ТОШКЕНТ ДАВЛАТ ЮРИДИК УНИВЕРСИТЕТИ ҲУЗУРИДАГИ
ИЛМИЙ ДАРАЖАЛАР БЕРУВЧИ DSc.27.06.2017.Yu.22.01
РАҚАМЛИ ИЛМИЙ КЕНГАШ
ТОШКЕНТ ДАВЛАТ ЮРИДИК УНИВЕРСИТЕТИ
ОЧИЛОВ ҲАСАН РАШИДОВИЧ
ЎЗГАЛАР МУЛКИНИ КОМПЬЮТЕР ВОСИТАЛАРИДАН
ФОЙДАЛАНИБ ТАЛОН-ТОРОЖ ҚИЛГАНЛИК УЧУН
ЖАВОБГАРЛИК
12.00.08 - Жиноят ҳуқуқи. Ҳуқуқбузарликларнинг олдини олиш. Криминология. Жиноят-
ижроия ҳуқуқи ихтисослиги
Юридик фанлар бўйича фалсафа доктори (PhD) диссертацияси
АВТОРЕФЕРАТИ
Тошкент - 2017
2
УДК 343 (043.5)(575.1)
Фалсафа доктори (PhD) диссертацияси автореферати мундарижаси
Оглавление автореферата докторской (PhD) диссертации
Content of the Doctoral (PhD) Dissertation Abstract
Очилов Ҳасан Рашидович
Ўзгалар мулкини компьютер воситаларидан фойдаланиб талон-торож
қилганлик учун жавобгарлик…..…………………………………………...........3
Ochilov Khasan Rashidovich
Liability for embezzlement of one’s belongings by the use of computer
tools...........................................................................................................................24
Очилов Хасан Рашидович
Ответственность за хищение чужого имущества с использованием
компьютерных средств.........................................................................................40
Эълон қилинган ишлар рўйхати
Список опубликованных работ
List of published works……………………………………………………….......44
3
ТОШКЕНТ ДАВЛАТ ЮРИДИК УНИВЕРСИТЕТИ ҲУЗУРИДАГИ
ИЛМИЙ ДАРАЖАЛАР БЕРУВЧИ DSc.27.06.2017.Yu.22.01
РАҚАМЛИ ИЛМИЙ КЕНГАШ
ТОШКЕНТ ДАВЛАТ ЮРИДИК УНИВЕРСИТЕТИ
ОЧИЛОВ ҲАСАН РАШИДОВИЧ
ЎЗГАЛАР МУЛКИНИ КОМПЬЮТЕР ВОСИТАЛАРИДАН
ФОЙДАЛАНИБ ТАЛОН-ТОРОЖ ҚИЛГАНЛИК УЧУН
ЖАВОБГАРЛИК
12.00.08 - Жиноят ҳуқуқи. Ҳуқуқбузарликларнинг олдини олиш. Криминология. Жиноят-
ижроия ҳуқуқи ихтисослиги
Юридик фанлар бўйича фалсафа доктори (PhD) диссертацияси
АВТОРЕФЕРАТИ
Тошкент - 2017 йил
4
Фалсафа доктори (PhD) диссертацияси мавзуси Ўзбекистон Республикаси Вазирлар
Маҳкамаси ҳузуридаги Олий аттестация комиссиясида B2017.2.PhD/Yu50 рақам билан
рўйхатга олинган.
Диссертация иши Тошкент давлат юридик университетида бажарилган.
Диссертация автореферати уч тилда (ўзбек, инглиз, рус (резюме)) Илмий кенгаш
веб-саҳифасида (www.tsul.uz) ва «ZiyoNET» Ахборот-таълим тармоғи порталида (www.ziyonet.uz)
жойлаштирилган.
Илмий маслаҳатчи:
Тахиров Фарход
юридик фанлар доктори, профессор
Расмий оппонентлар:
Зуфаров Рустам Ахмедович
юридик фанлар доктори, профессор
Отажанов Аброржон Анварович
юридик фанлар доктори, доцент
Етакчи ташкилот:
Ўзбекистон Республикаси Адлия вазирлиги
ҳузуридаги Юристлар малакасини ошириш
маркази
Диссертация
ҳимояси
Тошкент
давлат
юридик
университети
ҳузуридаги
DSc.27.06.2017.Yu.22.01 рақамли Илмий кенгашнинг 2017 йил 26 декабрь соат 15:00 даги
мажлисида бўлиб ўтади. (Манзил: 100047, Тошкент ш., Сайилгоҳ кўчаси, 35. Тел.: (99871) 233-66-36;
факс: (998971) 233-37-48; e-mail: info@tsul.uz).
Диссертация билан Тошкент давлат юридик университети Ахборот-ресурс марказида
танишиш мумкин (836 рақами билан рўйхатга олинган). (Манзил: 100047, Тошкент ш., А.Темур
кўчаси, 13. Тел.: (99871) 233-66-36).
Диссертация автореферати 2017 йил 11 декабрда тарқатилди.
(2017 йил 11 декабрдаги 4 - рақамли реестр баённомаси).
З.Н. Эсанова
Илмий даражалар берувчи илмий кенгаш
раиси,
юридик
фанлар
доктори,
профессор
Н.С. Салаев
Илмий даражалар берувчи илмий кенгаш
котиби, юридик фанлар номзоди, доцент
Г.З. Тулаганова
Илмий даражалар берувчи илмий кенгаш
қошидаги илмий семинар раиси, юридик
фанлар доктори, профессор
5
КИРИШ (Докторлик диссертацияси аннотацияси)
Диссертация мавзусининг долзарблиги ва зарурати.
Дунёда
кибержиноятчиликнинг тобора хавфли тусиб олиб, кунига 200 мингдан ортиқ
содир этилаётганлиги, мазкур жиноятлар оқибатида жисмоний ва юридик
шахсларга 500 млрд.га яқин мулкий зарар етказилаётганлиги
1
, 2016 йилда
Juniper Research томонидан ўтказилган тадқиқотда, 2019 йилга келиб,
компьютер жиноятчилигидан етказиладиган зарар 2,1 трлн долл. ортиб
кетиши мумкинлиги, ҳар ойда содир этилаётган жиноятлар 10-15% га ортиб
бораётганлиги
2
, халқаро миқёсда ушбу жиноятларга қарши курашишнинг
долзарблигидан далолат беради. Ижтимоий муносабатларнинг кескин
ривожланиши ўзгалар мулкини талон-торож қилиш билан боғлиқ жиноятлар
шакл ва турларининг кенгайишига сабаб бўлмоқда. Жумладан, бугунги кунда
компьютер техникасининг такомиллаштирилиши, ўз навбатида, унинг
имкониятларни кенгайтириб, у билан боғлиқ ҳолда содир этиладиган
жиноятлар, хусусан ўзгалар мулкини компьютер воситаларидан фойдаланиб
талон-торож қилиш ҳолатлари кўпайиши, уларнинг ижтимоий хавфлилиги
даражасининг ошишига сабаб бўлмоқда.
Жаҳонда «Глобал ахборотлаштириш ва компьютерлаштириш асри»да
инсоният ҳаётида оламшумул ихтиролар билан бир қаторда, ахборот
хавфсизлигига таҳдид солаётган ўзгалар мулкини компьютер воситаларидан
фойдаланиб талон-торож қилишнинг жиноят-ҳуқуқий ва криминологик
жиҳатларини аниқлаш, нақд пулсиз ҳисоб-китоб воситаси ҳисобланган банк
пластик карточкаларини қалбакилаштирганлик ёки қалбаки банк пластик
карточкаларини ўтказганлик учун жиноий жавобгарлик белгилаш, ушбу
жиноятлар ҳолати ва динамикасини таҳлил қилиш, ушбу турдаги
жиноятчиликнинг сабаб ва шароитлари, жиноятчи шахсини ўрганиш ва
уларни олдини олиш бўйича таклифларни ишлаб чиқиш муҳим аҳамият касб
этмоқда.
Мустақиллик йилларида Ўзбекистонда олиб борилаётган суд-ҳуқуқ
ислоҳотлари натижасида жамият аъзоларининг қонунларга риоя этишларини
таъминлаш, ҳуқуқни муҳофаза қилувчи органларнинг бу борадаги
масъулиятини ошириш, фуқароларни ташқаридан бўладиган хавф-хатар ва
тазйиқлардан муҳофаза қилиш ҳамда жиноятчиликка қарши кураш соҳасида
муайян даражада муваффақиятга эришилди. Ўзбекистон Республикаси
Президентининг 2017 йил 7 февралдаги ПФ-4947-сонли Қарори билан
тасдиқланган Ҳаракатлар стратегиясининг II. Қонун устуворлигини
таъминлаш ва суд-ҳуқуқ тизимини янада ислоҳ қилишнинг устувор
йўналишларининг иккинчи бандида «жиноятчиликка қарши курашиш ва
ҳуқуқбузарликларнинг
олдини
олиш
борасидаги
фаолиятни
мувофиқлаштиришнинг самарадорлигини ошириш»
3
устувор вазифа
1
Warren G. Kruse, Jay G. Heiser (2002).Computer forensics: incident response essentials. Addison-Wesley.p.392.
2
Steve Morgan (January 17, 2016). «Cyber Crime Costs Projected To Reach $2 Trillion by 2019». Forbes.
Retrieved September 22.2016.
3
Ўзбекистон Республикаси Президентининг Ўзбекистон Республикасини янада ривожлантириш бўйича
6
сифатида белгиланганлиги ушбу йўналишдаги ислоҳотларни жадал давом
эттириш давр талаби эканлигини кўрсатмоқда.
Мамлакатимизда компьютер техникаси воситасидан фойдаланиб
ўзгалар мулкини ўзлаштириш ёки растрата йўли билан талон-торож қилиш
(ЖК167-м.3-қ.«г» б.) 2010-2016 йилларда 10.5% га; ушбу воситалардан
фойдаланиб содир этилган фирибгарлик (ЖК168-м.2-қ. «в» б.) 20,6% га,
компьютер тизимига рухсатсиз кириб, содир этилган ўғрилик (ЖК169-м.3-
қ.«б» б.) 16% га ошганлиги, мазкур қилмишларнинг аксарияти латент бўлиб
қолаётганлиги боис, юридик ва жисмоний шахсларга етказилаётган жуда кўп
миқдордаги зарар қопланмаётганлиги, шахсларнинг бузилган мулкий
ҳуқуқларини тиклашнинг иложи бўлмаётганлиги ушбу жиноятлар учун
жиноий жавобгарликни янада такомиллаштириш зарурати мавжудлигини
кўрсатмоқда.
Ўзбекистон
Республикасининг
«Жиноят
кодекси»
(1994),
«Ҳуқуқбузарликлар профилактикаси тўғрисида»ги (2014), «Ички ишлар
органлари тўғрисида»ги (2016) қонунлари, Ўзбекистон Республикаси
Президентининг «Ҳуқуқбузарликлар профилактикаси ва жиноятчиликка
қарши курашиш тизимини янада такомиллаштириш чора-тадбирлари
тўғрисида»ги қарори (2017), Ўзбекистон Республикаси Президентининг
«Ўзбекистон Республикасини янада ривожлантириш бўйича Ҳаракатлар
стратегияси тўғрисида»ги Фармони (2017) ва мавзуга оид бошқа қонун
ҳужжатларида белгиланган вазифаларни амалга оширишга ушбу диссертация
тадқиқоти муайян даражада хизмат қилади.
Тадқиқотнинг республика фан ва технологиялари ривожланиши-
нинг асосий устувор йўналишларига боғлиқлиги.
Мазкур диссертация
республика фан ва технологиялар ривожлантиришининг I. «Демократик ва
ҳуқуқий жамиятни маънавий-ахлоқий ва маданий ривожлантириш, инновацион
иқтисодиётни шакллантириш» устувор йўналишига мувофиқ бажарилган.
Муаммонинг ўрганилганлик даражаси.
Ўзгалар мулкини компьютер
воситаларидан фойдаланиб талон-торож қилганлик учун жавобгарликнинг
айрим масалалари мамлакатимиз олимларидан -
А.П.Аллаберганов,
П.Бакунов,
Ш.Ё.Абдуқодиров,
Р.Кабулов,
У.М.Мирзаев,
ахборот
технологияси соҳасидаги жиноятлар, А.К.Расулев ва бошқаларнинг илмий
ишларида муайян доирада кўриб чиқилган.
Хорижий мамлакатларда, компьютер жиноятчилигининг ўзига хос ва у
билан боғлиқ масалаларни назарий жиҳатлари В.А.Дуденко, Т.Л.Тропина,
А.Л.Осипенко, А.С.Егорышев, В.В.Хилюта, Э.Мелик, А.В.Сорокин,
П.Б.Гудков, С.Г.Спирина, Д.С.Уолл, Т.Кроун, С.М.Фарнелл, Д.Мэрфи,
С.Морган, Ф.Барлоу, Д.Хэйтон, Н.Батлей, Хуэй Шень Ву, У.Зибер
1
томонидан ўрганилган.
Бироқ юқорида номлари келтирилган олимларнинг ишлари фақат
умумий талон-торож ёки компьютер соҳасидаги жиноятчиликка бағишланган
Ҳаракатлар стратегияси тўғрисидаги Фармони. Тошкент: – Адолат, 2017. – Б. 13.
1
Мазкур олимлар асарларининг тўлиқ рўйхати диссертациянинг фойдаланилган адабиётлар рўйхатида
берилган.
7
бўлиб, ўзгалар мулкини компьютер воситаларидан фойдаланиб талон-торож
қилганлик учун жавобгарликга комплекс ёндашилмаган. Шу сабабли ушбу
масалани комплекс тадқиқ этиш долзарб ҳисобланади.
Мамлакатимизда
ўзгалар
мулкини
компьютер
воситаларидан
фойдаланиб талон-торож қилганлик учун жавобгарликка оид алоҳида
монографик тадқиқот олиб борилмаган.
Диссертация тадқиқотининг диссертация бажарилаётган олий
таълим муассасасининг илмий-тадқиқот ишлари режалари билан
боғлиқлиги.
Диссертация
мавзуси
Тошкент
давлат
юридик
университетининг илмий-тадқиқот ишлари режасига киритилган ҳамда
«Ўзбекистон Республикаси Жиноят кодекси ва уни қўллаш амалиётини
такомиллаштириш муаммолари», «Глобаллашув шароитида жиноятчиликка
қарши курашни такомиллаштириш муаммолари», «Жазони ижро этишга оид
норматив ҳужжатларни ва жазони ижро этиш тизимини такомиллаштириш
муаммолари» ҳамда «Суд-ҳуқуқ соҳасини ислоҳ қилиш ва жиноят қонунини
либераллаштириш шароитида жазо тизимини ислоҳ қилиш муаммолари»
илмий тадқиқотларининг устувор йўналишлари доирасида амалга
оширилган.
Тадқиқотнинг мақсади
ўзгалар мулкини компьютер воситаларидан
фойдаланиб талон-торож қилганлик учун жавобгарликни такомиллаштириш
ҳамда олдини олиш бўйича таклиф ва тавсиялар ишлаб чиқишдан иборат.
