пленный» –

āzād (166v5) «свободный»; qarabaš (36v7) «наложница» – bandа (102v20)
«раб».

4. Антонимия арабских слов: ājiz (48v9) «малосильный» – qaviy (61v13)

«сильный»; ālim (19v18) «ученый» – jāhil (145r10) «невежда». 5. Антонимия
арабских и персидских слов: habib (122v19) «друг» – dušman (67v9) «враг»;
jannat (2r16) «рай» – dozax (3v4) «геенна». 6. Антонимия персидских слов:
kam (152v9) «мало» – bisyār (219v9) «много»; хājа (163v9) «владетель» –
banda (102v20) «раб».

ВЫВОДЫ

1. Статистическое изучение лексики произведения «Кысасы Рабгузи»,

считающегося памятником XIV века, позволяет создать полное понимание
относительно количества лексических единиц в произведении, а также
количества исконных и заимствованных слов и словесном мастерстве автора.
В повести использовано всего 5511 лексем, 2950 из которых тюркские, 2151–
арабские, 329 – персидские, 55 – из иврита, 14 – греческие, 3 – китайские, 4 –
из санскрита, 5 – согдийские. Как видно, в обогащении словарного запаса

произведения наряду с тюркскими словами особое место занимали и
заимствования.

2. В источнике, взятом в качестве объекта исследования, есть всего 3067

имен существительных (2517 из них имена нарицательные, 550 – имена
собственные. 2252 из 2517 имен нарицательных - корневые слова, 265 –
производные, 402 из 550 ономастических терминов - антропонимы, 83 –
топонимы, 33 – астропонимы, 19 – зоонимы, 13 – названия идолов), 521 имя
прилагательное (258 из них корневые, 253 - производные), 169 имен
числительных (143 из них производные, 26 - корневые), 65 местоимений, 991


background image

глагол (976 из них исконно тюркские, 4 – арабские, 11 – лексемы,
образованные от персидских корней), 52 наречия (33 из них тюркские, 11 -

персидские, 8 - арабские), 38 послелогов (14 из них корневые, 12 –
существительных-послелога, 8 – наречий-послелогов, 4 – прилагательных
послелогов), 27 союзов (18 из них равные союзы, 8 – подчинительные), 5

частиц, 9 модальных слов, 6 междометий и 29 словосочетаний с изафетом. 3.
Изучение лексики произведения посредством его деления на тематические
группы еще раз показывает, какие лексические единицы использованы в
каких сферах общественной жизни, позволяет проследить их историческое
развитие, являясь одним из наиболее эффективных способов сравнительного
изучения исторического и современного состояний лексем. На основе наших
наблюдений стало известно, что в исследуемом памятнике использованы
слова, относящиеся к 114 тематическим группам. Вместе с тем, в
формировании этих групп важное место занимают слова, заимство ванные из
других языков.

4. В результате генетического изучения слов, приведенных в повести,

стало известно, что основу ее лексики составляют слова тюркского пласта, а

58

этот пласт, в свою очередь, состоит из корневых слов, бывших в употреб
лении в памятниках древнетюркского языка, а также в старотюркском языке
XIV века, лексем, образованных с их помощью, а также терминов, образован
ных при помощи заимствований, принявших тюркские аффиксы, (всего
использовано 2950 тюркских лексем, 2795 из них исконно тюркские, 108
образованы от арабских, 47 – от персидских корней, взявших тюркские
аффиксы), кроме того, из санскритских, согдийских, китайских, греческих,
арабских, древнееврейских, персидских слов, заимствованных для отобра
жения различных новых понятий, возникших в результате изменений,
случившихся в различных сферах общественно-политической, экономичес
кой, научной и культурной жизни.

5. Архаизмы, использованные в языке памятника, примечательны тем,

что проявляются в различных формах на протяжении внутреннего развития,
тем самым определяя связи старотюркского литературного языка с древне
тюркским языком. В повести большинство из них сохраняют исконное
значение, с некоторыми случилось сужение или расширение смысла, а
некоторые использованы в образовании новых лексем. В обогащении
лексики произведения важное место занимают внутренние возможности, т.е.
образование слов при помощи аффиксов, бывших в активном употреблении в
древнетюркском и старотюркском языках: от -čï/-či существительное от
глагола и имен, -lïğ/-lig//-lïq/-lik//-luğ/-lüg//-luq/-lük – существительное от
имен и глаголов, прилагательное от имен, -k//-uq/ük//-uğ/üg-//-аq/-аğ//-ïğ//-ig//-
ïq/-ik существительное от глаголов, -sïz/-siz//-suz/-süz прилагательное от
существительных, -lа/-lä глаголы от существительных и прилагательных.

6. В словарном составе памятника используются заимствования,

которые участвовали в образовании новых слов. В частности, часть араб ских


background image

и персидских заимствований соединялись с такими аффиксами, как -
lïğ/-lig//-lïq/-lik//-luğ/-lüg//-luq/-lük, -čï/-či, -sïz/-siz//-suz/-süz, -lа/-lä, -lаn/-län и
образовали всего 155 новых слов, использовавшихся наравне с тюркскими
словами. Кроме того, аффиксы -bа, -nā, -gāh, -zādа, вошедшие из персидского
языка, образовали новые лексемы от арабских и персидских заимствований.
Но таких заимствований меньшинство – нами зафиксировано всего 9 таких
слов.

7. 2561 слов, относящихся к заимствованному пласту, важны в

наблюдении за процессом формирования и развития лексического фонда
языка, и определении роли других языков в развитии тюркских языков, в
частности, узбекского языка. Лексические единицы, относящиеся к заимство

ванному пласту, как выяснилось при наших исследованиях, состоят из терми
нов древнетюркского и караханидского периодов, которые в большинстве
своем сохранили исконное значение, а в некоторых наблюдается расширение
и изменение смысла.

8. Изучение слов с выделением их сем даѐт возможность определить

точки взаимосвязи лексических значений, а также их различные свойства и
признаки. А это, в свою очередь, помогает определить семы, служащие для
формирования лексического и производного значений и путей смысловых

59

переходов. Кроме того, наши исследования показали, что явление полисемии

случилось в словах, использованных в повести, относящихся к именам,
глаголам и частично другим частям речи. Полисемия помогает создать
представление о семантическом развитии языка и источниках его
обогащения.

9. Изменение лексического значении слов является долгим процессом, в

словарном богатстве произведения «Кысасы Рабгузи» наблюдается три вида
изменения значения: а) слова, в семантической структуре которых слу чилось
сужение; б) лексемы с расширением значения; в) лексемы, при обретшие
новые семы.

Наблюдаемое в лексическом составе повести сужение смысла является

продуктом развития общества, это, в основном, возникает в результате
движения полисемантических слов в сторону моносемантичности и
обозначения их исконных сем при помощи других лексем, относящихся к
исконной и заимствованной лексике, а расширение смысла, в свою очередь,
произошло в результате расширения смысловой структуры полисеманти
ческих и моносемантических лексем, формирования различных сем, развития
переносных смыслов. Кроме того, использование некоторых лексем в словар

ном запасе исследуемого памятника, которые зафиксированы в первых
источниках древнетюркского и старотюркского языков, говорит о своеобраз
ности стилистики писателя.

10. В словарном запасе исследуемого памятника зафиксированы изо

морфные, изосемантические и антонимические слова, которые занимают
важное место в изучении лексики старотюркского литературного языка, в


background image

частности, определении его омонимических, синонимических и антоними
ческих рядов. Ибо автор продуктивно использует синонимы, омонимы и
антонимы в описании событий, усилении их чувствительности, художест
венности, глубинном анализе духовных переживаний пророков в описании
их жизненного пути.

60

SCIENTIFIC COUNCIL WITH THE NUMBER OF

14.07.2016.Fil.09.01 WHICH GIVES THE DEGREE OF DOCTOR OF

SCIENCE UNDER THE TASHKENT STATE INSTITUTE OF

ORIENTAL STUDIES

TASHKENT STATE UNIVERSITY OF UZBEK LANGUAGE AND

LITERATURE NAMED AFTER ALISHER NAVOI

ABSUSHUKUROV BAKHTIYOR


background image

BURKHONOVICH LEXICS OF «QISASI

RABGHUZI»

10.00.05 – Asian and African Languages and Literature

(philological sciences)

ABSTRACT OF DOCTORAL DISSERTATION

Tashkent – 2017

61

The subject of doctoral dissertation is registered by Supreme Attestation Commission at the

Cabinet of Ministers of the Republic of Uzbekistan in number 30.09.2014/В 2014.5.Fil234.

Doctoral dissertation was carried out at the Cathedral of the Uzbek Linguistics of the Department

of Uzbek Philology of Tashkent State university of Uzbek language and literature named after Alisher
Navoi.

Abstract of the dissertation in three languages (Uzbek, Russian, English) is playced on the web

page www.tashgiv.uz and Information-educational portal «ZiyoNet» to the address www.ziyonet.uz.

Scientific consultant: Dadabaev Khamidulla Aripovich

Doctor of Philological Sciences, Professor

Official opponents: Sadikov Kasimjan Pazilovich

Doctor of Philological Sciences, Professor

Nuriyeva Fanuza Shakurovna


background image

Doctor of Philological Sciences, Professor

Kazan Federal University

Khusanov Nishonboy Abdusattorovich

Doctor of Philological Sciences

Leading organization:

Samarkand State University

Defense of dissertation will take place on «___» _____________ 2017 at____a.m. at a meeting of

the Scientific Council 14.07.2016.Fil.09.01 on award of Scientific degree of Doctor of Philological
Sciences at Tashkent State Institute of Oriental Studies, Uzbekistan State University of World Languages,
and National University of Uzbekistan (аddress: 100047, Tashkent, Shakhrisabz street, 16. Phone
number.: (99871) 233-45-21; fax: (99871) 233-52-24; e-mail: sharq-ilmiy@mail/ru).

