ТОШКЕНТ ДАВЛАТ ШАРҚШУНОСЛИК ИНСТИТУТИ
ЎЗБЕКИСТОН ДАВЛАТ ЖАҲОН ТИЛЛАРИ УНИВЕРСИТЕТИ
ЎЗБЕКИСТОН МИЛЛИЙ УНИВЕРСИТЕТИ ҲУЗУРИДАГИ
ИЛМИЙ ДАРАЖАЛАР БЕРУВЧИ
DSc.27.06.2017. Fil.21.01 РАҚАМЛИ ИЛМИЙ КЕНГАШ
ЎЗБЕКИСТОН МИЛЛИЙ УНИВЕРСИТЕТИ
ШИРИНОВА РАИМА ХАКИМОВНА
ОЛАМ МИЛЛИЙ МАНЗАРАСИНИНГ БАДИИЙ ТАРЖИМАДА
ҚАЙТА ЯРАТИЛИШИ
10.00.06. – Қиѐсий адабиѐтшунослик, чоғиштирма тилшунослик,
таржимашунослик (филология фанлари)
ФИЛОЛОГИЯ ФАНЛАРИ БЎЙИЧА ДОКТОРЛИК (DSс) ДИССЕРТАЦИЯСИ
АВТОРЕФЕРАТИ
Тошкент-2017
1
УДК: 811.512.133’25’362
811.133.1’254362
Докторлик (DSc) диссертацияси автореферати мундарижаси
Оглавление автореферата докторской (DSc) диссертации
Content of the Doctoral (DSc) Dissertation Abstract
Ширинова Раима Хакимовна
Олам миллий манзарасининг бадиий таржимада қайта яратилиши ...... 3
Shirinova Raima Khakimovna
Recreating the national picture of the world in literay translation ................. 27
Ширинова Раима Хакимовна
Воссоздание национальной картины мира в художественном переводе 49
Эълон қилинган ишлар рўйхати
Список опубликованных работ
List of published works …………………………………………………….. 51
2
ТОШКЕНТ ДАВЛАТ ШАРҚШУНОСЛИК ИНСТИТУТИ
ЎЗБЕКИСТОН ДАВЛАТ ЖАҲОН ТИЛЛАРИ УНИВЕРСИТЕТИ
ЎЗБЕКИСТОН МИЛЛИЙ УНИВЕРСИТЕТИ ҲУЗУРИДАГИ
ИЛМИЙ ДАРАЖАЛАР БЕРУВЧИ
DSc.27.06.2017. Fil.21.01 РАҚАМЛИ ИЛМИЙ КЕНГАШ
ЎЗБЕКИСТОН МИЛЛИЙ УНИВЕРСИТЕТИ
ШИРИНОВА РАИМА ХАКИМОВНА
ОЛАМ МИЛЛИЙ МАНЗАРАСИНИНГ БАДИИЙ ТАРЖИМАДА
ҚАЙТА ЯРАТИЛИШИ
10.00.06. – Қиѐсий адабиѐтшунослик, чоғиштирма тилшунослик,
таржимашунослик (филология фанлари)
ФИЛОЛОГИЯ ФАНЛАРИ БЎЙИЧА ДОКТОРЛИК (DSс) ДИССЕРТАЦИЯСИ
АВТОРЕФЕРАТИ
Тошкент-2017
3
Докторлик (DSc) диссертацияси мавзуси Ўзбекистон Республикаси Вазирлар
Маҳкамасининг Олий аттестация комиссиясида В2017.1.DSc/Fil46 рақам билан рўйхатга
олинган.
Диссертацияси Ўзбекистон Миллий университетида бажарилган.
Диссертация автореферати уч тилда (ўзбек, инглиз, рус (резюме)) Илмий кенгаш веб
саҳифасида (www.tashgiv.uz) ҳамда “Ziyonet” ахборот-таълим порталида (www.ziyonet.uz.)
жойлаштирилган.
Расмий оппонентлар: Дадабоев Ҳамидулла Арипович
филология фанлари доктори, профессор
Холбеков Мухаммад Нуркасимович
филология фанлари доктори, профессор
Носиров Абдурахим Абдимуталипович
филология фанлари доктори
Етакчи ташкилот: Бухоро давлат университети
Диссертация ҳимояси Тошкент Давлат Шарқшунослик институти, Ўзбекистон Давлат Жаҳон
тиллари университети, Ўзбекистон Миллий университети ҳузуридаги 27.06.2017. Fil.21.01 рақамли
Илмий кенгашнинг 2017 йил “__ ” __________ даги мажлисида бўлиб ўтади.(Манзил: 100047,
Тошкент, Шахрисабз кўчаси, 16 - уй. Тел (99871) 233-45-21; факс (99871) 233-52-24; e mail:
sharq_ilmiy@mail.ru.)
Фан доктори (DSs) диссертацияси билан Тошкент Давлат шарқшунослик институтининг
Ахборот ресурс марказида танишиш мумкин
(___
рақами билан рўйхатга олинган). Манзил:
100047, Тошкент, Шаҳрисабз кўчаси, 16 - уй. Тел (99871) 233-45-21.
Диссертация автореферати 2017 йил “___ ”__________ куни тарқатилди.
(2017 йил “ ___” _________ даги ___ рақамли реестр баѐнномаси).
А.М.Маннонов
Илмий даражалар берувчи илмий
кенгаш раиси, филол.ф.д.,профессор
Қ.Ш.Омонов
Илмий даражалар берувчи илмий
кенгаш котиби, филол.ф.д.
Г.Х.Бакиева
Илмий даражалар берувчи илмий
кенгаш қошидаги илмий семинар раиси,
филол.ф.д.,профессор
4
КИРИШ (докторлик диссертацияси аннотацияси)
Диссертация мавзусининг долзарблиги ва зарурати
. Жаҳон
таржимашунослигида бадиий асарлар асосида халқларнинг маданияти,
тарихи, урф-одати, турмуш тарзи, анъаналари ва миллий қадриятлари билан
яқиндан танишиш ҳамда маданиятлардаги универсал ва дифференциал
ҳолатларни ўрганишга қаратилган илмий тадқиқотлар кўлами ниҳоятда ортиб
бормоқда. Чет тилларидан ўзбек тилига ва, аксинча, ўзбек тилидан чет
тилларига таржима қилинган бадиий асарларни илмий жиҳатдан чуқур
таҳлил қилиш ва улар орқали жаҳон халқларининг умуминсоний, маънавий
маданий қадриятлари ўртасидаги уйғунликни аниқлаш ҳамда ҳар бир
тилнинг миллий-маданий хусусиятларини қиѐсий ўрганиш муҳим
вазифалардан бири бўлиб қолмоқда.
Мамлакатимизда мустақиллик йилларида маданият, санъат ва адабиѐт
соҳаларига алоҳида эътибор қаратилди. Хусусан, жаҳон адабиѐтини ўрганиш,
унинг энг нодир намуналарини бевосита ўзбек тилига таржима қилиш ва
уларни қиѐсий-типологик ҳамда илмий-назарий жиҳатдан чуқур таҳлил
қилиш жараѐнлари янада кучайди Айниқса, мазкур соҳада илмий
тадқиқотлар самарадорлигининг ошиши, олинган натижаларнинг амалиѐтга
кенг татбиқ этилишида ўсиш динамикаси кузатилди. Ўзбекистон
Республикасини янада ривожлантириш бўйича Ҳаракатлар стратегиясида
“илмий-тадқиқот ва инновация фаолиятини рағбатлантириш, илмий ва
инновация
ютуқларини
амалиѐтга
жорий
этишнинг
самарали
механизмларини яратиш, олий ўқув юртлари ва илмий-тадқиқот
институтлари
ҳузурида
ихтисослаштирилган
илмий-экспериментал
лабораториялар, юқори технология марказлари ва технопаркларни ташкил
этиш”
1
масалаларининг устувор стратегик йўналиш сифатида белгилаб
қўйилиши таржимашунослик соҳасида илмий изланишлар кўлами ҳамда
кўрсаткичини янада кўтаришга кенг имкониятлар яратди.
Жаҳон таржимашунослиги илмий мактабларида олам миллий
манзараси ва уни таржимада қайта яратиш муаммоларига доир
тадқиқотларни олиб боришга алоҳида эътибор қаратилмоқда. Мустақиллик
йилларида ўзбек тилидан француз тилига таржима қилинган бадиий асарлар
таржимасида
реалиялар
(хос
сўзлар),
фразеологик
бирликлар,
паремияларнинг
таржима
тилида
ноадекват
берилиши,
тушириб
қолдирилиши
ѐки
русча
транслитерациялар орқали ифодаланиши
кузатилмоқда. Бу эса ҳар қандай китобхон онгида ўзбекча тафаккур,
дунѐқараш ва ўзбек менталитетининг номукаммал манзарасини пайдо
бўлишига олиб келиши мумкин. Мазкур муаммоларни ҳал этиш учун эса
ҳозирги даврда таржима қилинган асарларни ўрганиш, улар сифат
даражасини аниқлаш ва таржиманинг лексикографик муаммоларини
бартараф этишга бағишланган тадқиқотларни кўпайтириш ҳамда яратилган
1
Ўзбекистон Республикаси Президентининг “Ўзбекистон Республикасини янада ривожлантириш
бўйича Ҳаракатлар стратегияси тўғрисида”ги Фармони./Халқ сўзи, 2017 йил. 8 февраль. –№28
(6722).
5
ҳар бир асарни қиѐсий-илмий тадқиқ қилиш заруратга айланмоқда. Ана
шундай ўта муҳим масалаларни атрофлича илмий асосда муҳокама қилиш
масаласи мазкур тадқиқот мавзусининг долзарблигини белгилайди.
Ўзбекистон Республикасининг 2016 йил 14 сентябрдаги «Ёшларга оид
давлат сиѐсати тўғрисида»ги Қонуни, 2017 йил 7 февралдаги «Ўзбекистон
Республикасини янада ривожлантириш бўйича Ҳаракатлар стратегияси
тўғрисида»ги ПФ–4947-сон фармони, 2017 йил 17 февралдаги “Фанлар
Академияси фаолияти, илмий-тадқиқот ишларини ташкил этиш, бошқариш
ва
молиялаштиришни
янада
такомиллаштириш
чора-тадбирлари
тўғрисида”ги ПҚ – 2789- сонли, 2017 йил 18 апрелдаги “Алишер Навоий
номидаги Ўзбекистон Миллий боғи ҳудудида Адиблар хиѐбонини барпо
этиш тўғрисида”ги ПҚ–2894-сонли Қарорлари ҳамда мавзуга оид бошқа
меъѐрий-ҳуқуқий ҳужжатларда белгиланган вазифаларни амалга оширишга
мазкур диссертация тадқиқоти муайян даражада хизмат қилади.
Тадқиқотнинг
республика
фан
ва
технологиялари
ривожланишининг устувор йўналишларига боғлиқлиги.
Диссертация
тадқиқоти республика фан ва технологиялари тараққиѐтининг I.
“Ахборотлашган жамият ва демократик давлатни ижтимоий, ҳуқуқий,
иқтисодий, маданий, маънавий-маърифий ривожлантиришда инновацион
ғоялар тизимини шакллантириш ва уларни амалга ошириш йўллари” устувор
йўналишлари доирасида бажарилган.
Диссертация мавзуси бўйича хорижий илмий тадқиқотлар шарҳи
1
.
Бадиий таржимада олам миллий манзарасининг қайта яратилиши, таржима
адекватлигини таъминлашда когнитив диссонанс ҳодисаси ва таржиманинг
лексикографик муаммоларига бағишланган илмий тадқиқотлар дунѐнинг
қуйидаги етакчи илмий марказлари ҳамда олий таълим муассасалари,
жумладан, Université de Nanterre, Université Blaise Pascal, Univerité de Nancy
2, Université de Caen, Université de Rouen, Université de Tours (Франция),
Université de Namur (Белгия), Université de Montréal (Канада), National
University of Seul (Жанубий Корея), Москва давлат университети, Тамбов
давлат университети, Воронеж давлат университети, Кубань давлат
университети, Санкт-Петербург давлат университети, Новосибирск давлат
университети (Россия), Ўзбекистон Миллий университети, Ўзбекистон
давлат жаҳон тиллари университети, Алишер Навоий номидаги Тошкент
давлат ўзбек тили ва адабиѐти университети (Ўзбекистон) да олиб
борилмоқда.
Бадиий таржимада олам миллий манзарасининг лисоний омиллари
масалалари юзасидан жаҳонда олиб борилган тадқиқотлар натижасида бир
қатор, жумладан, қуйидаги илмий натижалар олинган: бретон тилидаги
мақолларнинг таржима тилида берилиш даражаси аниқланган (Université de
Montréal, Canada); метафораларда олам миллий манзараси акс этиши
далилланган (Université de Tours, France); замонавий романлар таржимасида
1
Диссертация мавзуси бўйича хорижий илмий-тадқиқотлар шарҳи: www.ox.ac.uk; disu.edu.ph;
www.asu.edu.ru. www.univ-paris.fr; www.univ-rouen;fr; www.univ-denancy2; www.univ-dealicante.fr;
www.severinehalimi.free.fr; www.nsu.ru; www.nuuz ва бошқа манбалар асосида тайѐрланган.
6
лингвокультуремаларнинг берилишига баҳо берилган (Université de Namur,
France); таржима адекватлигини таъминлашда лингвомаданий луғатларнинг
муҳимлиги исботланган (Université de Caen, France); мақолларнинг миллий
маданий хусусиятлари очиб берилган (Université Blaise Pascal, France);
таржимада адекватликни баҳолашда когнитив диссонанс ҳодисаси
ўрганилган (Томск давлат университети, Россия); кино материаллари
таржимасида когнитив диссонанс ҳодисасининг келиб чиқиши исбот
қилинган (Université Paris 10-Nanterre); таржима жараѐнида лисоний-маданий
муаммоларнинг ифодаланиш йўллари аниқланган (инглиз, немис ва рус
тилидаги материаллар асосида) (Москва давлат лингвистика университети,
Россия); рус ва вьетнам паремияларида олам миллий маназарасини акс
эттиришда таржимон маҳорати муҳимлиги исботланган (Воронеж давлат
университети, Россия); бадиий таржимада олам миллий манзараси тил
репрезентацияси сифатида ѐритилган (Кубань давлат университети, Россия);
икки тилли таржима луғатларда маданий ахборотларнинг берилиш зарурати
далилланган (Санкт-Петербург давлат университети, Россия).
Бугунги
кунда
жаҳон
таржимашунослигида
олам
миллий
манзарасининг бадиий таржимада қайта яратилиши бўйича қатор, жумладан,
таржима асарларининг адекватлик даражасини таъминлаш; ноадекват
таржима сабабларини аниқлаш ва уларни бартараф этиш йўлларини ишлаб
чиқиш; олам миллий манзарасининг лисоний омиллари, яъни реалиялар, халқ
мақоллари, фразеологик бирликларнинг таржима тилида берилишини қиѐсий
таҳлил қилиш; таржимада когнитив диссонанс ҳодисасининг келиб чиқиш
сабабларини аниқлаш, когнитив диссонансни бартараф этиш тамойилларини
ишлаб чиқиш; миллий-маданий сўзларнинг таржима луғатларини яратиш
каби устивор йўналишларда илмий тадқиқотлар олиб борилмоқда.
Муаммонинг ўрганилганлик даражаси.
Таржимашуносликда олам
миллий манзараси муаммоси ва унинг назарий тадқиқига бағишланган
талқинларни хорижлик олимлар Г.Д.Воскобойник, Я.С.Кимишникова,
Ю.А.Карасева, О.А.Корнилов, Э.П.Чакалова, Х.Нгуен, Ж.Мунин, И.Коломба,
К.Скилбред, А.Вазняк, Д.Рингсиог ишларида кўришимиз мумкин
1
. Олам
миллий манзарасини ўзида акс эттирган лисоний омиллар, яъни реалиялар
1
Воскобойник Д.Г. Лингвофилософские основания общей когнитивной теории перевода. Автореф.
дисс...док.филол.наук. – Иркутск, 2004; Кимишникова Я.С. Поэтический перевод в свете теории
когнитивного диссонанса (на материале переводов стихотворения Р.Киплинга “If”) // Филология.
Выпуск 37. –М., 2013; КарасеваЮ.А. Художественный текст как источник национально-культурной
информации и выразитель национальной ментальности. Автореф.дисс...канд.филол.наук. –М.,
2012; Корнилов О.А. Языковая картина мира как отражение национальных менталитетов.
Автореф.дисс...канд.филол.наук. – М., 2000; Чакалова Э.П. Языковая репрезентация национальной
картины мира в художественном тексте:
на материале английского и русского языков.
Автореф.дисс...канд.филол.наук. –Краснодар, 2006; Нгуен Х.Н. Отражение национальной картины
мира в русской паремиологии. Автореф.диссс...канд.филол.наук. –Воронеж, 2011; Mounin G. Les
problèmes théoriques de la trаduction. –Paris: Edition Gallimard, 1963; Collombat I. Le discours imagé
en vulgarisation scientifique: étude comparée du français et anglais, en ligne métaphorik. –Paris, 2003;
Skilbred C. Le transfer du culture dans la traduction de Poisson d‟or de Le Clézio. Thèse de doctorat.
–Hosten,2005; Wozniak A. Peut-on traduire un proverbe. – Paris, 2012; Rînciog D. Histoire et mentalités
dans d‟oeuvres de Gustave Flobert. –Paris, 2002. –С.45.
7
(хос сўзлар), мақол ва маталлар, фразеологик бирликларнинг бадиий
таржимада
берилиш
масалалари
И.Кашкин,
С.Влахов,
С.Флорин,
А.Нарзиқулов, И.Мирзаев, Ғ.Саломов, М.Холбеков, Р.Файзуллаева каби бир
қатор олимлар ишларида ўрганилган
1
. Бадиий таржима муаммолари кўплаб
ўзбек таржимашунос олимлари учун тадқиқот объекти бўлган
2
. М.Холбеков
француз ѐзувчиларининг ўзбек тилига таржима қилинган бадиий асарларини
қиѐсий тадқиқ этди ва ўзбек-француз адабий алоқаларини чуқур ўрганди
3
.
Р.Очилов XX аср француз поэзиясининг анъаналари ва таржималарини
тадқиқ этди
4
. Г.Х.Бакиеванинг докторлик диссертациясида олам манзараси
тушунчаси ва унинг мазмун-моҳияти ҳамда бадиий матнлар таржимасида
тутган ўрни каби масалалар атрофлича тадқиқ этилган
5
. Ҳ.К.Ҳамраев ўзбек
ѐзувчилари Ойбек ва А.Қаҳҳор асарларининг французча таржималарида
миллий колоритнинг қайта яратилишини ўрганди
6
. Ў.С.Абидходжаева
фразеологик бирликлар таржимасининг миллий-прагматик жиҳатларини
ўзбек ва рус тиллари материаллари асосида қиѐсий тадқиқ этди
7
.
Д.Р.Джуманова русча-ўзбекча лисоний алоқа жараѐнидаги реалемаларнинг
миллий табиатини ўрганган ва уларнинг тематик парадигмасини тузган
8
.
Бироқ мустақиллик йилларида ўзбек тилидан француз тилига ва
француз тилидан ўзбек тилига таржима қилинган асарларда олам миллий
1
Кашкин И. Ложный принцип и неприемлемые результаты. –М.,1952; Влахов С., Флорин С.
Непереводимое в переводе. –М.,1980; Нарзикулов А. Французская фразеология и вопросы
французско-узбекского художественного перевода. Автореф.дисс...канд.филол.наук.–Л., 1969;
Мирзаев И.К. Проблемы передачи слов, обозначающих реалии французской жизни, на узбекский
язык. Автореф.дисс…канд.филол.наук. –Л., 1975; Саломов Г. Литературные традиции и проблемы
художественного перевода (сопоставительный, стилистический и типологический аспекты).
Дисс... канд.филол.наук. –Т., 1982; М.Холбеков Французская художественная литература в
переводах на узбекский язык (история и переводческий опыт). Автореф.дисс…канд.филол.наук.
–Т.,1982; Файзуллаева Р. Национальний колорит и художественный перевод. –Т., 1979.
2
Сулаймонова Ф. Роман “Люсьен Левен” и его место в творческом развитии Стендаля.
Автореф.дисс...канд.филол. наук. –Л.: ЛГУ; Пулатов Ю. Зарубежная литература в Узбекистане и
переводы новелл Ги де Мопассана. Автореф.дисс...канд. филол. наук. –Самарқанд, 1963; Эгамова
Я. Асл нусхадаги қаҳрамонлар образини бадиий таржимада қайта яратиш масалалари.
Филол.фан.номз...дис.автореф. –Т., 1974; Жовбўриев М. Бадиий миллий характер ва давр
колоритини қайта яратиш. Филол.фан.номз...дисс.автореф. –Т., 1991; Исамухамедов Н.