Тадқиқотнинг
вазифалари
:
ўзгалар мулкини компьютер воситаларидан фойдаланиб талон-торож
қилишнинг жиноят-ҳуқуқий ва криминологик жиҳатларини аниқлаш;
ўзгалар мулкини компьютер воситаларидан фойдаланиб талон-торож
қилишга жиноят-ҳуқуқий тавсиф бериш;
Ўзбекистон Республикаси ЖКга «Ўзгалар мулкини компьютер
воситаларидан фойдаланиб талон-торож қилиш» деб номлананувчи янги
моддани киритиш заруратини асослаш;
Ўзбекистон Республикаси Олий Суди Пленумининг «Ўзгалар мулкини
компьютер воситаларидан фойдаланиб талон-торож қилишга оид жиноят
ишлари бўйича суд амалиёти тўғрисида қарори» лойиҳасини ишлаб чиқиш;
нақд пулсиз ҳисоб-китоб воситаси ҳисобланган банк пластик
карточкаларини
қалбакилаштирганлик
ёки
қалбаки
банк
пластик
карточкаларини ўтказганлик учун ЖКда жиноий жавобгарлик белгилаш;
ўзгалар мулкини компьютер воситаларидан фойдаланиб талон-торож
қилишга умумий тавсиф бериш, ушбу жиноятлар ҳолати ва динамикасини
таҳлил қилиш;
ушбу турдаги жиноятчиликнинг сабаб ва шароитлари, жиноятчи
шахсини ўрганиш ҳамда уларни олдини олиш бўйича таклифларни ишлаб
чиқиш;
ривожланган хорижий мамлакатлар тажрибаси асосида ушбу
жиноятларга қарши курашни такомиллаштириш имкониятларини асослаш;
8
амалдаги қонун ҳужжатларини такомиллаштириш юзасидан аниқ
таклифлар ишлаб чиқиш, қонунни қўллаш амалиётини яхшилаш юзасидан
тавсиялар беришдан иборат.
Тадқиқотнинг объекти
ўзгалар мулкини компьютер воситалари
орқали талон-торож қилишга қарши кураш билан боғлиқ муносабатлар
тизими ҳисобланади.
Тадқиқотнинг предмети
ўзгалар мулкини компьютер воситаларидан
фойдаланиб талон-торож қилганлик учун жавобгарлик белгиланган ҳуқуқий
муносабатларни тартибга солувчи норматив-ҳуқуқий ҳужжатлар, қонунни
қўллаш амалиёти, хорижий мамлакатлар қонунчилиги ва амалиёти ҳамда
юридик фанда мавжуд бўлган концептуал ёндашувлар, илмий-назарий
қарашлар ва ҳуқуқий категориялардан иборат.
Тадқиқотнинг усуллари.
Тадқиқот олиб боришда тарихий, тизимли-
тузилмавий, қиёсий ҳуқуқий, мантиқий, аниқ социологик, илмий манбаларни
комплекс тадқиқ этиш, индукция ва дедукция, статистик маълумотлар
таҳлили каби усуллар қўлланилган.
Тадқиқотнинг илмий янгилиги
қуйидагилардан иборат:
ўзгалар мулкини талон-торож қилиш билан боғлиқ жиноятчилик
сабаблари, шароитлари, жиноятчи шахси ҳамда уларни олдини олишга оид
таклифлар асослантирилган;
компьютер техникаси воситларидан фойдаланиб фирибгарлик содир
этиш деганда, молия, банк муассасалари, фондлар ва шу кабиларда бўлган
мулкни алдов йўли билан компьютер техникаси воситалари ёрдамида
манипуляция қилиш орқали амалга ошириладиган талон-торож тушунилиши
тўғрисидаги таклиф асосланган;
компьютер фирибгарлиги компьютер тизимида ишлов берилдиган,
тегишли ахборот ташувчиларда сақаланадиган ёки маълумотларни узатиш
тармоқлари бўйича бериладиган ахборотни ўзгартириш йўли билан,
компьютер тизимига ёлғон ахборот киритиш йўли билан ҳам содир этилиши
мумкинлиги тўғрисидаги таклиф асосланган;
агар шахс компьютер техникаси ёрдамида қалбаки ҳужжат тайёрлаб,
сўнгра ундан мулкни қўлга киритиш учун фойдаланган бўлса, қилмиш
компьютер фирибгарлилиги сифатида баҳоланиши мумкин эмаслиги
асосланган;
фирибгарлик жинояти анча миқдорда содир этилганда, энг кам ойлик
иш ҳақининг юз бараваридан уч юз бараваригача миқдорда жарима ёки уч
йилгача ахлоқ тузатиш ишлари ёки уч йилдан беш йилгача озодликни чеклаш
ёхуд уч йилдан беш йилгача озодликдан маҳрум қилиш билан жазоланиши
мақсадга мувофиқлиги ҳақидаги таклиф асосланган.
Тадқиқотнинг амалий натижаси
қуйидагилардан иборат:
ўзгалар мулкини компьютер воситаларидан фойдаланиб талон-торож
қилганлик учун ЖКда алоҳида моддада жавобгарлик белгилашга доир
таклиф ишлаб чиқилган;
ушбу турдаги жиноятларни тўғри квалификация қилиш, адолатли жазо
тайинлаш мақсадида ЎР Олий суди Пленимиинг «Ўзгалар мулкини
9
компьютер воситаларидан фойдаланиб талон-торож қилиш билан боғлиқ
жиноят ишлари бўийча суд амалиёти тўғрисида»ги қарорини ишлаб чиқиш
юзасидан таклифлар асослантирилган;
нақд пулсиз ҳисоб-китоб воситаси ҳисобланган пластик карточкаларни
ўтказиш мақсадида қалбакилаштирганлик учун амалдаги ЖКда жавобгарлик
белгилашга оид тавсия асосланган;
мазкур
жиноятларнинг
олдини
олиш
чоралари
тизимини
такомиллаштириш бўйича таклифлар ишлаб чиқилган.
Тадқиқот натижаларининг ишончлилиги.
Тадқиқот натижалари
халқаро ҳуқуқ ва миллий қонун нормалари, ривожланган давлатлар
тажрибаси, қонунни қўллаш амалиёти, социологик тадқиқотларнинг анкета,
интервью ва эксперт баҳолаш шаклларига асосланганлиги, статистик
маълумотларни таҳлил қилиш натижалари умумлаштирилиб, тегишли
ҳужжатлар билан расмийлаштирилган. Хулоса, таклиф ва тавсиялар
апробациядан ўтказилиб, уларнинг натижалари етакчи миллий ва хорижий
нашрларда эълон қилинган. Олинган натижалар ваколатли тузилмалар
томонидан тасдиқланган ва амалиётга жорий қилинган.
Тадқиқот натижаларининг илмий ва амалий аҳамияти.
Ушбу
тадқиқот ўзгалар мулкини компьютер воситаларидан фойдаланиб талон
-торож қилганлик учун жавобгарлик ва олдини олишнинг назарий
асосларини ривожлантиришга, жиноят қонунини қўллаш амалиётини
такомиллаштиришга хизмат қилади.
Диссертацияда баён этилган қоидалар, чиқарилган хулосалар, ишлаб
чиқилган таклиф ва тавсиялардан ушбу муаммога доир илмий тадқиқотлар
ўтказишда,
амалдаги
жиноят
қонунчилигини
такомиллаштиришда,
Ўзбекистон Республикаси Олий суди Пленумининг тегишли қарорларини
тайёрлашда, Ички ишлар ва прокуратура органлари фаолиятида, шунингдек,
жиноят ҳуқуқи, криминология модулларини ишлаб чиқиш ва уларни
юриспруденцияга ихтисослашган олий ва ўрта махсус таълим муассасалари
ўқув жараёнида, ўрганилган муаммога оид ўқув адабиётларини тайёрлашда
фойдаланилиши мумкин.
Тадқиқот натижасида ишлаб чиқилган амалий таклиф ва тавсияларнинг
аҳамияти қонун ижодкорлиги, ҳуқуқни муҳофаза қилувчи органлар ва судлар
фаолиятида, шунингдек, ҳуқуқбузарликлар профилактикаси субъектларининг
фаолиятини яхшилашда, юридик таълим муассасаларининг ўқув жараёнида
фойдаланилишда намоён бўлади.
Тадқиқот натижаларининг жорий қилиниши.
Ўзгалар мулкини
компьютер воситаларидан фойдаланиб талон-торож қилганлик учун
жавобгарликка бағишланган натижалари асосида:
ўзгалар мулкини компьютер воситаларидан фойдаланиб талон-торож
қилиш билан боғлиқ жиноятчилик сабаблари, шароитлари, жиноятчи шахси
ҳамда уларни олдини олишга оид таклифлар Ўзбекистон Республикаси Ички
ишлар тизимига тегишли ҳужатлар асосида жорий этилган (2017 йил 01
декабрдаги 7-сонли маълумотномаси). Ушбу таклифларнинг қабул
қилинганлиги ўзгалар мулкини талон-тарож қилиш билан боғлиқ
10
жиноятчиликни олдини олишга кўмаклашади;
компьютер техникаси воситаларидан фойдаланиб фирибгарлик содир
этиш деганда, молия, банк муассасалари, фондлар ва шу кабиларда бўлган
мулкни алдов йўли билан компьютер техникаси воситалари ёрдамида
манипуляция қилиш орқали амалга ошириладиган талон-торож тушунилиши
тўғрисидаги таклифлар Ўзбекистон Республикаси Олий суди Пленумининг
2017 йил 11 октябрдаги 35 сонли янги таҳрирда қабул қилинган
«Фирибгарликка оид ишлар бўйича суд амалиёти тўғрисида»ги қарорида
фойдаланилган (Ўзбекистон Республикаси Олий судининг 2017 йил 04
декабрдаги ПЛ-78-17 сон маълумотномаси). Ушбу таклифларнинг қабул
қилинганлиги компьютер техникаси воситаларидан фойдаланиб фирибгарлик
содир этишни тўғри ва бир хилда тушунишга кўмаклашади;
компьютер фирибгарлиги компьютер тизимида ишлов берилдиган,
тегишли ахборот ташувчиларда сақланадиган ёки маълумотларни узатиш
тармоқлари бўйича бериладиган ахборотни ўзгартириш йўли билан,
компьютер тизимига ёлғон ахборот киритиш йўли билан ҳам содир этилиши
мумкинлиги тўғрисидаги тўғрисидаги таклифлар Ўзбекистон Республикаси
Олий суди Пленумининг 2017 йил 11 октябрдаги 35 сонли янги таҳрирда
қабул қилинган «Фирибгарликка оид ишлар бўйича суд амалиёти
тўғрисида»ги қарорида фойдаланилган (Ўзбекистон Республикаси Олий
судининг 2017 йил 04 декабрдаги ПЛ-78-17 сон маълумотномаси). Ушбу
таклифларнинг қабул қилинганлиги компьютер техникаси воситаларидан
фойдаланиб фирибгарлик содир этиш усулларини аниқлашга хизмат қилади;
агар шахс компьютер техникаси ёрдамида қалбаки ҳужжат тайёрлаб,
сўнгра ундан мулкни қўлга киритиш учун фойдаланган бўлса, қилмиш
компьютер фирибгарлилиги сифатида баҳоланиши мумкин эмаслиги
тўғрисидаги таклифлар Ўзбекистон Республикаси Олий суди Пленумининг
2017 йил 11 октябрдаги 35-сонли янги таҳрирда қабул қилинган
«Фирибгарликка оид ишлар бўйича суд амалиёти тўғрисида»ги қарорининг
20 бандида фойдаланилган (Ўзбекистон Республикаси Олий судининг 2017
йил 04 декабрдаги ПЛ-78-17 сон маълумотномаси). Ушбу таклифларнинг
қабул қилинганлиги қонунларни амалиётда қўллаш кўникмаларига ижобий
таъсир кўрсатади, содир этилган қилмишларни тўғри квалификация қилишга
кўмаклашади;
фирибгарлик жинояти анча миқдорда содир этилганда, энг кам ойлик
иш ҳақининг юз бараваридан уч юз бараваригача миқдорда жарима ёки уч
йилгача ахлоқ тузатиш ишлари ёки уч йилдан беш йилгача озодликни чеклаш
ёхуд уч йилдан беш йилгача озодликдан маҳрум қилиш билан жазоланиши
мақсадга мувофиқлиги ҳақидаги таклифлар Ўзбекистон Республикаси
жиноят кодекси 168 моддасига киритилган (Ўзбекистон Республикаси Олий
Мажлиси Сенатининг (2017 йил 26 июлдаги 04/780-сон маълумотномаси).
Ушбу таклифлар мазкур жиноятларни содир этган шахсларга адолатли жазо
тайинланишига хизмат қилади.
Тадқиқот
натижаларининг
апробацияси.
Мазкур
тадқиқот
натижалари 10 та илмий анжуманда, жумладан, 2 та халқаро, 7 та Республика
11
илмий-амалий анжуманларида муҳокамадан ўтказилган.
Тадқиқот натижаларининг эълон қилинганлиги.
Диссертация
мавзуси бўйича жами 23 та илмий иш, жумладан, 1 та монография,
13 та илмий мақола (1 таси хорижий нашрларда) чоп этилган.
Диссертациянинг тузилиши ва ҳажми.
Диссертация таркиби кириш,
учта боб, хулоса, фойдаланилган адабиётлар рўйхати ва иловадан иборат.
Диссертациянинг ҳажми 156 бетни ташкил этган.
ДИССЕРТАЦИЯНИНГ АСОСИЙ МАЗМУНИ
Диссертациянинг
кириши
(докторлик диссертацияси аннотацияси)да
тадқиқот мавзусининг долзарблиги ва зарурати, тадқиқотнинг республика
фан ва технологиялари ривожланишининг асосий устувор йўналишларига
боғлиқлиги, тадқиқот мавзусига оид хорижий илмий-тадқиқотлар шарҳи,
тадқиқ этилаётган муаммонинг ўрганилганлик даражаси, диссертация
мавзусининг диссертация бажарилаётган олий таълим муассасасининг
илмий-тадқиқот ишлари билан боғлиқлиги, тадқиқотнинг мақсад ва
вазифалари, объекти ва предмети, усуллари, тадқиқотнинг илмий янгилиги ва
амалий натижаси, тадқиқот натижаларининг ишончлилиги, илмий ва амалий
аҳамияти, уларнинг жорий қилинганлиги, тадқиқот натижаларининг
апробацияси, натижаларнинг эълон қилинганлиги ва диссертациянинг ҳажми
ва тузилиши ёритиб берилган.
Диссертациянинг
«Ўзгалар мулкини компьютер воситаларидан
фойдаланиб талон-торож қилишнинг умумий тавсифи»
деб номланган
биринчи бобида ўзгалар мулкини компьютер воситаларидан фойдаланиб
талон-торож қилиш жиноятларининг тушунчаси ва ижтимоий хавфлилиги;
хорижий мамлакатларда ўзгалар мулкини компьютер воситаларидан
фойдаланиб талон-торож қилганлик учун жавобгарлик масалалари таҳлил
қилинган.
Мазкур бобда, компьютер жиноятчилиги, ўзгалар мулкини талон
-торож қилиш, ўзгалар мулкини компьютер воситаларидан фойдаланиб
талон-торож қилиш тушунчалари, олимларнинг фикрлари атрофлича таҳлил
қилинган ва муаллифнинг нуқтаи назари асослаб берилган. Жумладан,
тадқиқотда талон-торож қилишнинг қуйидаги белгилари ажратилган:
1) талон-торож ўзганинг мол-мулкига ёки мулкий ҳуқуқларига нисбатан
амалга оширилади; 2) ўзганинг мол-мулкини ғайриқонуний олиб қўйилади ва
(ёки) айбдор ёки бошқа шахсларнинг мулкига айлантирилади; 3) талон-торож
қонунга хилоф равишда амалга оширилади; 4) мол-мулк текинга олиб
қўйилади; 5) қилмиш натижасида мулкдорга ёки мазкур мол-мулкнинг бошқа
эгасига мулкий зарар етказилади; 6) талон-торож қасддан, ғараз мақсадда
содир этилади.
