Improvement of protection measures monilia disease of pome trees

Abstract

The aim of the research work. The aim of the study is to improve the chemical control measures against moniliosis on the basis of the study of the spread of the disease in pome fruit gardens, its harmfulness, disease resistant varieties and bio ecological features of fungi causing the disease.
Scientific novelety of the research work:
in the first in the Uzbekistan was defined distribution and injuriousness of a disease monilioses in traditional and intensive;
the patogen of the moniliosis from the struck parts of trees was isolated in pure culture, systematization, bioecological features and pathogenicity was defined;
resistant varieties for moniliosis have been identifed;
proved the effectives of the applications of various concentrations of fungicides in laboratory and field experiments, proved their advantages together with phytosanitary measures;
a recommendation for farms on the use of highly effective chemical preprints.

Source type: Abstracts
Years of coverage from 1992
inLibrary
Google Scholar
CC BY f
1-39
30

Downloads

Download data is not yet available.
To share
Mamedov Н. (2023). Improvement of protection measures monilia disease of pome trees. Catalog of Abstracts, 1(1), 1–39. Retrieved from https://inlibrary.uz/index.php/autoabstract/article/view/71075
Crossref
Сrossref
Scopus
Scopus

Abstract

The aim of the research work. The aim of the study is to improve the chemical control measures against moniliosis on the basis of the study of the spread of the disease in pome fruit gardens, its harmfulness, disease resistant varieties and bio ecological features of fungi causing the disease.
Scientific novelety of the research work:
in the first in the Uzbekistan was defined distribution and injuriousness of a disease monilioses in traditional and intensive;
the patogen of the moniliosis from the struck parts of trees was isolated in pure culture, systematization, bioecological features and pathogenicity was defined;
resistant varieties for moniliosis have been identifed;
proved the effectives of the applications of various concentrations of fungicides in laboratory and field experiments, proved their advantages together with phytosanitary measures;
a recommendation for farms on the use of highly effective chemical preprints.


background image

1

ТОШКЕНТ

ДАВЛАТ

АГРАР

УНИВЕРСИТЕТИ

ВА

АНДИЖОН

ҚИШЛОҚ

ХЎЖАЛИК

ИНСТИТУТИ

ҲУЗУРИДАГИ

ИЛМИЙ

ДАРАЖАЛАР

БЕРУВЧИ

DSc.27.06.2017.Qx.13.01

РАҚАМЛИ

ИЛМИЙ

КЕНГАШ

ЎСИМЛИКЛАРНИ

ҲИМОЯ

ҚИЛИШ

ИЛМИЙ

ТАДҚИҚОТ

ИНСТИТУТИ

МАМЕДОВ

НОРМУХАММАД

МАРДАНОВИЧ

УРУҒЛИ

МЕВА

ДАРАХТЛАРИДА

МОНИЛИОЗ

КАСАЛЛИГИГА

ҚАРШИ

КУРАШ

ЧОРАЛАРИНИ

ТАКОМИЛЛАШТИРИШ

06.01.09

Ўсимликларни

ҳимоя

қилиш






ҚИШЛОҚ

ХЎЖАЛИГИ

ФАНЛАРИ

БЎЙИЧА

ФАЛСАФА

ДОКТОРИ

(PhD)

ДИССЕРТАЦИЯСИ

АВТОРЕФЕРАТИ

ТОШКЕНТ

2017


background image

2

УЎК

: 632.4:634.10

Қишлоқ

хўжалиги

фанлари

бўйича

фалсафа

доктори

(PhD)

диссертацияси

автореферати

мундарижаси

Оглавление

автореферата

диссертации

доктора

философии

(PhD)

по

сельскохозяйственным

наукам

Contents of dissertation abstract of doctor of philosophy (PhD)

on agricultural sciences

Мамедов

Нормухаммад

Марданович

Уруғли

мева

дарахтларида

монилиоз

касаллигига

қарши

кураш

чораларини

такомиллаштириш

..................................................................................................3

Мамедов

Нормухаммад

Марданович

Совершенствование

мер

борьбы

против

монилиозного

заболевания

семечковых

плодовых

культур

............................................................................19

Mamedov Normukhammad

Improvement of protection measures monilia disease of pome trees...................35

Эълон

қилинган

ишлар

рўйхати

Список

опубликованных

работ

List of published works. .........................................................................................38








background image

3

ТОШКЕНТ

ДАВЛАТ

АГРАР

УНИВЕРСИТЕТИ

ВА

АНДИЖОН

ҚИШЛОҚ

ХЎЖАЛИК

ИНСТИТУТИ

ҲУЗУРИДАГИ

ИЛМИЙ

ДАРАЖАЛАР

БЕРУВЧИ

DSc.27.06.2017.Qx.13.01

РАҚАМЛИ

ИЛМИЙ

КЕНГАШ

ЎСИМЛИКЛАРНИ

ҲИМОЯ

ҚИЛИШ

ИЛМИЙ

ТАДҚИҚОТ

ИНСТИТУТИ

МАМЕДОВ

НОРМУХАММАД

МАРДАНОВИЧ

УРУҒЛИ

МЕВА

ДАРАХТЛАРИДА

МОНИЛИОЗ

КАСАЛЛИГИГА

ҚАРШИ

КУРАШ

ЧОРАЛАРИНИ

ТАКОМИЛЛАШТИРИШ

06.01.09

Ўсимликларни

ҳимоя

қилиш






ҚИШЛОҚ

ХЎЖАЛИГИ

ФАНЛАРИ

БЎЙИЧА

ФАЛСАФА

ДОКТОРИ

(PhD)

ДИССЕРТАЦИЯСИ

АВТОРЕФЕРАТИ

ТОШКЕНТ

2017


background image

4

Қишлоқ

хўжалиги

фанлари

бўйича

фалсафа

доктори

(PhD)

диссертацияси

мавзуси

Ўзбекистон

Республикаси

Вазирлар

Маҳкамаси

ҳузуридаги

Олий

аттестация

комиссиясида

B2017.1.PhD/Qx50

рақам

билан

рўйхатга

олинган

.

Диссертация

Ўсимликларни

ҳимоя

қилиш

илмий

-

тадқиқот

институтида

бажарилган

.

Диссертация

автореферати

уч

тилда

(

ўзбек

,

рус

,

инглиз

(

резюме

))

Илмий

кенгаш

веб

-

саҳифасида

(www.agrar.uz)

ва

«ZiyoNet»

ахборот

-

таълим

порталида

(www.ziyonet.uz)

жойлаштирилган

.

Илмий

раҳбар

:

Марупов

Аббосхон

.

қишлоқ

хўжалиги

фанлари

доктори

,

профессор

.

Расмий

оппонентлар

:

Аманов

Шухрат

Бахтиёрович

.

қишлоқ

хўжалиги

фанлари

доктори

.

Бойжигитов

Фозил

Мухаммадиевич

қишлоқ

хўжалиги

фанлари

номзоди

,

катта

илмий

ходим

.

Етакчи

ташкилот

:

Ўсимликшунослик

илмий

-

тадқиқот

институти

.

Диссертация

ҳимояси

Тошкент

давлат

аграр

университети

ва

Андижон

қишлоқ

хўжалик

институти

ҳузуридаги

DSc.27.06.2017.Qx.13.01

рақамли

Илмий

кенгашнинг

2017

йил

«30»

ноябр

соат

14:00

даги

мажлисида

бўлиб

ўтади

(

Манзил

: 100140,

Тошкент

,

Университет

кўчаси

2-

уй

.

Тел

/

факс

: (+99871) 260-48-00, (+99871) 260-48-00, e-mail: tgau@edu.uz).

Диссертация

билан

Тошкент

давлат

аграр

университетининг

Ахборот

-

ресурс

марказида

танишиш

мумкин

. (533107

рақами

билан

рўйхатга

олинган

). (

Манзил

: 100140,

Тошкент

,

Университет

кўчаси

2,

Тошкент

давлат

аграр

университети

.

Тел

.: (+99871) 260-50-43).

Диссертация

автореферати

2017

йил

«17»

ноябр

куни

тарқатилди

.

(2017

йил

«10»

ноябрдаги

13.2

рақамли

реестр

ба

ѐ

нномаси

).













Б

.

А

.

Сулаймонов

.

Илмий

даражалар

берувчи

илмий

кенгаш

раиси

,

б

.

ф

.

д

.,

профессор

.

Я

.

Х

.

Юлдашов

.

Илмий

даражалар

берувчи

илмий

кенгаш

илмий

котиби

,

қ

.

х

.

ф

.

н

.,

доцент

.

М

.

М

.

Адилов

.

Илмий

даражалар

берувчи

илмий

кенгаш

қошидаги

илмий

семинар

раиси

,

қ

.

х

.

ф

.

д

.


background image

5

КИРИШ

(

фалсафа

доктори

(PhD)

диссертацияси

аннотацияси

)

Диссертация

мавзусининг

долзарблиги

ва

зарурати

.

Дунёнинг

кўпгина

мамлакатларидаги

уруғли

мева

боғларида

монилиоз

касаллиги

кенг

тарқалган

.

Европа

,

Осиё

ва

Америка

давлатларида

ҳосилнинг

катта

қисмининг

йўқотилишига

сабаб

бўлмоқда

.

Россия

,

Кавказ

орти

давлатлари

,

Арманистон

,

Грузия

,

Озарбайжон

ҳамда

Молдавияда

бу

касаллик

туфайли

беҳи

ҳосилининг

90-100%

қисми

нобуд

бўлмоқда

.

Бу

касалликни

қўзғатувчисининг

биоэкологик

хусусиятлари

ва

касалликка

қарши

кураш

чораларини

такомиллаштириш

долзарб

муаммо

ҳисобланади

1

.

Дунё

миқёсида

мева

маҳсулотларини

миқдор

ва

сифат

жиҳатидан

яхшилашга

қаратилган

тадбирлар

натижасида

уруғли

мева

боғларида

монилиоз

касаллигининг

тарқалиши

ва

зарарини

аниқлаш

,

уларга

самарали

кураш

чораларини

ишлаб

чиқиш

борасидаги

тадқиқотларнинг

самарадорлигини

ошириш

имконини

беради

.

Уруғли

мева

дарахтларида

монилиоз

касаллигининг

тарқалиши

учун

қулай

бўлган

ташқи

муҳит

омилларини

,

касалликни

қўзғатувчи

замбуруғларга

фунгицидларнинг

ва

касалликни

қўзғатувчи

замбуруғларнинг

уруғли

мева

дарахтларига

таъсир

этиш

механизмини

,

касалликни

қўзғатувчиларининг

тарқалишида

иштирок

этувчиларини

аниқлаш

бўйича

тадқиқотлар

ўтказиш

муҳим

аҳамият

касб

этади

.

Республикамиз

мустақилликка

эришгандан

кейинги

йилларда

боғларга

бўлган

эътибор

янада

кучайтирилиб

,

сўнгги

5

йилда

34,5

минг

га

янги

боғлар

ташкил

этилди

, 41,5

минг

га

боғ

реконструкция

қилинди

,

қарийб

15

минг

гектар

интенсив

боғлар

барпо

қилинди

.

Мева

маҳсулотларини

етиштириш

жадал

суръатларда

ошиб

, 1991

йилда

516,6

минг

тонна

, 2015

йилда

2746,2

минг

тоннани

, 2016

йилда

эса

3042,7

минг

тоннани

ташкил

этди

2

.

Ўзбекистон

Республикасини

янада

ривожлантириш

бўйича

«

Қишлоқ

хўжалигини

модеринизация

қилиш

ва

жадал

ривожлантириш

»

Ҳаракатлар

стратегиясида

қишлоқ

хўжалиги

маҳсулотлари

сифатини

оширишга

эътибор

қаратилган

бўлиб

,

мевали

боғлардан

режалаштирилган

ҳосилни

олишда

юксак

агротехника

қоидаларини

,

касалликни

қўзғатувчи

замбуруғларнинг

биоэкологик

хусусиятларига

асосланиб

касалликларга

қарши

самарали

кимёвий

кураш

чораларини

қўллаш

энг

муҳим

омиллардан

биридир

.

Ўзбекистон

Республикасининг

«

Қишлоқ

хўжалик

ўсимликларини

зараркунандалар

,

касалликлар

ва

бегона

ўтлардан

ҳимоя

қилиш

тўғрисида

»

ги

Қонуни

,

Ўзбекистон

Республикаси

Президентининг

2009

йил

26

январдаги

ПҚ

-1047-

сон

«

Озиқ

-

овқат

маҳсулотлари

ишлаб

чиқаришни

кенгайтириш

ва

ички

бозорни

тўлдириш

юзасидан

қўшимча

чора

-

тадбирлар

тўғрисида

»

ги

ва

Ўзбекистон

Республикаси

Вазирлар

Маҳкамасининг

2004

йил

28

мартдаги

148-

сон

«

Ўсимликларни

ҳимоя

қилиш

хизматини

такомиллаштириш

ва

самарадорлигини

ошириш

чора

-

тадбирлари

тўғрисида

»

ги

қарорлари

,

ўсимликларни

зарарли

организмлардан

ҳимоя

қилиш

ҳамда

мазкур

__________________________________________

1

ru.wikipedia.org/wiki/

2

http://www.agro.uz


background image

6

фаолиятга

алоқадор

бошқа

меъёрий

-

ҳуқуқий

ҳужжатларда

белгиланган

вазифаларни

амалга

оширишга

ушбу

диссертация

тадқиқоти

муайян

даражада

хизмат

қилади

.

Тадқиқотнинг

республика

фан

ва

технологиялари

ривожланишининг

асосий

устувор

йўналишларига

боғлиқлиги

.

Мазкур

тадқиқот

Республика

фан

ва

технологиялари

ривожланишининг

V «

Қишлоқ

хўжалиги

,

биотехнология

,

экология

ва

атроф

муҳит

муҳофазаси

устувор

йўналишлари

»

доирасида

бажарилган

.

Муаммонинг

ўрганилганлик

даражаси

.

Уруғли

мева

дарахтларининг

монилиоз

касаллиги

АҚШ

,

Австралия

,

Россия

,

Ҳиндистон

ва

бошқа

Осиё

мамлакатларида

ўрганилган

.

Дунёнинг

турли

минтақаларида

касалликни

қўзғатувчининг

тур

таркиби

,

биоэкологик

хусусиятлари

,

тарқалиши

,

ривожланиши

,

зарари

ва

уларга

қарши

кураш

чораларини

яратиш

бўйича

N.Aytkhozhina, Y.Harade, E.E.Honey, S.D.Massodi, G.N.Bhat, R.W Byrde,

Ж

.

М

.

Исина

,

Э

.

Т

.

Исмоилова

,

А

.

Е

.

Казанцева

,

Э

.

Л

.

Оганянлар

тадқиқотлар

олиб

боришган

.

Ўзбекистон

шароитида

уруғли

мева

дарахтларининг

монилиоз

касаллигини

ўрганиш

бўйича

М

.

М

.

Мирзаев

ва

Ў

.

Я

.

Набиев

,

М

.

Тойиров

ва

А

.

А

.

Рахматов

,

А

.

Марупов

ва

б

.

қ

.,

Б

.

А

.

Ҳасанов

ва

б

.

қ

.,

ҳамда

Ф

.

М

.

Бойжигитов

ва

З

.

Умаровларнинг

илмий

тадқиқот

ишлари

бўйича

ахборотлар

мавжуд

.

Диссертация

мавзусининг

диссертация

бажарилган

илмий

-

тадқиқот

институти

илмий

-

тадқиқот

ишлари

билан

боғлиқлиги

.

Диссертация

тадқиқотлари

Ўсимликларни

ҳимоя

қилиш

илмий

-

тадқиқот

институти

илмий

тадқиқот

ишлари

режасига

киритилган

ҚХИ

-5-054-2014

«

Интенсив

олма

ва

нок

боғларида

учрайдиган

касалликларга

қарши

самарали

кураш

чораларини

жорий

этиш

»

(2014-2015

йй

.)

лойиҳаси

доирасида

бажарилган

.

Тадқиқотнинг

мақсади

уруғли

мевали

боғларда

монилиоз

касаллигининг

тарқалиши

,

унинг

зарари

,

туманлаштирилган

навларнинг

касалликка

чидамлилигини

ва

касаллик

қўзғатувчи

замбуруғларнинг

биоэкологик

хусусиятлари

асосида

ушбу

касалликка

қарши

самарали

кимёвий

кураш

чораларини

такомиллаштиришдан

иборат

.

