1
ТОШКЕНТ ДАВЛАТ ШАРҚШУНОСЛИК ИНСТИТУТИ
ЎЗБЕКИСТОН ДАВЛАТ ЖАҲОН ТИЛЛАРИ УНИВЕРСИТЕТИ
ЎЗБЕКИСТОН МИЛЛИЙ УНИВЕРСИТЕТИ ҲУЗУРИДАГИ
ИЛМИЙ ДАРАЖАЛАР БЕРУВЧИ
DSc.27.06.2017. Fil.21.01 РАҚАМЛИ ИЛМИЙ КЕНГАШ
ЎЗБЕКИСТОН ДАВЛАТ ЖАҲОН ТИЛЛАРИ УНИВЕРСИТЕТИ
ДЖАФАРОВА ДИЛДОРА ИЛХОМОВНА
ФРАНЦУЗ ВА ЎЗБЕК ТИЛЛАРИДА ЛЕКСИК МОТИВЛАШУВНИНГ
МИЛЛИЙ-МАДАНИЙ ХУСУСИЯТЛАРИ
10.00.06. – Қиёсий адабиётшунослик, чоғиштирма тилшунослик ва
таржимашунослик
ФИЛОЛОГИЯ ФАНЛАРИ БЎЙИЧА ФАЛСАФА ДОКТОРИ (PhD)
ДИССЕРТАЦИЯСИ АВТОРЕФЕРАТИ
Тошкент шаҳри – 2018 йил
2
УДК:811.133.1’373’362
811.512.133’373’362
Филология фанлари бўйича фалсафа доктори (PhD) диссертацияси
автореферати мундарижаси
Оглавление автореферата диссертации доктора философии (PhD) по
филологическим наукам
Content of dissertation abstract of doctor of philosophy (PhD) on
philological sciences
Джафарова Дилдора Илхомовна
Француз ва ўзбек тилларида лексик мотивлашувнинг миллий-
маданий хусусиятлари ................................................................................ 3
Djafarova Dildora Ilkhomovna
National and cultural peculiarities of lexic motivation in french
and uzbek………………………………………………………………...…. 21
Джафарова Дилдора Илхомовна
Национально-културные особенности лексической мотивации во
французском и узбекском языках……………………………………….. 37
Эълон қилинган ишлар рўйхати
Список опубликованных работ
List of published works ………….………….……….………….………….. 41
3
ТОШКЕНТ ДАВЛАТ ШАРҚШУНОСЛИК ИНСТИТУТИ
ЎЗБЕКИСТОН ДАВЛАТ ЖАҲОН ТИЛЛАРИ УНИВЕРСИТЕТИ
ЎЗБЕКИСТОН МИЛЛИЙ УНИВЕРСИТЕТИ ҲУЗУРИДАГИ
ИЛМИЙ ДАРАЖАЛАР БЕРУВЧИ
DSc.27.06.2017. Fil.21.01 РАҚАМЛИ ИЛМИЙ КЕНГАШ
ЎЗБЕКИСТОН ДАВЛАТ ЖАҲОН ТИЛЛАРИ УНИВЕРСИТЕТИ
ДЖАФАРОВА ДИЛДОРА ИЛХОМОВНА
ФРАНЦУЗ ВА ЎЗБЕК ТИЛЛАРИДА ЛЕКСИК МОТИВЛАШУВНИНГ
МИЛЛИЙ-МАДАНИЙ ХУСУСИЯТЛАРИ
10.00.06. – Қиёсий адабиётшунослик, чоғиштирма тилшунослик ва
таржимашунослик
ФИЛОЛОГИЯ ФАНЛАРИ БЎЙИЧА ФАЛСАФА ДОКТОРИ (PhD)
ДИССЕРТАЦИЯСИ АВТОРЕФЕРАТИ
Тошкент шаҳри – 2018 йил
4
Филология фанлари бўйича фалсафа доктори (PhD) диссертацияси мавзуси
Ўзбекистон Республикаси Вазирлар Маҳкамасининг Олий атестация комиссияси
ҳузуридагида № 2017.2. PhD/ Fil151 рақам билан рўйхатга олинган.
Диссертация Ўзбекистон давлaт жаҳон тиллари университетида бажарилган.
Диссертация автореферати уч тилда (ўзбек, инглиз, рус (резюме)) веб-саҳифанинг
http://www.tashgiv.uz/ ва «ZiyoNet» aхборот-таълим портали www.ziyonet.uz манзилларига
жойлаштирилган.
Илмий раҳбар:
Маматов Абди Эшонқулович
филология фанлари доктори, профессор
Расмий оппонентлар:
Худойберганова Зилола Норбоевна
филология фанлари доктори, профессор
Нишонов Патхиддин Пайзибоевич
филология фанлари номзоди, доцент
Етакчи ташкилот:
Самарқанд давлат чет тиллари институти
Диссертация ҳимояси Тошкент давлат шарқшунослик институти, Ўзбекистон давлат жаҳон
тиллари университети, Ўзбекистон Миллий университети ҳузуридаги DSc. 27.06.2017. Fil.21.01
рақамли Илмий кенгашнинг 2018 йил «___» _______ cоат ___ даги мажлисида бўлиб ўтади.
(Манзил: 100047, Тошкент, Миробод тумани, Шахрисабз кўчаси, 16 уй. Тел: (99871) 233-45-21;
факс (99871) 233-52-24; e-mail: sharq_ilmiy@mail.ru.)
Диссертация билан Тошкент давлат шарқшунослик институтининг Ахборот ресурс
марказида танишиш мумкин
(___
рақами билан рўйхатга олинган) Манзил: 100047, Тошкент,
Шаҳрисабз кўчаси, 16 уй. Тел (99871) 233-45-21.
Диссертация автореферати 2018 йил «___»__________ куни тарқатилди.
(2018 йил « ___» _________ даги ___ рақамли реестр баённомаси).
А.М.Маннонов
Илмий даражалар берувчи илмий
кенгаш
раиси,
филол.ф.д.,
профессор
P.А.Алимухамедов
Илмий даражалар берувчи илмий
кенгаш котиби, филол.ф.д.
Г.Х.Бакиева
Илмий даражалар берувчи илмий
кенгаш қошидаги илмий семинар
раиси, филол.ф.д., профессор
5
КИРИШ (фалсафа доктори РhD диссертацияси аннотацияси)
Диссертация мавзусининг долзарблиги ва зарурати.
Жаҳонда
ХХ асрнинг сўнгги ўн йиллиги охирларида тилшунослик фани ривожланиши
шу даражага кўтарилдики, мавжуд илмий парадигмаларнинг кетма-кет
алмашиниши ҳамда тилшуносликдаги барча маълум назарияларнинг энг
яхши ютуқлари, асосан турли илмий соҳаларда вужудга келувчи лисоний
тадқиқотларга янгича ёндашувлар пайдо бўлди. Тилшунослик ривожла-
нишининг ҳозирги давр босқичи ҳам кўп парадигмали бўлганлиги туфайли
тил ҳодисаларини таҳлил қилиш бўйича барча янгича ёндашувларни ўз ичига
олган ҳолда тадқиқ қилишни тақозо этади.
Жаҳон тилшунослиги илмий мактабларида мотивация, унинг турлари,
лексик
мотивлашувнинг
миллий-маданий
хусусиятларига
доир
тадқиқотларни олиб боришга алоҳида эътибор қаратилмоқда. Хусусан,
мотивлашган сўзларнинг чоғиштирма таҳлили қардош бўлмаган француз ва
ўзбек халқларининг олам манзарасини тасаввур қилиши, идрок этиш
даражасини ўрганиш учун типологик умумийликни ва фарқни белгилашда
муҳим аҳамиятга эга. Француз ва ўзбек тилларида сўзлар мотивлашуви
лексикологик назариясининг ўзига хос хусусиятларини мотивлашганлиги
нуқтаи назаридан аниқлаш, уларнинг категориал белгиларини кўрсатиш,
чоғиштирилаётган тиллар лексик тизими мотивлашувининг назарий
жиҳатларини таҳлил қилиш каби устувор йўналишларда илмий тадқиқот
ишлари олиб борилмоқда.
Ўзбекистон
Республикаси
истиқболли
ривожланишининг
янги
босқичида маданият, санъат ва фан соҳаларига алоҳида эътибор
қаратилмоқда. Тилшунослик фанининг янги методлари ёрдамида тилни
ўрганиш, хусусан, чет тилларни ўқитиш ва ўрганишда катта ютуқларга
эришилмоқда, бу фаннинг ривожланиши туфайли ўзбек тилшунослигида кўп
ўзгаришлар содир бўлмоқда ва янги терминлар кириб келмоқда. Ўзбекистон
Республикасини янада ривожлантириш бўйича Ҳаракатлар стратегиясида
«илмий тадқиқот ва инновация фаолиятини рағбатлантириш, илмий ва
инновация ютуқларини амалиётга жорий этишнинг самарали механизм-
ларини яратиш, олий ўқув юртлари ва илмий тадқиқот институтлари
ҳузурида ихтисослаштирилган илмий-экспериментал лабораториялар, юқори
технология марказлари ва технопаркларни ташкил этиш»
1
масалаларининг
устувор стратегик йўналиш сифатида белгилаб қўйилиши тилшунослик
соҳасида илмий изланишлар кўлами ҳамда кўрсаткичини янада кўтаришга
кенг имкониятлар яратади.
Ўзбекистон Республикасининг 2016 йил 13 майдаги ПФ–4797-сон
«Алишер Навоий номидаги Тошкент давлат ўзбек тили ва адабиёти
университетини ташкил этиш тўғрисида»ги, 2016 йил 14 сентябрдаги ЎРҚ–
406-сон
«Ёшларга оид давлат сиёсати тўғрисида»ги, Ўзбекистон
Республикаси Президентининг 2017 йил 7 февралдаги ПФ–4947-сон
1
Ўзбекистон Республикаси Президентининг «Ўзбекистон Республикасини янада ривожлантириш бўйича
Ҳаракатлар стратегияси тўғрисида» ги Фармони./ Халқ сўзи, 2017 йил 8 февраль.– №28(6722).
6
«Ўзбекистон Республикасини янада ривожлантириш бўйича ҳаракатлар
стратегияси тўғрисида»ги, 2017 йил 17 февралдаги ПҚ–2789-сон «Фанлар
академияси фаолияти, илмий-тадқиқот ишларини ташкил этиш, бошқариш ва
молиялаштиришни янада такомиллаштириш чора-тадбирлари тўғрисида» ги,
2017 йил 18 апрелдаги ПҚ–2894-сон «Алишер Навоий номидаги Ўзбекистон
Миллий боғи ҳудудида Адиблар хиёбонини барпо этиш тўғрисида»ги
фармон ва қарорларида ҳамда мазкур фаолиятга тегишли бошқа меъёрий-
ҳуқуқий ҳужжатларда белгиланган вазифаларни амалга оширишга мазкур
тадқиқот муайян даражада хизмат қилади.
Тадқиқотнинг
республика
фан
ва
технологиялари
ривожланишининг устувор йўналишларига мослиги
. Мазкур тадқиқот
республика фан ва технологиялари ривожланишининг I. «Ахборотлашган
жамият ва демократик давлатни ижтимоий, ҳуқуқий, иқтисодий, маданий,
маънавий-маърифий ривожлантиришда инновацион ғоялар тизимини
шакллантириш ва уларни амалга ошириш йўллари» устувор йўналишлари
доирасида бажарилган.
Муаммонинг ўрганилганлик даражаси.
Тилшуносликда мотивация
ҳодисаси, мотивациянинг миллий-маданий хусусиятлари муаммоси
олимларни ўтмиш замонлардан бери ташвишга солиб келган. Мотивация
тушунчаси қадимги даврлардаёқ Афлотун томонидан англаб етилган. Ўз
фаолиятининг турли даврларида тил белгилари мотивлашганлиги
муаммосига тилшунослик соҳасининг етакчи намоёндалари Ф. де Соссюр,
Э.Бенвенист, Э.Пиншон, Ш.Балли, А.Потебня ва бошқа олимлар мурожаат
қилишган
.
Ўтган асрнинг 70-80 йилларида мотивлашув муаммолари
лексикология ва семасиология доирасида Левковская, Маслова-Лашанская
Шмелёв
2
ишларида тадқиқ қилинди. Сўз мотивлашувининг лексикологик
жиҳати рус тили материалида О.И.Блинова ишларида анча тўлиқ ёритилди.
Муаллифнинг сўз мотивацияси ҳодисасини ҳар томонлама ўрганишга асос
солган монографик иши кўп йиллик тадқиқотларнинг умумлашуви бўлди
3
.
Мотивация ҳодисаси, унинг турлари ва назарий тадқиқига бағишланган
талқинларни Н.Д. Голев, М.М. Гинатулин, А.П. Журавлев, Л.Р. Зиндер ва
М.А. Иванова ишларида кўриш мумкин
4
.
2
Левковская К.А. Теория слова, принципы ее построения и аспекты изучения лексического материала. – М.,1962;
изд.2. – М.: КомКнига/URSS 2005. С.С Маслова-Лашанская. Лексикология шведского языка. – Л., 1973. – 208c .
Шмелев Д.Н. Проблемы семантического анализа лексики: На материале русского языка. – М.: Наука, 1973; изд. 3.
– М.: Издательство ЛКИ/URSS, 2008.
3
Блинова О.И. Явление мотивации слов. –Томск., 1984.
4
Голев Н.Д. Динамические аспекты лексической мотивации. Монография. – Томск, 1989. –252с. Голев Н.Д. К
вопросу о семантическом расстоянии между словами, связанными мотивационными отношениями //
Семантическая структура слова: Сб. Науч. Тр. – Кемерово, 1984. – С. 17-27. Голев Н.Д. Лингвистический статус и
некоторые особенности функционирования мотивированных единиц русского языка // Номинативные единицы
языка и их функционирование: Межвуз. сб. науч. тр. – Кемерово: 1987. – C. 13-46. Голев Н.Д. Ономасиология как
наука о номинации // Русское слово в языке и речи. –Кемерово., 1977. Вып. 2, – С 15. Гинатулин М.М. К
исследованию мотивации лексических единиц: На материале наименований птиц: Автореф. дисс.... канд. филол.
наук. –Алма-Ата, 1973. – 26с. Журавлев А.Н. Типы значений слова и их мотивированность // Проблемы
мотивированности языкового знака. – Калининград: 1976. –С. 22-26.
Зиндер Л.Р. Условность и мотивированность языкового знака // Фонетика. Фонология. Грамматика. – М.: Наука,
1971. – 247 c. Иванова М.А. Мотивация и литературные жанры (на материале оригинальной и переводной лирики
7
Мотивлашув жиҳатдан боғланган сўзларнинг мазмунан алоқа тоифалари
таҳлили Т.А. Демешкина
5
, унинг функционал аспекти ва мотивлашганлик
омилининг диалектал лексика хусусиятига таъсири В.Г. Наумов
6
, сўзнинг
лексик моҳияти билан унинг ўзаро боғланишида сўз мотивлашуви мазмуни
Н.Г. Нестерова
7
тадқиқотларида ўз аксини топди. Тилшуносликда лексик
мотивация, мотивология муаммоси ва мотивация тушунчасини икки тил
доирасида ўрганиш ва унинг назарий тадқиқига бағишланган талқинларни
хорижлик олимлар С.Б. Велединская, Ю.А. Марчукеви, Г.В. Калиткина ва
К.В. Гарганева, А.Д. Жакупова, Н.В. Шафтельcкая, О.И. Блинова,
Г.С. Эллистон ишларида кўришимиз мумкин
8
. Қиёсий мотивологиянинг
лексикографик жиҳати О.И. Блинова ва А.Д. Адилованинг ишларида ўз
ифодасини топган
9
, икки тематик гуруҳ – қушлар ва ўсимликларга оид
материал негизида тузилган рус ва инглиз тилларининг тўлиқ мотивацион-
қиёсий луғати эса А.С.Филатованинг номзодлик диссертациясида илова
сифатида берилган
10
. Бироқ француз ва ўзбек тиллари парранда ва ўсимлик
лексикаси мотивлашувининг чоғиштирма таҳлили ҳанузгача монографик
планда амалга оширилмаган ва муҳокама қилинмаган, шу сабабли
чоғиштирилаётган тилларда умуман мотивация масаласи, хусусан, парранда
ва ўсимлик лексемалари мотивлашувининг бир қатор долзарб муаммоларини
ҳал қилиш лозим бўлади.