Стилистическая адекватность художественного текста (на материале произведений на английском
языке и их переводов на русский и узбекский языки). Дисс... канд.филол.наук. –Т., 2007.
3
Холбеков М. Узбекско-французские литературные взаимосвязи (в контексте перевода, критики и
восприятия). Автореф.дисс…док.филол. наук. –Т., 1991.
4
Очилов Э. XX аср француз шеърияти ўзбек тилида (таржимада мазмун ва шакл бирлиги
масаласи). Филол.фан.номз...дисс.автореф. –Т., 1994.
5
Бакиева Г.Х. Лингвистические основы анализа художественного текста. Дисс…док.филол.наук.
–Т., 1993.
6
Хамраев Х.К. Воссоздание национального колорита произведений узбекской советской прозы во
французских переводах (на материале произведений Айбека и А.Каххара) Автореф.
дисс…канд.филол.наук. –Т., 1988.
7
Абидходжаева Ў.С. Национально-прагматический аспект при переводе фразеологических единиц.
Автореф.дисс...канд.филол.наук. –Т., 2002.
8
Джуманова Д.Р.
Сўзнинг тил алоқа жараѐнидаги фонологик модели. Филол.фан.док...дисс.автореф.
–Т., 2016.
8
манзараси тил репрезентацияси сифатида махсус қиѐсий тадқиқ этилмаган,
таржима адекватлигини таъминлашда когнитив диссонанс ҳодисаси ва уни
бартараф
этиш
масалаларига
эътибор
берилмаган,
таржиманинг
лексикографик муаммолари ечимига бағишланган тавсиялар ишлаб чиқиш ва
улар асосида миллий-маданий сўзларнинг таржима луғатларини яратиш шу
вақтга қадар монографик тадқиқотнинг объекти бўлмаган.
Тадқиқотининг диссертация бажарилган олий таълим
муассасасининг илмий-тадқиқот ишлари режалари билан боғлиқлиги
.
Диссертация мавзуси Ўзбекистон Миллий университети хорижий филология
факультетида “Таржима назарияси ва амалиѐтининг долзарб муаммолари”
мавзусида олиб борилаѐтган истиқболли илмий тадқиқот ишлари режасининг
таркибий қисми ҳисобланади.
Тадқиқотнинг
мақсади
бадиий
таржимада
олам
миллий
манзарасининг қайта яратилиши муаммоларини концептуал таҳлил қилиш ва
адекват таржима яратиш бўйича таклиф ва тавсиялар ишлаб чиқишдан
иборат.
Тадқиқотнинг вазифалари
қуйидагилардан иборат:
таржимашуносликда “олам миллий манзараси” феноменининг
фалсафий, миллий-лисоний хусусиятларини асослаш;
“олам миллий манзараси” ҳақидаги назарий талқинларни
умумлаштириш ва концептуал хулосага келиш;
бадиий таржимада олам миллий манзарасининг компонентлари, яъни
реалия (хос сўзлар), фразеологик бирликлар, мақол, маталларнинг таржимада
берилишини таҳлил қилиш ва таржима вариантларини таклиф этиш;
асосан мустақиллик йилларида амалга оширилган таржималар таҳлили
орқали таржимоннинг “фон” билимлари даражасини аниқлаш; таржимоннинг
билими, дунѐқараши ва сўз қўллаш маҳоратига баҳо бериш;
таржимашуносликда диссонанс, консонанс ва когнитив диссонанс
терминларини илмий муомалага киритиш заруратини асослаб бериш;
таржимада когнитив диссонанс муаммосининг пайдо бўлиш сабабларини
аниқлаш ва диссонансни камайтириш, айни дамда уни бартараф этиш
тамойилларини ишлаб чиқиш;
адекват таржима яратишда миллий-маданий сўзларни таснифлаш ва
унга доир терминологик аппаратни ишлаб чиқиш;
“Миллий-маданий сўзларнинг аудиовизуал луғати”(ўзбекча-французча
изоҳ) яратишнинг назарий принципларини ишлаб чиқиш.
Тадқиқотнинг объекти
ўзбек тилидан француз тилига ва француз
тилидан ўзбек тилига таржима қилинган бадиий асарлар таржимасида олам
миллий манзараси.
Тадқиқотнинг предмети
бадиий асарлар таржимасида олам миллий
манзарасини қайта яратувчи тил бирликлари.
Тадқиқотнинг усуллари.
Тадқиқот мавзусини ѐритишда қиѐсий
таҳлил, дескриптив, статистик, контекстуал ва компонент таҳлил
методлардан фойдаланилган.
9
Диссертация тадқиқотининг илмий янгилиги
қуйидагилардан
иборат:
бадиий таржимада “олам манзараси” ва “олам миллий манзараси”
феноменларининг фалсафий-лисоний моҳияти асосланган;
бадиий таржимада реалиялар (хос сўзлар), фразеологик бирликлар ва
паремияларнинг адекват берилиши олам миллий манзарасининг яхлитлигини
таъминловчи етакчи лисоний восита эканлиги контекстуал-компонент таҳлил
методи орқали исботланган;
мутаржимнинг лисоний ва фон билимлари даражаси ҳамда
таржимонлик маҳорати таржимон-муаллиф-асар учлиги (триадаси) асосида
аниқланиши асослаб берилган;
замонавий таржимашуносликда сонанс, диссонанс, когнитив диссонанс
феноменлари лингвистик ҳодиса экани тавсифланиб, таржима жараѐнида
уларнинг келиб чиқиш сабаблари ва когнитив диссонанс ҳодисасини
бартараф этишга оид амалий тавсиялар ишлаб чиқилган;
таржимада аслият оламининг миллий манзарасини адекват яратишда
миллий-маданий сўзлар таржимаси муҳимлиги, таржимонлар учун
лингвомаданий луғатлар етишмаслиги инобатга олиниб таржима луғатларига
маданий ахборотларни тўлиқ киритиш зарурати далилланган;
тадқиқотнинг натижалари, илмий-назарий хулосалари асосида
“Миллий-маданий сўзларнинг аудиовизуал луғати”ни яратиш тамойиллари
ишлаб чиқилган.
Тадқиқотнинг амалий натижалари
қуйидагилардан иборат:
реалиялар (хос сўзлар), фразеологик бирликлар, мақол ва маталлар бадиий
таржимада олам миллий манзарасининг лисоний омили эканлигини
исботловчи маъруза матнлари яратилган;
таржима жараѐнида таржимоннинг имплицит (яширин) ахборотларни
эксплицит (очиқ) ахборотга айлантириш маҳорати таржима адекватлиги
кафолати эканлигини исботлаш мақсадида муаллиф томонидан француз
ѐзувчиси Ле Клезионинг ҳикоялари таржима қилинган ва нашр эттирилган;
таржимоннинг санъати, маҳорати ва фон билимлари даражасини
баҳолаш меъзонлари ишлаб чиқилган;
ўзбек таржимашунослигида диссонанс, когнитив диссонанс
терминларини қўллаш тавсия этилган;
таржима жараѐнида когнитив диссонанс ҳодисасининг келиб чиқиш
сабаблари аниқланган, диссонансни камайтириш ва бартараф этиш бўйича
амалий тавсиялар ишлаб чиқилган;
таржиманинг лексикографик муаммоларини ҳал этишнинг энг муҳим
амалий ечими сифатида “Миллий-маданий сўзларнинг аудиовизуал луғати”
яратилган.
Тадқиқот натижаларининг ишончлилиги
ишда қўлланилган
ѐндашувлар, назарий маълумотларнинг расмий манбалардан, мисолларни
мустақиллик йилларида ўзбек адибларининг француз тилига ва француз
адибларининг ўзбек тилига таржима қилинган асарларидан олинганлиги,
хулоса, таклиф ва тавсияларнинг амалиѐтга жорий этилгани, олинган
10
натижаларнинг ваколатли тузилмалар томонидан тасдиқлангани билан
изоҳланади.
Тадқиқот натижаларининг илмий ва амалий аҳамияти.
Тадқиқот
натижаларининг илмий аҳамияти олий ўқув юртлари хорижий филология
факультетларида
таржима
назарияси
ва
амалиѐти,
таржиманинг
лингвомаданий асослари, лексикография асослари, луғат тузиш принциплари
каби фанларнинг маъруза ва семинар машғулотларини илмий-назарий
жиҳатдан кучайтириш, замонавий дарслик ва ўқув қўлланмаларнинг назарий
қисмларини янгича ѐндашувлар билан бойитишдаги аҳамияти билан
белгиланади. Тадқиқот натижасида олинган назарий хулосалар француз ўзбек
ва
ўзбек-француз
таржимачилиги муаммоларини тадқиқ қилишда
илмий-назарий манба бўлиб хизмат қилади.
Тадқиқот натижаларининг амалий аҳамияти шундаки, ундан
таржиманинг лексикографик муаммолари ечимига бағишланган миллий
маданий сўзларнинг икки ва кўп тилли изоҳли визуал ва аудиовизуал
луғатларини яратишда фойдаланиш мумкин. Шунингдек, диссертация
материалларидан
таржима
назарияси
ва
амалиѐти,
таржиманинг
лингвомаданий асослари, луғат тузиш принциплари каби ўқув курслари учун
дастурлар, дарслик, ўқув қўлланмалари тайѐрлашда, махсус курс ва семинар
машғулотларини ташкил қилишда материал ва услубий қўлланма сифатида
фойдаланишлари мумкин.
Тадқиқот натижаларининг жорий қилиниши.
Бадиий таржимада
олам миллий манзарасининг қайта яратилиши тадқиқоти бўйича ишлаб
чиқилган услубий ва амалий таклифлар асосида:
ишда муҳокама қилинган айрим масалалар, хусусан, фразеологик
бирликлар, ўзбек халқ мақолларининг француз тилида берилиши усуллари
чет тилини эгаллашнинг умумевропа компетенциялари (CEFR) асосида
яратилган “Француз тили” дарслиги мазмунига сингдирилган (№303-0120).
Жорий этилган материаллар миллий-маданий сўзларнинг луғавий ва
таржимадаги контекстуал маъносини ўрганишга хизмат қилган;
тадқиқотнинг илмий натижаларидан Франция элчихонаси томонидан
ўтказиладиган халқаро “Франкофония 2015-2016” тадбир доирасида
тайѐрланган “Interprètes étrangers” (“Чет эллик таржимон”) саҳна
кўринишларини
тайѐрлашда
амалий
фойдаланилган.
(Франциянинг
Ўзбекистондаги элчихонасининг 27.03.2017 йилдаги маълумотномаси).
Саҳналаштирилган мазкур спектаклда миллий-маданий сўзлар яъни
реалиялар, паремиялар, метафораларнинг таржимада берилиши мутаржим
поэтик маҳоратини аниқлашга хизмат қилган;
француз халқининг маданияти ва санъати ҳамда миллий қадриятлари,
француз оламининг миллий манзараси акс этган илмий маълумотларни ўзбек
халқига
тақдим
этишга
доир
фикр-мулоҳазалар
Ўзбекистон
телерадиокомпаниясининг “Дунѐ бўйлаб” туркум кўрсатувларида мунтазам
бериб борилди (Ўзбекистон Миллий телерадиокомпанияси “Дунѐ бўйлаб”
телеканалининг 08-14-307 сонли маълумотномаси). Кўрсатувлардаги адабий
илмий материаллар француз халқи маданияти, урф-одати, миллий
11
қадриятлари ва маросимлари тўғрисидаги тасаввурларни кенгайтиришга
муҳим манба бўлиб хизмат қилган;
тадқиқот натижасида “Миллий-маданий сўзларнинг аудиовизуал
луғати” (ўзбекча-французча изоҳ) яратилди (№DGU 04096-2016). Мазкур
луғат “Ўзбектуризм” агентлиги қошидаги барча сайѐҳлик муассасаларида
Ўзбекистонга ташриф буюрувчи сайѐҳларга мамлакат тарихи ва маданияти
тўғрисидаги маълумотларни етказиб беришда муҳим манба бўлиб хизмат
қилган.
Тадқиқот
натижаларининг
апробацияси.
Мазкур
тадқиқот
натижалари, жумладан 11 та халқаро ва 32 та республика илмий-амалий
анжуманларида муҳокамадан ўтказилган. “Наука и современность-2010”
(Новосибирск, 2010) “Язык. Культура. Коммуникация” (Челябинск, 2011),
“Usbekisch-deutsche Studien IV. Kontakte:Sprache, Literatur, Kulture, Didaktik”
“National Cuture and National Colour in Traslation (Германия, 2012), “The First
Internationale Conferance on Food and Culture in Translation” (Италия, 2014),
Новое слово в науке: перспективы развития (Чебоксары, 2015), “Научная
дискусcия: Вопросы филологии, искусствоведения и культурологии”
(Москва, 2015), Journal of Advances in Social Science and Humanities (2016),
Science of Europe. (Америка, 2016), European Journal of Humanities and social
science (Austria, 2017), “Таржимашунослик муаммолари” (Тошкент, 2017),
Бадиий таржиманинг лингвопоэтик муаммолари” (Самарқанд, 2012),
“Таржиманинг
лингвокогнитив,
коммуникатив,
прагматик
ва
лингвокультурологик аспектлари” (Андижон, 2015), “Таржимашуносликнинг
долзарб муаммолари (Бухоро, 2016)”, “Филология илмининг долзарб
муаммолари” (Қарши, 2017) мавзуларидаги халқаро ва республика илмий
амалий конференцияларда маъруза кўринишида баѐн этилган ҳамда
апробациядан ўтказилган.
Тадқиқот натижаларининг эълон қилиниши.
Диссертация мавзуси
бўйича жами 74 та илмий иш чоп этилган. Шулардан, 1 та монография, 1 та
луғат, 1 та электрон луғат, 1 та дарслик, Ўзбекистон Республикаси Олий
аттестация комиссиясининг докторлик диссертациялари асосий илмий
натижаларини чоп этиш тавсия қилган илмий нашрларда 26 та мақола,
жумладан, 16 та республика ва 10 таси хорижий журналларда чоп этилган.
Диссертациянинг тузилиши ва ҳажми.
Диссертация кириш, тўрт боб,
хулоса, фойдаланилган адабиѐтлар рўйхати ва иловалардан иборат.
Диссертациянинг умумий ҳажми 244 саҳифани ташкил этади.
ДИССЕРТАЦИЯНИНГ АСОСИЙ МАЗМУНИ
Кириш қисмида мавзунинг долзарблиги ва зарурати, муаммонинг
ўрганилганлик даражаси асосланган, тадқиқоқотнинг мақсад ва вазифалари,
объекти ва предмети, усуллари аниқланган, республика фан ва
технологиялари ривожланишининг устувор йўналишларига боғлиқлиги
кўрсатилган, илмий янгилиги ва амалий натижалари баѐн қилинган, олинган
натижаларнинг илмий-назарий ва амалий аҳамияти, ишочлилиги, амалиѐтга
12
жорий қилинганлиги, апробацияси, нашр этилган ишлар, ишнинг тузилиши
бўйича маълумотлар келтирилган.
Диссертациянинг
“Таржимада олам миллий манзараси тушунчаси
ва унинг назарий асослари”
деб номланган биринчи бобида жаҳон ва ўзбек
таржимашунослигида “олам манзараси” ва “оламнинг миллий манзараси”
каби тушунчаларнинг фалсафий моҳиятига эътибор қаратилиб, “олам
манзараси” қадимий тушунча эканлиги илк бор бу атама физика соҳасида
Г.Герц, кейинчалик эса И.Кант ва М.Планклар қўллагани тўғрисида
маълумотлар келтирилди. Мазкур мавзу доирасида амалга оширилган илмий
тадқиқотлар ўрганилди ва муносабат билдирилди.
Олам миллий манзарасининг когнитив аспектлари Е.Кубрякова, В.Демьянков,
А.Кравченко, Н.Болдирев, З.Попова, И.Стернин, А.Бабушкинлар, олам
миллий манзарасининг лингвомаданий аспектлари эса Ю.Степанов,
В.Воробьев, В.Карасик, В.Маслова, Г.Слишкинларнинг тадқиқотларида
кузатилди. Ўзбек таржимашунослигида, айниқса, бадиий таржимада олам
миллий манзараси тадқиқига бағишланган махсус тадқиқотлар бўлмаса-да,
аммо ҳар бир миллатнинг воқеа, ҳодиса ва предметга ўзига хос миллий
муносабатини таржимада беришга доир назарий фикрлар Ғ.Саломов,
Қ.Мусаев, Р.Файзуллаева, Н.Владимирова, И.Мирзаев, М.Холбеков,
Г.Бакиева, Д.Джуманова кабиларнинг ишида кузатилди.
Мазкур бобда олимларнинг “олам манзараси” ва “олам миллий
манзараси” илмий истилоҳига оид таърифлари кўриб чиқилди ва уларга
муносабат билдирилди. А.Иванов “инсонни ўраб турган муҳитда содир
бўлаѐтган нарса ва воқеа-ҳодисаларни, инсон онгида инъикос этилиши”га
олам манзараси, деб таъриф беради
1
. М.Планк “табиатнинг аниқ
қонуниятларини акс эттирувчи олам манзарасини оламнинг физикавий
манзараси” деб таъкидлайди
2
. Мазкур феноменнинг фалсафий-илмий
таърифлари соҳавий хусусиятларига қараб бироз ўзгариб бориши
тўғрисидаги талқинлар ўрганилди. Ушбу бобда таржимашунослик соҳасида
олам миллий манзараси ҳақидаги хориж ва ўзбек олимларининг илмий
асарлари атрофлича ўрганилди. Э.П.Чакалова олам миллий манзарасининг
концептларда ифодаланишини,
3
Е.В.Приказчиков ва Е.П.Савченколар рус
романларининг инглиз тилидаги таржимасида аслиятдаги метафора, реалия,
фразеологизмларни олам миллий манзарасининг асосий элементлари
таркибига киритгани
4
, Х.Н.Нгуен паремиологияларга олам миллий
манзарасининг элементи сифатида ѐндашгани аниқланди
5
. Француз
таржимашунос олими Camille Skilbred Ле Клезионинг норвег тилига таржима
1
Иванов А. Картина мира как феномен отражения действительности.
–
М., 1962.
–
С.108.
2
Планк М. Единство физической картины мира. –М.: Наука.1996. – С.37.
3
Чакалова Э.П.Языковая репрезентация национальной картины мира в художественном тексте: на
материале английского и русского языков. Автореф.дисс...канд.филол.наук. –Краснодар, 2006.
4
Приказчикова Е.В., Савченко Е.П. Особенности воссоздания национальной картины мира при
переводе современной российский прозы на английский язык (лингвокогнитивный аспект) //
Филологические науки. – Тамбов: Издательство Грамота, 2002. – С.145-148.
5
Нгуен Х.Н.
Отражение национальной картины мира в русской паремиологии (в контрастивных данных
паремиологии вьетнамского языка). Автореф.дисс...канд.филол.наук. –Воронеж, 2011.
13
қилинган “Олтин балиқ” романи таржимасини ўрганиб,
1
таржимон Ragnar
Hovlandнинг француз халқига хос миллий атрибутларнинг таржимада тўла
акс этмаганинг сабаби ўша халқларнинг маданий ҳаѐтидаги тафовутда деб
кўрсатди.
Мазкур йўналишда олиб борилган илмий тадқиқотларда бадиий
таржимада реалиялар (хос сўзлар), паремиялар, фразеологик бирликлар,
шунингдек, метафоралар, ранглар, рамзлар, сонларнинг таржима жараѐнида
тўла қайта акс эттирилиши олам миллий манзарасининг яхлитлигини
таъминловчи муҳим омил эканлиги аниқланди.
Бадиий таржимада олам миллий манзарасининг қайта яратилиши
даражасини аниқлаш учун асосан, мустақиллик йилларида ўзбек адабиѐтидан
француз тилига ва француз адабиѐтидан ўзбек тилига амалга оширилган
таржималар қиѐсий таҳлил қилиниб, ҳар икки халқ миллий манзарасининг
таржимада қайта яратилиши масалалари кўриб чиқилди. Таҳлил қилинган
барча бадиий матнларда таржимоннинг аслиятдаги миллий манзарани
таржимада қайта тиклаш маҳорати кўриб чиқилди. Чўлпоннинг “Кеча ва
кундуз” романи (таржимон С.Дюдуагнон), Шукруллонинг “Жавоҳирот
сандиғи”, Одил Ёқубовнинг Диѐнат (Татьяна Бордан), Саид Аҳмаднинг
“Сайланма”, Эркин Аъзамнинг “Шовқин” романи, “Пакананинг ошиқ
кўнгли”, “Аралаш қўрғон” (Ш.Миноваров), Худойберди Тўхтабоевнинг
“Сариқ девни миниб” асарлари (Ш.Холмуродов), француз адибларидан Эмил
Золянинг “Аѐл бахти” романи (М.Исмоилова), Шарл Луи Монтескьенинг
“Форс номалари” (Р.Қиличев, Ҳ.Орзиқулов, Ш.Миноваров), Александр
Дюманинг “Икки Диана” (Р.Умматов), Проспер Мерименинг “Маттео
Фалконе” новелласи (О.Шарафиддинов, Нурбек) ва Шарл Перронинг бир
қатор эртаклари (М.Холбеков, Ш.Миноваров) тадқиқот учун материал бўлиб
хизмат қилди.