Тадқиқотнинг

вазифалари

:

уруғли

мевали

боғларда

монилиоз

касаллигининг

тарқалиши

ва

келтирадиган

зарарини

мониторинг

қилиш

;

уруғли

мевали

дарахтларда

монилиоз

касаллигини

қўзғатувчи

замбуруғларнинг

ўсиши

,

ривожланиши

ва

тарқалишига

таъсир

этувчи

экологик

омилларни

ҳамда

касалликни

қўзғатувчиларининг

патогенлигини

ўрганиш

;

Ўзбекистон

Республикасида

қўллаш

учун

рухсат

этилган

фунгицидларнинг

ҳар

хил

меъёрларини

касаллик

қўзғатувчи

замбуруғларга

таъсирини

лаборатория

шароитида

аниқлаш

;

уруғли

мевали

дарахтларнинг

туманлаштирилган

навларининг

монилиоз

касаллигига

чидамлилигини

аниқлаш

;


background image

7

монилиоз

касаллигига

қарши

фитосанитар

тадбирларнинг

таъсирини

аниқлаш

;

уруғли

маҳаллий

ва

интенсив

мева

боғларида

монилиоз

касаллигига

қарши

фунгицидларнинг

мақбул

меъёрларини

ва

муддатларини

аниқлаш

;

фунгицидларнинг

биологик

,

хўжалик

ва

тавсия

этилаётган

кураш

чораларининг

иқтисодий

самарадорлигини

аниқлаш

;

самарадорлиги

юқори

бўлган

препаратларни

фермер

хўжаликларида

жорий

этиш

бўйича

тавсиянома

тайёрлаш

ва

чоп

этиш

.

Тадқиқот

объекти

.

Тадқиқотнинг

асосий

объекти

бўлиб

уруғли

мева

дарахтлари

,

уларнинг

навлари

ҳамда

уларда

монилиоз

касаллигини

қўзғатувчи

патоген

Monilia

с

inerea

Bonard.

f. mali, Monilia cydoniae

Schell.,

Monilia fructigena

Pers.

замбуруғлари

ҳисобланади

.

Тадқиқот

предмети

уруғли

мева

дарахтларининг

монилиоз

касаллигига

қарши

фитосанитар

,

олдини

олиш

,

навларнинг

чидамлилиги

,

агротехник

,

кимёвий

кураш

чораларидан

иборат

.

Тадқиқот

усуллари

.

Тадқиқот

ишлари

умум

қабул

қилинган

умумий

микологик

ҳамда

қишлоқ

хўжалик

фитопатологиясида

кенг

қўлланиладиган

барча

услублар

ёрдамида

бажарилди

.

Монилиоз

касаллигининг

қўзғатувчиларининг

морфологик

,

биоэкологик

,

патогенлик

хусусиятларини

ва

уларга

фунгицидларнинг

таъсирини

Н

.

И

.

Билай

,

Й

.

Сеги

,

А

.

Е

.

Чумаков

,

И

.

И

.

Минкевич

ва

бошқалар

,

монилиоз

касаллигининг

дарахтларда

тарқалиши

,

зарари

,

ривожланишини

А

.

Е

.

Чумаков

ва

меваларнинг

зарарланишини

М

.

И

.

Дементьева

,

фунгицидларнинг

биологик

,

хўжалик

ва

иқтисодий

самарадорлигини

аниқлашда

Ш

.

Т

.

Хўжаев

ва

бошқалар

.,

услубий

кўрсатмаларидан

фойдаланиб

,

олинган

натижалар

Б

.

А

.

Доспехов

услубида

таҳлил

қилинди

.

Тадқиқотнинг

илмий

янгилиги

қуйидагилардан

иборат

:

илк

бор

Ўзбекистон

шароитида

маҳаллий

ва

интенсив

уруғли

мева

боғларида

монилиоз

касаллигининг

тарқалиши

ва

келтирадиган

зарари

аниқланган

;

уруғли

мева

дарахтларида

учрайдиган

монилиоз

касаллигини

қўзғатувчи

замбуруғлар

касалланган

дарахт

аъзоларининг

намуналаридан

тоза

муҳитга

ажратиб

олинган

,

уларнинг

систематикаси

,

биоэкологик

хусусиятлари

ва

патогенлиги

аниқланган

;

монилиоз

касаллигига

чидамли

бўлган

навлар

танлаб

олинган

;

фунгицидларнинг

ҳар

хил

концентрацияларини

касаллик

қўзғатувчи

замбуруғларга

таъсирини

лаборатория

ва

дала

шароитида

аниқланиб

,

фитосанитар

тадбирлар

билан

биргаликда

қўллашнинг

афзалликлари

исботланган

;

самарадорлиги

юқори

бўлган

препаратларни

фермер

хўжаликларида

жорий

этиш

бўйича

тавсиянома

чоп

этилган

.

Тадқиқотларнинг

амалий

натижаси

қуйидагилардан

иборат

:

уруғли

мева

боғларида

монилиоз

касаллигининг

тарқалиши

,

зарари

,

аниқланди

;


background image

8

монилиоз

касаллигига

қарши

уруғли

мева

боғларида

фитосанитар

тадбирларни

Импакт

0,02%

ли

,

Ридомил

голд

0,025%

ли

,

Панч

0,01%

ли

ва

Фалькон

0,04%

ли

фунгицидларининг

эритмалари

билан

уйғунлашган

кураш

чоралари

ишлаб

чиқилди

;

ёш

,

маҳаллий

ўрта

бўйли

ва

пакана

бўйли

интенсив

боғларни

барпо

қилишда

монилиоз

касаллигига

чидамли

навлардан

фойдаланиш

тавсия

этилган

.

Тадқиқот

натижаларининг

ишончлилиги

уруғли

мева

дарахтларнинг

монилиоз

касаллигига

қарши

лаборатория

ва

дала

тажрибалари

тўғри

услублар

асосида

бажарилганлиги

,

назарий

ва

амалий

натижаларнинг

бир

-

бирига

мос

келиши

,

хорижий

ва

маҳаллий

тажрибалар

билан

тадқиқот

натижаларининг

солиштирилганлиги

,

аниқланган

қонуниятлар

ва

хулосаларнинг

асосланганлиги

,

математик

-

статистик

жиҳатдан

таҳлил

қилинганлиги

,

республика

ва

халқаро

миқёсдаги

илмий

-

амалий

конференцияларда

муҳокама

этилганлиги

билан

изоҳланади

.

Тадқиқот

натижаларининг

илмий

ва

амалий

аҳамияти

.

Тадқиқот

натижаларининг

илмий

аҳамияти

шундаки

,

уруғли

мева

дарахтларида

монилиоз

касаллигини

қўзғатувчисининг

патогенлигини

ва

уларга

биоэкологик

омилларнинг

таъсир

этувчи

кўрсаткичларининг

аниқланганлиги

,

монилиоз

касаллигининг

тарқалиши

ва

зарарини

,

касалликка

қарши

қўлланилган

фитосанитар

ва

кимёвий

усулда

фунгицидлар

билан

ишлов

беришда

мақбул

муддат

ва

меъёрларининг

белгилаб

берилганлигидан

иборат

;

Тадқиқот

натижаларининг

амалий

аҳамияти

уруғли

мева

боғларида

монилиоз

касаллигига

қарши

фитосанитар

ва

кимёвий

кураш

чораларини

қўллаб

,

ҳар

гектар

олмадан

66,7

ц

гача

,

нокда

24,4

ц

гача

ва

беҳида

55,1

ц

гача

юқори

ҳосил

олинганлиги

билан

изоҳланади

.

Тадқиқот

натижаларининг

жорий

қилиниши

.

Уруғли

мева

дарахтларининг

монилиоз

касаллигига

қарши

кураш

чораларини

такомиллаштириш

бўйича

олиб

борилган

тадқиқотлар

натижалари

асосида

:

уруғли

мевали

дарахтларнинг

замбуруғли

касалликларига

қарши

кураш

бўйича

«

Интенсив

боғларни

замбуруғли

касалликлардан

ҳимоя

қилиш

»

тавсияномаси

ишлаб

чиқилган

Ўзагрокимёҳимоя

»

акционерлик

жамиятининг

2017

йил

16

октябрдаги

03-13/1919

сон

маълумотномаси

).

Ушбу

тавсиянома

боғдорчилик

фермер

хўжаликларида

янгидан

ташкил

этилган

интенсив

боғларда

замбуруғли

касалликларга

қарши

курашда

қўлланма

сифатида

хизмат

қилмоқда

;

монилиоз

касаллигининг

қишловчи

инфекцияларига

қарши

4

фоизли

«

Бордо

суюқлиги

»

гулдан

чиққандан

кейин

ва

яна

икки

марта

10

кун

оралатиб

0,025

фоизли

«

Ридомил

голд

»

, 0,02

фоизли

«

Импакт

»

фунгицидлари

билан

ишлов

бериш

Боғдорчилик

,

узумчилик

ва

виночилик

илмий

-

тадқиқот

институти

тажриба

участкасида

13,3

гектар

олма

, 2,6

гектар

нок

, 9,6

гектар

беҳи

боғида

ҳамда

пакана

бўйли

интенсив

олма

ва

нок

боғларида

монилиоз

касаллигига

қарши

0,01

фоизли

«

Панч

»

ва

0,04

фоизли

«

Фалькон

»

фунгицидлари

билан

кимёвий

кураш

технологияси

Тошкент

вилояти

Қибрай


background image

9

туманидаги

«

Янгиобод

Ахунов

Рашид

»

фермер

хўжалигида

2

гектар

майдонга

жорий

этилган

(

Қишлоқ

ва

сув

хўжалиги

вазирлигининг

28.09.2017

йил

02/22-498

сон

маълумотномаси

).

Бунинг

натижасида

олмадан

гектарига

61,8-66,7

центнер

,

нокдан

18,7-24,4

центнер

ва

беҳидан

51,3-55,1

центнер

қўшимча

ҳосил

олинган

ва

рентабеллик

даражаси

олмада

147,9

фоиз

,

нокда

109,1

фоиз

ва

беҳида

149,2

фоизни

ҳамда

пакана

бўйли

интенсив

олма

ва

нок

боғларида

биологик

самарадорлик

82,3

фоизни

ташкил

этган

.

Тадқиқот

натижаларининг

апробацияси

.

Тадқиқот

натижалари

6

та

бўлиб

, 3

таси

халқаро

, 2

таси

республика

илмий

-

амалий

анжуманларида

муҳокамалардан

ўтган

. 1

та

тавсиянома

қўллаш

учун

фермер

хўжаликларига

тарқатилган

.

Натижаларнинг

эълон

қилинганлиги

.

Диссертация

мавзуси

бўйича

11

та

илмий

ишлар

чоп

этилган

,

шулардан

Ўзбекистон

Республикаси

Олий

аттестация

комиссиясининг

докторлик

диссертацияларининг

илмий

натижаларини

чоп

этиш

учун

тавсия

этилган

илмий

нашрларда

5

та

мақола

,

жумладан

2

таси

хорижий

ва

3

таси

республика

журналларида

, 3

та

халқаро

конференцияларда

ва

1

та

тавсиянома

нашр

этилган

.

Диссертациянинг

тузилиши

ва

ҳажми

.

Диссертация

таркиби

кириш

, 5

та

боб

,

хулоса

,

фойдаланилган

адабиётлар

рўйхати

ва

иловалардан

иборат

.

Диссертациянинг

ҳажми

120

бетни

ташкил

этади

.

ДИССЕРТАЦИЯНИНГ

АСОСИЙ

МАЗМУНИ

Кириш

қисмида

олиб

борилган

илмий

тадқиқот

ишларининг

долзарблиги

ва

зарурияти

асослаб

берилган

,

тадқиқотнинг

мақсади

ва

вазифалари

ҳамда

объект

ва

предметлари

тавсифланган

бўлиб

,

Ўзбекистон

Республикаси

фан

ва

технологиялар

тараққиётининг

устувор

йўналишларига

мувофиқлиги

кўрсатиб

ўтилган

,

тадқиқот

ишларининг

илмий

янгилиги

ва

амалий

натижалари

очиб

берилган

,

натижаларни

амалиётга

жорий

этиш

,

нашр

қилинган

илмий

ишлар

ва

диссертациянинг

тузилиши

ҳақидаги

маълумотлар

келтирилган

.

Диссертациянинг

«

Уруғли

мева

боғларида

монилиоз

касаллиги

ва

унга

қарши

курашнинг

аҳамияти

»

деб

номланган

биринчи

бобда

ўрганилаётган

мавзуга

тааллуқли

бўлган

маҳаллий

ва

хорижий

илмий

,

адабий

манбалар

,

кўплаб

олимларнинг

олиб

борган

илмий

тадқиқот

ишлари

,

интернет

маълумотлари

ўрганилган

ва

шуларга

асосланган

ҳолда

уруғли

мева

боғларида

монилиоз

касаллигини

қўзғатувчи

замбуруғлар

,

уларнинг

тарқалиши

ва

келтирадиган

зарари

,

биологик

,

экологик

хусусиятлари

,

монилиоз

касаллигига

қарши

курашнинг

усулларини

ўрганиш

бўйича

ўтказилган

илмий

тадқиқот

ишларининг

натижалари

таҳлил

қилинган

,

тадқиқотнинг

мақсади

ва

вазифалари

ишлаб

чиқилган

.

Диссертациянинг

«

Тадқиқот

ўтказиш

жойи

ва

усуллари

»

деб

номланган

иккинчи

бобида

илмий

тадқиқот

ишлари

олиб

борилган

жойларнинг

тупроқ

-

иқлим

шароитлари

ва

тажриба

ишларида

фойдаланилган

тадқиқот

усуллари

баён

қилинган

.


background image

10

Тадқиқотлар

2008-2011

йилларда

Тошкент

,

Жиззах

ва

Самарқанд

вилоятларидаги

ўрта

бўйли

маҳаллий

, 2014-2015

йилларда

Тошкент

ва

Фарғона

вилоятларидаги

пакана

бўйли

интенсив

уруғли

мева

боғларида

олиб

борилган

.

Тажриба

ишларида

олма

ва

нок

дарахтларида

монилиоз

куйиш

касаллигини

келтириб

чиқарувчи

Monilia

с

inerea

Bonard.

f. mali

(Wormald.)

Harrison,

беҳи

дарахтида

монилиоз

куйиш

касаллигини

қўзғатувчи

Monilia

cydoniae

Schell.

ва

олма

,

нок

ва

беҳи

меваларида

монилиоз

чириш

касаллигини

қўзғатувчи

Monilia fructigena

Pers.

замбуруғлари

асосий

объект

сифатида

олинган

.

Уруғли

мева

боғларида

монилиоз

касаллиги

билан

касалланган

дарахт

аъзоларидан

намуналар

йиғиш

ва

гербарийлар

тайёрлашда

М

.

А

.

Зупаровнинг

тавсияномасидан

фойдаланилди

.

Дарахтларнинг

касалланган

аъзоларидан

касалликни

қўзғатувчи

патоген

замбуруғларни

ажратиб

олишда

,

озиқа

муҳитларини

тайёрлашда

,

патоген

замбуруғларни

ўстиришда

ва

замбуруғларнинг

соф

культураларига

фунгицидларнинг

таъсирини

ўрганишда

А

.

Е

.

Чумаков

ва

бошқалар

,

В

.

И

.

Билай

ва

бошқалар

,

Й

.

Сеги

усулларидан

,

монилиоз

касаллигининг

дарахтларда

тарқалиши

,

зарари

,

ривожланишини

А

.

Е

.

Чумаков

ва

меваларнинг

зарарланишини

М

.

И

.

Дементьева

,

уруғли

мева

дарахтларида

фунгицидларни

синашда

,

фунгицидларнинг

биологик

самарадорлигини

аниқлашда

Ш

.

Т

.

Хўжаев

ва

бошқалар

усулларидан

фойдаланилди

.

Тадқиқот

ишларининг

математик

-

статистик

таҳлили

Б

.

А

.

Доспехов

,

В

.

Ф

.

Пересыпкин

ва

MS EXCEL

компьютер

дастури

ё

рдамида

амалга

оширилди

.