Диссертация тадқиқотининг диссертация бажарилган олий таълим
муассасасининг илмий-тадқиқот ишлари режалари билан боғлиқлиги.
Диссертация Ўзбекистон давлат жаҳон тиллари университетининг
«Лингвистика ва хорижий тилларни ўқитиш самарадорлигини оширишнинг
назарияси ва амалиёти» мавзусидаги комплекс илмий тадқиқотлар
йўналишлари доирасида бажарилган.
Тадқиқотнинг мақсади
француз ва ўзбек тиллари
парранда ва ўсимлик
лексикаси материаллари асосида сўзлар мотивлашувини, мотивлашув
С.Я. Маршака) // Художественный текст и языковая личность: проблемы изучения и обучения: Материалы II
Всеросс. науч. –практ. конф. –Томск, 2001.
5
Демешкина Т.А. Типы смысловых отношений мотивационно связанных слов: Лексикологический аспект.
Автореф.дисс. … канд.филол. наук. – Томск, 1984. – 23 с.
6
Наумов В.Г. Явление мотивации слов в системе диалекта (лексикологический аспект). Автореф. дисс. … канд.
наук. –Томск , 1985. – 22 с.
7
Нестерова Н.Г. Мотивационное значение слова и его статус. Дисс. … канд. филол. наук. – Томск, 1987. – 236 с.
8
Велединская С.Б. Проблемы интерпретации лексической мотивации в художественном тексте. Дисс. … канд.
филол. наук. – Томск, 1997. –219 с. Марчукеви Ю.А. Мотивация в диалектах как объект исследования
современной лингвистики. – М., 2015. – С. 54-58. Калиткина Г.В. Формы субъективной оценки имён в аспекте
теории мотивации: (на диалектом материале). Автореф. дисс. … канд. наук. – Томск, 1990. –20 с. Гарганева К.В.
Явление мотивации слов в социовозрастном аспекте. Автореф. дисс. … канд. наук. – Томск, 1999. – 24 с.
Жакупова А.Д. Сопоставительная мотивологии: сущность и направления (на материале славянских и тюрских
языков). – Алматы, 2009. – С. 47-.51. Шафтельская Н.В. Сопаставительной анализ типов мотивированноти на
материале предметно-бытовой лексики. –М., 2016. – С. 63-69.. Блинова О.И. Обыденная мотивология. Сибирской
филологической журнал. –2008. – С. 87-91. Эллистон Г.С. Способы выражения мотивации при преподавании
французского языка. – М., 2005. – С.47.
9
Адилова А.Д. Мотивологический анализ лексики: описательный аспект (на материале наименований птиц):
Метод, пособие в дополнение к спецкурсу «Основы мотивологического анализа». – Кокшетау, 1998. – С. 34-36.
10
Филатова А.С. Лексические процессы в мотивированной лексике русского и английского языков //
Лингвистический ежегодник Сибири. – Красноярск, 2004. Вып. 6. – С. 53-55.
8
турларини, мотивация ва номинация тушунчаларининг ўзаро боғлиқ ва
фарқли жиҳатларини очиб беришдан иборат.
Тадқиқотнинг вазифалари қуйидагилар:
тилшуносликда «мотивация» феноменининг фалсафий, миллий-лисоний
хусусиятларини асослаш;
«мотивация» ҳақидаги назарий талқинларни умумлаштириш ва
концептуал хулосага келиш;
икки қардош бўлмаган тиллар лексик тизими мотивлашувининг
чоғиштирма таҳлили услубини ишлаб чиқиш;
француз ва ўзбек тиллари ўсимлик ва парранда лексикаси мотивла-
шувининг чоғиштирма таҳлилини ўтказиш ва икки тил лексикасининг ўзига
хос хусусиятларини унинг мотивлашганлиги жиҳатидан аниқлаш;
тилшуносликда лексик мотивлашувнинг миллий-маданий хусусият-
ларини таснифлаш;
мотивологияга оид терминлар луғатининг дастлабки вариантини
яратиш.
Тадқиқотнинг объекти
сифатида француз ва ўзбек тилларида парранда
ва ўсимлик номларига оид мотивлашган лексик бирликлар танланган.
Тадқиқотнинг предмети
француз ва ўзбек тилларидаги мотивологияга
оид терминларнинг шаклланиши, тузилиши, мотивлашган лексик
бирликларнинг
фонетик,
семантик,
морфологик,
морфо-семантик
хусусиятлари, ҳамда уларни таржима қилиш ҳисобланади.
Тадқиқотнинг усуллари
.
Диссертацияда чоғиштирма, қиёсий-
типологик, лексикографик, лингвистик таснифлаш, статистик таҳлил
усуллари қўлланилган.
Тадқиқотнинг илмий янгилиги
қуйидагилардан иборат:
тилшунослик
соҳасида
«мотивация,
номинация,
ремотивация,
неомотивация, демотивация» тушунчаларининг моҳияти асосланган;
мотивлашув аспектида француз ва ўзбек тилларининг миллий-маданий
ўзига хослиги, мотивлашган лексик бирликларнинг фонетик, морфологик,
семантик, морфо-семантик жиҳатдан ўхшашлиги исботланган.
мотивация жараёнида оламнинг лисоний манзараси сифатида қушлар ва
ўсимликлар номланиши миллий этнолингвистик хусусиятларга эга эканлиги
икки турга ажратилиб исботланган ҳамда бу хусусиятлар мотивлашув
жараёнида асосий омиллардан бири эканлиги далилланган;
икки лингвистик макротизимга тегишли бўлган парранда ва ўсимлик
гуруҳига оид лексик бирликларнинг мотивация жараёнида қўлланилиш
статистикаси ишлаб чиқилган;
мотивация жараёнида мотивлашган сўзларнинг миллий-маданий
хусусиятларга эга эканлиги исботлаб берилган.
Тадқиқотнинг амалий натижаси.
Диссертация ишининг амалий
натижалари қуйидагилар билан белгиланади:
француз ва ўзбек тилларида мотивация, неомотивация, демотивация,
ремотивация, номинация каби феноменларнинг тўлиқ таърифи берилган;
9
мотивлашган лексик бирликларнинг чоғиштирма таҳлили икки миллат
дунёқараши, оламни идрок этишнинг ўзига хослиги, тил ўрганувчиларда
миллатлараро компетенцияни шакллантиришга хизмат қилиши исботланган;
француз ва ўзбек тилларида парранда ва ўсимликни ифодаловчи лексик
бирликлар орасидан мотивлашган сўзлар ажратилган;
мотивология терминологиясига оид таҳлил қилинган материаллар
асосида мутахассис ва талабалар учун «Мотивологияга оид терминлар
луғати» яратилган.
Тадқиқот натижаларининг ишончлилиги
ишда қўлланилган
ёндашувлар, усуллар ва назарий маълумотларнинг ишончли манбалардан
олингани, келтирилган таҳлиллар, қилинган таҳлилларнинг жадваллар
асосида берилиши, мотивологияга оид терминлар луғатининг яратилганлиги,
хулоса, таклиф, ва тавсияларнинг амалиётга жорий этилганлиги, олинган
натижаларнинг ваколатли тузилмалар томонидан тасдиқланганлиги билан
изоҳланади .
Тадқиқот натижаларининг илмий ва амалий аҳамияти.
Тадқиқот
натижаларининг илмий аҳамияти француз ва ўзбек тилларидаги мотивлашган
сўзларни чоғиштирма таҳлил қилиш асосида пайдо бўладиган тилдаги ва
тиллараро хос хусусиятларни аниқланганлиги, мотивация тушунчасига оид
терминларнинг тилдаги ўрнини кўрсатиб бергани, қиёсий терминология,
лексикология,
таржимашунослик
соҳаларининг
тадқиқот
кўламини
бойитгани ҳамда тил тизимларининг лингвистик хусусиятларини ёритишдаги
аҳамияти билан белгиланади. Тадқиқот натижасида олинган назарий
хулосалар француз ва ўзбек тилларидаги мотивация тушунчасининг
моҳиятини асослашда, мотивлашган лексик бирликларнинг хусусиятларини
ёритишда келгуси тадқиқотлар учун илмий-назарий манба бўлиб хизмат
қилади.
Тадқиқот натижаларининг амалий аҳамияти олинган хулосаларнинг
олий таълимни бойитишга, ўқув жараёни самарадорлигини оширишга хизмат
қилгани, олий ўқув юртларида луғатлар, дастурлар, дарслик, ўқув
қўлланмаларни тайёрлаш, махсус курс ва семинар машғулотларни ташкил
қилишда аҳамиятлилиги билан изоҳланади.
Тадқиқот натижаларининг жорий қилиниши.
Француз ва ўзбек тилларида лексик мотивлашувнинг миллий-маданий
хусусиятларини очиб бериш бўйича олинган илмий натижалар ва амалий
таклифлар асосида:
мотивация, мотив, мотивема, лексик ва структуравий мотивация,
фонетик мотивация, морфологик мотивация, ремотивация, демотивация,
неомотивация
сингари
тушунчалари
билан
боғлиқ
натижалар
«Мотивологияга оид терминлар луғати»да фойлаланилган (№000557).
Мазкур
луғат
тилшунослик
соҳаси
мутахасисларига,
тадқиқотчи
изланувчиларга мотивология хусусида маълумотлар манбаси бўлиб хизмат
қилган.
мотивлашган парранда ва ўсимлик номларидан «Дунё бўйлаб»
телеканали «Болалар ва ўсмирлар дастури» таҳририяти томонидан
10
тайёрланган «Children and Nature» туркум кўрсатувлари ценарийларида
фойдаланилган. (Ўзбекистон миллий телерадиокомпанияси 2017 йил 4
августдаги
08-14/346-сон
маълумотномаси).
Лисоний
мультимедиа
дастурларидаги интерактив машқлар ўқувчи-томошабинларга мотивлашган
ўсимлик ва парранда номларини ўзлаштириш имконини берган.
мономотивация, номинация, полимотивация сингари лексик бирликлар
билан боғлиқ натижалардан «Ўзбекистон-Франция» дўстлик жамиятининг
«Ўзбекистоннинг туристик имкониятлари ва гастрономик туризмни
ривожлантириш истиқболлари» лойиҳасида фойдаланилган. («Ўзбекистон-
Франция» дўстлик жамиятининг 2018 йил 9 январдаги № 83-сон
маълумотномаси). Мазкур тушунчалар ва мотивлашган лексик бирликлар
туризм соҳасида луғат яратиш жараёнида хизмат қилган.
Тадқиқот натижаларининг апробацияси.
Тадқиқот натижалари
илмий-амалий конференция ва семинарларда, жумладан 3 та халқаро ва 10 та
республика миқёсидаги илмий конференцияларида маъруза кўринишида баён
қилинган ҳамда муҳокамадан ўтказилган.
Тадқиқот натижаларининг эълон қилиниши.
Диссертация мавзуси
бўйича жами 29 та илмий иш чоп этилган. Шулардан, 1 та луғат, Ўзбекистон
Республикаси Олий Аттестация комиссиясининг докторлик диссертациялари
асосий илмий натижаларини чоп этиш учун тавсия этилган илмий нашрларда
13 та мақола, жумладан, 12 таси республика ва 2 таси хорижий журналларда
нашр этилган.
Диссертациянинг ҳажми ва тузилиши.
Диссертация кириш, учта боб,
хулоса, фойдаланилган адабиётлар рўйхати ва иловадан иборат бўлиб,
умумий ҳажми 144 саҳифани ташкил этади.
ДИССЕРТАЦИЯНИНГ АСОСИЙ МАЗМУНИ
Кириш
қисмида тадқиқот мавзусининг долзарблиги ва зарурати
асосланган, унинг Ўзбекистон Республикаси фан ва технологияларнинг
устувор йўналишларга мослиги кўрсатилган, муаммонинг ўрганилганлик
даражаси ёритилган, ишнинг мақсад ва вазифалари, тадқиқот объекти ва
предмети аниқланган, тадқиқот усуллари, диссертациянинг илмий янгилиги
ва амалий натижалари баён қилинган, олинган натижаларнинг ишончлилиги,
илмий ва амалий аҳамияти асослаб берилган, тадқиқот натижаларининг
амалиётга жорий этилганлиги, апробацияси, нашр этилган ишлар,
диссертациянинг тузилиши ва ҳажми бўйича маълумотлар берилган.
Диссертациянинг
«Мотивологиянинг назарий муаммолари»
деб
номланган биринчи бобида жаҳон тилшуносларининг «мотивация»,
«мотивология» юзасидан олиб борилган илмий изланишлари тадқиқ этилган.
Мотивация ва номинация тушунчаларининг ўзаро ўхшаш ва фарқли
томонлари ёритиб берилган. Соҳа олимлари томонидан мазкур атаманинг
ўрганилиши, унинг назарий масалаларига бағишланган илмий тадқиқотлар
кўриб чиқилди. Дастлаб мотивациянинг фанда қўлланиш тарихига тўхталиб
ўтилди.
11
Мотивация термини антик даврдаёқ мавжуд бўлиб, бу термин
«мимологизм», «критилизм» деб ишлатилган. Мазкур назария француз
тилида 1970 йил Жерард Женетт томонидан фанда ривожлантирилди.
Кейинчалик эса Эрможен мотивация сўзини номинация, номинализм деб
фанга киритган. Соссюр эса мотивация назарияси ҳақида бир қанча фикрлар
билдириб, унинг синхрон ва диахрон томонларини ўрганди
11
.
Мотивация
–
лотинча «мотив» сўзидан олинган бўлиб, ҳаракатни уйғотмоқ, руҳий-
физиологик режанинг динамик жараёни, инсон ҳаракатини бошқариш,
мақсад сари етакловчи восита, ташкиллаштириш, фаоллик ва бардошлилик
каби маъноларини англатади
12
. Мотивация ва мотивология тушунчалари
ўзбек тилшунослиги учун янги бўлиб, ўзбек тилида бу соҳада ҳали бирор бир
иш қилинмаган.
ХХ асрнинг 70 - йилларида тилшунослик фанида янги мотивология
термини пайдо бўлди. «Мотивология» термини ва мотивологияни
тилшунослик фанининг мустақил йўналиши сифатида ажратиш ғояси илк
бор М.М.Гинатулин томонидан қушларнинг рус, қозоқ ва инглиз
тилларидаги номларига бағишланган қиёсий-ономасиологик тадқиқотида
таклиф қилинган
13
. Мотивология муаллиф томонидан ишлатилган «мотив»
(номинацион белги), «мотивема» (номинация асоси), «мотивация» (сўзга ном
берилаётганда
унинг
мотивловчи
белгиси)
ва
«мотивланганлик»
(«мотивация»ни сақлаб қолувчи сўзнинг белгиси) атамаларидан олинган.
Ушбу бобда номинация ва мотивациянинг алоқаларини аниқлаш учун
лексик тафаккур омили, номинация назарияси илмий категорияларининг
умумийлиги ёки чегарадошлиги, номинация жараёни ва элементлари ҳамда
сўзларнинг ўзаро алоқаси ва бир-бирига ўтиши каби омилларга эътибор
қаратилган ва мисоллар ёрдамида очиб берилган.
Номинация асоси –
бу мотивловчи белгиларни сўзловчилар томонидан
умумлаштириш асосида шакллантириладиган ва янги номлар учун таянч
нуқтаси бўлиб хизмат қиладиган қоида. Қушларнинг ранги (
оққуш –
тумшуғи билан оёғи қизил, кўзларининг атрофи худди сурма тортилгандек
қоп-қора бўлади. Мазкур қуш қордан ҳам оппоқ бўлгани учун оққуш номини
олган
)
14
, ҳаракати, овози, яшаш тарзи, озиқланиши, ташқи кўриниши,
ўсимликларга ном беришда эса мотивловчи белгиларнинг ранги, ҳиди, таъми
каби хоссаларга кўра умумлаштириш асосида уларнинг номинацион
асослари шаклланади.