Doctoral dissertation could be reviewed in the Information Resource Centre of Tashkent State

Institute of Oriental Studies (registration number __. Address: 100047, Tashkent, Shakhrisabz street, 16.
Tel.: (99871) 233-45-21.

Abstract of dissertation sent out on «___» ___ of ___________ 2017.

(Protokol at the register № on «___» _____________ 2017).

A.M. Mannonov

Chairman of the Scientific Council conferring

scientific degree of doctor of science, Doctor

of Philological Sciences, Professor

Q.Sh. Omonov

Scientific Secretary of the Scientific Council

conferring scientific degree of doctor of

science, Doctor of Philological Sciences

А. Kuranbekov

Chairman of Scientific seminar at the

Scientific Council conferring scientific degree

of doctor of science, Doctor of Philological

Sciences, Professor

62

INTRODUCTION (abstract of doctoral dissertation)

The urgency and relevance of the theme of dissertation.

XX century in the

world linguistics is considered the time of formation of the history of language and
its transformation into the independent discipline. This area, which studies the
language of the ancient written sources in the diachronic aspect, is raising new
challenges for science. The study of the lexical-semantic features of the ancient
sources is from a number of selected issues. «Qisasi Rabghuzi» by Burkhoniddin
Rabghuzi, which is equally valuable to all Turkic nations who live in the Middle
Asia, occupies a special place in the world literature. Because this monument is
one of the spiritual riches, which tells the story of the development of society in the


background image

Turkic language, also familiarize Turkic peoples with religious and educational
values of the world. That‘s why it is important to study of scientific issues related
to the contribution of our great ancestors of the Uzbek and world spiritual treasury
of scientific heritage, location and prestige of our native language at the
international level, its relationships with other languages, the prospects of
development of the Uzbek language and literature.

Independence gave a chance to study enormous spiritual heritage, rich history

of our nation. As stated, «We have to emphasize, that independence gave us a
chance in understanding our national mentality, our value, our customs, our holy
religion Islam, to re-establish the names and heritage of our great antestors, saints
and scientists, our pride, and to raise our children with our national and general
human values»

1

.

XIII–XIV centuries were the difficult period in history of Turkic languages.

In this period in the territories of Middle Asia and Golden Horde the number of
masterpieces was written, and their language peculiarities differed from each other,
and phonetic, lexical, and morphological features of Oghuz-Qipchaq, Qarluq
Uyghur groups were reflected in all of them. The majority of these works were the
basis of the foundation of Uzbek literary language. One of them is «Qisasi
Rabghuzi». Various lexical units of such fields as social politics, social-economics,
military, culture, religion, daily life, occupation and handicraft, geography of our
ancestors lived during ХIII–ХIV centuries are used in «Qisasi Rabghuzi» by
Burkhoniddin Rabghuzi, one of the first prose works of Turkic literature. These
lexical units, in turn, provide important information about the mode of life,
language, culture, traditions of our nation in those times. Thus, studying the
vocabulary is important not only in deeply elucidating the history of Uzbek nation
scientifically, but in studying the history of Uzbek language and literature.

This thesis is served a certain extent for the implementation of the tasks

defined by the Decree of the President of the Republic of Uzbekistan dated by July
8, 2014 PP-2204 «On measures to improve the structure of the Academy of
Sciences of Uzbekistan, also strengthening the integration of academic science and
higher education of the Republic», the Decree dated by 13 May 2016 CP-4797

1

Каримов И. А. Она юртимиз бахту иқболи ва буюк келажаги йўлида хизмат қилиш

энг олий саодатдир.

Т.: Ўзбекситон, 2015. –Б. 71.

63

«On the organization of the Tashkent state University of the Uzbek language and

literature named after Alisher Navoi», Resolution of the Cabinet of Ministers of
the Republic of Uzbekistan dated by May 13, 2016 № 152 «About the organization
of activity of the Tashkent state University of Uzbek language and literature
Alisher Navoi» and other legal documents relating to the field.

Relevant research priority areas of science and developing technology of

the republic

. Current dissertation is written in the framework of the main branch

1.3.F.1. «Market economy, the development of society, theory of the state and
law».


background image

A review of international research on the topic of dissertation

1

. In the

leading scientific centers and higher educational institutions of the world,
particularly in the Hamburg University in Germany (Germany), University of
Strasbourg (France), Ankara University (Turkey), University of Copenhagen
(Denmark), Moscow State University, Sankt-Petersburg State University, Kazan
Federal University, Institute of Linguistics of the Academy of Sciences of
Tatarstan (Russia), Kazakhstan Institute of Education (Kazakhstan), Tashkent State
University of Uzbek language and literature carried out researches in Lexicology,
Turkology studies.

The following scientific results on subject of the thesis have been achieved in

the world, in particular: elucidated philosophical and artistic properties of narrative
in the work devoted to Iskandar Zulkarnain and methodical features of poetry of
Rabghuzi (Hamburg University in Germany); studied syntactic properties of the
work based on a comparison of the London manuscript with other versions
(University of Strasbourg); in the book «Samples of Turkic dialects» justified
reasonably place of ideas in human civilization, expressed in narratives in the
work, devoted to prophets Ismail and Joseph (Ankara University); published a
facsimile of the oldest manuscript of the work, totaling 248 pages, each page of
which consists of 21 lines (University of Copenhagen); elucidated linguistic
property of book sections devoted to Prophet Ismail, construction of Ka‘ba and
sons of the prophet Isaac by comparing original manuscript in the library of Asian
Museum and another version stored in the State Public Library (Moscow State
University); justified artistic property of the narratives of Jesus and Mary through
comparative analysis (State University of Sankt-Petersburg); determine the textual,
phonetic and morphological aspects of the book (Kazan Federal University); for
the first time published full text of the «Qisasi Rabghuzi» on the basis of the St.
Petersburg and Kazan manuscript versions (Institute of Linguistics of the Academy
of Sciences of Tatarstan); defined artistic and ideological properties of the «Qisasi
Rabghuzi» (Kazakhstan Institute of Education).

In world linguistics carried out research priorities for the interpretation of the

language properties of rare monuments in connection with the formation and
development stages of a certain nation or language, priority scientific-theoretical,

1

Comments of foreign researches on dissertation theme are implemented on the source of web-sites www. uni

hamburg.de.; www. unistra.fr.; www. uclouvain.be; www.tisbi. ru; www.antat.ru; www.linguanet.ru; www.utu.fi
(en.ankara. edu. tr); www. spbu. ru; www. ku.dk.; www. msu. ru; www. kaznpu.kz and others.

64

functional-semantic, comparative and historical methods in the methodological

approaches in study of written monuments, justification of theoretical lexicography
rules through learning language of ancient works, definition of place of manuscript
sources in the development of language and society.

The degree of study of the problem.

It is acknowledged specialists in Turkic

philology such as A.Borovkov, S.Mutalibbov, Gh.Abdurakhmonov, A.Najib,
E.Fozilov, Q.Makhmudov, Q.Karimov, H.Nematov, H.Dadaboev, Q.Sodiqov, Aysu


background image

Ata

1

played an important role that in studying vocabulary of Old Turkic language.

But still «Qissasi Rabghuzi» was not an object of a special study. Because in
Soviet period the work was considered as a religious book and even studying the
language of the work was not allowed. Therefore the study of this subject should
be considered as a result of lifting the study of the spiritual heritage of our country
to the level of state policy.

There are several manuscript copies of the work rewritten in various times,

and they are in different libraries and founds of manuscripts of the world. The
earliest version of the work was compiled as a book in XV century and it is in
British museum. Another one of the oldest copies is in Saint Petersburg department
of the institution of oriental studies of Russian Academy of sciences; the number
of this copy is С-245, it is assumed that this copy belongs to XV - XVI centuries.

In 1948 the Danish textualist K.Gronbech published the facsimile of the

London version of the manuscript, which is considered the ancient copy of the
manuscript

2

. Y.Schinkewitsch

3

analyzed the syntax of the manuscript comparing

the London version with other versions, A.Abrajeyev

4

studied compound words of

the manuscript. In 1969 O.Mirzakarimova defended candidate‘s thesis devoted to
the morphological features of the work

5

.

In 1990-1991 the book based on London version of the manuscript was

published in Cyrillic alphabet by the group of researchers in the Institution of
Manuscripts named after Khamid Sulaymanov of the Academy of Sciences of
Republic of Uzbekistan

6

. Based on that version, in 1993 I.Ostanaqulov defended

the candidate‘s thesis the subject of which was «Qissasi ar-Rabghuzi is a literary

1

Боровков А.К. Лексика Среднеазиатского тефсира XII-XIII вв. -М: Изд-во восточной лит-ры, 1963; Маҳмуд Кошғарий

Девону луғотит турк. Таржимон ва нашрга тайѐрловчи С.Муталлибов I-III. -Т: ФАН, 1960-1963; Девону луғотит турк.
Индекс-луғат, Ғ.Абдураҳмонов ва С.Муталлибов иштироки ва таҳрири остида. -Т: ФАН, 1967; Наджип Э. Тюркоязычный
памятник XIV века «Гулистан» Сейфи Сараи и его язык. –Алма-Ата: Наука, 1975; Историко

сравнительный словарь тюркских языков XIV века: на материале «Хосрау и Ширин» Кутба. – М: Наука, 1979; Фазылов

Э.И. Староузбекский язык: Хорезмийские памятники XIV века Т. I-II. -T: ФАН, 1966-1971; Маҳмудов Қ. Аҳмад
Югнакийнинг «Ҳибатул-ҳақойиқ» асари ҳақида: кириш, фонетика, морфология, матн, транскрипция, шарҳ, луғат. Т:
ФАН,1972; Юсуф Хос Ҳожиб. Қутадғу билиг (Транскрипция ва ҳозирги ўзбек тилига тафсиф. Нашрга тайѐрловчи
Қ.Каримов. –Т: ФАН, 1971; Нигматов Х. Морфология языка восточнотюркских памятников XII-XIII вв. Автореф. дисс.
док. филол. наук. –Баку, 1978; Дадабаев Х. Общественно-политическая и социално-экономические терминология в
тюркоязычных письменных памятниках XI-XIV вв. –Т.: Ёзувчи, 1991; Содиқов Қ. XI-XV аср уйғур ѐзувли туркий
ѐдгорликларнинг график–фонетик хусусиятлари. Филол. фан. д-ри дисс-яси. –Т., 1992;

Nāsirüd-din bin Burhanüd-din

Rabguzi. Kisasül–enbiya. I cilt. – Аnkara, 1997. -616 s; II cilt. – Аnkara, 1997. - 820 s.