Диссертациянинг

«

Уруғли

мева

боғларида

монилиоз

касаллигининг

тарқалиши

ва

келтирадиган

зарари

»

деб

номланган

учинчи

бобида

маҳаллий

ва

интенсив

уруғли

мева

боғларида

монилиоз

куйиш

ва

чириш

касалликларининг

келтирадиган

зарари

ва

ривожланиши

очиб

берилган

.

Тошкент

вилояти

Тошкент

туманидаги

академик

М

.

Мирзаев

номли

боғдорчилик

,

узумчилик

ва

виночилик

илмий

тадқиқот

институтининг

тажриба

участкасидаги

,

унинг

Самарқанд

илмий

тажриба

станциясидаги

ва

Жиззах

вилояти

Ғаллаорол

туманидаги

олма

,

нок

ва

беҳи

дарахтларида

монилиоз

касаллигининг

тарқалиши

ва

ривожланиши

2009

йилда

2008

ва

2010

йилларга

қараганда

юқори

бўлди

. 2009

йилда

кузатув

ўтказилган

бошқа

йилларга

нисбатан

касалликнинг

ривожланиши

учун

баҳор

фасли

қулай

келган

,

яъни

ёғингарчилик

миқдори

юқори

,

ҳаво

ҳарорати

нисбатан

пастроқни

ташкил

этган

.

Ҳудудлар

бўйича

солиштирилганда

Самарқанд

ИТСда

монилиоз

касаллигининг

тарқалиши

ва

ривожланиши

юқори

бўлганлиги

кузатилди

(1-

жадвал

).

Интенсив

уруғли

мева

боғларида

қатор

оралари

3,5

метрни

,

дарахтлар

орасидаги

масофа

бир

метр

ёки

ундан

ҳам

кам

бўлганида

олма

ва

нок

дарахтлари

сони

2857

ва

ундан

кўпни

ташкил

этади

.

Бу

экиш

тизимида

дарахтлар

экилганда

агротехника

тадбирларини

қўллаш

,

ҳосилни

териш

осон

бўлса

-

да

,

қуёш

нурларининг

бир

текис

тушмаслиги

,

дарахт

аъзоларининг

бир

-

бирига

тегиб

туриши

касалликларнинг

тарқалиши

ва

ривожланиши

учун

қулай

имкониятлар

яратади

.


background image

11

1-

жадвал

Маҳаллий

уруғли

мева

боғларида

монилиоз

касаллигининг

зарари

ва

ривожланиши









Тадқиқотлар

ўтказилган

жой

номи






Йиллар

Мар

т

-

май

ойларидаги

ўртача

ҳаво

ҳарорати

,

0

С

Мар

т

-

май

ойларидаги

ёғи

н

миқдор

и

,

мм


Монилиоз

куйиш

касаллиги

, %

Август

-

сен

тяб

р

ойидаги

ўрта

ча

ҳаво

ҳарорати

,

0

С

Август

-

сен

тяб

р

ёғи

н

миқдор

и

,

мм

Монилиоз

чириш

касаллиги

нинг

тарқалиши

%

олма

Нок

беҳи

олма

нок

беҳи

зарарла

ниш

кас

аллик

нин

г

ривожлаиш

и

зарарла

ниш

кас

аллик

нин

г

ривожлаиш

и

зарарла

ниш

кас

аллик

нин

г

ривожлаиш

и


1

Академик

М

.

Мирзаев

номли

БУваВИТИ

2008 18,3 67,4 40,4 20,6 38,5 21,1 78,0 46,4 25,2 0,8 4,1 4,7 -
2009 15,2 327,4 57,1 29,1 48,1 26,3 100 59,4 23,7 9,4 3,3 4,0 -
2010 22,6 185,7 53,3 27,1 43,3 23,7 100 57,6 25,2 3,2 4,9 5,3 1


2

Жиззах

вилояти

Ғаллаорол

тумани

2008 13,4 82,0 37,8 19,3 35,7 19,6 69,1 29,2 22,7 0,2 4,8 5,1 1
2009 13,0 245,0 50,4 25,7 41,2 22,6 96,1 57,1 21,9 1,9 3,5 4,6 -
2010 14,7 206,6 49,0 24,9 39,6 21,7 94,0 55,9 22,3 4,5 5,2 5,6 1


3

Академик

М

.

Мирзаев

номли

БУваВИТИ

Самарқанд

ИТС

2008 17,7 110,0 45,0 22,9 40,6 22,2 80,4 47,8 23,4 2,5 3,7 4,2 -
2009 14,8 308,0 60,2 30,7 49,3 27,0 100 66,2 24,7 0,7 2,9 3,7 -
2010 16,6 103,5 58,5 29,8 46,7 25,6 100 63,1 25,2 1,5 4,1 4,9 -

ЭКФ

05

1,28 1,32 0,95 0,92 0,73 1,01

Пакана

бўйли

интенсив

олма

ва

нок

боғларида

монилиоз

касаллигининг

тарқалиши

ва

ривожланиши

2014

йилда

2015

йилга

нисбатан

Фарғона

вилоятида

Тошкент

вилоятига

қараганда

юқори

бўлди

(2-

жадвал

).

2-

жадвал

Пакана

бўйли

интенсив

уруғли

мева

боғларида

монилиоз

куйиш

касаллигининг

зарари

ва

ривожланиши

, %




Кузатув

ўтказилган

жой

номи


Йиллар

Зарарланиш

Касалликнинг

ривожланиши

Олма

1

Тошкент

вилояти

Қибрай

тумани

«

Байер

Агро

Групп

»

фермер

хўжалиги

2014 28,0 10,6

2

Тошкент

вилояти

Қибрай

тумани

«

Кибрай

Агро

Импекс

»

фермер

хўжалиги

2015 18,7 7,3

3

Фарғона

вилояти

«

Фарғона

Фреш

Фрукт

»

МЧЖ

га

қарашли

боғлар

2014 30,0 11,3
2015 27,0 8,5

Нок

4

Тошкент

вилояти

Қибрай

тумани

«

Янгиобод

Ахунов

Рашид

»

фермер

хўжалиги

2014 60,0 17,9
2015 26,0 14,3


background image

12

Маҳаллий

ва

интенсив

олма

,

нок

боғларида

монилиоз

куйиш

касаллигининг

тарқалишини

солиштирилганда

,

маҳаллий

боғларга

нисбатан

интенсив

боғларда

касалликнинг

тарқалиши

жадалроқ

кечиши

кузатилди

.

Бунга

асосий

сабаблардан

бири

кўчатларнинг

бир

-

бирига

яқин

экилишидан

кўчатлар

зичлигининг

юқори

бўлиши

ва

бунинг

натижасида

аэрациянинг

яхши

бўлмаслигидир

.

Диссертациянинг

«

Уруғли

мева

дарахтларда

монилиоз

касаллигини

қўзғатувчи

замбуруғларнинг

систематик

ўрни

ва

биоэкологик

хусусиятлари

»

деб

номланган

тўртинчи

бобида

уруғли

мева

дарахтларининг

монилиоз

касаллигини

қўзғатувчи

замбуруғларнинг

тур

таркиби

,

систематик

ўрни

аниқланганлиги

,

биоэкологик

ва

патогенлик

хусусиятлари

тўғрисидаги

ўтказилган

тадқиқот

ишларининг

натижалари

келтирилган

.

Тадқиқот

ишларининг

натижалари

таҳлил

қилинганда

олма

ва

нокнинг

гули

,

новдалари

,

баргларининг

монилиоз

куйиш

касаллигини

Monilia cinerea

f. mali

замбуруғлари

,

беҳининг

гули

,

новдалари

ва

баргларини

монилиоз

куйиш

касаллигини

Monilia cydoniae

замбуруғлари

,

олма

,

нок

ва

беҳи

меваларининг

монилиоз

чириш

касаллигини

Monilia fructigena

замбуруғлари

қўзғатиши

аниқланди

.

Ўзбекистон

Республикасининг

тадқиқот

ишлари

олиб

борилган

уруғли

мева

боғларидаги

олма

,

нок

ва

беҳи

дарахтларида

монилиоз

куйиш

ва

монилиоз

чириш

касаллигини

қўзғатувчи

замбуруғлар

Monilia

с

inerea

Bonard.

f. mali

(Wormald.) Harrison,

Monilia cydoniae

Schell.

ва

Monilia

fructigena

Pers.,

номли

3

та

турга

мансублиги

,

бу

замбуруғ

турларининг

анаморфа

даври

битта

туркум

Monilia Pers.

,

бир

оила

Monilia

с

eae

,

бир

тартиб

Hyphomycetales

ва

битта

Deuteromycets

синфига

кириши

аниқланди

.

Бу

замбуруғ

турларининг

телеморф

яъни

халтачали

даври

Ўзбекистон

шароитида

кузатилмади

.

Уруғли

мева

дарахтларида

монилиоз

касаллигини

қўзғатувчи

замбуруғларнинг

соф

культуралари

штаммларига

ҳароратнинг

5, 10, 15, 20,

25, 30

ва

35

0

С

,

ва

намликнинг

50, 60, 70, 80, 90

ва

95%

кўрсаткичларидаги

таъсири

аниқланди

ва

бу

патоген

замбуруғлар

15-20

0

С

ҳароратда

, 90-95 %

нисбий

намликда

жадал

ривожланиши

кузатилди

.

Монилиоз

касаллигини

қўзғатувчи

замбуруғларнинг

патогенлик

хусусияти

ўрганиш

учун

тадқиқот

ишлари

академик

М

.

Мирзаев

номли

боғдорчилик

,

узумчилик

ва

виночилик

илмий

-

тадқиқот

институтининг

тажриба

участкасидаги

уруғли

мева

боғларида

ҳарорат

15

0

С

ва

намлик

90-95 %

га

яқин

бўлган

шароитда

ўтказилди

.

Тажрибалар

олманинг

«

Голден

Делишес

»

,

нокнинг

«

Нашвати

зимний

»

ва

беҳининг

«

Атир

беҳи

»

навларида

олиб

борилди

ва

15

кунга

келиб

Monilia

с

inerea

Bonard.

f. mali

(Wormald.) Harrison

замбуруғи

билан

сунъий

усулда

касаллантирилган

олма

дарахтларида

монилиоз

касаллигининг

намоён

бўлиши

95,2%,

ривожланиши

75,8%

ни

,

нок

дарахтларида

монилиоз

касаллигининг

намоён

бўлиши

83,3%,

ривожланиши

52,9 %

ни

ташкил

этган

бўлса

,

беҳи

дарахтларида

монилиоз

куйиш

касаллигини

қўзғатувчи

Monilia

cydoniae

Schell.

замбуруғи

билан

касаллантирилганда

беҳи

дарахтларида

касалликнинг

намоён

бўлиши

100,0%,

ривожланиши

84,7 %

га

тенг

бўлди

.


background image

13

Олма

,

нок

ва

беҳи

меваларини

монилиоз

чириш

касаллигини

қўзғатувчи

Monilia fructigena

Pers.

замбуруғлари

билан

касаллантирилганда

касалликнинг

намоён

бўлиши

мос

равишда

бу

меваларда

50,6; 70,0

ва

16,7 %,

ривожланиши

30,0; 39,2

ва

13,3 %

эканлиги

аниқланди

(3-

жадвал

).

3-

жадвал

Уруғли

мева

дарахтларининг

монилиоз

касаллигини

қўзғатувчиларининг

патогенлиги

(

академик

М

.

Мирзаев

номли

БУваВИТИ

2009-2010

йиллар

.)











Касаллик

қўзғатувчиларнинг

турлари



Мевали

дарахт

тури

Зарарлан

тирилган

ўсимлик

аъзолари

Касалликнинг

ҳисоби

олинган

кунлар

3 6 9 12 15

гулли

новдала

ри

,

дона

мевалари

,

дона

кас

аллик

нин

г

нам

оё

н

бў

лиши

, %

кас

аллик

нин

г

ривожланиши

, %

кас

аллик

нин

г

намоё

н

бў

лиши

, %

кас

аллик

нин

г

ривожланиши

, %

кас

аллик

нин

г

намоё

н

бў

лиши

, %

кас

аллик

нин

г

ривожланиши

, %

кас

аллик

нин

г

намоё

н

бўлиши

, %

кас

аллик

нин

г

ривожланиши

, %

кас

аллик

нин

г

намоё

н

бў

лиши

, %

кас

аллик

нин

г

ривожланиши

, %

1

Monilia

с

inerea

Bonard.

f.

mali

(Wormald.)Harrison

олма

10 0,0 0,0 0,8 0,5

16,8 6,5 50,4 24,7 95,2 75,8

нок

10

0,0

0,0

0,6

0,2 12,8

3,5

34,8

14,3 83,3 52,9

2

Monilia cydoniae

Schell.

беҳи

10 0,0 0,0 1,8 0,8

25,6 9,9 79,3 46,7 100 84,7

3

Monilia fructigena

Pers.

олма

10 0,0 0,0 1,2 0,4 11,9 5,2 42,2 25,6 50,6 30,0

нок

10 0,0 0,0 2,1 1,0 14,8 10,1 66,3 29,8 70,0 39,2

беҳи

10

0,0

0,0

0,4

0,1

6,7 2,3 28,1 11,4 16,7

23,3

4

Назорат

(

гул

,

новда

)

олма

10 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0

нок

10 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0

беҳи

10 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0

5

Назорат

(

мева

)

олма

10 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0

нок

10 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0

беҳи

10

0,0

0,0

0,0

0,0

0,0

0,0

0,0

0,0

0,0

0,0

Диссертациянинг

«

Уруғли

мева

боғларида

монилиоз

касаллигига

қарши

кураш

тизимини

такомиллаштириш

»

деб

номланган

бешинчи

бобида

маҳаллий

ва

интенсив

боғлардаги

уруғли

мева

дарахт

навларининг

монилиоз

касаллигига

чидамлилиги

,

монилиоз

касаллигини

қўзғатувчи

замбуруғларнинг

соф

культураларига

фунгицидларнинг

таъсири

,

монилиоз

касаллигига

қарши

агротехник

,

фитосанитар

ва

кимёвий

кураш

чораларининг

аҳамияти

келтирилган

.

Монилиоз

касаллигига

чидамлилиги

ўрганилган

олманинг

эртапишар

«

Саратони

»

,

«

Ҳосилдор

»

,

ўртапишар

«

Боровинка

Ташкентская

»

,

«

Детское

»

,

«

Искандар

»

,

«

Фарход

»

,

кечпишар

навларидан

«

Голден

Делишес

»

,

«

Голд

Спур

»

,

«

Делишес

»

,

«

Золотое

Грайма

»

,

«

Нафис

»

,

«

Ренет

Симеренко

»

,

навлари

умуман

касалланмади

.

«

Гўзал

олма

»

22,6%,

«

Рояль

ред

Делишес

»

29,9%,

«

Голден

«

Делишес

»

28,3%

ва

«

Чолпан

»

навлари

17,4 %

зарарланди

.

Нокнинг

эртапишар

«

Лесная

красавица

»

нави

6,2 %,

«

Любимица

клаппа

»

6,5 %,

ўртапишар

«

Талгарская

красавица

»

9,4%,

кечпишар

«

Нашвати

зимняя

»

13,6 %,

«

Рояль

зимняя

»

14,2 %

ва

«

Тўёна

навлари

»

11,5 %

қисми

монилиоз

билан

касалланди

.

Монилиоз

билан

кучли

касалланиш

беҳи

навларида

кузатилди

.