Номинация усули – мотивловчи белгидан иборат бўлган номинация
принципини амалга ошириш усули. Шу усулда номинация принципи шакл ва
мазмун сифатида ўзаро алоқага киришади.
Фонетик,
морфологик, лексик-фразеологик ва синтактик тил
бирликлари номинация воситалари ҳисобланади. Француз ва ўзбек тилларида
11
https://fr.wkipedia.org
12
https://elmadad.uz
13
Гинатулин М.М. К исследованию мотивации лексических единиц: На материале наименований птиц: Автореф.
дисс. ... канд. филол. наук. – Алма-Ата, 1973. – 26с.
14
Равшанов Э. Қушлар, қушлар жон қушлар ёки қушлар дунёсига саёҳат. – Т.: Шарқ, 2016. –Б.4.
12
ўсимликларни айнан бир номинация принципи асосида: ранги, шакли,
структураси, таъми, ҳиди, ўсиш, гуллаш вақти, ўсиш жойига кўра
таснифланади.
Диссертациянинг
«Француз ва ўзбек тилларида мотивлашувнинг
типлари»
деб номланган иккинчи боби сўзнинг ички шакли, сўзлар
мотивлашувининг типлари, ремотивация, неомотивация ва демотивация
ҳодисаларига бағишланган. Лексикологияда мотивация назариясининг
асосий тушунчаларини ҳисобга олган ҳолда, турли мезонлар ёки асосларга
таяниб, сўзлар мотивланганлигининг қуйидаги типларини кўрсатиш мумкин.
А. Мотивлаш таркибига кўра – нисбий ва мутлақ мотивланганлик
турлари билан фарқланади.
1.
Нисбий мотивланганлик типи сўзларнинг лексик-семантик
вариантларини тавсифлайди:
Freux
–
«мижғов, қилдан қийиқ қидиридаган
инсон»,
Oiseau –cloche
–
«ҳамма нарсадан хабардор инсон».
Aigl
e
–
«ҳамма
нарсага ҳумкрон бўладиган, савлатли инсон ҳақида,
Colibri
– «серғайрат,
ҳаракатчан инсон ҳақида»,
Тулки
– «айёр, кўзбўямачи одам ҳақида»,
бойўғли
– бехосият, машъум одамлар ҳақида
15
, булбул – «тинмай жоврайдиган»
16
инсон ҳақида, қизилиштон «чақимчи, гап ташиб юрадиган инсон».
Les
colibris
sont le symbole de la paix de l’amour et du bonheur, considérés comme
sagrés a cause du leur incroyable énergie.
L’aigle
est le symbole de nombreux
organisme et nation. Symbole de puissance et majest, il a également représenté de
nombreux empires
17
. Кўзбўямачи тулки бўлади, халқ ичида кулги бўлади
18
.
2. Мутлақ мотивланганлик сўзни тилга оид бўлмаган воқелик билан
нисбатлаш орқали яратилади. Мутлақ мотивланганлик билан, энг аввало,
жонли ва жонсиз табиатнинг товушли ҳодисаларини «акс эттирувчи» турли
овозларга тақлидлар (ономатопеялар) тавсифланади. Бу, масалан, ҳайвонлар
ва қушлар овозлари ва қичқириқларининг инсон томонидан идрок этилиши
натижаси: ға-ға-ға – ғозлар овози, қий-қий-қий – хўроз қичқириғи, миёв-миёв
– мушукнинг миёвлаши, вов-вов – итнинг вовуллаши; шовқинларнинг инсон
томонидан идрок этилиши натижаси: бах, бух, бом-бом, тарақ-туруқ ва
бошқалар.
Canard (ўрдак) – cancaner, caqueter, nasiller (қақилламоқ, ғақ-ғақ
қилмоқ); grenouiller (бақа) – coasser (вақилламоқ); grue (турна) – claqueter,
craquer, glapir, glatir, trumpeter (қурқурламоқ, қичқирмоқ); hirondelle
(қалдирғоч) – gazouiller, trisser ( чуғурламоқ, вижирламоқ).
Диссертациянинг «
Француз ва ўзбек тилларида паррандашунослик
ва ўсимликшунослик лексикаси мотивлашувининг чоғиштирма
таҳлили
» деб номланган учинчи боби француз ва ўзбек тилларида
паррандашунослик ва ўсимликшунослик лексикаси мотивлашувининг қиёсий
таҳлилига
бағишланган
бўлиб,
мотивлашган
лексик
бирликлар,
яриммотивлашган лексик бирликларнинг бир-бирига мос келиши ва мос
15
Ўзбек тилининг изоҳли луғати I. – М., 1981. – Б. 127.
16
Раҳматуллаев Ш. Ўзбек тилининг этимологик луғати.III (форсча-тожикча бирликлар ва уларнинг ҳосилалари).
– Т.: Шарқ, 2009. – Б. 51.
17 www. dehondt-desmets.fr/2015/le symbolisme des animaux.html.
18 Мирзаев Т., Мусоқов А., Саримсоқов Б. Ўзбек халқ мақоллари. – Т., 2012. – 509 б.
13
келмаслиги, ҳар икки тилдаги мотивлашган ва мотивлашмаган сўзларнинг
миқдорий чоғиштирма таҳлилига бағишланган. Ушбу боб таҳлиллар асосида
бойитилган, парранда ва ўсимлик номлари орасидаги мотивацион лексик
бирликлардаги
ўзгаришлар
жадвал
тарзида
берилган.
Сўзда
мотивлашганликни ҳосил қилиш воситасига боғлиқ ҳолда (фонема, морфема,
сўз, сўз бирикмаси) мотивлашганликнинг тўрт тури ажралиб чиқади:
- фонетик;
- морфологик;
- семантик;
- морфо-семантик.
Мотивлашганликнинг фонетик тури
табиатнинг табиий шовқин
ҳодисаларини акс эттирувчи товушлар бирлашмаси ёки товуш
кўринишининг тилда англашни солиштириш ҳисобига ажралади (бизда –қуш
товуши).
Қушлар товуши номларнинг икки яъни, бири-биридан номланиш усули
билан ажралиб турувчи ва мотивлашганликнинг мутлақ ва нисбий
кўринишларини
қамраб
олувчи
тақлидий
ва
тасвирий
турини
мотивлаштиради. Сўзлар агарда тақлидий номлар бевосита қушлар товушини
акс эттирса, уни инсон тили товушлари билан тасвирлайди (мисол учун,
парр. Фр:
choucas, pipit, courlis, coucou, lulu, caille, какку, дуду, чуғурчуқ
), у
ҳолда товушни тасвирловчи номлар бевосита қушлар қичқириғини беради,
бошқа лексик бирликлар сўзларнинг мазмуни орқали намоён бўлади (мисол
учун, парр. Фр:
bru/ant, jas/eur, siffl/eur, balbus/ar
; ўзб.
Қарға
(патлари тим
қора (қора қарға) ёки қора билан кулранг аралаш (ола қарға) кўчманчи қуш
(Ўзбекистонда қиш ойларида бўлади)
19
, жик- жик, карқур, чумчуқ).
Le bruant
jaune est un oiseau élancé, doté d’une longue queue
20
. Қарға, қарғанинг кўзини
чўқимас
21
.
Мотивлашганликнинг морфологик типи
. Мотивлашганликнинг бу типи
тилда сўзлашувчилар томонидан тилнинг морфологик воситасини намоён
қилувчи морфема ва аффикслар икки лексик бирликлар мотивлашган
муносабатларнинг англаниши натижасида ажралиб чиқади. Мисол учун,
парр. Фр:
rouge/queque
(қизил думли қуш),
roitelet
(қирол тожи каби бошида
сариқ йўл-йўл чизиқли қуш),
bec-en-ciseaux
(тумшуғи қайчи сифат қуш); ўзб:
балиқчи
(балиқ билан озиқланувчи қуш)
22
,
чуррак, зоғча
(бу от қарға
маъносини англатадиган тожикча зоғ отига кичрайтириш маъносини
ифодалайдиган – ча қўшимчасини қўшиб ҳосил қилинган бўлиб, «қарғадан
кичикроқ, патлари қорамтир қуш» маъносини англатади)
23
, ўсим. Фр:
brun/elle
(малла ранг гулли ўсимлик),
nid-d’oiseau
(қуш инига ўхшаш
ўсимлик),
bec-de-grue
(турна тумшуғига ўхшаш мевали ўсимлик),
den/aire
(шаклан тишни эслатувчи баргли ўсимлик); ўзб.
буғдойиқ, шакарак, шўра,
19
Ўзбек тилининг изоҳли луғати.. –Т.: Давлат илмий нашриёти, 2006, – Б. 269.
20
Donаld Lapointe. Les noms des oiseaux du Quebec – oiseaux par la couleur. – Paris, 2016. – P. 23.
21
Мирзаев Т.,. Мусоқов А, Саримсоқов Б. Ўзбек халқ мақоллари. –Тошкент, 2012. – 509 б.
22
Раҳматуллаев Ш. Ўзбек тилининг этимологик луғати. Туркий сўзлар. –Т.: Университет, 2000. – Б. 38.
23
Раҳматуллаев Ш. Ўзбек тилининг этимологик луғати III (форсча-тожикча бирликлар ва уларнинг ҳосилалари) –
Т.: Шарқ, 2009. – Б. 106.
14
исфарак, пўфанак, терак, боғинак, бодрезак, дўлана, етимак, зўрча, зиғирак,
рандак, чақамиқ, шингилча, қумарчиқ
.
Мотивлашувнинг семантик типига эга сўзлар ички шакли, одатда, ўз
ичига метафорик мотивлашув белгисини олади. Француз ва ўзбек тилларида
мотивлашувнинг семантик типини қуйидаги қушлар ва ўсимликларнинг
номларида кузатамиз:
moqueur
(мазахчи),
locustelle
(чигиртка),
barbu
(соқолли),
avocette (суқсур), balbusard (балиқхўр)
; парр.ўзб:
карқур, мусича,
кўргалак, қизилиштон, тождор, сассиқпопишак
(олачипор патли,
елпиғичсимон тожли, қайирма тумшуқли ҳашаротхўр қуш)
24
,
жаннатқуш,
бургут, читтак
; ўсимл. ўзб:
бодиён, эшакмия, бўйимодорон, газанда,
атиргул, жамбил, жағ-жағ, зафарон, зира, исмалоқ, лола, момиқ, наргис,
нилуфар
; фр:
cornette
(шакли бош кийимга ўхшаш ўсимлик тури бўлиб, ўзбек
тилида сувйиғар ўсимлигига мос келади),
coucou
(какку),
bugle
(узунчоқ
мевали ўсимлик тури),
compagnon
(йўлдош деб таржима қилинади, ўзбек
тилида сариқ печак яъни зараркунанда ўсимлик ҳисобланиб, бошқа гулларни
қуритадиган бегона ўт турига мос келади),
massette
(шақилдоқ).
Мотивлашганликнинг морфо-семантик типини ифодалашнинг асосий
воситаси сўз бирикмаси ҳисобланади, мотивлашган белгини аниқлайдиган
асосий белги аниқловчи бўлиб ҳисобланади. Семантик мотивлашув типи
«от+аниқловчи» мотивлашув модели асосида юзага келиб, морфологик
мотивлашув типидан ўзининг ифода воситаси орқали фарқ қилади, яъни бу
бирлик сегментлари ўзида аниқловчига эга тил метафораларини мужассам
қилади. Француз тилида бу типга қуйидаги мисолларни келтирамиз: парр.
Petit-duc
(кичик герцог),
сhаtuant
(қийқирувчи мушук), ўсим:
belle-de-nuit
(тунги малика),
langue-de-sеrphаnt
(илон тили),
bouff-lon-blanç
(оқ кўпик),
оеil-de-vache
(сигир кўз),
dent-de-lion
(арслон тиши). Ўзбек тилида
мотивлашувнинг морфо-семантик типини ифодаловчи ўсимликларнинг жуда
кўп номлари мавжуд:
картошкагул
(илдизида кўчат қилишда ишлатиладиган
картошкасимон қуббачалар ҳосил бўладиган, ер усти қисмида япроқчалари
тўп бўлиб ўсадиган гул)
25
,
карнайгул, итоғиз, қорақанд
(бу от ўзбекча қора
сифати билан тожикча қанд отидан тузилган бўлиб, «тоғлик жойларда ёввойи
тарзда ўсадиган бута ўсимлиги ва унинг овқатга солинадиган қорамтир майда
сершира нордон меваси» маъносини англатади)
26
итузум, қизилшўра,
бузоқбош, бўрикалла, ерсовун, ерчой, далачой, ербағир, донашўр, дағалбошоқ,
еттибўғим, зарқулоқ, зарпечак, девпечак
(ўсимликка, дарахтга чирмашиб
ўсадиган ёввойи ўт)
27
,
иттикан, кўзагул, кампирчопон, гулҳамишабаҳор
(йилнинг баҳор, ёз, куз фаслларида доим очилиб турадиган қизғиш-сарғиш
рангли гул)
28
,
айиқтовон
(ўзбек миллати вакили мазкур ўсимликнинг гулини
24
Раҳматуллаев Ш. Ўзбек тилининг этимологик луғати III (форсча-тожикча бирликлар ва уларнинг ҳосилалари) –
Т.: Шарқ, 2009. – Б. 194.
25
Ўша асар.– Б. 120
26
Ўша асар. – Б. 272.
27
Ўша асар. Б. 85.
28
Ўша асар – Б.70.
15
айиқнинг товонига ўхшатиб, айиқтовон деб ном берган)
29
,
қайчибарг
(қайчисимон керилган узун-узун учли барг)
30
.Ўзбек тилида мотивлашувнинг
морфо-семантик тури бошқа турларга қараганда энг кўп учрайдиган тури
ҳисобланади
.
Мотивлашганлик типларининг миқдорий таҳлили
Мотивлаш-
ганлик
типлари
Паррандашунослик
Атамалари
Ўсимликшунослик атамалари
Фр.т
(169.ЛБ)
бирликлар)
Ўзб. т.
(172.ЛБ)
бирликлар)
Фр. т.
(173.ЛБ)
бирликлар)
Ўзб. т.
(195.ЛБ)
бирликлар)
%
%
ЛЕКСИК
БИРЛИКЛ
АР
%
ЛЕКСИК
БИРЛИКЛА
Р
%
ЛЕКСИК
БИРЛИКЛ
АР
%
Фонетик
6
4%
12
7%
1
0,6%
3
1,5%
Морфологик
135
80%
23
13,3%
137
79,1%
26
13,3%
Морфо-
семантик
8
4,2%
101
58,7%
26
15%
127
65,2%
Семантик
20
11,8%
36
21%
9
5,3%
39
20%
Тадқиқот натижалари шуни кўрсатадики, француз тилида морфологик
мотивлашган сўзлар ҳар иккала гуруҳида ҳам ўзбек тилидагидан кўра кўп,
яъни парранда номларига оид мотивлашган сўзларнинг орасидаги фарқ
66.7%ни ташкил қилди. Аммо ўзбек тилида морфо-семантик мотивлашган
сўзлар ҳар иккала гуруҳда ҳам француз тилига қараганда 54,5% кўп.
Тадқиққа жалб қилинган тил бирликларининг қиёсий таҳлили шуни
кўрсатадики, улар содда (бир сегментдан иборат), ва мураккаб (икки
сегментдан
иборат)
гуруҳларга
ажралади.
Қиёсланаётган
тиллар
ўсимликшунослик ва паррандашунослик лексикаси мотивлашув белги гап
бўлаги хусусияти ва сегментлар сони бўйича икки гуруҳга бўлинади. Мазкур
гуруҳлар эса бир нечта кичик гуруҳчалардан иборат.