Бадиий асарлар ва уларнинг таржимаси таҳлил қилинганда баъзан
мутаржимларнинг ўз таржималарида шарқ менталитетига хос сўзларни
француз тилида нотўғри акс эттириши, ташлаб кетиши ѐки бўлмаса
контекстлар таркибида битта сўз бир неча вариантларда берилиши
кузатилди. Бундай хилма хиллик кўп ҳолларда китобхонни чалғитибгина
қолмай, асарнинг бадиий ва эстетик таъсирини сусайтиришга олиб келиши
мумкин. Чўлпоннинг “Кеча ва кундуз” ва Эркин Аъзамнинг “Шовқин”,
“Пакананинг ошиқ кўнгли” ва “Аралаш қўрғон” асарлари таржимасида
шундай мисоллар кўзга ташланди. Жумладан, биргина “кундош” лексемаси
француз тилида “rivale”, “conjointe”, “сoncubine” тарзида ўгирилган ва
матннинг контекстуал мазмунини акс эттиришдан йироқлашган. Тадқиқот
доирасида француз адиби Фердинанд Дюшеннинг “Қамар” асарида
(таржимон З.Башарий) 22 марта француз тилига “кундош” лексемасини
“coépouse” орқали тўғри ифодалаганлигининг гувоҳи бўлинди.Чунки,
француз китобхони учун айнан “coépouse” лексемаси тушунарли ва айнан бу
сўзнинг бадиий-эстетик таъсирчанлиги юқори ҳисобланади. Диссертацияда
1
Skilbred С. Le transfer du culture dans la traduction de Poisson d‟or de Le Clézio. Hosten. –Paris, 2005.
14
бундай
миллий
колоритли
сўзларни
таржима
тилида
беришда
транслитерация, изоҳлаш ва тасвирий таржима усулларидан фойдаланиш
ижобий самара бериши кўрсатиб ўтилди. Олиб борилган изланишлардан аѐн
бўлдики, тил бу маданият маҳсули ва шу билан бирга маданиятни
шакллантирувчи омил. Зеро, ҳар қандай маданият тилда намоѐн бўлади,
тилда ўзининг моддий қобиғини топиши билан бирга, атроф-муҳит
таъсирида тараққий қилиб, ўзгариб боради. Таржима қилинган бадиий
асарлар китобхонга бошқа бир халқ олам миллий манзараси билан танишиш
имконини беради. Зеро, “Когнитив тилшунослик учун олам ҳақидаги
билимнинг тилда акс этиши ва ушбу билимнинг шаклланишида тилнинг
ҳиссаси муҳим”
1
ҳисобланса, бадиий таржимада олам миллий манзарасининг
таржима тилида қайта яратишда таржимоннинг лисоний ва нолисоний
билими ҳамда маҳорати муҳим саналади.
“Таржимада олам миллий манзарасини қайта яратишда лисоний
омиллар масаласи”
деб номланган иккинчи бобда таржимашуносликда
реалиялар, фразеологик бирликлар, мақол ва маталларга олам миллий
манзарасининг элементи сифатида ѐндашилди. Бадиий таржима жараѐнида
ушбу лисоний омиллар таржимада олам миллий манзарасини адекват
яратилганлигини кафолатлаши тадқиқот доирасида таҳлил қилинди. Бунда
асосан ўзбек олимларидан И.К.Мирзаев, Г.Х.Бакиева, М.Э.Умархўжаев,
А.Э.Маматов, М.К.Халикова, А.А.Носировларнинг ишларига таянилди
2
.
Ушбу бобда, энг аввало, реалиялар, паремиялар, фрезеологик бирликларнинг
бадиий таржимадаги ўрни ва аҳамиятига бағишланган тадқиқотлар муҳокама
қилиниб, уларга муносабат билдирилди. Мазкур лисоний омилларнинг
бадиий таржима жараѐнида олам миллий манзарасини қайта тиклашда муҳим
экани мисоллар орқали ѐритиб берилди. Таҳлил қилинган қатор асарларда
ўзбек халқининг “тўн”, “дўппи”, “белбоғ”, “атлас кўйлак”, “калиш”, “маҳси”
каби
миллий
кийимлари
таржима
тилидаги
реалиялар
билан
алмаштирилгани, русча транслитерациялар орқали ифодалангани ѐки умуман
ташлаб кетилгани кузатилди.
Маълумки, мақоллар ҳар бир халқ маданиятининг кўзгуси ҳисобланиб,
уларнинг замирида халқнинг урф-одати, удуми, доно қадриятлари, миллат
дунѐқараши ва миллий манзарасини очиб берувчи маъно ва мазмун ѐтади.
Тадқиқот доирасида ўзбек адиблари асарларининг француз тилига қилинган
1
Корман А.Е. Фразеологические единицы с анималистическим компонентом в испанском языке:
функционально-прагматический и когнитивный аспекты. Автореф.дисс...канд.филол.наук. –
Воронеж, 2007.
2
Мирзаев И.К. Проблемы передачи слов, обозначающих реалии французской жизни, на узбекский
язык. Автореф.дисс…канд.филол.наук. –Л., 1975; Бакиева Г.Х. Лингвистические основы анализа
художественного текста. Автореф.дисс…док филол.наук. –Т.,1993; Умарходжаев М.И. Основы
фразеографии. – Ташкент: Фан, 1983; Маматов А.Э. Ўзбек тили фразеологияси шаклланиши
масалалари. Филол.фан.док.дисс...автореферати. –Т., 1999; Халикова М.К. Фразеология как форма
отражения национального менталитета в языковой картине мира. Автореф дисс...канд.филол.наук.
–Т., 1999; Носиров А.А. Француз, ўзбек ва рус тилларидаги провербиал фразеологизмларнинг
семантик-стилистик ва миллий-маданий хусусиятлари. Филол.фан.док...дисс.автореферати. –Т.,
2016.
15
таржималарида ва, аксинча, француз адиблари асарларининг ўзбек тилига
қилинган таржималарида мақол ва маталларнинг берилиши қиѐсий таҳлил
қилинди. Таҳлиллар натижасида шу нарса аниқландики, ўзбек адиблари
француз ѐзувчиларига қараганда ўз асарларига бадиий сайқал бериш ва
прагматик таъсирни кучайтириш мақсадида жуда кўп мақоллар ишлатганлар.
Албатта, бу шарқ маданиятида халқ тажрибаси ва донологи асосида пайдо
бўлган мақолларнинг миллат тарбияси ва камолотида алоҳида ўрин
тутганидан далолат беради. Француз ѐзувчиларининг ўзбек тилига таржима
қилинган асарларида, хусусан, Эмил Золянинг “Аѐл бахти” (таржимон
М.Исмоилова) романи таржимасида ўзбек халқ мақолларининг ноўрин ва кўп
ишлатилиши ўқувчини чалғитибгина қолмай, балки бадиий асар
қимматининг тушиши ва прагматик таъсирининг сусайишига олиб келган.
Ўзбек адиблари асарларининг билвосита таржималарида ўзбек халқ
мақоллари сўзма-сўз таржима қилиниб, мақол таркибидаги миллий лексема
рус халқининг реалиялари билан алмаштирилиши каби ҳолатлар ҳам
аниқланди. Шу ўринда Шукруллонинг “Жавоҳирот сандиғи” асаридан
олинган мисолни келтириш мумкин. Аслиятда:
“Халқимизда “
атала
дан тиш синибди” деган гап бор. Аслида аталадан
тиш синмайди, аммо у қимирлаб турган тишнинг тушишига сабаб бўлиши
мумкин”
1
.
Татьяна Бордан таржимаси:
“On dit chez nous, chez les Ouzbeks, que même en mangeant
du kissel
on
peu se casser une dent. (Mets liquide et sucré à base de jus de fruits”
2
. Ушбу
матнда мақол сўзма-сўз таржима қилиниб, таркибидаги миллий “атала”
лексемаси рус тилидаги “кисел” тарзида ифодаланган ва иқтибосда “кисел”га
изоҳ берилган. Таржимоннинг реалияларни алмаштириш усулидан
фойдалангани мазкур матн таржимасида ўзини оқламаган. Таржимон
аслиятдаги мақолни нима сабабдан контекстда берилиш моҳиятини
англамаганлиги, унинг контекстуал маъносини тушунмагани учун сўзма-сўз
таржима қилиб, француз китобхони тасаввурида оламнинг ўзбекона миллий
манзараси ҳақидаги тасаввурнинг хиралашувига олиб келган. Ушбу матнда
“аталадан тиш синибди, бир тариққа кўз чиқарму” деган мақол иши
юришмаган, омади кетган, толъесиз кишиларга нисбатан ишлатилган
3
.
Таржимон ушбу мақолнинг француз тилида “Le chien attaque toujours celui qui
a les pantalons déchirés” муқобили мавжудлигидан бехабар экани номуқобил
таржимага сабаб бўлган.
Ҳолбуки, таржимон аслиятда берилган мақолларнинг таржима тилида
мавжуд муқобилларини излаши, уларни саралаши ҳамда муқобили мавжуд
бўлмаганларини эса қисқа ва лўнда изоҳлар орқали ифодалаши лозим эди.
Ўрганилган материаллар асосида ўзбек халқ мақолларининг французча
муқобили борлиги аниқланди ҳамда таржима вариантлари таклиф қилинди.
1
Шукрулло. Сайланма. 3 Жилдлик. –Т.: Адабиѐт ва санъат нашриѐти, 1984. –Б.7.
2
Lettres soviétiques.
–
М., 1982, №279.
–
P.64.
3
Шомақсудов Ш., Шораҳмедов Ш. Маънолар махзани. –Т.: Ўзбек Миллий энциклопедияси, 2001.
–Б.20.
16
Бобда фразеологик бирликларга ҳам олам миллий манзараси унсури
сифатида ѐндашилди ва уларга доир назарий-қиѐсий таҳлиллар олиб
борилди. Диссертацияда бадиий таржимада фразеологик бирликларнинг
нотўғри берилиши бир қанча бадиий асарлардан олинган мисолларда таҳлил
қилинган. Бунга француз ѐзувчиси Эмил Золянинг “Аѐл бахти” асаридан
қуйидаги таржима таҳлили мисол бўлади.
Аслиятда:
“Cinq ou six femmes vêtues de robes de soie, très coquettes avec leurs
chignons frisés et leurs crinolines rejetées en arrière, s‟y agitaient en causant. Une,
grande et mince, la tête trop longue, ayant une allure de cheval échappé, s‟était
adossée à une armoire, comme brisée déjà de fatiguе”
1
.
Восита таржима
:
“Пять-шесть женщин, одетых в шелковые платья и имевших весьма
кокетливый вид благодаря завитым шиньонам и приподнятым сзади
кринолинам, суетились здесь, перебрасываясь отрывистыми фразами. Одна
из них, высокая и худая, с непомерно длинным лицом и поступью
вырвавшейся на волю лошади, прислонилась к шкафу, словно изнемогая от
усталости”
2
.
Муҳаббат Исмоилова таржимаси:
“Бу ерда матодан тикилган кўйлак кийган, жингалак қилинган улама
соч ва узун юбкалари таъсирида башанг кийингандек кўринаѐтган беш олтита
аѐл ўзаро гаплашганча алланималар қилишарди. Улардан бири, баланд
бўйли, озғин, отюзли аѐл худди қаттиқ чарчагандан нима қилишни
билмаѐтгандек, шкафга суяниб турарди”
3
.
Таржимон рус тилидаги “с непомерно длинным лицом и поступью
вырвавшейся на волю лошади” жумласини “баланд бўйли, озғин, отюзли аѐл
худди қаттиқ чарчагандан” тарзида ўгирган. Аслиятдаги “la tête trop longue”
(узунчоқ бош) рус тилидаги “длинным лицом” (узунчоқ юз) ўзбек тилига
“отюзли аѐл” тарзида ўгирилган. Француз тилида “une allure de cheval
échapée” ибораси жуда чарчаганда судралиб, сулайиб қолган вазиятни
ифодалаш учун ишлатилади. Таржимада чарчаганда юришга ҳам мадори йўқ
аѐлнинг ҳолати мутаржим “хизмати” эвазига “отюзли аѐлга” айланиб қолган.
Ўзбек тилидаги бадиий асарларда ушбу ҳолат ифодаси учун қандай ибора
ишлатилиш мумкинлигини аниқлашга ҳаракат қилинди ва Эркин Аъзамнинг
“Пакананинг ошиқ кўнгли” асарида таржимон Пакананинг ҳаддан ташқари
чарчаган ҳолатини “Атиги бир соатлик меҳнатдан Пакана паккага етган
улоқчи отдек сулайиб, ҳозиргина Сафсар ўтирган қулай сават курсига
чўзилиб қолди”
4
тарзида ифодалагани аниқланди. Худди шундай мисоллар
тадқиқот жараѐнида батафсил кўриб чиқилди, ноадекват берилган реалиялар,
мақол ва фразеологик ибораларнинг таржима тилида мавжуд муқобиллари
борлиги аниқланиб, таржима вариантлари таклиф этилди. Шу билан бирга
икки ва кўп тилли ўзбек-француз халқ мақоллари луғатини яратиш ғояси
1
Emile Zola. Au bonheur des Dames. Bibliothèque électronique du Québec. –Саnada, 2001.
–P.107.
2
Эмил Золя.Дамское счастье. Бесплатная электронная библиотека. Royallib.ru /
1883.–С.28.
3
Эмил Золя. Аѐл бахти. –Т.: Янги аср авлоди, 2015. –Б.71.
4
Эркин Аъзам. Пакананинг ошиқ кўнгли. –Т., 2001. –Б. 67.
17
илгари сурилди. Бундай амалий тавсия ва таклифлар келажакда ўзбек
адиблари асарларини француз тилига таржима қилишда миллий-маданий
лексикага доир камчиликларни тузатишга, миллий колоритли сўзлар
қоришиб кетишининг олдини олишга, шунингдек, адекват таржималар
яратишга хизмат қилади.
Тадқиқотнинг учинчи боби “
Олам миллий манзарасини бадиий
таржимада қайта яратишда когнитив диссонанс ҳодисаси
” деб номланган
бўлиб, мазкур бобда таржимашуносликда “сонанс”, “диссонанс” ва
“консонанс” феноменларининг илмий-фалсафий моҳияти ўрганилди. Бу
феноменнинг таърифи ва мазмун-моҳияти ҳар бир соҳанинг хусусиятидан
келиб чиқиб ўзгариши исботланди. Мазкур атама илк бор француз
мусиқашунослигида Жодел Этиен
1
(1380), кейинчалик руҳшуносликда Луи
Фестингер
2
(1957) томонидан фанга олиб кирилгани аниқланди. А.Н.Чудинов,
В.И.Даль, С.И.Ожегов, Н.Ю.Шведов, С.Н.Южаковлар томонидан яратилган
луғатларда “диссонанс” феноменига берилган изоҳлар қиѐсланди ва улар
асосида мусиқада диссонанс “товушлардаги номутаносиблик”, “мусиқадаги
шовқин, тушунарсиз куй”, “бўғин, товуш ва сўзлардаги номувофиқлик”,
“мусиқа тинглаш жараѐнида сўзларнинг ғализ, тушунарсиз эшитилиши,
куйланиши”, “куйнинг номусиқавий эшитилиши” тарзида ифодаланганлиги
аниқланди
3
. Дастлаб, бу ҳодиса мусиқа
ихлосмандларида мусиқадан
қониқмаслик ҳолатини (диссонанс) келтириб чиқарган бўлса кейинчалик,
руҳшуносликда билимлар тизимидаги
номутаносиблик, қониқмаслик
ҳолатини юзага келтирган. Америкалик руҳшунос Л.Фестенгер инсон
психологиясидаги турли руҳий, мантиқий, ғайримантиқий ҳолатларни
кузатади ва инсон билимлари тизимидаги номувофиқликни “когнитив
диссонанс” ҳолати, деб изоҳлайди. Шунингдек, у “номутаносиблик”ни
“диссонанс”, “мутаносиблик”ни эса “консонанс” деб атайди
4
. Хуллас,
когнитив диссонанс назариясининг асосини билим
тизимидаги
номутаносиблик, номуқобиллик ташкил этади. Айнан мана шу охирги
таърифлар илмий жиҳатдан холис (нейтрал) бўлиб, когнитив диссонанс
билим тизимидаги номутаносиблик деган таърифга мос келади. Тадқиқот
доирасида “Таржима назарияси ва амалиѐти” ҳамда “Таржиманинг
лингвомаданий асослари” фанларининг ўқув машғулотларида диссонанс
ҳолатини келтириб чиқарган контекстларни ҳар бир реципиент қандай
тушуниши ва қабул қилиши синовдан ўтказилди. Аксарият ҳолларда,
таржимада ноўрин қўлланилган реалиялар, мақоллар, метафоралар,
фразеологик бирликлар китобхонларда когнитив диссонанс, яъни матндан
қониқмаслик ҳолатини келтириб чиқаргани кузатилди.
1
Etienne J. Deux effects etrangement divers formes et fonctions de la dissonance dans Les Amours et les
Contr‟ Amours de‟Etienne – Université Stendhal (Grenoble 3), 2009. –Р.221.
2
Festinger L. A. Theory of cognitive dissonance, –Stanford: University Press, 1957.
3
Чудинов А.Н.
Словарь иностранных слов русского языка. –Санкт-Петербург, 2-изд.1894; Даль В.И. Толковый
словарь.1863. Books.ru; Ожегов С.И., Шведова Н.Ю.Толковый словарь русского языка. – М.:Азъ.
1992; Южаков С.Н. Большой Энциклопедический словарь. 2-е изд. – М.,1992.
4
Festinger L.A. Theory of cognitive dissonance. –Stanford: University Press, 1957.
18
Мазкур бобда адекват таржималарни аниқлашда когнитив диссонанс
назариясининг ўрни ва аҳамиятига урғу берилди. Таржимада когнитив
диссонансни бартараф этишдан аввал унинг келиб чиқиш сабабларини
аниқлаб олиш заруратига эътибор қаратилди. Бадиий асарлар таржимасида
кузатилган когнитив диссонанс ҳодисаси 4 гуруҳга бўлиб таснифланди,
уларнинг келиб чиқиш сабаблари асарлардан олинган мисоллар билан
асосланди. Улар:
1)билвосита таржималарда когнитив диссонанс ҳодисаси;
2)таржима матнига қўшимча сўз қўшилганда содир бўлган диссонанс;
3)реалияларнинг қоришиб кетиши натижасида содир бўлган диссонанс;
4)фразеологик бирликликлар таржимасида когнитив диссонанс
ҳодисаларидан иборат.
Бу жараѐнда когнитив диссонанс ҳодисасини бартараф этишда
таржимоннинг фон билимларининг муҳимлиги назарий ва амалий жиҳатдан
асосланди. Билвосита таржима оқибатида содир бўлган диссонанс ҳолатига
француз адиби Александр Дюманинг “Икки Диана” романидан мисол
келтирамиз.
Аслиятда:
“La prise de Campli nous a ravitaillés quelques peu, et si, dаns une heure
s‟ici, j‟entrait dans la tente de chacun de vous, messieurs, je gage que j‟y
trouverais un bon souper servi, et à la table avec vous, une pauvre veuve ou une
jolie orpheline de Campli que vous seriez en trainde consoler. Allez donc vous
entretenir le goût, je vous manderai pour chercher avec vous les moyens d‟entamer
ce pain de sucre de Civietta. Jusqu-là, aller, messieurs, bon appétit et bonne nuit”
1
.
Ю.Данилин таржимаси:
“Взятие Кампли несколько пополнило наши запасы, и, если бы хороший
ужин на столе. Идите же лакомиться, господа, я не задерживаю вас. Завтра на
рассвете я приглашу вас, и мы сообща обсудим, с какого боку надгрызать
этот сладкий пирог, Чивтеллу. А до тех пор вы свободны, господа. Хорошего
вам аппетита и спокойной ночи!”
2
.
М.Исмоилова таржимаси:
“Айниқса, Кампли забт этилгач, анчагина бойиб қолдик; агарда, ярим
соатдан сўнг ҳар бирингиз турган чодирга мўралагундай бўлсам, ишончим
комилки, кечки дастурхонингизда “сен же, мен же” зиѐфатини кўриб
қувонаман. Бўпти, жаноблар, боринг, ўша ноз-неъматларга тўйинг, ортиқ
вақтингизни олмайман, Чивителла деган мойли ва тотли патирнинг қай
тарафига оғиз солишни эса тонг чоғи маслаҳатлашиб, ҳамкорликда ҳал
этамиз. Унгача бўшсизлар, сизларга ѐқимли иштаҳа ва хайрли тун,
жаноблар!”