Ишда компьютер технологияларидан фойдаланиб содир этилган талон
-торожнинг қуйидаги ўзига хос жиҳатлари ажратиб кўрсатилган:
биринчидан,
ўзгалар мулкини компьютер воситаларидан фойдаланиб
талон-торож қилишда жиноятнинг предмети асосан электрон кўринишдаги
12
пул маблағи (нақд бўлмаган пул)да ва ушбу нақд бўлмаган пул
маблағларининг алоҳида маълумот кўринишида ҳисоб рақамларда ёки нақд
пулсиз ҳисоб-китоб воситаси ҳисобланган пластик карточкаларда эканлиги;
иккинчидан,
ўзгалар мулкини компьютер воситаларидан фойдаланиб
талон-торож қилиш бошқа талон-торож жиноятларидан қуйидаги содир этиш
усулларига кўра фарқланади: а) жиноят предметига тажовуз қилишнинг
ўзига хослиги (ашёвийлик белгисига эга бўлмаган ахборот кўринишидаги
мулкка компьютер воситаси орқали ишлатиш мумкин бўлган қуроллар
(компьютер дастур)ларидан фойдаланган ҳолда зарар етказиш); б) жиноят
содир этиш усулини аниқлаш гумон қилинаётганни қидириш мумкин бўлган
шахслар доирасини аниқлаш имконини бериши; в) жиноят айнан қандай
восита ва ускуналардан фойдаланиб амалга оширилганлигини кўрсатиши; г)
жиноят изи (виртуал из)ни топиш ва муҳим бўлган бошқа ҳолатларни
аниқлашга хизмат қилади; д) жиноят процесси субъектларини чалғитиш ёки
боши берк кўчага киритишга ҳаракат қилинаётганлиги эҳтимоли аниқланади;
учинчидан,
жиноят виртуал кибермуҳитда содир этилиши боис,
айбдорларнинг кўп ҳолларда маълум вақтгача аниқланмаслиги ёки
жиноятнинг латентлик даражасини юқорилиги;
тўртинчидан,
ҳуқуққа хилоф ҳаракатни муайян масофадан содир эта
олиш имконияти мавжудлиги, жиноят содир этишнинг тезкорлиги ва бунда
ўз шахсини яшириш имконияти мавжудлиги, шунингдек, жабрланувчига
етказилган зарар миқдорининг жуда кўплиги;
бешинчидан,
жиноятларни замонавий ахборот технологиялари
соҳасидаги махсус билимлардан фойдаланмасдан очиш ва фош қилишнинг
имкони йўқлиги;
олтинчидан,
жиноятнинг жабрланувчиси ҳар қандай шахс эмас, банк
ёки кредит муассасалари; банкда ўз ҳисоб рақамига эга бўлган жисмоний ва
юридик шахслар ҳисобланади.
Муаллиф ўзгалар мулкини компьютер воситаларидан фойдаланиб
талон-торож қилиш билан боғлиқ бўлган қилмишларни тўғри квалификация
қилиш учун жавобгарлик белгиланган ЖК нормаларини қўллашда бироз
қийинчиликлар мавжудлигини таъкидлайди. Бу, биринчидан, ЖКда
жавобгарликнинг битта моддада эмас, балки умумий талон-торож учун
жавобгарлик белгиланган моддалар (алоҳида бандлар сифатида) назарда
тутилганлиги; иккинчидан, ЖКга киритилган ахборот технологиялари
соҳасида деб номланувчи янги бобда ҳам ушбу масаланинг ечилмаганлиги;
учинчидан, ўзгалар мулкини компьютер воситаларидан фойдаланиб талон
-торож қилиш жиноят таркибининг ўзига хослиги (унинг умумий талон
-торождан ҳам, ахборот технологиялари соҳасидаги жиноятлардан ҳам
фарқланиши); тўртинчидан, бугунги кунда суд-тергов амалиётида ўзгалар
мулкини компьютер воситаларидан фойдаланиб талон-торож қилиш
ҳолатларининг
кўпайиб
бораётганлиги;
бешинчидан,
Ўзбекистон
Республикаси Олий суди Пленумининг ўзгалар мулкини компьютер
воситаларидан фойдаланиб ўзлаштириш ёки растрата қилиш, фирибгарлик
ёхуд ўғрилик йўли билан талон-торож қилиш жиноятлари бўйича алоҳида
13
қарорининг мавжуж эмаслиги; олтинчидан, амалдаги ЖКда ўзгалар мулкини
компьютер воситаларидан фойдаланиб талон-торож қилишнинг етказилган
зарар миқдоридан қатъий назар, жавобгарликни оғирлаштирувчи ҳолат
сифатида назарда тутилганлиги билан изоҳлайди.
Юқоридагиларга асосланиб, тадқиқотда Ўзбекистон Республикаси
ЖКга ўзгалар мулкини компьютер воситаларидан фойдаланиб талон-торож
қилганлик учун жавобгарлик белгиловчи алоҳида модда киритилиши
зарурати асосланган. Муаллиф ўз таклифини:
биринчидан,
ўзгалар мулкини
компьютер воситаларидан фойдаланиб талон-торож қилиш ҳозирда жаҳон
миқёсида шиддат билан ортиб бораётган ўта хавфли трансмиллий жиноят
эканлиги;
иккинчидан,
мазкур жиноятнинг кўпинча расмий статистик
маълумотларда акс эттирилмаётганлиги (латентлик даражаси юқорилиги)
боис, қарши курашни кучайтириш;
учинчидан,
ушбу жиноятнинг талон
-торож жиноятларидан бир қатор хусусиятлари билан фарқланалиши
туфайли, уни тўғри квалификация қилиш учун алоҳида моддада жавобгарлик
белгилаш мақсадга мувофиқлигини асослайди.
Мазкур бобда хорижий мамлакатлар жиноят қонунларининг таҳлили
асосида компьютер жиноятлари қуйидаги гуруҳларга ажратилган:
1) компьютер техникаси ва маълумот ташувчи воситаларни ноқонуний
равишда эгаллаш, олиб қўйиш, йўқ қилиш ёки шикаст етказиш; 2) компьютер
ахборотидан ноқонуний фойдаланиш, модификациялаштириш, вирус
дастурларини ишлаб чиқиш, фойдаланиш ёки тарқатиш бунда компьютер
ахбороти жиноий тажовуз объекти ҳисобланади; 3) компьютер техникасидан
жиноят содир этиш қуроли ёки воситаси сифатида фойдаланиб, компьютер
тизимидаги ахборотни модификация қилиш орқали ўзганинг мулкига эгалик
қилишга қаратилган жиноятлар.
Диссертант Ўзгалар мулкини компьютер воситаси орқали талон-торож
жиноятлари учун жавобгарлик белгиланган хорижий мамлакатлар
қонунчилигини ўрганиб, уларни шартли равишда қуйидаги гуруҳларга
ажратган: 1) мулкка қарши жиноятлар тўғрисидаги ҳуқуқий нормалар кенг
талқин қилинган ва компьютер воситаларидан фойдаланиб содир этиладиган
талон-торожлар қонун аналогияси бўйича квалификация қилинадиган
давлатлар; 2) компьютер талон-торожликлари оғирлаштирувчи ёки
енгиллаштирувчи ҳолат сифатида мулкка қарши жиноятлар билан
квалификация қилинадиган давлатлар; 3) мулкка қарши жиноятлар учун
махсус қонунларда жавобгарлик белгиланган давлатлар; 4)
компьютер
ёрдамида талон-торож содир этиш учун жиноят қонунида алоҳида модда
мавжуд давлатлар.
Ишда хорижий мамлакатлар тажрибасидан келиб чиқиб, Ўзбекистон
Республикаси ЖКда «Компьютер техникаси воситасидан фойдаланиб ўзгалар
мулкини талон-торож қилиш» деб номланган янги модда билан
тўлдирилиши, шу муносабат билан ЖК 167-моддаси 3-қисми «г» банди, 168-
моддаси 2-қисми «в» банди ҳамда 169-моддаси 3-қисми «б» банди
чиқарилиши, шунингдек ЖК 139, 159, 162, 247, 251, 251
1
, 252, 271, 273, 278
2
-
моддаларини
такомиллаштириш
бўйича
асосланган
таклифлар
14
асослантирилган.
Диссертациянинг «
Ўзгалар мулкини компьютер воситаларидан
фойдаланиб талон-торож қилиш жиноятларининг юридик таҳлили»
деб
номланган иккинчи бобида ўзгалар мулкини компьютер воситаларидан
фойдаланиб талон-торож қилишнинг объектив ва субъектив белгилари;
компьютер воситаларидан фойдаланиб содир этилган талон-торожни
квалификация қилиш масалалари ўрганилган.
Мазкур бобда жиноятнинг объекти, объектив томони, субъекти ва
субъектив томони ёритилган. Бунда ўзгалар мулкини компьютер
воситаларидан фойдаланиб талон-торож қилишда жиноят предмети сифатида
қабул қилинган компьютер ахбороти кўринишидаги нақд бўлмаган пулнинг
қуйидаги ўзига хос белгилари: 1) жиноят предмети сифатидаги компьютер
ахборотининг мулк ҳисобланиши; 2) жиноий тажовузга учраган ахборот -
талон-торож жинояти предмети сифатида ашёвийлик (жисмоний шаклга
эгалик) белгисига эга эмаслиги; 3) жиноятчи таъсир қиладиган компьютер
ахбороти бир қатор бошқа қонунлар («Ахборотлаштириш тўғрисида»ги,
«Электрон ҳисоблаш машиналари учун яратилган дастурлар ва маълумотлар
базаларининг ҳуқуқий ҳимояси тўғрисида»ги, «Телекоммуникациялар
тўғрисида»ги, «Электрон тўловлар тўғрисида»ги ва ҳ.к) билан ҳам ҳимоя
қилиниши; 4) ушбу ахборотларнинг ахборот ташувчи қурилмаларда (пластик
карточка)да, компьютер тизими ёки тармоғида сақланиши кабиларга
ажратилган.
Хорижий мамлакатлар тажрибасини тадқиқ этиш асосида, ЖКнинг ХII
боби 176-моддасида қалбаки банк пластик карточкаларини тайёрлаганлик
учун жавобгарлик белгилаш ҳамда модда номи ва 1-қисми диспозициясини
қуйидаги таҳрирда бериш таклиф этилган:
«176-модда. Қалбаки пул, акциз маркаси, қимматли қоғозлар ёки
пластик карточкани ясаш, уларни ўтказиш
Ўтказиш мақсадида қалбаки банк билетлари (банкнотлар), металл
тангалар, акциз маркалар, шунингдек, қимматли қоғозлар ёхуд чет эл
валютаси ёки чет эл валютасидаги қимматли қоғозлар ёхуд пластик
карточкани ясаш ёки уларни ўтказиш».
Мазкур диспозицияга кўра, айбдор ўтказиш мақсадида қалбаки банк
пластик карточкасини тайёрлаган вақтдан бошлаб унинг қилмиши тамом
бўлган жиноят сифатида эътироф этилади. Агар айбдорнинг ушбу
қилмишида бошқа бир жиноят (масалан: ҳужжатларни сохталаштириш,
мансаб ваколатини суиистеъмол қилиш) аломатлари бўлса унинг ҳаракатлари
ушбу қилмишлар учун жавобгарликни назарда тутувчи моддалар билан
квалификация қилинади.
Диссертацияда биринчи бор компьютер фирибгарлигидаги алдашнинг
қуйидаги ўзига хос хусусиятлари: 1) компьютер воситаси орқали
жабрланувчига ёлғон маълумотни етказиш (масалан: лотерияда ғолиб
бўлганлигини таъкидлаб ютуқни олиш учун маълум суммани айтилган
манзилга жўнатиш ёки яширин қаллиқ ўйини ва ҳ.к) компьютер
фирибгарлиги таркибини ташкил қилмаслиги; 2) компьютер, фирибгарликни
15
амалга ошириш воситаси сифатида жиноятни бевосита содир этишга ёрдам
бериши лозимлиги (яъни компьютер ахбороти тизимида сақланаётган
маълумотларни модификация қилиш (ўзгартириш) орқали алдовни амалга
оширилиши тушунилади); 3) компьютер ахборотининг модификацияси
натижасида жиноят предметини мол-мулк эгаси ёки мол-мулк ишониб
топширилган шахснинг ўзи уни фирибгарга ихтиёрий равишда бериши каби
белгиларнинг бир вақтда мавжуд бўлиши лозимлиги исботланган.
Ишда
нафақат
ўғрилик,
фирибгарлик,
ўзлаштириш
ва растрата, балки талончилик ҳам компьютер воситасидан фойдаланиб
содир этилиши мумкинлигини асослаб берилган ҳамда унга таъриф берилган.
Яъни, ўзгалар мулкини компьютер воситаларидан фойдаланиб талончилик
йўли билан талон-торож қилиш деб, компьютер воситаси орқали очиқдан
-очиқ, қасддан компьютер ахбороти тизимига қонунга хилоф равишда ҳужум
қилган ҳолда, ундаги маълумотларни модификация қилиш орқали ўзганинг
компьютер ахбороти кўринишидаги мулкини қайтариб бермаслик, мулкдорга
мулкий зарар етказиш мақсадида, ғараз ният билан ўрнини қопламасдан,
текинга эгалланишига айтилади.
Муаллиф томнидан ўзгалар мулкини компьютер воситаларидан
фойдаланиб талон-торож қилиш жиноятлари объектив томондан қуйидагича
содир этилиши аниқланган: а) ўзгалар мулкини компьютер воситаларидан
фойдаланиб ўзлаштириш ёки растрата йўли билан талон-торож қилишда
айбдор мулк тақдирини белгиловчи маълумотлар базасига қонуний равишда
киради ва ушбу мулк тақдирини белгиловчи маълумотларни модификация
қилиш орқали нақд бўлмаган пул маблағини ноқонуний равишда
ўзлаштиради ёки растрата қилади; б) ўзгалар мулкини компьютер
воситаларидан фойдаланиб фирибгарлик йўли билан талон-торож қилишда
шахс компьютер тизимидаги мавжуд маълумотлар базасига ноқонуний
кириб, била туриб ушбу маълумотлар базасига ёлғон маълумотларни
киритиш орқали жабрланувчини алдаб ёхуд ишончини суиистеъмол қилиб,
мулкни ёки мулкка бўлган ҳуқуқни эгаллайди; в) ўзгалар мулкини
компьютер воситаларидан фойдаланиб ўғрилик йўли билан талон-торож
қилишда шахс ахборот тизими фаолиятига қонунга хилоф равишда кириб,
ахборот хавфсизлиги тизимини бузиб, ахборот тизимида сақланаётган
маълумотларни модификация қилиш орқали, ўзганинг мол-мулкини
яширинча эгаллаб олади; г) ўзгалар мулкини компьютер воситаларидан
фойдаланиб талончилик йўли билан талон-торож қилишда эса, жиноятчи ўз
хатти-ҳаракатларидан бошқаларнинг хабардорлигини била туриб, ахборот
тизими фаолиятига қонунга хилоф равишда ҳужум қилиб, хавфсизлик
тизимини бузиб кириб, ахборот тизимида сақланаётган маълумотларни
модификация қилиш орқали ўзганинг мол-мулкини очиқдан-очиқ эгаллаб
олади.
Ўзгалар мулкини компьютер воситаларидан фойдаланиб ўзлаштириш
ёки растара йўли билан талон-торож қилишда айбдор компьютер ахбороти
тизимидан қонуний фойдаланган ҳолда қасддан ҳаракат қилади. Ушбу
ҳолатда қасднинг тафаккурий ҳолати сифатида айбдор ўзи содир этаётган
16
қилмишининг ижтимоий хавфли хусусиятини англаши қуйидагиларда
намоён бўлади: биринчидан, айбдор ўзганинг мулкини қонунга хилоф
равишда эгаллаётганлигини англайди; иккинчидан, мулкни мулкдорнинг
эгалигидан ўрнини қопламасдан эгаллаш учун ўзида ҳақиқатда ёки фараз
этилган ҳуқуқларининг ҳам мавжуд эмаслигини англайди; учинчидан, талон-
торож қилинаётган мулкка нисбатан ўзининг махсус ваколатлари мавжуд
эканлигини (айбдор ўзи талон-торож қилаётган мулкни унинг ўзига ишониб
топширилганлигини ёки ихтиёрида турганлигини) билади; тўртинчидан,
ушбу қилмиш оқибатида мулкдорга моддий зарар етказишини англайди.