.

2

Grohbech K. Rabguzi Narrationes de Prophetis. Cod. Mys. Brit. Add. Kopenhagen, 1948.

3

Schinkewitsch Y. Rabguzis Syntax. MSOS II. 1926. -S. 130-172.

4

Абражеев А. Сложные предложение(гипотаксис) в прозе «Кисасул-анбия» Рабгузии – писателя XIV века.

Труды Узбекского государственного университета. –Самарканд, 1957. Вып. 73. –С 125-140.

5

Мирзакаримова У.

Морфологические особенности «Кисаси Рабгузи». Автореф. дис. ... канд. филол. наук. – Т., 1969.

6

Носируддин Бурҳонуддин Рабғузий. Қисаси Рабғузий. Биринчи китоб. –Т.: Ёзувчи, 1990. -240 б.; Иккинчи

китоб. –Т.: Ёзувчи, 1991. -272 б.

65

work»

1

. A.Khalilulina studied writing, phonetic and morphological features of the

work comparing the Ilminscki‘s version, London version and two Kazan versions

2

.

Moreover, H.Boeschoten (Germany) and M.Ваndammе (Belgium) published the
number of articles devoted to «Qissasi Rabghuzi»

3

.

In the period after Independence Kh.Dadaboev studied social-political and

social-economical terms and astroponims

4

and the number of articles devoted to the


background image

vocabulary of the work was published

5

. N.Khusanov studied the antroponyms, i.e.

the names of angels, prophets and their relatives, family members, caliphs, saints
used in the work

6

. Moreover, in the years of independence the monument as an

important source of Philology was included in textbooks and manuals.

We can see from aforementioned facts, that «Qisasi Rabghuzi» was not the

object of the special study. That is why in this thesis, in exploring lexical units
used in the book statistically, thematically, genealogically, and semantically we
took under consideration those studies, and express our opinion about them.

Communication of the theme of dissertation with the scientific-research

works of scientific-research institution, which is the dissertation conducted in:

The thesis was written in the framework «Fundamental study of history of
literature» is conducting at the National University of Uzbekistan, in «Social,
historic and modern development of the language» which is conducting at the
Tashkent state university of Uzbek language and literature named after Alisher
Navoi also in «The role of Turkic documents created in the Middle Ages in the
history of Uzbek statehood» is conducting at the Tashkent state institute of oriental
studies.

The aim of research work

is to analyze lexical units used in «Qisasi

Rabghuzi» statistically, thematically, historically and etymologically, and lexically
and semantically, as well as to determine the role of the work in forming and
developing of Uzbek literary language.

To achieve this goal we determined following research tasks:

1

Останақулов И. Қисас-ар-Рабғузий – адабий асар. Филол.фан.ном.дисс. автореф. –Т., 1993. -24 б.

2

Халиуллина А. Графо –фонетические и морфологические особеннности тюркоязычного письменного

памятника XIV в. ―Кысас ал-анбияǁ Насреддина Рабгузи . Автореф. дис. ... канд. филол. наук. –Казань, 2002.

3

Boeschoten H. Iskandar-Dhylkarnain un den Qisa s-I Rabguzi//De Turcicis Aliisque Rebus. Turcological series. №3.

Utrecht, 1992; Vokalquantiat in Rabguzis Poesie. CAI, V.34. №3-4. Wiesbaden, 1990; Boeschoten H.; Ваndammе
M. The Differents Copyists in the London Ms of the Qisas-Rabghuzi. Utrecht Papers on Central Asia, 1985; The
Poetry in Rabghuzis Qisas. Paper Presented at the 3

rd

European cemihap Central Asian Studies. Paris, 1989.

4

Дадабаев Х. Общественно-политическая и социально-экономическая терминология в тюркоязычных пись

менных памятниках XI-XIVвв. –Т.: Ёзувчи, 1991. 168 с.; Астрономические наименования в старотюркских
письменных памятниках//Историко-лингвистический анализ лексики старописменных памятников. –Т.: Фан,
1994. –С. 32-43.

5

Дадабоев Ҳ. ―Қисаси Рабғузийǁнинг лексик хусусиятлари ҳақида//Марказий Осиѐ олимларининг ўрта аср

илмларига қўшган ҳиссаси. –Т., 1999. –Б. 17-23; ―Қисаси Рабғузийǁдаги аѐл семали лексемалар хусу
сида//Филология фани: янги аср муаммолари. –Т., 2003. –Б. 125-128; ―Қисаси Рабғузийǁ тилидаги туркий
лексемалар семантикаси//Второй международный тюркологический конгресс. Современная тюркология:
теория, практика и перспективы. I. Болим. Туркестан, 2006. –Б. 90-93; ―Қисаси Рабғузийǁда қўлланган сал=

феълининг семалари хусусида//Ўзбек тилшунослиги масалалари. –Т.: 2006. –Б. 22-25.

6

Хусанов Н. XV аср

ўзбек адабий ѐдгорликларидаги антропонимларнинг лексик-семантик ва услубий хусусиятлари. Филол. фан.
д-ри... дис. –Т., 2000. 243 б.

66

to determine the role of «Qisasi Rabghuzi» in the development of vocabulary

of Uzbek literary language, also determine and evaluate the state of the parts of
speech in that period by analyzing lexical units of the work statistically;

to classify the lexical units of the work to thematical groups, and by that to


background image

elucidate historical development of lexemes;

to determine the words which belong to XIV century by applying genealogic

approach, also classify the borrowed words into thematical groups, and elucidate
etymology of some borrowed words;

to prove the role of borrowed words from Arabic and Persian in derivation of

Turkic words by using Turkic affixes, also clarifying the etymology of certain
loans;

to compare the lexical units with the first manuscripts of ancient and old

Turkic language as well as with the materials of XIV century;

to determine the factors influence narrowing and widening of the sense of the

words;

to elucidate lexical semantic processes occurred in the vocabulary of the work

in relation with the social-political, economical, religious, cultural factors of that
period.

As

The object of research work

is «Qisasi Rabghuzi» written by Nosiriddin

Burkhoniddin Rabghuzi.

As

The subjects of research work

is elucidating specific features of Uzbek

literary language of the end of XIII century and the beginning of XIV century by
studying linguistically the vocabulary of «Qisasi Rabghuzi» by Nosiriddin
Burkhoniddin Rabghuzi, and to define the work‘s role in formation and
development of literary Uzbek.

Methods of the research work.

The scientific-theoretical method, the

method of description, classification, functional-semantic, comparative-historical,
historical-genetic, and statistic methods are used in the research.

Scientific novelty

of research work

is defined by following:

We evaluated the role of «Qisasi Rabghuzi» in development of Uzbek literary

language by scientific analysis of its vocabulary, also language statistics; based on
the theoretical rules of historical lexicology, argued the scope of using the novel
lexical items related to socio-political, economic, religious, military, cultural,
household, geographic, diplomatic, artisan areas; proven semantic properties of
lexical richness «Qisasi Rabghuzi» and genesis of lexical units used in the text of
the work;

we determined the characteristics of the language side, also its organic link

with the ancient Turkic and old Uzbek languages;

we grounded the relationship between form and meaning of words used in the

story word stock and vocabulary, the artistic possibilities of the Uzbek language in
the XIV century.

Practical results of the work

are following:

National-spiritual heritage is invaluable treasure of the nation, the power

which exalts and unites the people, that is why it is vital. The lexical units used in
«Qisasi Rabghuzi» which belong to social-political, social-economical, military,

67

cultural, religious, domestic, profession-handicraft, geographical fields is essential

in understanding the life, language, culture, customs, traditions, history of society


background image

and language. All this information is helpful in developing world view of young
generation. Studying the vocabulary of «Qisasi Rabghuzi» is important in
understanding and assimilate our ancient history and rich culture, rich heritage of
our ansestors, to purify Islam, to defend it from mercenary attacs, to form adequate
viewpoint to our religious manuscripts.

The materials of the research can be used in linguistics in studying linguistic

phenomena, development of meaning of lexemes, determining the levels of
formation and development of literary language, historical terminology, and
lexical-semantic processes in lexicology.

New information about historical lexicology obtained in this research,

studying the vocabulary of «Qisasi Rabghuzi», language issues in the second half
of XIII century and the beginning of XIV century are useful for philological
students, researchers, and specialists in this field.

The reability of the results

is justified by elucidating the history of Uzbek

literary language, the levels of development scientifically, conceptual novelty of
the methodological approach to manuscripts, using of scientific-theoretical,
functional-semantic, comparative and historical methods, and diachronic study of
«Qisasi Rabghuzi».

Theoretical and practical significance of the study.

The results of the thesis

can be used in periodization of history of Uzbek literary language, to write a
history of vocabulary and terminology of Uzbek literary language, and the results
can be used in comparative works in lexicology.

Practical value of the thesis is that the materials of the current thesis are useful

source to be used in lectures of the courses historical grammar of Uzbek, the
history of Uzbek literary language in philological faculties of organizations of
higher education, and in compiling textbooks and dictionaries.

Implementation of the research results.