3
.
Аслият, билвосита ва бевосита таржима қиѐсланганда рус таржимони
француз тилидаги “pain de sucre” ни “головка сахара”, яъни “калла қанд”
эканини англамагани учун уни рус тилига “сладкий пирог” деб ўгирган,
1
Alexandre Dumas. Les deux Dianes. –Paris: Le Joyeux Roger, 2007. –P.29.
2
Александр Дюма. Две Дианы. –Ташкент: Издательство Гафур Гуляма, 1991. –С.16.
3
Александр Дюма. Икки Диана. –Т.: Янги аср авлоди, 2016. –Б.26.
19
натижада ўзбек таржимони эса матннинг мазмунини янада миллийлаштириб
“Чвителла деган мойли ва тотли патир” тарзида берган. Агар таржимон
аслиятдаги “калла қанд” тўғрисидаги маданий таг маъноли ахборотнинг
моҳиятини англаганида ва сўзма-сўз таржимадан қочганида аслиятдан
узоқлашмаган бўларди. Аслида матнда герцог де Гиз ўз зобитларига “je vous
manderai pour chercher avec vous les moyens d‟entamer ce pain de sucre de
Civietta” жумласини айтганида Италиянинг Венеция вилоятида, Алп тоғининг
этагида жойлашган баландлиги 3220 метрли Чивиетта қоясидан ҳужум
бошлашга ишора қилган эди. Чивиетта кўриниши жиҳатидан жуда баланд ва
чеккалари ўткир, паст баланд нотекист шаклдаги қоя. Герцог де Гиз “le pain
de sucre de Civietta” деганида Чивиеттанинг қайси томонидан ҳужум
қилишни “қанднинг қайси томонидан кемиришни бошлашни” назарда
тутган. Таржиманинг “коса тагида нимкосаларни” тушунмаган таржимон
умуман терс таржимани амалга оширган ва оқибатда ўзбек таржимони ҳам
шунга ўхшаган хатони такрорлашига олиб келган.
Аслиятда берилган реалиялар таржима тилида мавжуд реалиялар билан
алмаштирилганда ҳам асарни ўқиган китобхонда когнитив диссонанс ҳолати
пайдо бўлади. Масалан француз халқ эртагида “бешик тўйи” маросимининг
учраши ҳам ўзбек китобхонининг когнитив диссонанс ҳолатига тушишига
сабаб бўлади. Масалан, аслиятда:
“On a fait un beau baptême, on a donné pour marraine à la petite princesse
sept fées qu‟on a trouvées dans le pays, afin que chaque fée donnâ un don à
l‟enfant”
1
.
Ш.Миноваров таржимаси:
”Қирол каттакон бешик тўйи қилибди, бешик тўйига мамлакатдаги
барча сеҳргар париларни таклиф қилибдилар”
2
.
М.Холбеков таржимаси:
“Подшо севинганидан эл-юртни йиғиб тўй қилиб берибди. Қизалоққа
исм қуйиш маросимида иштирок қилсин деб, етти иқлимдан етти сеҳргарни
таклиф этибди”
3
.
Юқоридаги биринчи вариантда таржимон аслиятдаги “un beau baptême”
ни “бешик тўйи” (Ш. Миноваров) деб бериб миллийлаштиришга ҳаракат
қилган бўлса, иккинчи вариантда эса “тўй” (М. Холбеков) деб бериб
нейтралликка эришилган. Юқоридаги таҳлиллардан шундай хулосага
келиндики, аслият тили билан таржима тилидаги реалияларни бир-бири
билан алмаштириш, уларни қориштириб юбориш реципиентни когнитив
диссонанс ҳолатига тушишига сабаб бўлади.
Тадқиқотнинг тўртинчи боби
“Таржиманинг лексикографик
муаммолари ва замонавий таржима луғатларини яратиш масалалари”
деб номланган бўлиб, унда миллий-маданий сўзларнинг икки тилли таржима
луғатларига тўлиқ киритилмагани ва айрим сўзлар ғализ таржима қилингани,
бундай луғатларнинг етишмаслиги таржимонлар фаолиятида сезилиши
1
Les contes de Perraut. – Paris, 1968. –Р.16.
2
Перро Ш. Она ғоз эртаклари. –Тошкент, 2000. –Б.32.
3
Шарл Перро. Жаноб Сегеннинг эчкиси. –Тошкент: Юлдузча, 1989. –Б.21.
20
фактлар орқали асосланди. Айниқса, хориж олимларининг мазкур соҳадаги
бой тажрибаси келажакда икки тилли миллий-маданий сўзларнинг изоҳли
луғатини яратишга асос бўлди. Француз луғатшуноси Ален Рей, Берт Лигнен,
Р.Галиссон, Ж.Прувост, рус тилшунослари Ю.Н.Караулов, Ю.С.Степанов,
В.П.Селегейларнинг ишлари ушбу йўналишдаги муҳим тадқиқотлар сирасига
киради
1
. Ален Рей муайян халққа хос сўзларни тузишда уларни “маданий
сўзлар” деб атаган бўлса, унинг ватандошлари Роберт Галиссон ва Жан
Прувостлар луғатларда миллий-маданий сўзларни бериш соҳасини
“лингвокультурография” ва халқлар маданиятига хос сўзларни эса
“лексикультура” деб номлаган
2
.
Е.И.Архипова
ўз
тадқиқотида
англо-американча
этномаданий
сўзларнинг замонавий луғатларда берилиш тамойиллари, концептлар ҳамда
луғатларда берилган маданий ахборотларнинг мукаммаллик даражаларини
ўрганди
3
. Олим D.Summeнинг «Logman Dictionary of English Language and
Culture» луғатида этномаданий сўзларнинг берилишига эътибор қаратилган
бўлиб, мазкур луғатда миллий-маданий сўзларни беришда бешта тамойилга
амал қилинган. Яъни:1) изоҳлаш; 2) қисқартма ва шартли белгилар; 3)
транскрипция; 4) иллюстрация; 5) этимология.
Ўзбек лексикографиясида таржиманинг лексикографик муаммолари
юзасидан махсус фундаментал тадқиқотлар олиб борилмаган бўлса-да, аммо
бу борада М.Э.Умархўжаевнинг “Основы фразеографии”
4
китобини ва
Ф.Салимованинг илмий тадқиқотини келтириб ўтиш ўринли. Ф.Салимова
Паве де Куртейлнинг “Шарқ ва турк тиллари луғати” ни ҳамда “Бобурнома”
таржимасини қиѐсий ўрганар экан, асар таржимасининг адекватлигини
таъминлаш омилларидан бири бу таржима луғатлари яратиш ишларига
жиддий эътибор зарурлигини таъкидлайди
5
.
Диссертацияда хориж олимлари амалга оширган назарий ва амалий ишлар
ўрганилиб, улар асосида “Миллий-маданий сўзларнинг ўзбекча французча
визуал луғати” ва “Миллий-маданий сўзларнинг ўзбекча французча
аудиовизуал луғати” яратилди. Ушбу луғатни яратишда шу кунга
1
Alain Rey. Dictionnaire culturel en langue française. –Paris: Edition Robert, 2004 ; Bert Lignen. Les
informations culturelles dans les dictionnaires d‟apprentissage. –Paris., 2004. –P.39; Galisson Rоbert. La
pragmatique lexiculturelle pour accéder autrement, à une culture, par une autre lexique. Mélanges Сrapel
n
0
25. 2000; Jean Pruvost. Recherches sur les dictionnaires onomasiologiques français/sous la dir. Bernard
Quemada. –Paris, 1981; Караулов Ю.Н. Русский ассоциативный словарь как новый
лингвистический источник и инструмент анализа языковой способности: послесловие // Русский
ассоциативный словарь: в 2-х т. М.: Астрель; АСТ, 2002; Степанов Ю.С. Костнанты, Слов русской
культуры.
–М.,
2004;
Селегей
В.П.
Электронные
словари
и
компьютерная
лексикография.//AINEWS. Новости искусственного интеллекта. 2001.№1 (49). Электронный
документ: http: //www.lingvoda.ru/ transforum/ articles/ pdf/ selegey_a1.pdf.
2
Galisson R. La pragmatique lexiculturelle pour accéder autrement, à une culture, par une autre lexique.
Mélanges Сrapel n
0
25.
–
Рaris, 2000; Pruvost J. Recherche sur les dictionnaires onomosiologique
français. –Paris,1981.
3
Архипова Е.И. Этнокультурные коллокации в лексикографическом аспекте (на русском и англо
американском языковом материале). Автореф.дисс...док.филол.наук. –Кемерово, 2016.
4
Умарходжаев М.И. Основы фразеографии. – Ташкент: Фан, 1983. – 132 с.
5
Салимова Ф. Лексикографические и текстологические характеристики “Восточно-тюркского
словаря” Паве де Куртейла и переводов “Бобурнаме”. Автореф.дисс...канд.филол.наук. –Т., 1997.
21
қадар амалга оширилган таржималарда миллий-маданий сўзларнинг нотўғри
берилганлиги туртки бўлди. Масалан, Одил Ёқубов “Диѐнат” романининг
таржимасида ўзбек халқининг миллий ҳозиржавоблик санъатига асосланган
“аския” айтишуви француз тилига “масхара қилмоқ, устидан кулмоқ” тарзида
ўгирилган. Х.Тўхтабоевнинг “Сеҳрли қалпоқча” эртагида “чиллак” ўйини
“бошқа ўйинлар” яъни, “d‟autres jeux” тарзида берилган. Шарл Луи
Монтескьенинг “Форс номалари” асарида “еnterrements” – “кўмиш, дафн
маросими” сўзи ўзбек тилига “жаноза”, “la naissance” – “бешик тўйи” деб
таржима қилинган. Шарл Перронинг “Она ғоз эртаклари”да эса “бешик
тўйи”, “хонтахта”, “қовурдоқ” каби миллий лексемаларнинг учраши ҳам
рецепторни когнитив диссонанс ҳолатига тушуриб қўйганлиги олиб борилган
тажриба-синовлардан аниқланди.
Миллий-маданий сўзларнинг изоҳли, икки ва кўп тилли таржима
луғатларини яратишга бағишланган илмий тадқиқотлар ва назарий ҳамда
амалий маълумотлар шуни кўрсатадики, луғатларни тузишда қоидалар барча
сўзлар учун умумий бўлса-да, миллий маданиятимизга хос сўзларнинг
шарҳи, изоҳланиш қоидалари анча мураккаб ва масъулиятли жараѐн.
Аксарият ҳолларда луғатларга киритиладиган бундай сўзлар махсус
кўрсатмалар асосида ѐритилган. Шунинг учун ҳам миллий-маданий
сўзларнинг шарҳини тўғри бериш чуқур ва аниқ филологик таҳлиллар олиб
боришни тақозо этади.
Замонавий фан ва таълимни луғатсиз тасаввур қилиб бўлмайди. Зеро,
бугунги кунда луғатларнинг янги авлоди, яъни электрон луғатлар, овозли
луғатлар, визуал луғатлар, автомат таржима луғатлари каби бир қанча
луғатлар яратилмоқда
.
Эстер Дюран тил ўрганишда интернет ва аудиовизуал
материаллардан фойдаланишнинг ижобий ҳамда салбий жиҳатларини санаб
ўтар экан, миллатлар ўртасидаги маданий хилма-хилликни тушуниш ва уни
тўғри қабул қилишда аудиовизуал луғатларнинг ўрни беқиѐс эканини алоҳида
таъкидлайди
.
Бугунги кунда ушбу қоидалар инкор этилмаган ҳолда янги
имкониятлар тақдим қилинмоқда. XX аср аввалида шаклланган расмли
энциклопедик луғатлар бугунги кунга келиб “визуал” янги авлод
луғатларининг шаклланишига асос бўлиб хизмат қилди
1
. Бу эса тил
ўрганувчи ҳамда луғатлардан фойланувчилар учун қўшимча имкониятлар
яратиб, тушуниш ва тасаввур қилиш қийин бўлган сўзларнинг тасвирий
ифодасини луғатларда акс эттиради.
Бугунги кунда ўзбек лексикографиясида миллий-маданий сўзларнинг
изоҳли визуал икки тилли луғатлари мавжуд эмас. Ўзбек халқининг миллий
маданиятига хос сўзнинг таржимаси, тасвири, ўқилиши ва таҳлилини қамраб
оладиган бундай луғатни тузилишига кўра “аудиовизуал луғатлар” қаторига
киритиш мумкин. Аудиовизуал луғатлар мавзу кўлами, сўзлардаги чуқур
илмий таҳлил-шарҳ, тасвирий ифода, шунингдек, талаффуз қоидалари билан
таъминлангани билан бошқа луғатлардан ажралиб туради. Таржимадаги
1
Jean Сlaude Сorbeil., Аriane Аrchambault. Le Nouveau Dictionnaire visuel
,
version
électronique,
–
Montréal, Саnada, 2004.
22
лингвомаданий муаммоларни ҳал этишда аудиовизуал луғатлар муҳим
аҳамият касб этибгина қолмай, таржимоннинг меҳнатини енгиллаштириш
ҳамда таржима сифатини яхшилашга хизмат қилади. Зеро, айнан таржимада
баъзи хатоликлар, яъни ўзбек миллатининг ўзига хос жиҳатларини очиб
берувчи сўзлар хорижий тилларга нотўғри ўгирилгани кузатилади. Бундай
сўзларни чет тилида бериш учун илмий-назарий тамойил асосида замонавий
талабларга мос келувчи махсус луғат яратиш зарур. Ушбу тадқиқот
доирасида таржиманинг лексикографик муаммолари муайян даражада ўз
ечимини топди. Юқорида таҳлил этилган аудиовизуал луғатлар ҳамда
луғатларнинг компьютер дастури сифатида келтирилган намуналарида
кузатилган камчиликларни инобатга олган ҳолда луғат тузиш ишлари 4
босқичда олиб борилди. Яъни:
1) таҳлилий-назарий босқич;
2) амалий босқич;
3) техник босқич;
4) тажриба-синов босқич
.
Луғатнинг таркибий қурилмаси қуйидаги тамойилларга асосланиб
яратилди:
- ўзбек миллий маданиятига хос сўзлар жамланиб, маъно-моҳиятига
кўра гуруҳлаб чиқилди;
- гуруҳланган сўзлар “Ўзбек тилининг изоҳли луғати”, “Ўзбек
тилининг этимологик луғати”, тарихий ҳамда маҳаллий манбалар (асарларда
учрайдиган ѐзма манбаларда келтирилмаган баъзи миллий-маданий сўзлар)
асосида шарҳланди;
- ўзбек тилида берилган шарҳлар француз тилига таржима қилинди ва
луғатга киритилди;
- луғатга киритилган ўзбек миллий маданиятига хос ҳар бир предмет ва
тушунча француз тилида транскрипция ва транслитерация асосида берилди; -
сўз шарҳига аниқлик киритиш, тасаввур ҳосил қилиш мақсадида уларнинг
рангли тасвири жойлаштирилди;
- луғатда сўзларнинг қисқача грамматик (род ва сон) категориялари ҳам
берилди;
- ҳар бир сўзнинг айтилиши аудио тасмага ѐзилиб, дастурловчи
мутахассислар билан ҳамкорликда электрон луғат яратилди. Таъкидлаш
жоизки, ўзбек луғатшунослиги тарихида миллий-маданий сўзларнинг
хорижий тилдаги шарҳи билан берилган бундай аудиовизуал луғат мавжуд
эмас. Мазкур миллий-маданий сўзларнинг аудиовизуал луғати Ўзбекистон
Миллий университети хорижий филология факультети француз филологияси
кафедрасида халқаро ҳамкорлик доирасида фаолият олиб борган Франсуа
Раблье номидаги Тур университети ўқитувчиси Жанатан Ле Конт билан
ҳамкорликда аудиоматнлар ѐзиб олинди. Артуа университети ўқитувчиси
Камий Лаураен француз тилидаги матн таҳрир этилди. Миллий маданий
сўзларнинг ўқилиши аудиотасмага туширилиб, дастурлаштирилди. Ушбу
аудиовизуал луғат ўзбек лексикографияси ва таржимашунослигида илк бор
ишлаб чиқилган мультимедиа луғат турларидан ҳисобланади. Келажакда
23
бу луғатнинг тузилиши, ҳажмини қуйидаги тамойиллар ва қўшимчалар
асосида кенгайтириш кўзда тутилади:
1) миллий қўшиқлар (маҳаллий қўшиқлар);
2) миллий ва маҳаллий рақслар;
3) миллий ва маҳаллий таомлар;
4) миллий ва маҳаллий маросимлар;
5) фауна ва флора;
6) рамз ва ранглар тўғрисидаги маданий маълумотлар.
Шу билан бирга миллий-маданий сўзларнинг ички хусусиятларидан
келиб чиқиб, луғатга уларнинг тўлиқ этимологиясини киритиш мумкин.
Чунки таржиманинг лексикографик муаммолари ва ечими бу алоҳида мавзу
бўлгани учун бошқа махсус тадқиқотни талаб этади. Даставвал айтиб
ўтганимиздек, луғатнинг бадиий асослари ҳам мавжуд бўлиб, аудиовизуал
луғатнинг тўлиқ шаклланган намунасида берилган миллий-маданий сўзлар
таржима асарларидан келтирилган мисоллар ѐрдамида шакллантирилди.
Бунда, албатта, мисолларнинг энг тўғри ва таржима қонуниятларига мувофиқ
келувчи варианти назарда тутилди.
Шундай экан, мазкур диссертатция таржиманинг лексикографик
масалаларига бағишланган илмий тадқиқотларни кўпайтириш, таржимонлар
учун махсус таржима луғатлари яратиш каби вазифаларни ҳал қилишдаги
бўшлиқни тўлдириш имконини яратади. Шуни алоҳида таъкидлаш ўринлики,
мазкур луғатни кўп тилли лингвомаданий таржима луғатига айлантириш
мумкин. Бу эса ўзбек лексикографиясининг жаҳон лексикографияси
қаторидан ўрин эгаллашига ўзининг муносиб ҳиссасини қўшади.
ХУЛОСА
1. Тилшунос олимларнинг “оламнинг миллий манзараси” феномени
тўғрисидаги илмий-назарий фикрларини таҳлил қилиш қуйидаги концептуал
таърифни беришга имкон яратди: “олам миллий манзараси – ҳар бир миллат
вакили ѐки индивиднинг уни қуршаб турган борлиқдаги предмет, тушунча
ҳамда воқеа-ҳодисаларга нисбатан миллий-хусусий муносабатларининг онгда
инъикос этилишидир”.
2. “Олам миллий манзараси” феноменининг миллий-лисоний
хусусиятлари таржима матнларида фразеологик ва паремиологик бирликлар
ҳамда реалияларни (хос сўзлар) адекват тарзда ўгириш билан белгиланади.
3. Мустақиллик даврида амалга оширилган бадиий асарлар
таржимасида миллий-маданий сўзларнинг русча транслитерация орқали
берилиши, ташлаб кетилиши ѐки бўлмаса таржима тилидаги реалиялар (хос
сўзлар) билан қориштириб юборилиши кузатилди.
4. Таржимоннинг фон билимлари даражаси ўзбек тилидан француз
тилига, аксинча, француз тилидан ўзбек тилига ўгирилган бадиий асарлар
таржимасида унинг аслият тилида сўзловчи халқнинг тарихи, географияси,
маданияти, урф-одати, кундалик турмуш тарзидан нечоғлик хабардор
бўлиши билан баҳоланади.
24
5. Таржимоннинг маҳорати, санъати ва малакасини қуйидаги
меъзонлар билан баҳолаш мумкин:
а) таржимоннинг таржимон-муаллиф-асар учлиги (триадаси) асосида
таржима асарини танлай олиш маҳоратига эгалиги;
б) таржимоннинг фон билимлари даражаси юқорилиги ва миллий
маданий ахборотлардан тўлиқ хабардорлиги;
в) таржимоннинг дунѐқараши кенглиги, бадиий-эстетик, руҳий
“сезгирлиги” ва “синчковлик” иқтидорига эга эканлиги;
г) таржимоннинг “сўз қўллаш” ва “яратувчанлик” маҳоратига эгалиги.
6. Мақол ва маталлар, фразеологик бирликларнинг адекват берилиши
миллий-маданий элементлар сифатида уларнинг таржима тилида тенг
қийматли муқобилини топиш, монанд муқобилларини излаш, ҳамда тил
бирликларининг маъновий нозикликларини танлаш имконини беради. 7. Ҳар
икки халқ мақоллари таржимасига оид долзарб масалаларнинг ечимларидан
бири сифатида француз халқ мақолларининг ўзбек тилидаги ва ўзбек халқ
мақолларининг француз тилидаги муқобилларини ўзида қамраб олган икки
тилли мақоллар луғати яратиш юзасидан махсус концептуал тавсиялар
илгари сурилди.