Яъни, ушбу вазиятда айбдор компьютер ахбороти (нақд бўлмаган пул)
кўринишидаги мулкка нисбатан маълум бир ҳуқуқларга, яъни хизмат
вазифаси туфайли мулк юзасидан маълум бир ҳаракатларни амалга ошириш
ваколатига эга бўлсада, у ўзгалар мулкини ўзининг ғараз мақсадлари йўлида
тасарруф этишга ҳаққи йўқлигини аниқ билади.
Компьютер воситасидан фойдаланиб талон-торож қилиш ЖК 167-
моддаси (ўзлаштириш ёки растрата йўли билан талон-торож қилиш) 3-қисм
«г» бандида «компьютер техникаси воситаларидан фойдаланиб содир
этилган бўлса», 168-моддаси (фирибгарлик) 2-қисми «в» бандида
«компьютер техникаси воситаларидан фойдаланиб содир этилган бўлса»,
169-моддаси (ўғрилик) 3-қисми «б» бандида «компьютер тизимига рухсатсиз
кириб» деган шаклда тарқоқ ҳолда берилган. Айни дамда ўзгалар мулкини
компьютер воситаларидан фойдаланиб талон-торож қилиш жиноят таркиби
(жиноят объекти, объектив томони) нуқтаи назаридан ўзига хос хусусиятлари
билан тавсифланишини инобатга олиб, мазкур жиноий қилмишларни ягона
моддага бирлаштириш ва ушбу моддада жавобгарлик белгиланиши мақсадга
мувофиқдир. Яъни «169
1
-модда. Компьютер техникаси воситасидан
фойдаланиб ўзгалар мулкини талон-торож қилиш
Компьютер
тизимида
сақланаётган, қайта
ишланаётган ёки
узатилаётган ахборотни модификация қилиш (ўзгартириш, унга шикаст
етказиш, уни ўчириш ёхуд била туриб ёлғон маълумотлар киритиш) орқали
ўзгалар мулкини талон-торож қилиш ёки унга бўлган ҳуқуқни қўлга
киритиш, –
энг кам ойлик иш ҳақининг юз бараваридан уч юз бараваригача
миқдорда жарима ёки икки йилгача ахлоқ тузатиш ишлари ёки уч юз олтмиш
соатгача мажбурий жамоат ишлари ёхуд уч йилгача озодликдан маҳрум
қилиш билан жазоланади.
Ўша ҳаракатлар:
а) бир гуруҳ шахслар томонидан олдиндан тил бириктириб;
б) такроран ёки хавфли рецидевист томонидан;
в) хизмат мавқеидан фойдаланиб;
г) кўп миқдорда содир этилган бўлса, –
энг кам ойлик иш ҳақининг уч юз бараваридан тўрт юз бараваригача
миқдорда жарима ёки уч йилгача ахлоқ тузатиш ишлари ёхуд уч йилдан беш
йилгача озодликни чеклаш ёхуд уч йилдан беш йилгача озодликдан маҳрум
қилиш билан жазоланади.
17
Ўша ҳаракатлар:
а) уюшган гуруҳ томонидан ёки унинг манфаатларини кўзлаб;
б) ўта хавфли рецидивист томонидан;
в) жуда кўп миқдорда содир этилган бўлса, –
энг кам ойлик иш ҳақининг тўрт юз бараваридан олти юз бараваригача
миқдорда жарима ёки беш йилдан ўн йилгача озодликдан маҳрум қилиш
билан жазоланади.
Етказилган моддий зарарнинг ўрни қопланган тақдирда озодликни
чеклаш ва озодликдан маҳрум қилиш тариқасидаги жазо қўлланилмайди».
Қатор мамлакатлар, жумладан Беларусь Республикаси ҳамда МДҲ
давлатларининг
наъмунавий
ЖКда
ўзгалар
мулкини
компьютер
воситаларидан фойдаланиб талон-торож қилиш алоҳида жиноят тури
сифатида мустаҳкамланганлиги тадқиқотнинг таклифи ўринли эканлигидан
далолат беради.
Диссертациянинг «
Ўзгалар мулкини компьютер воситаларидан
фойдаланиб талон-торож қилиш жиноятларнинг криминологик
тавсифи»
деб номланган учинчи бобида ўзгалар мулкини компьютер
воситаларидан фойдаланиб талон-торож қилиш сабаблари, олдини олиш
чоралари ўрганилган.
Жиноят ишлари таҳлили асосида ўзгалар мулкини компьютер
воситасидан фойдаланиб талон-торож қилишнинг асосий сабаблари ва уларга
имкон берган шарт-шароитлар аниқланган: 1) молиявий операцияларни
амалга
ошириш
жараёнида
бирламчи
бухгалтерия
ҳужжатлари
маълумотларини масофавий узатиш учун алоҳида ишчи станция сифатида
қўлланиладиган компьютерда ишлаш рухсат этилган ходимларнинг
назоратсизлиги;
2) хизмат
кўрсатувчи
ходимлар
ҳаракатларининг
назоратсизлиги. Бу ҳол жиноятчига юқорида кўрсатилган компьютер
техникаси воситаларидан жиноят содир этиш учун восита сифатида
фойдаланиш имконини беради; 3) дастурий таъминотни ҳимоя қилиш
даражасининг пастлиги; 4) ишчи станция ва унинг дастурий таъминотидан
қонунга хилоф равишда (рухсатсиз) фойдаланишдан ҳимоя қилувчи пароллар
тизимининг мукаммал эмаслиги; 5) ташкилотда махфийлик режими ва
тижорат ахборотининг махфийлиги ҳамда унинг хавфсизлиги учун жавоб
берадиган мансабдор шахснинг масъулият ва жавобгарлиги етарли даражада
белгиланмаганлиги; 6) машина ахбороти шаклида мавжуд бўлган қатъий
молиявий ҳисобот ҳужжатларидан фойдаланишига рухсат этилган
ходимларнинг тоифалаштирилмаганлиги.
Қатор олимларнинг фикрича, махсус криминологик профилактика,
жиноятлар содир этилишига имконият яратувчи шарт-шароит ва сабабларни
бартараф этиш ёки нейтраллаштиришга бевосита қаратилган тадбирларни ўз
ичига олади. Диссертант ўрганилаётган жиноятларни олдини олиш
чораларини қуйидаги: 1) ўзгалар мулкини компьютер воситаларидан
фойдаланиб талон-тарожни олдини олишда умумижтимоий чораларига:
иқтисодиётнинг барқарор ўсиши, ишлаб чиқаришнинг ривожланиши,
аҳолининг иш билан бандлигини таъминлаш, иқтисодий самарадорлик ва
18
ижтимоий адолатни таъминлаш, аҳоли маънавиятини мустаҳкамлаш.
2) ўзгалар мулкини компьютер воситаларидан фойдаланиб талон-тарож
қилишни олдини олишнинг махсус чораларига ажратиб ўрганган.
Тадқиқотчи жиноятларни махсус олдини олиш чораларининг қуйидаги
уч асосий гуруҳига:
а) ҳуқуқий чоралар - компьютер жиноятчилигининг олдини олиш
аввало қонун ҳужжатларига компьютер техникаси соҳасидаги ғайриқонуний
қилмишлар учун жиноий жавобгарликни белгиланган нормаларининг
киритилиши;
б) ташкилий-бошқарув чоралари: 1) ахборотнинг чиқиб кетиши, талон
-торож
қилиниши,
йўқотилиши,
бузиб
кўрсатилиши
ва
қалбакилаштирилишининг олдини олиш; 2) ахборотни йўқ қилиб юбориш,
модификациялаштириш, бузиб кўрсатиш, ундан нусха кўчириш, уни тўсиш,
ахборот ресурслари ва тизимларига қонунга хилоф равишда аралашиш
кабиларнинг олдини олиш; 3) электрон ахборотнинг хусусий мулк объекти
сифатида амал қилиши учун ҳуқуқий режимни таъминлаш; 4) давлат сирлари
ва ҳужжатлаштирилган махфий ахборот сирини сақлаш; 5) ахборот
борасидаги жараёнларда ва ахборот тизимлари, технологиялар ва уларни
таъминлаш воситаларини ишлаб чиқиш, ишлаб чиқариш ва қўллашда
субъектларнинг ҳуқуқларини таъминлаш;
в) техник чоралар: 1) компьютер техникаси воситаларидан жиноий
мақсадларда фойдаланишга қарши кураш соҳасида ҳуқуқни муҳофаза қилиш
органлари ва бошқа манфаатдор вазирликларнинг халқаро даражада ўзаро
ҳамкорлиги, юксак технологиялардан жиноий мақсадларда фойдаланишга
қарши кураш соҳасида ахборот айирбошлаш тартибини ишлаб чиқиш;
2) юксак технологиялар соҳасидаги жиноятларни аниқлаш, тўхтатиш ва
тергов қилиш муаммолари бўйича амалиёт ходимлари иштирокида илмий-
амалий конференциялар ўтказиш; 3) юксак технологиялар соҳасидаги
жиноятларни аниқлаш, уларнинг олдини олиш ва очиш бўйича услубий
тавсиялар тайёрлаш; 4) эксперт-криминалистика муассасалари таркибида
юксак технологиялар соҳасида жиноятлар тўғрисидаги ишлар бўйича
экспертизалар ўтказиш учун бўлинмалар тузиш; 5) юксак технологиялар
соҳасида мутахассис кадрларни тайёрлаш дастурларини ишлаб чиқиш;
6) ўзгалар мулкини компьютер воситаларидан фойдаланиб талон-торож
қилиш билан боғлиқ жиноятларнинг алоҳида расмий статистикасини
юритиш; 7) мазкур жиноятлар ва уларнинг оқибатларига доир кўрсатувлар
тайёрлаш ва ОАВларида мунтазам кўрсатиб боришга алоҳида эътибор
берилиши лозимлиги ҳақидаги фикрларини асослантирилган.
ХУЛОСА
«Ўзгалар мулкини компьютер воситаларидан фойдаланиб талон-торож
қилганлик учун жавобгарлик»ка бағишланган тадқиқот натижасида қуйидаги
назарий ва амалий хулосаларга келинди:
1. Талон-торож қуйидаги белгилари ажратилди:
1) талон-торож
19
ўзганинг мол-мулкига ёки мулкий ҳуқуқларига нисбатан амалга оширилади;
2) ўзганинг мол-мулкини ғайриқонуний олиб қўйилади ва (ёки) айбдор ёки
бошқа шахсларнинг мулкига айлантирилади; 3) талон-торож қонунга хилоф
равишда амалга оширилади; 4) мол-мулк текинга олиб қўйилади; 5) қилмиш
натижасида мулкдорга ёки мазкур мол-мулкнинг бошқа эгасига мулкий зарар
етказилади; 6) талон-торож қасддан, ғараз мақсадда содир этилади.
2. Компьютер жиноячилиги
-
жиноят қонуни билан тақиқланган айбли
ижтимоий хавфли қилмишни компьютер воситаларидан фойдаланган ҳолда
компьютер ахбороти тизимида сақланаётган маълумотларни модификация
қилиш орқали содир этиладиган айбли ижтимоий хавфли қилмишдир.
3. Ўзгалар мулкини компьютер воситаларидан фойдаланиб талон-
торож қилганлик учун жавобгарлик белгиланган алоҳида нормани ЖКга
киритиш зарурати қуйидаги омиллар билан изоҳланган:
биринчидан,
ўзгалар мулкини компьютер воситаларидан фойдаланиб
талон-торож қилишнинг ҳозирда жаҳон миқёсида шиддат билан ортиб
бораётган ўта хавфли трансмиллий жиноят эканлиги;
иккинчидан,
мазкур жиноятнинг кўпинча расмий статистик
маълумотларда акс эттирилмаётганлиги (латентлик даражаси юқорилиги)
боис, унга қарши курашни кучайтириш;
учинчидан,
ушбу жиноятнинг талон-торож жиноятларидан бир қатор
хусусиятлари билан фарқланиши туфайли, уни тўғри квалификация қилиш
учун алоҳида моддада жавобгарлик белгилаш мақсадга мувофиқлиги билан
асосланган.
4. Ўзганинг мулкини компьютер воситаларидан фойдаланиб талон
-торож қилиш деганда, компьютер ахбороти тизимида сақланаётган
маълумотларни қонунга хилоф равишда модификация қилиш орқали
қасддан, ғараз мақсадда, текинга, қайтариб бермаслик шарти билан
эгаллашга айтилади.
5. Ўзгалар мулкини компьютер воситаларидан фойдаланиб талон
-торож қилганлик учун жавобгарлик белгиланган хорижий мамлакатларнинг
жиноят қонунчилигини ўрганиш асосида компьютер жиноятлари қуйидаги
гуруҳларга ажратилган:
1) компьютер
техникаси
ва
маълумот
ташувчи
воситаларга
ғайриқонуний равишда эгалик қилиш, уларни олиб қўйиш, йўқ қилиш ёки
шикаст етказиш;
2) компьютер
ахборотидан
ғайриқонуний
фойдаланиш,
модификациялаштириш, вирус дастурларини ишлаб чиқиш, фойдаланиш ёки
тарқатиш (бунда компьютер ахбороти жиноий тажовуз объекти
ҳисобланади);
3) компьютер техникасидан жиноят содир этиш қуроли ёки воситаси
сифатида фойдаланиб, компьютер тизимидаги маълумотларни модификация
қилиш орқали ўзганинг мулки ёки мулкий ҳуқуқларига эгалик қилиш.
6. Жаҳон тажрибаси таҳлили асосида ўзгалар мулкини компьютер
воситаларидан фойдаланиб талон-торож қилганлик учун жавобгарлик:
1) мулкка қарши жиноятларга оид ҳуқуқий нормалар кенг талқин қилинган
20
ва компьютер талон-торожлари қонун аналогияси бўйича квалификация
қилинадиган давлатлар; 2) компьютер талон-торожлари оғирлаштирувчи ёки
енгиллаштирувчи ҳолат сифатида мулкка қарши жиноятларда жавобгарлик
белгиланган моддалар билан квалификация қилинадиган давлатлар;
3) мулкка қарши жиноятлар учун махсус қонунларда жавобгарлик
белгиланган давлатлар; 4) компьютер ёрдамида талон-торож содир этиш
учун жиноят қонунининг алоҳида моддасида жавобгарлик назарда тутилган
давлатларга бўлинади.
7. Ўзгалар мулкини компьютер воситаларидан фойдаланиб талон
-торож қилишнинг бевосита асосий объекти компьютер талон-торожининг ҳар
бир шаклига тааллуқли бўлган ўзига хос хусусиятлар билан тавсифланувчи
мулкий
муносабатлар;
бевосита
қўшимча
объекти
эса,
ахборот
технологиялари соҳасидаги ижтимоий муносабатлардир.
8. Ўзгалар мулкини компьютер воситаларидан фойдаланиб талон
-торож қилишнинг предмети жиноят оқибатида зарар кўрган, айбдорга
тегишли бўлмаган ёхуд айбдорнинг қонуний эгалигида бўлсада, унинг
тасарруф этишга ҳуқуқи бўлмаган муайян иқтисодий қийматга эга бўлган
моддий ёхуд компьютер ахбороти (нақд бўлмаган пул, интелектуал мулк)
кўринишидаги мол-мулкка айтилади.
9. Ўзгалар мулкини компьютер воситаларидан фойдаланиб талон
-торож қилиш предмети сифатида компьютер ахбороти кўринишидаги нақд
бўлмаган пулнинг ўзига хос бўлган қуйидаги махсус белгилари аниқланган:
1) жиноят предмети сифатида компьютер ахбороти электрон шаклдаги
шахсий мулк ҳисобланади;
2) жиноий тажовузга учраган ахборот - талон-торож жинояти предмети
сифатида ашёвийлик (моддий шаклга) белгисига эга бўлмайди;
3) компьютер ахбороти кўринишидаги мулкнинг ахборот ташувчи
қурилмаларда (пластик карточка)да, компьютер тизими ёки тармоғида
сақланади.