On the basis of the results obtained

by studying the language works «Qisasi Rabghuzi»:

explained more than twenty scientific concepts and terms in the «Explanatory

Dictionary of the basic concepts of spirituality» (Academy, 2010), which addresses
issues related to the value and meaning of spirituality, its place in human life and
society, the restoration of the national heritage, increase youth spirituality. The
conclusions of the theoretical language issues related to identity, an expression of
national thinking, providing spiritual and educational links between generations is
reflected in entries on the letters A, D, F, I, M, P, W, Ў. The dictionary used in the
analysis of the essence of the basic concepts and terms related to spirituality, as the
language of communication, process improvement in the course of historical
development;

prepared and published a commentary on the modern Uzbek version of a

handwritten version of «Qisasi Rabghuzi» in Arabic script, rewritten in 1904 in
Samarkand (Qisasi Rabg`uziy, MUMTOZ SOZ, 2009). Using research results
provided the opportunity to give an accurate assessment of the historical and the

68


background image

contemporary language of, as well as to educate and acquaint them with the
spiritual heritage of their ancestors;

concepts associated with existing manuscript versions of the product «Qisasi

Rabghuzi» and their publications, artistic and ideological and linguistic properties,
used in scientific project F.1-02 «fundamental history of literature» (2012-2016) in
the light of problems of poetic literary sources XIII-XIV centuries, the results for
the scientific classification of vocabulary work «Qisasi Rabghuzi» used in the
project F.1-136 «The place of Turkic documents created in the Middle Ages, in the
history of Uzbek statehood» (2012-2016) in the light of the historical development
of words used in the Turkish documents (Help FTC-02-13/№776 of the Committee
for coordination of science and technology on December 2, 2015). Using scientific
results made it possible to assess the linguistic situation in Central Asia in the XIII
XIV centuries, reveal the features of the formation and development of Turkic
languages, in particular, starotyurkskogo literary language and old Uzbek
language.

Approbation of the research results.

The reports were made in the

conferences, as well as in international conferences such as «XX международной
молодежной научной конференции студентов, аспирантов и молодых ученых
«Ломоносов» («Lomonosov» - XX international scientific conference of young
scholars, students and PhD students - 2013), «Международный тюрколо

гический симпозиум, посвященный памяти выдающегося тюрколога
академика РАН Э.Р.Тенишева» («International symposium of studies of Turkic
philology devoted to memory of outstanding linguist in Turkic languages, acade
mic of Science of Academy of Russia, E.R.Tenishev» - 2013) took place in
Uzbekistan such as «Тилшуносликнинг долзарб масалалари» («The actual
problems of linguistics» - 2006, 2008, 2010, 2013), «Ўзбек тилшунослигининг
долзарб масалалари» (The actual problems of Uzbek linguistics» - 2009), «Таш
қи сиѐсий ва ташқи иқтисодий алоқалар учун кадрлар тайѐрлашда тил таъ
лими масалалари» («The problems of language teaching in preparing staff for
external political and economical relations» - 2009), «Ўзбек тилшунослиги:
тараққиѐт тамойиллари, илмий муаммолари, истиқболдаги вазифалар»
(«Uzbek linguistics: the principles of development, scientific problems, future
tasks» - 2013).

Publication of the research results.

On the theme of dissertation has been

published 38 research works including 1 monographs, 15 articles in the academic
journals entered in the registered list by the Supreme Attestation Commission, 12
of them in scientific journals of the Republic of Uzbekistan and 3 articles in
foreign scientific journals.

The structure and volume of the thesis.

The thesis is consisted of four

chapters, conclusions, reference and appendix. The total size of the thesis is 259
pages.

THE MAIN CONTENTS OF THE DISSERTATION

In the introduction

of the dissertation, the topicality and relevance of the

research are substantiated, the aim and objectives of the research, its object and


background image

69

subject are formulated, its conformity with the priorities of development of science

and technology of the Republic of Uzbekistan is shown, the scientific novelty and
practical results of the study are described, the theoretical and practical
significance of the obtained results are revealed, a list of introducing the research
results into practice, published works and information on the structure of the
dissertation are provided.

The first chapter of the work is called «

The vocabulary of «Qisasi

Rabghuzi» and its statistical analysis».

In this chapter, gained experience in

statistical analysis in the field of Turkic philology is discussed and the vocabulary
of the book is analyzed statistically.

There are following reasons to apply statistics to linguistic units: language

expression has public character; the linguistic units used while expressing are
repetitive; and use (repetition) or omission of those linguistic units do not follow
any rule

1

. In total, 5511 lexemes were used in the book: 2950 of which are Turkic,

2151 are Arabic, 329 are Persian, 55 are Old Hebraic via Arabic, 14 are Greek, 3
are Chinese, 4 are from Sanskrit, and 5 are from Sughdi.

In defining the parts of speech morphological feature, especially, lexical

meaning and syntactic features of the word are used as a base in Turkic languages,
in Uzbek as well.

«Qisasi Rabghuzi» was written on the basis of wonderful samples of general

language of nation, and there are lexemes which belong to independent parts of
speech (noun, adjective, numeral, pronoun, verb, and adverb), helping parts of
speech (postposition, conjunction, particle), modal words and interjection. We will
talk about each of them separately.

Independent parts of speech have an independent lexical and grammatical

meaning, and their meanings change according to their position in the text. Nouns
of Uzbek literary language have a long history. They developed according to social
development and changes in daily life by using internal potential of language. We
can witness it while observing the old manuscripts. In the vocabulary of the work
there are 3067 nouns in total, 2517 of them are common nouns, 550 are proper
nouns. Among 2517 common nouns 2252 are primary words, and 265 are derived
lexemes. Among 550 onomastic terms 402 are anthroponyms, 83 are toponyms, 33
are astroponyms, 19 are zoonyms (special names of pets), 13 are names of idol
stone images. 29 attributive combinations of nouns were used. The nouns used in
the book according to their meaning can be classified as following:

Common nouns:

bаrmаq (121v1) – «finger», bitig (63v1) – «script» and etc.

Onomastics

. The proper names used in the book can be grouped as following: 1)

anthroponyms: Ātikа (184v1) – «the aunt of the prophet(p.b.u.h.)»; 2) toponyms:
Bаğdād (176r2), Xitāy (68v2); 3) astroponyms: Körüd (66v7) – «Mars»; 4)
zoonyms (special names of pets): Burāq (5v10) – «the flying horse rode by
Mohammed (p.b.u.h.) to the sky».

Adjectives

express the features of the things from different points of views.

These features can belong directly to human or to living and non-living things.


background image

1

Ризаев С.А. Ўзбек тилшунослигида лингвостатистика муаммолари. –Т.: ФАН, 2005. –Б. 7.

70

According to mentioned features it is reasonable to classify adjectives to following

groups:

a) adjectives, which express the color: ürüŋ (6r3) – «white»; b) adjectives,

which express the characteristics of the things: аğïn (39r8) – «bad»; c) adjectives,
which express appearance, size of the things: ädiδ (5r21) – «great», yаssï (18v12) –
«smooth»; d) adjectives, which express states of the things: ïsïğ (68v8) – «hot»,
körklük (13r5) – «beautiful»; e) adjectives, which express the taste of the things:
аčïğ (6r4) – «bitter», süčük (88r21) – «sweet»; е) adjectives, which express the
smell of the things: аnbаr (12v14) – «fragrant».

258 adjectives of 521 used in the studied work are primary words, and 253 are

derived words.

The system of numerals

in Turkic languages was formed and changed step

by-step as in any other language. We can witness it while studying the language of
the old manuscripts. Several types of numerals were used in those manuscripts.
143 of 169 numerals used in the book are derived words, and 26 are primary.
Following groups of numerals according to their semantic and grammatical
features were used in the work:

1. Cardinals: оn (7v14) – «ten», säkiz//säkkiz (13v10) – «eight». 2. Numerals

counting by piece: аltïsï (118r5) – «six of those (things)», ekki ekki (110v2)
«two».

3. Collective numerals: аltаğu (86v18) – «six of those (people)»,, оnağu

(63r4) – «ten of them together», bešägü (130v12) – «five of those». 4.
Enumerative: dirаm (128r18) – «dirham», yïğаč (8r18) – «the distance equal equal
to 6 kilometres», böläk (19r8) – «piece, part», аsr (52v5) – «century». 5. Ordinal
numbers: üčünč//üčünči (13v1) – «third», törtünč//törtünči (13v3)– «fourth», оn
yetinč (241v19) – «seventeenth», ikindük (21r12) – «second». 6. Indeterminate
numerals: bir-ikki (196v2).

7. Fractions: üč ülüšdin biri (19v2)- «one third», qïrqdïn biri (166r5) – «one

of forty», üč yаrïm (142r3) – «three and half».

Pronouns

are used in place of nouns, adjectives, numerals, and other parts of

speech, they express the existence of a thing and its characteristics. Pronouns
express the object and its characteristics in definite contexts, pronouns do not
express them permanently. Therefore, even though pronouns are considered as an
independent part of speech, they cannot have concrete meaning. The main meaning
of pronoun and the part of speech to which referred by pronoun will be elucidated
within a context.

There are 65 pronouns in the language of the book, according to their

meaning we can group them as following:

а) personal pronouns: men (5r4), ul (6r1); b) reflexive pronouns: kendu

(31r20) – «oneself», öz (6v11) – «oneslef»; c) demonstrative pronouns: bu (4r17),
mu (6v17); d) interrogative pronouns: kim (4r4), netäk (6v8); e) reciprocal


background image

pronouns: qamuğ (6r2), tekmä (4v2) – «each»; f) indefinite personal pronouns:
kimersä (7v4), birägü (22v21); g) negative pronouns: heč (11r21), heč kimersä
(199r10).

71

Verbs

have central position in syntactic constructions, they define the

structure of sentence, and verbs have opportunity to hint which kind of words will
participate in the sentence

1

. If we consider that verbs and nouns are the main parts

of speech, we can explain broadness of this field. In «Qisasi Rabghuzi», 991 verb

lexemes were used, 976 of them are derived from pure Turkic, 4 are derived from

Arabic borrowed words, 11 are derived from Persian borrowed words. According
to their semantic and grammatical meanings it is reasonable to group them as
following:

I. Speech verbs: аrsïq- (243r21) – «to be cheated», tan- (26r10) – «disclaim».

II. Condition verbs: tünä- (86r6) – «to spend the night», kiδlä- (76v8) – «to hide»,
оŋаlt- (46v5) – «to repair», bolal- (25v2) – «propagate». III. Activity verbs: ïzаlа-
(5v17) – «to send», ïrğа- (135r8) – «to swing», qumrul- (206r6) – «to move»,
аnuqlа- (92v9) – «to prepare».