8. Когнитив диссонанс адекват таржималарни саралаш ва аниқлашда
муҳим ўрин эгаллайди. Бадиий асарлар таржимасида аслият оламининг
миллий манзарасини қайта яратиш жараѐнида қўйидаги 4 омил когнитив
диссонансни келтириб чиқаришга сабаб бўлиши аниқланди. Булар, билвосита
таржима оқибатида содир бўлган диссонанс, реалияларнинг қоришиб кетиши
натижасида содир бўлган когнитив диссонанс, фразеологик бирликларнинг
ноадекват берилиши ва таржимада янги когнитив унсурларни ноўрин
қўлланиши натижасида содир бўлган диссонанс ҳодисаларидир.
9. Бадиий асарлар таржимасида когнитив диссонанс ҳодисаси ва
рецепторнинг когнитив диссонанс ҳолатини бартараф этиш мақсадида
қуйидаги тамойиллар ишлаб чиқилди. Булар таржимоннинг аслиятдаги
имплицит (яширин) ахборотни эксплицит (очиқ) ахборотга айлантириши;
адиб ва асарни танлаш маҳорати; фразеологик бирликларни таржимада
адекват берилиши; миллий-маданий сўзларнинг икки тилли таржима
луғатларини яратиш каби тамойиллар. Реалияларни беришда эса энг қулай
йўл бу – транслитерация, изоҳлаш ва тасвирий таржима усуллари эканлиги
исботланди.
10. Бадиий таржимада когнитив диссонансни камайтириш, бартараф
этиш ва адекват таржимага эришиш ҳар бир тилда миллий-маданий
сўзларнинг таржима луғатлари мавжудлиги билан белгиланади. Бундай
луғатлар яратиш қуйидаги:1) таҳлилий-назарий босқич; 2) амалий босқич;
3) техник босқич; 4) тажриба- синовбосқичларга асосланди. 11.
“Миллий-маданий сўзларнинг аудиовизуал луғати”нинг таркибий қурилмаси
қуйидаги тамойилларга асосланиб яратилди:
- ўзбек миллий маданиятига хос сўзлар маъно-моҳиятига кўра
гуруҳланди;
25
- миллий-маданий компонентли сўзлар “Ўзбек тилининг изоҳли
луғати”, “Ўзбек тилининг этимологик луғати”, тарихий ҳамда маҳаллий
манбалар асосида шарҳланди;
- миллий-маданий сўзлар француз тилига таржима қилинди; -
миллий-маданий сўзлар транскрипция ва транслитерация орқали берилди;
- сўз шарҳига аниқлик киритиш, тасаввур қилиш мақсадида луғатда
уларнинг рангли тасвирий ифодаси жойлаштирилди;
- сўзларнинг грамматик (род ва сон) категориялари берилди;
- ҳар бир сўз махсус тугмалар ѐрдамида овозлаштирилди.
12. Келажакда миллий-маданий сўзларнинг икки ва кўп тилли таржима
луғатларига маданий ахборотларни киритиш бўйича қуйидаги тематик қатлам
ишлаб чиқилди: миллий ва маҳаллий қўшиқлар; миллий ва маҳаллий
рақслар; миллий ва маҳаллий таомлар; миллий ва маҳаллий маросимлар;
фауна, флора; рамз, ранг ва сонлар.
26
SCIENTIFIC COUNCIL DSc.27.06.2017. Fil.21.01. ON AWARD OF
SCIENTIFIC DEGREE OF DOCTOR OF SCIENCES AT TASHKENT
STATE INSTITUTE OF ORIENTAL STUDIES, UZBEKISTAN STATE
WORLD LANGUAGES UNIVERSITY, AND NATIONAL UNIVERSITY
OF UZBEKISTAN
NATIONAL UNIVERSITY OF UZBEKISTAN
SHIRINOVA RAIMA HAKIMOVNA
REPRESENTATION OF THE NATIONAL PICTURE OF THE WORLD
IN LITERARY TRANSLATION
10.00.06 – Comparative Study of Literature, Comparative Linguistics, and Translation
Studies
(philological sciences)
ABSTRACT OF DOCTORAL DISSERTATION IN PHILOLOGY (DSs)
Tashkent – 2017
27
The theme of doctoral dissertation is registered in the Supreme Attestation Commission
under the Cabinet of Ministers of the Republic of Uzbekistan, number В2017.1.DSc/Fil46
The doctoral dissertation is accomplished at the National University of Uzbekistan named after
Mirzo Ulugbek.
The abstract of the dissertation in three languages (Uzbek, Russian, and English) is allocated at the
website of scientific Council (www.tashgiv.uz) and informational-educational portal “Ziyonet”
(www.ziyonet.uz)
Official opponents: Dadaboyev KhamidullaAripovich
Doctor of Philological Sciences, Professor
Kholbekov Muhammad Nurkasimovich
Doctor of Philological Sciences, Professor
Nosirov AbdurahimAbdimutalipovich
Doctor of Philological Sciences
Leading organization: Bukhara State University
The defense of the dissertation will take place on _______________ at _______ at the session of
Scientific Council 27.06.2017.Fil.21.01 at Tashkent State Institute of Oriental Studies, Uzbekistan State
World Languages University, National University of Uzbekistan (Address: 16, Shahrisabz Str., Tashkent
city, Uzbekistan, 100047, Ph: (99871) 233-45-21; fax: (99871) 233-52-24; e-mail: shark_ilmiy@mail.ru)
The doctoral dissertation can be looked through at the Informational Resource Centre of Tashkent
State Institute of Oriental Studies (registration № ____) (Address: 16, Shahrisabz Str., Tashkent city,
Uzbekistan, 100047, Ph: (99871) 233-45-21)
The abstract of the dissertation is distributed on _______________ 2017
(Mailing report № __ dated __________ 2017)
A.M.Mannonov
Chairman of the Doctoral Degree
awarding Scientific Council,
Doctor of Philological Sciences,
Professor
K.Sh.Omonov
Scientific Secretary of the Doctoral Degree
awarding Scientific Council,
Doctor of Philological Sciences
G.Kh.Bakiyeva
Chairman of the Scientific
Seminar under theDoctoral Degree
awarding Scientific Council,
Doctor of Philological Sciences,
Professor
28
INTRODUCTION (annotation of doctoral dissertation)
The urgency and relevance of the theme of the dissertation.
. Scientific
researches aimed at deep understanding of national values, traditions, customs,
history and culture of peoples on the base of belles-lettres works, as well as
revelation of universal and differential categories of culture present a vital
importance for modern translatology. Comprehensive analysis of the translations
of belles-lettres texts from Uzbek language and backwards, revelation of
humanistic, spiritual, and cultural values of the peoples, as well as comparative
study of national-cultural specificity of each language is one of the priority
objectives of philological studies.
During the years of independence in our country, a special attention is paid
to the culture, art, and literature. In particular, the interest to the familiarization
with the best samples of world literature through direct translation into Uzbek
language has risen; as well as scientific-theoretical and comparative-typological
researches in this sphere increased. It is also worth mentioning that the quality of
such researches rose and the increasing dynamics of application the results of the
research into practical spheres is observed. As one of the priority directions of the
Strategy of actions for further development of Uzbekistan it is considered “the
stimulation of scientific-research and innovative activity, creation of effective
mechanisms of application of scientific and innovative achievements into practice,
foundation of scientific-experimental specialized laboratories, centers of high
technologies, and techno parks under the higher educational establishments in the
republic”
1
that opens up possibilities for broadening of scientific researches and
extension of scientific results in the sphere of translatology.
A special attention of translation schools in the scientific world is paid to the
researches related to the national picture of the world and to the problems of its
representation in translation. We observe that realia, phraseological units, and
paremias in works translated during the years of independence from Uzbek
language into French have been rendered in the language of translation
inadequately, omitted or expressed through Russian transliteration. This, in its turn,
can lead to a distorted view of any reader about Uzbek thinking, their worldview
ordepict the incomplete picture of Uzbek mentality. To solve these problems, it is
necessary to increase the amount of researches devoted to the study of translated
works, to determine the level of their quality and to solve lexicographic problems,
as well as detailed analysis of each translation is essential. The need for a thorough
and scientifically substantiated discussion of such important problems determines
the relevance of the topic of this study.
The present scientific study serves to a certain degree to achieve the
objectives set out in the following legal documents: the Law of the Republic of
Uzbekistan “About State Youth Policy” from February, 14 2016; the Decree of the
President PF-4947 “the Strategy of actions for further development of the Republic
1
The Decree of the President of the Republic of Uzbekistan PF-4947 “The Strategy of actions for further
development of the Republic of Uzbekistan” from February, 7 2017 // Народное слово, 2017. February, 8. №28
(6722).
29
of Uzbekistan” from February, 7 2017; the Resolution PP-2789 “On the measures
of further development of Academy of Sciences, organization, management, and
financing of scientific-research activity” from February, 17 2017; the Resolution
PP-2894 “On the foundation of the alley of literati at the National park of
Uzbekistan named after Alisher Navoi” from April. 18 2017; and some others
related to this sphere.
Relevance of the research to the priority areas of science and developing
technology of the republic.
The present thesis is implemented in accordance with
the priority direction of development of science and technology in the Republic of
Uzbekistan I. “Formation of the structure of innovative ideas in social, legal,
economic, cultural, spiritual-enlightened development of democratic society and
informatization of society".
Review of international research on the topic of dissertation.
1
Scientific
research in the field of reconstruction of the national picture of the world in the
translation, the phenomenon of cognitive dissonance in ensuring the adequacy of
translation and lexicographical problems of translation are maintained in such
prestigious research centers and leading universities of the world as, Université de
Nanterre, Université Blaise Pascal, Univerité de Nancy 2, Université de Caen,
Université de Rouen; Université de Tours (France) Université de Namur
(Belgium), Université de Montréal (Canada), National University of Seul
(SouthKorea), Moscow State University, Tambov State University, Voronezh State
University, Kuban State University, Saint Petersburg State University, Novosibirsk
State University (Russia), the National Universityof Uzbekistan, Uzbek State
University of world languages, Tashkent State University of Uzbek Language and
Literature named after Alisher Navoi.
As a result of studies of linguistic factors influencing on the national picture
of the world in translation, conducted by world scientists, the following results
were obtained: the degree of appropriateness of the translation of Breton proverbs
was determined (Université de Montréal, Canada); the reflection of the national
picture of the world in metaphors was proved (Université de Tours, France); the
degree of the adequacy of rendering linguoculturemes in translation of modern
novels was evaluated (Université de Namur, France); the role of linguocultural
dictionaries in ensuring the adequacy of translations (Université de Caen, France);
national-cultural peculiarities of proverbs were revealed (Université Blaise Pascal,
France); the condition of cognitive dissonance in the process of evaluation of the
adequacy of translation was studied (Tomsk State University, Russia); the problem
of cognitive dissonance in the translation of film materials was proved (Université
Paris 10-Nanterre); the ways of expressing linguistic-cultural problems in the
process of translation (on the material of English, German and Russian languages)
were identified (Moscow State Linguistic University, Russia); the role of
translator‟s skills in the process of representation of the national picture of the
world in translation of Russian and Vietnamese paremias was proved (Voronezh
1
The review is done in accordance with www.ox.ac.uk; disu.edu.ph; www.asu.edu.ru. www.univ-paris.fr; wwwuniv
rouen.fr; www.univ-denancy2; www.univ-dealicante.fr; www.severinehalimi.free.fr; wwwnsu.ru; www.nuuz, and
some others.
30
State University, Russia); the national picture of the world was highlighted as a
linguistic representation in literary translation (Kuban State University, Russia);
the necessity to include linguistic and cultural information into the dictionary
articles in bilingual translation dictionaries was proved(St. Petersburg State
University, Russia).
At the moment, Uzbek translation studies face a number of problems which
require urgent solutions connected with representation the national picture of the
world in translation of belles-lettres texts,such as ensuring the adequacy of
translated works, determining the causes of inadequate translation, and developing
the ways to correct possible mistakes; a comparative analysis of the rendering
linguistic factors in the national picture of the world, that is, realia, folk proverbs,
phraseological units, etc .and analysis of the reasons for the occurrence of
cognitive dissonance in the translation as well as elaboration of the principles for
neutralization of this phenomenon; justification the need for deployment foreign
practice of compiling national-cultural dictionaries to ensure the adequacy of the
translation and, on the basis of this, development of practical recommendations for
the compilation of Uzbek-French visual and audio-visual dictionaries.
The degree of study of the problem.
The problem of the national picture of
the world in translation and its theoretical interpretation is found in the scientific
works of such foreign scientists as G.D.Voskoboinik, Ya.S.Kimishnikov, Yu.A
Karaseva, O.A.Kornilov, E.P.Chakalova, H.K.Nguyen, Zh.Mounin, I.Collombat,
K.Skilbred, A.Wozniak, D.Rînciog
1
. Problems of rendering such language units
that reflect the national picture of the world as realias (non equivalent lexis),
proverbs and sayings, phraseological units have been studied in the works of such
scientists as I.A. Kashkin, S.Vlakhov, S.Florin, I.K.Mirzaev, R.Fayzullaeva,
A.Narzkulov, G.Salomov, and some others
2
. The problems of literary translation
served as an object of study for many Uzbek specialists in the
1
See the original sources
: Воскобойник Д.Г. Лингвофилософские основания общей когнитивной теории
перевода. Автореф. дисс...док.филол.наук. – Иркутск, 2004; Кимишникова Я.С. Поэтический перевод в свете
теории когнитивного диссонанса (на материале переводов стихотворения Р.Киплинга “If”) // Филология.
Выпуск 37. – М., 2013; Карасева Ю.А. Художественный текст как источник национально-культурной
информации и выразитель национальной ментальности. Автореф.дисс...канд.филол.наук – М., 2012;
Корнилов
О.А.
Языковая
картина
мира
как
отражение
национальных
менталитетов.
Автореф.дисс...канд.филол.наук. – М., 2000; Чакалова Э.П.Языковая репрезентация национальной картины
мира в художественном тексте: на материале английского и русского языков. Автореф.дисс...канд.филол.наук.
– Краснодар, 2006; Нгуен Х.Н. Отражение национальной картины мира в русской паремиологии.
Автореф.диссс...канд.филол.наук. – Воронеж, 2011; Georges Mounin. Les problèmes théoriques de la trаduction.
–Paris: Edition Gallimard, 1963; Collombat I. Le discours imagé en vulgarisation scientifique: étude comparée du
français et anglais, en ligne métaphorik. – Paris, 2003; Camille Skilbred. Le transfer du culture dans la traduction de
Poisson d‟or de Le Clézio. Thèse de doctorat. – Hosten, 2005; Andrey Wozniak. Peut-on traduire un proverbe. –
Paris, 2012; Rînciog D. Histoire et mentalités dans d‟oeuvres de Gustave Flobert. – Paris, 2002. – P.45
2
See the original sources
: Кашкин И. Ложный принцип и неприемлемые результаты. – М., 1952; Влахов С.,
Флорин С. Непереводимое в переводе. – М., 1980; Нарзикулов А. Французская фразеология и вопросы
французско-узбекского художественного перевода. Автореф.дисс...канд.филол.наук. – Л., 1969; Мирзаев И.
Проблемы передачи слов, обозначающих реалии французской жизни, на узбекский язык.
Автореф.дисс…канд.филол.наук. – Л., 1975; Саломов Г. Литературные традиции и проблемы
художественного перевода (сопоставительный, стилистический и типологический аспекты). Дисс...
канд.филол.наук. – Т., 1982; Холбеков М. Французская художественная литература в переводах на узбекский
язык (история и переводческий опыт). Автореф.дисс…канд.филол.наук. –Т., 1982; Файзуллаева Р.
Национальный колорит и художественный перевод. –Т., 1979.
31
sphere of translation
1
. Thus, M.Kholbekov comparatively studied the works of
French writers translated into Uzbek language and thoroughly explored Uzbek
French literary connections
2
. In the doctoral dissertation by G.Kh. Bakieva, the
concept of a picture of the world, its meaning, and significance in the translation of
literary texts, were thoroughly studied
3
. Kh.K.Khamraev studied the reconstruction
of the national coloring in translation of the novels by Oibek and A.Kakhhar into
French
4
. U.S. Abidhodzhaeva studied in comparison national-pragmatic aspects of
translation of phraseological units on the example of Uzbek and Russian
languages,
5
D.R.Dzhumanova analyzed national nature of realem in conditions of
Russian-Uzbek linguistic contacts
6
.
But during the years of independence, the national picture of the world in
works translated from French into Uzbek was not studied specifically as a
language representation, so far scientists have not paid enough attention to the
phenomenon of cognitive dissonance in ensuring the adequacy of the translation
and the ways to solve this problem, the development of recommendations on the
solution tolexicographical problems and on their basis the creation of translational
national-cultural dictionaries did not become an object of monographic research.
Connection of the theme of dissertation with the plan of scientific
research work of higher educational establishment, where the dissertation was
conducted.
The topic of the thesis is considered to be an integral part of the
prospective plan of scientific works conducted on the topic "Urgent problems of
theory and practice oftranslation".
The aim of the research
is conceptual analysis of the problem of
reconstructing the national picture of the world in a literary translation and the
development of practical recommendations on the solution to certain problems of
the adequacy of the translation.
The tasks of the research
include resolving the following problems: to
substantiate the national-linguistic specificity of the phenomenon "picture of the
world" in translation studies;
1
See the original sources
: Сулаймонова Ф. Роман “Люсьен Левен” и его место в творческом развитии
Стендаля. Автореф.дисс...канд.филол. наук. – Л.: ЛГУ,1962.; Пулатов Ю. Зарубежная литература в
Узбекистане и переводы Ги де Мопассана. Автореф.дисс...канд. филол. наук. – Самарканд, 1963; Эгамова Я.
Асл нусхадаги қаҳрамонлар образини бадиий таржимада қайта яратиш масалалари. Филол.фан.номз...дис. –
Т., 1974; Жовбўриев М. Бадиий миллий характер ва давр колоритини қайта яратиш. Филол.фан.номз...дис. –
Т., 1991; Исамухамедова Н. Стилистическая адекватность художественного текста (на материале
произведений на английском языке и их переводов на русский и узбекский языки ). Автореф.дисс...
канд.филол.наук. – Т., 2007.
2
See the original source
: Холбеков М. Узбекско-французские литературные взаимосвязи (в контексте перевода,
критики и восприятия). Автореф.дисс…док.филол. наук. – Т., 1991.
3
Seetheoriginalsource
: Бакиева Г.Х. Лингвистические основы анализа художественного текста. Дисс…док
филол. наук. – Т.,1993.
4
See the original source
: Хамраев Х.К. Воссоздание национального колорита произведений узбекской
советской прозы во французских переводах (на материал произведений Айбека и А.Каххара). Автореф.
дисс…канд. филол. наук. – Т., 1988.
5
See the original source
: Абидходжаева Ў.С. Национально-прагматический аспект при переводе
фразеологических единиц. Автореф.дисс...канд.филол.наук. – Т., 2002.
6
See the original source
: Джуманова Д.Р. Фонологическая модель слова в условиях языкового
контактирования. Автореф.дисс...док.филол.наук. – Т., 2016.
32
to construct conceptual inference of the concept of "national picture of the
world" having systematized theoretical points of view about this problem; to
analyze the means of translation of the components of the national picture of the
world, that are, non-equivalent lexis, phraseological units, proverbs, and
metaphors and suggest the variants of translations;
to determine the degree of background knowledge of at ranslator through
analysis of translations performed during the years of independence; toevaluate the
knowledge, worldview, and verbal ability of atranslator; to justify the need to
introduce into scientific application such terms as dissonance, consonance, and
cognitive dissonance;
to identify the causes of cognitive dissonance in the translation and develop
the principles for solving this problem, or to lessen dissonance; to classify words
expressing national and cultural concepts for adequate translation and develop a
terminological apparatus that corresponds to this classification;
to compile the initial variant of “the visual and audio-visual Uzbek – French
dictionary of national-cultural words”
The object of research
is the national picture of the world in translations of
belles-lettres texts from Uzbek into French and from French into Uzbek
The
subject of the research
is the language units representing the national picture of
the world in the process of translation.
.
Methods of research
. The methodology of the present research is defined
by the range of the methods, like: comparative-typological, cognitive-semantic,
descriptive methods, as well as the method of statistical and componential analysis,
and some techniques of belles-lettres text analysis.