1. Оддий (бир сегментли) мотивлашув белги қуйидагича ифодаланиши
мумкин:
от билан: парр фр. ombrette (ombre – соя), guêpier (guêpe – ари), ўзб:
какку, бедана, каклик, каптар, тувалоқ, мусича, зоғча; фр: muflier (mufle –
тумшуқ), laiteron (lait – сут), lunaire (lune – ой); ўзб. бодиён, жийда, печак,
анор, олма, карам, игир, бодом;
сифат билан: парр. Француз тилида мавжуд:
brève
(чумчуқсимонлар
оиласига мансуб кичик қуш),
noire
(қора),
fou
(тентакқуш),
fauvette
(fauve –
қизғишроқ рангли қуш). Тадқиқотимиз давомида бир сегментли сифат билан
бошланадиган ўзбекча парранда номларини учратмадик, ўсим. фр:
bleuet
(bleu –ҳаво ранг, кўк),
nivéole
(nival – қорли) ўзб. бинафша, қизилча, кучала,
шўра, момиқ;
29
.Юлдашев А. Идиоматик қўшма сўзларнинг лингвокогнитив аспекти (инглиз ва ўзбек тиллари мисолида).
Автореф. дисс. ... канд. филол. наук. –Т., 2017. – Б. 18.
30
Ўзбек тилининг изоҳли луғати. – Т.: Давлат илмий нашриёти, 2006. –Б.235.
16
феъл билан: парр. фр.
bruant
(bruire –шовқин қилмоқ),
plongeon
(plonger
– шўнғимоқ),
chasseton
(chasser – овламоқ), ўзб: сайроқи, учмас; ўсим. фр:
mâche
(mâcher – чайнамоқ),
lavande
(laver – ювмоқ), ўзб: сачратқи;
2. мураккаб (икки сегментли) мотивлашув белги қуйидагилар билан
ифодаланиши мумкин:
икки от билан парр. фр.
bеc-en-ciseaux
(қайчитумшуқ),
bec-en-cuiller
(қошиқ тумшуқ). Панжаоёқ, сувмашоқ, офтоб қарға, найбурун, сичқон қуш,
ракета дум, калтакесак дум, кўкрак тож, кўкрак оёқ, сув бургут; ўсим. ўзб:
атиргул, айиқтовон, балиқкўз, бузоқбош, бўригул, бўтакўз, бўритароқ
31
,
далачой, боғибағир, эшакмия, карнайгул, картошкагул, кийикўт, ғорўт,
қумўт, қумзира, қончўп, қумтариқ, ерчой; фр
oеil-de-vache
(сигир кўзи),
corbeille- d'argent (кумуш халта),
dent de-lion
(арслон тиши), chien-dent (ит
тиши).
сифат + от билан: парр. фр:
petit-duc
(petit – кичкина, duc-герцог),
durbeс
(dur –мустаҳкам, bec – тумшуқ),
blanche-queue
(blanche – оқ, queue – дум),
ўзб:
узун оёқ, япалоққуш, кўкқарға, тентакқуш, сассиқпопишак, қорақуш,
қизилиштон, катта читтак, қора читтак, кичик бургут, кўк қуш, оққуш,
қизилоёқ, қийшиққанот
; ўсим фр.
bouillon-blanc
(оқ кўпик), criste-marine
(денгиз кристали), coquеlourde (оғир пўчоқ), grande-eclairе (катта чақмоқ);.
ўзб. оқтож, олабута, оқ лола, оқ парпи, оқ шўра, қизилмия, қорабароқ,
қорақат, сассиқ коврак, қизил лола, қизилбарг, қариқиз, қизилқиёқ, оқ
бурчоқ, оқ зира;
феъл + от билан: ўсимл. фр
goвe-mouche (
gober – ютмоқ, mouche –
чивин),
tourner-pierre
(tourner – бурилмоқ, pierre – тош),
casse-noix
(casser –
бузмоқ, noix –ёнғоқ); ўзб: савагичқамиш, тиловўт, сурилмаўт. Ўзбек тилида
қуш ва ўсимлик номларида феъл билан от икки сегментли сўзлар жуда кам
аммо, от билан феълли икки сегментли ўсимлик ва парранда номлари
мавжуд: парр. ўзб. болтаютар, қиронқора, ўсимл. ўзб. Ўқотар, қонютар,
сувйиғар, кунсевар, тошёрар.
Француз тили лексикаси ўсимликшунослик атамалари учун ўтказилган
тадқиқот натижаларига кўра ўзбек тили билан солиштирганда содда
мотивлашув белги камроқ (22 та лексик бирликлар) ҳисобланади, ўзбек
тилида эса содда мотивлашув белгига эга ўсимлик номлари кўпроқ учрайди
(29 та лексик бирликлар). Парранда атамалари тематик гуруҳида қиёсланувчи
тиллар мотивлашув белги таркибига кўра фарқ ҳосил қилмайди: Мураккаб
мотивлашув белги эса ўсимлик номлари орасида француз тилида 26 та
лексик бирлик, ўзбек тилида 79 та лексик бирлик мавжуд.
Cўз мотивацияси воситасида ўзлаштирилувчи сўз мазкур халқ турмуш
ҳаётига калит каби зарур бўлса, умуман дунёни англашда ҳам муҳим восита
бўлади. Демак, сўзнинг мотивлашувига бағишланган тадқиқотларда
мотивлашув мазмунининг миллий-маданий хусусияти тўғрисида гапириш,
албатта, зарурдир. Мотивлашган лексиканинг миллий-маданий хусусиятини
31
Юлдашев А. Идиоматик қўшма сўзларнинг лингвокогнитив аспекти (инглиз ва ўзбек тиллари мисолида).
Автореф. дисс. ... канд. филол. наук. –Т., 2017. – С. 12.
17
қиёсий тадқиқ қилиш объекти миллий-маданий ўзига хос хусусиятга эга
бўлган қушлар ва ўсимликларнинг французча ва ўзбекча номлари
ҳисобланади.
Тадқиқотларимиз натижасида шу нарсани аниқладикки, ҳар икки
қиёсланаётган тилда парранда ва ўсимликлар номлари мотивлашган
белгиларининг лингвомаданий таҳлили натижалари француз ва ўзбек
этнослари миллий-маданий хусусиятларини акс эттирувчи номларнинг икки
типи мавжудлигини кўрсатмоқда:
Биринчи типдаги лексик бирликларнинг мотивлашган белгилари
қандайдир бир бошқа тил билан уларнинг этнографик ўзига хослигига кўра
бир хил акс этиши мумкин бўлмайдиган тимсоллар ва тасаввурлар асосида
мустаҳкамланган бўлиши лозим. Бошқа сўз билан айтганда, ушбу сўзлар
асосида бўлган ўша воқеликлар, тимсоллар ёки белгилар бошқа тилнинг
маданий бўшлиғида шунчаки мавжуд бўлмайди.
Бундай номларга атоқли отлар номлари билан боғлиқ қушлар ва
ўсимликлар номлари (истеъмолдаги ёки метафорик) мисол бўлиши мумкин.
Масалан, француз тилида мавжуд бўлган парранда номлари:
Martin – pecheur
(«Мартин – балиқчи»,
Martinet
(Martin – Мартин),
Guillemet
(Guillom –
Гийом), ўсимликлар: Julienne (Julienne – Жюльенна), Jeanette (Jeanette –
Жанетта)).
Le Martin – pecheur
d’Europe est une espece d’oiseau, espece type de
la famille es Alcedinae. Cet oiseau est un bon indicateur naturel de la qualité d’un
milieu aquante. C’est un oiseau qui se nourrit de petits poissons et de petits
animaux aquatiques
32
. Ўзбек тилида мавжуд бўлган ўсимлик номлари:
Нилуфар, Наргиз, Лола, Бинафша, Марварид, Чиннигул, Ҳилол
. Лола –
лоладошлар оиласига мансуб кўп йиллик ўсимликлар туркуми, манзарали
экма гул
33
. Тадқиқотларимиз натижасида шуни аниқладикки, биринчи типга
хос бўлган атоқли отлар номи билан боғлиқ парранда номларидан қуйидаги
лексик бирликларни аниқладик:
Бургут, Лочин, Шунқор, Қалдирғочойим
.
Биринчи типга кирувчи парранда ва ўсимлик номлари қуйидагилар
билан боғлиқ бўлиши мумкин:
а) миллий-маиший турмуш тарзининг ўзига хос предметлари ёки белги,
аломатлари билан боғлиқ парранда ва ўсимлик номлари: ўзб. парр:
қошиқтумшуқ, болтатумшуқ, мешкобқуш, гўнгқарға, деҳқончумчуқ;
ўсимл.
тошёрар, қонютар, қозонсочиқ, келинсупурги, ўқотар
; фр. парр. вec- en –
ciseaux, оiseau – closhe, gobe – mouche; ўсим:
sagittaire, сorbeille – d’argent
. Le
Troglodyte mignon est une espece de passeraux de la famille de Troglodytidae. Il
est de très petite taille et d’une grande vivacité
34
.
б) миллий мусиқий асбоблари билан: фр.парр.
сrécerelle
(crécelle-
тартарак),
oiseau – lyre
; ўсим:
violette
(бинафша); ўзб. ўсимл:
найгул,
шақилдоқ, карнайгул
; парр. Найбурун, лирадум.
Le crécelle
est le petite faucon
32
. Au royaume des animaux et des plantes. Faunaflor. – Paris, 1883. –P. 38.
33
. Cours complet d’agriculture ou nouveau dictionnaire d’agriculture theorique et pratique, Pourrait frères, – Paris, 1837.
–P.54.
34
. Guillem Lesaffre. Les oiseaux ont beaucoup de caractères. – Paris, 2009. –P. 15.
18
d’Amérique du Nord. Il a approximativement la taille d’une grosse grive
35
.
Маҳаллий аҳоли кўпроқ карнайгул, атиргул, капалакгул ва ҳамишабаҳор
каби гул навларини яхши кўради
36
.
в) маънавий маданият элементлари билан: халқ эътиқоди, диний-мистик
тасаввурлар билан: фр. парр.
Hirondelle
(қалдирғоч) – қуши тинчлик бахт
рамзи ҳисобланади. L’hirondelle symbolise la liberté, le Bonheur, la fécondité,
l’enthousisme, la chance, la fidélité, la loyauté, la pureté.
Исириқ
(кўз тегишидан
асраш мақсадида ёки кўз тегса, исириқ таначалари ва мевасини тутатишади),
меҳригиёҳ
– халқда шу ўсимлик донини ёнида сақлаб юрган кишига одамлар
меҳр қўяди, деган афсона бор) каби ўсимлик ва дарахт номлари қадрият
ҳамда урф-одатлар билан боғлиқ. Халқимиз томонидан яратилган афсонаю
ривоятлар, достону эртакларга қулоқ тутсангиз,
лайлак
– эзгулик бахш
этувчи қуш бўлиб, табиатнинг боқийлиги, беғуборлик, баҳорий янгиланиш,
поклик тимсоли саналаганлиги,
қалдирғоч
– бахт-саодат, эзгу умидларнинг
рўёбга чиқиши, бунёдкорлик, меҳнатсеварлик, оилавий хотиржамлик ва омад
рамзи дея мўътабар тутилиши, шер эса мардлик, жасурлик, ботирлик ва
қаҳрамонлик ғоясини ўзида мужассамлаштирганини кўрамиз
37
.
Мотивлашув мазмунининг миллий-маданий хусусиятларига эга бўлган
сўзларнинг иккинчи гуруҳини турли маданиятлар вакилларига маълум
бўлган воқелик акс этган, аммо турли тилларда сўзлашувчиларнинг ақлий
тасаввурларида турлича аҳамият касб этган мотивлашган белгига эга қушлар
ва ўсимликлар номлари киради. Масалан, француз ва ўзбек тиллари
ўсимликлари номларида ҳар иккала халқнинг ҳаётий ва маиший тарзида
аҳамиятли рол ўйновчи ҳайвонлар тимсоли акс этган: фр.
pied-de-veau
(pied –
туёқ, veau – бузоқ),
tue-chien
(tuer-ўлдирмоқ, chien-ит),
tue-brebis
(tuer –
ўлдирмоқ, brebis – қўй),
chiendent
(ит тиши); ўзб:
аждарбош, арслонқулоқ,
бузоқбош, итузум, итқўноқ, итоғиз, кийикўт, мушукқуйруқ, тўнғизтароқ,
туятовон, туяқуйруқ, такасоқол, қуёнжун, қулонқуйруқ, қуёнсуяк, cигиркўз,
қўзиқулоқ. Говчашм
(сигиркўз) шираси, говзабон шираси, гулоб юракка
қувват бўлади
38
. Француз тилида ўсимлик номлари кўпроқ уй ҳайвонлари
номлари тимсолларига доир, ёввойи ҳайвон тимсолларига оид ўсимлик
номлари кам. Булар:
dent de lion, queue de renard
. Dent-de-lion est un nom
vernaculaire ambigu en francais. On appelle «pissenlit» diverses plantes a tige
générаlement creuse et don’t l’inflorescence est un capitule plat et jaune
39
.
ХУЛОСА
Француз ва ўзбек тилларида лексик мотивлашувнинг миллий-маданий
хусусиятлари мавзуси устида олиб борилган тадқиқот қуйидаги илмий-
назарий хулосаларга келиш имконини берди:
35
Donаld Lapointe. Les noms des oiseaux du Quebec – oiseaux par la couleur. – Paris, 2016. – P. 123.
36
Нidoyat jurnali. – Toshkent. 2015. 3-сон. – Б.8.
37
Ўзбекистон овози. – Тошкент. 2014.01.01. – Б.13.
38
oilam.uz.
39
Au royaume des animaux et des plantes. Faunaflor. – Paris, 1883. –147 р.
19
1. Тилшунос олимларнинг мотивация тушунчаси тўғрисидаги илмий-
назарий фикрларини таҳлил қилиш қуйидаги концептуал таърифни беришга
имкон яратди: мотивация – бирор-бир предмет ва нарсаларни номлашда
номинацион белгини ифодалаб, туртки, исботлаш, далил келтириш
маъноларини ифодалайди.
2. Паррандашунослик ва ўсимликшунослик лексикаси тематик
гуруҳларини мотивлашув-чоғиштирма таҳлил қилиш натижаларига кўра
ўзбек тили француз тилига қараганда ўсимлик номлари орасида мотивлашган
лексик бирликларга анча бойдир.
3. Тилнинг лексик тизимида мотивлашган ва мотивлашмаган,
полимотивация, мономотивация, ремотивация, неомотивацияга оид парранда
ва ўсимлик номлари бор, уларнинг бир-бирига ўхшаш ва фарқли жиҳатлари
мавжуд. Француз тилида мономотивацияга оид лексик бирликлар, ўзбек
тилида полимотивацияга оид ўсимлик ва парранда номлари кўпроқ. Чунки
ўзбек тили икки тематик гуруҳ лексик бирликларида морфо-семантик
мотивланганлик тури бошқа типларга қараганда статистик жиҳатдан кўп.
4. Сўзнинг товуш ва мазмуни алоқалари хусусиятини акс эттирувчи
мотивлашганликнинг (мутлақ ва нисбий) икки типини ажратиш ва
мотивлашганликнинг сўз мотивацияси воситаларига боғлиқ бўлган тўрт
фонетик, морфологик, семантик ва морфо-семантик типлари аниқланди,
мотивлашганликнинг ушбу турига оид парранда ва ўсимлик номлари
чоғиштирма таҳлили жадвал тариқасида амалга оширилганда уларнинг сон
жиҳатдан фарқли ва ўхшаш томонлари кузатилди.