10. Компьютер воситаларидан фойдаланиб ўзлаштириш деганда,
айбдорга ишониб топширилган ёки унинг ихтиёрида бўлган ўзганинг
компьютер ахбороти кўринишидаги мулкини (нақд бўлмаган пул маблағини)
қайтариб бермаслик мақсадида, ғараз ният билан, қонунга хилоф равишда,
ўрнини қопламасдан ажратиб олиш, ушлаб қолиш ва мулкдорга мулкий зарар
етказиш мақсадида қасддан ушбу мулк тақдирини белгиловчи компьютер
тизимидаги маълумотларни модификация қилиш орқали, ушбу мулкни ўз
манфаатларини кўзлаб эгаллаши тушунилади.
11. Компьютер воситасидан фойдаланиб ўзганинг мулкини растрата
қилиш йўли билан талон-торож қилиш деганда, айбдорга ишониб
топширилган ёки унинг ихтиёрида бўлган ўзганинг компьютер ахбороти
кўринишидаги мулкини (нақд бўлмаган пул маблағини) қайтариб бермаслик
мақсадида, ғараз ният билан, қонунга хилоф равишда, ўрнини қопламасдан
мулкдорга мулкий зарар етказиш мақсадида қасддан ушбу мулк тақдирини
белгиловчи компьютер тизимидаги маълумотларни модификация қилиш
орқали, ушбу мулкни учинчи шахслар фойдасига қаратиб, бегоналаштириши
21
ёки сарфлаб юбориши тушунилади.
Ўзгалар мулкини компьютер воситаларидан фойдаланиб талон-торож
қилиш ўзлаштириш ёки растрата йўли билан амалга оширилганида айбдорга
ишониб топширилган ёки унинг ихтиёрида турган мол-мулк (нақд бўлмаган
пул) ўзининг ҳисоб рақамига келиб тушган пайтдан (ўзлаштириш), нақд
бўлмаган пул бошқа бир ҳисоб рақамига ўтказилган ёки сарфлаб юборилган
яъни, бегоналаштирилган пайтдан эътиборан (растрата) тамом бўлган деб
ҳисобланади.
12. Компьютер
воситаларидан
фойдаланиб
ўзганинг
мулкини
фирибгарлик йўли билан талон-торож қилиш деганда, компьютер тизимида
сақланаётган ахборотларни модификация қилиш орқали алдаш ёки ишончни
суиистеъмол қилиш йўли билан қасддан, ғараз ният билан, мулкдорга мулкий
зарар етказиб ўзганинг мулкини текинга эгалланишига айтилади.
Компьютер фирибгарлиги айбдор талон-торож қилган мулкни реал
тасарруф этиш имкониятига эга бўлган вақтдан бошлаб тамом бўлган жиноят
ҳисобланади.
13. Алдаш орқали содир этилган компьютер фирибгарлиги деб
ҳисоблаш учун:
1) компьютер воситаси орқали жабрланувчига ёлғон маълумотни
етказиш (масалан: лотерияда ғолиб бўлганлигини таъкидлаб ютуқни олиш
учун маълум суммани айтилган манзилга жўнатиш ёки яширин қаллиқ ўйини
ва ҳ.к) компьютер фирибгарлиги таркибини ташкил қилмаслиги;
2) компьютер, фирибгарликни амалга ошириш воситаси сифатида
жиноятни бевосита содир этишга ёрдам бериши лозим, яъни компьютер
ахбороти тизимида сақланаётган маълумотларни модификация қилиш
(ўзгартириш) орқали алдовни амалга оширилиши;
3) компьютер ахборотининг модификацияси натижасида, жиноят
предметини мол-мулк эгаси ёки мол-мулк ишониб топширилган шахснинг
ўзи уни фирибгарга ихтиёрий равишда бериши каби белгиларнинг бир вақтда
мавжуд бўлиши лозимлиги исботланган.
14. Компьютер воситасидан фойдаланиб ўзганинг мулкини ўғрилик
йўли билан талон-торож қилишга, компьютер ахбороти тизимидан қонунга
хилоф равишда (рухсатсиз) фойдаланиб, ундаги маълумотларни модификация
қилиш йўли билан ўзганинг мулкини мулкдорга мулкий зарар етказиб,
қасддан, ғараз мақсадда текинга эгалланиши.
Нақд бўлмаган пул маблағи айбдорнинг ёки бошқа бир шахснинг ҳисоб
рақамига келиб тушган пайтдан бошлаб жиноят тугалланган ҳисобланади.
15. Ўзгалар
мулкини
компьютер
воситаларидан
фойдаланиб
талончилик йўли билан талон-торож қилиш, компьютер ахбороти тизимига
қонунга хилоф равишда ҳужум қилиб, ундаги маълумотларни модификация
қилиш орқали ўзганинг мулкини қайтариб бермаслик, мулкдорга мулкий
зарар етказиш мақсадида, ғараз ният билан ўрнини қопламасдан, текинга
эгалланишидир.
16. Ўзбекистон Республикаси ЖК «Компьютер техникаси воситасидан
фойдаланиб ўзгалар мулкини талон-торож қилиш» деб номланган янги модда
22
билан тўлдирилиши муносабати билан ЖК 167-моддаси 3-қисм «г» банди
«компьютер техникаси воситаларидан фойдаланиб содир этилган бўлса»,
168-моддаси 2-қисм «в» банди «компьютер техникаси воситаларидан
фойдаланиб содир этилган бўлса», 169-моддаси 3-қисм «б» банди
«компьютер тизимига рухсатсиз кириб» банди чиқарилиши лозимлиги
асослантирилган;
17. Компьютер воситасидан фойдаланиб, ўқотар қурол, ўқ-дорилар,
портловчи моддалар ёки портлатиш қурилмаларини қонунга хилоф равишда
эгаллаганлик учун жиноий жавобгарликни дифференция қилиш, шу мақсадда
ЖК 247-моддаси 2-қисмини қуйидаги мазмундаги «е» банди билан тўлдириш
таклиф этилади:
«е) компьютер воситасидан фойдаланиб содир этилган бўлса».
Худди шундай нормаларни туҳмат (139-модда), Ўзбекистон
Республикасининг конституциявий тузумига тажовуз қилиш (159-модда),
давлат сирларини ошкор қилиш (162-модда), кучли таъсир қилувчи ёки
заҳарли моддаларни қонунга хилоф равишда эгаллаш (251-модда) ёки
муомалага киритиш (251
1
-модда), радиоактив материалларни қонунга хилоф
равишда эгаллаш (252-модда) жиноятларига татбиқ этиш мақсадга
мувофиқлиги асосланган;
18. Хорижий мамлакатлар тажрибасидан келиб чиқиб, компьютер
воситасидан фойдаланиб гиёҳвандлик воситалари ёки психотроп моддаларни
қонунга хилоф равишда эгаллаш, шунингдек ўтказиш жиноятлари учун
жавобгарликни дифференциация қилиш мақсадга мувофиқ. Шу мақсадда ЖК
271-моддаси 2-қисмини «г»
1
банд, 273-моддаси 3-қисмини «д» банд билан
тўлдириш кераклиги таклиф этилган.
19. ЖКнинг 176-моддасини қуйидаги таҳрирда баён этиш таклиф
этилган.
176-модда. Қалбаки пул, акциз маркаси, қимматли қоғозлар ёхуд
пластик карточкани ясаш, уларни ўтказиш
Ўтказиш мақсадида қалбаки банк билетлари (банкнотлар), металл
тангалар, акциз маркалар, шунингдек, қимматли қоғозлар ёхуд чет эл
валютаси ёки чет эл валютасидаги қимматли қоғозлар, ёхуд пластик
карточкани ясаш ёки уларни ўтказиш –
икки йилдан беш йилгача озодликни чеклаш ёхуд беш йилгача озодликдан
маҳрум қилиш билан жазоланади.
20. ЖК қуйидаги таҳрирдаги янги модда билан тўлдириш мақсадга
мувофиқлиги асослантирилган:
«169
1
-модда. Компьютер техникаси воситасидан фойдаланиб ўзгалар
мулкини талон-торож қилиш
Компьютер
тизимида сақланаётган, қайта
ишланаётган ёки
ўтказилаётган ахборотни ўзгартириш ёхуд компьютер тизимига ёлғон
ахборот киритиш орқали ўзгалар мулкини талон-торож қилиш ёки унга
бўлган ҳуқуқини қўлга киритиш, –
энг кам ойлик иш ҳақининг юз бараваридан уч юз бараваригача
миқдорда жарима ёки икки йилгача ахлоқ тузатиш ишлари ёки уч юз олтмиш
23
соатгача мажбурий жамоат ишлари ёхуд уч йилгача озодликдан маҳрум
қилиш билан жазоланади.
Ўша ҳаракатлар:
а) бир гуруҳ шахслар томонидан олдиндан тил бириктириб;
б) такроран ёки хавфли рецидевист томонидан;
в) компьютер ахборотига рухсатсиз кириш орқали;
г) хизмат мавқеидан фойдаланиб;
д) кўп миқдорда содир этилган бўлса, –
энг кам ойлик иш ҳақининг уч юз бараваридан тўрт юз бараваригача
миқдорда жарима ёки уч йилгача ахлоқ тузатиш ишлари ёхуд уч йилдан беш
йилгача озодликни чеклаш ёхуд уч йилдан беш йилгача озодликдан маҳрум
қилиш билан жазоланади.
Ўша ҳаракатлар:
а) уюшган гуруҳ томонидан ёки унинг манфаатларини кўзлаб;
б) ўта хавфли рецидивист томонидан;
в) жуда кўп миқдорда содир этилган бўлса, –
энг кам ойлик иш ҳақининг тўрт юз бараваридан олти юз бараваригача
миқдорда жарима ёки беш йилдан ўн йилгача озодликдан маҳрум қилиш
билан жазоланади.
Етказилган моддий зарарнинг ўрни қопланган тақдирда озодликни
чеклаш ва озодликдан маҳрум қилиш тариқасидаги жазо қўлланилмайди».
21. Ўзгалар мулкини компьютер воситасидан фойдаланиб талон
-торож қилишнинг қуйидаги сабаб ва шарт-шароитлари аниқланди:
1) молиявий операцияларни амалга ошириш жараёнида бирламчи
бухгалтерия ҳужжатлари маълумотларини масофавий узатиш учун ҳамда
ишчи станция сифатида қўлланиладиган компьютерни бошқариш пульти
(клавиатураси)да ишлаш рухсат этилган ходимларнинг назоратсизлиги;
2) хизмат кўрсатувчи ходимлар ҳаракатларининг назоратсизлиги. Бу
жиноятчига юқорида кўрсатилган компьютер техникаси воситаларидан
жиноят содир этиш учун қурол сифатида фойдаланиш имконини беради;
3) дастурий таъминотни ҳимоя қилиш даражасининг пастлиги;
4) ишчи станция ва унинг дастурий таъминотидан қонунга хилоф
равишда (рухсатсиз) фойдаланишдан ҳимоя қилиш пароллар тизимининг
мукаммал эмаслиги;
5) ташкилотда
махфийлик режими ва тижорат ахборотининг
махфийлиги, унинг хавфсизлиги учун жавоб берадиган мансабдор шахснинг
йўқлиги;
22
.
Ўзгалар мулкини компьютер воситаларидан фойдаланиб талон
-тарож қилишнинг умумижтимоий ва махсус чоралари ўрганилиб, уларни
такомиллаштириш, профилактика чоралари самарадорлигини ошириш
бўйича таклиф ва тавсиялар ишлаб чиқилган.
24
SCIENTIFIC COUNCIL AWARDING OF THE SCIENTIFIC
DEGREES DSc.27.06.2017.Yu.22.01 AT TASHKENT STATE UNIVERSITY
OF LAW
TASHKENT STATE UNIVERSITY OF LAW
OCHILOV KHASAN RASHIDOVICH
LIABILITY FOR EMBEZZLEMENT OF ONE’S BELONGINGS BY THE
USE OF COMPUTER TOOLS
12.00.08 - Criminal law. Prevention of offenses.
Criminology. Criminal-executive law
DOCTORAL (PhD) DISSERTATION ABSTRACT
ON LEGAL SCIENCES
Tashkent – 2017
25
The theme of the doctoral dissertation (PhD) was registered at the Supreme Attestation
Commission under the Cabinet of Ministers of the Republic of Uzbekistan under number
B2017.2.PhD/Yu50.
The doctoral dissertation is prepared at the Tashkent State University of Law.
The abstract of the dissertation is posted in three languages (Uzbek, English and Russian (abstract)) on the
website of the Scientific Council (www.tsul.uz) and Information educational portal «Ziyonet» (www.ziyonet.uz).
Supervisor:
Taxirov Farhod
Doctor of Science in Law, Professor
Official opponents:
Zufarov Rustam Axmedovich
Doctor of Science in Law, professor
Otajanov Abrorjon Anvarjonovich
Doctor of Science in Law
The leading organization: Lawyers Training Center under The Ministry of
Justice of the Republic of Uzbekistan
The defense of the dissertation will be held on December 26. 2017 at 15:00 at the session of the
Scientific Council DSc.27.06.2017.Yu.22.01 at the Tashkent State Law University. (Adress: 100047,
Sayilgokh street, 35 Tashkent city. Phone: (99871) 233-66-36; fax: (998971) 233-37-48; e-mail:
info@tsul.uz).
The doctoral dissertation is available at the Information-Resource Center of Tashkent State
University of Law (registered under No. 836), (Address: 100047, Tashkent city, A. Timur street, 13.
Phone: (99871) 233-66-36).
Abstract of the dissertation submitted on December 26, 2017.
(Registry protocol No 4 on December 26, 2017).
Z.N. Esanova
Chairwoman of the Scientific Council for awarding
scientific degrees, Doctor of law, professor
N.S. Salaev
Secretary of the Scientific Council for awarding
scientific degrees, PhD, doсent
G.Z. Tulaganova
Chairwoman of the Scientific Seminar at the Scientific Council
for awarding scientific degrees, Doctor of law, professor
26
Introduction (Annotation of PhD dissertation)
The actuality and relevance of the dissertation theme.
Global cybercrime
is becoming increasingly trouble by taking more than 200,000 casualties, causing
nearly 500 billion property damage
1
to individuals and businesses as a result of
these crimes, and by Juniper Research in 2016, the loss from computer fraud by
2019 is about 2.1 trillion dollars, the crime rates by 10-15% each month
2
indicate
that the fight against these crimes is internationally recognized. The sharp
development of social relationships has resulted in the expansion of forms and
forms of crime related to the plundering of others' property. In particular,
modernization of computer equipment, in turn, contributes to the expansion of its
capabilities and the increase in the number of offenses, in particular the usage of
computers facilities, and the increase of their social danger.
In the Global Information and Computerization Age in the world, along with
the most prominent discoveries in our life, it is necessary to determine the
criminal-legal and criminological aspects of embezzlement of one’s belongings by
the use of computer tools by threatening information security, and to
counterbalance bank plastic cards, which are non-cash payments. defining criminal
responsibility for conducting fake bank plastic cards, analyzing the situation and
dynamics of these crimes, the causes and conditions of the disease, the study of the
criminality and the elaboration of recommendations for their prevention.
As a result of the judicial reforms in Uzbekistan during the years of
independence, certain progress has been achieved in ensuring the compliance of
society members with the law, raising the responsibility of law enforcement
agencies, protecting citizens against external threats and harassment and combating
crime. As the second priority point in the priority areas of the law-making and
further reform of the judicial-legal system of the Strategy of activities for 2017
-2019 approved by the Decree of the President of the Republic of Uzbekistan dated
February 7, 2017, PF-4947, is the priority task of «strengthening the effectiveness
of coordinating the activities of crime prevention and combating offenses»
3
as a
priority for the continuation of reforms.