The scientific novelty of the research
is expressed in the following points:
the representations of philosophic-linguistic interpretation of the phenomena
“national picture of the world” and “picture of the world” in the sphere of
translatology were broadened;
on the base of contextual-componential analysis, it was justified that the
correct rendering of realia, phraseological units, and paremic units in translation
serves to represent the national picture of the world of the original in translation;
the level of linguistic and background knowledge of a translator, the quality
of translator skills in revealing implicit and explicit information on the examples
from belles-letters texts translated directly and indirectly during the independence
were shown;
scientific-practical recommendations for revelation of the reasons of
occurrence and the means of their decrease on the base of the characteristics of
such phenomena as
sonance
,
dissonance
,
cognitive dissonance
were elaborated;
the necessity to include the words with national-cultural components into
linguo-cultural dictionaries was substantiated;
the principles of compilation of “visual and audio-visual dictionary of
national-cultural words” on the base of the results of the research and scientific
theoretical conclusions were elaborated;
33
The practical results of the research
consists in the following: philological
recommendations on the reconstruction of the national map of the world in literary
translation were given;
lecture texts have been produced proving the fact that realias (specific
words), phraseological units, proverbs, and sayings are the linguistic factors
influencing on the formation of the national picture of the world in translation;
an estimation of the ability to use words, knowledge, the worldview of an
interpreter was given and, with the help of examples, the significance of the
translator's background knowledge was grounded;
example sproving the fact that the ability of an interpreter to translate
implicit (hidden) information into explicit (open) guarantees the adequacy of
translation were presented;
the concepts of sonance, dissonance and consonance in modern translation
researches were studied and their significance in determining the adequacy of
literary translation was proven;
such terms as dissonance and cognitive dissonanceare recommended for
introduction into translatology;
the reasons for the formation of dissonance in the translation process were
determined, practical recommendations for weakening or elimination of dissonance
were developed;
the most important practical solution to lexicographic problems of
translation, an "Audio-visual translation dictionary of national cultural words" was
created.
The reliability of the research results
is explained by the fact that the
approaches used in the study, theoretical data, and examples were taken from the
works of Uzbek authors translated from Uzbek into French and French authors
translated into Uzbek during the years of independence of the Republic of
Uzbekistan, conclusions, suggestions and recommendations were implemented
into practice, and the results obtained were confirmed by authorized bodies.
Scientific and practical significance of the research results.
The scientific
significance of the results obtained in this study is determined by the possibility of
using the material of the dissertation in special courses and seminars on the
subjects, like “Theory and practice of translation”, “Linguocultural bases of
translation”, “Foundations of lexicography”, “Principles of compiling dictionaries”
at the faculties of foreign philology of higher educational establishments,as
textbooks and teaching aids on the above mentioned disciplines. Theoretical
conclusions obtained as a result of the research will serve as a scientific and
theoretical basis in the studies of the problems of French-Uzbek translation studies.
The practical significance of the study
lies in the possibility of using the
work in creating two- and multi-lingual visual and audio-visual explanatory
dictionaries of national and cultural words devoted to solving lexicographic
problems of translation. In addition, the materials of the thesis can be used as
resources for the use in the preparation of courses of theory and practice of
translation, linguistic-cultural bases of translation, principles of compiling
34
dictionaries, as well as material for organizing classes on special courses and
seminars as a manual.
Implementation of the research results
. Based on methodical and practical
recommendations made as a result of the research of the representation of the
national picture of the world in the process of translating,the following practical
results were used:
Some of the issues discussed in the present work, in particular, how to
translate phraseological units, Uzbek folk proverbs into French, were included in
the contents of the textbook "French language" (No. 303-0120) created on the basis
of the Common European Framework of References (CEFR). The embedded
material served as a basis for studying the denotative and contextual meanings of
national cultural words in translation.
The scientific results of the research were used in the preparation of the
theatrical scenes "Interprètes étrangers" (Foreign Translator) held within the
framework of the international "Francophonie 2015-2016", organized by the
Embassy of France in Uzbekistan. (Reference from the French Embassy in
Uzbekistan dated 27.03.2017). As a result, national-cultural words used in this
performance, that are, realia, paremias, and metaphors, allowed to present the high
level of poetic skills of translators.
Discussions on the presentation of scientific information reflecting the
national picture of the French world, culture, and art, as well as the national values
of the French people were regularly broadcasted to the Uzbek audience in the
"Dunyo buylab" television series on Uzbekistan television (Reference 08-14-307
of the Dunyo Bylab TV channel of the Uzbek National Television). Literary and
scientific material transmitted in the programs served as an important source for
broadening the outlook and ideas about the culture, traditions, national values and
rituals of the French people.
As a result of the research, an "Uzbek-French audiovisual dictionary of
national cultural words" was compiled (Reference No. DGU 04096-2016). This
dictionary served as an important source of acquainting tourists who came to
Uzbekistan with the history and culture of the country.
Approbation of the research results.
The results of the research were
aproved in the form of reports and speeches at international and national scientific
and applied conferences, including 10 international ones including "Science and
Contemporaneity-2010". (Novosibirsk, Russia, 2010) "Language. Culture.
Communication "(Chelyabinsk, Russia, 2011)," Usbekisch-deutsche Studien IV.
Kontakte: Sprache, Literatur, Kulture, Didaktik "National Cuture and National
Color in Traslation." (Münster, Germany, 2012), "The First International
Conference on Food and Culture in Translation" (Italy, 2014) “A new word in the
science of development prospects” (Cheboksary, Russia, 2015), "Scientific
Discussion: Questions of Philology, Art and Culturology" (Moscow, 2015),
Journal of Advances in Social Science and Humanities (2016), Science of Europe
(2016), European Journal of Humanities and social science (Austria, 2017),
“Tarzhimashunoslik Muammolari” (Tashkent, 2017), “Badiiy tarzhimaning
lingvopoetic muammolari” (Samarkand, 2012), “Tarjimaning lingvokognitiv,
35
kommunikativ, pragmatic va lingvokulturologik aspektlari” (Andizhan, 2015),
“Tarjimashunoslik dolzarb muammolari” (Bukhara, 2016), “Filologiya ilmining
dolzarb muammolari” (Karshi, 2017).
Publication of research results
. Totally, 74 scientific publications were
published on the topic of the thesis, including 1 monograph, 1 electronic
dictionary, 1 textbook, 25 articles in scientific journals recommended for
publication of the main results of doctoral dissertations by the Higher Attestation
Commission of the Republic of Uzbekistan, 16 of which are republican scientific
journals and 9 international scientific publications.
The volume and structure of the dissertation.
The thesis consists of an
introduction, four chapters, conclusion, a list of used literature, and appendices.
The total volume of the thesis is 244 pages.
THE MAIN CONTENT OF THE DISSERTATION
In the
Introduction
, the choice of the topic of the dissertation is
substantiated; the topicality and novelty of the work are defined; scientific
theoretical and practical value of the work is stated; the aim and tasks of the
research are emphasized; the degree of elaboration of the problem is revealed; the
review of international scientific researches in this sphere is given; the
methodology of the work is defined.
In the first chapter entitled "
Theoretical bases of the term national picture
in translatology
", the attention is drawn to the philosophical essence of such
concepts as the "picture of the world" and the "national picture of the world", and it
is also reported that the term "picture of the world”was introduced in science by
physicist G.Gertz, and later I. Kant and M. Plank defined and extended it.
The cognitive aspects of the world picture were studied in the researches of
E.S.Kubryakova, V.Z.Demyankova, A.V.Kravchenko, N.N.Boldirev, Z.D.Popova,
I.A.Sternina, A.P.Babushkina, national-cultural aspects of the world picture were
covered in the studies by Yu.S.Stepanov, V.V.Vorobyov, V.I.Karasik, V.A.Maslova,
G.G.Slishkin. Although in Uzbek translation studies, especially in the translation
of belles-lettres texts, there are no special studies devoted to the revelation of the
national picture of the world in translations, but the theoretical ideas related to the
rendering of a peculiar national attitude of people to events, phenomena, and
objects can be traced in the works of such researchers as G. Salomov, K.Musayev,
R.Fayzullaeva, N.Vladimirova, N.Iminov, I.K.Mirzaev,
M.N.Kholbekov,
G.Kh.Bokieva.
In this chapter, the scientists‟ points of view on the above mentioned
concepts were examined, as well as the attitude to them was expressed. In
particular, A.Ivanov describes the picture of the world as "a reflection of events
and phenomena occurring around a person in his mind”
1
. M.Plank notes that "the
picture of the world, reflecting the exact laws of nature, is the physical picture of
1
See the original source
: Иванов А. Картина мира как феномен отражения действительности. – М.,1962. –
p.108.
36
the world"
1
. Interpretations that the philosophical and scientific definitions of this
phenomen on may vary depending on the characteristics of the sphere of usage
have been studied as well. The first chapter presents the results of a thorough study
of the scientific works of Uzbek and foreign specialists in the sphere of translation,
devoted to the investigation of the national picture of the world. It was found that
E.Chakalova studied the reflection of the national picture of the world in the
concepts
2
; E.V. Prikazchikov and E.P.Savchenko refer metaphors, realias, and
phraseological units in the translations of Russian novels into English included to
the list of the main elements of the national picture of the world
3
; Kh.N.Nguyen
approached the paremias as the elements of the national picture of the world
4
.
French scientist in the sphere of translation Camille Skilbred who studied the
translation of Le Clesio's novel "Gold fish"
5
into Norwegian, notes that the
translator Ragnar Hovland could not fully reflect in the translation the national
attributes peculiar to the French people that led to contradictions in understanding
of cultural life of these people.
Also, in the process of studying the researches carried out in this direction, it
was established that the full reflection of realia, paremias, phraseological units, as
well as metaphors, words expressing colors, symbols, numerals in the process of
translation serves to ensure the integrity of the national picture of the world
intranslation of belles-lettres texts.
To determine the degree of reconstruction of the national picture of the
world in the translation, a comparative analysis of the translations of belles-lettres
texts from Uzbek language into French done during the years of independence, was
carried out, the questions of representation the national pictures of both peoples
were considered. Also, an evaluation of the translator's skills to reconstruct in the
translation of the national picture of the world given in the original on the basis of
all the literary texts used for the analysis was given. The material for the study is
based on the following books written by Uzbek and French authors,like a novel
"Kecha va Kunduz" (“Day and night”) by Chulpan, "Zhavohirot sandig‟i"
(“Treasure Chest”) by Shukrullo, "Saylanma" (“Elite”) by Said Ahmad, a novel
"Shovqin" (“Noise”) by Erkin Azam, stories "Pakananing oshiq ko‟ngli"
(“Amorous soul of a shorty”), "Aralash qo‟rg‟on"(“Aralashkurgan”), "Shoirning
to„yi" (“Poet‟s wedding”), "Ho‟jayinning iti" (“The dog of a host”), the book by
Khudoiberdi To‟htaboeva "Sariq devny minib" (“Riding on the yellow wonder”),
as well as the following French works as the novel "Women's happiness" by Emile
1
See the original source
: Планк М. Единство физической картины мира. – М.: Наука,1996. – p.37.
2
See the
original source
: Чакалова Э.П. Языковая репрезентация национальной картины мира в художественном
тексте: на материале английского и русского языков. Автореф.дисс...канд.филол.наук. – Краснодар, 2006.
3
See the original source
: Приказчикова Е.В., Савченко Е.П. Особенности воссоздания национальной картина
мира при переводе современной российский прозы на английский язык //Филологические науки. – Тамбов.:
Издательство “Грамота”, 2002. – С.145-148.
4
See the original source
: Нгуен Х.Н. Отражение национальной картины мира в русской паремиологии.
Автореф.дисс...канд.филол.наук. – Воронеж, 2011.
5
See the original source
: Camille Skilbred Le transfer du culture dans la traduction de Poisson d‟or de Le Clézio.
Hosten. – Paris, 2005.
37
Zolya, "Persian letters" by Charles Louis Montesquieu, "Two Dianas" by
Alexander Duma, "Mat Theo Falconet " by Prosper Merimee and others.
Unfortunately, the analysis of the translations of the above mentioned works
showed that some translators in their fundamental works used the wrong
interpretations of the words peculiar to the eastern mentality in French, having
decided to omit the words, or used several options of translation of one and the
same words as a part of the contexts. Such diversity not only confuses the reader,
but also leads to a weakening of both artistic and aesthetic effects of the work. For
example, such defects were noticeable in the translations of “Kecha va Kunduz" by
Chulpan "Shovqin", "Pakananing oshiq ko‟ngli" and "Aralash qo‟rg‟on" by Erkin
Azam. For example, the lexeme "kundosh" (rival) was translated into French with
the help of the lexemes "rivale", "conjointe", "concubine", which led to a distortion
of the contextual meaning of the original. In the framework of the study, we
determined that Ferdinand Dyushen having translated into French the work
"Young Month" used the lexeme "coépouse" 22 times while rendering the word
"kundosh" (rival). In the thesis, we gave recommendations on the translation of
such words with national coloring. The conducted research has shown that
language is a product of culture and at the same time it is one of the factors shaping
the culture. Any culture is reflected in the language, acquires its material shell in
the language, develops and changes under the influence of the environment.
Fiction works in translation allow the reader to get acquainted with the national
picture of other nations. It is known that "for cognitive linguistics in the reflection
of the world in the language and in the formation of such knowledge, the role of
language is extremely high,"
1
and in literary translation to reconstructthe national
picture of the world in the language of the translation linguistic and non-linguistic
knowledge and skills of a translator are considered to play a crucial role. In the
second chapter, entitled "
The problem of linguistic representation of the
national picture of the world in translation
", the researcher approached the
realia, phraseological units, proverbs and sayings as elements of the national
picture of the world. Within the framework of the research, we were able to prove
that the given language units guarantee the adequate reconstruction of the national
picture of the world in translation. At the same time, we mainly relied on the
studies of such Uzbek scientists as I.K.Mirzaev, G.Kh. Bakieva, A.E.Mamatov,
M.Kh.Khalikova, A.A.Nosirov
2
. In the second chapter, studies were devoted to the
role and significance of realia, paremias, phraseological units in translating literary
texts.The author also expresses own attitude towards them. On the basis of
examples, the important role of these linguistic factors in the reconstruction of the
1
See the original source
: Корман А.Е. Фразеологические единицы с анималистическим компонентом в
испанском языке : функционально-прагматический и когнитивный аспекты. Автореф дисс...канд.фил.наук. –
Воронеж, 2007.
2
See the original sources
: Мирзаев И.К. Проблемы передачи слов, обозначающих реалии французской жизни,
на узбекский язык. Автореф.дисс…канд.филол.наук. – Л., 1975; Бакиева Г.Х. Лингвистические основы
анализа художественного текста. Дисс…док филол.наук. – Т.,1993; Халикова М.К. Фразеология как форма
отражения национального менталитета в языковой картине мира. – Т., 1999; Носиров А.А. Француз, ўзбек ва
рус тилларидаги провербиал фразеологизмларнинг семантик-стилистик ва миллий-маданий хусусиятлари.
Филол.фан.ном.дисс...автореферати. – Т., 2016.
38
national picture of the world in the translation process was proved. In a number of
analyzed works we observed that when there was the need for rendering the names
of national clothing of Uzbek people, such attributes as "to‟n", "do‟ppi",
"belbog‟", "atlas kuylak", "kalish" "mahsi", translation was carried out by using
the realia in
the target language, Russian transliteration or they were merely omitted. It is
known that proverbs are considered to be the mirror of culture of any people, they
emdiv traditions, customs, intellectual values, national outlook and national
picture of the world. In the framework of the current research, a comparative
analysis was conducted to analyze the translations of proverbs and sayings in
books translated from Uzbek into French and French books translated into Uzbek.
Taking into consideration the fact that popular proverbs serve to reveal the
national picture of the world of peoples, it was determined that in their works
Uzbek writers use more proverbs for the artistic coloring than their French
counterparts. Of course, this testifies to the fact that the proverbs that emerged as a
result of the intellectual experience of the Eastern peoples play an important role in
the upbringing and formation of the nation. The unacceptable and excessive use of
Uzbek proverbs in the translation of French works into Uzbek, in particular in the
translation of Emile Zola's "Female Happiness" (M.Ismailova's translation) not
only distract the reader, but also reduce the value of the work of art and weaken its
pragmatic effect. In the indirect translation of Uzbek works, Uzbek proverbs were
translated word for word, the national lexicon in the proverb was replaced by the
reality of the Russian people. Here is an example of the translation of the book by
Shukrullo named "Treasure Chest":
“
Халқимизда “аталадан тиш синибди” деган гап бор. Аслида аталадан
тиш синмайди, аммо у қимирлаб турган тишнинг тушишига сабаб бўлиши
мумкин
”
1
.
(«As people say – “broke the teeth on the soup. In fact, teeth are not
broken by the soup, but it can be the reason for shedding a loosing tooth”
2
).
Tatyana Bordan translated the above shown extract into French as follows: "On dit
chez nous, chez les Ouzbeks, que même en mangeant du kisselon peu se casser une
dent. (Mets liquide et sucré de base de jus de fruits
3
). In this passage the proverb
was translated word for word, and the national term "atala" in the original was
translated with the help of the Russian lexeme "kissel" and the description of the
meaning of the Russian word "kissel" is given below. The decision of the translator
to use this method of transferring the realia was not justified in the above case. As a
result of the fact that the translator did not understand the significance of the
reason for using this proverb in this context, that is, did not realize its contextual
meaning, the proverb was translated word for word, thus the idea of the Uzbek
national picture of the world became unclear in the minds of French readers. The
Uzbek proverb "ataladan tish sinibdi, bir tariqqa
1
See the original source
: Шукрулло. Сайланма.3 Жилдлик. –Т.:Адабиѐт ва санъат нашриѐти,1984. –p.7.
2
Here and further word-for-word translation of the author
3
See the original source
: Lettres soviètiques. – М.,1982. – №279. – p.64.
39
ko‟z chiqarmi" was used to address losers, unlucky people.
1
The fact that the
translator was not aware of the existence in French of the equivalent of the proverb
"Le chien attaque toujours celui qui a les pantalons déchirés" led to an inadequate
translation.
In fact, the translator had to find the existing equivalents of the proverbs
given in the original, in case of the absence of equivalents, the translator had to
give a short definition of the meaning of the proverbs. Based on the material
studied, the existence of the equivalents of 120 Uzbek proverbs was determined
and variants of their translations were proposed. In this chapter, phraseological
units were approached as elements of the national picture of the world and
theoretical-comparative analysis was carried out. In the thesis there are a number
of examples where phraseological units have been incorrectly translated into the
target language. For example, see the analysis of the translation of the following
extract from the work "Women's Happiness" by the French writer Emile Zola. In
original:
"Cinq ou six femmes vêtues de robes de soie, très coquettes avec leurs
chignons frisés et leurs crinolines rejetées en arrière, s'y agitaient en causant. Une,
grande et mince, la tête trop longue, ayant une allure de cheval échappé, s'était
adossée à une armoire, comme brisée déjà de fatigue
.
"
2
“
Пять-шесть женщин, одетых в шелковые платья и имевших весьма
кокетливый вид благодаря завитым шиньонам и приподнятым сзади
кринолинам, суетились здесь, перебрасываясь отрывистыми фразами. Одна
из них, высокая и худая, с непомерно длинным лицом и поступью
вырвавшейся на волю лошади, прислонилась к шкафу, словно изнемогая от
усталости
”
3
.
Translation by Mukhabbat Ismoilova:
“
Бу ерда матодан тикилган кўйлак кийган, жингалак қилинган улама
соч ва узун юбкалари таъсирида башанг кийингандек кўринаѐтган беш олтита
аѐл ўзаро гаплашганча алланималар қилишарди. Улардан бири, баланд
бўйли, озғин, отюзли аѐл худди қаттиқ чарчагандан нима қилишни
билмаѐтгандек, шкафга суяниб турарди
”
4
.
The interpreter translated the sentence into Russian as follows: "с
непомерно длинным лицом и поступью вырвавшейся на волю лошади," in
Uzbek as " баланд бўйли, озғин, отюзли аѐл худди қаттиқ чарчагандан " In the
original, "la tête trop longue" (with a prolonged head) through the Russian
translation "с непомерно длинным лицом" (Uzunchoq yuz) was translated into
Uzbek as "ot yuzli ayol". The French expression "une allure de cheval" was used to
depict a situation where a very tired person barely drags his feet. In the translation,
1
See the original source
: Шомақсудов Ш., Шораҳмедов Ш. Маънолар махзани. – Т.:Ўзбек Миллий
энциклопедияси, 2001. – p.20.
2
See the original source
: Emile Zola. Au bonheur des Dames. – La Bibliothèque électronique du Québec,
2001. – P 107.
3
See the original source
:
Эмил Золя.Дамское счастье. Бесплатная электронная библиотека.
Royallib.ru/.1883.
–
p.28
4
See theoriginal source
: Эмил Золя. Аѐл бахти. –Т.: Янги аср авлоди, 2015. –Б .71
40
the condition of a woman who, due to fatigue, barely dragged her feet due to the
"skills" of the translator turned into a woman with a "horse face". We tried to
determine which expressions in the Uzbek language could be used to translate such
situations in fiction and found that in the extract from the work of Erkin A‟zam
"Amorous soul of a Shorty ", where Pakana (Shorty) was portrayed as overly tired,
the following
“
Атиги бир соатлик меҳнатдан Пакана паккага етган улоқчи
отдек сулайиб, ҳозиргина Сафсар ўтирган қулай сават курсига чўзилиб
қолди
”
1
. The same examples were carefully studied during the execution of the
dissertation, the existence of equivalents of inadequately translated realities,
proverbs and phraseological units in the target language was determined and
variants of their translation were proposed. In addition, the idea of creating a two
and more lingual Uzbek-French vocabulary of popular proverbs was put forward.