IV. Lexical units which belong to work verbs: ter- (142v4) – «to pick»; tök-

(86v14) – «to throw», sağ- (157v20) – «to milk».

V. Verbs which belong to group of feeling verbs: bur- (77v2) – «to stink»;

iriklän- (67v13) – «to protuberate»; sez- (82v20) – «to feel».

VI. Verbs of vision: baq- (27r1) – «to look at»; telmür- (74r3) – «to stare»;

kör- (29v2) – «to see»; yüzlän- (113v12) – «to face, to look».

VII. Verbs appeared on the basis of imitation: ïŋrаn- (16v4) – «to moan»,

čirlä- (32v19) – «to chirp», urla- (103v20) – «to howl».

VIII. Verbs of listening: ešit- (32v7) – «to listen»; tаŋла- (19v19) – «to be

surprised»; tаŋlan- (130r11) – «to be amazed»; tiŋlä- (19v17) – «to listen».

Adverbs

in Turkic languages consist of words which originally belonged to other

parts of speech. Most of those adverbs are formed on the basis of nouns, and some
of them are formed based on verbs. Moreover, adverbs‘ vocabulary were widening
and enriching on account of borrowed words. We have to note that in 55 adverbs
were used in «Qissasi Rabghuzi», 33 of them are Turkic, 11 of them are Persian,
and 8 of them are Arabic. There are several types of adverbs according to their
meanings: 1) Adverbs of condition: аqru (231v6) – «slow», tärk (27r2) – «fast»; 2)
temporal adverbs: keδin (52v4) – «after», ašnu (8v5) – «before»; 3) adverbs of
degree and quantity: üküš (13r6) – «many», kаm (152v9) – «few», bisyār (219v9)
– «many», eŋ (20r1) – «very», ötä (80v16) – «too».

Helping parts of speech

do

not have lexical meaning, they have grammatical meaning. They do not have a
system of morphological change, and they are not derived, they cannot function as
a part of sentence. They function for connecting words and sentences, to give
additional meaning to words and sentences, to subordinate words and sentences.

In Turkic languages

prepositions

are formed from independent parts of

speech. But this process took place for a long time. In the beginning those kinds of


background image

words meant their main meaning, and functioned as particles as well. In the book,
there are 38 prepositions. 14 of them are pure prepositions, 12 of them are noun

prepositions, 8 of them are adverb- prepositions, and 4 of them are adjective-

1

Расулов Р. Ўзбек тилидаги ҳолат феъллари ва уларнинг облигатор валентликлари. –Т.: ФАН, 1989. –Б. 3.

72

prepositions. They can be divided into 2 groups: 1) pure prepositions üčün (7v5),
taba (6r9) – «sideways»; 2) functional prepositions, in turn, are divided into
following groups: a) noun-prepositions: bаšïda//bаšïnda (69r2), ičidä//ičindä
(6v19); b) adverb- prepositions: burun (90r4) – «before», berü (9r14), c) adjective
prepositions: özgä (8v14), аzïn (10v14) – «another».

According to literary monuments, the majority of the

conjunctions

of modern

Turkic languages was borrowed from Persian or Arabic in certain periods, and they
have been widely used since ХIII-XIV centuries

1

. Therefore, in ―Qissasi

Rabghuziǁ we can see Turkic conjunctions as well as borrowed conjunctions. The
conjunctions used in the book can be divided into 2 groups:

1) Coordinating conjunctions. These conjunctions, in turn, are divided into

following groups: a) copulative conjunction: taqï//dаğï (5r2) – «also», yemä
(9r12); b) disjunctive conjunctions: yāhud (52v14) – «or», bа‘zi (31v 18) –
«some»; c) adversative conjunction: ammā (7v4) – «but», vаlekin (36r22) - «but»;
d) conjunction of negation: ne (9v1) - «not».

2) Subordinating conjunctions: kim (6v7), agar (6v2) – «if», teb (12r18).

Thus, 27 conjunctions were used in the vocabulary of the book, and 18 of them are
coordinating conjunctions and 8 of them are subordinating conjunctions.

The

particles

used in the language of the memorials of XIII-XIV centuries have

specific features in terms of formal expression, usage, and the meaning. There are
5 particles in the book, and they were used to add additional meaning to phrase or
to the sentence. The particles used in the book are followings: -mu/mü//-mï//-mi
(153v13), -lа//-lä (22r18), -qïnа/-kinä//- ğïnа/-ginä (19r18), -оq/-ök (6v6), -mа//mä
(5v16).

It is known that,

modal words

belong to the entire idea or to its part, their

form cannot be changed, they do not function as a part of speech, and they are not
bound syntactically to the other parts of speech. We observed 9 modal words in the
book: mаgаr (27r14), balki (191v20), bar (11v9), yoq (7v5), keräk (8v21), kāški
(23r2), šāyаt (128v3), illā (37v2), nest (207r4).

Very few

interjections

were used in the book. They functioned to express the

excitement, emotions, and feelings. Some of 6 interjections used in the book
express the appeal to the reader, exclamation, the intention to occupy readers‘
mind: ey (5v20), yā (19r9), hay (81v5). There are another group of interjections
used in the book which expresses the emotions and astonishment of the speaker: āh
(70r4), vāy (124v9), yā (245r1).

The second chapter of the research is devoted to the subject «

Thematic

groups of the vocabulary

«

Qissasi Rabghuzi

». In this chapter, the researcher

shows the importance of identifying to which fields the words used in the book


background image

belong for linguistics as well as for other sciences. Moreover, it is argued that this
kind of grouping is important in understanding spirituality of those nations, and
their collaborations with other nations.

Grouping the words thematically helps in defining the vocabulary of which

branch is rich or poor in a language of certain nation. In addition, this provides an

1

Абдураҳмонов Ғ., Шукуров Ш. Ўзбек тилининг тарихий грамматикаси. –Т.: Ўқитувчи, 1973. –Б. 215-216.

73

opportunity to define which kind of words remained in own layer of the
vocabulary and which kind of words were out of use historically, and which kind
of borrowed words replaced them

1

. We observed following thematic groups of the

words in the book (in turn, each group was split into smaller groups in the study).

I. Anthroponyms: Täŋri (11v1), Qur‘ān (66r1), Isā (20v21).
II. The words used to express a person: kim (12v6) – «who», yār (197r17) –

«friend», dušman (7v9) – «enemy», оrtаq (5r6) – «friend».

III. The names of man and parts of the div: erin (87v4) – «lips», аyа (18r5)–

«hand», eŋ (61v11) – «shell», ernäk (37v10) – «finger».

IV. The words expressing relationships and closeness: qаvm (34r10) – «kin»,

оğuš (168v16) – «relative»; enägä (80v3) – «midwife»;

V. The lexemes related to the conception of age: yaš (9v5) – «young», yigit

(25r15) – «guy», аbušqа (11v12) – «old «, qurtğа (28r16) – «old woman». VI. The
words expressing sexual differences:: er (7v18) – «man», evlÿk (83v11) –
«woman», аyğïr (116r2) – «stallion», biyа (17v8) – «horse». VII. The names of the
things created by human: čаruq (154v7) – «shoes», köŋläk (20r1) – «shirt», köprüg
(28v17) – «bridge».

VIII. Food and drinks: et (3r13) – «meet», etmäk (14v16) – «bread», čаğïr

(140r10) – «wine», suw (12r19) – «water», un (16v8) – «floor». IX. The names of
professions: zindānčï (87r16) – «warder», аščï (85r5) – «cook», bаlïqčï (145r1) –
«fisher», yïğаččï (24r3) – «carpenter». X. Ethnonyms: juhud (67v1) – «jews»,
suryāniy (17v18) – «syrian», mоğul (80v15) – «mongol», tājik (230v3) – «tajik».

XI. Medical terms and the words expressing disability: оtаčï (170v11) –

«healer», аqsаq (130 v13) – «lame», аğïn (130v14) – «dumb».

XII. The lexemes related to musical instruments and music: dаf (192v3) –

«tambourine», kümrüg (234r11) – « kettledrum», nālа (91r17) – «singing». XIII.
Abstract concepts: yazuq (21v12) – «sin», hunar (192r2) – «handicraft», tüš (11r2)
– «dream», ābrоy (82r18) – «honour», ārzu (214v20) – «dream». XIV. The words
expressing social-political concepts: bo

δ

un (29v2) – «people», ïnаğ (76r1) –

«consultant», qarabaš (36v7) – «bondwoman» . XV. The concepts related to trade
and money matters: аrqïš (48v18) – «caravan», аsïğ (39r3) – «income», yarmaq
(73r11) – «money». XVI. Diplomatic vocabulary: elči (88r5) – «ambassador»,
qāsid (179v14) – «messenger», sаw (59r16) – «word», хаbаr (27r2) – «message»,
yanut (84r8) – «reply».

XVII. The words expressing taxes and duties: хаrāj (46v19) – «tribute», zаkāt

(83r17) – «zakaa», ülüš (10v1) – «share».


background image

XVIII. Military vocabulary: bek (185r18) – «bek», qulavuz (13r19) –

«guide», sаqlаğučï (24v9) – «guard», sаnčïš (64r8) – «war».

XIX. Printing terms: kitābаt (2v14) – «copying», bitig (63v1) – «script»,

tafsir (9v10) – «comment», nāmа (63v5) – «letter».

1

Бегматов Э. Ҳозирги ўзбек адабий тилининг лексик қатламлари. –Т.: ФАН, 1985. –Б. 121.

74

XX. Lexemes expressing geographical object: kün batar (140r21) – «West»,

kün tuğar (249v15) – «East», tüz (62v4) – «plain».