Using a computer technologies in our country to spoil others' property or
embezzlements (in accordance with «g» part of 3 chart of 167 article), by 10.5% in
2010-2016; Theft (robbery) by using these devices (in accordance with «v» part of
the second chart of 168 article) by 20.6%, unauthorized entering the computer
system and made theft (in accordance with «b» part of the third chart of 169
article) by 16% increased. The majority of these cases are unchangable, so that it is
impossible to restore the violated property rights of individuals due to the large
number of damages inflicted on legal entities and individuals. There is a need for
1
Warren G. Kruse, Jay G. Heiser (2002).Computer forensics: incident response essentials. Addison-Wesley.p.392.
2
Steve Morgan (January 17, 2016). «Cyber Crime Costs Projected To Reach $2 Trillion by 2019». Forbes.
Retrieved September 22.2016.
3
The Decree of the President of the Republic of Uzbekistan on February 7, 2017 «On the Strategy for Further
Development of the Republic of Uzbekistan» for No. PD-4947 // Collection of Acts of Legislation of the Republic
of Uzbekistan, 2017, No.6, art.70.
27
further improvement of criminal responsibility for these crimes in the course of the
ongoing judicial and legal reforms.
This dissertation research will serve to a certain extent for the fulfillment of
tasks mentioned in Criminal code of the Republic of Uzbekistan (1994) and laws
of the Republic of Uzbekistan «On prevenion of offenses» (2014), «On internal
affair bodies» (2016), Presidential Decree «On measures to further improve the
system of crime prevention and combating crime» (2017), the Decree of the
President of the Republic of Uzbekistan on the «On the Strategy for Further
Development of the Republic of Uzbekistan» (2017) and other legislative acts.
The connection of research with the priority directions of the
development of science and technology of the republic.
This dissertation was
executed in the priority direction of development of the science and technology of the
republic in the spirit of spiritual and moral and cultural development of the democratic
and legal society, the formation of an innovative economy.
Linkage of the dissertation theme with the works of scientific research of
higher institutions, where the dissertation is carried out.
Some issues of
responsibility for spoiling the property of others by the use of computer-assisted
computers are leaned by our national scholars such as: A.P.Allaberganov,
P.Bakunov,
Sh.Yo.Abduqodirov,
R.Kabulov,
U.M.Mirzaev,
information
technology crimes were learned by A.K.Rasulev and other scientific researchers.
Theoretical aspects of the specific and related issues of computer crime in
foreign countries have been researched by V.D.Dudenko, T.L.Tropina,
A.L.Osipenko, A.Egoryshev, V.V.Hilyuta, E.Melik, A. S.Sorokin, P.B.Gudkov,
S.G.Spirina, D.Suoll, T.Kroun, S.M.Farnell, D.Merfi, S.Morgan, F.Barlou,
D.Heyton, N.Batley, Xuey Shen Wu, U.Ziber.
However, the work of the scientists mentioned above is dedicated to general
offenses or crimes in the field of computer science, and is not a comprehensive
approach to liability for the use of computer facilities. Therefore, a comprehensive
study of this issue is concerned as actual.
Any special monographs and researches haven’t been undertaken in our
country on the topic of the responsibility of embezellment of the property of others
by using computer technologies.
The theme of the dissertation is included in the research plan of the Tashkent
State University of Law and carried out under the directions of «Problems of
improving the Criminal Code and its application practice in the Republic of
Uzbekistan», «Issues of improving the fight against crime under globalization
conditions», and «The problems of reforming the penal system in the sphere of
reforming the judicial-legal sphere and liberalization of criminal law».
The aim of the research
is to develop proposals and recommendations to
improve the responsibility for the spoiling of others by using computer facilities.
Tasks of study
:
defining the criminal-legal and criminal-law aspects of stealing other
people's property by using computer facilities;
giving a criminal defination to the extortion of others’ properties by means
of computer facilities;
28
justification of the necessity of introducing a new article in the Criminal
Code of the Republic of Uzbekistan titled «Thieving of the one’s property by using
computer facilities»;
working out of the project the Supreme Court of the Republic of Uzbekistan
«On the criminal procedure on criminal cases on embazellment of one’s property
by means of computer facilities»;
establishing criminal liability for damage to bank plastic cards or
counterfeiting bank plastic cards, which are non-cash payment instruments;
to give a general description of the spoiling of others by using computer
facilities, to analyze the state and dynamics of these crimes;
analyzing the causes and circumstances of such crime, the development of
proposals for the study and prevention of a criminals;
rendering main basis for improving the fight against these crimes based on
the experience of developed foreign countries;
elaborating concrete proposals on improving the existing legislation, making
recommendations on improving the law enforcement practice.
The object of the research
is the system of relations in the field of fighting
against embezellmemnt of other peoples’s properties by using computer facilities.
The subject of the study
consists of the norms regulating the legal relations,
the law enforcement practice, the legislation and practice of foreign countries and
the conceptual approaches existing in the legal field, scientific theoretical views
and legal categories, which are responsible for the spoiling of others property using
computer facilities.
Research Methods.
Historical, structural, comparative legal, logical, exact
sociological, complex research of scientific sources, induction and deduction, and
statistical data analysis were used in the research.
The scientific novelty of the research
is as follows:
reasons for the crime, the circumstances of the crime related to
embezzlement of one’s belongings by the use of computer tools, the identity of
criminals and the recommendations for their prevention possess thoeritical basis;
fraudulent use of computer techniques is based on the concept of loot, which
is carried out by manipulating financial, banking institutions, foundations, etc, by
deceiving computer technologies;
based on a proposal that a computer fraud will be processed by computer
system, by transferring false information to the computer system, by way of the
information stored on the media or by the data transmission networks;
it is based on the fact that a person using a computer technique to produce
fraudulent documents and subsequently using it to acquire property can not be
regarded as a malicious computer fraud;
recommendations thoce when a large amount of fraud is committed, a fine of
one hundred to three hundred minimum monthly wages or correctional labor up to
three years, or imprisonment from three to five years, or imprisonment from three
to five years posess their theoretical basis.
Practical results of the research:
a proposal was made to establish responsibility in a separate article of the
29
Criminal Code for embezzlement of one’s belongings by the use of computer tools;
to propose a resolution of the Supreme Court of the Republic of Uzbekistan
«On the criminal procedure on criminal cases on embazellment of one’s property
by means of computer facilities» for the correct qualification of such offenses and
for just penalty;
well-based recommendation for liability in the existing Criminal Code for
fraudulent use of plastic cards for cashless settlement instruments;
and proposals for the improvement of the prevention of these crimes have
been developed.
The reliability of research results.
The results of the research are based on
international law and national legislation, experience of developed countries, law
enforcement practice, sociological research based on questionnaires, interviews
and expert evaluation forms, results of analysis of statistical data and documented
with relevant documents. Conclusions, recommendations have been appraised and
their results were published in leading national and foreign publications. The
results have been approved by the competent authorities and put into practice.
Scientific and practical significance of the research results.
This research
will help to develop the theoretical foundations of responsibility and prevention for
embezzlement of one’s belongings by the use of computer tools and to improve
criminal law enforcement practices
Dissertation rules, conclusions, developed proposals and recommendations
should be based on scientific research on this issue, perfection of existing criminal
law, preparation of relevant decisions of the Supreme Court of the Republic of
Uzbekistan, the work of the bodies of internal affairs and prosecutors as well as
criminal law and criminology modules and in the process of teaching them in
higher and secondary specialized educational institutions of law, in the preparation
of educational literature on the studied problems.
The significance of the recommendations and directions developed during
the research will be reflected in the activities of lawmaking, law enforcement and
judicial bodies, as well as for the improvement of the activities of prevention
subjects and the use of legal education institutions in the learning process.
Implementation of research results.
On the basis of the scientific results of
the study responsibility for embezzlement of one’s belongings by the use of
computer tools:
the causes, circumstances of the crime, the identity of criminals and the
prevention of crimes related to embezzlement of one’s belongings, are based on the
relevant documents of Internal Affairs of the Republic of Uzbekistan (certificate
from December 01.12.2017., №7). The adoption of these proposals will help to
prevent crime related to the embezzlement of one’s belongings;
reccomendations on fighting against the use of computer techniques to
commit fraud, theft, and theft of financial assets, bank institutions, foundations,
etc. by means of manipulation of computer hardware through the use of computer
hardware, were used in the new Resolution of the Plenum of the Supreme Court of
the Republic of Uzbekistan dated October 11, №35 «On judicial practice on
fraudulent matters» (certificate from 04.12.2017., №PL-78-71). Adoption of these
30
proposals will help to understand the correct and unambiguous understanding of
fraud by using computer techniques;
adoption of proposals for false information on the computer system by
means of computer fraudulent processing of information stored on the media or by
data transfer networks may be made in the new Resolution of the Plenum of the
Supreme Court of the Republic of Uzbekistan dated October 11, №35 «On judicial
practice on fraudulent matters» (certificate from 04.12.2017., №PL-78-71).
Adoption of these proposals will help to identify fraudulent methods using
computer techniques;
suggestions that a person can not be regarded as a computer fraud, if the
person using a fake document using a computer technique then used it for
possession of property are evaluated in the new edition of Resolution of the
Plenum of the Supreme Court of the Republic of Uzbekistan dated October 11,
№35 «On judicial practice on fraudulent matters» (certificate from 04.12.2017.,
№PL-78-71). Adoption of these proposals positively influences the practical
application of the law, promotes proper qualification of the committed crimes;
if the fraudulent crime is committed in a large amount, the penalty of a fine
from one hundred to three hundred minimum monthly wages or correctional labor
up to three years, or imprisonment from three to five years, or imprisonment from
three to five years is envisaged by Article 168 of the Criminal Code of the
Republic of Uzbekistan (reference of the Senate of the Oliy Majlis of the Republic
of Uzbekistan dated July 26, 2017, 04/780), which provides for a faihtful penalty
for the persons who committed these crimes.
Approbation of the research results.
The results of the research were
discussed at 10 scientific conferences, including 2 international and 7 republican
scientific-practical conferences.
Publication of research results.
23 scientific works, including 1
monograph, 13 scientific articles (1 foreign publications) on the theme of
dissertation were published.
The structure and volume of the dissertation.
The introduction of the
dissertation consists of three chapters, summary, a list of references, and an
appendix. The volume of dissertation is 156 pages.
THE MAIN CONTENT OF DISSERTATION
The
introduction
of the dissertation is based on the relevance and necessity
of the research topic, the relevance of the research to the main priorities of the
national science and technology development, the review of foreign research
related to the topic of research, the level of studying of the problem, the relevance
of the dissertation topic to the research work of the institute of higher education,
goals and objectives of research, object and subject, methods, scientific novelty
and practical result of research, the reliability of the results of the research, the
scientific and practical significance of the results of research, and the
announcement of the results, the size and structure of the dissertation.
The first chapter of dissertation entitled
«General characteristics of
31
embezzlement of one’s belongings by the use of computer tools»
analyses the
concept and social danger of crimes of embezzlement of property by means of
computer facilities; liability for embezzlement of one’s belongings by the use of
computer tools in foreign countries.
In this chapter, computer crime, embezzlement of other people's property;
the concepts of embezzling others' property by using computer tools, and the views
of scientists have been thoroughly analyzed and described, based on the author's
point of view. In particular, the following signs of embezzlement are defined in the
research paper: 1) embezzlement of the property or property rights; 2) other
person's property is illegally seized and / or convicted or transferred to another
person; 3) the looting is illegal; 4) the property is seized for free; 5) property
damage is inflicted to the proprietor or another owner of the property; 6)
Embezzlement is intended for intentional, cruel purposes.
The following peculiarities of the robbery committed by computer
technology are highlighted:
First of all, the subject of the offense is primarily money in the electronic
form (non-cash) and that cashless funds are separate information in the form of
personal accounts or plastic cards, which are considered as non-cash settlement
instruments;
Secondly, embezzling the property of others by means of computer facilities
differs from other offense crimes due to the following methods: a) damage caused
by use of the equipment (weapons that can be utilized by means of a computer-
computer programs) to the properties in the form of information; (b) The
identification of the method of offense shall allow to identify the scope of persons
who may be sought as the suspect; (c) indicate the means by which the offense was
effected; g) detect traces (virtual traces) and identify other important facts; d) the
probability that the subjects of the criminal proceedings are distorted or attempted
to mislead;
Third, due to the fact that the crime was committed in a virtual cyber
condition, the perpetrators are not known for a certain period of time or there is a
high degree of latentity;
Fourthly, the possibility of unlawful action at a particular distance, the speed
of committing an offense and the possibility of hiding identity, as well as the
excessive amount of damage to the victim;
Fifth, it is impossible to uncover and expose criminal offenses without the
use of special knowledge in the field of information technology;
Sixth, the victim of the offense is not any person but a bank or a credit
institution; individuals and legal entities with a bank account.
The author stresses that there are some difficulties in applying articles of the
Criminal Code for the proper qualification of the offenses related to the
embezzlement of property of others by using computer tools. This is, firstly,
related to the fact that the Criminal Code imposes the liability not as a single item,
but the substance as separate items that is responsible for the total embezzlement;
Secondly, in the new chapter known as the IT sector included in the Criminal
Code, the problem is not solved; Thirdly, the peculiarity of the criminality
32
component of embezzlement of others' property by means of computer tools (that
differs from general penalties and crimes in the field of information technologies);
Fourth, the growing number of cases of embezzlement of the property of others by
the use of computer equipment in the practice of judicial investigation; fifth, the
plenary session of the Supreme Court of the Republic of Uzbekistan does not have
a separate decision on crimes of extortion, embezzlement, fraud or theft by using
computer tools; Sixthly, the existing Criminal Code implies embezzlement of the
property of others by the use of computer means as a result of aggravating
circumstance, regardless of the amount of damage.
Based on the above, it is suggested in the research that it is necessary to
introduce a separate article in the Criminal Code of the Republic of Uzbekistan that
establishes liability for the embezzlement of others' property by using computer
facilities. The author suggests that: Firstly, the extortion of others' property by
means of computer is a very dangerous transnational crime, which is now rapidly
growing globally; Secondly, due to the fact that the crime is often not reflected in
the official statistics there is high degree of latency, which requires to fight against
this crime, Thirdly, since this offense is distinguished by a number of features of
looting, it justifies the expediency of establishing liability in a separate article for
its proper qualification.
In this chapter computer crimes based on the analysis of foreign criminal
law is divided into the following groups: 1) illegal acquisition, acquisition,
destruction or damage to computer equipment and data carriers; 2) illegal use of
computer information, modification, development, use or dissemination of viruses,
computer information is an object of criminal offense; 3) crimes against computer
ownership by means of modification of information in the computer system using
computer hardware as a tool or means of crime.
The author after having examined the laws of foreign countries, where there
is a liability for the embezzlement of property of others by means of computers,
divided them into the following groups: 1) States, where crimes against property
and embezzlement with the use of computer facilities are qualified by analogue of
law; 2) States that qualify embezzlement of property as crimes against property by
aggravating or alleviating state; 3) the states in which special laws are binding for
crimes against property; 4) States with a special substance in the criminal law for
looting by computer.
In this regard, in connection with the experience of foreign countries, the
Criminal Code of the Republic of Uzbekistan should be supplemented with new
Article «The embezzlement of others' property by means of computer technology»,
hence Article 167, part 3, «g», Article 168, part 2 «v» and Article 169, part 3 «b»
should be included, as well as proposals for the improvement of Articles 139, 159,
162, 247, 251, 252, 271, 273, 278
2
are motivated.
In the second chapter of Dissertation called
«Legal analysis of the crimes
of embezzlement of one’s belongings by the use of computer tools»
the objective
and subjective features and the qualification of the crime of embezzlement of the
property of others by using computer tools have been studied.