Such practical recommendations and suggestions in the future will help correct
shortcomings in terms of translating the national and cultural vocabulary from
Uzbek into French, prevent the disappearance of words with national coloring and
create adequate translations of fiction from Uzbek into French.
In the third chapterof the study, entitled "
The phenomenon of cognitive
dissonance in representation ofthe national picture of the world in literary
translation
" the scientific and philosophical essence of the phenomena "sonance",
"consonance", "dissonance" in the light of translation studies was researched. It
was proved that the definition of this phenomenon can vary depending on the
characteristics of each sphere of its usage. This term was first used in the French
musicology by Ever de Conti (1380), later in psychology it was used by Louis
Festinger (1957) and thereby introduced into scientific use. The definitions of the
phenomenon of "dissonance" in the dictionaries of A.N.Chudinov, V.I.Dahl,
S.I.Ozhegov, N.Yu.Shvedova, S.Y.Yuzhakov, it was determined on the basis of
comparison that dissonance in music is described as "inharmonious combination of
musical sounds, inconsistent sounding of tones", "discrepancy of tones", "noise
and an incomprehensible sound in music”, “inconsistency in syllables, sounds and
words”, "not musicality of melody", etc. Initially, this phenomenon led to
dissatisfaction with music (dissonance), later the psychologist L. Festenger
observed various psychological, logical, contradictory logical states in the human
psychic condition and explained them as "cognitive dissonance". L.Feestinger
called“discrepancy” as "dissonance," and "conformity" as "consonance." That is,
the basis of the theory of cognitive dissonance is misunderstanding, inadequacy in
the system of knowledge. It is these latter definitions that are scientifically neutral,
and cognitive dissonance is consistent with the definition of inconsistency in the
knowledge system. Within the framework of the study, examples of situations that
cause cognitive dissonance were tested during the lessons on "Theory and practice
of translation" and "Linguistic and cultural bases of translation" for the perception
and understanding by each recipient of contexts from fiction. In many cases,
incorrectly applied realia, proverbs, metaphors and phraseological units in
1
See the original source
: Эркин Аъзам. Пакананинг ошиқ кўнгли. –Т., 2001. –p.67.
41
translation caused dissonance, that is, dissatisfactionfrom the reader's act of
reading fiction.
This chapter focuses on the role and significance of the theory of cognitive
dissonance in the definition of adequate translations. It is also noted that before
weakening and eliminating cognitive dissonance in translation, it is necessary to
determine the causes of its occurrence. The phenomena of dissonance in the
literary translation were divided into four groups, the reasons for their emergence
were justified on the examples of extracts from the translated works. They
included:
1) the phenomenon of dissonance in an indirect translation;
2) dissonance resulting from adding words to the text of the translation;
3) dissonance arising from the interweaving of realities;
4) the phenomenon of dissonance in the translation of phraseological units.
The characteristics of these groups are supported by the examples from
translations of belles-lettres texts.
It was theoretically and practically proved that the background knowledge of
atranslator is important for eliminating dissonance in this process. Below we give
an example of cognitive dissonance resulting from the indirect translation of the
novel by the French writer Alexander Dumas "Two Dianas". Extract from the
original:
"La prise de Campli nous a ravitaillés quelques peu, et si, dans une heure
s'ici, j'entrait dans la tente de chacun de vous, messieurs, je gage que j'y trouverais
un bon souper servi, et à la table Avec vous, une pauvre veuve ou une jolie
orpheline de Campli que vous seriez en train de consoler. Allez donc vous
entretenir le goût, je vous manderai pour chercher avec vous les moyens d'entamer
ce pain de sucre de Civietta. Jusqu-là, aller, messieurs, bon appétit et bonne nuit "
1
.
Direct translation
:
“
Взятие Кампли несколько пополнило наши запасы, и, если бы
хороший ужин на столе. Идите же лакомиться, господа, я не задерживаю вас.
Завтра на рассвете я приглашу вас, и мы сообща обсудим, с какого боку
надгрызать этот сладкий пирог, Чивтеллу. А до тех пор вы свободны, господа.
Хорошего вам аппетита и спокойной ночи
!”
2
.
Indirect translation (the same extract translated into Uzbek using Russian
translated version ):
“Айниқса, Кампли забт этилгач, анчагина бойиб қолдик; агарда, ярим
соатдан сўнг ҳар бирингиз турган чодирга мўралагундай бўлсам, ишончим
комилки, кечки дастурхонингизда “сен же, мен же” зиѐфатини кўриб
қувонаман. Бўпти, жаноблар, боринг, ўша ноз-неъматларга тўйинг, ортиқ
вақтингизни олмайман, Чивителла деган мойли ва тотли патирнинг қай
тарафига оғиз солишни эса тонг чоғи маслаҳатлашиб, ҳамкорликда ҳал
этамиз. Унгача бўшсизлар, сизларга ѐқимли иштаҳа ва хайрли тун,
жаноблар!”
3
.
1
See the original source
: Alexandre Dumas. Les deux Dianes. – Paris: Le Joyeux Roger,2007. – p.29.
2
See the
original source
: Александр Дюма. Две Дианы. – Ташкент: Издательство Гафура Гуляма, 1991. – p.16.
3
See the
original source
: Александр Дюма. Икки Диана. –Тошкент: Янги аср авлоди, 2016. –p.26.
42
When comparing the original, direct and indirect translations, we saw that a
Russian translator in consequence of absence of the knowledge about the places
translated the French phrase "pain de sucre" ("головка сахара"), as "sweet cake",
and Uzbek translator translated it trying to give even more national coloring as the
“
Чвителла деган мойли ва тотли патирча
”.
If the translator was aware of deep
cultural significance of the phrase "sugar head" and escaped literal translation, he
would have kept close to the original. In fact, in the text, the Duc de Guise said to
his soldiers the words "je vous manderai pour chercher avec vous les moyens
d'entamer ce pain de sucre de Civietta" hinting at the fact that military operations
began onthe mount Chivietta 3220 m altitude, at the foot of the Alps in Venice.
The Civietta is a mountain with irregular peaks and very high cliffs. The Duc de
Guise‟s words "le pain de sucre de Civietta" mean on which slope of Chivietty the
attack will start, that is, "on which side of a lump of sugar to start it eating." The
translator, who does not know about the phrase "коса тагида нимкоcаларни"
made absolutely wrong translation, and as a result, the Uzbek translator repeated
the same mistake.
When translating realias from the text of the original into the language of
translation using realia existing in the target can also lead to the emergence of
dissonance among the readers of this work. For example, if an Uzbek reader
encounters the concept of "бешик тўй" in the process of reading a French folk tale,
this can surprise him. For example, in the original:
"On a fait un beau baptême: on a donné pour marraine à la petite princesse
sept fées qu'on a trouvées dans le pays, afin que chaque fée donnâ un don à
l'enfant"
1
.
Translation by Sh. Minovarova:
”Қирол каттакон бешик тўйи қилибди, бешик тўйига мамлакатдаги
барча сеҳргар париларни таклиф қилибдилар”
2
. (Literally: The king played the
beshik toy and invited there all the enchantresses of the country) Translation by M.
Kholbekov:
“Подшо севинганидан эл-юртни йиғиб тўй қилиб берибди. Қизалоққа
исм қуйиш маросимида иштирок қилсин деб, етти иқлимдан етти сеҳргарни
таклиф этибди”
3
. (Literally: The happy king gathered people and organized a
festive. For the ceremony of the choice of the name for the girl, he invited seven
enchantresses)
In the first of the above translation examples, the expression from the
original "un beau baptême" is translated using the reality "бешик тўй" (Sh.
Minovarov), the second translator M.Holbekov uses the word "тўй" (M.Holbekov)
and thereby achieves neutrality . From the analysis, we can conclude that replacing
the realia from the original language with realia from the language of translation
can lead to confusion of realia, which in its turn causes the phenomenon of
dissonance.
1
See the original source
: Les contes de Perraut. – Paris,1968. – p.16.
2
See the original source
: Перро Ш. Она ғоз эртаклари. –Тошкент: 2000. –p.32.
3
See the original source
: Шарл Перро. Она ғоз эртаклари. –Тошкент: 2000.
–p.76.
43
The fourth chapter of the study, "
The problems of lexicography in
translationand the significance of modern translation dictionaries
”, is devoted
to the problems of absence of the words with national-cultural component in
bilingual dictionaries, incorrect translation of some of such words, lack of
dictionaries with such kind of information that, in its turn, complicates
translational process.The rich experience of foreign scientists in this sphere can
serve as a basis for creating in the future bilingual explanatory dictionaries of
national cultural words. The works of such scientists as the French lexicographer
Alain Rey, linguists R.Galisson, J.Pruvost, Russian linguists Yu.N.Karaulov,
Yu.S.Stepanov, V.P.Seleges
1
are considered to be an important research in this
direction. Alain Rey, revealing words peculiar to a certain people, called them
"cultural words”, his compatriots Robert Galisson and Jean Prusvost call part of
the lexicography, which studies the meaning of national cultural words
"linguoculturography" and words related to cultural information "cultural lexis"
2
.
E.I.Arkhipova in her research studied the principles, concepts of reflecting
Anglo-American ethno-cultural words in modern dictionaries, and also the degree
of perfection of cultural information included in dictionaries. In D.Summe's
dictionary "Logman Dictionary of English Language and Culture" we traced the
five principles of rendering the meanings of ethnocultural words. They are:
1) usage of footnotes;
2) brief of conditional nominations;
3) transcription;
4) illustration;
5) etymology.
Although there have not been any fundamental studies of lexicographic
translation problems in the Uzbek lexicography, we think that it would be
appropriate to mention the work of F.Salimova in this direction. Studying
comparatively "Dictionary of Oriental and Turkic languages" by Pave de Kurteyl
"Sharq va Turk tullari lug‟ati" and translation of "Boburname" she notes that one
of the factors influencing adequate translation of fiction is the need to pay more
attention to the compilation of translation dictionaries
3
.
After studying the theoretical and practical works of foreign scientists, a
"Visual dictionary of Uzbek national-cultural words" and "Audio-visual dictionary
of Uzbek national-cultural words" were created. The need to create such
dictionaries have been dictated by the mistakes in translation of many national
cultural words in translations performed so far.
1
See the original source
: Bert Lignen. Les informations culturelles dans les dictionnaires d‟apprentissage.
– Paris, 2004. – P.39; Jean-Claude Corbeil., Ariane Archambault. Le
Nouveau Dictionnaire visuel,
version électronique. –Montréal, Саnada, 2004; Jean-Louis.Varelaire Dictionnaires et traduction de
romans contemporains. –Belgique, 2014.Martin N.C. Lexicographie et traduction: les différents types de
dictionnaires: classement et typologie. – Malaga, 2011.
2
See the original source
: Galisson R. La pragmatique lexiculturelle pour accéder autrement, à une culture, par une
autre lexique. – Mélanges Сrapel n
0
25, 2000; Marlène da Silva e Silva. La lexiculturologie en didactologie des
langues-cultures CEFH – Université Catholique Portugaise, Université du Minho. – Portugal, 2012.
3
See the original
source
: Салимова Ф. Лексикографическиe и текстологическиe характеристики “Восточно тюркского словаря
”Паве де Куртейля и переводов “Бобурнаме”. Автореф.дисс...канд.филол.наук. – Т., 1997.
44
For example, in the translation of the novel "Adherence" by Odil Yokubov,
the national verbal contest "Askiya", based on the art of wit in the French
language, was translated using the word "cackle". In the fairy tale of Kh.
T.To‟khtaboev, "Magic Cap", the game "чиллак" as "other games" that is,
"d'autres jeux". Some words from Charles Louis Montesquieu's "Persian Letters"
have been improperly translated, for example, "еnterrements" - "funeral, funeral
ceremony" was translated as "жаноза" (requiemprayer)- "la naissance. It was also
determined that using in translation of "Stories of Mother Goose" by Charles
Perrault such national Uzbek lexemes as "бешик тўй", "хонтахта", "қовурдоқ"
could lead to dissonance in the reading process.
Scientific research on the creation of explanatory, bilingual, and multilingual
dictionaries of national cultural words, as well as theoretical and practical data on
this field, shows that although the rules for compiling dictionaries are the same for
all types of dictionaries, the review, the rules for conveying the meaning of words
inherent in our national culture is a complex and responsible process. In most
cases, such words included in dictionaries are highlighted with the help of special
instructions. Therefore, for the correct compilation of dictionary articles of
national-cultural words, a profound and precise philological analysis is required.
It is impossible to imagine modern science and education without
dictionaries. Now, a new generation of dictionaries is being created: electronic,
audio, visual, machine translation dictionaries, etc. Esther Durant, listing the
positive and negative impact from the use of Internet and audiovisual materials,
emphasizes“that the role of audiovisual dictionaries is not comparable for
understanding and correct perception of interethnic cultural diversity. Today, new
opportunities are offered without denying these rules. Encyclopaedic dictionaries
created at the beginning of the XX century served as the basis for the formation of
a new generation of "visual" dictionaries
1
. Thus, in its turn, they create additional
opportunities for users of dictionaries, since such dictionaries reflect a visual
picture of the world, whose meaning is difficult to understand or perceive.
As there are no visual bilingual translational explanatory dictionaries of
national-cultural words in Uzbek lexicography, such a dictionary covering the
translation, image, pronunciation, and analysis of the word peculiar to the national
culture of the Uzbek people can be attributed by structure to audio-visual
dictionaries. Audiovisual dictionaries differ from other dictionaries with thematic
breadth, profound scientific analysis, expression of the meaning of words, besides,
they are also equipped with rules of pronunciation. Audiovisual dictionaries not
only play a significant role in solving linguocultural problems of translation, but
also greatly facilitate the work of translators and improve the quality of translation.
We have observed that some mistakes when translating the words that reveal the
peculiarities of the Uzbek national culture into foreign languages led to incorrect
translations. To translate such words, it is necessary to create special dictionaries
that meet modern requirements on the basis of scientific and theoretical principles.
1
See the original source
: Jean Сlaude Сorbeil., Аriane Аrchambault, Le
Nouveau Dictionnaire visuel,
version
électronique, – Montréal, Сanada, 2004.
45
Within the framework of this study, lexicographic problems of translation have
found their solution to some extent. The above mentioned audio-visual dictionaries
were compiled in four stages, taking into account the shortcomings that were
observed in the above translations: 1) analytical-theoretical stage; 2) practical
stage; 3) technical stage; 4) test-experimental stage.
The structure of the dictionary was created based on the following
principles:
- the words peculiar to the Uzbek national culture were collected and
grouped according to their meanings and content;
- grouped words were given definitions on the basis of the "Explanatory
dictionary of the Uzbek language", "Etymological dictionary of the Uzbek
language," historical and domestic sources (some of the national-cultural words
found in works were not given in any written sources);
- definitions of data in the Uzbek language were translated into French and
included in the dictionary;
- each subject or concept inherent in Uzbek national culture included in the
dictionary was given in French by means of transcription;
- in order to clarify the definition of words and create an idea of it, color
images were included;
- the dictionary also provides a brief overview of the affiliation of words to
one or another grammatical category (gender and number);
- the pronunciation of each word was recorded on an audio tape and in
collaboration with programming specialists an electronic dictionary was created. It
should be noted that such an audiovisual dictionary, which contains a foreign
language translation of the national cultural words of the Uzbek language, did not
exist in the history of Uzbek lexicography before. Such an audiovisual dictionary
of national cultural words was prepared for publication in partnership with the
teacher Zhanatan Le Conte from the Francois Rablieu Tour University, who
worked at the Department of French Philology of the Uzbek National University in
the framework of international cooperation. Pronunciation of national cultural
words was recorded on audio tape and programmed to be included into the
dictionary. This audiovisual dictionary is considered to be a multimedia dictionary,
it was developed in the history of Uzbek lexicography and translation studies for
the first time. In the future, it is planned to expand the structure and scope of this
dictionary on the basis of the following principles and additions: 1) national songs
(domestic songs); 2) national and domestic dances; 3) national and domestic
dishes; 4) national and domestic customs; 5) fauna, flora, fauna; 6) cultural data on
symbols and colors, etc.
Besides, it is possible to include into the dictionary the etymology of the
words with national-cultural component, considering their inner specificity. As we
have already mentioned, the dictionary also has a literary basis, in the fully-formed
version of the audio-visual dictionary, the national-cultural words included in it
will be given with the help of examples from the translated works. Here, of course,
we mean the most correct and appropriate variants of the translation.
46
Thus, this thesis can contribute to the increase in the number of scientific
studies devoted to lexicographic problems of translation, the solution to such
problems as the creation of special translation dictionaries for translators. It should
be separately noted that this dictionary can be turned into a poly-linguistic
dictionary that will allow Uzbek lexicography to take a respected place in the
sphere of international lexicography.
CONCLUSION
1. The analysis of scientific-theoretical views on the phenomenon of
“national picture of the world” makes it possible to come to the following
conceptual definition of the term: “national picture of the world is national
individual attitude to the objects, phenomena, events around in the mind of every
representative or individual of any nationality”.
2. National-linguistic peculiarities of the phenomenon of “picture of the
world” in translation texts is identified by adequate translation of idiomatic
expressions, paremiological phrases, and realia.
3. The translation of literary works performed during the independence
period has shown that national-cultural expressions were mainly translated using
Russian transliteration, omitted, or blended with realia in target language.
4. The level of background knowledge of the translator in the translation of
the works from Uzbek into French or from French into Uzbek is evaluated by the
knowledge of the history, geography, culture, traditions, and everyday life of
people whose native is the source language of translation.
5. The skills, abilities, and qualifications of the translator may be evaluated
by the following criteria:
a) the ability of the translator to choose a book for translation based on the
translator-author-book triad;
b) the translator's high level of background knowledge and full awareness of
national-cultural information;
c) the translator‟s extensive world outlook, artistic-aesthetic "sensitivity"
and translational "curiosity";
d) thetranslator‟s ability to "use" and "create"words.
6. The adequate rendering of proverbs and sayings, phrazeological units, as
national and cultural elements, allows them to find the equivalent value in the
translation language, look for alternative versions, and choose between different
shades of meanings of language units.
7. One of the solutions to pressing issues of the translation of folk proverbs
was the conceptual recommendations for the creation of a bilingual dictionary of
French proverbs, which contained French-language versions of Uzbek proverbs.
8. Cognitive dissonance plays an important role in the selection and
identification of adequate translations. In the translation of literary works, the
following four factors have been identified as the main factors leading to the
cognitive dissonance in the process of reproducing the national picture of the
47
world: indirect translation, misuse of realias (non-equivalent lexis), breach of
semantics of set expressions, inclusion of “false friends of translator” 9. Certain
principles were developed in order to overcome the occurrence of cognitive
dissonance as a phenomenon and condition in translation. They include the
followings: turning the implicit information in the original into explicit
information in translation; proper choice of phraseological units; necessity of
levelled choice of the material for translation; compiling bilingual translation
dictionaries of national-cultural expressions. Transliteration, making footnotes, and
descriptive translation were proved to be the most convenient ways of rendering
realias (non-equivalent lexis) in translation.
10. Reduction and overcoming of cognitive dissonance and achieve adequate
translation is determined by the existence of bilingual dictionaries of national
cultural words in every language. Compiling of such dictionaries is based on the
following stages:
1) analytical-theoretical;
2) practical;
3) technical;
4) experimental-testing.
11. Content structure of the dictionary includes:
- words of Uzbek national culture grouped according to their meaning; -
words with national-cultural component were defined using “Uzbek language
explanatory dictionary”, “Etymological dictionary of Uzbek language”, historical
and local sources (some of the words included into the dictionary were not fixed in
written sources before);
- national-cultural words translated into French;
- national-cultural words rendered using transcription and transiteration; - in
order to make the meaning of words clearer and easy to imagine for dictionary
users, colourful pictures depicting the words were added; - grammatical categories
of words (their number and gender); - each word was provided with a sound
pronunciation activated by a special button.
12. The elaboration of bilingual and multilingual dictionaries of words
with national-cultural component allows extending the knowledge about the
national picture of the world at the expense of including the following thematic
layers: national songs (local songs), national and local dances; national and local
cuisine; national and local rituals; fauna; flora; symbols; colours, and numbers.
48
РЕЗЮМЕ (диссертации (DSc) доктора наук )
Целью исследования
является концептуальный анализ проблемы
воссоздания национальной картины мира в художественном переводе и
разработка практических рекомендаций, направленных на достижение
адекватного перевода.
Объектом исследования
является национальная картина мира в
переводах художественных произведений с узбекского на французский и с
французского на узбекский языки.
Предметом научного исследования
являются языковые единицы,
воссоздающие национальную картину мира при переводе художественных
произведений.