Беҳининг

«

Атир

беҳи

»

,

«

Изобильная

»

,

«

Самаркандская

крупноплодная

»

,

«

Совхозная

»

,

«

Узбекистанская

»

,

«

Чапан

-

ата

»

,

«

Наринская

»

ва

«

Луқмони

»

навларида

касалликнинг

тарқалиши

100,0 %

ни

ташкил

этди

.


background image

14

4-

жадва

л

Ур

уғ

ли

мев

а

да

ра

хт

ларида

м

онил

ио

з

ка

са

л

л

иг

ига

қа

рш

и

фу

нгицидл

ар

нинг

са

м

ар

аси

(2

009

-2

011

йи

ллар

,

БУваВИТИ

)

Ва

ри

ан

тл

ар

Фунгицидла

рнинг

сарф

меъ

ёри

кг

/

га

ёки

л

/

га

Ишчи

эритм

а

қуюқл

иги

, %

Касал

ўси

мли

к

аъзо

лар

и

Олм

а

(

Гол

де

н

Делиш

ес

2,

6

га

)

Но

к

(

Зим

ня

я

нашв

аты

1,

8

га

)

Беҳ

и

(

Ати

р

беҳ

и

2,

2

га

)

зарарланиш

, %

касаллик

нинг

ривожл

аниш

и

, %

биол

огик

самарадорлик

, %

ҳосилдо

рлик

ц

/

га

зарарланиш

, %

касаллик

нинг

ривожл

аниш

и

, %

биол

огик

самарадорлик

, %

ҳосилдо

рлик

ц

/

га

зара

рлан

иш

%

касаллик

нинг

ривожл

аниш

и

, %

биол

огик

самарадорлик

, %

ҳосилдо

рлик

ц

/

га

Н

аз

ора

т

-

-

гу

л

34,

2

14,

2

-

12

6,

7

28,

7 14,

8

-

212,

1

47,

3 25,

6

-

10

4,

6

ба

рг

8,

3

3,

7

-

15,

7

7,

5

-

29,

3

16,

6

-

мев

а

6,

0

2,

8

-

10,

3

8,

8

-

25,

7

16,

0

-

Бо

рд

о

су

ю

қл

иги

(

анд

оза

)

10,

0

1,0

гу

л

6,

5

3,

0

78,

9

18

4,

3

7,

5 3,

2

78,

4

225,

4

11,

4 6,2

75,

8

15

2,

2

ба

рг

2,

2

1,

1

70,

3

3,

7

2,

0

73,

3

6,

9

3,

4

79,

5

мев

а

2,

2

1,

0

64,

3

4,

3

2,

3

73,

9

5,

4

3,

0

81,

3

Мис

ку

по

ро

си

98 %

э

.

ку

к

10,

0

1,0

гу

л

6,

9

3,

2

77,

5

18

3,

9

8,

2 3,

6

75,

7

224,

9

11,

7 6,4

75,

0

15

1,

9

ба

рг

2,

3

1,

1

70,

3

3,

9

2,

2

70,

7

7,

4

3,

7

77,

7

мев

а

2,

3

1,

1

60,

7

4,

4

2,

4

72,

7

5,

1

3,

2

80,

0

Имп

ак

т

,

25 %

су

с

.

к

0,

2

0,

02

гу

л

5,

4

2,

1

85,

2

18

8,

5

6,

8 2,

5

83,

1

230,

8

7,

6 3,8

85

,2

15

5,

9

ба

рг

2,

0

0,

7

81,

1

3,

5

1,

4

81,

3

4,

4

2,

6

84,

3

мев

а

1,

7

0,

6

78,

6

3,

8

1,

7

80,

7

3,

9

2,

2

86,

3

Ри

доми

л

го

лд

68 %

с

.

д

.

г

2,

5

0,

25

гу

л

4,

9

1,

9

86,

6

19

3,

4

6,

8 2,

3

84,

5

236,

5

6,

5 3,2

87

,5

15

9,

7

ба

рг

1,

4

0,

6

83,

8

2,

9

1,

2

84,

0

4,

6

2,

4

85,

5

мев

а

1,

0

0,

4

85,

7

5,

0

1,

4

84,

1

4,

2

1,

8

88,

8

ЭКФ

05

0

,6

3

0

,5

4

0,5

5


background image

15

Монилиоз

касаллиги

пакана

бўйли

олманинг

«

Мутсу

»

навида

18,7 %,

«

Бребурин

»

да

13,4 %,

«

Чемпион

»

да

24,0 %,

«

Рубинстар

»

да

10,6 %,

«

Арнобен

»

да

10,3 %,

«

Лигол

»

да

4,5 %

ва

«

Айдаред

»

да

7,0 %

тарқалди

.

Монилиоз

касаллигини

қўзғатувчисининг

соф

культураларига

лаборатория

шароитида

фунгицидлар

ишчи

эритмаларининг

турли

концентрацияси

таъсири

ўрганилганда

M. cydoniae

Schell.

замбуруғларининг

соф

культуралари

энг

чидамли

ва

M.

с

inerea

Bonard.

f. mali

замбуруғининг

соф

культуралари

нисбатан

кам

чидамли

эканлиги

аниқланди

.

Соф

культураларга

нисбатан

Импакт

, 25 %

сус

.

к

.

нинг

0,02 %

ли

эритмаси

3,0-4,3

мм

,

Ридомил

голд

, 68 %

с

.

д

.

г

.

нинг

0,025 %

ли

эритмаси

3,7-4,7

мм

,

Панч

40 %

эм

.

книнг

0,01 %

ли

эритмаси

3,0-4,0

мм

ва

Фалькон

46 %

эм

.

книнг

0,04 %

ли

эритмалари

3,2-4,1

мм

,

Купрумхит

препарати

монилиоз

касаллигини

қўзғатувчиларидан

M. cydoniae

Schell.

га

нисбатан

2,7

мм

,

M.

с

inerea Bonard. f.

mali

га

нисбатан

4,0

ва

M

.

fructigena Pers.

га

нисбатан

3,7

мм

стерилл

зона

ҳосил

қилди

.

Уруғли

мева

дарахтларда

монилиоз

касаллигига

қарши

ўтказилган

фитосанитар

тадбирларнинг

самарадорлиги

ҳам

аниқланди

.

Бунда

фитосанитар

тадбирлар

ўтказилган

вариантларда

фитосанитар

тадбирлар

бажарилмаган

вариантларга

нисбтан

олмада

45,9

ц

/

га

,

нокда

73,8

ц

/

га

ва

беҳида

23,4

ц

/

га

қўшимча

ҳосил

олинди

.

Монилиоз

касаллигини

қўзғатувчи

замбуруғларнинг

соф

культураларига

лаборатория

шароитида

юқори

натижа

берган

фунгицидлар

дала

шароитида

қўлланилди

ва

таъсири

аниқланди

.

Ўрта

бўйли

олма

,

нок

ва

беҳи

дарахтларида

касалликнинг

тарқалиши

ва

ривожланиши

Импакт

25 %

сус

.

книнг

0,02 %

ли

ва

Ридомил

голд

68 %

с

.

д

.

гнинг

0,025 %

ли

ишчи

эритмаси

қўлланилганда

энг

кам

бўлди

(4-

жадвал

).

5-

жадвал

Пакана

бўйли

уруғли

мева

дарахтларида

монилиоз

касаллигига

қарши

фунгицидларнинг

таъсири

(

Тошкент

вилояти

Қибрай

тумани

2014-2015

йиллар

)







Вариантлар





Фунгицид

ларнинг

сарф

меъёри

кг

/

га

ёки

л

/

га

Фунгицид

ларнинг

концентра

цияси

, %

Монилиоз

касаллиги

билан

зарарланиши

, %

Олма

Нок

зарарланиш

касалликнинг

р

ивожланиши

биологик

самарадорлик

касалликнинг

тарқалиш

и

касалликнинг

ривожланиш

биологик

самарадорлик

1

Назорат

-

-

32,3

15,6

0,0

27,1

15,1

0,0

2

Панч

40 %

эм

.

к

0,075

0,01

6,0

3,4

78,2

5,5

4,2

72,2

3

Фалькон

46 %

эм

.

к

0,4 0,04

6,7

3,9

75,0

5,0

3,8

74,8


background image

16

Пакана

бўйли

олма

ва

нок

дарахтларининг

монилиоз

касаллигига

қарши

интенсив

боғларда

синаб

кўрилган

Панч

40 %

эм

.

книнг

0,01 %

ли

ва

Фалькон

46 %

эм

.

книнг

0,04%

ли

эритмаси

ижобий

натижалар

берди

(5-

жадвал

).

Монилиоз

касаллигига

қарши

қўлланилган

усул

ва

воситаларнинг

биологик

,

хўжалик

ва

иқтисодий

самарадорликлари

аниқланди

.

Қўлланилган

усул

ва

воситаларнинг

биологик

самарадорлиги

ўрта

бўйли

олмада

андоза

вариантида

64,3-78,9 %

ни

,

Импакт

(0,2

л

/

га

)

вариантида

78,6-85,2 %

ни

,

Ридомил

голд

(2,5

кг

/

га

)

вариантида

83,8-86,6 %

ни

,

нокда

андоза

вариантида

73,3-78,4 %

ни

,

Импакт

(0,2

л

/

га

)

вариантида

80,7-83,1 %

ни

,

Ридомил

голд

(2,5

кг

/

га

)

вариантида

84,0-84,5 %

ни

,

беҳида

бу

вариантларда

мос

равишда

75,8-

81,3 %, 84,3-86,3 %

ва

85,5-88,8 %

ни

ташкил

этди

.

Пакана

бўйли

интенсив

боғларида

олиб

борилган

тадқиқот

ишларида

олма

дарахтларида

Панч

(0,075

л

/

га

)

вариантида

78,2 %,

Фалькон

(0,4

л

/

га

)

вариантида

75,0 %,

нок

дарахтларида

бу

фунгицидлар

ишлатилган

вариантларда

72,2

ва

74,8 %

биологик

самарадорликка

эришилди

.

Монилиоз

касаллигига

қарши

қўлланилган

усул

ва

воситаларнинг

хўжалик

самарадорлиги

ўрганилганда

Импакт

(0,2

л

/

га

)

ва

Ридомил

голд

(2,5

кг

/

га

)

вариантларида

энг

юқори

кўрсаткичларга

эришилди

ва

бу

кўрсаткичлар

мос

равишда

олма

дарахтларида

107,7

ва

112,6

ц

/

гани

,

нок

дарахтларида

92,5

ва

98,2

ц

/

гани

ва

беҳи

дарахтларида

75,4

ва

78,3

ц

/

гани

ташкил

этди

(1-

расм

).


1-

расм

.

Уруғли

мева

дарахтларида

монилиоз

касаллигига

қарши

қўлланилган

усул

ва

воситаларнинг

хўжалик

самарадорлиги

,

ц

/

га

Монилиоз

касаллигига

қарши

қўлланилган

усул

ва

воситаларнинг

рентабеллиги

эса

олма

,

нок

ва

беҳи

дарахтларида

Бордо

суюқлиги

вариантида

168,9; 139,2

ва

120,7 %,

Мис

купороси

вариантида

172,2; 142,3

ва

123,7 %,

Импакт

вариантида

205,2; 170,1

ва

148,5 %

ҳамда

Ридомил

голд

вариантида

132,8; 109,3

ва

94,9 %

ни

ташкил

этди

(2-

расм

).

0

103,5

103,1

107,7

112,6

0

87,1

86,6

92,5

98,2

0

70,8

70,5

74,5

78,3

0

20

40

60

80

100

120

Назорат

Бордо

суюқлиги

Мис

купороси

Импакт

Ридомил

голд

Олма

Нок

Беҳи


background image

17


2-

расм

.

Уруғли

мева

дарахтларида

монилиоз

касаллигига

қарши

қўлланилган

усул

ва

воситаларнинг

иқтисодий

самарадорлиги

ХУЛОСАЛАР

1.

Маҳаллий

уруғли

мева

боғларда

(

Тошкент

,

Жиззах

ва

Самарқанд

вилоятлари

)

монилиоз

куйиш

касаллигининг

тарқалиши

ўртача

2008-2010

йилларда

нисбатан

вилоятлар

бўйича

олмада

50,3; 45,7; 54,6%,

нокда

43,3;

38,8; 45,5%

ва

беҳида

92,7; 86,4; 93,5%

ташкил

этди

.

Меваларнинг

монилиоз

чириши

олмада

4,1; 4,5

ва

3,6%,

нокда

4,7; 5,1

ва

4,3%,

беҳида

0,3; 0,7

ва

0,0

%

кузатилди

;

интенсив

пакана

бўйли

боғларда

(

Тошкент

ва

Фарғона

вилоятлари

)

монилиоз

куйиш

касаллиги

2014-2015

йилларда

олмада

ўртача

23,4

ва

28,5%,

нокда

(

Тошкент

вилояти

) 43,0 %

ни

ташкил

этди

.

2.

Ўзбекистон

боғларидаги

олма

ва

нок

дарахтларида

монилиоз

куйиш

касаллигини

Monilia

с

inerea

Bonard.

f. mali

(Wormald.) Harrison

ва

беҳи

дарахтларида

Monilia cydoniae

Schell.

замбуруғларини

қўзғатиши

,

ҳамда

олма

,

нок

ва

беҳи

меваларини

чиришини

Monilia fructigena

Pers.

замбуруғи

келтириши

қайд

этилди

.

Ушбу

замбуруғ

турларининг

анаморфа

даври

Monilia Pers.

туркумига

,

Monilia

с

eae

оиласи

,

Hyphomycetales

тартиби

ва

Deuteromycets

синфига

кириши

тасдиқланди

.

Монилиоз

касаллигини

қўзғатувчи

замбуруғларнинг

ривожи

ва

дарахтларни

касаллантириши

15

0

С

ҳароратда

, 90%

дан

юқори

нисбий

намлик

бўлганда

жадал

кечиши

ва

инкубацион

даври

5-6

сутка

давом

этиши

аниқланди

.

3.

Олма

ва

нок

дарахтларини

сунъий

усулда

M.

с

inerea

Bonard.

f. mali

замбуруғи

билан

касаллантирилганда

,

олма

дарахтини

нок

дарахтига

нисбатан

кучлироқ

касалланиши

,

M. cydoniae

Schell.

билан

беҳи

дарахти

касаллантирилганда

унинг

кучли

касалланиши

кузатилди

.

Олма

,

нок

ва

беҳи

мевалари

M. fructigena

Pers.

билан

дала

шароитида

сунъий

усулда

касаллантирилганда

нок

мевалари

олма

ва

беҳи

меваларига

нисбатан

кўпроқ

касалланиши

кузатилди

.

4.

Монилиоз

касаллигига

олманинг

ўрта

бўйли

«

Саратони

»

,

«

Ҳосилдор

»

,

«

Боровинка

Ташкентская

»

,

«

Детское

»

,

«

Искандар

»

,

«

Фарход

»

,

«

Голдспур

»

,

«

Делишес

»

,

«

Золотое

Грайма

»

,

«

Нафис

»

,

«

Ренет

Симеренко

»

навлари

,

пакана


background image

18

бўйли

«

Айдаред

»

ва

«

Лигол

»

навлари

чидамли

;

«

Гўзал

олма

»

ва

«

Чолпан

»

навлари

ўртача

чидамли

;

«

Голден

Делишес

»

ва

«

Рояль

Ред

Делишес

»

навлари

чидамсизлиги

аниқланди

.

Нокнинг

«

Лесная

красавица

»

ва

«

Любимица

клаппа

»

навлари

кам

,

«

Талгарская

красавица

»

,

«

Нашвати

зимняя

»

,

«

Рояль

зимняя

»

ва

«

Тўёна

»

навларини

кучли

касалланиши

кузатилди

.

«

Атир

беҳи

»

,

«

Изобильная

»

,

«

Совхозная

»

,

«

Самаркандская

крупноплодная

»

,

«

Луқмони

»

,

«

Узбекистанская

»

,

«

Чапан

-

ата

»

,

«

Наринская

»

беҳи

навларининг

барчаси

кучли

касалланиши

аниқланди

.

5.

Фитосанитар

тадбирлар

ўтказилганда

ҳосилнинг

катта

қисми

сақлаб

қолиниши

,

қўшимча

ҳосилдорлик

фитосанитар

тадбирлар

ўтказилмаган

вариантга

нисбатан

олмада

45,9,

нокда

73,8

ва

беҳида

23,4

ц

/

га

юқори

бўлиши

кузатилди

.

6.

M. cydoniae

Schell.

замбуруғлариниг

соф

культуралари

,

M.

с

inerea

Bonard. f. mali

замбуруғининг

соф

культураларига

нисбатан

фунгицидларга

чидамлироқ

эканлиги

аниқланди

.

з

7.

Уруғли

мева

дарахтларидан

ўрта

бўйли

маҳаллий

олма

,

нок

ва

беҳи

дарахтларининг

монилиоз

касаллигига

қарши

фитосанитар

тадбирлар

билан

бирга

Импакт

препаратининг

0,02 %

ли

ва

Ридомил

голд

препаратининг

0,25

%

ли

эритмаларини

қўллаш

юқори

натижалар

берди

.