This chapter outlines the object, objective side, subject, and subjective
33
aspects of the offense. The specific features of non-cash money in the form of
computer information, which are considered as subject of crime, are the following:
1) consideration of computer information, which is a subject of the crime as a
personal data; 2) information that has been subjected to criminal offenses - as a
subject of extortion there is absence of the symbol of asylum (physical form); 3)
Computer information is protected by a series of other laws (such as «On
Informatization", «Legal Protection of Software and Databases», "On
Telecommunications», «On Electronic Payments» and others. ); 4) the storage of
such information on the media (plastic card), computer system or network.
Based on the study of the experience of foreign countries, Section XII of
Criinal Code has to set liability for the preparation and falsification of credit cards,
and the title and the first part of the clause has to be submitted in the following
wording:
Article 176 Creation, transfer, sale of fraudulent money, excise stamps,
securities, credit or debit card or other payment document
Making or handling counterfeit banknotes (banknotes), metal coins, excise
stamps, as well as securities or foreign currency or foreign currency securities,
credit or settlement cards or other payment documents not as counting securities.
According to this disposition, acts of the guilty person has been recognized
as a committed crime since one’s preparation of a fraudulent bank credit card. If
the guilty person has symptoms of another offense (for example, fraud, abuse of
authority), his actions shall be dealt with liability for these acts.
The specific feature of the deception by computer fraud has been for the first
time proved in the dissertation, which is: 1) transmission of false information to the
victim through the computer (eg sending a certain amount to a winner in a lottery
or hiding a prank, etc.); 2) The computer should facilitate the commission of a
crime as a means of fraud (that is, the alienation through the modification
(modification) of information stored in the computer information system); 3) as the
result of the modification of computer information, the owner or the person
entrusted with the property voluntarily gives the subject of the offense to a
fraudster, like these signs should be present simultaneously.
The research highlights that not only a theft, fraud, and embezzlement, but
robbery can also be done using a computer. In other words, the use of computer
resources to seize the property by means of computer literacy, without the
backbone of its own computer information, by means of a computer-generated,
intentional attack on the computer system, for the purpose of causing pecuniary
damage to the proprietor, free of charge, without any compensation is called the
embezzlement of the property of other person by means of computer tools.
The author examined the objective side of the offenses of embezzlement
committed by the use of computer tools: a) a guilty person on possession of
property of others by means of utilization or embezzlement of computer tools,
legally enters into the database, illegally misappropriates or embeds non-cash
funds through modification; b) a guilty person on embezzlement of property of
other person by fraudulent use of computer facilities, illegally accesses the
computer database, deliberately enters information to the database, which misleads
34
the victim and seizes the property or right to the property; c) seizure of property of
others by illegally entering into activity of the information system, by means of the
information security system destruction and data modification of the information
stored in the information system; g) by knowing that the others are aware of his/
her actions, perpetrator illegitimately attacks the operation of the information
system, violates the security system and modifies the information stored in the
information system.
It is a deliberate act of guilty to seize property by means of computer
hardware or to exploit property illegally. In this case, the guilty person's conscious
intention is that he understands the socially dangerous nature of the act committed
by him: First, the guilty person realizes that he is illegally occupying another's
property; Second, he realizes that he or she has no real or assumed rights to occupy
the possession of the property from the owner's possession; Thirdly, he knows that
he has his or her special authority over the property that is being smashed (the
guilty person is entrusted with or is in custody); Fourthly, he understands that this
will result in material damage to the proprietor. That is, he knows that he has no
right to dispose of the property of others for his or her own free will, even though
the person who is guilty of such a right has the right to carry out certain actions
over the property because of his rights in the form of computer information (non-
cash).
The use of computer means is contrary to Article 167 (embezzlement or
embezzlement) in part 3 «g» of the Criminal Code of the Republic of Uzbekistan,
Article 168 (fraud) part 2 «v», «Use of computer equipment», article 169 (theft),
part 3 «b», «unauthorized access to the computer system». Taking into account the
fact that the use of computer facilities by others is characterized by the nature of
the offense (object of crime, objectivity), it is desirable to merge these criminal
offenses into a single substance and to establish accountability in this article. That
is, «Article 169
1
. Embezzlement of one’s belongings by the use of computer
facilities.
Stealing or obtaining the right to possess another's property by modifying
(altering, damaging, deleting, or deliberately false information) stored, processed,
or transmitted information stored on the computer system, shall be punished with
fine from one hundred to three hundred minimum monthly wages, or correctional
labor up to two years, or forced labor of up to three hundred forty hours, or
imprisonment up to three years.
The same actions:
a) by previous concert by a group of persons;
b) repeatedly or by a dangerous recidivist;
c) using the service position;
d) in large amount -
shall be punished with fine from three hundred to four hundred minimum
monthly wages, or correctional labor up to three years, or imprisonment from three
to five years, or imprisonment from three to five years.
The same actions:
a) by an organized group or in its interests;
35
b) by a special dangerous recidivist;
c) in large amount -
shall be punished with fine from four hundred to six hundred minimum
monthly wages, or imprisonment from five to ten years. No penalty of
imprisonment or imprisonment shall be imposed if the damage is caused».
Significant evidence suggests that the use of computer facilities by a host of
other countries, including the Republic of Belarus and the CIS, has been reinforced
as a separate crime.
The third chapter of the dissertation titled
«The criminological
characteristics of crime embezzlement of one’s belongings by the use of
computer tools»
examined the causes of spoiling the property of others and
preventing them. Based on the criminal case analysis, the main causes and
conditions to exploit others' property by using a PC were identified: 1)
uncontrollability of employees allowed to work on a computer, which is used as a
separate workstation for distant transfer of primary accounting documents in the
course of financial operations; 2) discontinuity of service personnel. This allows
the offender to use the aforementioned computer hardware as a means of crime; 3)
a low degree of software protection; 4) incompleteness of the system of passwords
protecting against unauthorized use of the workstation and its software; 5)
Insufficient level of responsibility and responsibility of the official responsible for
confidentiality and safety of the commercial information and its security; 6) non-
cellularization of employees who are permitted to use firm financial reporting
available in the form of car information.
According to many scientists, special measures include the prevention of
special criminological prevention, conditions and causes of offenses or direct
neutralization. The dictatorial measures to prevent crimes are as follows: 1) to take
measures to prevent the spoilage of others by utilizing computer facilities such as
sustainable growth of the economy, development of production, employment of the
population, economic efficiency and social justice, and strengthening of the
spirituality of the population. 2) learned by special measures to prevent others from
looting their possessions using computer equipment.
Precautionary measures against investigative crimes include the following
three main groups:
a) Legal remedies - Prevention of computer crime is based on the
introduction of norms of criminal responsibility for illegal acts in the field of
computer technology;
b) organizational and administrative measures: 1) to prevent information
leakage, spoofing, loss, misrepresentation and counterfeiting; 2) prevention of
destruction, modification, distortion, copying, blocking of information, illegal
interference into information resources and systems; 3) provision of legal regime
for electronic information as a private property object; 4) maintaining the secrets of
state secrets and documented confidential information; 5) ensuring the rights of
subjects in information processes and the development, production and use of
information systems, technologies and facilities; c) technical measures: 1)
Development of information exchange regime in the field of combating criminal-
36
artistic use of high technologies in the international cooperation of law
enforcement and other interested ministries in the field of combating the use of
computer facilities; 2) Conducting scientific-practical conferences with
participation of practitioners on problems of detection, cessation and investigation
of crimes in high technology; 3) preparation of methodological recommendations
on identification, prevention and disclosure of crimes in high technology; 4)
Creation of subdivisions for expertise of criminal cases in the sphere of high
technology in the structure of expert criminalistics institutions; 5) development of
programs for training specialists in the field of high technology; 6) maintaining
official statistics of offenses related to the use of computer facilities by others; 7)
based on the views expressed in the preparation of allegations of crime and their
consequences and the need to pay particular attention to regular media coverage.
CONCLUSION
As a result of the research on «liability for embezzlement of one’s
belongings by the use of computer tools», the following theoretical and practical
conclusions were reached:
1. The following signs are separated: 1) in respect of the property or
property rights of a spoil; 2) other person's property is illegally seized and / or
convicted or transferred to other persons' property; 3) the looting is illegal; 4) the
property is subject to free transfer; 5) property damage is inflicted to the proprietor
or another owner of the property; 6) Embezellment is intended for intentional,
cruel purposes.
2. Computer offense is a socially-guilty act committed by means of
modification of information stored in a computer information system by means of
computer-aided means of infringement by a criminal act that is prohibited by the
criminal law.
3. The need to include a separate norm in the Criminal Code, which is liable
for embezzlement of one’s belongings by the use of computer tools, is explained
by the following factors:
First, it is a very dangerous transnational crime that is rising rapidly in the
world at present, the spoiling of others by using computer facilities;
Secondly, because of the high degree of latency due to the fact that the crime
is often not reflected in the official statistics,
Thirdly, it is based on the expediency of establishing accountability in a
separate article for the correct qualification as this offense is distinguished by a
number of features of looting.
4. The use of computer equipment to communicate the property of its owner
shall be invoked intentionally, mercilessly, free of charge, non-repudiation by
lawful modification of the information stored in the computer information system.
5. Crimes of computer crimes are based on the study of criminal law of
foreign countries, which are responsible for the spoiling of the property of others
by means of computer facilities:
1) unlawful possession, removal, destruction or damage to computer
37
equipment and data carriers;
2) illegal use of computer information, modification, development, use or
distribution of virus programs (computer information is an object of criminal
offense);
3) own property or property rights by modifying information on the
computer system using a computer or other computer hardware as a tool or
instrument for committing a crime.
6. Responsibility for the use of computer facilities by the expertise of world
experience: 1) States where legal norms for property crimes are widely practiced
and those which are subject to computer analogies according to law analogy; 2)
States that are subject to liability for crimes against property as a condition of
aggravating or alleviating computer looting; 3) the states in which special laws are
binding for crimes against property; 4) For spoofing of computers is divided into
the states which are subject to liability in a separate article of the criminal law.
7. Embezellemnt of the one’s property with the use of computer
technologies. Property relationships, which are characterized by specific features,
which are directly related to any form of computer embezellment, which are
directly addressed to the subject of robbery; and the direct accessory object is
social relations in the field of information technology.
8. Embezellemnt of the one’s property with the use of computer
technologies. The subject of inquiry shall be property of material or computer
information (non-cash money, intellectual property) that has a definite economic
value, which is not a guilty party, or a lawful possession of the defendant, without
the right to dispose of it.
9. The following specific peculiarities of non-cash money in the form of
computer information have been identified as the subject of spoiling the property
of others:
1) Computer information as the subject of the offense is personal property in
electronic form;
2) Information that has been subjected to criminal offenses - does not have
an ascetic (material) designation as a subject of extortion;
3) in the form of computer information in the data carrier (plastic card),
computer system or network.
10. Use of computer facilities means to seize, detain, or inflict property
damage to the proprietor, without the implied warranty of any kind, for the purpose
of preventing the return of the property (non-cash funds) in the form of computer
information that is entrusted to or It is understood that the intentional modification
of the computer system, which determines the fate of this property, is in the
interest of the enjoyment of this property by its own interests.
11. The use of a computer to seize a person's property by means of a
confiscation of property, without prejudice to the rights of the proprietor, in order
to prevent the return of his property (non-cash assets) in the form of computer
information, through the modification of the information on the computer system
to determine the fate of that property in order to cause property damage, the
alienation of such property in favor of third parties or it is understood.
38
When plundering of property by means of computer technologies is carried
out by means of embezzlement or it is transferred from the moment of receipt
(acquisition) of the property (non-cash) entrusted or at the disposal of the guilty to
another account of non-cash money is considered to have expired, that is, from the
moment of the alienation.
12. Using fraudulent possession of a person's property by means of a
computer, by means of modification of the information stored on the computer, or
by misuse of confidence, intentionally, mercilessly, to free property of the other
person by property damage. Computer fraud is a crime that has been committed
since the moment when the guilty person was able to dispose of the real estate.
13. To consider as a computer fraud committed by deception:
1) Not transferring false information to a victim through the computer (eg
sending a certain amount to a winner or winning a prank, noting that the winner in
the lottery was victimized) did not constitute computer fraud;
2) the computer should facilitate the commission of a crime as a means of
committing fraud, that is, through the modification (modification) of information
stored in the computer information system;
3) the modification of computer information has proven that simultaneous
existence of the subject must be present, as if the owner or the person entrusted
with the property voluntarily gives it to a fraudster.
14. Intentional, non-violent, free use of the property by the use of a PC, by
stealing someone else's property, illegally using the computer information system,
and modifying it in the property.
The offense is considered to have been completed from the moment the non-
cash money has been credited to the account of the perpetrator or another person.
15. Spoofing of the property of others by means of computer facilities,
without the illegal (unauthorized) attack on the computer information system, the
return of the property by modification of the information, the property damage to
the owner, is the occurrence of
16. In connection with the complementation of the new Article of the
Criminal Code of the Republic of Uzbekistan, article 167, part 3, «g» of the
Criminal Code, «commited by using computer facilities»; Article 168, part 2, «v»
of the "commited by using computer facilities", article 169, paragraph 3 «b»,
"unauthorized access to the computer system" should be excluded from the
Criminal Code;
17. It is recommended that using a computer to differentiate criminal
responsibility for illegal possession of firearms, ammunition, explosives or
explosive devices, for this purpose it is proposed to supplement Article 247 part 2
of the Criminal Code with «e» below:
«E) commited by using computer facilities».
It is considered more proper to supplement illegal acquisition of forceful or
toxic substances (Article 251) or inclusion into circulation (Article 139),
infringement of the constitutional system of the Republic of Uzbekistan (Article
159), disclosure of state secrets (Article 162) (Article 251
1
), illegal possession of
radioactive materials (Article 252) with aforementioned norms;
39
18. It is desirable to differentiate responsibility for the misappropriation of
narcotics or psychotropic substances, as well as for criminal offenses, based on the
experience of foreign countries. For this purpose, it was suggested that Part 2 of
Article 271 be complemented by the words «g
1
», part 3, Article 273, «d».
19. It is proposed to declare Article 176 of the Criminal Code in the
following wording:
Article 176 Creation, transfer, sale of fraudulent money, excise stamps,
securities, credit or debit card or other payment document, making or carrying out
fraudulent bank notes (banknotes), metal coins, excise stamps, as well as securities
or foreign currency or foreign currency securities, credit or debit card or other
payment documents,
shall be punished with the deprivation of liberty for a term of two to five
years, or imprisonment up to five years.
20. It is reasonable to supplement Criminl Code with the new edition of the
following article:
Article 169
1
. Embezzlement of one’s belongings by the use of computer tools
Stealing or obtaining possession of others' property by storing, processing,
or transferring information stored on the computer system, or by misleading
computer systems -
shall be punished with fine from one hundred to three hundred minimum
monthly wages, or correctional labor up to two years, or forced labor of up to three
hundred forty hours, or imprisonment up to three years.
The same actions:
a) by previous concert by a group of persons;
b) repeatedly or by a dangerous recidivist;
c) unauthorized access to computer information;
d) using the service position;
d) in large amount -
shall be punished with fine from three hundred to four hundred minimum
monthly wages, or correctional labor up to three years, or imprisonment from three
to five years, or imprisonment from three to five years.
The same actions:
a) by an organized group or in its interests;
b. by a special dangerous recidivist;
c) in large amount -
shall be punished with fine from four hundred to six hundred minimum
monthly wages, or imprisonment from five to ten years.
No penalty of imprisonment or imprisonment shall be imposed if
compensation for the damage is caused. "
21. Spoils the property of others using a computer
The following reasons and conditions of detection were determined:
1) uncontrollable staffing of the computer controller (keyboards) used as a
separate and workstation for distant transmission of primary accounting documents
in the course of financial operations;
2) discontinuity of service personnel.