Методы
исследования.
Методология
данного
исследования
определяется совокупностью методов сравнительного, дескриптивного,
статистического, контекстуального и компонентного анализа.
Научная новизна исследования
заключается в следующем:
расширены представления философско-языкового значения феноменов
«национальная картина мира» и «картина мира» в переводоведении; на
основе контекстно-компонентного анализа доказано, что адекватная передача
реалий, фразеологических единиц и паремий служит обеспечению
подлинности национальной картины мира в художественном переводе;
показан уровень языковых и фоновых знаний переводчика, качество
переводческого мастерства имплицитных и эксплицитных сведений на
примере художественных произведений, переведенных путем прямого и
косвенного (непрямого) перевода в годы Независимости;
разработаны научно-практические рекомендации по выявлению причин
возникновения и путей уменьшения явлений диссонанса на основе
характеристики феноменов сонанс, диссонанс, когнитивный диссонанс как
лингвистических явлений в современном переводоведении;
обоснована необходимость включения в лингвокультурологические
словари слов с национально-культурным компонентом;
разработаны принципы создания «Визуального и аудиовизуального
переводческого словаря слов с национально-культурным компонентом» на
основе результатов исследования и научно-теоретических выводов.
Практические результаты исследования
состоят в следующем:
разработаны филологические рекомендации по вопросу воссоздания
национальной картины мира в художественном переводе;
разработан текст лекций, где приводятся доказательства, что реалии
(специфические слова), фразеологические единицы, пословицы, поговорки
являются
языковыми
аспектами
национальной
картины
мира в
художественном переводе;
приведены примеры, доказывающие значение фоновых знаний для
переводчика;
49
обосновано, что искусство переводчика преобразовывать имплицитную
(скрытую) информацию в эксплицитную (открытую) – свидетельство
адекватности перевода;
выявлено, что исследованные в работе термины современного
переводоведения, такие как сонанс, диссонанс и консонанс, играют важную
роль при определении адекватности художественного перевода;
рекомендовано использование в переводоведении терминов диссонанс,
когнитивный диссонанс;
выявлены причины возникновения диссонанса в процессе перевода и
разработаны практические рекомендации по уменьшению/устранению
диссонанса;
создан «Визуальный и аудиовизуальный переводческий словарь слов с
национально-культурным компонентом».
Внедрение результатов исследования
. Методические и практические
предложения, разработанные при анализе воссоздания национальной
картины мира в художественном переводе:
использованы при составлении учебника «Французский язык» (№303-
0120), в котором представлены методы передачи узбекских народных
пословиц, фразеологических единиц на французском языке, а также способы
освоения иностранного языка на основе общеевропейской компетенции
(CEFR). Внедренные материалы служат пониманию контекстуального
значения переводных и словарных слов с национально-культурным
компонентом;
использованы в сценических представлениях “Interprètes étrangers”
(“Зарубежный переводчик”) международного мероприятия “Франкофония
2015-2016”, проведенного посольством Франции (справка посольства
Франции в Узбекистане от 27 марта 2017 года). В результате использование
вариантов перевода слов с национально-культурным компонентом, таких как
реалии, паремии, метафоры, предложенных в исследовании, позволило
показать уровень поэтического мастерства переводчика;
внедрены
в
цикл
передач
“Дунѐ
бўйлаб”
Национального
телерадиокомпания Узбекистана (справка №08-14-307 от 10 июня 2017 года
Национального
телерадиокомпания Узбекистана) научные сведения,
отражающие специфику французской национальной картины мира, культуру,
искусство и национальные традиции французского народа. Предложенный
научно-литературный материал послужил расширению представлений о
культуре, традициях, национальных обычаях и обрядах французского народа;
внедрены в содержание «Узбекско-французского аудиовизуального
словаря слов с национально-культурным компонентом» (DGU 04096-2016).
Данный словарь используется всеми туристическими организациями
агенства “Узбектуризм” и служит для туристов важнейшим источником, в
котором отражены сведения об истории и культуре нашей страны.
50
ЭЪЛОН ҚИЛИНГАН ИШЛАР РЎЙХАТИ
СПИСОК ОПУБЛИКОВАННЫХ РАБОТ
LIST OF PUBLISHED WORKS
I бўлим (Часть I; Part I)
1. Ширинова Р.Х. Бадиий таржимада олам миллий манзараси.
Монография. –Тошкент. Турон Замин зиѐ, 2017. 19,5 б.т.
2. Ширинова Р.Х. Диний реалиялар таржимасининг қиѐсий таҳлили //
Филология масалалари. –Тошкент, 2008. –1 (18). –Б.56-58. (10.00.00 №1). 3.
Ширинова Р.Х. Реалияларнинг бадиий таржимада берилиши // Илм
сарчашмалари. –Ургенч, 2009, №4. –Б. 56-58. (10.00.00 №4). 4. Ширинова Р.Х.
Бадиий таржимада диний атамалар таржимасининг берилиши // Бухоро
Давлат университети. Илмий ахбороти.–Бухоро, 2010. №2. –Б. 31-33.
(10.00.00 №2).
5. Ширинова Р.Х. Бадиий матнда оламнинг лисоний манзараси ва
таржима муаммолари // ЎзМУ хабарлари. –Тошкент, 2011. №1. –Б. 212-214.
(10.00.00 №8).
6. Ширинова Р.Х. Эртаклар таржимасида миллийликнинг акс
эттирилиши // ЎзМУ хабарлари. –Тошкент, 2011. №1/1. –Б. 200-201. (10.00.00
№8).
7. Ширинова Р.Х. Араб ва француз ўзлашмаларининг этимологияси //
Филология масалалари илмий-методик журнал. –Тошкент, 2011. №1. –Б. 126-
128. (10.00.00 №1).
8. Ширинова Р.Х. Француз бадиий адабиѐти таржималарида олам
миллий манзараси // Хорижий филология. –Самарқанд, 2012. №2 (43). –Б.
100-103. (10.00.00 №2).
9. Ширинова Р.Х. Национальная картина мира в художественном
переводе // ВЕСТНИК Тамбовского Университета. –Россия. Москва. 2012. –
8(112). –С. 218-223. (10.00.00 №8.)
10. Ширинова Р.Х. Национальная культура и национальный колорит
при переводе // ВЕСТНИК Челябинского Государственного педагогического
Университета. –Россия. Москва. 2013. №1. –С. 307-316. (10.00.00 №1.)
11. Ширинова Р.Х. Бадиий таржимада фразеологик ибораларни бериш
муаммоси // Хорижий филология.–Самарқанд, 2013. –4/49. –Б. 74-77.
(10.00.00 №4).
12. Ширинова Р.Х. Таржимада миллий маросим номларининг
берилиши // ЎзМУ хабарлари. –Тошкент, 2013. Махсус сон. –Б. 79-81.
(10.00.00 №8).
13. Ширинова Р.Х. “Кеча ва кундуз” романида мақолларнинг
функционал-семантик хусусиятлари // Илм сарчашмалари. –Ургенч, 2014.
№4. –Б.65-68. (10.00.00 №4).
14. Ширинова Р.Х. Бадиий таржимада когнитив диссонанс муаммоси //
Илм сарчашмалари. –Ургенч, 2014. №8. –Б. 39-47. (10.00.00 №8).
51
15. Ширинова Р.Х. Таржимада муқобилни бериш муаммоси // Хорижий
филология. –Самарқанд, 2015. –4 (57). –Б. 85-87. (10.00.00 №4). 16.
Ширинова. Р.Х. Lexicographical problems of translation // Austrian Journal of
Humanities and Social Sciences. –Аustrie, Vienne. 2015. №5-6. May June. –Р.
125-128. ISSN 2310 – 5593.
17. Ширинова Р.Х. Передача национальных особенностей в переводе
романа Эмиля Золя «Дамское счастье» // Science of Europe. –Czech Republic,
Praha. 2016. –Vol 2. №3 (3). –Р.65-67. ISSN 3162 – 2364.
18. Ширинова Р.Х. Воссоздание внешнего вида персонажа при
переводе (на примере перевода на узбекский язык романа Эмиля Золя
«Дамское счастье») // American Scientific Journal. –USA, Boston. 2016. №2. – Р.
123-124. (Impact Factor – 0,296).
19. Ширинова Р.Х. Вопрос идентичности перевода // Научный журнал
''Globus''. – Россия, Санкт-Петербург. 2016. –С. 43-49. (Impact Factor 0,381.) 20.
Ширинова Р.Х. Proverbs as an Element of the National Picture of the World //
Journal of Advances in Social Science and Humanities. Now Hosted and Punlished
by Manuscript Central. 2016. –Vol.2. Issue.12. –Р. 229-234. (Impact Factor –
0,296).
21. Ширинова Р.Х. Таржимада миллий таом номларининг таҳлили //
ЎзМУ хабарлари. –Тошкент, 2016. №1/5. –Б. 85-88. (10.00.00 №8). 22.
Ширинова Р.Х. Когнитив диссонанс феномени ва унинг таржимада тутган
ўрни // Илмий Ахборотнома. –Самарқанд, 2016. –№6 (100). –Б. 323- 325.
(10.00.00 №4).
23. Ширинова Р.Х. Адекват таржимага эришишда диссонанс муаммоси
// ЎзМУ хабарлари. –Тошкент, 2017. №1/2. –Б. 131-133. (10.00.00 №8). 24.
Ширинова Р.Х. Таржима луғатларида маданий ахборотлар // Илмий
Ахборотнома. –Самарқанд, 2017.№2 (102/2). –Б. 350-354. (10.00.00 №2).
25.
Ширинова Р.Х. The causes of discord in the translation // European Journal of
Humanities and Social Science.–Austria, Vienna. 2017.№1. –Р. 46-49. ISSN 2414
–2344. (Impact Factor –IFS 3,8/UIF 2)
.
26. Ширинова Р.Х. Опыт создания аудиовизуального словаря
свойственный национальной культуре слов // Philology. International Scientific
Journal. –Россия, Волгоград. 2017. №(2)8. –С. 22-26. (10.00.00 №2). (№2
Impact Faktor – 0,051).
II бўлим (Часть II; Part II)
27. Ширинова Р.Х. Француз бадиий адабиѐтида диний реалиялар
таржимаси ва уларнинг ўзига хос хусусиятлари // Иностранние языки в
подготовке кадров для внешнеполитических и внешнеэкономических связей.
‒Ташкент, 2008. – С. 186-187.
28. Ширинова Р.Х. Таржимада муаллиф ва мутаржим
муносабатларининг аҳамияти // Филологиянинг долзарб муаммолари.–
Тошкент, 2008. –Б. 341-342.
52
29. Ширинова Р.Х. Бадиий асарлар таржимасида реалияларнинг
берилиши хусусида // Роман ва герман тилшунослигининг долзарб
муаммолари. –Тошкент, 2009. –Б. 275-278.
30. Ширинова Р.Х. Миллий-маданий реалияларнинг француз тилида
берилиши // Таълим тизимида ижтимоий-гуманитар фанлар. –Тошкент, 2010.
–Б. 214-218.
31. Ширинова Р.Х. Таржиманинг қиѐсий-маданий изланишлар манбаи //
Ҳозирги замон тилшунослиги ва хорижий тилларни ўқитишнинг долзарб
муаммолари. –Тошкент, 2010. –Б. 109-111.
32. Ширинова Р.Х. Проблемы переводимости социально-культурной
лексики // Наука и современность. Часть 2. –Ташкент, 2010. – С.254-264. 33.
Ширинова Р.Х. Этимология борасида баъзи мулоҳазалар // Тил ва адабиѐт
фанларини ўқитишнинг назарий ва амалий жиҳатлари. ‒Тошкент, 2010.
–Б.151-154.
34. Ширинова Р.Х. Таржима ва адабий алоқа // Адабий алоқалар,
адабий таъсир ва таржимашуносликнинг долзарб масалалари. ‒Тошкент,
2010.
–Б.178-180.
35. Ширинова Р.Х. О.Шарафиддинов таржимонлик маҳорати ва миллий
колорит
//
Тил
воситалари
ѐрдамида
касбий
маҳоратни
шакллантириш-комиллик сифатларини ривожлантирувчи омил. ‒Тошкент,
2011. –Б. 301-302.
36. Ширинова Р.Х. Аслиятда олам тасвири ва унинг таржимада қайта
яратилиши // Современные средства коммуникации и психолингвистические
проблемы преподавания научно-технической и астроавиакосмической
терминологии в ВУЗах Узбекистана
.
–Тошкент, 2011. –Б.336-338.
37. Ширинова Р.Х.Передача национально-культурных реалий в
переводе на французкий язык // Язык. Культура. Коммуникация. Материалы
VIмеждународной научно-практической конференции. –Челябинск, 2011.
–С.248-249.
38. Ширинова Р.Х.Передача национально-культурных реалий в
переводе на французкий язык // Язык и культура, медицина и закон.–Россия –
Ганновер, Германия. 2011. –С. 159-160.
39. Ширинова Р.Х. Таржимада муаллиф, асар ва мутаржим
муносабатлари // Филологиянинг долзарб муаммолари. –Тошкент, 2011. –Б.
121-124.
40. Ширинова Р.Х. Маданиятлар қиѐси ва унинг таржимада акс
эттирилиши // Стилистика тилшуносликнинг замонавий йўналишлари.
–Тошкент, 2011. –Б. 228-230.
41. Ширинова Р.Х. Таржимада миллий-маданий хусусиятларнинг
берилиши // Бадиий таржиманинг лингвопоэтик муаммолари. –Самарқанд,
2012. –Б. 224-225.
42. Ширинова Р.Х. Мақол, матал ва ибораларнинг таржимада берилиши
// Таржимашуносликнинг долзарб масалалари. –Тошкент, 2012. –Б. 216-219.
53
43. Ширинова Р.Х. Таржимада миллий либосларнинг берилиши //
Замонавий тилшунослик ва таржимашуносликнинг долзарб масалалари.
–Тошкент, 2012. –Б. 338-342.
44. Ширинова Р.Х. Таржимада миллий колоритли сўзларнинг берилиши
// Матн лингвистикасининг назарий ва амалий масалалари. – Тошкент, 2012.
–Б. 65-68.
45. Ширинова Р.Х. Таржимада миллий либосларнинг берилиш //
Замонавий тилшунослик ва таржимашуносликнинг долзарб муаммолари.
–Тошкент, 2012. –Б. 338-341.
46. Ширинова Р.Х. Олам лисоний манзарасининг ўрганилиши //
Современные средства коммуникаций и психолингвистические проблемы
преподавания научно-технической и астроавикосмической терминологии в
вузах Узбекистана. –Тошкент, 2013. –С. 384-385.
47. Ширинова Р.Х. Кеча ва кундуз романи француз тилида //
Ўзбекистон адабиѐти ва санъати. Газета. 2013 йил 15 ноябр, №46. 48.
Ширинова Р.Х. Таржимада персонаж ташқи қиѐфасининг қайта яратилиш //
Илмий мунозара: Муаммо, ечим ва ютуқ. –Тошкент, 2013. –Б. 384-386.
49. Ширинова Р.Х. Problem of meaning renderning of phrasyological units
in literary translation // International conference on European science and
technology.–Germany, Munich.2013. –Р.133-137.
50. Ширинова Р.Х. Мақолалар таржимасида олам миллий манзараси //
Филология и современность. Выпуск 4. –Ташкент, 2013. –Б.106-109. 51.
Ширинова Р.Х. Problems of mixing national colors and literary adaptation in
translations of national meals in literary translation: examples from French
literature into Uzbek translations // Book of Abstracts.–Италия, 2014. – Р.52.
52. Ширинова Р.Х. Problems of transferring Nomes of National Meals in
literary translation // Италия. FaCT: Book of Abstracts. –Италия, 2014. –Р.70. 53.
Ширинова Р.Х. Таржимада инсон миллий тасвирининг берилиши // Давлат
тили: муаммо ва ечимлар. –Тошкент, 2014. –Б. 134-136. 54. Ширинова Р.Х.
Бевосита таржимада фразеологик бирликларнинг берилиши // Давлат тили:
муаммо ва ечимлар. –Тошкент, 2014. –Б. 138-140. 55. Ширинова Р.Х. Le
problème de la mentalité dans la traduction littéraire ou Une étoile ouzbéque dans
le ciel français // Молодой учѐный. –Россия, Казан. 2015. №23. –Р. 1106-1109.
56. Миллий лексемаларнинг кўп тилли изоҳли луғатини яратиш
истиқболлари
//
Замонавий
тилшунослик,
адабиѐтшунослик
ва
таржимашуносликнинг долзарб масалалари. ‒Тошкент, 2015.‒ Б. 132-133.
57. Восита тил орқали таржима қилиш муаммолари // Таржиманинг
лингвокогнитив,
коммуникатив-прагматик
ва
лингвокультурологик
аспектлари. Андижон, 2015. Б. 80-82.
58. Ширинова Р.Х Проблема воссоздания национального колорита при
переводе // Новое слово в науке: Перспективы развития. Интерактив плюс.
54
–Россия, 2015. –Р.288-291.
59. Ширинова Р.Х., М.Ш.Бобожанова // Перевод –великое изобретение.
Academy. –Россия, Москва. 2015. №3. –С. 60-62.
60. Ширинова Р.Х. Перевод–великое изобретение // Научная дискуссия:
Вопросы Филологии, Искусствоведения и Культурологии. –Москва, 2015. –
С.36-40.
61. Ширинова Р.Х. Таржимада шакл, мазмун ва миллийлик масалалари
// Замонавий тилшунослик ва лингводидактиканинг коммуникатив
аспектлари. –Самарқанд, 2015. –Б. 214-217.
62. Ширинова Р.Х. Француз тили дарслиги. –Тошкент. Сано стандарт,
2015. –Б. 368. 303-010
63. Ширинова Р.Х. Ўзбек тилидаги ибораларнинг француз тилида
берилиши // Филология, Лингвистика ва Педогогика масалалари. –Тошкент,
2015. –Б. 114-116.
64. Ширинова Р.Х. Миллий либосларнинг кўп тилли изоҳли луғатини
яратиш истиқболлари // Замонавий тилшунослик, адабиѐтшунослик ва
таржимашуносликнинг долзарб муаммолари. –Тошкент, 2015. –Б. 132-134.
65. Ширинова Р.Х. “Аѐл бахти” асарида фразеологик иборалар ва
уларни бевосита ва билвосита таржимада қайта яратилиши // Таълим
тизимининг барча босқичларида чет тилларини ўрганишни янада
такомиллаштириш истиқболлари. –Ташкент, 2016. –Б.202-204.
66. Ширинова Р.Х. Эмиль Золя “Аѐл бахти” асарида миллийликнинг
берилиши // Илмий мунозара: Муаммо, ечим ва ютуқ. –Тошкент, 2016. –Б.
153-155.
67. Ширинова Р.Х. Замонавий луғатларни тузишда хориж тажрибасини
ўрганиш // Роман-гермон тилшунослигининг долзарб муаммолари. –
Тошкент, 2016. –Б.74-77.
68. Ширинова Р.Х. Миллий-маданий сўзларнинг аудиовизуал луғати
(ўзбекча-французча). –Тошкент, 2016. №DGU 02320.
69. Ширинова Р.Х. Таржимада ибораларни ифодалаш масалалари //
Давлат тили: Муаммо ва ечимлар. V сон.–Тошкент, 2017. –Б. 102-104. 70.
Ширинова Р.Х. Таржимашуносликда когнитив тадқиқотларнинг аҳамияти //
Филология илмининг долзарб муаммолари. –Қарши, 2017. –Б. 110-121.
71. Ширинова Р.Х. Миллий-маданий сўзларнинг таржима луғатларини
яратиштамойиллари // Таржимашунослик муаммолари. –Тошкент, 2017. –
Б.193-203.
72. Ширинова Р.Х. Таржимада когнитив диссонансни келиб чиқиш
сабаблари // Илмий мунозара: Муаммо, ечим ва ютуқ. –Тошкент, 2017. –Б.
78-84.
73. Ширинова Р.Х. Тил аспектлари амалиѐти. Электрон ўқув қўлланма.
–Тошкент. 2017. №DGU 03612.
74. Ширинова Р.Х. Пўлатова Н.А. Эмил Золянинг “Аѐл бахти” асари
таржимаси хусусида // Илмий мунозара: Муаммо, ечим ва ютуқ. –Тошкент,
2017. –Б. 243-246.
55
Автореферат «_________________» журналида таҳрирдан ўтказилди
(____________ ____ йил).
Босишга рухсат этилди: _________2017 йил
Бичими 60х45
1
/
8
, «Times New Roman»
гарнитурада рақамли босма усулида босилди.
Шартли босма табоғи 3,6. Адади: 100. Буюртма: № _____.
Ўзбекистон Республикаси ИИВ Академияси,
100197, Тошкент, Интизор кўчаси, 68
«АКАДЕМИЯ НОШИРЛИК МАРКАЗИ»
Давлат унитар корхонасида чоп этилди.
56