Пакана

бўйли

интенсив

уруғли

мева

боғларида

Панч

40 %

эм

.

к

нинг

0,075 %

ли

ва

Фалькон

46 %

эм

.

к

.

нинг

0,04 %

ли

эритмаларини

қўллаш

ижобий

натижалар

берди

.

8.

Монилиоз

касаллигига

қарши

қўлланилган

препаратларнинг

биологик

самарадорлиги

олма

дарахтининг

гулларида

,

баргларида

ва

меваларида

60,7

86,6%

ни

,

нокда

70,7

84,5%

ни

ва

беҳида

75,0

88,8%

ни

,

хўжалик

самарадорлиги

эса

70,5

112,6

ц

/

га

ташкил

қилди

.

Пакана

бўйли

интенсив

олма

дарахтларининг

баргларида

биологик

самарадорлик

75,0

78,2%

ни

ва

нокда

72,2

74,8%

ни

ташкил

қилди

.

9.

Ўрта

бўйли

маҳаллий

боғларда

монилиоз

касаллигига

қарши

такомиллаштирилган

кураш

тизимида

гектар

ҳисобида

шартли

соф

фойда

йиғиндиси

24816,2

67182,2

минг

сўмни

,

назоратга

нисбатан

иқтисодий

самарадорлик

ва

қўшимча

ҳосилнинг

қиймати

15465,0

29460,0

минг

сўмни

,

ҳимоя

қилиш

учун

сарфланган

ҳар

бир

сўмнинг

оқланиши

7,7

29,4

сўмни

ҳамда

рентабеллик

94,9

205,2%

ни

ташкил

этди

.

Пакана

бўйли

интенсив

уруғли

мева

боғлар

тадқиқот

даврида

ёш

,

ҳали

мевага

кирмаганлиги

сабабли

иқтисодий

самарадорлик

ҳисобланмаган

.




background image

19

НАУЧНЫЙ

СОВЕТ

DSc.27.06.2017.Q

х

.13.01

ПО

ПРИСУЖДЕНИЮ

УЧЕНОЙ

СТЕПЕНИ

ПРИ

ТАШКЕНТСКОМ

ГОСУДАРСТВЕННОМ

АГРАРНОМ

УНИВЕРСИТЕТЕ

И

АНДИЖАНСКОМ

СЕЛЬСКОХОЗЯЙСТВЕННОМ

ИНСТИТУТЕ

НАУЧНО

ИССЛЕДОВАТЕЛЬСКИЙ

ИНСТИТУТ

ЗАЩИТЫ

РАСТЕНИЙ

МАМЕДОВ

НОРМУХАММАД

МАРДАНОВИЧ

СОВЕРШЕНСТВОВАНИЕ

МЕР

БОРЬБЫ

ПРОТИВ

МОНИЛИОЗНОГО

ЗАБОЛЕВАНИЯ

СЕМЕЧКОВЫХ

ПЛОДОВЫХ

КУЛЬТУР

06.01.09

Защита

растений



АВТОРЕФЕРАТ

ДИССЕРТАЦИИ

ДОКТОРА

ФИЛОСОФИИ

(PhD)

ПО

СЕЛЬСКОХОЗЯЙСТВЕННЫМ

НАУКАМ

ТАШКЕНТ

2017


background image

20

Тема

диссертации

доктора

философии

(PhD)

по

сельскохозяйственным

наукам

зарегистрирована

в

Высшей

аттестационной

комиссии

при

Кабинете

Министров

Республики

Узбекистан

за

B2017.1.PhD/Qx50

Диссертация

выполнена

в

Научно

-

исследовательском

институте

Защиты

растений

Автореферат

диссертации

на

трех

языках

(

узбекский

,

русский

,

английский

(

резюме

))

размещен

на

веб

-

странице

Научного

совета

(www.agrar.uz)

и

информационно

-

образовательном

портале

“ZiyoNet” (www.ziyonet.uz).

Научный

руководитель

:

Марупов

Аббосхон

доктор

сельскохозяйственных

наук

,

профессор

Официальные

оппоненты

:

Аманов

Шухрат

Бахтиёрович

доктор

сельскохозяйственных

наук

Бойжигитов

Фозил

Мухаммадиевич

кандидат

сельскохозяйственных

наук

,

старший

научный

сотрудник

Ведущая

организация

Научно

-

исследовательский

институт

растениеводства

Защита

диссертации

состоится

«30»

ноября

2017

года

в

14:00

часов

на

заседании

Научного

совета

DSc.27.06.2017.Q

х

.13.01

при

Ташкентском

государственном

аграрном

университете

и

Андижанском

сельскохозяйственном

институте

(

Адрес

: 100140,

Ташкент

,

ул

.

Университетская

, 2,

Ташкентский

государственный

аграрный

университет

,

тел

/

факс

: (+99871) 260-48-00, (+99871) 260-

38-60, e-mail: tgau@edu.uz

)

.

С

диссертацией

можно

ознакомиться

в

Информационно

-

ресурсном

центре

Ташкентского

государственного

аграрного

университета

(

зарегистрирована

под

номером

533107 (

Адрес

: 100140,

Ташкент

,

ул

.

Университетская

, 2,

Ташкентский

государственный

аграрный

университет

,

тел

.

(+99871) 260-50-43).

Автореферат

диссертации

разослан

«17»

ноября

2017

года

(

протокол

рассылки

13.2

от

«10»

ноября

2017

года











Б

.

А

.

Сулайманов

.

Председатель

научного

совета

по

присуждению

ученых

степеней

,

д

.

б

.

н

.,

профессор

.

Я

.

Х

.

Юлдашев

.

Ученый

секретарь

научного

совета

по

присуждению

ученых

степеней

,

к

.

с

.

х

.

н

.,

доцент

.

М

.

М

.

Адилов

.

Председатель

научного

семинара

при

научном

совете

по

присуждению

ученых

степеней

,

д

.

с

.

х

н

.


background image

21

ВВЕДЕНИЕ

(

аннотация

диссертации

доктора

философии

(PhD))

Актуальность

и

востребованность

темы

диссертации

.

Монилиоз

широко

распространен

на

семечковых

плодовых

культурах

по

всему

миру

.

Заболевание

является

одной

из

основных

причин

снижения

урожая

в

странах

Европы

,

Азии

и

Америки

.

В

России

,

странах

Кавказа

,

в

частности

Армении

,

Грузии

,

Азербайджане

,

а

также

Молдавии

,

вследствии

развития

заболевания

,

может

теряться

до

90-100%

урожая

айвы

.

Изучение

биоэкологических

особенностей

развития

возбудителя

и

совершенствование

мер

борьбы

с

ним

является

важной

проблемой

1

.

Для

повышения

количества

и

качества

урожая

семечковых

культур

к

числу

проводимых

исследований

в

различных

странах

мира

относится

определение

распространенности

и

вредоносности

монилиоза

.

Разработка

мер

борьбы

с

ним

дает

возможность

повышения

эффективности

проводимых

исследований

.

Важное

значение

при

распространении

и

развитии

болезни

отводится

влиянию

внешних

условий

,

механизму

действия

фунгицидов

из

грибных

возбудителей

болезни

,

что

дает

возможность

повысить

эффективность

проводимых

исследований

.

После

обретения

независимости

Республикой

Узбекистан

было

усилено

внимание

развитию

садоводства

,

так

,

за

последние

5

лет

созданы

новые

сады

на

площади

34,5

тыс

.

га

,

проведено

обновление

садов

на

территории

41,5

тыс

.

га

,

организованы

интенсивные

сады

на

площади

15

тыс

.

га

.

Продуктивность

урожая

в

1991

году

равнялась

– 516,6

тыс

.

тонн

в

2015

году

составляла

2746,2

тыс

.

тонн

,

в

2016

году

3042,7

тыс

.

тонн

2

.

В

качестве

сельскохозяйственных

продуктов

уделяется

большое

внимание

в

«

Пять

направлений

Стратегии

развития

Республики

Узбекистан

в

2017-2021

годах

»

в

пункте

3.3

о

модернизации

и

дальнейшем

развитии

сельского

хозяйства

.

Получение

ожидаемого

урожая

в

плодовых

садах

является

одной

из

важных

задач

для

решения

которой

,

на

основании

соблюдения

современных

правил

агротехники

,

знания

биоэкологических

особенностей

развития

возбудителя

,

можно

внедрять

высоко

эффективные

химические

меры

борьбы

.

Данное

диссертационное

исследование

в

определенной

степени

служит

выполнению

задач

,

поставленных

законом

Республики

Узбекистан

«

О

защите

сельскохозяйственных

растений

от

вредителей

,

болезней

и

сорной

растительности

»,

указом

по

увеличению

Президента

Республики

Узбекистан

ПК

-1047

от

26

января

2009

года

«

О

мероприятиях

производства

пищевой

продукции

и

обогащению

внутреннего

рынка

»,

решения

Кабинета

Министров

Республики

Узбекистан

148

от

28

марта

2004

года

«

О

совершенствовании

и

повышении

эффективности

мероприятий

службы

защиты

растений

»

и

другими

нормативными

документами

.

Соответствие

исследования

с

приоритетными

направлениями

развития

науки

и

технологий

Республики

.

Работа

по

теме

диссертации

проводилась

по

пункту

V

направления

развития

науки

и

техники

Республики

_________________

1

ru.wikipedia.org/wiki/

2

http://www.agro.uz


background image

22

Узбекистан

«

Сельское

хозяйство

,

биотехнология

,

экология

и

охрана

окружающей

среды

»

.

Степень

изученности

проблемы

.

Монилиоз

семечковых

плодовых

культур

хорошо

изучен

в

США

,

Австралии

,

России

,

Индии

и

других

странах

Азии

.

Видовой

состав

,

распространенность

,

биоэкологические

особенности

развития

,

вредоносность

и

меры

борьбы

в

различных

областях

мира

изучались

: N.Aytkhozhina, I.N.Grigorov, Y.Harade, E.E.Honey, G.R.Ibragimov,

T.F.Abbasov, S.D.Massodi, G.N.Bhat, L.M.Rekhviashvili,

Р

.Creemers,

R.L.Sharma, T.L.Kaul, J.Spiegel, G.Stammler, E.M.Sagasta, R.W.Byrde,
H.J.Willetts,

Ж

.

М

.

Исиной

,

Э

.

Т

.

Исмоиловой

,

М

.

К

.

Койшибоевым

,

Л

.

И

.

Дерновской

,

Е

.

В

.

Рахимовым

,

Ф

.

С

.

Турдиевой

,

А

.

Е

.

Казанцевой

,

Э

.

Л

.

Оганяном

и

другими

исследователями

.

В

условиях

Узбекистана

изучению

монилиоза

семечковых

пород

фруктовых

деревьев

посвящены

работы

М

.

М

.

Мирзаева

и

У

.

Я

.

Набиева

,

М

.

Тойирова

и

А

.

А

.

Рахматова

,

А

.

Марупова

и

др

.,

Б

.

А

.

Хасанова

и

др

.,

а

также

Ф

.

М

.

Бойжигитова

и

З

.

Умарова

.

Связь

исследований

диссертации

с

научно

-

исследовательского

учреждения

,

где

выполнена

работы

.

Работа

выполнялась

в

соответсвии

с

научными

планами

работ

Научно

-

исследовательского

института

Защиты

растений

,

а

также

в

рамках

научного

проекта

КХИ

-5-054-2014

«

Внедрение

эффективных

мер

борьбы

против

болезней

в

интенсивных

яблоневых

и

грушевых

садах

»

(2014-2015

гг

).

Цель

исследования

является

совершенствование

химических

мер

борьбы

против

монилиоза

на

основе

изучения

распространения

болезни

в

семечковых

плодовых

садах

,

её

вредоносности

,

устойчивых

к

болезням

сортов

и

биоэкологических

особенностей

грибов

,

вызывающих

заболевание

.

Задачи

исследования

:

мониторинг

распространения

и

вредоносности

болезни

монилиоз

в

фруктовых

садах

;

выявление

экологических

причин

роста

,

развития

и

распространения

возбудителя

болезни

и

определение

его

патогенности

;

определение

в

лабораторных

условиях

влияния

различных

концентраций

разрешенных

в

Республике

Узбекистан

фунгицидов

против

патогена

;

выявление

устойчивости

к

монилиозу

сортов

пород

семечковых

культур

;

применение

фитосанитарных

мероприятий

против

монилиозного

заболевания

;

определение

оптимальных

норм

и

сроков

применения

фунгицидов

против

монилиоза

в

традиционных

и

интенсивных

садах

;

подготовка

и

публикация

рекомендации

по

внедрению

в

фермерских

хозяйствах

препаратов

,

показавших

высокую

эффективность

.

Объект

исследования

.

Основным

объектом

исследования

являлись

семечковые

плодовые

деревья

,

сорта

плодовых

семечковых

пород

,

встречаемость

в

них

возбудителей

монилиоза

Monilia

с

inerea

Bonard.

f. mali,


background image

23

Monilia cydoniae

Schell.,

Monilia fructigena

Pers.

Предмет

исследования

.

Предметом

исследования

являлись

различные

меры

защиты

растений

:

профилактические

фитосанитарные

мероприятия

,

устойчивость

сортов

,

агротехнические

,

химические

и

другие

меры

.

Методы

исследований

.

В

научных

исследованиях

использовались

широко

применяемые

микологические

и

фитопатологические

методики

,

на

основе

научных

работ

и

научных

пособий

.

Выделение

возбудителя

монилиоза

,

подготовка

питательных

сред

и

выращивание

грибов

,

изучение

влияния

фунгицидов

на

чистые

культуры

грибов

проводились

по

методу

А

.

Е

.

Чумакова

с

соавт

.,

В

.

И

.

Билай

с

соавт

.

и

Й

.

Сеги

.

Развитие

монилиоза

и

распространение

болезни

на

деревьях

изучалось

по

А

.

Е

.

Чумакову

,

а

заболевание

монилиозом

плодов

по

М

.

И

.

Дементьевой

.

Изучение

фунгицидов

и

определение

их

биологической

эффективности

проводились

по

методике

Ш

.

Т

.

Хужаева

с

соавт

.

Статистическая

обработка

полученных

результатов

исследований

проводилась

по

Б

.

А

.

Доспехову

.

Научная

новизна

исследований

.

впервые

в

условиях

Узбекистана

определено

распространение

и

вредоносность

болезни

монилиоз

в

традиционных

и

интенсивных

садах

с

семечковыми

культурами

;

выделен

в

чистую

культуру

возбудитель

монилиоза

из

пораженных

частей

деревьев

,

изучена

его

систематика

,

биоэкологические

особенности

и

патогенность

;

выявлены

устойчивые

к

монилиозу

сорта

;

доказана

эффективность

применения

различных

концентраций

фунгицидов

в

лабораторных

и

полевых

опытах

и

совместно

с

фитосанитарными

мероприятиями

показано

их

достоинство

;

опубликована

Рекомендация

для

фермерских

хозяйств

по

применению

высокоэффективных

химических

препаратов

.

Практические

результаты

исследований

.

определено

распространение

,

вредоносность

монилиоза

в

садах

с

семечковыми

культурами

;

разработана

интегрированная

система

борьбы

с

монилиозом

в

сочетании

с

применением

фитосанитарных

мероприятий

и

использованием

фунгицидов

Импакт

0,02%,

Ридомил

Голд

0,025%,

Панч

0,01%

и

Фалькон

0,04%

в

садах

с

семечковыми

культурами

;

рекомендованы

к

применению

в

традиционных

и

интенсивных

молодых

садах

устойчивые

к

монилиозу

среднерослые

и

карликовые

сорта

.

Достоверность

результатов

исследования

подтверждается

применением

правильных

методов

в

лабораторных

и

полевых

исследованиях

против

монилиозного

заболевания

семечковых

плодовых

деревьев

,

соответствием

теоретических

и

практических

результатов

,

сопоставлением

результатов

исследований

с

местными

и

зарубежними

экспериментами

,

обоснованностью

полученных

закономерностей

и

выводы

,

математико

-

статистической

обработкой

результатов

исследований

,

обсужденим

на

республиканских

и

международных

научно

-

практических

конференциях

.


background image

24

Теоретическая

и

практическая

значимость

работы

.