5. Муқобил лексик бирликларнинг мотивлашув белгилари чоғиштирма
таҳлили шуни кўрсатдики, француз ва ўзбек тилларида сўзлашувчилар бир
воқелик номини ҳам ўхшаш, ҳам турлича, унинг хусусиятлари билан
чоғиштиришлари мумкин. Ҳар иккала тилда чоғиштирувчи лексик бирликлар
ички шаклида ифода қилинган белгилар ўхшашлиги ва фарқи даражасига
боғлиқ ҳолда ўхшаш қушлар ва ўсимликлар мотивлашув белгиси
эквивалентлигининг бешта даражаси маълум бўлди (адекват лексик
бирликлар, бир хил номинатив белги ва мотивлашув белгига эга лексик
бирликлар, бир хил номинатив белгига ҳамда қисман ўхшаш мотивлашув
белгига эга лексик бирликлар, бир хил номинатив белгили ва турли
мотивлашув белгили лексик бирликлар, ўхшаш номинатив белги ва ўхшаш
мотивлашув белгига эга лексик бирликлар).
6. Таҳлил натижасида фонетик ва семантик ўхшашликларга эга, яъни
бутунлай бир-бирига мос келувчи адекват лексик бирликлар парранда ва
ўсимлик номлари орасида мавжуд эмас.
7. Парранда атамалари тематик гуруҳида мотивлашув белги таркибига
кўра ўзбек тилида уч ва тўрт сегментдан иборат мотивлашган сўзлар мавжуд.
Аммо тадқиқотимиз давомида француз тилида тўрт сегментли мураккаб
мотивлашув белгига оид сўзларни учратмадик. Парранда номлари орасида
ўзбек тилида атоқли отлар билан бошланувчи мотивлашган лексик
бирликларлардан Лочин, Бургут, Шунқор, Қалдирғочойимларни аниқлаш
имкони бўлди.
20
8. Ўзбек тилида қушлар ва ўсимликлар номлари орасида кўпинча
маиший турмуш предметлари, меҳнат қуроллари, ҳаёт тарзи элементлари,
ҳайвон номлари билан боғланган тимсолий номлар мавжуд. Халқларнинг
маиший ҳаёти билан боғланган, халқнинг яшаш шароити, турмуш тарзини
ифодалайдиган парранда ва ўсимлик номларининг миллий-маданий
хусусиятлари ҳар иккала тил лексик бирликларида аниқ ифода этилган.
9. Қушлар ва ўсимликлар номлари орасида ҳар иккала тилда маънавий-
маданий ва диний тасаввурлар билан боғланган тимсол ва тушунчалар ўз
аксини топади. Бундан ташқари, француз тилида ҳам парранда ва ўсимлик
атамалари орасида мусиқа маданияти, мусиқа асбоблари билан боғлиқ
номлар мавжуд.
10. Ўзбек тилида миллий-мусиқий асбоблар номи билан боғлиқ қуш
лексик бирликлари кам, тадқиқотимиз жараёнида фақатгина иккита парранда
номлари кузатилди. Миллий-маданий хусусиятларини акс эттирган
мотивлашган ўсимликлар орасида француз тилида кўпроқ ёввойи
ҳайвонларининг, ўзбек тилида эса уй ҳайвон тимсолларига оид мотивлашган
номлар ифода қилинган.
11. Ижтимоий ҳаётнинг тарихий воқелигини акс эттирувчи мотивлашган
лексик бирликлар француз тилида парранда номлари орасида учрайди, аммо
тадқиқот жараёнида ўзбек тилида ушбу турга оид мотивлашган сўзларни
учратмадик. Бир хил номинатив белги ва мотивацион белгига оид парранда
ва ўсимлик номлари турли тизимли тилларда кузатилди.
12. Миллий-маданий ўзига хослик мотивлашган лексик бирликларда ҳам
ўз ифодасини топади. Француз ва ўзбек тилларидаги парранда ва ўсимлик
лексикасига оид сўзларда оламнинг лисоний манзараси акс этади ва ҳар
иккала тилда ҳам миллий-маданий хусусиятлар жамланади.
21
SCIENTIFIC COUNCIL AWARDING SCIENTIFIC DEGREES
DSc.27.06.2017.Dil.21.01.AT
TASHKENT STATE INSTITUTE OF ORIENTAL STUDIES,
UZBEKISTAN STATE WORLD LANGUAGES UNIVERSITY AND
NATIONAL UNIVERSITY OF UZBEKISTAN
UZBEKISTAN STATE WORLD LANGUAGE UNIVERSITY
DJAFAROVA DILDORA ILKHOMOVNA
NATIONAL-CULTURAL PECULIARITIES OF LEXICAL MOTIVATION
IN FRENCH AND UZBEK
10.00.06 – Comparative Study of Literature, Comparative Linguistics,
and Translation Studies
DISSERTATION ABSTRACT FOR THE DOCTOR OF PHILOSOPHY DEGREE (PhD)
ON PHILOLOGICAL SCIENCES
Tashkent city – 2018 year
22
The theme of dissertation Doctor of Philosophy (PhD) was registered at the Supreme
Attestation Commission of the Сabinet of Ministers of the Republic of Uzbekistan under № 2017.2.
PhD/ Fil151.
The dissertation has been prepared at Uzbekistan state world languages university.
The abstract of the dissertation is posted in three languages (Uzbek, English, Russian (resume)) is
placed on the website of Scientific Council www.tashgiv.uz and on the website of «Ziyonet» information
and educational portal www.ziyonet.uz.
Scientific consultant:
Mamatov Abdi Eshankulovich
Doctor of Philological Sciences, Professor
Official opponents:
Khudaiberganova Zilola Norboevna
Doctor of Philological Sciences, Professor
Nishonov Patkhiddin Payziboevich
Candidate of Philological Sciences, Assistant Professor
Leading Organization:
Samarkand State Institute of Foreign Languages
The defence of the dissertation will take place on «____» _______________ 2018 at ____
a meeting of the Scientific Council DSc.27.06.2017.Dil.21.01.at Tashkent State Institute of Oriental
Studies, Uzbekistan State World Languages University and National University of Uzbekistan.
(address: 25 Shahrisabz Str., Tashkent, 100047.Tel: (99871) 233-45-21; Fax: (99871) 233-52-24:
e-mail: sharq_ilmiy@mail.ru)
The dissertation could be reviewed in the Information Resource Centre of the Tashkent State
Institute of Oriental Studies (кegistration №. _________). Address: 25, Shahrisabz Str., Tashkent, 100047
Tel: (99871) – 233-45-21
The abstract of the dissertation is distributed on «___», _________ 2018
(Protocol of the register №.___ on «___» ______________ 2018)
A.M.Mannonov
Chairman of the Scientific Council
awarding Scientific Degrees, Doctor of
Philological Sciences, Professor
R.А.Alimukhamedov
Scientific secretary of the Scientific
Council awarding scientific degrees,
Doctor of Philological Sciences
G.H.Bakieva
Chairman of the Scientific Seminar at the
Scientific Concul awarding Scientific
degrees, Doctor of Philological Sciences,
Professor
23
INTRODUCTION (Abstract of PhD thesis)
Topicality and necessity of the theme of the dissertation.
New approaches
in the linguistic investigation appeared mainly in various scientific spheres in the
last decade of the XX century as the degree of development of linguistics reached
its peak the scientific paradigm changed one by one as well as the best
achievements of known theories in the world. As the present stage of the
development of linguistics consists of many paradigms and therefore the language
phenomena require the investigation included all new approaches in analyzing.
A special attention was paid to culture, art and linguistics during
independence in our country. Great achievements were gained in teaching the
language by the help of new methods, especially in teaching and studying foreign
languages, as a result of developing of the subject many changes take place in
Uzbek linguistics and new terms are entering it. As the determination of the
issues of «stimulation of scientific research and innovative activity, creating
efficient mechanisms of implementing scientific and innovative achievements
into practice and organization of specialized scientific-experimental laboratories,
high technology centres and techno parks at the higher educational institutions
and research institutes»
1
in the Strategy of Movements on Further Development
of the Republic of Uzbekistan as a priority strategic direction gave possibilities in
the span of scientific research and created wide range chances to increase the
index of it.
A special attention is paid to the investigation of motivation, its types,
national-cultural peculiarities of lexical motivation in the world linguistic schools.
Especially, comparative analysis of motivated words in the non-related French and
Uzbek languages is important in determining the typological common and different
features and studying imagination of the world picture, and the degree of
comprehension .To determine motivation of French and Uzbek words from
peculiar motivation lexicological point of view, indication of their categorical
signs, analyzing the theoretical aspect of motivation of the lexical systems of
compared languages shows that this problem is very topical for linguistics.
The present research work will serve to a certain extent to carry out the tasks
determined in the decrees and resolutions as well as in other normative-legal
documents including «On Organizing of the Tashkent State University of the
Uzbek Language and Literature after Alisher Navoi» of the Republic of Uzbekistan
ПФ-4797 as of May 13, 2017, the Law of the Republic of Uzbekistan «On State
Policy of the Youth» No. 406 as of September 14, 2016., Decree of the Republic of
Uzbekistan «On the Strategy of Movements on Further Development of the
Republic of Uzbekistan» No.ПФ- 4947 as of February 7, 2017, «On Measures of
Further Improvement of the Academy of Sciences Activity, Organizing Scientific
Works, Management and Financing» No.ПҚ- 2789 as of February 17, 2017, and
ПҚ-2894 «On Creating the Writers’ Avenue in the National Park of Uzbekistan
after Alisher Navoi» as of April 18, 2017.
1
The Decree of the President of the Republic of Uzbekistan «On the Strategy of Movement for Further Development of
the Republic of Uzbekistan» (Khalq Suzi), February 8, 2017. – No. 28 (6722).
24
Relevanсe of the research to the priority areas of science and developing
technology of the Republic.
Dissertation research was carried out under the
priority directions of science and developing technology of the Republic I. «The
Formation of the Innovative System of Ideas and in Social, Legal, Economic,
Cultural, Spiritual and Enlightenment Development of the Democratic State and
their Ways of Implementation in Information Society».
The scope of study.
The phenomenon of Motivation, the problem national-
cultural peculiarities of motivation concerned the scholar from the old times. The
notion of motivation was well comprehended by Plato in the ancient times. The
leading representatives of linguists F. de Sassure, E.Benvenist, E.Penshon and
Ch. Balli, A.A. Potebnya and other scholars referred to the motivation of language
signs in various stages of their lives. The problems of motivation were studied in
the works by Levkovskaya, Maslova-Lashanskaya Shmeleva
2
within lexicology
and semasiology in the 70-s and 80-s of the last century.Lexicological aspect of
word motivation in Russian was fairly full studied in the works by O.I. Blinov. The
author’s monograph which was the basis for the wide-range study of the
phenomenon of word motivation generalized his long term research
3
. One can see
interpretations of the phenomenon of motivation, its types and theoretical research
in the works by N.D. Golev, M.M. Ginatulin, A.P. Zhuravlev, L.R. Zinder and
M.A. Ivanova and others
4
.
The content relation types of connected words from motivation point of view
were reflected in the analysis done by T.A.Demeshkina
5
, its functional aspect and
influence of the motivation factor on the dialectical lexics in the work by
V.G.Naumov
6
, the interrelation of lexical essence of the word with the content of
the word motivation – in the works by N.G.Nesterov
7
. One can see works by
foreign
scholars
S.B.Veledinskaya,
Yu.A.Marchukevi,
G.V.Kalitkina,
K.V. Garganeva, A.D.Jakupova, N.V.Shaftelskaya, O.I.Blinova, and G.S.Elliston
2
Левковская Л.А. Теория слова, принципы его построения. и аспекты изучения лексического материала –
М.,1962; изд.2. – М.: КомКнига/URSS 2005. С.С Маслова-Лашанская. Лексикология шведского языка. – Л., 1973.
– 208c . Шмелев Д.Н. Проблемы семантического анализа лексики: На материале русского языка. – М.: Наука,
1973; изд. 3. – М.: Издательство ЛКИ/URSS, 2008.
3
Блинова О.И. Явление мотивации слова. – Томск, 1984.
4
Глоев Н.Д. Динамические аспекты лексической мотивации. Монография. – Томск, 1989. –252с. Голев Н.Д. К
вопросу о семантическом расстоянии между словами, связанными мотивационными отношениями //
Семантическая структура слова: Сб. Науч. Тр. – Кемерово, 1984. – С. 17-27. Голев Н.Д. Лингвистический статус и
некоторые особенности функционирования мотивированных единиц русского языка // Номинативные единицы
языка и их функционирование: Межвуз. сб. науч. тр. – Кемерово: 1987. – C. 13-46. Голев Н.Д. Ономасиология как
наука о номинации // Русское слово в языке и речи. –Кемерово., 1977. Вып. 2, – С 15. Гинатулин М.М. К
исследованию мотивации лексических единиц: На материале наименований птиц: Автореф. дисс.... канд. филол.
наук. –Алма-Ата, 1973. – 26с. Журавлев А.Н. Типы значений слова и их мотивированность // Проблемы
мотивированности языкового знака. – Калининград: 1976. –С. 22-26.
Зиндер Л.Р. Условность и мотивированность языкового знака // Фонетика. Фонология. Грамматика. – М.: Наука,
1971. – 247 c. Иванова М.А. Мотивация и литературные жанры (на материале оригинальной и переводной лирики
С.Я. Маршака) // Художественный текст и языковая личность: проблемы изучения и обучения: Материалы II
Всеросс. науч. –практ. конф. –Томск, 2001.
5
Демешкина Т.А. Типы смысловых отношений мотивационно связанных слов: Лексикологический аспект.
Автореф.дисс. … канд.филол. наук. – Томск, 1984. – 23 с .
6
Наумов В.Г. Явление мотивации слов в системе диалекта (лексикологический аспект). Автореф. дисс. …канд.
наук. –Томск, 1985. -22 с.
7
Нестерова Н.Г.Мотивационные значение слова и его статус. Дисс. … канд. филол. наук. – Томск, 1987. – 236 с.
25
devoted to lexical motivation, problem of motivology and studying the notion of
motivation in two languages and its theoretical research interpretations.
8
Lexicographical aspect of comparative motivology is reflected in the works by
O.I.Blinov and A.D.Adilova
9
. and Russian and English Complete Dictionary of
Motivation compiled on the basis of two thematic groups, material on birds and
plants was supplemented in A.S.Filatova’s candidate thesis
10
. But comparative
analysis of French and Uzbek motivated words expressing birds and plants has not
been carried out and discussed at all up to now yet and therefore it is necessary to
solve a number of topical problems of motivation in general and especially
motivated words expressing birds and plants in compared languages.
Relevance of the theme of dissertation to the scientific-research works of
higher educational institutions where the dissertation has been conducted.
The dissertation work was carried out at the Uzbekistan State University of
World Languages under a complex scientific research directions entitled
«Increasing Efficiency of Teaching Linguistics and Foreign Languages».
The aim of the research work
is
study the motivation of words, types of
motivation, interrelated notions motivation and nomination, similarities and
differenced on the material of flora and fauna lexics in French and Uzbek.
The tasks of the research work includes:
to give grounds philosophical, national-linguistic peculiarities of the
phenomenon «motivation» in linguistics;
to generalize and come to a conceptual conclusion the theoretical
interpretations on «motivation»;
to define the place of the theoretical and methodic bases of the comparative
analysis of motivation;
to work out the method of comparative analysis of motivation in the lexical
system of two non-related languages;
to have a comparative analysis of motivation of flora and fauna lexics in
french and uzbek and define peculiarities of the uzbek lexics from its motivation
aspect;
to have a comparative analysis of the linguistic picture of the world reflected
in the french language with the peculiarities of the linguistic picture of the world in
the uzbek language in the process of motivation;
to classify national-cultural peculiarities of lexical motivation in linguistics;
to create a preliminary variant of the motiviology terms dictionary.
The object of the research work
is motivated lexical units of flora and fauna
in french and uzbek.
The subject of the research work
. The formation, structure of French and
Uzbek terms of motivology, phonetic, semantic, morphological and morpho-
8
Веледенская С.Б. Проблемы интерпретации лексической мотивации в художественном тексте.
9
Адилова А.Д. Мотивологический анализ лексики: описательный аспект (на материале наименований птиц):
Метод, пособие в дополнение к спецкурсу «Основы мотивологического анализа». – Кокшетау, 1998. – С.34-36.