40
This allows the perpetrator to use the aforementioned computer hardware as
a weapon for committing a crime;
3) a low degree of software protection;
4) imperfections of the system of passwords protecting against unauthorized
use of the workstation and its software;
5) the organization's confidentiality and confidentiality of commercial
information and the absence of official responsible for his / her security;
22. The public-private and special measures on the seizure of the property of
people by computer facilities have been studied, and proposals and
recommendations have been developed to improve their efficiency and
effectiveness of preventive measures.
41
НАУЧНЫЙ СОВЕТ DSc.27.06.2017.Yu.22.01 ПО ПРИСУЖДЕНИЮ
УЧЕНЫХ СТЕПЕНЕЙ ПРИ ТАШКЕНСТКОМ ГОСУДАРСТВЕННОМ
ЮРИДИЧЕСКОМ УНИВЕРСИТЕТЕ
ТАШКЕНТСКИЙ ГОСУДАРСТВЕННЫЙ ЮРИДИЧЕСКИЙ
УНИВЕРСИТЕТ
ОЧИЛОВ ХАСАН РАШИДОВИЧ
ОТВЕТСТВЕННОСТЬ ЗА ХИЩЕНИЕ ЧУЖОГО ИМУЩЕСТВА С
ИСПОЛЬЗОВАНИЕМ КОМПЬЮТЕРНЫХ СРЕДСТВ
12.00.08 – Уголовное право. Предупреждение правонарушений.
Криминология. Уголовно-исполнительное право
АВТОРЕФЕРАТ ДОКТОРСКОЙ (PhD) ДИССЕРТАЦИИ ПО ЮРИДИЧЕСКИМ
НАУКАМ
Ташкент – 2017
42
Тема докторский диссертации зарегистрирована Высшей аттестационной комиссией
при Кабинете Министров Республики Узбекистан за номером B2017.2.PhD/Yu50
Докторская диссертация выполнена в Ташкентском государственном юридическом
университете.
Автореферат диссертации размещен на трех языках (узбекском, русском, английском) на
веб-сайте Научного совета (www.tsul.uz) и Портале Информационной образовательной сети
«Ziyonet» (www.ziyonet.uz).
Научный консультант:
Тахиров Фарход
доктор юридических наук, профессор
Официальные оппоненты:
Зуфаров Рустам Ахмедович
доктор юридических наук, профессор
Отажонов Аброржон Анварович
доктор юридических наук
Ведущая организация:
Центр повышения квалификации юристов при
Министерстве юстиции Республики Узбекистан
Защита диссертации состоится 26 декабря 2017 года в 15:00 на заседании Научного совета
DSc.27.06.2017.Yu.22.01 при Ташкентском государственном юридическом университете. (Адрес:
100047, г.Ташкент, улица Сайилгох, 35. Тел.: (99871) 233-66-36; факс: (998971) 233-37-48; e-mail:
info@tsul.uz).
С докторской диссертацией (PhD) можно ознакомиться в Информационно-ресурсном центре
Ташкентского государственного юридическрго университета (зарегистрировано за №836).
(Адрес: 100047, г.Ташкент, ул. А.Темура, 13. Тел.: (99871) 233-66-36).
Автореферат диссертации разослан 11 декабря 2017 года.
(протокол реестра № 4., 11 декабрь 2017 года).
З.Н. Эсанова
Председатель
Научного
совета
по
присуждению ученых степеней, доктор
юридических наук, профессор
Н.С. Салаев
Секретарь
научного
совета
по
присуждению ученых степеней, кандидат
юридических наук, доцент
Г.З. Тулаганова
Председатель Научного семинара при
Научном совете по присуждению ученых
степеней, доктор юридических наук,
профессор
43
ВВЕДЕНИЕ (Аннотация докторской диссертации)
Цель исследования
состоит в разработке предложений и
рекомендаций по совершенствованию, предупреждению за хищение чужого
имущества с использованием компьютерных средств.
Объект исследования
составляет система отношений, связанных с
хищением чужого имущества с использованием средств компьютерной
техники.
Научная новизна исследования
состоит в следующем:
обоснована предложения по причинам, условий, личность преступника,
а также предупреждение преступности, связанные с хищением чужого
имущества;
обосновано предложение о том, под хищением чужого имущества с
использованием средств компьютерной техники, понимается – хищение
реализуемых путем манипуляции с использованием компьютерной техники в
финансовых, банковских учреждениях, фондов и в таких учреждениях;
обосновано предложение о том, преступность с использованием
компьютерной техники могут быть совершен путем изменения информаций
или ввода ложной информации в компьютерную систему хранящийся на
носителе информации или передающийся через информационных сетей;
обоснованы предложения о том, что акт не может считаться
компьютерным мошенничеством, если лицо пользовался компьютерной
техники для создания ложных документов
и затем использовал его для
приобретения имущества;
обоснованы предложения, о целесообразности наказания, если
преступление совершено в значительном размере наказывается штрафом от
сто до трехсот минимальных размеров заработной платы или
исправительными работами до трех лет или ограничением свободы от трех
до пяти лет либо лишением свободы от трех до пяти лет.
Внедрение результатов исследования.
На основе научных
результатов исследования по ответственности за хищение чужого имущества
с использованием средств компьютерной техники осуществлено:
предложения по преступности, причины, условия преступления,
личность преступника, а также профилактика преступлений связанные с
хищением чужого имущества с использованием компьютерных средств,
внедрены в систему Министерства внутренних дел Республики Узбекистан
на основе соответствующих актов (справка от 01.12.2017 года №7). Это
послужит профилактике преступности, связанные с хищением чужого
имущества;
предложение в части толковании хищение чужого имущества с
использованием средств компьютерной техники понимается, хищение
средств реализуемые с помощью манипуляции путем обмана с
использованием компьютерной техники в финансовых, банковских
учреждениях, фондов и в таких учреждениях были использованы в
44
постановлении пленума Верховного суда Республики Узбекистан в новой
редакции «О судебной практике по делам о мошенничестве» от 11 октября
2017 года №35 (справка от 04 декабря 2017 года №ПЛ-78-17 Верховного суда
Республики Узбекистан). Принятие данных предложений способствует на
правильное и одинаковые понимание мошенничества с использованием
компьютерной техники;
предложение о том, что преступность с использованием компьютерной
техники могут быть совершен путем изменения информаций или ввода
ложной информации в компьютерную систему обрабатываемая, хранящийся
на носителе информации или передающийся через информационных сетей
были использованы в постановлении пленума Верховного суда Республики
Узбекистан в новой редакции «О судебной практике по делам о
мошенничестве» от 11 октября 2017 года №35 (справка от 04 декабря 2017
года №ПЛ-78-17 Верховного суда Республики Узбекистан). Принятие
данных предложений послужат определению методов совершения
мошенничества с использованием компьютерной техники;
предложения о том, что акт не может считаться компьютерным
мошенничеством, если лицо пользовался компьютерной техники для
создания ложных документов
и затем использовал его для приобретения
имущества были использованы в пункте 20 постановлении пленума
Верховного суда Республики Узбекистан в новой редакции «О судебной
практике по делам о мошенничестве» от 11 октября 2017 года №35 (справка
от 04 декабря 2017 года №ПЛ-78-17 Верховного суда Республики
Узбекистан). Принятие данных предложений окажет позитивное влияние на
навыки
правоприменения,
способствуя
правильной
квалификации
совершенных деяний;
предложения, о целесообразности наказания, если преступление
совершено в значительном размере наказывается штрафом от сто до трехсот
минимальных размеров заработной платы или исправительными работами до
трех лет или ограничением свободы от трех до пяти лет либо лишением
свободы от трех до пяти лет были внедрены в статью 168 Уголовного кодекса
Республики Узбекистан (справка Сената Олий Мажлиса Республики
Узбекистан от 26 июля 2017 года №04/780). Эти предложения послужат
назначение справедливых наказаний за преступления;
Объем и структура диссертации.
Структура диссертация состоит из
введения, трех глав, заключения, списка использованной литературы и
приложений. Объем диссертации составляет 156 страниц.
45
Эълон қилинган ишлар рўйхати
Список опубликованных работ
List of published works
I бўлим (I часть; I part)
1.
Очилов Ҳ.Р. Ўзгалар мулкини компьютер воситаларидан фойдаланиб
талон-торож қилганлик учун жавобгарлик. Монография //- Тошкент: ТДЮУ
нашриёти, 2017. - 225 бет.
2.
Очилов Ҳ.Р. Компьютер жиноятчилиги: мулоҳаза ва таҳлил // Ҳуқуқ
ва бурч - Тошкент, 2009. - № 1 (39). – Б.56-57. (12.00.00; №2)
3.
Очилов Ҳ.Р. Компьютер фирибгарлиги жинояти тушунчаси ва
моҳияти // Тошкент давлат юридик институти Ахборотномаси. – Тошкент,
2009. - № 3. – Б.103-105. (12.00.00; №15)
4.
Очилов Ҳ.Р. Ўзгалар мулкини талон-торож қилишда жиноят предмети
ва унинг ўзига хос хусусиятлари // Тошкент давлат юридик институти
Ахборотномаси. – Тошкент, 2009. - № 7. – Б.96-97. (12.00.00; №15)
5.
Очилов Ҳ.Р. Ўзгалар мулкини компьютер воситаларидан фойдаланиб
талон-торож қилиш жиноятининг субъектив томони // Тошкент давлат
юридик институти Ахборотномаси. – Тошкент, 2010. - № 2. – Б.121-124.
(12.00.00; №15)
6.
Очилов Ҳ.Р. Ўзгалар мулкини компьютер воситаларидан фойдаланиб
талон торож қилиш жиноят таркиби объектив томонининг айрим жиҳатлари
// Тошкент давлат юридик институти Ахборотномаси. – Тошкент, 2012. - №
6. – Б.100-103. (12.00.00; №15)
7.
Очилов Ҳ.Р. Ўзгалар мулкини компьютер воситаларидан фойдаланиб
талон-торож қилиш жиноятларининг тушунчаси ва ижтимоий хавфлилиги
//Халқаро муносабатлар/Международные отношения/International relations // –
Тошкент, 2015. - № 3. – Б.48-55. (12.00.00; №4)
8.
Очилов Ҳ.Р. Ўзгалар мулкини компьютер воситаларидан фойдаланиб
ўзлаштириш ёки растрата қилиш жинояти объектив белгилари тушунчаси ва
аҳамияти // Ўзбекистон Қонунчилиги таҳлили. - Тошкент, 2015. - № 3. – Б.56-
59. (12.00.00; №9)
9.
Очилов Ҳ.Р. Ўзгалар мулкини компьютер воситаларидан фойдаланиб
фирибгарлик йўли билан талон-торож қилиш жинояти объектив белгилари
тушунчаси ва аҳамияти // Ҳуқуқ ва бурч журнали – Тошкент, 2016. - № 1
(39). – Б.56-57. (12.00.00; №2)
10.
Очилов Ҳ.Р. Жиноят объектининг ўзгалар мулкини компьютер
воситаларидан фойдаланиб талон-торож қилишдаги аҳамияти // Ўзбекистон
Республикаси ИИВ Академиясининг Ахборотномаси - Тошкент, 2016. - № 2.
- Б.92-96. (12.00.00; №12)
11.
Ochilov H.R. Computer devices have changed the concept of the crime of
property larceny - International journal of law - India, 2017. - № 1. - P.7-9. (Impact
factor №15)
12.
Очилов Ҳ.Р. Айбнинг ўзгалар мулкини компьютер воситаларидан
фойдаланиб талон-торож қилишдаги аҳамияти - Ўзбекистон Республикаси
46
Бош прокуратураси Олий ўқув курслари Ахбортномаси - Тошкент, 2017. - №
1.– Б.39-44. (12.00.00; №11)
13.
Ochilov H.R. // Journal of Law Research. 2017, № 9. – P.46-51. (Impact
Factor №15, 23-Scientific journal impact factor-4.13, 35).
II бўлим (II часть; II part)
14.
Очилов Ҳ.Р. Ўзгалар мулкини компьютер воситаларидан фойдаланиб
талон-торож қилиш жиноятларининг сабаблари тўғрисида айрим
мулоҳазалар // Фан ва ёшлар. – Тошкент, 2012. - № 1. – Б.98-102.
15.
Очилов
Ҳ.Р. Ўзгалар мулкини компьютер воситаларидан
фойдаланиб талон-торож қилиш жиноятининг объекти // Ўзбекистон
Республикаси Конституцияси Жиноят процессуал қонунининг ҳуқуқий
асослари сифатида. Республика илмий амалий конференция материаллари
тўплами. – Тошкент, 2009. – Б. 337-340.
16.
Очилов Ҳ.Р. Ўзгалар мулкини компьютер воситаларидан фойдаланиб
талон-торож қилиш жиноятининг субъекти.// Жиноят қонунчилигини
такомиллаштириш муаммолари. Республика илмий амалий конференция
материаллари тўплами. – Тошкент, 2010. – Б. 303-313.
17.
Очилов Ҳ.Р. Хорижий мамлакатларда ўзгалар мулкини компьютер
воситаларидан фойдаланиб талон-тарож қилганлик учун жавобгарлик
масалалари // Ҳуқуқий информатика ва ахборот хавфсизлиги соҳаларини
такомиллаштиришнинг долзарб масалалари. Республика илмий амалий
конференция материаллари тўплами. – Тошкент, 2010. – Б. 256-262.
18.
Очилов Ҳ.Р. Айрим хорижий мамлакатларда ўзгалар мулкини
компьютер воситаларидан фойдаланиб талон-торож қилишга оид жиноят
ҳуқуқий нормалар таҳлили юзасидан мулоҳазалар // Жиноят-ҳуқуқий
фанларнинг долзарб муаммолари мавзусидаги Конференция материаллари.
Халқаро илмий амалий конференция материаллари тўплами. – Тошкент,
2012. – Б. 13-20.
19.
Очилов Ҳ.Р. Ўзгалар мулкини компьютер воситаларидан фойдаланиб
ўзлаштириш ёки растрата қилиш жинояти объенкти тугунчаси ва аҳамияти //
ХХI аср криминалистикаси: эришилган ютуқлар ва келажак истиқболлари.
Республика илмий амалий конференция материаллари тўплами. – Тошкент,
2012. – Б. 168-177.
20.
Очилов Ҳ.Р. Ўзгалар мулкини компьютер воситаларидан фойдаланиб
толон-торож қилиш тушунчаси ва унинг ижтимоий хавфлилиги // Ёш
олимлар тўплами №1. – Тошкент, 2012. – Б. 165-175.
21.
Очилов Ҳ.Р. Ўзгалар мулкини талон-торож қилишда жиноят содир
этиш воситаси тушунчаси // Жиноят ва жиноят процессуал қонунчилигини
такомиллаштириш масалалари: миллий ва хорижий тажриба. Халқаро илмий
амалий конференция материаллари тўплами. – Тошкент, 2014. – Б. 289-294.
22.
Очилов Ҳ.Р. Ҳозирги суд-ҳуқуқ ислоҳотлари даврида ўзгалар
мулкини компьютер воситаларидан фойдаланиб талон-торож қилишни
квалификация қилиш муаммолари юзасидан айрим мулоҳазалар // Суд-ҳуқуқ
47
ислоҳотларини чуқурлаштириш шароитида жиноят кодексини унификация
қилишнинг назарий ва амалий жиҳатлари. Республика илмий амалий
конференция материаллари тўплами. - Тошкент, 2015. – Б. 117-128.
23.
Очилов Ҳ.Р. Ўзгалар мулкини талон-торож қилишда жиноят содир
этиш воситаси тушунчаси // The science advanced journal. - USA, 2015. - № 6. -
Б.39-41. (12.00.00; №3)
48
Автореферат Ўзбекистон қонунчилиги таҳлили журнали таҳририятида
таҳрирдан ўтказилди (21.11.2017 йил).
Босишга рухсат этилди: 30.11.2017. Шартли босма табоғи 2,75
Қоғоз бичими 80х641/16. Times New Roman гарнитураси.
Адади 100. Буюртма № 64
Top Image Media босмахонасида босилди.