Теоретическая

значимость

полученных

результатов

выражается

в

определении

патогенности

возбудителя

монилиоза

устойчивости

к

болезни

,

влиянии

биоэкологических

особенностей

,

распространении

и

вредоносности

монилиоза

,

применении

фитосанитарных

и

химимических

мер

борьбы

,

а

также

сроков

и

норм

расхода

фунгицидов

;

Практическая

значимость

работы

состоит

в

повышении

урожая

яблонь

до

66,7

ц

/

га

,

груши

до

24,4

ц

/

га

и

айвы

до

55,1

ц

/

га

применением

фитосанитарных

и

химических

мер

борьбы

против

монилиозного

заболевания

в

семечковых

плодовых

садах

.

Внедрение

результатов

исследования

.

На

основании

полученных

результатов

и

совершенствования

мер

борьбы

с

монилиозом

:

была

разработана

Рекомендация

по

борьбе

с

грибными

болезнями

семечковых

плодовых

культур

«

Защита

интенсивных

садов

от

грибных

болезней

» (

справка

03-13/1919

от

16

октября

2017

года

акционерного

общества

«

Узагрокимёхимоя

»).

Данная

Рекомендация

является

пособием

для

борьбы

с

грибными

болезнями

во

вновь

заложенных

интенсивных

садах

;

против

зимующей

инфекции

монилиоза

внедрено

применение

4

процентной

«

Бордосской

жидкости

»

после

цветения

и

ещё

2

раза

,

с

промежутком

в

10

дней

,

использование

0,025

процентного

фунгицида

«

Ридомил

Голд

», 0,02

процентного

фунгицида

«

Импакт

»

на

опытном

участке

научно

-

исследовательского

института

садоводства

,

виноградарства

и

виноделия

на

13,3

гектарах

посадок

яблони

, 2,6

гектарах

груш

и

9,6

гектарах

айвы

,

а

также

применение

технологии

химической

борьбы

против

монилиозного

заболевания

фунгицидами

«

Панч

» (0,01 %)

и

«

Фалькон

» (0,04

%)

в

карликовых

интенсивных

садах

яблонь

и

груш

в

фермерском

хозяйстве

«

Янгиобод

Ахунов

Рашид

»

Кибрайского

района

Ташкентской

области

на

площади

2

гектара

(

справка

Министерства

сельского

и

водного

хозяйства

02/22-498

от

28.09.2017

г

.).

В

результате

с

гектара

был

получен

дополнительный

урожай

яблонь

61,8-66,7

ц

,

груш

18,7-24,4

ц

и

айвы

51,3-

55,1

ц

,

рентабельность

на

яблонях

составила

147,9 %,

на

грушах

– 109,1 %

и

на

айве

– 149,2 %,

а

в

карликовых

интенсивных

садах

яблонь

и

груш

биологическая

эффективность

равнялась

82,3

процента

.

Апробация

результатов

исследования

.

Результаты

исследований

доложены

в

6,

в

частности

в

3-

х

международных

и

в

2-

х

республиканских

научно

-

практических

конференциях

. 1

рекомендация

для

внедрения

роздана

фермерским

хозяйствам

Республики

.

Опубликованность

результатов

.

По

теме

диссертации

всего

опубликовано

11

научных

работ

,

из

них

5 –

в

журналах

,

рекомендованных

Высшей

аттестационной

комиссией

Республики

Узбекистан

,

в

том

числе

3

в

республиканских

и

2

в

зарубежных

журналах

.

Объем

и

структура

диссертации

.

Структура

диссертации

состоит

из

введения

, 5

глав

,

выводов

,

списка

использованной

литературы

и

приложений

.

Объем

диссертации

составляет

120

страниц

.


background image

25

ОСНОВНОЕ

СОДЕРЖАНИЕ

ДИССЕРТАЦИИ

Во

введении

отражена

актуальность

и

необходимость

проводимых

научных

исследований

.

Приведены

степень

изученности

проблемы

,

связь

диссертационной

работы

с

планами

НИР

,

сформулированы

цель

и

задачи

,

изложены

объекты

и

предмет

исследований

,

научная

новизна

и

практические

результаты

,

научно

-

практическое

значение

выполненной

работы

,

внедрение

полученных

результатов

,

их

опубликованность

,

а

также

структура

и

объем

диссертации

.

В

первой

главе

диссертации

«

Монилиозное

заболевание

и

значение

борьбы

с

ним

в

садах

с

фруктовыми

семечковыми

культурами

»

приводится

обзор

местных

и

зарубежных

литературных

источников

,

изучены

научно

-

исследовательские

работы

многочисленных

ученых

по

тематике

диссертации

,

интернет

-

данные

,

на

основании

чего

сделан

анализ

проведённых

результатов

исследований

по

изучению

возбудителей

монилиоза

,

их

биологических

и

экологических

особенностей

развития

,

распространения

и

вредоносности

монилиоза

и

мер

борьбы

с

ним

,

разработаны

цель

и

задачи

исследования

.

Во

второй

главе

диссертации

«

Место

и

методы

проведения

исследований

»

освещаются

почвенно

-

климатические

условия

и

методы

проведения

исследований

.

Показано

,

что

исследования

проводились

в

2008-2011

годах

в

традиционных

среднерослых

садах

Ташкентской

,

Джизакской

и

Самаркандской

областях

,

в

2014-2015

годах

в

интенсивных

карликовых

садах

Ташкентской

и

Ферганской

областях

.

Основным

объектом

исследования

были

возбудители

монилиозного

ожога

на

яблонях

и

грушах

Monilia

с

inerea

Bonard.

f. mali

(Wormald.) Harrison,

на

айве

Monilia cydoniae

Schell.

и

возбудителя

монилиозной

гнили

яблонь

,

груш

и

айвы

Monilia fructigena

Pers.

При

сборе

гербарного

материала

пораженных

монилиозом

образцов

в

семечковых

плодовых

садах

использовалось

пособие

М

.

А

.

Зупарова

.

При

выделении

возбудителя

монилиоза

,

подготовке

питательных

сред

и

выращивании

грибов

,

а

также

влияние

фунгицидов

на

чистые

культуры

грибов

проводились

по

методу

А

.

Е

.

Чумакова

и

др

.,

В

.

И

.

Билай

и

др

.,

Й

.

Сеги

.

Развитие

и

распространение

монилиоза

на

деревьях

изучалось

по

А

.

Е

.

Чумакову

,

а

заболевание

монилиозом

плодов

по

М

.

И

.

Дементьевой

.

Изучение

фунгицидов

и

определение

их

биологической

эффективности

проводились

по

методике

Ш

.

Т

.

Хужаева

и

др

.

Статистическая

обработка

полученных

результатов

исследований

проводилась

по

Б

.

А

.

Доспехову

,

В

.

Ф

.

Пересыпкину

и

с

помощью

компьютерной

программы

MS EXCEL.

В

третьей

главе

диссертации

«

Распространение

и

причиняемый

вред

монилиоза

в

семечковых

плодовых

садах

»

приводятся

сведения

о

распространенности

и

вредоносности

монилиозного

ожога

и

монилиальной

гнили

в

традиционных

и

интенсивных

садах

.


background image

26

Показано

,

что

распространение

и

развитие

монилиозного

заболевания

на

яблоне

,

груше

и

айве

на

опытом

участке

Научно

-

исследовательского

института

садоводства

,

виноградарства

и

виноделия

им

.

акад

.

М

.

Мирзаева

,

его

Самаркандской

научно

-

опытной

станции

и

в

Галляаральском

районе

Джизакской

области

в

2009

году

,

по

сравнению

с

2008

и

2010

годами

было

высоким

.

Это

объясняется

тем

,

что

в

2009

году

весна

,

для

развития

болезни

,

была

удачной

,

в

частности

,

большое

количество

осадков

и

относительно

низкая

температура

.

При

сравнении

по

регионам

исследований

,

в

Самаркадской

НОС

распространение

и

развитие

монилиозного

заболевания

было

выше

(

таблица

1).

Таблица

1

Развитие

и

вредоносность

монилиоза

в

традиционных

семечковых

плодовых

садах






Место

проведения

исследований






Года

Средняя

температура

в

марте

-

мае

, º

С

Атмосфер

н

ы

е

осадки

в

марте

-

мае

,

мм


Монилиозный

ожог

, %

Средняя

температура

в

августе

се

нтябре

, º

С

Атмосфер

н

ы

е

осадки

в

авг

усте

-

сен

тяб

ре

,

мм

Распростра

-

ненность

монилиоз

-

ной

гнили

,

%

яблоня

груша

айва

яблоня

груша

айва

пораже

ние

развитие

болезни

пораже

ние

развитие

болезни

пораже

ние

развитие

болезни


1

НИИСВиВ

имени

академика

М

.

Мирзаева

2008 18,3 67,4 40,4 20,6 38,5 21,1

78,0 46,4 25,2 0,8 4,1 4,7 -

2009 15,2 327,4 57,1 29,1 48,1 26,3 100,0 59,4 23,7 9,4 3,3 4,0 -
2010 22,6 185,7 53,3 27,1 43,3 23,7 100,0 57,6 25,2 3,2 4,9 5,3 1


2

Галляаральский

район

Джизакской

области

2008 13,4 82,0 37,8 19,3 35,7 19,6

69,1 29,2 22,7 0,2 4,8 5,1 1

2009 13,0 245,0 50,4 25,7 41,2 22,6

96,1 57,1 21,9 1,9 3,5 4,6 -

2010 14,7 206,6 49,0 24,9 39,6 21,7

94,0 55,9 22,3 4,5 5,2 5,6 1


3

Самаркандская

НОС

НИИСВиВ

имени

академика

М

.

Мирзаева

2008 17,7 110,0 45,0 22,9 40,6 22,2

80,4 47,8 23,4 2,5 3,7 4,2 -

2009 14,8 308,0 60,2 30,7 49,3 27,0 100,0 66,2 24,7 0,7 2,9 3,7 -
2010 16,6 103,5 58,5 29,8 46,7 25,6 100,0 63,1 25,2 1,5 4,1 4,9 -

НСР

05

1,28 1,32 0,95 0,92 0,73 1,01

При

междурядьи

в

3,5

метра

и

расстоянии

между

деревьями

в

один

метр

и

менее

количество

деревьев

яблони

и

груши

составляет

2857

штук

и

более

.

При

посадке

деревьев

такой

схемой

применение

агротехнических

мероприятий

и

уборка

урожая

упрощается

,

однако

неравномерное

падение

солнечных

лучей

и

касание

веток

деревьев

друг

-

друга

дают

удобную

возможность

для

распространения

и

развития

болезни

.

При

изучении

распространения

и

развития

монилиоза

в

интенсивных

фруктовых

садах

с

карликовыми

деревьями

в

2014-2015

годах

,

отмечено

,

что

в

2014

году

,

относительно

2015

года

,

данные

показатели

в

Ферганской

области

были

выше

по

сравнению

с

Ташкентской

областью

(

таблица

2).


background image

27

Таблица

2

Развитие

и

вредоносность

монилиозного

ожога

в

интенсивных

семечковых

плодовых

карликовых

садах

, %

Место

проведения

наблюдений

Годы

Поражение

Развитие

бол

ез

н

и

Яблоня

1

Фермерское

хозяйство

«

Байер

Агро

Групп

»

Кибрайского

района

Ташкентской

области

2014 28,0 10,6

2

Фермерское

хозяйство

«

Кибрай

Агро

Импекс

»

Кибрайского

района

Ташкентской

области

2015 18,7 7,3

3

Сады

ООО

«

Фергана

Фреш

Фрукт

»

Ферганской

области

2014 30,0 11,3
2015 27,0 8,5

Груша

4

Фермерское

хозяйство

«

Янгиобод

Ахунов

Ра

-

шид

»

Кибрайского

района

Ташкентской

области

2014 60,0 17,9
2015 26,0 14,3

При

сравнении

распространения

монилиозного

ожога

в

традиционных

и

интенсивных

садах

с

посадками

яблони

и

груши

,

можно

отметить

,

что

наблюдалось

более

ускоренное

развитие

болезни

в

интенсивных

садах

по

сравнению

с

традиционными

.

Одна

из

основных

причин

этому

близость

и

уплотненность

посадок

деревьев

и

,

в

результате

,

худшей

аэрацией

.

В

четвертой

главе

диссертации

«

Систематическое

положение

и

биоэкологические

особенности

грибных

возбудителей

монилиозного

заболевания

семечковых

плодовых

деревьев

»

приводятся

результаты

научных

исследований

о

видовом

составе

возбудителей

монилиоза

на

семечковых

плодовых

деревьях

,

определении

их

систематического

положения

,

биоэкологических

и

патогенных

свойствах

.

Анализ

результатов

научных

исследований

показал

,

что

монилиозный

ожог

на

цветках

,

ветвях

и

листьях

яблони

и

груши

вызывают

грибы

Monilia

cinerea f. mali

,

монилиозный

ожог

на

цветках

,

ветвях

и

листьях

айвы

Monilia cydoniae

,

а

монилиозную

гниль

плодов

яблони

,

груши

и

айвы

Monilia fructigena

.

Установлено

,

что

возбудители

монилиозного

ожога

и

монилиозной

гнили

яблони

,

груши

и

айвы

в

семечковых

плодовых

садах

Республики

Узбекистан

,

где

проводились

исследования

:

грибы

Monilia

с

inerea

Bonard.

f.

mali

(Wormald.) Harrison,

Monilia cydoniae

Schell.

и

Monilia fructigena

Pers.

относятся

к

3

видам

анаморфного

рода

Monilia

Pers.

из

одного

семейства

Monilia

с

eae

,

одного

порядка

Hyphomycetales

и

одного

класса

Deuteromycet

е

s

.

Телеморфная

или

сумчатая

стадия

этих

видов

грибов

в

условиях

Узбекистана

не

отмечалась

.


background image

28

Было

изучено

влияние

температур

в

5, 10, 15, 20, 25, 30

и

35 º

С

и

влажности

в

50, 60, 70, 80, 90

и

95%

на

штаммы

чистых

культур

грибов

,

вызывающих

монилиозное

заболевание

семечковых

плодовых

деревьев

.

В

результате

было

установлено

,

что

при

температуре

15-20 º

С

и

относительной

влажности

90-95 %

эти

патогенные

грибы

усиленно

развиваются

.

Для

определения

патогенности

возбудителей

болезни

изучение

проводили

в

садах

опытного

участка

Научно

-

исследовательского

института

садоводства

,

виноградарства

и

виноделия

им

.

акад

.

М

.

Мирзаева

при

примерной

температуре

15

0

С

и

влажности

90-95%.

При

искусственном

заражении

деревьев

яблони

«

Голден

Делишес

»,

груши

«

Нашвати

зимний

»

и

айвы

«

Атир

бехи

»

грибом

Monilia

с

inerea

Bonard.

f. mali

(Wormald.) Harrison

на

15

день

явные

проявления

болезни

отмечались

у

95,2%,

развитие

у

75,8%

деревьев

яблони

,

на

грушах

у

83,3%

и

у

52,9%

соответственно

,

а

на

айве

с

возбудителем

монилиозного

ожога

Monilia cydoniae

Schell.

проявления

болезни

отмечались

у

100%

и

развитие

у

84,7%

деревьев

.

При

заражении

плодов

яблони

,

груши

и

айвы

возбудителем

монилиозной

гнили

Monilia

fructigena

Pers.,

явные

проявления

болезни

выявлялись

соответственно

у

50,6;

70,0

и

16,7%,

а

развитие

у

30,0; 39,2

и

13,3%

деревьев

(

таблица

3).

Таблица

3

Патогенность

возбудителей

монилиозного

заболевания

на

семечковых

плодовых

культурах

(

НИИСВиВ

имени

академика

М

.

Мирзаева

,

2009-2010

г

.

г

.)

Виды

возбудителей

болезни

Виды

фруктовых

деревьев

Заражен

-

ные

органы

Дни

учета

развития

болезни

3 6 9 12 15

Цветущие

ветки

,

шт

Плоды

,

шт

проявление

болезни

, %

развитие

болезни

, %

проявление

болезни

, %

развитие

болезни

, %

проявление

болезни

, %

развитие

болезни

, %

проявление

болезни

, %

развитие

болезни

, %

проявление

болезни

, %

развитие

болезни

, %

1

Monilia

с

inerea

Bonard.

f. mali

(Wormald.) Harrison

яблоня

10 0,0 0,0 0,8 0,5 16,8 6,5 50,4 24,7 95,2 75,8

груша

10 0,0 0,0 0,6 0,2 12,8 3,5 34,8 14,3 83,3 52,9

2

Moniliacydoniae

Sche

ll.