10
Филатова А.С. Лексические процессы в мотивитрованной лексике русского и английского языков //
Лингвистический ежегодник. Сибирь. – Красноярск, 2004ю Вып. 6. – С.53-55.
26
semantic peculiarities as well as their translation are considered to be the main
subject of the research.
The methods of the research.
Comparative, comparative-typological,
lexicographical, linguistic classification and statistic methods of analysis were
used.
Scientific novelty of the research work includes the following:
philosophical-linguistic essence of the phenomenon of «motivation,
nomination, remotivation, neomotivation, demotivation» in linguistics were
revealed;
national-cultural peculiarities, differences and similarities from the aspect of
motivation in french and uzbek were proved;
the fact that the nomination of flora and fauna has national ethnolinguistic
peculiarities in the process of motivation as a linguistic picture of the world were
proved and these peculiarities determine the formation of motivation was
grounded;
thematic groups of flora and fauna terms belonging to two linguistic
microsystems were studied in the process of motivation, their differences and
similarities were determined and were worked out in the form a table;
similarities and differences of the motivated lexical units of flora and fauna
underlined, and translation variants of the motivated lexical units presented in
Appendix was grounded; “Dictionary of Motivology Terms” was worked out.
Practical results of the work
are the followings:
complete definition of the phenomena like motivation, neomotivation,
demotivation, remotivation and nomination was defined;
comparative analysis of motivated lexical units showed that it serves the
formation of world view of two nations, peculiarity of comprehending the world
and international competence of the learners were proved;
a number of practical suggestions and recommendations on developing of the
motivology terms features and principles of improving motivology terms were
worked out;
motivated words were picked out among the lexical units expressing flora and
fauna in french and uzbek;
on the basis of the analyzed materials «A Dictionary of Motivoloy Terms» for
specialists and students was created;
The reliability of the research results
is proven that
the used approaches,
methods and theoretical information were taken from scientific sources and
presented analyses, presenting of the analyses on the basis of tables,
implementation of created dictionary of motivology terms into practice,
conclusion, suggestions and recommendations, the gained results were confirmed
by the appointed organizations.
Scientific and practical significance of the research results.
Scientific
significance of the research results is defined by language and interlangauge
peculiarities appeared on the basis of comparative analysis of the motivated words
in French and Uzbek, by the indication of the place in the language of the terms of
belonging to the notion of motivation, by enriching the research depth of
27
comparative terminology, lexicology and translatology as well as the significance
of linguistic peculiarities of language systems. Theoretical conclusion made on the
basis of the research results will be a basis for grounding the notion of motivation
in french and uzbek and cover the peculiarities of motivated lexical units for
researchers will serve a scientific-theoretical source in future.
Practical significance of the research results and conclusion is explained by
enriching higher education, by serving to increase the efficiency of education
processes, by creating dictionaries, curricular, textbooks and educational manuals
as well as by organizing special courses and seminar classes.
Implementation of the research results.
Obtained results
on the basis of
scientific research and practical suggestions on revealing national-cultural
peculiarities of lexical motivation in French and Uzbek:
As a result of the investigation «A Dictionary of Motivation Terms» was
compiled (№. 00055). The present dictionary serves field specialists, researchers to
be an important source in giving information on the content and essence of
motivation, motive, motivema, lexical and structural motivation, phonetic
motivation, morphological motivation, re-motivation and a number of such terms.
the motivated names of flora and fauna were used by the scenario of the
programme «Children and Nature» prepared by the editorship of the «Bolalar va
usmirlar dasuri» (Children’s and Adolescences’ Programme) in the TV programme
of «Dunyo buylab Channel» (Across the World). (Certificate 08-14/346 of the
Uzbekistan national TV and Radio Company as of August 4, 2017). The
interactive exercises in the software of the language multimedia enabled pupil-
viewers to master the motivated names of flora and fauna.
the scientific results of the research were used in the project entitled «Tourist
Possibilities of Uzbekistan and the Future of Developing Gastronomic Tourism»
by the «Uzbekistan-France» Friendship Society and in the process of compiling
«Terminological Dictionary of Motiviology» (Certificate No.83 as of January 9,
2018 of the»Uzbekistan-France» Friendship Society». Motivated lexical units in
the thesis served to compile a dictionary in the sphere of tourism.
Approbation of the research results.
The research results were delivered as
a lecture and approved in 3 international conferences, and also in 10 Republican
scientific conferences.
Publication of the research results.
On the theme of the dissertation work
29 scientific works were published, 1 of them is a dictionary, 3 brochures,
9 research-dictionaries, 1 explanatory dictionary, 15 articles in the scientific
presses of Supreme Attestation Commission of the Republic of Uzbekistan
recommended to publish main results of doctoral dissertations, particularly, 12 of
them were published in the republican journals and 2 of them were published in the
foreign journals.
Structure and volume of the dissertation.
The dissertation work consists of
Introduction, three chapters, conclusion and Bibliography and Appendix. Total
volume of the work is 144 pages.
28
THE MAIN CONTENT OF THE DISSERTATION
In
Introduction
part topicality of the research theme and the reasons of its
necessity, correspondence to the relevanсe of the research to the priority areas of
science and developing technology of the Republic of Uzbekistan is shown, the
scope of study is covered, the aim and tasks, the object and subject of the research
were defined, methods, scientific novelty of the thesis and practical results are
stated, reliability of the obtained scientific and practical results are grounded,
information on the implementation of the research results into practice, probation,
published works, structure of the thesis and volume is given.
In Chapter One entitled «Theoretical Problems of Motivology» world
linguists research carried out on «motivation» and «motivology» was studied.
Similarities and differences of the notions motivation and nomination was
covered. The study of the present term by specialists and research devoted to the
theoretical problems were considered. At first the history of usage of motivation in
the subject was touched upon.
The term motivation existed from the ancient times and this term was called
«mimologism» and «critilism». The present theory as a subject was developed in
French by Gerard Janette in 1970. And later Ermojen introduced the word
motivation as nomination and nominalism into the science. And Sassure expressed
a number of ideas on motivation theory and studied it diachronically and
synchronically.
11
The notion «
motivation
» was borrowed from Latin ‘motif’ and it
means Motivation is a theoretical construct used to explain behaviour. It represents
the reasons for people's actions, desires, and needs. Motivation can also be defined
as one's direction to behaviour, or what causes a person to want to repeat a
behavior. A motive is what prompts the person to act in a certain way, or at least
develop an inclination for specific behavior.
12
The notions motivation and
motivology are new to Uzbek linguistics and nothing has been done in the sphere
yet.
A new term motivology appeared in the 70-s of the XX century. The idea of
classifying the term motivology into an independent branch of linguistics for the
first time was suggested by M.M.Ginatulin in his research devoted to comparative-
onomasiological study of birds’ name in Russian, Kazakh and English.
13
Motivology used by the author is derived from the terms «motive» (nomination
sign), «motivema» (nomination basis), «motivation» (motivation sign when a word
is named) and «motivated» (the sign of the word which preserves the
«motivation»).
In order to define the relations between nomination and motivation the lexical
thinking factor, commonness or limitedness of scientific categories of nomination
theory, nomination process and elements as well as the factors of interrelation of
11
https: // fr.wkipedia.org
12
https:// elmadad.uz
13
Гинатулин М.М. К исследованию мотивации лексических единиц. На материале наименований птиц: Автореф.
дисс. … канд. филол. наук. – Алма-Ата, 1973. – 26 с.
29
words and transition of them to each other is the focus of the present chapter and
they were revealed by the help of examples.
The nomination basis is a rule formed by speakers to generalize the motivated
signs which serves a supporting point for new names. Birds colour is (
swan is beak
and legs are red, its eyes are pitch black as if they are dyed with special colour
around its eyes. As the present bird is whiter than snow is called swan
)
14
, its
movement, voice, lifestyle, the way of feeding, appearance and in naming of plants
their nomination bases are formed on the basis of generalization of their motivation
signs including the specific features like colour, smell and taste.
Method of nomination consists of motivation signs which carries out the
principles of nomination. This way the principle of nomination interrelates with the
form and content.
Phonetic, morphological, lexico-phraseological and syntactical language units
are considered to be nomination means. In French and Uzbek nomination of plants
is carried out by means of the same principle: its colour, form, structure, taste,
smell, growing, time of blossom and growing location.
Chapter Two entitled «Motivation Types in French and Uzbek» is devoted to
study the inner form of words, types of word motivation, re-motivation,
neomotivation and demotivation. Considering the basic notions of motivation
theory in lexicology based on various criteria and bases we can show the following
types of motivated words:
A. According to the order of motivation – they are differentiated into relative
and absolute motivated types:
1. The reltive type of motivated words describe lexical-semantic variants of
the words :
Freux
– «slowpoke, sluggard»,
Oiseau –cloche
– «know-all».
Aigl
e –
«all mighty person, mighty person,
Colibri
– «ardent person»,
Тулки
– sly,
swindler»,
бойўғли
– ill-fated, sinister
15
, булбул – «chatter-box»
16
, қизилиштон
«informer, sneak». Les colibris sont le symbole de la paix de l’amour et du
bonheur, considérés comme sagrés a cause du leur incroyable énergie. L’aigle est
le symbole de nombreux organisme et nation. Symbole de puissance et majest, il a
également représenté de nombreux empires
17
. Кўзбўямачи тулки бўлади, халқ
ичида кулги бўлади
18
(A fox is sly and it is always the object of mockery among
people).
2. Absolute motivation is created by means of relating (balancing) motivated
word with reality which is not connected with langauge. Absolute motivation, first
of all, describes various imitation of sounds (onomatopeia) sound events both
animated and inanimated phenomena of the nature. This, for example, birds’ and
animals’ sounds, the result of comprehension of the sounds and cries by human
beings: ға-ға-ға – geese voice, қий-қий-қий – cock’s crow, миёв-миёв – cat’s
miewing, вов-вов – dog’s barking; the result of comprehension of noises by
14
Равшанов Э. Қушлар, қушлар жон қушлар ёки қушлар дунёсига саёҳат. – Т.: Шарқ, 2016. .- Б.4.
15
Ўзбек тилининг изоҳли луғати I. – М., 1981. – Б. 127.
16
Раҳматуллаев Ш. Ўзбек тилининг этимологик луғати.III(форсча-тожикча бирликлар ва уларнинг ҳосилалари). –
Т.: Шарқ, 2009. – Б. 51.
17
www. dehondt-desmets.fr/2015/le symbolisme des animaux.html.
18 Мирзаев Т., Мусоқов А., Саримсоқов Б. Ўзбек халқ мақоллари. – Т., 2012. – 509 б.
30
human beings:crack, crash, and others.
Canard duck) – cancaner, caqueter,
nasiller (to produce noise); grenouiller (toad) – coasser (to quack); grue (crane) –
claqueter, craquer, glapir, glatir, trumpeter (trumpet); hirondelle (swallow) –
gazouiller, trisser (to chirp, to chirup).
Chapter Three of the thesis entitled «
Comparative Analysis of Words of
Poultry Farming and Plant Growing in French and Uzbek
» is devoted to
comparative analysis of motivated words of poultry farming and plant growing in
French and Uzbek and to quantitative comparative study of motivated and half
motivated lexical units, their correspondence and noncorrespondence to each
other. This chapter contains a table of changes of motivated lexical units of bird
and plant names enriched on the basis of analysis. Connected with producing
means of motivated words (phoneme, morpheme, word, word combination) are
differentiated into four types:
- phonetic;
- morphological;
- semantic;
- morpho-semantic.
Phonetic type of motivation is divided into sounds which reflects the natural
noise sounds or sound with sound combination (in our case the sound of a bird) to
comprehend in langauge.
Bird sound names which are different by the method of naming from each
other and including two types of motivation, absolute and relative, they motivate
onomatopic and descriptive types. If words express onomatopic names then they
directly reflect birds’ sounds and described by human sounds (e.g.), парр. Fr:
choucas, pipit, courlis, coucou, lulu, caille, какку, дуду, чуғурчуқ
), and in that
case the names describing names produce birds’ sounds, and other lexical units are
presented by the content of the words (e.g., парр. Fr:
bru/ant, jas/eur, siffl/eur,
balbus/ar
; Uzb.
Қарға
(патлари тим қора (қора қарға) ёки қора билан кулранг
аралаш (ола қарға) кўчманчи қуш (Ўзбекистонда қиш ойларида бўлади)
19
,
жик- жик, карқур, чумчуқ).
Le bruant jaune est un oiseau élancé, doté d’une
longue queue
20
. Қарға қарғанинг кўзини чўқимас
21
.
Morphological type of motivation. This type of motivation appears by means
of morphemes and affixes by language speakers as a result of understanding of
motivated two lexical units. E.g, парр. Fr:
rouge/queque
(a red-tailed bird),
roitelet
(a bird with yellow stripes like a king’s crown),
bec-en-ciseaux
(a bird with a beam
like scissors ); Uzb:
балиқчи
(a bird which hunts fish)
22
,
чуррак, зоғча
(this noun
means a crow and it was formed by adding a dimunitive suffix –ча to зоғ from
Tajik and means «a black feathered bird smaller than a crow»
23
, plant. Fr:
brun/elle
(a plant with yellowish coloured flower),
nid-d’oiseau
(a plant like a bird’s nest),
bec-de-grue
(a plant which resembles a crane’s beam),
den/aire
(a plant which
19
Ўзбек тилининг изоҳли луғати.. –Т.: Давлат илмий нашриёти, 2006, – Б. 269.
20
Donаld Lapointe. Les noms des oiseaux du Quebec – oiseaux par la couleur. – Paris, 2016. – P. 23.
21
Мирзаев Т., Мусоқов А, Саримсоқов Б. Ўзбек халқ мақоллари. –Тошкент, 2012. – 509 б.
22
Раҳматуллаев Ш. Ўзбек тилининг этимологик луғати. Туркий сўзлар. –Т.: Университет, 2000. – Б. 38.
23
Раҳматуллаев Ш. Ўзбек тилининг этимологик луғати (форсча-тожикча бирликлар ва уларнинг ҳосилалари) –
Т.: Шарқ, 2009. – Б. 106.
31
reminds a tooth); Uzb.
буғдойиқ, шакарак, шўра, исфарак, пўфанак, терак,
боғинак, бодрезак, дўлана, етимак, зўрча, зиғирак, рандак, чақамиқ,
шингилча, қумарчиқ
.
Semantic type of motivated inner form of words usually include
metaphorically motivated signs. One can observe semantic type of motivation in
the names of birds and plants names in french and uzbek:
moqueur
(mooching
bird),
locustelle
(grasshopper),
barbu
(with beard),
avocette (суқсур), balbusard
(балиқхўр)
; парр.Uzb.
карқур, мусича, кўргалак, қизилиштон, тождор,
сассиқпопишак
(insect eating bird with white and black feather, with fan like
crown and curved beam)
24
,
жаннатқуш, бургут, читтак
; plant Uzb:
бодиён,
эшакмия, бўйимодорон, газанда, атиргул, жамбил, жағ-жағ, зафарон, зира,
исмалоқ, лола, момиқ, наргис, нилуфар
; Fr.:
cornette
(a type of plant which has a
form of a cap and in Uzbek it corresponds to a water collecting plant),
coucou
(coocoo),
bugle
(a plant with long fruit),
compagnon
(it is translated as a
companion, in Uzbek it means a noxious weed),
massette
(masset).
The basic means of expressing morpho-semantic type of motivation is a word
combination, and a basic sign which determines motivation sign is the presence of
an adjective. Semantic type of motivation is formed on the basis of a model
«Noun+Adj» and it differs from morphological type of motivation by means of
expression, i.e. this unit contains metaphor with an attribute. We bring the
following examples for this type in French: парр.