XXI. Toponyms: Kufа (241v7) – «the city in Iraq», Sаbā (146v15) – «the city

in the south Arabia», Аrаfāt (14r17) – «the mountain in Mecca». XXII. Phytonyms:
soğan (119r5) – «onion», tarïq (50r15) – «millet, дон». XXIII. Zoonyms: uδ//uy
(51r11) – «cow», täyiŋ (18r14) – «squirrel». XXIV. Theonyms: malak (70v12) –
«angel», yalavač (47v18) – «prophet», tahārаt (96v18) – «ablution», banda (102
v20) – «slave».

XXV. Astroponyms: Nāhid (21v15) – «Venus», kavkab (106v8) – «star»,

Čïδan (66v5) – «Scorpio», Qozï (66v9) – «Aries».

XXVI. The names of concepts related to traditions and holidays: toy (109v1)–

«wedding», törä (37v14) – «custom», Navroz (112r20) – «navruz», urf (75v2) –
«convention».

XXVII. The names of minerals and ores: qurğašun (124r8) – «zinc», kömür

(175v11) – «coal», tüč (124r8) – «bronze».

XXVIII. Precious stones: gavhar (249V10) – «pearl», yaqut (106v8) –

«ruby», аqiq (50v8) – «carnelian».

XXIX. The names of natural phenomena: qar (68v2) – «snow», yağmur

(22v11) – «rain», yaz (42r21) – «spring», yay (18r4) – «summer». ХХХ. The
words expressing time and tense: yïl (4v9) – «year», kün (7r7) – «day», dušanbа
(33r18) – «Monday», oğur (11r13) – «tense».

XXXI. The words related to education and upbringing: tа‘lim (23v21) –

«education», ustād (4v7) – «teacher», šāgird (19r1) – «student». ХХХII. The terms
which belong to study of literature: ğazal (83r14) – «gazal», še‘r (16v10) –
«poem», vazn (222v5) – «metre», bayt (50v10) – «couplet, distich».

ХХХIII. The lexemes expressing feature: köni (8v11) – «right», essiz (6r4)–

«cruel», ādiy (30v9) – «bad», kāhi l(212v2) – «lazy».

ХХХIV. Digits, the words expressing amount and measurement: toquz

(29r9)– «nine», yeti yüz (62r8) – «seven hundred», tümän (181v20) – «ten
thousand», аršun (62v13) – «measurement», üč ülüšdin biri (19v2) – «one third».

ХХХV. The lexemes expressing action and activity, and their features: ez-

(192r5) – «weigh upon», bezä- (7r12) – «to decorate», keŋäš- (42v15) – «advice»,
sol- (80r15) – «fade», bušuq- (63v8) – «get nervous».

In the third chapter of the study which is called «

Genealogic analysis of the

vocabulary of

«

Qissasi Rabghuzi

», the author noted that studying of the language

vocabulary in historical and etymological aspect helps to define the connection of


background image

Uzbek with kindred and non-kindred languages, and which languages had the
influence on Uzbek. Also the lexical units which belong to Turkic language and to
borrowed layer are studied in diachronic aspect in this chapter.

Own layer

Own layer is consisted of lexemes originally belong to this language, as well

as the lexemes derived from borrowed words by adding them own affixes.
According to this statement we can divide the words of own layer into following

75

groups: a) Turkic primary words; b) new lexems derived from Turkic primary

words; c) the words derived from borrowed words by adding Turkic affixes. In
total, 2950 Turkic lexems were used in the book, and 2795 of them are pure
Turkic, 108 are derived from borrowed arabic words, 47 of them are derived from
borrowed persian words by adding Turkic affixes.

Turkic primary words.

The history of Turkic words used in the book goes to

ancient written sources. Considering this fact, comparing the vocabulary of the
book with lexical units fixed in the first records of ancient Turkic language and
Old Turkic language helps to determine the archaic words and the words belonged
to ХIV th century in the vocabulary of «Qissasi Rabghuzi».

As a result of formation of a new word (it can be derived by inner capacity of

a language or it can be borrowed lexeme) which has the same meaning with the
certain lexeme, the field usage of the lexeme reduces. In the semantics of the
words which were used frequently with various semes can be occurred narrowing.
Passive lexemes go out of use and become archaisms. These processes happen by
inner law of a language.

The archaisms and old words in the language (text) of «Qisasi Rabghuzi» can

be devided into following groups: a) the names of human div‘s parts: аlïn (77r5)–
«forehead»; b) the words which express notion of person: eš (91v14) – «friend»; c)
the terms which express the things which were created by human hands: qapuğ
(19r2) – «door»; d) the lexemes which express the abstract notioins: ög (79r20) –
«knowledge»; e) zoonims: ïwuq (157v6) – «saiga antelope»; f) the notions related
to the socio-political avtivity of the nation: čïğay (128r18) – «poor», törä (37v14) –
«custom»; g) the words which express the relations of trade and money: baqïr
(41r9) – «copper», tavar (115v3) – «commodity, merchandise»; h) the lexemes
which express the characteristics and quality: ädiz (4r8) – «grand, great», аrïğ
(6r2)– «clear»; i) the terms which related with the feature of action and activity:
аnut- (44v2) – «prepare», аδïr- (46r10) – «separate».

In the work one can see the lexemes which were used in the first written

sources of ancient Turkic language and Old Turkic language. And they kept their
original meaning: tegrü (37v13) – «until», telim (4r21) – «many» etc. Besides,
some old words used with the phonetic changes: аdïn (ДТС,18) – аδïn (10v14)
«other», ud (ДТС,605) – uδ (51r11) «cow». At the same time, in the meaning of
some archaisms of the story occurred changes i.e. narrowing and widening of the
meaning. Particularly, we can see the narrowing of meaning in the semantic


background image

structure of several lexemes which were used in the ancient Turkic language. For
example, in the ancient Turkic language the word

аrïğ

meant «clear», «generous»,

«genuine» (ДТС,51-52), and in the works this word used with the semes «clear»
(100r20), «honest/pure, innocent» (84r9). In the result of our research it is revealed
that in the meaning of several lexical units of the work occurred widening of
meaning. Particularly, the lexeme

bul-

used with the meanings «seek»,

«reach/achieve» (ДТС,121) in the ancient Turkic language. And but in the work
which we are studying now this word used with the semes «seek» (25v16),
«obtain» (122v9), «shut off, close» (25v10).

76

The lexemes derived from primary Turkic words.

Deriving new words by

affixation is one of the active methods of derivation. We have to note that in the
vocabulary of «Qisasi Rabghuzi», there are a lot of lexemes derived from primary
stem by Turkic affixes. We will discuss them below:

1) the nouns derived by the affixes -čï/-či: аščï (85r5) – «cook» (<аš – «food,

something to eat»), tilänči (124r3) – «beggar» (<tilän- – «beg»), yonučï (163v8) –
«carpenter, master» (<yon- – «square»);

2) the words derived by the affixes -čïlïq/-čilik(čï+lïq/či+lik), which mean

field: altunčïlïq (124r17) – working up gold (from <altun – «gold»), yumuščïlïq
(187v14) – field of working (<yumuš – «work»);

3) the words derived from the nouns, adjectives, verbs by the affixes -lïğ/-

lig//-lïq/-lik//-luğ/-lüg//-luq/-lük, which mean abstract nouns, profession and
handicraft, rank, state, relation, relatedness: а) the nouns derived from nouns:
аğrïğlïq (80r17) – «sick» (<ağrïq/ğ – «pain»); б) the nouns derived from
adjectives: аqlïq (171v6) – «whiteness» (<аq – «white»); в) the nouns derived
from verbs: sağlïq (13v10) – «ewe» (<sağ- – «to milk»).

4) the words derived from nouns by the affixes -daš/-däš, which mean

closeness, togetherness: emükdäš (227v9) – «foster brother/sister» (<emük –
«breast»), qoldaš (22v21) – «friend» (<qol – «hand»);

5) the nouns from verbs by the affixes -k//-uq/ük//-uğ/üg-//-аq/-аğ//-ïğ//-ig//-

ïq/-ik: аnuq (65r2) – «ready» (<аnu- – «to prepare»), bïčaq (50r10) – «knife»
(<bïč- – «to cut»);

6) the nouns derived from verbs by the affixes -š/-uš/-üš//-ïš/-iš//-аš/-äš,

which mean the name of action: iniš (225v8) – «lowering» (<in- – «to come
down»), keŋäš (78r1) – «gathering» (<keŋä- – «to confer»), kiriš (211v8) –
«entering» (<kir- – «to enter»);

7) the nouns derived from verbs by the affixes -ğа/-gä//-qа/-kä//-ğu/-gü//-qu/-

kü: buzağu (126r8) – «calf» (<buza- – «to give a birth»), körgü (230r10) –
«performance» (<kör- – «to see»), küzägü (27v16) – «groom» (<küzä- – «to
wait»);

8) the nouns derived from verbs by the affixes -ğučï/-guči (-ğu/-gu+čï/či),

which mean the name of person: аlğučï (75r7) – «customer» (<аl- – «to take»),
sаqlаğučï (24v9) – «guardian» (<sаqlа- – «to save, to guard»), ičküči (212v1) –


background image

«drinker» (<ič- – «drink»);

9) adjectives derived from nouns by the affixes -lïğ/-lig//-lïq/-lik//-luğ/-lüg//-

luq/-lük: аδаqlïğ (44r3) – «with legs» (<аδаq – «leg), qazğuluğ (33r7) – «sad»
(<qazğu – «sorrow»);

10) adjectives derived from nouns by the affixes -lï/-li//-lu/-lü: köŋülli

(195r2)– «hearty» (<köŋül – «heart»), sözli (195r2) – «wordy» (<söz – «word»);
11) adjectives derived from nouns by the affixes -sïz/-siz//-suz/-süz: аsïğsïz
(40r10) – «useless» (<аsïğ – «use»), emgäksiz (130r11) – «without any trouble»
(<emgäk – «trouble»), körksüz (8r14) – «ugly» (<körk – «beauty»); 12) adjectives
derived from verbs by the affixes -ğ/-g//-q/-k//-ïğ/-ig//-ïq/-ik//- uğ/-üg//-uq/-ük: аčïğ
(6r4) – «bitter» (<аčï- – «to turn sour») (DTS,4), tölük (115v18) – «whole» (<töl-
– «punch out»);

77

13) verbs derived from nouns and partially from adjectives by the affixes -lа/-

lä, which mean the action is done through the instrumentality of the object
expressed in the stem, and owning some state and feature: а) verbs derived from
nouns: аğula- (72r11) – «to poison» (<аğu – «poison»); б) verbs derived from
adjectives: аrïğla- (83v16) – «to clean» (<аrïğ – «clean»).