айва

10 0,0 0,0

1,8 0,8

25,6 9,9 79,3 46,7 100,0 84,7

3

Moniliafructigena

Pers.

яблоня

10 0,0 0,0 1,2 0,4 11,9 5,2 42,2 25,6 50,6 30,0

груша

10 0,0

0,0

2,1 1,0

14,8 10,1 66,3 29,8 70,0 39,2

айва

10

0,0

0,0

0,4

0,1

6,7 2,3 28,1 11,4 16,7 23,3

4

Контроль

(

цветы

,

ветки

)

яблоня

10 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0

груша

10 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0

айва

10 0,0 0,0

0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0

5

Контроль

(

плоды

)

яблоня

10 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0

груша

10 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0

айва

10 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0

В

пятой

главе

диссертации

«

Совершенствование

системы

борьбы

против

монилиозного

заболевания

семечковых

плодовых

садов

»

рассматриваются

вопросы

устойчивости

сортов

семечковых

плодовых

деревьев

к

монилиозу

в

традиционных

и

интенсивных

садах

,

влияния


background image

29

фунгицидов

на

чистые

культуры

грибов

,

значение

агротехнических

,

фитосанитарных

и

химических

мер

борьбы

против

монилиоза

.

Изученные

раннеспелые

сорта

«

Саратони

», «

Хосилдор

»,

среднеспелые

«

Боровинка

Ташкентская

», «

Детское

», «

Искандар

», «

Фарход

»,

позднеспелые

«

Голден

Делишес

», «

Голд

Спур

», «

Делишес

», «

Золотое

Грайма

», «

Нафис

»,

«

Ренет

Симеренко

»

вообще

не

поражались

монилиозом

.

Были

поражены

сорта

яблони

«

Гузал

олма

»

на

22,6%, «

Рояль

ред

Делишес

»

на

29,9%,

«

Голден

Делишес

»

на

28,3%

и

«

Чолпан

»

на

17,4 %.

На

сортах

раннеспелых

груш

монилиозом

поражались

: «

Лесная

красавица

»

на

6,2 %, «

Любимица

клаппа

»

на

6,5 %,

среднеспелый

сорт

«

Талгарская

красавица

»

на

9,4%

и

позднеспелые

сорта

: «

Нашвати

зимняя

»

на

13,6 %, «

Рояль

зимняя

»

на

14,2 %

и

«

Туёна

»

на

11,5 %.

Наблюдалось

сильное

поражение

монилиозом

у

сортов

айвы

.

Так

, «

Атир

бехи

», «

Изобильная

», «

Самаркандская

крупноплодная

»,

«

Совхозная

», «

Узбекистанская

», «

Чапан

-

ата

», «

Наринская

»

и

«

Лукмони

»

поражались

на

100,0 %.

Поражение

монилиозом

в

садах

с

карликовыми

деревьями

яблонь

сортов

составляло

: «

Мутсу

» – 18,7 %, «

Бребурин

» – 13,4 %, «

Чемпион

» – 24,0 %,

«

Рубинстар

» – 10,6 %, «

Арнобен

» – 10,3 %, «

Лигол

» – 4,5 %

и

«

Айдаред

» –

7,0 %.

При

изучении

воздействия

в

лабораторных

условиях

рабочих

растворов

фунгицидов

в

различных

концентрациях

на

чистые

культуры

выявлено

,

что

наиболее

устойчивым

оказался

вид

M. cydoniae

Schell.,

а

вид

M.

с

inerea

Bonard.

f. Mali

был

относительно

менее

устойчивым

.

Действие

на

чистую

культуру

Импакт

, 25 %

к

.

с

. 0,02 %

роствором

– 3,0-4,3

мм

,

Ридомил

голд

, 68

%

в

.

р

.

г

. 0,025 %

роствором

– 3,7-4,7

мм

,

Панч

40 %

к

.

э

. 0,01 %

роствором

3,0-4,0

мм

и

Фалькон

46 %

к

.

э

. 0,04 %

роствором

– 3,2-4,1

мм

,

действие

препарата

Купрумхит

на

возбудителей

монилиоза

M. cydoniae

Schell.

образовывали

стерильную

зону

в

2,7

мм

,

M.

с

inerea

Bonard.

f. Mali

– 4,0

мм

и

M.fructigena

Pers. – 3,7

мм

.

Также

определялась

эффективность

фитосанитарных

мероприятиятий

против

монилиоза

семечковых

плодовых

деревьев

.

Так

,

дополнительная

урожайность

при

применении

фитосанитарных

мероприятий

,

по

сравнению

с

вариантом

без

их

применения

,

достигала

у

яблони

– 45,9

ц

/

га

,

у

груши

– 73,8

ц

/

га

и

у

айвы

– 23,4

ц

/

га

.

Фунгициды

,

в

лабораторных

условиях

показавшие

наилучшие

результаты

по

воздействию

на

чистые

культуры

,

проверялись

в

полевых

условиях

.

Наименьшее

развитие

и

распространение

болезни

на

среднерослых

деревьях

яблони

,

груши

и

айвы

обнаружилось

при

применении

Импакт

25%

в

0,02%

рабочем

растворе

и

Ридомил

Голд

68%

в

.

г

. 0,025%

рабочем

растворе

(

таблица

4).


background image

30

Таблиц

а

4

Эфф

ективность

ф

унгицидо

в

пр

от

ив

монилиоз

а

фр

ук

то

вых

сем

ечк

ов

ы

х

кул

ьт

ур

(

И

-

т

садоводче

ства

,

вин

огр

ад

арств

а

и

ви

но

дели

я

, 2009-

20

11

го

ды

)

Вариан

ты

Норм

а

расх

ода

фунгицидов

,

кг

/

га

,

л

/

га

Рабо

чий

раств

ор

, %

Пора

жаем

ые

части

раст

ений

Яб

ло

ня

Гру

ш

а

Айв

а

поражения

, %

развития

болезни

, %

биолог

ическа

я

эффективн

ость

%

урожай

ность

,

ц

/

га

поражения

, %

развития

болезни

, %

биолог

ическа

я

эффективн

ость

%

урожай

ность

,

ц

/

га

поражения

, %

развития

болезни

, %

биолог

ическа

я

эффективн

ость

%

урожай

ность

,

ц

/

га

Кон

тр

оль

-

-

цве

ты

34,

2 14,

2

-

126,7

28,

7 14,

8

-

212,1

47,

3 25,

6

-

104,6

ли

ст

8,

3

3,

7 -

15,

7

7,

5 -

29,

3

16,

6

-

плоды

6,

0

2,

8 -

10,

3

8,

8 -

25,

7

16,

0

-

Бо

рдо

ск

ая

жи

дк

ость

(

этало

н

)

10,

0

1,0

цве

ты

6,5

3,0

78,

9

184,3

7,5 3

,2

78

,4

225,4

11,

4 6,

2

75,

8

152,2

ли

ст

2,2

1,1

70,

3

3,7

2,

0

73,

3

6,

9

3,

4

79,

5

плоды

2,2

1,0

64,

3

4,3

2,

3

73,

9

5,

4

3,

0

81,

3

Медны

й

ку

по

ро

с

98 %

с

.

э

.

10,

0

1,0

цве

ты

6,9

3,2

77,

5

183,9

8,2 3

,6

75

,7

224,9

11,

7 6,

4

75,

0

151,9

ли

ст

2,3

1,1

70,

3

3,9

2,

2

70,

7

7,

4

3,

7

77,

7

плоды

2,3

1,1

60,

7

4,4

2,

4

72,

7

5,

1

3,

2

80,

0

Имп

ак

т

,

25 %

к

.

с

0,2

0,02

цве

ты

5,4

2,1

85,

2

188,5

6,8 2

,5

83

,1

230,8

7,

6 3

,8

85,

2

155,9

ли

ст

2,0

0,7

81,

1

3,5

1,

4

81,

3

4,

4

2,

6

84,

3

плоды

1,7

0,6

78,

6

3,8

1,

7

80,

7

3,

9

2,

2

86,

3

Ри

до

мил

голд

68 %

в

.

р

.

г

2,5

0,25

цве

ты

4,9

1,9

86,

6

193,4

6,8 2

,3

84

,5

236,5

6,

5 3

,2

87,

5

159,7

ли

ст

1,4

0,6

83,

8

2,9

1,

2

84,

0

4,

6

2,

4

85,

5

плоды

1,0

0,4

85,

7

5,0

1,

4

84,

1

4,

2

1,

8

88,

8

ЭК

Ф

05

0,63

0

,5

4

0,55


background image

31

Результаты

применения

фунгицидов

Панч

40%

к

.

э

. (0,01%

рабочий

раствор

)

и

Фалькон

46%

к

.

э

. (0,04%

рабочий

раствор

)

против

монилиоза

на

карликовых

деревьях

яблонь

и

груш

в

интенсивных

садах

показали

положимтельные

результаты

(

таблица

5).

Таблица

5

Влияние

фунгицидов

против

монилиоза

на

карликовых

семечковых

плодовых

деревьях

интенсивных

садов

.

(

Кибрайский

район

Ташкентской

области

, 2014-2015

годы

)

Варианты

Нормы

расхода

,

кг

/

га

или

л

/

га

Рабочий

раствор

фунгицида

, %

Поражение

монилиозом

, %

Яблоня

Груша

Распространение

болезни

Развитие

бол

ез

н

и

Биологическая

эфф

ективность

Распространение

болезни

Развитие

бол

ез

н

и

Биологическая

эффективность

1

Контроль

-

-

32,3

15,6

0,0

27,1

15,1

0,0

2

Панч

40 %

к

.

э

. 0,075

0,01

6,0

3,4

78,2

5,5

4,2

72,2

3

Фалькон

46 %

к

.

э

. 0,4

0,04

6,7

3,9

75,0

5,0

3,8

74,8

Была

определена

биологическая

,

хозяйственная

и

экономическая

эффективность

применения

методов

и

средств

против

монилиозного

заболевания

.

При

применении

методов

и

средств

защиты

биологическая

эффективность

на

среднерослых

яблонях

у

эталона

составила

64,3-78,9%,

у

Импакт

(0,2

л

/

га

) – 78,6-85,2%,

у

Ридомил

голд

(2,5

кг

/

га

) – 83,8-86,6%;

в

Рис

.1.

Хозяйственная

эффективность

мер

защиты

фруктовых

семечковых

культур

от

монилиоза

.

0

103,5

103,1

107,7

112,6

0

87,1

86,6

92,5

98,2

0

70,8

70,5

74,5

78,3

0

20

40

60

80

100

120

контроль

Бордосская

жидкост

Медный

купорос

Импакт

Ридомил

голд

Яблоня

груша

айва


background image

32

случае

груш

у

эталона

она

равнялась

73,3-78,4%,

у

Импакт

(0,2

л

/

га

) – 80,7-

83,1%,

у

Ридомил

голд

(2,5

кг

/

га

) – 84,0-84,5%;

на

айве

у

этих

вариантов

была

соответственно

75,8-81,3%, 84,3-86,3 %

и

85,5-88,8%.

Биологическая

эффективность

применяемых

фунгицидов

в

вариантах

с

Панч

(0,075

л

/

га

)

и

Фалькон

(0,4

л

/

га

)

на

яблонях

составляла

– 78,2%

и

75,0%

соответственно

,

на

грушах

– 72,2%

и

74,8%.

При

изучении

хозяйственной

эффективности

примененных

против

монилиоза

методов

и

средств

были

достигнуты

высокие

показатели

в

вариантах

с

Импакт

(0,2

л

/

га

)

и

Ридомил

голд

(2,5

кг

/

га

),

в

частности

107,7

и

112,6

ц

/

га

на

яблони

, 92,5

и

98,2

ц

/

га

на

груше

и

75,4

и

78,3

ц

/

га

на

айве

соответственно

(

рисунок

1).

Рис

.2.

Экономическая

эффективность

мер

защиты

фруктовых

семечковых

культур

от

монилиоза

.

Рентабельность

же

применения

мер

борьбы

с

монилиозом

на

деревьях

яблони

,

груши

и

айвы

в

варианте

с

Бордосской

жидкостью

составила

168,9;

139,2

и

120,7%,

с

медным

купоросом

– 172,2; 142,3

и

123,7%,

с

Импакт

205,2; 170,1

и

148,5%

и

с

Ридомил

голд

– 132,8; 109,3

и

94,9%

соответственно

(

рисунок

2).

ВЫВОДЫ

1.

Распространение

монилиозного

ожога

в

садах

с

семечковыми

культурами

(

Ташкентская

,

Джизакская

и

Самаркандская

области

)

за

2008-

2010

годы

составляла

по

областям

на

яблоне

– 50,3; 45,7; 54,6%,

на

груше


background image

33

43,3; 38,8; 45,5%

и

айве

92,7; 86,4; 93,5%.

Плодовая

монилиозная

гниль

яблок

равнялась

4,1; 4,5

и

3,6%,

груш

4,7; 5,1

и

4,3%

айвы

0,3; 0,7

и

0,0%

соответственно

.

В

интенсивных

карликовых

садах

в

период

с

2014

по

2015

годы

монилиозный

ожог

на

яблонях

отмечался

23,4

и

28,5% (

Ташкентская

и

Ферганская

области

),

на

грушах

– 43,0% (

Ташкентская

область

).

2.

Идентифицировано

,

что

возбудителями

монилиозного

ожога

яблоневых

и

грушевых

деревьев

являются

виды

Monilia

с

inerea

Bonard.

f.

mali

(Wormald.) Harrison,

а

на

айвовых

деревьях

-

Monilia cydoniae

Schell.,

плодовую

монилиозную

гниль

вызывает

вид

Monilia fructigena

Pers.

относящийся

к

роду

Monilia

Pers.,

семейству

Monilia

с

eae

,

порядку

Hyphomycetales

и

классу

Deuteromycets

.

Оптимальными

условиями

развития

возбудителей

монилиоза

является

температура

воздуха

15

0

С

при

относительной

влажности

выше

90%,

когда

инкубационный

период

составляет

5-6

суток

.

3.

При

искусственном

заражении

Monilia

с

inerea

Bonard.

f. mali

(Wormald.) Harrison

сильнее

всего

поражаются

яблони

,

по

сравнению

с

грушей

,

отмечается

сильное

поражение

M. cydoniae

Schell.

деревьев

айвы

.

В

случае

поражения

плодов

яблони

,

груши

и

айвы

возбудителем

монилиозной

гнилью

M. fructigena

Pers.

груша

поражается

сильнее

по

сравнению

с

яблоней

и

айвой

.

4.

Наблюдалась

устойчивость

к

монилиозу

сортов

среднерослых

пород

:

«

Саратони

», «

Хосилдор

», «

Боровинка

Ташкентская

», «

Детское

», «

Искандар

»,

«

Фарход

», «

Голдспур

», «

Делишес

», «

Золотое

Грайма

», «

Нафис

», «

Ренет

Семиренко

».

Из

карликовых

сортов

устойчивыми

были

: «

Айдаред

»

и

«

Лигол

»;

среднеустойчивыми

сортами

оказались

«

Гузал

олма

»

и

«

Чолпан

»;

слабо

устойчивыми

– «

Голден

Делишес

»

и

«

Рояль

Ред

Делишес

».

Сорта

груши

«

Лесная

красавица

»

и

«

Любимица

клаппа

»

были

слабо

устойчивыми

к

болезни

,

а

сорта

«

Талгарская

красавица

», «

Нашвати

зимняя

», «

Рояль

зимняя

», «

Туёна

»

сильно

подвергались

заболеванию

.

У

айвы

сильно

поражаемыми

сортами

оказались

: «

Атир

бехи

», «

Изобильная

», «

Совхозная

»,

«

Самаркандская

крупноплодная

», «

Узбекистанская

», «

Лукмони

», «

Чапан

-

ата

», «

Наринская

».

5.

При

применении

фитосанитарных

мероприятий

по

защите

урожая

от

монилиоза

,

по

сравнению

с

тем

,

где

они

не

применялись

,

урожайность

повысилась

на

яблонях

на

45,9

ц

/

га

,

на

грушах

– 73,8

ц

/

га

и

на

айве

– 23,4

ц

/

га

.