Petit-duc
(small duke),
сhаtuant
(crying cat), plant:
belle-de-nuit
(night queen),
langue-de-sеrphаnt
(snake’s
tongue),
bouff-lon-blanç
(white foam),
оеil-de-vache
(cow’s eye),
dent-de-lion
(lion’s tongue). There are many names of plants which express morpho-semantic
type of motivation:
картошкагул
(a flower which has cupola type potatoes for
planting and with leaves in groups on the surface)
25
,
карнайгул, итоғиз, қорақанд
(this noun was formed from Uzbek adjective «black» and Tajik word sugar, and it
means «wild bush growing in mountainous area and its blackish small sour juicy
fruit used for food»
26
итузум, қизилшўра, бузоқбош, бўрикалла, ерсовун, ерчой,
далачой, ербағир, донашўр, дағалбошоқ, еттибўғим, зарқулоқ, зарпечак,
девпечак
(wild tree creeping weed)
27
,
иттикан, кўзагул, кампирчопон,
гулҳамишабаҳор
(reddish-yellowish flower which blossoms in spring, winter and
autumn seasons)
28
,
айиқтовон
(the representative of the Uzbek nationality gave
the name the flower of the plant bear heel (crowfoot, buttercup))
29
,
қайчибарг
(a
leaves with long like open scissors)
30
. Morpho-semantic type of motivation is more
frequently found then the other types in Uzbek.
24
Раҳматуллаев Ш. Ўзбек тилининг этимологик луғати III( форсча-тожикча бирликлар ва уларнинг ҳосилалари) –
Т., 2009. – Б. 194.
25
Ibid, – P.120
26
.Ibid, – P. 272.
27
Ibid,.– P. 85.
28
Ibid. – P.70.
29
.Юлдашев А. Идиоматик қўшма сўзларнинг лингвокогнитив аспекти (инглиз ва ўзбек тиллари мисолида).
Автореф. дисс. ... канд. филол. наук. –Т., 2017. – Б. 18.
30
Ўзбек тилининг изоҳли луғати. – Т.: Давлат илмий нашриёти, 2006. –Б.235.
32
Quantatative Analysis of Motivation Types
Motivation
Types
Terms of Poultry Farming
Terms of Growing
Фр.т
(169.ЛБ)
рликлар)
Ўзб. т.
(172.ЛБ)
бирликлар)
Фр. т.
(173.ЛБ)
бирликлар)
Ўзб. т.
(195.ЛБ)
бирликлар)
%
%
ЛЕКСИК
БИРЛИК
ЛАР
%
ЛЕКСИК
БИРЛИКЛ
АР
%
ЛЕКСИК
БИРЛИК
ЛАР
%
Phonetic
6
4%
12
7%
1
0,6%
3
1,5%
Morphologic
al
135 80%
23
13,3%
137
79,1%
26
13,3%
Morpho-
semantic
8
4,2%
101
58,7%
26
15%
127
65,2%
Semantic
20 11,8%
36
21%
9
5,3%
39
20%
The results of the research show that morphologically motivated words in
French is more in both groups in comparison with Uzbek, i.e. the difference
between the names of motivated birds’ name comprise 66.7%. But morpho-
semantic type of motivation words in Uzbek in both groups are more than in
French and it comprise 54,5%.
Comparative analysis of the language units under research show that they are
divided into two groups: simple (consist of a segment) and compound (consist of
two segments). Plant growing and Poultry farming words in compared languages
are divided into two groups on the basis of motivation signs of part of speech and
according to the number of segments as well as divided into several smaller
groups.
1. Simple (one segment) motivation signs can be expressed in the following
way:
with noun: poultry Fr.
ombrette
(ombre – soy),
guêpier
(guêpe – whasp), Uzb:
какку, бедана, каклик, каптар, тувалоқ, мусича, зоғча
; Fr.: muflier (mufle –
beam),
laiteron
(lait – milk), lunaire (lune – moon); Uzb.
дўлана, бодиён, жийда,
печак, анор, олма, карам, игир, бодом
;
with adjective: poultry in French:
brève
(a small bird belonging to a sparrow
family),
noire
(black),
fou
(тентакқуш),
fauvette
(fauve – қизғишроқ рангли
қуш). We did not find a bird name consisting of one segment in Uzbek in the
process of our research, plant Fr:
bleuet
(bleu – sky blue, blue),
nivéole
(nival –
қорли) Uzb. бинафша, қизилча, кучала, шўра, момиқ;
with verb: poultry Fr.
bruant
(bruire –шовқин қилмоқ),
plongeon
(plonger –
to dive),
chasseton
(chasser – to hunt), Uzb: сайроқи, учмас; plant Fr:
mâche
(mâcher – to chew),
lavande
(laver – to wash), Uzb: сачратқи;
2. compound (with two segments) motivated signs can be expressed with the
following:
with two nouns poultry Fr.
bеc-en-ciseaux
(scissor beamed),
bec-en-cuiller
(spoon beam). Панжаоёқ, сувмашоқ, офтоб қарға, найбурун, сичқон қуш,
ракета дум, калтакесак дум, кўкрак тож, кўкрак оёқ, сув бургут; plant Uzb.:
33
атиргул, айиқтовон, балиқкўз, бузоқбош, бўригул, бўтакўз, бўритароқ
31
,
далачой, боғибағир, эшакмия, карнайгул, картошкагул, кийикўт, ғорўт,
қумўт, қумзира, қончўп, қумтариқ, ерчой; Fr.
oеil-de-vache
(cow’s eye),
corbeille- d'argent (silver sack),
dent de-lion
(lion tooth), chien-dent (dog tooth).
With Adj + N: парр. Fr.:
petit-duc
(petit – small, duc-duke),
durbeс
(dur –
firm, bec – beam),
blanche-queue
(blanche – white, queue – tail), Uzb.:
узун оёқ,
япалоққуш, кўкқарға, тентакқуш, сассиқпопишак, қорақуш, қизилиштон,
катта читтак, қора читтак, кичик бургут, кўк қуш, оққуш, қизилоёқ,
қийшиққанот
; plant Fr.
bouillon-blanc
(white foam), criste-marine (sea crystal),
coquеlourde (heavy peel), grande-eclairе (big thunder);. Uzb. оқтож, олабута, оқ
лола, оқ парпи, оқ шўра, қизилмия, қорабароқ, қорақат, сассиқ коврак, қизил
лола, қизилбарг, қариқиз, қизилқиёқ, оқ бурчоқ, оқ зира;
With V+N: plant Fr.
goвe-mouche (
gober – to swallow, mouche – mosquito),
tourner-pierre
(tourner – to turn, pierre – stone),
casse-noix
(casser – to destroy,
noix – nut); Uzb.: савагичқамиш, тиловўт, сурилмаўт. There are very few words
containing birds and plants names with a verb and a noun (two segments) in Uzbek
but there are birds and plants names consisting of two segments: poultry Uzb..
болтаютар, қиронқора, plant Uzb. Ўқотар, қонютар, сувйиғар, кунсевар,
тошёрар.
According to the results of the research on the lexics of plant growing terms
in french and in comparison with uzbek simple motivation sign is fewer (22 lexical
units), and in uzbek there are more simple motivated plant names (29 lexical units).
There is no difference in the thematic group of poultry terms in motivation signs of
compared languages. And there are 26 lexical units among plant names in french
and in uzbek there are 79 lexical units with .compound motivation signs.
If the mastered word by means of motivation is very important for the very
nation’s lifestyle and so in general comprehension of the world is also considered
to be important means. Thus it is necessary to speak about national-cultural
peculiarities of the motivation content of words in the research devoted to study of
motivated words. The object of comparative study of words of national-cultural
peculiarities of the motivation is considered to be national-cultural names of birds
and plants in french and uzbek.
As a result of our research we defined that there are names of two types in
bird and plant names which reflect national-cultural peculiarities of motivated
signs of french and uzbek ethnoses in both compared langauges:
The motivated signs of the first type should be fixed on the basis of symbols
and imaginations according to the ethnic peculiarities which are not reflected in the
same way in certain language. In other words, reality, symbols and signs which
take place on the basis of those words will not simply exist in the cultural gap of
another language.
As examples these names include bird and plant names related to proper
nouns (they can be in use or metaphorical) For example, bird names which exist in
31
Юлдашев А. Идиоматик қўшма сўзларнинг лингвокогнитив аспекти (инглиз ва ўзбек тиллари мисолида).
Автореф. дисс. ... канд. филол. наук. –Т., 2017. – С. 12.
34
French :
Martin – pecheur
(«Мartin – fisherman»,
Martinet
(Martin – Мartin),
Guillemet
(Guillom – Giyom), plants: Julienne (Julienne – Жюльенна), Jeanette
(Jeanette – Жанетта)).
Le Martin – pecheur
d’Europe est une espece d’oiseau,
espece tepe de la famille es Alcedinae. Cet oiseau est un bon indicateur naturel de
la qualité d’un milieu aquante. C’est un oiseau qui se nourrit de petits poissons et
de petits animaux aquatiques
32
. Plant names existing in uzbek
Нилуфар, Наргиз,
Лола, Бинафша, Марварид, Чиннигул, Ҳилол
. Tulip – type of perennial plant of
tulip family, a decorative flower
33
. In our research we defined the following lexical
units of proper names related to bird and plant names of the first type: Бургут,
Лочин, Шунқор, Қалдирғочойим.
Bird and plant names of the first type can be related to the following:
а) bird and plant names of peculiar objects and signs of national-lifestyle:
Uzb.
poultry:
қошиқтумшуқ, болтатумшуқ, мешкобқуш, гўнгқарға,
деҳқончумчуқ;
ўсимл.
тошёрар, қонютар, қозонсочиқ, келинсупурги, ўқотар
;
Fr. poultry. вec- en – ciseaux, оiseau – closhe, gobe – mouche; plant:
sagittaire,
сorbeille – d’argent
. Le Troglodyte mignon est une espece de passeraux de la
famille de Troglodytidae. Il est de très petite taille et d’une grande vivacité
34
.
b) with national musical instrumen: fr.poultry.
сrécerelle
(crécelle-тартарак),
oiseau – lyre
; plant
violette
(бинафша); uzb. plant:
найгул, шақилдоқ, карнайгул
;
poultry. liradum.
Le crécelle
est le petite faucon d’Amérique du Nord. Il a
approximativement la taille d’une grosse grive
35
. local population mostly like
flower like funnel-shaped flowers, roses and spring flowers
36
.
c) words related to the elements of spiritual culture: to people’s belief,
religious-mystic imagination: fr. poultry.
Hirondelle
(swallow) – is considered to
be a bird of peace and happiness. L’hirondelle symbolise la liberté, le Bonheur, la
fécondité, l’enthousisme, la chance, la fidélité, la loyauté, la pureté.
Исириқ
(harmala is used to prevent somediv from evil eyes),
меҳригиёҳ
– there is a
legend which says that if somediv keeps it with him it will attract people’s kinds)
plant and tree names related to values and customs and traditions. If you listen to
legends, myths, and dastans, we can see that
лайлак (stark)
– a bird which gives
good deeds and symbol of eternity of the nature, pureness, renewal,
қалдирғоч
(swallow)
– appreciation of the bird and a symbol of coming true of happiness and
hopes, creation, industriousness, family tranquility and symbol of luck and
шер
(lion) includes courageousness, boldness, bravery and the idea of heroism
37
.
The second type of words with national-cultural peculiarities of motivated
content include the names of birds and plants with motivated signs known to the
representatives of various cultures but differently comprehended in the mental
imagination of speaker of different languages. E.g., The animal and plant names of
both the French and Uzbek languages reflect nations life and lifestyle in the
32
Au royaume des animaux et des plantes. Faunaflor. – Paris, 1883. –P. 38.
33
Cours complet d’agriculture ou nouveau dictionnaire d’agriculture theorique et pratique, Pourrait frères, – Paris, 1837. –
P.54.
34
Guillem Lesaffre. Les oiseaux ont beaucoup de caractères. – Paris, 2009. –P. 15.
35
Donаld Lapointe. Les noms des oiseaux du Quebec – oiseaux par la couleur. – Paris, 2016. – P. 123.
36
Нidoyat jurnali. – Тошкент. 2015. 3-сон. – Б.8
37
Ўзбекистон овози. – Тошкент. 2014.01.01. –Б.13.
35
symbol of animals which play an important role in the nations life and lifestyle: Fr.
pied-de-veau
(pied–hoof, veau–veal),
tue-chien
(tuer-ўлдирмоқ, chien-dog),
tue-
brebis
(tuer–to kill, brebis–sheep),
chiendent
(dog’s tooth); Uzb:
аждарбош,
арслонқулоқ, бузоқбош, итузум, итқўноқ, итоғиз, кийикўт, мушукқуйруқ,
тўнғизтароқ, туятовон, туяқуйруқ, такасоқол, қуёнжун, қулонқуйруқ,
қуёнсуяк, cигиркўз, қўзиқулоқ. Говчашм
(сow’s eye) its juice, flower’s sweet
juice is good for heart
38
. The names of plants in French mostly related to the names
of domestic animal symbols and there are few names related to wild animals and
plant names. They are:
dent de lion, queue de renard
. Dent-de-lion est un nom
vernaculaire ambigu en francais. On appelle «pissenlit» diverses plantes a tige
générаlement creuse et don’t l’inflorescence est un capitule plat et jaune
39
CONCLUSION
Research done on the topic of national-cultural peculiarities of lexical
motivation in French and Uzbek allowed us to come to the following scientific-
theoretical conclusion:
1. Scientific-theoretical analysis of the ideas by linguists on motivation
allowed us to give the following conceptual definition: motivation – expresses the
nomination sign of some objects and things and means urge, proof and and
argumentation.
2. According to the comparative analysis of thematic groups of poultry
farming and plant growing words, the Uzbek language is richer among motivated
lexical units naming plants in comparison with the French language.
3. Defined the existing of motivated and nonmotivated, polymotivated,
monomotivated, remotivation and neomotivation names of poultry and plants in
the lexical system of the language, their similarities and differences were
scientifically grounded.
4. Motivation which reflects the relation of the sound and content peculiarities
of two types (absolute and relative) and and four types of word motivation means
including phonetic, morphological, semantic and morpho-semantic were classified,
the names of poultry and plants were analysed comparatively and their quantitative
similarities and differences were scientifically proved.
5. Comparative analysis of the motivation signs of corresponding lexical units
showed that french and uzbek speakers can compare the peculiarities of the name
of the same reality similarly and differently. Five degrees of motivation signs
equivalence (adequate lexical units, lexical units which have one and the same sign
and motivation sign, lexical units which have the same nominative sign and partial
similar motivation sign, lexical units with the same nominative signs and various
motivation signs and lexical units with the same nominative signs and the same
motivation sign) of bird and plant names were differentiated in the inner form of
the lexical units in compared langauges).
38
oilam.uz.
39
Au royaume des animaux et des plantes. Faunaflor. – Paris, 1883. –147 р.
36
6. As a result of analysis the lack of phonetically and semantically similar bird
and plant names among the adequate lexical units was determined.
7. There are three and four segment motivated words in the thematic group of
poultry terms in uzbek. But in the process of research we did not come across
words with four segment compound motivation signs in french. There are only
three motivated lexical units among poultry names among proper nouns in uzbek.
8. There are many symbolic names related to the objects of every day life,
labour tools, elements of lifestyle among the names of birds and plants connected
with animal names in uzbek. National-cultural peculiarities in the names of poultry
and plant with reflection of national peculiarities are distinctly expressed in lexical
units denoting every day life of uzbek people, conditions of their life and lifestyle
and with household national peculiarities.
9. There are more symbols and notions of spiritual-cultural and relgious
imagination among poultry and plant names in french than in uzbek. Besides there
are names related to musical culture, and objects of musical instruments and french
terms of poultry and plant.
10. We came across only two poultry names in the process of our research
with lexical units of names of poultry related to the names of national musical
instruments in uzbek. We found more names of domestic animals in french among
the motivated names of plants that reflected national-cultural peculiarities and
there are more symbols and motivated names of wild animals in uzbek.
11. Motivated lexical units which reflect historical reality of social life in in
the names of poultry in french, but we did not come across such motivated words
in uzbek in the process of our research. The bird and plant names with the same
nominative sign and motivation sign in the languages of different system were
defined and enriched on the basis of examples.