14) the affixes -dа/-dä//-tа/-tä as phonetic variant of -lа/-lä affixes derived

verbs from some words: аldа- (126r5) – «to deceive» (<аl – «ruse»), ündä-
(40r15)– «summon» (<ün – «sound»).

15) the verbs derived from nouns by the affixes -lаn/-län mean to get the state

which expressed in the stem or to own the thing expressed in the stem: аzuqlan-
(129r19) – «to eat» (<azuq – «food»), čečäklän- (67r15) – «to blossom» (<čečäk –
«flower»).

The words derived from borrowed words by adding Turkic affixes.

«Qisasi Rabghuzi» as a monument of XIV century contains many Persian and
Arabic words. Majority of those borrowings got implanted to the language of the
book; they combined with the Turkic affixes and took active part in derivation new
words as much as primary Turkic words. In the vocabulary of «Qisasi Rabghuzi»
there are 108 derived words from Arabic by Turkic affixes, and 47 derived words
from Persian by Turkic affixes. Turkic affixes used to derive new lexemes from
Arabic and Persian are given below:

1. The affixes derived nouns from names:

The affixes –lïğ/-lig//-lïq/-lik//-luğ/-lüg//-luq/-lük derived abstract nouns

which mean owning the thing expressed in the stem. At the same time these affixes
derived lexemes with the seme of relatedness, relationship, rank, profession and
handicraft: а) Persian words: gabrlik (203v1) – «paganism»; б) Arabic lexemes:
maliklik (131v8) – «imperiousness»;

The affixes -čï/-či in combination with Persian-Tajik words derived nouns

which mean profession and work: zindānčï – «prison-keeper» (87r16); yārïčï –
«helper» (197r13); fālčï – «clairvoyant» (227v12).

2. The affixes derived adjectives from names:

The affixes -lïq/-lik//lïğ/-lik//luğ/-lüg. These affixes in combination with


background image

borrowed words derived lexemes which mean ownership, tenancy or
corresponding to the thing expressed in the stem: а) adjectives are derived from
Persian words: аndāzаlïğ (209r8) – «commensurate»; б) adjectives are derived
from Arabic words: imānlïğ (37r7) – «faithful»; māllïğ (29v18) – «having
commodity, rich».

-sïz/siz/suz/-süz. These affixes in combination with borrowed nouns derive

adjectives which mean the lack of the feature expressed by noun: 1) derive
adjectives from Persian words: umidsïz (34v3) – «hopeless»; hušsuz (72r15) –
«unconscious»; 2) derive adjectives from Arabic lexemes: hujjatsïz (241r19) –
«proofless»; rahmsïz (185v20) – «pitiless».

3. Affixes which derive verbs from nouns:

In the studied source, the affixes -lа/-lä derived imperative verbs from

borrowed nouns: а) derived verbs from Persian words: ārzulа- (14v17) – «to

78

dream»; б) derived verbs from Arabic lexemes: аnbаrlа- (90r16) – «to be
fragrant»; izzаtlä- (227 r4) – «to revere»;

The affixes -lаn/-län derived verbs which mean ownership from Persian-Tajik

words and Arabic words: 1) derived verbs from Persian words: хоšlаn- (120v4) –
«to be happy»; 2) derived verbs from Arabic words: qaviylan- – «to gain a power»
(84v18).

Layer of loanwords

Borrowing words from foreign language differs according to the field of usage.

For example, military terminology was widened in terms of Mongolian words,
administrative, political, commercial-financial, scientific, religious voca bulary

enriched itself with Arabic and Persian loanwords. Presence of Sughd, Sanskrit,

Chinese loanwords in Turkic languages is estimated as a product of connections of

these nations with Sughd, Indian, Chinese, Khorezm nations

1

.

In the studied source, 2561 loanwords were used in total, 2151 from them are

Arabic, 329 from them are Persian, 55 of them are originally Hebrew words
borrowed via Arabic sources, 14 of them are Greek, 3 of them are Chinese, 5 of
them belong to Sughd language, 4 of them belong to Sanskrit.

Loanwords belonged to Sanskrit.

While turning over the pages of «Ancient

Turkic dictionary» we can see clearly that in Turkic inscriptions, loanwords which
belong to Sanskrit are different. Naturally, translations which were made from
Sanskrit to Turkic played a great role in it. In Old Turkic language, loanwords
from Sanskrit were decreased. Later on, they were not able to consolidate its grip
on usage. Sanskrit loanwords saved in Turkic were in the level turning to original
word. Our observations showed that there are very few Sanskrit loanwords in
«Qisasi Rabghuzi». For instance, the lexeme

fil

written in «Khibatul-khaqojiq» by

Akhmad Jugnaki first (ДТС, 194) is seen in «Qisasi Rabghuzi» as pil (209v8), in
different phonetic version. In «Guliston bit-Turki» by Saifi Saroji, fil (101б2) is
used as well. According to A.M. Shcherbak, the probability of belonging pil to
Iranian languages is very little. That is why, we can compare it with Sanskrit

pilu


background image

and Assyrian

piru

(ИРЛТ,139-140). In addition, the Turkic synonym of this word

yağan

(148r14) was also used in «Qisasi Rabghuzi».

Loanwords from Sughdi.

As a result of mixing 2 nations, their collabo

ration, their religion, and bilingualism words had been exchanged. In other words,
Turkic people used Sughdi words, and the other way round. Particularly, Sughdi
loanwords

učmah/uštmah/ušmah

meant «paradise» (71r2) in «Qisasi Rabghuzi».

These words were used as uštmah (ДТС, 617), uzmaq (ДТС, 621) in «Qutadghu
bilig». In Khoresm manuscripts of XIV century,we can see phonetic forms učmah
(НФ,19б17); učtmah (ХШ,15б13); uštmah (19б14)

;

učmaq (Мн.,307б5) of this

loanword. Moreover, in «Qisasi Rabghuzi». Arabic synonym

jаnnаt

(2r6), and

Persian synonym

bihišt

(3v4) were widely used.

Chinese loanwords.

Social-political, economical, and cultural ties of Turkic

people and Chinese people have ancient history. As a result of these ties Chinese

1

Дадабаев Х. Общественно-политическая и социально-экономическая терминология в тюркоязычных

письменных памятниках XI-XIV вв. –Т.: Ёзувчи, 1991. –С. 133-134.

79

loanwords were borrowed to Turkic vocabulary. According to Kh.Dadabojev, there

are around 240 Chinese lexemes in ―Dictionary of ancient Turkic words», and
they belong to cultural field

1

. Our studies showed that in the «Qissasi Rabghuzi»

following Chinese words were used.

The loanword

yinjü

(146r16), which meant «jewel» used in «Qisasi

Rabghuzi», is written as yenjü (ДТС, 256) in Uyghur manuscripts which are kept
in Berlin fund of manuscripts. In «Divan», phonetic versions of this word

yenjü

,

jinjü

were mentioned, former was used in Turkic language, the latter was used in

Oghuz language (I,67). At the same time, there is information about that the word
yenjü had the seme of «housemaid» in the dictionary by Makhmud Koshghari
(ДТС, 256). We could also observe the synonym of this word

gavhar

(96v6) which

is originally Persian was used in «Qisasi Rabghuzi».

Greek loanwords.

Historical sources says that in VI-Vcenturies B.C., i.e. in

the epoch of Akhamanids Greek caravans traded along the Great Silk Road, via
Iran and Central Asia, to India, China, Altai, until the South Siberia. It is widely
known different Greek sources were translated into Arabic. Therefore, Greek
loanwords in Turkic vocabulary were borrowed under the influence of Arabic and
cultural ties during many centuries.

Greek loanwords used in «Qisasi Rabghuzi» are not many, and they were

borrowed via Arabic. Particularly, the term

zumurrud

(218v9) meant «light green

and premium stone». In the Khoresm manuscripts from XIV century there are
forms zumarrad (НФ,19б16), zumurrud (ХШ,14а10). In addition, Arabic synonym
of the word

zabarjad

(119r17) used in «Qissasi Rabghuzi».

Arabic loanwords.

As a manuscript of XIV century «Qisasi Rabghuzi» is

devoted to the life and activity of prophets, and based on Holy Quran, Hadith, and
other religious sources. It explains why Arabic words used in the book are so
many. The number of Arabic terms used in the manuscript takes second place after


background image

Turkic lexemes.

Rabghuzi used Arabic term

kalima

(52v19) in explaining the seme of

«word». The loanword was used in «Nakhjul-farodis» to express mentioned seme
(83б5). Therewith, the lexeme was used in «izafet» combinations (attributive
combinations) and meant «short speech»:

Rasul kalimа-i tavhid qïldï

(197r4) ‗The

prophet did kalima-i tawhid (fixed expression of tawhid)‘. Kalimat → is a I chapter
infinitive of kalim(un) (is derived from the meaning «to speak» of the verb
kalama) by adding –at(un) suffix, in Arabic it means «word», «words», «short
speech» (ЎТЭЛ, II,193). In the studied manuscript there are synonyms of the
word: Turkic

söz

(120v4),

sаv

(59r16), Arabic

kаlām

(120r13),

qavl

(146r12)

,

luğat

(37v18)

, ibārаt

(84v2)

, lаfz

(179v3).

Hebrew loanwords borrowed via Arabic sources.