6.

Чистая

культура

гриба

Monilia cydoniae

Schell.

по

сравнению

с

M.

с

inerea

Bonard. f.

м

ali

оказалась

более

выносливой

по

отношению

к

действию

фунгицидов

.

7.

Показано

,

что

высокие

результаты

были

получены

при

применении

фунгицидов

Импакт

в

концетрации

рабочего

раствора

0,02%

и

Ридомил

голд

– 0,025%

совместно

с

фитосанитарными

мероприятиями

против

монилиоза

на

среднерослых

деревьях

яблони

,

груши

и

айвы

.

На

карликовых

деревьях

интенсивных

садов

Панч

40%

к

.

э

.

в

концентрации

0,01%

рабочего

раствора

и

Фалькон

46%

к

.

э

. (0,04%)

показали

хорошие

результаты

.


background image

34

8.

Биологическая

эффективность

фунгицидов

против

монилиоза

цветов

,

листьев

и

ветвей

яблонь

равнялась

60,7-86,6%,

на

грушах

– 70,7-84,5%

и

на

айве

– 75,0-88,8%.

Хозяйственная

эффективность

обеспечивала

прирост

урожая

на

79,4-112,6

ц

/

га

.

Биологическая

эффективность

фунгицидов

против

монилиоза

на

карликовых

культурах

яблони

составила

– 79,3-81,4%,

груш

79,7-81,6%.

9.

Чистая

прибыль

усовершенствованной

системы

защиты

садов

от

монилиоза

в

пересчете

на

1

га

составила

24816,2-67182,2

тыс

.

сум

.

По

сравнению

с

контролем

экономическая

эффективность

от

получения

дополнительной

урожайности

равнялась

15465,0-29460,0

тыс

.

сум

,

окупаемость

1

сума

при

затратах

на

защиту

урожая

составила

7,7-29,4

сума

,

а

рентабельность

– 94,9-205,2%.

В

связи

с

молодым

возрастом

и

отсутствием

образования

плодов

в

карликовых

интенсивных

садах

экономическая

эффективность

не

рассчитывалась

.


background image

35

SCIENTIFIC COUNCIL AWARDING OF THE SCIENTIFIC DEGREES

DSc.27.06.2017.Qx.13.01 AT THE TASHKENT STATE AGRARIAN

UNIVERSITY AND ANDIJAN AGRICULTURE INSTITUTE

SCIENTIFIC–RESEARCH INSTITUTE OF PLANT PROTECTION

MAMEDOV NORMUKHAMMAD MARDANOVICH

IMPROVEMENT OF PROTECTION MEASURES MONILIA DISEASE OF

POME TREES



06.01.09-Plant Protection








ABSTRACT OF DISSERTATION OF THE DOKTOR PHILOSOPHY (PhD)

ON AGRICULTURAL SCIENCES

TASHKENT-2017


background image

36

Subject of dissertation of the doctor of philosophy (PhD) is registered at the Supreme

Attestation Commission under the Cabinet of Ministers of the Republik of Uzbekistan

B2017.1.PhD/Qx50

The dissertation was carried out at the scientific-research institute plant protection
The abstract of dissertation in three languages (Uzbek, Russian, English (resume)) is plased on the

website of the Scientific Council (www.agrar.uz) and on the website of “ZiyoNet” information-
educational portal (www.ziyonet.uz).

Scientific supervisor: Marupov Abboskhon.

Doktor of Agricultural Sciences, Professor.

Offisial opponents: Amanov Shuxrat Baxtiyorovich.

Doktor of Agricultural Sciences.

Boyjigitov Fozil Mukhammadievich.

Doktor of Philosophy on Agricultural Sciences.

Leading organization: Scientific-research institute plant breeding


The defense of the dissertation will take plase on «30» november 2017 at 14:00 o’clock at a

meeting of Scientific council DSc 27.06.2017Q

х

13.01at the Tashkent stae agrarian university and

Andijan agricultural institute(Adress: 100140, Tashkent,University street, 2, Tashkent stae agrarian
university, Phone: (+99871) 260-48-00, fax: (+99871) 260-38-60, e-mail: tgau@edu.uz).

The dissertation can be reviewed at the Infomational Resource Centre of Tashkent stae agrarian

university (registration number 533107) (Adress: 100140, Tashkent,University street, 2, Tashkent stae
agrarian university, Phone: (+99871) 260-48-00).

The abstract of the dissertation sent out on «17» november 2017
(mailing report

13.2as of «10» november 2017












B.A.Sulaymonov.

Chairmen of the scientific council awarding scientific

degress, doctor of biological sciences, professor.

Ya.H.Yuldashov.

Scientific secretary of scientific councilaward scientific
degress, candidate of agriculturalsciences.

M.M.Adilov.

Chairmen of the academic seminar under the scientific
council awarding scientific degress, doctor of agricultural
sciences.


background image

37

INTRODUCTION (abstract of doctor of philosophy dissertation)

The aim of the research work.

The aim of the study is to improve the

chemical control measures against moniliosis on the basis of the study of the
spread of the disease in pome fruit gardens, its harmfulness, disease resistant
varieties and bio ecological features of fungi causing the disease.

The object of the research work.

The main subject of the study were pome

fruits of fruit trees, varieties of fruit pomegranate breeds, the occurrence of fungal
pathogens in the disease - moniliose

Monilia cinerea

Bonard. f.

mali, Monilia

cydoniae

Schell.,

Monilia fructigena

Pers.

Scientific novelety of the research work:

in the first in the Uzbekistan was defined distribution and injuriousness of a

disease monilioses in traditional and intensive;

the patogen of the moniliosis from the struck parts of trees was isolated in

pure culture, systematization, bioecological features and pathogenicity was
defined;

resistant varieties for moniliosis have been identifed;
proved the effectives of the applications of various concentrations of

fungicides in laboratory and field experiments, proved their advantages together
with phytosanitary measures;

a recommendation for farms on the use of highly effective chemical preprints.

Implementation of there search results.

On the basis of the obtained results

and improvement of measures of fight with moniliosis:

recommendations to attack against fungal diseases of seeded fruit crops

«

Protection of intensive gardens against fungal diseases

»

have been developed (the

reference 03-13/1919 joint-stock Uzagrokimyokhimoya companies of October 16,
2017). These Recommendations are a grant for fight against mushroom diseases in
again put intensive gardens;

use of 4 percentage Bordosskoy liquid, after blossoming with an interval of

10 days use 0,025 percentage Ridomil Gold, 0,02 percentage Impakt on the skilled
site of Institute of Gardening, wine growing and winemaking on the area of 13,3
hectares of landings of an apple-tree, 2,6 hectares of pears and 9,6 hectares of a
quince and also application 0,01 percentage Panch and 0,04 percentage Falkon of
dwarfish landings of apple-trees and pears is introduced against the wintering
infection of a moniliosis. These fungicides were applied in a farmer

«

Yangiobod

Akhunov Rashid

»

Kibray district of the Tashkent region on the area of 2 hectares

(the reference No. 2/22 - 498 Ministries of rural and water management from
9/28/2017). As a result, from hectare the additional harvest of apple-trees of 61,8-
66,7 centners, pears – 18,7-24,4 and a quince 51,3-55,1 center has been received,
profitability made on apple-trees – 147,9 percent, pears 109,1 and a quince – 149,2
percent, and on dwarfish plants of apple-trees and pears in intensive gardens the
biological efficiency equaled 82,3 percent.

The volume and structure of the dissertation.

The main part of the thesis is

outlined in 120 pages and includes: an introduction, five chapters, conclusions, a
list of used literature and an appendix to the thesis.


background image

38

Эълон

қилинган

ишлар

рўйхати

Список

опубликованных

работ

List of published works

I

бўлим

(I

част

; part I)

1.

Мамедов

Н

.

Монилиоз

уруғли

мева

дарахтларининг

хавфли

касаллиги

//

«O’zbekiston qishloq xo’jaligi»

журнали

«Agro ilm»

илмий

иловаси

. –

Тошкент

,

2009.-

1 (9).-

Б

.52. (06.00.00;

1)

2.

Мамедов

Н

.

Уруғли

мева

боғларида

монилиоз

касаллигига

қарши

кураш

чоралари

// «O’zbekiston qishloq xo’jaligi»

журнали

«Agro ilm»

илмий

иловаси

. –

Тошкент

, 2012.-

3 (23).-

Б

.32. (06.00.00;

1)

3.

Зупаров

М

.

А

.,

Мамедов

Н

.

М

.

Монилиоз

яблони

и

груши

в

Узбекистане

//

Ж

. «

Защита

и

карантин

растений

». –

Москва

, 2014. -

6.-

С

.47. (06.00.00;

18)

4.

Марупов

А

.,

Мамедов

Н

.,

Бўронов

Ю

.,

Маликов

С

.

Интенсив

боғларнинг

асосий

касалликлари

ва

уларга

қарши

кураш

чоралари

. //«O’zbekiston qishloq

xo’jaligi»

журнали

«Agro ilm»

илмий

иловаси

.– .

Тошкент

, 2016.-

1 (39).-

Б

.50-

51. (06.00.00;

1).

5. Mamedov N.M. Moniliosis of Seminiferous Fruit in the Gardens of

Uzbekistan //Scolars Academic Journal of Biosciences (SAJB). -Bhawor, 2017.-

Volume-5: Issue-1 (Jan, 2017).P.61-64. IF-0.87 Index Copernicus (12).

II

бўлим

(II

част

; part II)

6.

Ҳасанов

Б

.

А

.,

Зупаров

М

.

А

.,

Мамедов

Н

.

М

.,

Беҳининг

монилиоз

касаллиги

/ «

Альгология

,

микология

ва

гидроботаниканинг

долзарб

муаммолари

»

мавзусидаги

халқаро

илмий

конференция

материаллари

тўплами

.-

Тошкент

,2009.-

Б

.148-152.

7.

Мамедов

Н

.

М

.

Уруғли

мева

дарахт

навларининг

монилиоз

касаллигига

чидамлилиги

/

Қишлоқ

хўжалик

ишлаб

чиқаришини

ривожлантиришда

инновацион

технологияларнинг

роли

. /

Профессор

-

ўқитувчиларнинг

«

Мустаҳкам

оила

йили

»

га

бағишланган

илмий

-

амалий

конференцияси

материаллари

тўплами

.

Самарқанд

, 2012.-

Б

. 62-65.

8.

Мамедов

Н

.

М

.

Монилиоз

касаллигини

қўзғатувчи

замбуруғларнинг

патогенлик

хусусияти

/

Қишлоқ

хўжалик

ишлаб

чиқаришини

ривожлантиришда

инновацион

технологияларнинг

роли

. /

Профессор

-

ўқитувчиларнинг

«

Мустаҳкам

оила

йили

»

га

бағишланган

илмий

-

амалий

конференцияси

материаллари

тўплами

.

Самарқанд

, 2012.–

Б

.68-70.

9.

Мамедов

Н

.

М

.

Уруғли

мева

дарахтларининг

монилиоз

куйиш

касаллиги

билан

зарарланиши

/

Қишлоқ

хўжалигини

модеринизациялашда

ўсимликларни

ҳимоя

қилишнинг

ҳолати

ва

истиқболлари

.-

Ўзбекистон

Республикаси

Мустақиллигининг

20

йиллиги

ва

ўсимликларни

ҳимоя

қилиш

илмий

-

тадқиқот

институтининг

100

йиллигига

бағишланган

халқаро

илмий

-

амалий

конференция

мақолалари

тўплами

.-

Тошкент

, TURON-IQBOL, 2012.-

Б

.100.

10.Mamedov N.M. Diagnosis of monilia diseae among apple and pear trees in

Uzbekistan /

Сборник

I

международной

научно

-

практической

интернет

-

конференции

«

Современное

экологическое

состояние

природной

среды

и

научно

-

практические

аспекты

рационального

природопользования

».-

Россия

.

Соленое

Займище

, 2016. –

С

. 1626-1627.

11.

Марупов

А

.

ва

бошқалар

.

Интенсив

боғларни

замбуруғли

касалликлардан

ҳимоя

қилиш

.

Тавсиянома

.

Тошкент

, Fan va ta’lim poligraf, 2015.- 20

б

.


background image

39

Автореферат

«O’zbekiston qishloq xo’jaligi»

журнали

таҳририятида

таҳрир

қилинди

.




































Бичими

: 84

х

60

1

/

16

. «Times New Roman»

гарнитура

рақамли

босма

усулда

босилди

.

Шартли

босма

табоғи

: 2,75.

Адади

100.

Буюртма

39.

«

ЎзР

Фанлар

академияси

Асосий

кутубхонаси

»

босмахонасида

чоп

этилди

.

100170,

Тошкент

,

Зиёлилар

кўчаси

, 13-

уй

.

References

Мамедов Н. Монилиоз уругли мева дарахтларининг хавфли касаллиги // «O’zbekiston qishloq xo’jaligi» журнали «Agro ilm» илмий иловаси. - Тошкент, 2009.- №1 (9).-Б.52. (06.00.00; №1)

Мамедов Н. Уругли мева богларида монилиоз касаллигига қарши кураш чоралари // «O’zbekiston qishloq xo’jaligi» журнали «Agro ilm» илмий иловаси. -Тошкент, 2012,- №3 (23).-Б.32. (06.00.00; №1)

Зупаров М.А., Мамедов Н.М. Монилиоз яблони и груши в Узбекистане // Ж. «Защита и карантин растений». - Москва, 2014. - № 6,- С.47. (06.00.00; №18)

Марупов А., Мамедов Н., Бўронов Ю., Маликов С. Интенсив богларнинг асосий касалликлари ва уларга карши кураш чоралари. //«O’zbekiston qishloq xo’jaligi» журнали «Agro ilm» илмий иловаси - .Тошкент, 2016,- №1 (39).-Б.5О-51. (06.00.00; №1).

Mamedov N.M. Moniliosis of Seminiferous Fruit in the Gardens of Uzbekistan //Scolars Academic Journal of Biosciences (SAJB). -Bhawor, 2017,-Volume-5: Issue-1 (Jan, 2017).P.61-64. IF-0.87 Index Copernicus (12).

Ҳасанов Б.А., Зупаров М.А., Мамедов Н.М., Бехининг монилиоз касаллиги / «Альгология, микология ва гидроботаниканинг долзарб муаммолари» мавзусидаги халкаро илмий конференция материаллари туплами.- Тошкент,2009.-Б.148-152.

Мамедов Н.М. Уругли мева дарахт навларининг монилиоз касаллигига чидамлилиги / Қишлок хўжалик ишлаб чикаришини ривожлантиришда инновацион технологияларнинг роли. /Профессор-ўқитувчиларнинг «Мустахкам оила йили»га багишланган илмий-амалий конференцияси материаллари туплами. Самарканд, 2012,- Б. 62-65.

Мамедов Н.М. Монилиоз касаллигини кузгатувчи замбуругларнинг патогенлик хусусияти /Қишлоқ хўжалик ишлаб чикаришини ривожлантиришда инновацион технологияларнинг роли. /Профессор-ўқитувчиларнинг «Мустахкам оила йили»га багишланган илмий-амалий конференцияси материаллари тўплами.Самарканд, 2012.-Б.68-70.

Мамедов Н.М. Уругли мева дарахтларининг монилиоз куйиш касаллиги билан зарарланиши /Қишлок хўжалигини модерннизациялашда ўсимликларни ҳимоя килишнинг ҳолати ва истиқболлари.-Ўзбекистон Республикаси Мустакиллигининг 20 йиллиги ва ўсимликларни ҳимоя килиш илмий-тадкиқот институтининг 100 йиллигига багишланган халкаро илмий-амалий конференция мақолалари тўплами.-Тошкент, TURON-IQBOL, 2012,- Б. 100.

Mamedov N.M. Diagnosis of monilia diseae among apple and pear trees in Uzbekistan / Сборник I международной научно-практической интернет-конференции «Современное экологическое состояние природной среды и научно-практические аспекты рационального природопользования»,- Россия. Соленое Займище, 2016. - С. 1626-1627.

Марупов А. ва бошкалар. Интенсив богларни замбуругли касалликлардан химоя килиш. Тавсиянома. Тошкеш-, Fan va ta’lim poligraf, 2015,- 20 б.