12. National-cultural peculiarities are also reflected in motivated lexical units.
Bird and plant lexics in french and uzbek reflect language picture of the world and
national-cultural peculiarities are accumulated in both languages.
37
НАУЧНЫЙ СОВЕТ DSc.27.06.2017.Fil.21.01 ПО ПРИСУЖДЕНИЮ
УЧЕНЫХ СТЕПЕНЕЙ ПРИ ТАШКЕНТСКОМ ГОСУДАРСТВЕННОМ
ИНСТИТУТЕ ВОСТОКОВЕДЕНИЯ, УЗБЕКСКОМ
ГОСУДАРСТВЕННОМ УНИВЕРСИТЕТЕ МИРОВЫХ ЯЗЫКОВ,
НАЦИОНАЛЬНОМ УНИВЕРСИТЕТЕ УЗБЕКИСТАНА
УЗБЕКСКИЙ ГОСУДАРСВЕННЫЙ УНИВЕРСИТЕТ МИРОВЫХ
ЯЗЫКОВ
ДЖАФАРОВА ДИЛДОРА ИЛХОМОВНА
НАЦИОНАЛЬНО-КУЛТУРНЫЕ ОСОБЕННОСТИ ЛЕКСИЧЕСКОЙ
МОТИВАЦИИ ВО ФРАНЦУЗСКОМ И УЗБЕКСКОМ ЯЗЫКАХ
10.00.06. – Сравнительное литературоведение,
сопоставительное языкознание и переводоведение
АВТОРЕФЕРАТ ДИССЕРТАЦИИ ДОКТОРА ФИЛОСОФИИ (PhD)
ПО ФИЛОЛОГИЧЕСКИМ НАУКАМ
Ташкент город
–
2018 год
38
Тема диссертации доктора философии (PhD) по филологическим наукам
зарегистрирована в Высшей аттестационной комиссии при Кабинете Министров
Республики Узбекистан за № 2017.2. PhD/ Fil151.
Диссертация выполнена в Узбекском государственном университете мировых языков
Автореферат диссертации на трех языках (узбекский, английский, русский и (резюме))
размещен на веб-странице Научного совета (www.tashgiv.uz) и Информационно-образовательном
портале «Ziyonet» (www.ziyonet.uz)
Научный руководитель:
Маматов Абди Эшонкулович
Доктор филологических наук, профессор
Официальные оппоненты:
Худойберганова Зилола Норбоевна
доктор филологических наук, профессор
Нишонов Патхиддин Пайзибоевич
кандидат филологических наук, доцент
Ведущая организация:
Самаркандский государственный институт
иностранных языков
Защита диссертации состоится «___» ______________2018 года в ____ часов на заседании
Научного совета по присуждению ученой степени 27.06.2017.Fil.21.01 при Ташкентском
государственном институте востоковедения, Узбекском государственном университете мировых
языков, Национальном университете Узбекистана по адресу: 100047, г. Ташкент, Мирабадский
район, улица Шахризабс, 16. Тел: (+998971) 233-45-21; факс (+99871) 233-52-24;
e-mail: shark_ilmiy@mail.ru.
С диссертацией можно ознакомиться в информационно-ресурсном центре Ташкентского
государственного института востоковедения (зарегистрирована за №___) Адрес: 100047,
г. Ташкент, Мирабадский район, улица Шахризабс, д. 16. Тел: (+99871)233-45-21.
Автореферат диссертации разослан «___» ______________ 2018 года
(протокол рассылки за № ______ от «___» ______________ 2018 года)
А.М.Маннонов
Председатель Научного совета по
присуждению
ученых
степеней,
доктор филол.наук, профессор
Р.А.Алимухамедов
Ученый секретарь Научного совета по
присуждению
ученых
степеней,
доктор филол.наук.
Г.Х. Бакиева
председатель научного семинара при
Научном совете по присуждению
ученых степеней, доктор филол.наук,
профессор.
39
ВВЕДЕНИЕ (докторской (PhD) диссертации)
Актуальность и востребованность темы диссертации.
В конце
последнего десятилетия ХХ века в мире так возрос уровень развития
языкознания, что появился новый подход к последовательным изменениям
имеющихся научных парадигм и самым лучшим достижениям во всех
имеющихся теориях языкознания, в основном, к языковым исследованиям,
возникающим в различным научных сферах. В связи с тем, что и на
современном этапе развития языкознания имеется много парадигм, то
требуются исследования, включающие все новые подходы к анализу
языковых явлений.
Цель исследования
– на материале наименований птиц и растений
французского и узбекского языков исследовать мотивацию слов, виды
мотиваций, сходные и отличительные стороны понятий мотивация и
номинация.
В качестве
объекта исследования
выбраны мотивированные
лексические единицы, касающиеся наименований птиц и растений во
французском и узбекском языках.
Основным
предметом исследования
считаются формирование,
структура терминов, касающихся мотивологии во французском и узбекском
языках,
фонетические,
семантические,
морфологические,
морфо-
семантические особенности мотивированных лексических единиц, а также их
перевод.
Методы исследования.
В диссертации использованы сопостави-
тельный,
сравнительно-типологический
методы,
лексикография,
лингвистическая классификация, статистический анализ.
Научная новизна исследования
заключается в следующем:
раскрыта философская и языковая сущность феноменов «мотивация,
номинация, ремотивация, неомотивация, демотивация» в сфере языкознания;
научно доказаны национальное и культурное своеобразие французского
и узбекского языков в аспекте мотивации, их сходные и отличительные
стороны;
доказано наличие в процессе мотивации в качестве языковой картины
мира национальных этнолингвистических особенностей в наименовании
птиц и растений, обосновано, что эти особенности определяют
формирование мотивации;
изучены в процессе мотивации касающиеся двух лингвистических
микросистем тематические группы терминов птиц и растений, определены и
приведены в виде таблицы их сходные и отличительные стороны;
в отдельности указаны сходные и отличительные стороны
мотивированных лексических единиц наименований птиц и растений, в
приложении обоснован вариант перевода мотивированных лексических
единиц; на основе научно-теоретических выводов исследования разработан
«Словарь терминов, касающихся мотивологии».
40
Практические результаты исследования
заключаются в следующем:
дана полная характеристика таких феноменов, как мотивация,
неомотивация, демотивация, ремотивация, номинация во французском и
узбекском языках;
доказано, что сопоставительный анализ мотивированных лексических
единиц служит формированию мировоззрения двух наций, межнациональной
компетенции у изучающих языки;
разработан ряд практических предложений и рекомендаций по развитию
особенностей и совершенствованию тенденций терминов, касающихся
мотивологии;
выделены мотивированные слова среди лексических единиц,
выражающих наименования птиц и растений во французском и узбекском
языках;
на основе проанализированных материалов, касающихся мотиволо-
гической терминологии, для специалистов и студентов создан «Словарь
терминов, касающихся мотивологии».
Научная и практическая значимость результатов исследования.
Научная значимость результатов исследования заключается в том, что
определены выявляющиеся на основе сопоставительного анализа
мотивированных слов во французском и узбекском языках языковые и
межъязыковые особенности, указано место в языке терминов, касающихся
понятия мотивация, обогащён масштаб исследований в сферах
сравнительной терминологии, лексикологии, переводоведения, освещены
лингвистические особенности языковых систем. Теоретические выводы,
полученные в результате исследования, послужат научно-теоретическим
источником для последующих исследований при обосновании сущности
понятия мотивация и освещении особенностей мотивированных лексических
единиц во французском и узбекском языках.
Практическая значимость результатов исследования заключается в том,
что полученные выводы послужат: обогащению высшего образования,
повышению эффективности учебного процесса, подготовке в высших
образовательных учреждениях словарей, программ, учебников, учебных
пособий, организации спецкурсов и семинарских занятий.
41
ЭЪЛОН ҚИЛИНГАН ИШЛАР РЎЙХАТИ
СПИСОК ОПУБЛИКОВАННЫХ РАБОТ
LIST OF PUBLISHED WORKS
I бўлим (I часть; I part)
1.
Джафарова Д.И. Мотивация муносабатлари, уларнинг типлари ва
категориал бирликлари. ЎзМУ хабарлари. – Тошкент, 2013. – №1. – Б. 253-
256. (10.00.00 №15).
2.
Джафарова Д.И. Сўзнинг мотивланганлик типлари. ЎзМУ хабарлари.
–Тошкент, 2013. – №4. – Б.108-112. (10.00.00 №15).
3.
Джафарова Д.И. Француз ва ўзбек тилларида номинация ва мотива-
ция. ЎзМУ хабарлари. – Тошкент, 2013. – №4. – Б.203-207. (10.00.00 №15).
4.
Джафарова
Д.И.
Сўзлар
мотивацион
муносабатларининг
актуаллашуви. Илм сарчашмалари. – Ургенч, 2013. – №10. – Б.42-47.
(10.00.00 №3).
5.
Джафарова Д.И. Мотивация ва синонимия ходисалари. Илм
сарчашмалари. – Ургенч, 2013. – №7. – Б.53-56. (10.00.00 №3).
6.
Джафарова Д.И. Номинация жараёни ва мотивланганлик. Хорижий
филология. – Самарқанд, 2013. – №2. – Б.33-35. (10.00.00 №10).
7.
Джафарова Д.И. Француз ва ўзбек тилларида демотивация жараёни.
Бухоро илмий ахбороти. – Бухоро, 2013. – №3. – Б.18-21. (10.00.00 №1).
8.
Джафарова Д.И. Мотивация жараёида сўз ички шакли ва тил тизими.
Хорижий филология. – Самарқанд, 2013. – №4. – Б.22-25. (10.00.00 №10).
9.
Джафарова Д.И. Мотивация жараёнида сўз ички шаклининг
лексикаллашуви (ўзбек ва француз тиллари мисолида). ЎзМУ хабарлари. –
Тошкент, 2014. – №1. – Б.323-327. (10.00.00 №15).
10.
Джафарова Д.И. Мотивланганлик ва сўз компонентлари. Илм
сарчашмалари. – Ургенч, 2014. – №5. – Б.34-38. (10.00.00 №3).
11.
Джафарова Д.И. Сўз ички шакли ва унинг функционал таснифи.
Бухоро илмий ахбороти. – Бухоро, 2014. – №3. – Б.75-81. (10.00.00 №1).
12.
Джафарова Д.И. Процесс неомотивации слов во французском и
узбекском языках. Вопросы филологических наук. – Москва, 2014. – №2(66).
– С.47-51. (10.00.00 №11).
13.
Джафарова Д.И. Явление мотивации и антонимия // Филология и
лингвистика: современные тренды и перспективы исследования. Халқаро
илмий-амалий конференция материаллари тўплами. – Москва. 2013.05.23. –
С. 68-70.
14.
Джафарова Д.И. Мотивация жараёнида таснифий белгининг қиёсий
таҳлили // The Fifth European Conference on Languages, Literature and
Linguistics. Халқаро илмий-амалий конференция материаллари тўплами. –
Australia. Vienna. 2015. 10 february. – C. 146-149.
42
15.
Джафарова Д.И. Мотивация жараёнида сўзнинг лексикаллашган ва
лексикаллашмаган ички шакли. Тил ва адабиёт таълими. –Тошкент, 2017. –
№6. – Б.45-47. (10.00.00 №9).
II бўлим (II часть; II part)
16.
Джафарова
Д.И.
Француз
ва
ўзбек
тилларида
сўзлар
мотивлашувининг фонетик тури // ЎзДЖТУ Ёш олим. Республика илмий-
амалий конференцияси материаллари тўплами. – Тошкент, 2012. – Б. 118-121.
17.
Джафарова Д.И. Мотивланганлик сўзнинг хусусиятларидан бири
сифатида // ЎзДЖТУ Ҳозирги замон тилшунослигида когнитив лингвомада-
ниятшунослик ва гендер тилшунослиги йўналишларига оид масалалар
2 илмий-амалий конференцияси материаллари. – Тошкент, 2013.20.12. – Б.
29-32.
18.
Джафарова
Д.И. Мотивацион шакл ва маъно // ЎзМУ
Тилшуносликдаги янги йўналишлар ва уларнинг муаммолари республика
илмий-амалий конференцияси материаллари тўплами. – Тошкент, 2013.23
февраль. – Б. 66-69.
19.
Джафарова Д.И. Мотивологиянинг атамалар тизими // Қорақалпоқ
Давлат Университети О мерах по дальнейшему усовершествованию системы
изучения иностранных языков. Республика илмий-амалий конференцияси
материаллари тўплами. – Нукус, 2013.04.28. –Б. 68-70.
20.
Джафарова Д.И. Мотивология ва унинг мақоми // ЎзДЖТУ.–
Тошкент, 2013. Ёш олим. Республика илмий-амалий конференция
материаллари тўплами. – Б. 19-21.
21.
Джафарова Д.И. Мотивация ходисаси ва вариантлилик // ЎзДЖТУ.
Ҳозирги замон тилшунослигида когнитив лингвомаданиятшунослик ва гендер
тилшунослиги йўналишларига оид масалалар 1. Республика илмий-амалий
конференция материаллари тўплами.– Тошкент, 2013.20.12. – Б. 48-50.
22.
Джафарова Д.И. Ремотивация жараёни // ЎзДЖТУ. Ҳозирги замон
тилшунослигида
когнитив
лингвомаданиятшунослик
ва
гендер
тилшунослиги йўналишларига оид масалалар 2. Республика илмий-амалий
конференция материаллари тўплами. – Тошкент, 2013.20.12. – Б. 46-48.
23.
Джафарова Д.И. Француз ва ўзбек тилларида лексик ва
структуравий ремотивация жараёни // Хорижий тиллар бўйича талабалар
билим даражасини аниқлашнинг замонавий моделини яратиш масалалари.
Халқаро илмий-амалий конференция материаллари тўплами. – Тошкент,
2014. – Б.239-242.
24.
Джафарова Д.И. Сўз ички шаклининг типларга ажратиш функцияси.
// ЎзДЖТУ. Ёш олим.Республика илмий-амалий конференция материаллари
тўплами. – Тошкент, 2014. – Б.3-5.
25.
Джафарова Д.И. Экспрессивно эстетические функции внутренней
формы слова во французском и узбекском языках. Актуальные проблемы
современной науки. – Москва, 2014. – №5(78). – С.46-51. (Импакт фактор-
0,018).
43
26.
Джафарова Д.И. Мотивация жараёнида сўзнинг метафорик ва
нометафорик ички шакли. Замонавий тилшунослик, адабиётшунослик ва
таржимашуносликнинг долзарб масалалари. ЎзДЖТУ. Роман-Герман
филологияси факультети.–Тошкент, 2015. –Б.121.
27.
Джафарова Д.И. Сўз ички шаклларининг мотивлашган қиёсий
таҳлили // ЎзМУ. Илмий музокара: филология, лингвистика ва педагогика
масалалари. Республика илмий-амалий конференция мтермиаллари тўплами.
– Тошкент, 2015.05.20. – Б.58-59.
28.
Джафарова Д.И. Variable and invariable inner form of the word. East
European Scientific Journal 4(8). – Польша, 2016. – C.36-40.(№43 Universal
Impact Factor, Impact factor – 0,051).
29.
Джафарова Д.И. Мотивологияга оид терминлар луғати. –Тошкент:
Фан ва технологиялар нашриёти. – Тошкент, 2017. №00057.
44
Автореферат «Филология масалалари» таҳририятида таҳрирдан ўтказилди
(20 ноябрь 2017 йил).
Босишга рухсат этилди: 30 январь 2018 йил
Бичими 60х44
1
/
16
, «Times New Roman»
гарнитурада рақамли босма усулида босилди.
Шартли босма табоғи 2,75. Адади: 80. Буюртма: № 20.
Ўзбекистон Республикаси ИИВ Академияси,
100197, Тошкент, Интизор кўчаси, 68.
«АКАДЕМИЯ НОШИРЛИК МАРКАЗИ»
Давлат унитар корхонасида чоп этилди.