There are 49 lexemes

borrowed from Holy Quran and from other religious sources, which originally
belong to ancient Jewish. Basically, they are anthroponyms which express the
names of angels, prophets and their relatives: Jabrāil – «the angel who bring

1

Дадабаев Х. Общественно-политическая и социально-экономическая терминология в тюркоязычных

письменных памятниках XI-XIV вв. –Т.: Ёзувчи, 1991. –С. 136.

80

Библиографические ссылки

Абдушукуров Б. «Қисаси Рабгузий» лсксикаси. Монография. -Тошкснт: Akademiya, 2008. - 192 б.

Абдушукуров Б. «Қисаси Рабгузий» асаридаги айрим теонимлар хусусида // Илм сарчашмалари. -Ургенч, 2007. - №3. - Б. 39-43. (10.00.00 №3).

Абдушукуров Б. «Қисаси Рабгузий» обидасидаги котар//котур-феълининг ссмалари // Ўзбек тили ва адабиёти. - Тошкснт, 2007. - № 5. - Б. 80-83. (10.00.00 №14).

Абдушукуров Б. «Қисаси Рабгузий»да антонимларнинг қўлланилиши // Илм сарчашмалари журнали. - Ургенч, 2008. - №3. - Б. 83-85. (10.00.00 №3).

Абдушукуров Б. «Қисаси Рабгузий» асаридаги айрим сўзлар семан-тикаси // Филология масалалари. - Тошкент, 2009. - №1. - Б. 44-48. (10.00.00 №18).

Абдушукуров Б. «Қисаси Рабғузий»да қўлланилган форсча-тожикча лекссмалар // Хорижий филология: тил, адабист, таълим. - Самарканд, 2009. - №1. - Б. 5-8. (10.00.00 №10).

Абдушукуров Б. «Қисаси Рабгузий» даги маъно торайишига учраган лекссмалар хусусида // Тошкент ислом университета илмий-тахлилий ахбороти. - Тошкснт, 2009. -№2. - Б. 14-16. (10.00.00 №13).

Абдушукуров Б. «Қисаси Рабгузий»даги баъзи полисемантик сифат-лекссмалар хусусида // Ўзбек тили ва адабиёти. - Тошкент, 2009. - №3. - Б. 73-75. (10.00.00 №14).

Абдушукуров Б. «Қисаси Рабгузий»даги хитойча сўзлар // Тошкент ислом университета илмий-тахлилий ахбороти. - Тошкснт, 2009. - №4. - Б. 16-18. (10.00.00 №13).

Абдушукуров Б. «Қисаси Рабгузий»даги маъно ўзгаришига учрама-ган лекссмалар ҳақида // ©збекистан Рсспубликасы Илимлср академиясы Каракалпакстан болиминин хабаршысы. - Нокис, 2010. - №2. - Б. 64-67. (10.00.00 №16).

Абдушукуров Б. «Қисаси Рабгузий» асари лугат таркибининг статистик тахлили. Шаркшунослик // Тошкент давлат шаркшунослик инсти-тутининг илмий журнали, 2011. -№1. - Б. 135-139. (10.00.00 №8).

Абдушукуров Б. Нумсративы, использованные в произведении «Кысаси Рабгузи» Насриддина Бурханиддина Рабгузи // Вестник Челябинского государственного унивсриситста. Политические науки. Востоковедение, 2011. Выпуск И. -№-21 (236). С. 129-134. (10.00.00№10).

Абдушукуров Б. «Қисаси Рабгузий»да харакат фсъллари //Тил ва адабиёт таълими. - Тошкснт, 2014. - №10. - Б.33-35. (10.00.00 №9).

Абдушукуров Б. «Қисаси Рабгузий» лсксикасининг кадимги туркий ва зеки туркий манбалар тилига муносабати // ЎзМУ хабарлари. - Тошкснт, 2015. - №1. - Б.70-74. (10.00.00 №15).

Abdushukurov В. Thematic Groups of verbal structure in Rabguzi's «Stories of the Prophets» // Iranian Journal of Social Sciences and Humanities Research. UCT. J. Soc. Scicn. Human. Rcscar. (UJSSHR). - Takestan, Iran, 2016, Volume 4, Issue 4. P. 1-4. (№5 Global Impact Faktor, Impact Faktor - 0, 756).

ABDUSUKUROV B. KISASO’L- RABGUZLDE BAZI KEL1MELE RIN ANLAMCA DARALMASI. - Turkish studies International Periodical For The Languages, Literature And History of Turkish or Turkic Volume 11/21 Summer Ankara/Turkey 2016, p. 739-748 (10. 00. 00 № 28).

Абдушукуров Б. «Қисаси Рабгузий» асаридаги юнонча сўзлар И Таълим тизимида ижтимоий-гуманитар фанлар. - Тошкент, 2008. - № 3. - Б. 138-140.

Абдушукуров Б. «Қисаси Рабгузий»даги архаизмлар // Таълим тизимида ижтимоий-гуманитар фанлар. - Тошкснт, 2009. - №1. - Б. 171-173.

Абдушукуров Б. «Қисаси Рабгузий» асаридаги ал- фсълининг маъно нозикликлари // Жайхун. - Термиз, 2007. - №1. - Б. 49-52.

Абдушукуров Б. «Қисаси Рабгузий» асаридаги шаклдош лекссмалар И Наука образование техника. - Ош, 2009. - №1. - Б. 182-183.

Абдушукуров Б. «Қисаси Рабгузий»да янги маъно касб этган лексема лар И Жайхун. - Термиз, 2009. - №3. - Б. 63-65.

Abdusukurov В. KISASU’L RABGUZI'NIN KEL1ME HAZINESlNlN ISTATlSTiKSEL TAHLiLt // Turk Kulturu. - Ankara, 201l.-№2. - S. 215-222 .

Абдушукуров Б. «Қисаси Рабгузий» асари лексикасининг ҳозирги узбек адабий тилига муносабати // Ўзбек тилшунослиги масалалари. Илмий маколалар туплами. Тошкент: Университет, 2006. Б. 100-105.

Абдушукуров Б. «Қисаси Рабгузий» асаридаги баъзи фонетик жараёнлар И Тилшуносликнинг долзарб масалалари. Илмий маколалар туплами. III. - Тошкснт: Университет, 2006. - Б. 62-65.

Абдушукуров Б. «Қисаси Рабгузий» асаридаги фсъл-лексем ал ар // Тилшуносликнинг долзарб масалалари. Илмий маколалар туплами. -Тошкснт: Университет, 2008. - Б. 158-162.

Абдушукуров Б. «Қисаси Рабгузий»даги арабча ўзлашмалар // Ўзбск тилшунослигининг долзарб масалалари. Республика илмий-назарий анжумани материаллари. - Тошкент: Тошкснт давлат педагогика университети, 2009. - Б. 160-163.

Абдушукуров Б. «Қисаси Рабгузий»даги баъзи ўзлашмалар ҳақида И Ташки сиёсий ва ташки икгисодий алокалар учуй кадрлар тайёрлашда тил таълими масалалари. Илмий-услубий конференция. -Тошкент: Жахон иктисодиёти ва дипломатия университети, 2009. - Б. 156-158.

Абдушукуров Б. «Қисаси Рабғузий»да кўлланган туш- фсълининг маънолари // Туркшунослик изланишлари. - Тошкснт давлат шаркшунослик института, 2009. - Б. 46-49.

Абдушукуров Б. «Қисаси Рабгузий» асаридаги хажм-улчовни билдирувчи лекссмалар // Тилшуносликнинг долзарб масалалари. Илмий маколалар туплами. V. - Тошкент: Akademnashr, 2010. - Б. 70-72.

Абдушукуров Б. «Қисаси Рабгузий»да маъно кснгайишига учраган айрим сўзлар тугрисида // Тилшуносликнинг долзарб масалалари. Илмий маколалар туплами. VI. - Тошкент: Akademnashr, 2013. - Б. 37-42.

Абдушукуров Б. «Қисаси Рабгузий»да туркий сузлардан ясалган лекссмалар тахдилига дойр // Узбек тилшунослиги: тараккист тамойиллари, илмий муаммолари, истиқболдаги вазифалар. Илмий маколалар туплами. -Тошкснт: Полимсханика, 2013. - Б. 50-53.

Абдушукуров Б. О некоторых словах, подвергнувшихся расширению содержания в рамках произведения «Кысаси Рабгузи» И Материалы XX международной молодежной научной конференции студентов, аспирантов и молодых ученых «Ломоносов». - Москва, 2013. - С. 1-3.

Абдушукуров Б. «Қисаси Рабгузий» асаридаги зоонимлар И Лингвист илмий маколалар туплами IV. - Тошкент: Akademnashr, 2013. - Б. 10-14.

Абдушукуров Б. Отношение лексики «Кисаси Рабгузи» к древнетюркским и старотюркским языкам // Международный тюркологический симпозиум, посвященный памяти выдающегося тюрколога академика РАН Э.Р. Тенишева. Сборник статей. - Казан, 2013. - С. 14-18.

Абдушукуров Б. «Қисаси Рабгузий»да янгича маъно касб этган лекссмалар // Профессор Ҳамид Сулаймонов номидаги Республика сш манбашунос ва матншуносларининг илмий анжуман матсриаллари (23 декабрь 2013 йил). -Т: MUMTOZ SO‘Z, 2013. - Б.139-144.

Абдушукуров Б. «Қисаси Рабгузий»да «вакт» тушунчасини билдирувчи лекссмалар // Лингвист илмий маколалар туплами V. - Тошкент: Akademnashr, 2014. - Б. 12 - 16.

Абдушукуров Б. «Қисаси Рабгузий»даги паремалар // Тилшуносликнинг долзарб масалалари. Республика илмий-назарий конференция матсриаллари VII. - Тошкент: Akademnashr, 2015. - Б. 67-70.

Абдушукуров Б. «Қисаси Рабгузий»даги орнитонимлар // Лингвист илмий маколалар туплами V. - Тошкент: Akademnashr, 2015. - Б.23 - 28.